1

Predmet: UPRAVLJANJE INOVACIJAMA

Tema 3. INOVACIONI SISTEMI,

INTELEKTUALNA SVOJINA U UPRAVLJANJU INOVACIJAMA

Univerzitet SingidunumMaster studije

INŽENJERSKI MENADŽMENT

1. Nacionalni inovacioni sistem2. Inovacije i inovacione performanse EU 3. Inovacione performanse - CIS metodologija Evropske unije 4. Intelektualna svojina u menadžmentu inovacija

NASTAVNA PITANJA:

NIS predstavlja mrežu institucija u javnom i privatnom sektoru, čije aktivnosti i interakcije iniciraju, usvajaju, modifikuju i šire nove tehnologije.

NIS odnose na tokove znanja, u čijoj osnovi su preduzeća i način na koji ona upravljaju inovacionim procesima, te kanali preko kojih pristupaju eksternim izvorima znanja.

1. Nacionalni inovacioni sistem (NIS)1.1. Elementi NlS-a

1.2. Inovaciona infrastruktura 1.2.1. Poslovno-tehnološki inkubatori 1.2.2. Naučno-tehnološki parkovi

Tri osnovna faktora koji se vezuju za znanje, inovacije i nacionalni inovacioni sistem su:

1. ekonomski značaj znanja;2. sistemski pristup;3. povećan broj institucija uključenih u generisanje znanja.

Jedan od pristupa analizi NIS je identifikacija osnovnih nacionalnih faktora koji utiču na brzinu i smer inovacija u zemlji: •osnovne nacionalne institucije (preduzeća, univerziteti),•njihova kompetentnost, i •podsticaji i pritisci nacionalnog tržišta na koje oni moraju da odgovore.

Faktori koji utiču na nacionalnu tražnju za inovacijama

Procenat (%) kvalifikacije radnika u pet evropskih zemalja po godinama

1.2. Inovaciona infrastruktura

Komponente opšte infrastrukture inovacionog sistema

Preduzeća se bave osnovnim istraživanjima iz nekoliko razloga:

1. prednosti prvog na tržištu;2. bolja interpretacija rezultata kasnijih, primenjenih istraživanja;3. bolja evaluacija i eksploatacija znanja iz drugih izvora.

Na nivou nacionalne privrede, može se konstatovati da Srbija, kao i većina zemalja centralne i jugoistočne Evropenema razvijene regionalne inovacione sisteme.

Uspostavljeni su pojedini elementi nacionalnog inovacionog sistema (NIS) - institucije i organizacije, ali još uvek je među njima slaba povezanost, tokovi znanja i novca.

Dva najveća problema su: •nedovoljna iskorišćenost rezultata istraživanja i razvoja, •dug period od ideje do tržišta.

Organizacije za obavljanje inovacione delatnosti (inovacione organizacije), Zakon o inovacionoj delatnosti Republike Srbije identifikuje sledeće:

1) razvojno-proizvodni centar;

2) istraživačko-razvojni centar;

3) inovacioni centar.

Pri tom se razvojno-proizvodni centar definiše kao "inovaciona organizacija koja stvara inovacije, primenjuje nove tehnologije, vrši plasman proizvoda, usluga i tehnologija, zasnovanih na sopstvenom inovatorskom radu i razvoju "

Istraživačko-razvojni centar, koji se definiše kao "inovaciona organizacija u kojoj se obavljaju primenjena i razvojna istraživanja, stvaraju inovacije i vrši plasiranje novih znanja i tehnologija, u sopstvenu proizvodnju i usluge ili u proizvodnju i usluge drugih privrednih subjekata".

Najviši oblik inovacione organizacije definiše se inovacioni centar –

"inovaciona organizacija u kojoj se na originalni i sistematski način primenjuju sopstveni i tuđi naučni rezultati i savremeni tehnološki procesi radi stvaranja inovacija, razvoja prototipa, novih proizvoda, procesa i usluga ili poboljšanja postojećih u određenoj oblasti i istovremeno vrši transfer znanja i tehnologija u proizvodnju i usluge drugih privrednih subjekata"

1.2.1. Poslovno-tehnološki inkubatori

poslovno-tehnološki inkubator je

"privredno društvo čija je osnovna delatnost stavljanje na raspolaganje, uz naknadu, poslovnog prostora, administrativnih, tehničkih i drugih usluga novoosnovanim privrednim društvima ili inovacionim organizacijama, najduže pet godina od njihovog osnivanja"

poslovno-tehnološki inkubatori u svetu

1.2.2. Naučno-tehnološki park

naučno-tehnološki park je"privredno društvo koje u okviru definisanog prostora pruža infrastrukturne i stručne usluge visokoškolskim ustanovama, naučnoistraživačkim i inovacionim organizacijama, kao i visokotehnološkim i srednjetehnološkim privrednim društvima u određenoj naučnoj, istraživačko-razvojnoj ili proizvodnoj grupaciji s ciljem njihovog povezivanja i što brže primene novih tehnologija, stvaranja i plasmana novih proizvoda i usluga na tržištu"

Najčešće korišćeni termini - sinonimi za ovaj oblik inovacione infrastrukture su:naučni park (NP), naučno-tehnološki park (NTP), tehnološki park (TP),istraživački park, tehnopolis, tehnopol.

2. Inovacije i inovacione performanse u Evropskoj uniji

2.1. Upravljanje inovacija u ekonomiji bazirunoj na znanju

Inovacije i inovativnost predstavljaju osnovne faktora razvoja i konkurentnosti preduzeća, čiji se značaj, specijalno, povećava danas, u vremenu tzv. Ekonomije bazirane na znanju (knowledge-driven economy). Ovaj pristup je evoluirao od 60-tih godina do kraja 20. veka, kada se uticaj znanja pokazuje kao centralni element nove ekonomije.

OECD (Organizacija za Evropsku saradnju i razvoj) definiše ekonomiju baziranu na znanju kao direktno"zavisnu od proizvodnje, distribucije i korišćenja znanja i informacija"

Svojstva nove ekonomije bazirane na znanju i menadžmenta inovacija:

•nove osobine tržišta•novi tipovi inovacija•nove potrebe stejkholdera•novi pristupi menadžmentu inovacija•nove sposobnosti ocenjivanja tehnoloških inovacija•potreba za novim alatima menadžmenta inovacija.

Dva pravca menadžmenta inovacija

2.2. Inovacione performanse EU - investicije u R&D

ProcenatGDP %

Zemlje EU

Godišnje investicije u R&D

2.3. Programi i aktivnosti EU u oblasti inovacija

1.Evropska karta (prikaz) trenda inovacija (European Trend Chart on Innovation): sakupljanje, analiza i difuzija informacija o inovacionoj politici svih zemalja članica EU, te utvrđivanje nivoa inovacionih performansi. Glavni rezultati se publikuju u Godišnjem zbirnom izveštaju.

2. Transnacionalna inovaciona kooperacija: programi PRO INNO i PAXIS, Mreža inovativnih regiona u Evropi (IRE - Innovating Regions in Europe);

3. Inovacije po sektorima i inovacioni klasteri: Europe INNOVA program -centralna tačka analize inovacija po sektorima i formiranja mreža inovatora na nivou Evrope;

4. Servisi podrške transfera tehnologije: mreža centara za "protok" inovacija (IRC -Innovation Relay Centres) za 33 zemlje i 71 region obezbeđuju podršku za tehnološki orijentisana preduzeća, istraživačke institute i tehnološke centre.

U odnosu na inovacione performanse EIS deli evropske zemlje na četiri grupe:

l.vodeće zemlje – Nemačka, Švajcarska, Finska, Švedska i Danska;

2.prosečne performanse - Francuska, Luksemburg, Irska, Velika Britanija,Holandija, Belgija, Austrija, Norveška, Italija i Island;

3."hvatanje koraka" (catching up) - Slovenija, Mađarska, Portugal, Češka,Litvanija, Letonija, Grčka, Kipar i Malta;

4."gubljenje tla" (losing ground) - Estonija, Španija, Bugarska, Poljska,Slovačka, Rumunija i Turska.

Prikaz odnosa inovacionog gepa EU sa 25 zemalja prema SAD, Japanui E U s a 15 zemalja

Gepa između EU i SAD se objašnjava slabim performansama EU u odnosu na tri indikatora:

•USPTO patenti, •Populacija sa edukacijom u tercijarnom sektoru i •troškovi ICT.

Gep između EU i Japana senajvećim delom objašnjava slabim performansama EU u odnosu na tri indikatora:

•USPTO patenti, •Triad patenti i •populacija sa edukacijom u tercijarnom sektoru.

3. Inovacione performanse - CIS metodologija Evropske unije

Metodologija CIS (Communitv Innovation Survey)-comunicacioni inovacioni pregledje inicirana i implementirana 1991. od strane Eurostat-a i Programa za inovacije i mala i srednja preduzeća (Innovation and SME Programme), i razvijena u saradnji sa statističkim zavodima zemalja EU i nezavisnim ekspertima OECD.Do sada je realizovano četiri CIS istraživanja, u sledećim vremenskim intervalima:• C I S l : p e r i o d 1991-1992;• CIS2:period 1997-1999;• CIS3:period 2001-2002;• CIS4: period 2004-2006.

prikupljanje podataka na nivoupreduzeća, čime se sagledavaju aktivnosti i u odgovarajućim privrednim sektorima, kojima pripadaju preduzeća iz uzorka.

3.1. Inovacioni indikatori

Može se govoriti o relativno velikom broju faktora koji utiču na inovativnostpreduzeća, oblasti, nacionalne privrede; ovi faktori predstavljaju determinanteinovacija, odnosno, inovacione indikatore - ključne instrumente merenjainovativnosti.

S obzirom na veliki broj razvijenih modela i pokazatelja, mogu se identifikovatineke od osnovnih oblasti obuhvaćenih CIS upitnicima - ulazi (drajveri inovacija) iizlazi (primena inovacija):• faktori preduzeća (npr. veličina preduzeća, udeo na tržištu, udeo novih proizvoda u ukupnoj prodaji);• R&D (investicije u R&D, R&D programi, R&D kooperacija);• priroda i tip inovacija;• inovacione aktivnosti;• konkurencija (stepen vertikalne integracije);• faktori koji ometaju inovaciju;• patenti (EPO, USPTO) i aproprijabilnost, IPR strategija;• izvozne performanse;• izvori znanja i inovacione kooperacije (outsorcing).

• veličina preduzeća;• ocena inovacionih aktivnosti;• inovaciona strategija;• kvalifikaciona struktura zaposlenih;• saradnja sa drugim organizacijama;• procenat troškova za R&D u protekloj godini;• upotreba ICT-a.

Indikator 1: Tip inovacija: kao nezavisne promenljive za koje se može testirati povezanost sa navedenim indikatorom, odabrane su:

4. INTELEKTUALNA SVOJINA U UPRAVLJANJU INOVACIJAMA 4.1. Intelektualni kapital

4.1.1. Konstantne inovacije kao sredstvo zaštite intelektualnog kapitala

4.2. Intelektualna svojina

4.2.1. Inovacije i patenti 4.2.2. Inovacije i žigovi (brendovi) 4.2.2.1. Žig i brend 4.2.3. Inovacije i industrijski dizajn 4.2.4. Inovacije i geografske oznake porekla 4.2.5. lntelektualna svojina u e-trgovini 4.2.6. Računarski programi (autorsko pravo) 4.2.7. Aктивности у поступку признавања права на оgређени облик инgустријске својине

4.1. Intelektualni kapital

Intelektualni kapital (sinonim za intelektualnu svojinu, intelektualnu imovinu i imovinu znanja) znači "bogatstvo znanja", prednosti u znanju koje poseduje jedno preduzeće.

Pored materijalnih proizvoda postoje i proizvodi ljudskog uma koji predstavljaju intelektualna (nematerijalna) dobra.

Proizvodi kojima se nekada trgovalo bili su proizvodi tzv. niske tehnologije koji su zadovoljavali primarne ljudske potrebe za ishranom, odevanjem i sl. Danas većina proizvoda, pa čak i potrošna roba, u sebi sadrži udeo intelektualne svojine, zbog čega ima veću vrednost, odnosno cenu. Sa aspekta upravljanja inovacija, može se reći da je intelektualni kapital preduzeća izuzetno značajan faktor inovativnosti, te osnov konkurentne prednosti i profitabilnosti.

Značaj intelektualnog kapitala za preduzeće je višestruk:

• intelektualni kapital u jedinstvenom posedu preduzeća predstavlja bitnu osnovu za formulisanje efikasne strategije, jer značajno utiče na kompetentnost;

• intelektualni kapital, takođe, povremeno utiče na povećanje operativneefikasnosti;

• u mnogim industrijskim granama sa intenzivnim znanjem, tržišna vrednostfirme, često, zavisi od intelektualnog kapitala;

• u konkretnim situacijama, kao što su integracije (fuzije) i kupovine,vrednovanje intelektualnog vlasništva može biti značajan izazov kada firmakoja kupuje korektno određuje tržišnu vrednost ciljane firme koju pokušava dakupi.

Danas postoji potreba za zaštitom intelektualnog kapitala i intelektualne svojine, kako bi preduzeće kontrolisalo svoje znanje, te zadržalo njegove prednosti.

Generalno, preduzeće može da izgubi svoju intelektualnu svojinu od stranekonkurenata na tri načina:

1. imitacija - ozbiljna pretnja bilo kojoj konkurentnoj prednosti, bilo da je bazirana na intelektualnom kapitalu ili nekoj drugoj vrednosti. Ukoliko imitatori ostvare uspeh, to znači smanjenje aproprijabilnosti inovacije za inovatora;

2. zastarelost - konkurenti sami mogu da uđu u inovacioni proces i kreiraju superiorni proizvod uslugu, koji se uspešno pozicionira u odnosu na postojeći proizvod/uslugu datog preduzeća;

3. prekršaj ili krađa - konkurenti mogu prekršajem ili krađom doći do znanja -intelektualnog kapitala preduzeća. Ponovo je primer Kodak, koji je ušao na tržište instant fotografije 1980 godine kršenjem patenta Polaroida. Poznata jei industrijska špijunaža gde su Hitachi i Mitsubishi došli do tehnoloških tajni IBM-a.

4.1.1. Konstantne inovacije kao sredstvo zaštite intelektualnog kapitala

Preduzeće može zaštititi gubitak intelektualnog kapitala unapređenjem ipromenama kroz konstantne inovacije, na više načina:

• povećanje inovacija - na osnovu značajnog inovacionog potencijala u pojedinim fazama S-krive inovacija, preduzeća mogu pokušavati da osvajaju potrebno znanje putem stalnog usavršavanja. Ovo smanjuje mogućnost imitatora da ih dostignu u domenu proizvodnje i performansi;

• kanibalizacija proizvoda - preduzeće može unapred prevazići konkurencijuinovacionom strategijom kreiranja niza generacija superiornih proizvoda kojikanibalizuju sopstvene proizvode tj. proizvode istog preduzeća. Intel je to činiou oblasti mikroprocesora nizom generacija brzih čipova;

• proizvodna platforma i porodica proizvoda - konkurentnost proizvodne platforme omogućuje preduzeću da bude racionalno. Imitator bi trebalo da snosi velike troškove i probleme, i, često, nekonkurentnost u ceni i mogućnostima;

• radikalna inovacija - kroz značajne investicije u R&D, preduzeće može daizađe sa radikalnom inovacijom baziranom na novoj tehnologiji da preuzmesvoj proizvod.

4.2. Intelektualna svojinaPosebno pitanje upravljanje inovacijama odnosi se na korišćenje pravaintelektualne svojine (engl. Intellectual Property Rights - IPR), specijalno, patenata i robnih/uslužnih marki.

Intelektualna svojina je svaka vrsta svojine koja za predmet ima nematerijalno (intelektualno) dobro (pronalazak, industrijski dizajn, robna oznaka, autorsko delo i sl.). Drugim rečima, predmet zaštite prava intelektualne svojine su bestelesne stvari (nematerijalna dobra, tj. ona dobra koja se ne mogu dotaći), koje predstavljaju duhovne (intelektualne) tvorevine ljudskog stvaralaštva, kao i pravo autora na rezultate svog intelektualnog stvaralaštva.

Pravo intelektualne svojine se razvilo u novije vreme i ono obuhvata sistem pravnih instrumenata kojima se uređuje način sticanja intelektualne svojine i način zaštite od njenog neovlašćenog korišćenja.

U poslovnom smislu intelektualna svojina predstavlja nematerijalnu imovinu čija uspešna eksploatacija može biti vredan temelj poslovanja.

Najrazvijenije zemlje u svetu, ostvaruju prihode od izvoza autorskih prava (tzv. kopirajt prihodi) u iznosu od 60% od ukupnog izvoza.

U Japanu 284 firme ostvaruje 45% svojih prihoda isključivo primenom znanja i novih ideja.

Izvoz znanja tj. ideja i kreativnosti je najjednostavniji izvoz koji donosi najveće prihode.

Termin „intelektualna svojina“ je u međunarodnim okvirima najšire prihvaćen kao zajednički naziv, s jedne strane, za industrijsku svojinu i s druge strane, autorsko i srodna prava.

Konvencija[1], kojom je stvorena Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO - World intellectual Property Organisation) se smatra osnovnim izvorom međunarodnog prava industrijske svojine i autorskog prava. Srbija je članica WIPO, koja je specijalizovana organizacija Ujedinjenih nacija.

Uz to, WIPO administrira najvećim brojem međunarodnih konvencija u oblasti prava intelektualne svojine, a Srbija je članica 20 takvih konvencija.[2]

[1] Konvencija je zaključena 14. jula 1967. godine u Štokholmu.[2] Izveštaj sa učešća na 42. zasedanju Skupština država članica WIPO u Ženevi od 25. septembra do 3. oktobra 2006. godine. Glasnik intelektualne svojine, ZIS br. 05/2006.

Zavod za intelektualnu svojinu nadležni državni organ za zaštitu intelektualne svojine u Republici Srbiji.

Zavod je institucija u čijoj su nadležnosti i poslovi:

•koji se odnose na prava industrijske svojine (patenti, žigovi, industrijski modeli i uzorci, geografske oznake porekla i topografija integrisanih kola), kao i

•poslovi kada su u pitanju autorsko i srodna prava.

Koreni sadašnjeg Zavoda datiraju još od kraja XIX veka. Srbija je, u pravnom kontinuitetu preko Kraljevine Srbije, jedna od 11 zemalja osnivača Pariske unije (1883), ali je Upravu za zaštitu industrijske svojine[1] osnovala znatno kasnije, 15. novembra 1920. godine i tada je Srbija bila jedna od 14 zemalja u svetu koja je u to vreme imala regulisanu zaštitu intelektualne svojine. [1] Ta institucija je od tada do danas više puta menjala naziv, tako da se kroz svoju istoriju zvala: Savezna uprava za pronalazaštvo (1948), Savezni ured za patente (1953), Savezna uprava za patente (1956), Uprava za patente (1958), Savezni zavod za patente (1967), Savezni zavod za intelektualnu vojinu (od 1994. godine), i sada - Zavod za intelektualnu svojinu (od 2003. godine).

Po konvenciji, pravo „intelektualne svojine” obuhvata sledeća prava:

•pronalaske na svim poljima ljudske delatnosti,•znakove razlikovanja (žigovi, oznake porekla),•industrijsko oblikovanje (dizajn),•zaštitu od nelojalne konkurencije,•književna, umetnička (likovna) i naučna dela, •predstave umetnika izvođača, fonograme i radio difuzne emisije i•naučna otkrića kao i ostala prava, koja proizilaze iz intelektualnog stvaralaštva na polju privrede, nauke, književnosti i umetnosti (član 2. Konvencije).[1]

[1] Ženevski sporazum o međunarodnom evidentiranju naučnih otkrića iz 1978. godine, definiše naučno otkriće kao „utvrđivanje fenomena, osobina ili zakona opštevažećeg značaja, koje još nije opšteprihvaćeno i sposobno za verifikaciju”

Postoje dve grane prava IS:•zaštitom tekovina intelektualnog stvaralaštva u oblasti tehnike i industrije (pravo industrijske svojine) a druga, •zaštitom duhovnih tvorevina u oblasti književnosti, nauke i umetnosti (autorsko i srodna prava).

KNOW-HOW

ТОПОГРАФИЈА ИНТЕГРИСАНИХ КОЛА

ИНДУСТРИЈСКИ МОДЕЛИ, ДИЗАЈН И

УЗОРЦИ

ПРОНАЛАСЦИ

ТЕХНИЧКА УНАПРЕЂЕЊА

БИЉНЕ СОРТЕ

ЖИГОВИ

ГЕОГРАФСКА ОЗНАКА ПОРЕКЛА

ПРОИЗВОДА

ПАТЕНТ

КАРТОГРАФСКА ДЕЛА (географске и топографске

карте)

ДРАМСКА ДЕЛА (драмско-музичка, кореографија, пантомима, фолклор, ...)

ПИСАНА ДЕЛА (књиге, чланци, рачунарски програми, ...)

ГОВОРНА ДЕЛА (беседе, предавања, ...)

ЛИКОВНА ДЕЛА (цртежи, слике, скулптуре, графика...)

ПЛАНОВИ, СКИЦЕ, МАКЕТЕ И ФОТОГРАФИЈЕ

МАЛИ ПАТЕНТ

ПРОИЗВОЂАЧИ ЕМИСИЈА И БАЗА

ПОДАТАКА

ПРОИЗВОЂАЧИ ФОНОГРАМА И ВИДЕОГРАМА

ИНТЕРПРЕТАТОР

ПОЗОРИШНА РЕЖИЈА

ДЕЛА АРХИТЕКТУРЕ, ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ

И ИНДУСТРИЈСКОГ ОБЛИКОВАЊА

ФИЛМСКА ДЕЛА

МУЗИЧКА ДЕЛА

ПРВИ ИЗДАВАЧ СЛОБОДНОГ ДЕЛА

ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ

ПРАВА ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СВОЈИНЕ АУТОРСКА И СРОДНА

ПРАВА

РЕЗУЛТАТИ СТВАРАЛАЧКОГ РАДА

ЗНАЦИ РАЗЛИКОВАЊА

ОДНОСИ ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА НА

ТРЖИШТУ СРОДНА ПРАВААУТОРСКА ПРАВА

Oblici intelektualne svojine

Još u svoje vreme Tesla je zaštitu intelektualne svojine označio kao „jedan od najvećih problema sa kojima se svet suočava”. On je početkom dvadesetog veka ( 18. maja 1904. godine), u njujorškom časopisu „Syn”, napisao sledeće:

„Jedan od najvećih problema sa kojima se svet suočava je pronalaženje puta i načina da se zaštiti intelektualna svojina.

Što se više razvijamo, to nam se ova potreba snažnije nameće. Trebalo bi da postavimo za svoj konačan cilj: da dođemo do propisa o zaštiti intelektualne svojine koji bi bili bar toliko precizni koliko je to slučaj kod svojine na telesnim (opipljivim) stvarima”.

Menadžment inovacija pretpostavlja uključivanje IPR strategije u poslovnu strategiju firme. "Uspešno kreirana IPR strategija implicira da se u poznati 4P inovacija uključi i peto P: proizvod (Product), mesto (Place), cena (Price), promocija (Promotion) i patenti (Patents)"

Termin „industrijska svojina” je prvi put zvanično upotrebljen u francuskom Zakonu o patentima, donetom 1791. godine i vremenom je postao generičan pojam za skup intelektualnih vrednosti, proizvoda ljudskog intelekta koji se primenjuju u privrednom životu. Izraz „industrijska svojina” prihvaćen je i u ostalim zemljama[1].

U našoj zemlji je tokom 2004. i 2005. godine donet niz zakona kojim je regulisana materija industrijske svojine[2] kao i propis o nelojalnoj konkurenciji[3].[1] „propriete industrielle“ – u francuskom pravu, „proprieta industriale“ – u italijanskom pravu, „propriedad industria“ – u španskom pravu, „industrial property“ u anglo-američkom pravu. U zemljama nemačkog govornog područja upotrbljavaju se izrazi: „gewerblicher rechtshutz“ – pravo industrijske zaštite i „immaterialeguterrecht“ – pravo nematerijalnih dobara.[2] Zakon o patentima; Zakon o pravnoj zaštiti dizajna; Zakon o žigovima; Zakon o zaštiti topografije integrisanih kola; Zakon o geografskim oznakama porekla; Ovi zakoni su doneti u okviru postupka usklađivanja propisa sa zahtevima Svetske trgovinske organizacije odnosno Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS), kao jednog od ključnih sporazuma na kome počiva Svetska trgovinska organizacija. Svi ovi zakoni su usklađeni sa međunarodnim konvencijama kojima je pristupljeno a posebno je vođeno računa da novi zakoni budu usklađeni sa propisima EU. Iako je od 03. juna 2006. godine Republika Srbija samostalna država, i dalje su u primeni ovi zakoni iz intelektualne svojine.[3] Zakon o trgovini od 2002. god. i Zakon o zaštiti konkurencije iz 2005. godine.

Osnovna razlika između prava industrijske svojine i autorskog i srodnih prava je sledeća:

• autor uživa moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka dela, bez ikakvih administrativnih formalnosti,

• uslov za sticanje prava industrijske svojine (patent, žig, model, uzorak, geografska oznaka porekla) podnošenje prijave, njeno ispitivanje, objava i plaćanje propisanih taksi za održavanje u važnosti određenog prava.

Uobičajeno je da se pod industrijskim vlasništvom podrazumeva tehnički usmereno vlasništvo, tj. vlasništvo stvoreno u oblasti tehnike.

Pravo industrijske svojine predstavlja skup pravnih normi kojima se regulišu prava na: • rezultate stvaralačkog rada ,• znakove razlikovanja i• odnose privrednih subjekata na tržištu.

Patent je ekskluzivno pravo priznato za pronalazak koji se odnosi na proizvod, postupak ili primenu, pri čemu su uslovi patentabilnosti:

• novost: pronalazak se smatra novim ako nije obuhvaćen stanjem tehnike (sva tehnička rešenja dostupna javnosti do momenta prijave patenta);

• inventivnost: pronalazak ima inventivni nivo ako rešenje određenog problema za stručnjaka ne proizilazi na očigledan način iz stanja tehnike;

• industrijska korisnost: pronalazak je primenljiv ako se predmet pronalaska može proizvesti ili upotrebiti u industrijskoj ili drugoj delatnosti.

Pored moralnih prava inovatora (u patentnoj prijavi i svim spisima navodi se kao vlasnik datog patenta), inovator - pronalazač, kao nosilac patenta, stiče i imovinska prava zaštite neovlašćenog korišćenja pronalaska:

1) korišćenje u proizvodnji zaštićenog pronalaska;2) stavljanje u promet predmeta izrađenih prema zaštićenom pronalsku;3) raspolaganje patentom.

Trenutno u svetu funkcioniše oko 4 miliona zaštićenih patenata.

Mali patent je pravo kojim se, takođe, štiti pronalazak koji predstavlja novo tehničko rešenje određenog problema, industrijski primenljiv, koji ima inventivni nivo, odnosno koji je rezultat rada koji prevazilazi rutinsko korišćenje stanja tehnike od strane stručnjaka, ali nema inventivni nivo koji se traži za patent.

U mnogim zemljama, pa tako i u Srbiji, patentom odnosno malim patentom ne mogu se zaštititi ona „otkrića“ koja se ne smatraju pronalaskom, a to su:

•naučna otkrića, naučne teorije, programi računara (izuzetak je patentno zakonodavstvo SAD-a), matematičke metode i formule;•ideje i estetske kreacije;•planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova;•prikazivanje informacija, definisanih samim sadržajem tih informacija;•pronalazak čije bi objavljivanje ili upotreba bila protivna moralu ili zakonu;•pronalazak hirurškog ili dijagnostičkog postupka ili postupka lečenja koji se primenjuje neposredno na ljudskom ili životinjskom telu (osim proizvoda, odnosno supstance ili kompozicije koja se primenjuje u tom postupku);•biljna vrsta i životinjska pasmina, ili biološki postupak za dobijanje biljke ili životinje, osim mikrobiološkog postupka i proizvoda dobijenog tim postupkom.

PATENT MALI PATENT

Predmet (vrsta) pronalaska koji se može štiтити

proizvod (uređaj, supstanca, kompozicija, mikroorganizmi,);

postupak; primena proizvoda ili postupka.

proizvod: uređaj.

Uslovi za zaštitu pronalaska

novo tehničko rešenje, ima inventivni nivo, primenljiv je.

novo tehničko rešenje, ima inventivni nivo, primenljiv je.

Postupak ispitivanja prijave

dvostepeni postupak: formalno ispitivanje suštinsko ispitivanje

jednostepeni postupak: formalno ispitivanje

Pravakoja ima nosilac:

а) sadržina pravа

da koristi u proizvodnji zaštićeni pronalazak,

da stavlja u promet proizvode izrađene prema zaštićenom pronalasku,

da raspolaže patentom i dr.

da koristi u proizvodnji zaštićeni pronalazak,

da stavlja u promet proizvode izrađene prema zaštićenom pronalasku,

da raspolaže patentom i dr.

b) obim prava

određen sadržajem patentnih zahteva (jedan ili više nezavisnih zahteva koji mogu biti praćeni zavisnim zahtevima)

određen sadržajem patentnih zahteva (jedan nezavisni zahteva koji može biti praćen sa najviše dva zavisna zahteva)

v) rok trajanja

20 godina od datuma podnošenja prijave 10 godina od datuma podnošenja

prijave

Pored patenata, kao najbitnijeg pronalazačkog prava, u ovoj kategoriji se nalaze i tehničke inovacije i "know-how" .

Tehnička inovacija predstavlja svaku racionalizaciju koja nastaje primenom poznatih sredstava i postupaka kako bi se postigli bolji efekti u proizvodnji, pri čemu je nivo inventivnosti niži u odnosu na pronalaske - ključan je efekat povećanja produktivnosti.

Tehnološki "know-how", koji se odnosi na tehnološka znanja u smislu tzv. neopredmećene, meke komponente tehnologije - tehnološkog softvera.

Karakteristike ovog znanja:•tajnost, •novost (ali subjektivna, sa aspekta potencijalnog primaoca, kupca) i•ekonomski interes za onoga ko ih poseduje (naučni interes ne ulazi o ovukategoriju).

4.2.2. Inovacije i žigovi (brendovi)

Znaci razlikovanja obuhvataju:

•znake koji služe za razlikovanje jedne robe ili usluga od druge, iste ili slične vrste robe ili usluga – robni i uslužni znaci, i

•znake za obeleževanje porekla proizvoda – nazivi za obeležavanje geografskog porekla proizvoda.

Zaštita znakova razlikovanja, posebno žigova i geografskih oznaka porekla, ima za cilj da stimuliše i osigura lojalnu konkurenciju i da zaštiti potrošače, dajući im pravo izbora na osnovu pune informacije između raznih roba i usluga.

Zaštita može trajati neograničeno ukoliko određeni znak i dalje ispunjava uslove za zaštitu. „Coca Cola” će pre dati svoje fabrike i tehnologiju nego što će dati žig.

Posebno je interesantno da se u našoj zemlji od 1921. godine stalno održava 31 strani žig poput:

Remington (pisaće mašine), Žilet (nožić i pribor za brijanje), Singer (šivaće mašine) Dunlop (gume), Mauzer (oružje), Mercedes (auto), Monblan (pera za pisanje), Sidol (sredstva za čišćenje), i dr

Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje roba, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica.

Žig je svaki znak koji je podoban za razlikovanje robe i usluga u privrednom prometu, koji se može grafički predstaviti.

Znak se može sastojati na primer od reči, slogana, slova, brojeva, slika, crteža, izraza, vinjeta, šifara, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacija tih znakova, kao i od muzičkih fraza prikazanih notnim pismom, koje se mogu grafički prikazati - pod uslovom da se zaštiti.

Žig nije isto što i pečat, štambilj i punc.

Žigom se, pored ostalog, ne mogu štititi znaci koji: stvaraju zabunu, ne razlikuju se dovoljno od već zaštićenih, sadrže državni grb, predstavljaju lik nekog lica, sadrže cenu, težinu, količinu, ime mesta.

Grafički prikaz vrednosti patenta i žiga u funkciji vremena dat je na slici. Sa ovog prikaza je vidljivo da žigu kako vreme prolazi sve više raste vrednost (cena), dok kod patenta sa vremenom vrednost opada.

Pri tome, funkcije brenda (žiga) u savremenom poslovanju mogu se definisati kao:

• individualizacija robe/usluge koju označava. • garantna funkcija žiga.

Osnovna podela žigova odnosi se na predmet zaštite, te se razlikuju:

• robni žigovi (Trade Marks - TM), koji se stavljaju na robu i njeno pakovanje,sa ciljem da robu obeleže i izdvoje od druge robe iste vrste;

• uslužni žigovi (Service Marks - SM), koji su namenjeni razlikovanju usluga uprivrednom prometu. Njima svoje usluge obeležavaju preduzeća koja obavljajudelatnost u oblasti turizma, osiguranja, bankarstva i dr.Oznaka koju dobija roba zaštićena žigom (registrovani žig) je slovo R u gornjemdesnom uglu - primeri: Bambi, Milka.

Sledeći kriterijum je broj nosilaca prava, prema kome se žigovi dele, takođe, u 2 grupe:

• individualni - u prometu ih koristi nosilac, odnosno, vlasnik žiga (ovi žigovi su najbrojniji u registrima žigova);• kolektivni - namenjeni zajedničkom korišćenju od strane više lica (najčešće ihkoriste preduzeća čiji su proizvodi ili usluge nastale kao rezultat zajedničkograda, ili preduzeća koja obavljaju istu delatnost radi zajedničkog nastupa natržištu).

Klasifikacija žigova prema formi obuhvata sledeće tipove:

• verbalni - sastoje se iz različitih reči svih jezika, iz novih kovanica, kao i izizmišljenih (fantastičnih) reči bez značenja;• grafički - sastoje se iz crteža, slike, amblema ili simbola.

Grafički žigovi

• trodimenzionalni - koji se zbog svoje forme, izražene u tri dimenzije, veoma približavaju modelima:l.kada ih čini sama forma predmeta na koji se odnosi zaštita, izjednačavaju se sa modelom, kao posebnim pravom industrijske svojine (karakteristični oblik flaše Coca-Cole);

• zvučni - koji se sastoje iz zvučnih fraza, koje se mogu grafički predstaviti;poznate su tzv. muzičke špice kojima se najavljuju određene radio i TVemisije, kao i muzičke fraze kojima se reklamiraju određeni proizvodi;• žigovi koji se sastoje iz naročitog mirisa (ne štite se po domaćem pravu, mada se pojedinim karakterističnim mirisima po kojima se izvesne robe razlikuju od druge robe iste vrste, ne bi mogao negirati distiktivni karakter).Postoji i podela prema poznatosti, po kojoj su žigovi:

• čuveni (slavni) - žigovi visokog renomea, koji, ne samo da ukazuju na poreklo robe iz jednog određenog preduzeća, već predstavljaju na tržištu simbol samog preduzeća, ili su sinonim za čitavu kategoriju proizvoda (čuvenim žigovima u svetskim okvirima smatraju se Aspirin, Kodak, Sony, Mercedes, Reebok i veliki broj sličnih, koji su, zapravo, prepoznatljivi brendovi);• opšte poznati - ne izlaze iz okvira povezanosti sa određenom vrstom robe,odnosno usluga. Zbog svoje duge upotrebe i poznatosti na određenom tržištuuživaju zaštitu bez registracije istovetnog znaka ili znaka koji predstavljanjegovo podražavanje, a koji prijavljuje drugo lice.

"Brend je ime, pojam, simbol ili dizajn (ili kombinacija svih pomenutih) koji identifikuje jedan ili više proizvoda. Odnosno, identifikacija, sam proizvod i njegovo pakovanje“

Brend može biti žig/marka, ali i preduzeće, i predstavlja izvor konkurentne prednosti i obezbeđenje konstantnog kvaliteta koji se identifikuje imenom.

Proizvod koji je individualizovan tj. ima ime ili znak je žig/marka, dok se pojam brenda (engleski termin sa osnovnim značenjem oznaka, marka) odnosi na skup svih psiholoških relacija između kupca i proizvoda ili usluge.

Coca-Cola, Folcvagen, Žuta osa, Tigar gume

Kao neke od karakteristika žigova koji su, zapravo, brendovi izdvajaju se:

• proizvode izrađuju i poseduju preduzeća - brendove izgrađuju i poseduju ljudi, javnost, kupci;• imidž koji brend nosi sa sobom postoji u svesti onih koji taj brend razumeju, a ne u samom brendu;• imidž brenda je induvidualna stvar, tj. ne postoje dve osobe koje istodoživljavaju i prihvataju isti brend;• brend pruža jaku vezu poverenja između vlasnika brenda i kupca - uvekgarantuje kvalitet;• brendovi poseduju uočljivu različitost - uspešan brend se uvek izdvaja;• vrednost brenda se može kvantitativno utvrditi kroz tri ključne komponente koje su međusobno zavisne: lojalnost (koliko su kupci lojalni nekom brendu), imidž (percepcija kupaca o brendu), vrednost (da li će kupci uložiti više kako bi nabavili proizvod sa datim brendom).

4.2.3. Inovacije i industrijski dizajn

Za komercijalizaciju novog proizvoda na tržištu veoma je značajan estetski izgled, odnosno, forma tog proizvoda.

Zaštita prava industrijskog dizajna od velikog značaja za menadžment inovacija, posebno inovacija proizvoda.

Industrijski dizajn uzorci i modeli predstavlja oblike pravne zaštite crteža, slika (uzorci) i geometrijskih tela (modeli) koji se primenjuju u industrijskoj ili zanatskoj proizvodnji.

Model je pravo kojim se štiti novi spoljni oblik određenog industrijskog ilizanatskog proizvoda ili njegovog dela.

Uzorak je pravo kojim se štiti nova slika ili crtež koji može da se prenese na nekiindustrijski ili zanatski proizvod ili njegov deo.

4.2.4. Inovacije i geografske oznake porekla

Geografska oznaka porekla predstavlja generički pojam za dve svoje kategorije - oznaku porekla i geografsku oznaku, kojima se obeležavaju proizvodi koji se proizvode na određenom geografskom području.

Sledi da je ovo pravo intelektualne svojine od značaja za nacionalnu ekonomiju.

Sa aspekta upravljanja inovacijama, značaj zaštite geografske oznake porekla postoji za slučaj da inovacioni proces rezultirainovativnim proizvodom/uslugom kvaliteta tako visokog i specifičnog za našu zemlju (ili neki njen deo), koji bi se mogao dokazati i predstavljati jasan izvor konkurentne prednosti.

Prisustvo prirodnog faktora

Knjaz Miloš mineralna voda, češki kristal, pirotski ćilimi, pirotski sir, užički kajmak, somborski sir, Vinjak 5, Manastirka, Pelinkovac, Smederevka ...

Kraljevina Jugoslavija je zaključila ugovore o trgovini koji predviđaju obavezu uzajamne zaštite geografskog porekla:

-1928. god. sa Češkom, -1929. god. sa Francuskom

Francuska je 1930. god. dostavila našim vlastima svoju listu oznaka porekla, no, Srbija to, još uvek, nije učinila.

4.2.5. Intelektualna svojina u e-trgovini

E-trgovina apsorbuje mnoga dela intelektualne svojine. Od 10 najposećenijih svetskih sajtova, 8 je vezano za intelektualnu svojinu, odnosno softver, muziku, knjige, čestitke.

Sa pojavom radikalnih tehnoloških inovacija krajem prošlog i početkom ovog veka - pre svega, web-a i Interneta, kojima je kreirano kompjutersko okruženje - tzv. "cyberspace" za elektronsko poslovanje, dela intelektualne svojine postaju dostupna svima, više nego ikada.

Slično je i sa našim sajtovima, naročito on-line prodavnicama. Na listi domaćih web prodavnica najzastupljenije su knjige, elektronski uređaji, muzika, CD, audio video kasete i usluge, fdm, umemost, softver. Ovo pokazuje da u e-trgovini najviše ima dela koja potpadaju pod režim autorskog i srodnih prava, a za njima slede patenti, žigovi, oznake porekla, nelojalna konkurencija.

4.2.6. Računarski programi (autorsko pravo)

Računarski program - softver, predstavlja duhovnu tvorevinu i rezultat ljudskog stvaralaštva, čime se opravdava potreba zaštite nekim od prava intelektualne svojine.

Konvencijom o evropskom patentu iz 1973. godine, računarski programi su isključeni iz sadržaja pojma pronalaska - u tom smislu, ne može se ni govoriti o patentnoj zaštiti.

U našem Zakonu o patentima iz 2004. godine, takođe se eksplicitno kaže da se pronalascima ne smatraju programi računara - njihova zaštita je u domenu autorskih prava. Autorsko pravo imaju intelektualni tvorci programa.

ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВЕ

ФОРМАЛНО ИСПИТИВАЊЕ

ПРИЈАВА УРЕДНА?

ПРЕТРАЖИВАЊЕ И СУШТИНСКО

ИСПИТИВАЊЕ

ДОНОШЕЊЕ ИСПРАВЕ О ПРИЗНАВАЊУ ПРАВА

ДА ЛИ ИСПУЊАВА УСЛОВЕ ЗАШТИТЕ?

ДОРАДАПРИЈАВЕ

НЕ

НЕ

ДА

ДА

ПРИПРЕМЕ ПОДНОСИОЦА ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВЕ

ОДБАЦИВАЊЕ ПРИЈАВЕ

ОБЈАВА (ДОСТУПНО ЈАВНОСТИ)

ПОСТУПАК ОСПОРАВАЊА

ПОДНОСИЛАЦ ПРИЈАВЕ

ЗАВОД ЗА ИНТЕЛЕКТУАЛНУ

СВОЈИНУ

НЕМАТЕРИЈАЛНО ДОБРО

(Како га заштитити?)4.2.7. Начелан алгоритам активности у поступку

признавања права на оgређени облик

инgустријске својине

1. Intelektualna svojina je svaka vrsta svojine koja za predmet ima nematerijalno (intelektualno) dobro (pronalazak, industrijski dizajn, robna oznaka, autorsko delo i sl.).

2. NIS odnose na tokove znanja, u čijoj osnovi su preduzeća i način na koji ona upravljaju inovacionim procesima, te kanali preko kojih pristupaju eksternim izvorima znanja.

3. Organizacije za obavljanje inovacione delatnosti (inovacione organizacije), Zakon o inovacionoj delatnosti Republike Srbije identifikuje sledeće:

• razvojno-proizvodni centar;• istraživačko-razvojni centar;• inovacioni centar.

4. Inovacije i inovativnost predstavljaju osnovne faktora razvoja i konkurentnosti preduzeća, čiji se značaj, specijalno, povećava danas, u vremenu tzv. Ekonomije bazirane na znanju

5. Sa aspekta upravljanja inovacija, može se reći da je intelektualni kapital preduzeća izuzetno značajan faktor inovativnosti, te osnov konkurentne prednosti i profitabilnosti.

Zaključak:

Ispitna pitanja:

1. Osnovni pojmovi o Nacionalnom inovacionom sistemu (Elementi NlS-a, Inovaciona infrastruktura, Poslovno-tehnološki inkubatori, Naučno-tehnološki parkovi)

2. Inovacije i inovacione performanse EU (Menadžment inovacija u ekonomiji baziranoj na znanju Inovacione performanse EU - investicije u R&D, Programi i aktivnosti EU u oblasti inovacija Inovacione performanse - karta trenda inovacija, Inovacione performanse - Evropski inovacioni pregled

3. Inovacione performanse - CIS metodologija Evropske unije i novacioni indikatori.

4. Intelektualna svojina u upravljanju inovacijama (Intelektualna svojina, Inovacije i patenti, Inovacije i žigovi (brendovi), Žig i brend, Inovacije i industrijski dizajn, Inovacije i geografske oznake porekla, lntelektualna svojina u e-trgovini, Računarski programi (autorsko pravo), Aктивности у поступку признавања права на оgређени облик инgустријске својине)

REFERENCES

1. Stošić B. Menadžment inovacija, FON, beograd, 2007.2. Bagarić, I. Upravljanje tehnološkim razvojem , Beograd, 2004. 3. Dess,G.G., Lumpkin,G.T., Eisner,A.B. Strategijski menadžment, prevod sa engleskog, Data status,

Beograd, 20074. Drucker, P.F. Inovacije i preduzetništvo, praksa i principi, prevod sa engleskog, Privredni pregled,

Beograd, 19915. Jančetović,M., Miladinović,V., Kasagić,I. (2006) Menadžment inovacija, Beogradska poslovna škola,

Beograd. 6. Kotler, P. (1999) Kako kreirati, upravljati i dominirati tržištem, prevod sa engleskog, Adižes, Novi Sad.7. Kotlica,S., Knežević,B. (2005) Ekonomika međunarodnog poslovanja, Megatrend, Beograd.8. Levi-Jakšić, M. (1999) Upravljanje tehnološkim inovacijama, Čigoja štampa, Beograd.9. Mašić, B. (2007) Strategijski menadžment, proces i koncepti, Univerzitet Sinergija, Bijeljina.10. Michael E. Porter (1990) The competitive advantage of nations, The Macmilllan press ltd, London.11. Michael E. Porter (2007) Konkurentska prednost: ostvarivanje i očuvanje vrhunskih poslovnih rezultata ,

prevod sa engleskog, Asee, Novi Sad.12. Roberts, E.B. (2002) Inovation:Driving Product, Process, and Market Change, Massachusetts Institute

of Technology (MIT) Sloan Managament Review, Massachusetts.

INTERNET IZVORI

HVALA NA PAŽNJI