upravljanje gradjevinskim projektima srbija vs fidic

UPRAVLJANJE GRADJEVINSKIM PROJEKTIMA

SADRZAJ1. UVOD ................................................................................................................................................................ 6 2. DEFINICIJA, SPECIFI^NOST I PODJELA INVESTICIONIH PROJEKATA............................................... 7 2.1 DEFINICIJA INVESTICIONIH PROJEKATA ........................................................................................................ 7 2.2 SPECIFI~NOST GRA\EVINSKIH PROJEKATA ..................................................................................................... 8 2.3 PODJELA GRA\EVINSKIH PROJEKATA ............................................................................................................. 8 2.4 ZNA~ENJE POJEDINIH IZRAZA ...................................................................................................................... 9 3. UÊSNICI U REALIZACIJI GRA\EVINSKIH PROJEKATA........................................................................ 13 4. FAZE INVESTICIONIH PROJEKATA .......................................................................................................... 16 5. PRISTUP UPRAVLJANJU PROJEKTIMA .................................................................................................... 18 5.1 PROJEKAT KAO KIBERNETI~KI SISTEM......................................................................................................... 18 5.2 OBLASTI UPRAVLJANJA ............................................................................................................................... 19 6. ULOGA KONSULTANTA U UPRAVLJANJU GRA\EVINSKIM PROJEKTIMA.......................................... 22 6.1 KONSULTANSKE USLUGE ............................................................................................................................. 23 6.2 KONSULTANSKE USLUGE PREMA FIDIC-U................................................................................................... 23 6.2.1 Savjetodavne usluge .......................................................................................................................... 24 6.2.2 Predinvesticione usluge ..................................................................................................................... 24 6.2.3 Usluge projektovanja i nadzora kod izgradnje objekata ..................................................................... 24 6.2.4 Specijalizovane usluge projektovanja i razvoja .................................................................................. 24 6.2.5 Rukovo|enje Projektom ...................................................................................................................... 24 6.3 MODELI PRUÀNJA KONSULTANSKIH USLUGA .............................................................................................. 25 6.3.1 Konvencionalni model ....................................................................................................................... 25 6.3.2 Sopstveni model ................................................................................................................................. 25 6.3.3 Model rukovo|enja (upravljanja) Projektom ...................................................................................... 26 6.3.4 Model "klju~ u ruke" ......................................................................................................................... 27 7. KONCIPIRANJE PROJEKTA ........................................................................................................................ 29 7.1 PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI ......................................................................................................... 30 7.1.1 Uvod.................................................................................................................................................. 32 7.1.2 Opis objekta ...................................................................................................................................... 32 7.1.3 Ocjena razvojnih mogu}nosti investitora ........................................................................................... 32 7.1.4 Analiza prodajnog trì{ta ................................................................................................................... 32 7.1.5 Grafi~ki prikaz Projekta .................................................................................................................... 32 7.1.6 Analiza nabavnog trì{ta .................................................................................................................... 32 7.1.7 Analiza lokacije i ìvotne sredine ....................................................................................................... 32 7.1.8 Finansijska analiza ............................................................................................................................ 32 7.1.9 Ocjena prethodne studije opravdanosti .............................................................................................. 33 7.1.10 Zaklju~ak ........................................................................................................................................ 33 7.2 STUDIJA OPRAVDANOSTI ............................................................................................................................. 33 7.2.1 Uvod.................................................................................................................................................. 34 7.2.2 Opis objekta sa prikazom idejnog projekta (tehnolo{ko - tehni~ka analiza) ....................................... 34 7.2.3 Analiza i ocjena razvojnih mogu}nosti investitora ............................................................................. 37 7.2.4 Analiza prodajnog i nabavnog trì{ta ................................................................................................. 40 7.2.5 Prostorni i lokacijski aspekti (analiza lokacije).................................................................................. 42 7.2.6 Analiza za{tite ìvotne sredine i za{tite na radu ................................................................................. 43 7.2.7 Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata ................................................................................... 44 7.2.8 Analiza izvodljivosti i dinamika realizacije Projekta .......................................................................... 44 7.2.9 Ekonomsko - finansijska analiza ........................................................................................................ 46

2

7.2.10 Ocjena studije opravdanosti ............................................................................................................. 53 7.2.11 Zaklju~ak ......................................................................................................................................... 53 7.3 REVIZIJA STUDIJE OPRAVDANOSTI ............................................................................................................... 54 7.4 ODLUKA O PRIHVATANJU STUDIJE OPRAVDANOSTI........................................................................................ 55 7.5 OBEZBJE|ENJE FINANSIJSKIH SREDSTAVA .................................................................................................... 55 8. DEFINISANJE PROJEKTA (IZRADA TEHNI^KE DOKUMENTACIJE).................................................... 56 8.1 USLOVI ZA IZRADU TEHNI~KE DOKUMENTACIJE ........................................................................................... 57 8.2 OSNOVE ZA IZRADU TEHNI~KE DOKUMENTACIJE .......................................................................................... 58 8.2.1 Studija opravdanosti .......................................................................................................................... 59 8.2.2 Rje{enje o lokaciji .............................................................................................................................. 59 8.2.3 Podloge i podaci ................................................................................................................................ 60 8.2.4 Projektni zadatak ............................................................................................................................... 62 8.2.5 Studije i istrage .................................................................................................................................. 62 8.2.6 Propisi i standardi.............................................................................................................................. 63 8.3 FAZE TEHNI~KE DOKUMENTACIJE ............................................................................................................... 63 8.4 SADRÀJ TEHNI~KE DOKUMENTACIJE .......................................................................................................... 65 8.4.1 Op{ta dokumentacija o projektu ......................................................................................................... 65 8.4.2 Projektni zadatak ............................................................................................................................... 66 8.4.3 Tekstualna dokumentacija .................................................................................................................. 66 8.4.4 Prora~uni i numerika ......................................................................................................................... 66 8.4.5 Grafi~ka dokumentacija ..................................................................................................................... 66 8.4.6 Studije, analize i elaborati.................................................................................................................. 67 8.5 VRSTE TEHNI~KE DOKUMENTACIJE ............................................................................................................. 67 8.6 TEHNI~KA DOKUMENTACIJA ZA PRETHODNE I PRIPREMNE RADOVE .............................................................. 71 8.7 USTUPANJE IZRADE TEHNI~KE DOKUMENTACIJE (IZBOR PROJEKTANTA) ....................................................... 71 8.8 IZRADA TEHNI~KE DOKUMENTACIJE ............................................................................................................ 74 8.9 STRU~NI NADZOR TOKOM PROJEKTOVANJA .................................................................................................. 76 8.10 KONTROLA TEHNI~KE DOKUMENTACIJE..................................................................................................... 76 8.11 SAGLASNOST NA TEHNI~KU DOKUMENTACIJU ............................................................................................ 79 8.12 ÛVANJE TEHNI~KE DOKUMENTACIJE ....................................................................................................... 80 9. UPRAVLJANJE REALIZACIJOM INVESTICIONOG PROJEKTA ............................................................. 81 9.1 PRIBAVLJANJE DOKAZA O PRAVU SVOJINE ILI KORI{}ENJA GRA|EVINSKOG ZEMLJI{TA..................................... 83 9.2 GRA|EVINSKA DOZVOLA ............................................................................................................................... 84 9.3 USTUPANJE GRA|ENJA OBJEKTA (IZBOR IZVO|A~A RADOVA) .......................................................................... 85 9.3.1 Ugovorna dokumenta (tender) ............................................................................................................ 85 9.3.2 Javno nadmetanje .............................................................................................................................. 88 9.3.3 Prikupljanje ponuda ........................................................................................................................... 91 9.3.4 Neposredna pogodba .......................................................................................................................... 91 9.3.5 Ustupanje gra|enja objekta (izbor izvo|a~a radova) po posebnim na~inima ....................................... 91 9.3.6 Ustupanje gra|enja objekata (izbor izvo|a~a radova) po Zakonu o javnim nabavkama ....................... 92 9.4 UPRAVLJANJE GRA|ENJEM OBJEKTA ............................................................................................................ 97 9.4.1 Uvo|enje izvo|a~a radova u posao ...................................................................................................... 97 9.4.2 Izvo|enje radova ................................................................................................................................. 98 9.4.3 Stru~ni nadzor tokom gra|enja ......................................................................................................... 100 9.4.4 Kontrola izvo|enja radova ................................................................................................................ 101 9.4.5 Naplata i isplata izvr{enih radova .................................................................................................... 104 9.4.6 Razlike u cijeni (klizna skala) ........................................................................................................... 105 9.4.7 Rje{avanje sporova .......................................................................................................................... 109 9.4.8 Dokumentacija na objektu ................................................................................................................ 1109.4.8.1 Dokumentacija potrebna za po~etak gra|enja ............................................................................................ 111 9.4.8.2 Dokumentacija koja se vodi tokom gra|enja ............................................................................................... 111

9.4.9 Na~in vo|enja dokumentacije ........................................................................................................... 1139.4.9.1 Tehno-ekonomski elaborat ......................................................................................................................... 113 9.4.9.2 Mjese~ni operativni plan ........................................................................................................................... 114

3

9.4.9.3 Gra|evinski dnevnik ................................................................................................................................... 115 9.4.9.4 Gra|evinska knjiga .................................................................................................................................... 118 9.4.9.5 Knjiga inspekcije ....................................................................................................................................... 120 9.4.9.6 Protokol obiljeàvanja urbanisti~ke parcele (regulacione i gra|evinske linije i visinske ta~ke) ................... 121 9.4.9.7 Protokol o kontroli temeljne jame .............................................................................................................. 122 9.4.9.8 Protokol o kontroli temelja ........................................................................................................................ 123 9.4.9.9 Protokol o kategorizaciji iskopa ................................................................................................................ 124 9.4.9.10 Protokol o kontroli ankera i obiljeàvanju osovina stubova ..................................................................... 125 9.4.9.11 Protokol o kontroli ~eli~nih stubova ....................................................................................................... 126 9.4.9.12 Protokol o kontroli kranskih staza ........................................................................................................... 127 9.4.9.13 Protokol o kontroli kranskih {ina ............................................................................................................ 129 9.4.9.14 Protokol o kontroli gotovosti temelja, nose}ih i potpornih konstrukcija ................................................... 130 9.4.9.15 Protokol o kontroli pravca i nivelete podzemnih instalacija ..................................................................... 130 9.4.9.16 Protokol o kontroli skele ......................................................................................................................... 131 9.4.9.17 Protokol o kontroli oplate ....................................................................................................................... 132 9.4.9.18 Protokol o kontroli armature ................................................................................................................... 133 9.4.9.19 Protokol o kontroli instalacija ................................................................................................................. 134 9.4.9.20 Protokol o kontroli hidro i termo izolacije ............................................................................................... 136 9.4.9.21 Elaborat o kontroli kvaliteta ................................................................................................................... 137 9.4.9.22 Evidencija tehni~ke dokumentacije .......................................................................................................... 138 9.4.9.23 Slu`bene zabilje{ke .................................................................................................................................. 138 9.4.9.24 Zapisnici komisija ................................................................................................................................... 139 9.4.9.25 Izvje{taji o radu i rezultatima .................................................................................................................. 140 9.4.9.26 Zahtjevi izvo|a~a radova ......................................................................................................................... 141 9.4.9.27 Prepiska .................................................................................................................................................. 143 9.4.9.28 Op{ta evidencija dokumentacije ............................................................................................................... 143

9.4.10 Tehni~ki pregled.............................................................................................................................1439.4.10.1 Priprema za tehni~ki pregled................................................................................................................... 144 9.4.10.2 Procedura tehni~kog pregleda................................................................................................................. 150

9.4.11 Upotrebna dozvola .........................................................................................................................153 9.4.12 Obra~un i primopredaja objekta.....................................................................................................153 9.4.13 Garantni rok ...................................................................................................................................155 10. UPRAVLJANJE PROBNOM PROIZVODNJOM ....................................................................................... 156 11. ORGANIZACIJA UPRAVLJANJA PROJEKTIMA .................................................................................... 158 11.1 MODELI UPRAVLJANJA I RUKOVO|ENJA.....................................................................................................159 11.1.1 Modeli upravljanja i rukovo|enja sa aspekta investitora .................................................................159 11.1.2 Modeli upravljanja i rukovo|enja sa aspekta izvo|a~a radova.........................................................162 11.2 PROJEKTNI TIM .......................................................................................................................................169 12. MODEL ORGANIZOVANJA GRA\EVINSKOG PREDUZE]A................................................................... 177 12.1 MODEL I NJEGOVA ORGANIZACIONA STRUKTURA ......................................................................................178 12.2 ORGANIZACIONA RJE{ENJA ......................................................................................................................181 12.2.1 Organizaciona {ema uprave preduze}a ...........................................................................................181 12.2.2 Organizaciona {ema i zadaci tehni~kog sektora .............................................................................182 12.2.3 Organizaciona {ema i zadaci sektora marketinga ...........................................................................190 12.2.4 Organizaciona {ema i zadaci finansijskog sektora ..........................................................................191 12.2.5 Organizaciona {ema i zadaci sektora pravnih, kadrovskih i op{tih poslova.....................................192 12.3 FUNKCIONISANJE ORGANIZACIJE .............................................................................................................195 12.3.1 Upravljanje preduze}em .................................................................................................................197 12.3.2 Rukovo|enje preduze}em .................................................................................................................197 12.3.3 Izvr{avanje zadataka ......................................................................................................................19912.3.3.1 Ispitivanje trì{ta, obrada ponuda i ugovaranje ....................................................................................... 200 12.3.3.2 Planiranje izvr{avanja zadataka .............................................................................................................. 200 12.3.3.3 Gra|enje objekta ...................................................................................................................................... 203

13. GRA\EVINSKA REGULATIVA .................................................................................................................. 208 13.1 ZAKONSKI PROPISI...................................................................................................................................209 13.1.1 Zakon o izgradnji objekata .............................................................................................................209 4

13.1.2 Zakon o planiranju i ure|enju prostora ........................................................................................... 212 13.1.3 Zakon o gra|evinskom zemlji{tu ...................................................................................................... 212 13.1.4 Zakon o urbanisti~koj i gra|evinskoj inspekciji............................................................................... 212 13.1.5 Zakon obligacionim odnosima ........................................................................................................ 213 13.1.6 Zakon o privrednim dru{tvima ........................................................................................................ 213 13.1.7 Zakon o javnim nabavkama ............................................................................................................ 214 13.1.8 Zakon o eksproprijaciji................................................................................................................... 214 13.1.9 Zakon o za{titi na radu ................................................................................................................... 215 13.1.10 Zakon o ìvotnoj sredini ................................................................................................................ 216 13.1.11 Zakon o za{titi od poàra .............................................................................................................. 216 13.1.12 Zakon o komunalnoj djelatnosti ................................................................................................... 216 13.2 PODZAKONSKA AKTA ............................................................................................................................... 217 13.3 POSEBNE UZANSE O GRA|ENJU ................................................................................................................. 219 13.4 FIDIC-OVI USLOVI UGOVORA .................................................................................................................. 219 13.5 DIREKTIVA EVROPSKE ZAJEDNICE 89/106/EEC ....................................................................................... 221 13.5.1 Evropske direktive .......................................................................................................................... 221 13.5.2 Direktiva 89/106/EEC .................................................................................................................... 221 13.5.3 Neka tuma~enja ............................................................................................................................. 222 13.5.4 Osnovni zahtjevi ............................................................................................................................. 222 13.5.5 Trì{te Evropske zajednice i "tre}e zemlje" ..................................................................................... 223 14. PRIMJENA RAÛNARA U UPRAVLJANJU PROJEKTIMA ................................................................... 224 14.1 UPRAVLJANJE PROJEKTIMA I INFORMACIONE TEHNOLOGIJE .................................................................... 224 14.1.1 Programski paket Microsoft Project ............................................................................................... 225 14.1.2 Programski paket Primavera .......................................................................................................... 229 LITERATURA .......................................................................................... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

5

UVODPoznato je da je izgradnja investicionih objekata veoma sloèn, dugotrajan i mukotrpan posao. Ovo proizilazi iz ~injenice: da svaki investicioni objekat ima veliki broj faza, aktivnosti i postupaka; da u njegovoj realizaciji u~estvuje veliki broj organizacija i pojedinaca; da je investiranje u proizvodne objekte veoma rizi~no; da se tokom realizacije projekta pojavljuje veliki broj faktora neizvjesnosti i dr. Zbog svega re~enog neophodno je upravljati sa ovim, po mnogo ~emu specifi~nim, procesom da bi se efikasno odvijao. Najve}u odgovornost i rizik snosi investitor, odnosno vlasnik sredstava koja se ulaù u realizaciju investicionog Projekta. Otuda se moè slobodno re}i da investitor upravlja sa kompletnim Projektom, a svi ostali u~esnici u njegovoj realizaciji samo u domenu svojih aktivnosti i odgovornosti. Osnovni cilj upravaljanja je da se obezbijedi realizacija Projekta èljenog obima i kvaliteta, u planiranom roku i u granicama planiranih finansijskih sredstava. Radi uspje{nog upravljanja Projektom moraju se sagledati svi relevantni faktori koji }e imati uticaja na njegovu uspje{nu realizaciju, kao {to su: vrsta, obim i kvalitet proizvodnje, sirovinska baza, trì{te gotovih proizvoda, odnosno utvr|ivanje potrebe za realizaciju ma kog investicionog Projekta; opravdanost ulaganja finansijskih sredstava; mogu}nost i sposobnost investitora da se prihvati realizacije planirane investicije; mogu}nost izbora lokacije sa aspekta obezbje|enja adekvatnog prostora, dovoza sirovina, plasmana gotovih proizvoda, obezbje|enja kadrova i radne snage, obezbje|enja energije i infrastrukture i uticaja proizvodnje ili postrojenja objekta na okolinu i sl.; realne mogu}nosti za obezbje|enje savremene tehnologije; mogu}nost i na~in realizacije Projekta kroz sve njegove faze; organizacioni modeli za upravljanje Projektom u svim fazama njegove realizacije; vremenske komponente realizacije Projekta i sl. Prou~avanjem ovih faktora i detaljnom analizom svih njihovih elementa stvori}e se uslovi za organizovan, ekonomi~an, pravovremen i kvalitetan rad. Da bi se to postiglo mora se uspostaviti takav organizacioni model koji }e omogu}iti da se na najbolji na~in primjene i iskoriste savremene metode planiranja i kontrole uz primjenu najnovijih organizacionih sredstava i dobro koncipiranih i ura|enih organizacionih akata. Ovo zbog toga {to blagovremeno predvi|anje i planiranje omogu}ava bolju podjelu zadataka, racionalnu upotrebu i kori{}enje sredstava, bolje kori{}enje vremena, ekonomi~no poslovanje i sl. Zna~ajno je napomenuti da su sve prisutnije savremene tendencije u realizaciji investicionih Projekata. U tom smislu primjena najnovijih dostignu}a nauke, tehnike i tehnologije daju zna~ajan impuls razvoju gra|evinarstva, a samim tim i realizaciji investicionih Projekata. Ona podsti~u i stvaraju povoljne uslove za dalji razvoj i kori{}enje novih informacija, materijala, ma{ina, postrojenja i alata, uz istovremenu primjenu savremenih metoda i postupaka u organizovanju i upravljanju investicionim Projektima. Ovakve tendencije uslovaljavaju sve ve}u podjelu rada i specijalizaciju, {to zahtijeva odgovaraju}u koordinaciju koja mora biti usmjerena na kanalisanje aktivnosti i napora izme|u velikog broja u~esnika u materijalizaciji zamisli i rje{enja vezanih za realizaciju investicionog Projekta. Koordinacija predstavlja postojanje organizacione i operativne regulative, koja svojim na~inom kreiranja i rje{avanja problema daleko prevazilazi klasi~an prilaz rje{avanju problema realizacije investicionih Projekata. Posebno, u svim fazama realizacije investicionog Projekta treba voditi ra~una o: pravnom sistemu zemlje u kojoj se realizuje Projekat, poslovnim obi~ajima, klimatskim i ostalim lokalnim prilikama, dru{tvenoekonomskom sistemu i sl. Ovo zbog toga, jer pojedina rje{enja u domenima ovih prava, prilika i sistema imaju velikog odraza na ivesticioni Projekat, a samim tim i na investitora i ostale u~esnike u njegovoj realizaciji. Cilj ovog rada je da se sagledaju struktura, obim i sloènost pojednih aktivnosti, odrede njihovi nosioci i utvrde metode i modeli organizovanja za uspje{nu realizaciju investicionog Projekta. Zbog toga su aktivnosti razmatrane i navo|eni njihovi nosioci po tehnolo{kom slijedu, koji je veoma vaàn pri realizaciji investicionog Projekta.6

DEFINICIJA, SPECIFI^NOST I PODJELA INVESTICIONIH PROJEKATA

1.1 Definicija investicionih projekataProjektom nazivamo svaki poduhvat bez obzira na njegovu veli~inu, strukturu, cijenu ko{tanja, vrijeme i mjesto realizacije. Osnovno je da je poduhvat, tj. zadatak definisan i da predstavlja odre|enu cjelinu ili jasno razgrani~en dio te cjeline. Zavisno od vrste zadatka Projekat1 moè biti sloèn ili manje sloèn, moè da traje kra}e ili duè i da obuhvata jednu ili vi{e privrednih grana. Projekat: moè da bude jednokratan ili ponovljiv (tipski), mora biti ciljno usmjeren, treba da predstavlja odre|eni proces, zahtijeva organizaciju za realizaciju zadataka sve dok ne postigne kona~an cilj, izloèn je manjem ili ve}em riziku i sl. Projekti koji imaju za cilj izgradnju i opremanje gra|evinskog objekta nazivaju se investicioni ili gra|evinski Projekti. Kada se radi o investicionom Projektu - izgradnji objekta mora se re}i da se radi o posebnoj vrsti poduhvata. Naime, radi se o veoma sloènom i kompleksnom Projektu sa velikim brojem aktivnosti i u~esnika u njegovoj realizaciji. Uz ovo, za svaki investicioni poduhvat moè se re}i da je to fizi~ki, tehni~ki, deterministi~ki, unikatni i jednokratni Projekat. Projekat je u stvari sistem i to organizacioni sistem. On kao i svi ostali sistemi ima svoju strukturu, odnosno veliki broj potprojekata, faza, podfaza i aktivnosti, izme|u kojih postoje logi~ke veze. Potrebno je ukazati da se u svakodnevnom ìvotu pod pojmom projekat podrazumijeva tehni~ka dokumentacija, {to je pogre{no. Zato treba ukazati na razliku izme|u projektne i projektantske djelatnosti. Projektna djelatnost je proces programiranja i realizacije nekog poduhvata u svim oblastima ìvota i rada: razvoj novog proizvoda, izgradnja nove fabrike, izgradnja gra|evinskog objekta, uvo|enje novog informacionog sistema, za{tita ìvotne sredine, popis stanovni{tva i sl.. Svaki od ovih poduhvata naziva se Projekat. Projektantska djelatnost je proces izrade tehni~ke i ostale dokumentacije: izrada generalnih projekata ili idejnih rje{enja; idejnih projekata; glavnih projekata; izvo|a~kih projekata i projekata izvedenih objekata (arhitektura, konstrukcija, vodovod i kanalizacija, termotehni~ke i elektro instalacije, izrada detalja); izrada projekata organizacije i tehnologije gra|enja i dr. O~igledno je da je projektantska djelatnost dio projektne djelatnosti i predstavlja jednu fazu Projekta. U daljnjem }e biti govora o investicionim,odnosno gra|evinskim Projektima.

1

U daljem tekstu }e se Projekat, kada se misli na poduhvat, pisati velikim po~etnim slovom, radi boljeg zapaànja

7

1.2 Specifi~nost gra|evinskih projekataProces investiranja u gra|evinske Projekte je veoma kompleksan i sloèn poduhvat. Sloènost procesa proizilazi iz sljede}ih specifi~nosti i ~injenica: gra|evinska proizvodnja se skoro uvijek ostvaruje po narud`bi, tj. za poznatog kupca, {to gra|evinskom preduze}u smanjuje prostor za tipizaciju i standardizaciju i uvo|enje savremenih metoda gra|enja; posao se dobija putem licitacija, kojom prilikom pojedini investitori name}u takve uslove koji se nigdje van gra|evinarstva ne mogu sresti; gra|evinski objekat nakon zavr{etka ostaje, a ljudi i sredstva se sele, {to je kod drugih proizvodnih oblasti obrnuto; gra|evinski objekat je uvijek velikog obima i velike vrijednosti; gra|enje objekata ostvaruje se na otvorenom prostoru i pod uticajem odgovaraju}ih lokalnih prilika i klimatskih uticaja koji oteàvaju rad radnika i zna~ajno uti~u na dimaniku i cijenu izgradnje objekata; veliki broj gra|evinskih objekata gradi se van urbanizovanih sredina, {to usloàva organizaciju procesa gra|enja, oteàva uslove rada i uslovljava ìvot radnika van porodi~nog kruga, {to sve skupa ima ozbiljnog odraza na psihu radnika; preteàn broj aktivnosti u pripremi i realizaciji gra|evinskog objekta ostvaruje se uz u~e{}e velikog broja projektanata, izvo|a~a, podizvo|a~a i isporu~ioca sa razli~itim navikama i metodama rada, {to usloàva proces koordinacije i upravljanja; svaki gra|evinski objekat je unikat, jer njegovu veli~inu, oblik, strukturu i druge elemente diktiraju lokalni i urbanisti~ki uslovi, investitor i uslovi priklju~enja na infrastrukturu. Ovo usloàva pripremu, projektovanje i gra|enje objekta i znatno uti~e na cijenu ko{tanja; duìna perioda koncipiranja, projektovanja i gra|enja objekata predstavlja veliki problem kako sa aspekta investitora tako i sa aspekta izvo|a~a, jer ~esto dovodi do zastarijevanja tehnolo{kog procesa, prekora~enja tro{kova (inflatorna kretanja, interkalarne kamate i dr.), gubljenja dobiti, slabljenja tehnolo{ke i radne discipline, promjene na trì{tu nabavke i prodaje i sl.; izrada tehni~ke dokumentacije od strane jednog, a gra|enje od strane drugog izvr{ioca usloàva posao sa aspekta tehnologije, organizacije i dr. realizacija velikih Projekata ostvaruje se u etapama, tako da se pojedine etape eksploati{u, odnosno pu{taju u upotrebu, dok se druge realizuju; uspjeh, odnosno neuspjeh, Projekta ima veliki uticaj na ukupni dru{tveni i privredni razvoj mjesta ili regiona; veliki broj Projekata, u fazi realizacije, a naro~ito u fazi eksploatacije ima veliki uticaj na ìvotnu sredinu. Zbog svega moèmo zaklju~iti da gra|evinski Projekat predstavlja kompleksan poduhvat koji obuhvata rje{avanje tehnolo{ko-tehni~kih, organizacionih, finansijskih, pravnih, sociolo{kih i drugih zadataka ~iji je krajnji cilj izgradnja i opremanje objekta koji }e zadovoljiti sve funkcije koje su mu namijenjene. Pri ovome uvijek treba voditi ra~una o su{tinskom cilju investiranja, a to je: odricanje u sada{njosti radi stvaranja boljih uslova i boljeg ìvota u budu}nosti.

1.3 Podjela gra|evinskih projekataUobi~ajeno je da se gra|evinski Projekti dijele na tri osnovne grupe, i to: Projekti iz oblasti visokogradnje arhitektonski objekti (stanovanje; dru{tvene, socijalne i zdravstvene funkcije; nauka i obrazovanje; sport; turizam; ugostiteljstvo; promet; poljoprivreda i prerada; zanatstvo; prate}e funkcije saobra}aja i industrije; telekomunikacije; vodoprivreda i dr.);

8

inènjerski objekti (industrijske, sportske i ostale hale; dimnjaci; silosi; vodotornjevi; podzemne konstrukcije; potporne i oblo`ne konstrukcije i dr.). Projekti iz oblasti hidrotehnike snadbijevanje vodom naselja i industrije; odvo|enje i pre~i{}avanje otpadnih voda; hidromeliracioni sistemi (navodnjavanje i odvodnjavanje); ure|enje rije~nih tokova, plovni putevi i pristani{ta; brane i akumunalcije i hidroenergetski objekti. Projekti iz oblasti saobra}aja putevi; gradske saobra}ajnice; èljeznice; aerodromi, heliodromi; mostovi i tuneli. Pojedini autori op{tu podjelu Projekata vr{e na razli~ite na~ine, tako @. Pra{~evi} (58) podjelu Projekata vr{i prema: namjeni ili predmetu na: nau~no istraìva~ke, razvojne, projekte istraìvanja trì{ta i druge Projekte; riziku ostvarenja na: deterministi~ke i stohasti~ke Projekte; u~estalosti na: jednokratne i tipske Projekte. Ovakva podjela moè se prihvatiti i za gra|evinske Projekte, jer kod svih imamo definisanu namjenu, rizik, a posebno u~estalost.

1.4 Zna~enje pojedinih izrazaRadi {to boljeg razumijevanja nije suvi{no navesti odgovaraju}i broj izraza koji se naj~e{}e koristi u procesu upravljanja Projektima: "Projekat" je poduhvat koji u ovom radu ozba~ava izgradnju gra|evinskog objekta; "izgradnja objekta" je skup radnji koji obuhvata: prethodna prou~avanja, izradu tehni~ke dokumentacije za izgradnju objekta, stru~ni nadzor u toku izrade dokumentacije, kontrolu tehni~ke dokumentacije, prethodne radove, pripremne radove za gra|enje, gra|enje objekta i stru~ni nadzor u toku gra|enja objekta; "objekat" je prostorna, funkcionalna, konstruktivna, arhitektonska, estetska ili biotehni~ka cjelina sa svim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i oprema koja se ugra|uje u objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta, saobra}ajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutra{nja i spoljna mreà i instalacije, objekti komunalne infastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene povr{ine, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloni{ta i dr.); "pomo}ni objekat" je objekat koji sluì kori{}enju stambenog i drugog objekta, a gradi se na istoj urbanisti~koj parceli (barake, garaè, ostave, septi~ke jame, bunari, ograde i sl.); "gra|enje objekta" je izvo|enje gra|evinskih i gra|evinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme; "rekonstrukcija" je izvo|enje gra|evinskih i drugih radova na postoje}em objektu, kojima se: vr{i nadogradnja, dogradnja, sanacija, zamjena instalacija, ure|aja, postrojenja i opreme; uti~e na stabilnost i sigurnost objekta; mijenjaju bitni konstruktivni elementi; mijenja tehnolo{ki proces; mijenja spoljni izgled koji je odre|en uslovima za ure|enje prostora, uti~e na bezbjednost susjednih objekata, saobra}aja i ìvotne sredine; mijenja reìm voda; mijenjaju uslovi za{tite prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, dobra koje uìva prethodnu za{titu i za{titu njegove za{ti}ene okoline, osim konzervatorsko-restauratorskih radova; izgra|uje novi prostor uz ili na

9

postoje}i objekat i sa njim ~ini funkcionalnu ili tehni~ku cjelinu ili kojima se mijenja namjena objekta (pretvaranje) i sl.; "adaptacija" je izvo|enje radova na odràvanju objekta i radova koji nijesu od uticaja na stabilnost objekta, odnosno pojedinih njegovih djelova i ne smatraju se gra|enjem objekta; "ru{enje" objekta je izvo|enje radova na ru{enju ili demontaì gra|evinskog objekta ili dijela objekta; "gra|evinski proizvodi" su gra|evinski materijali i iz njih izgra|eni gra|evinski elementi, kao i drugi proizvodi ili poluproizvodi koji su namijenjeni za trajnu ugradnju u objekte; "gradili{te",zna~i zemlji{te, objekat ili ostala mjesta na kojima, ili ispod kojih, ili kroz koja, }e se izvoditi radovi, i sva druga zemlji{ta ili mjesta koja su nu`na radi izvr{enja radova, kao i sva ostala mjesta koja budu posebno ozna~ena da predstavljaju dio gradili{ta; "prethodna prou~avanja" obuhvataju pripremu i analizu svih tehni~kih i ostalih podloga koje su potrebne za izradu tehni~ke dokumentacije i organizaciju gra|enja objekta i izvr{avanje prethodnih i pripremnih radova; "prethodni radovi" su radovi na uklanjanju postoje}ih objekata, izmje{tanju saobra}ajnica i instalacija, skretanju vodotokova i drugo, koje je potrebno uraditi da bi se gra|enje objekta i izvr{enje pripremnih radova moglo nesmetano odvijati; "pripremni radovi" su radovi koji prethode gra|enju objekta i odnose se naro~ito na: gra|enje i postavljanje objekata, instalacija, postrojenja i opreme privremenog karaktera za potrebe izvo|enja radova; obezbje|enje prostora za dopremu i smje{taj gra|evinskog materijala i drugi radovi kojima se obezbje|uje sigurnost susjednih objekata i obezbje|enje nesmetanog odvijanja saobra}aja i kori{}enja okolnog prostora; "glavni radovi" su radovi koje treba izvr{iti da se izgradi objekat prema tehni~koj dokumentaciji; "tehni~ka dokumentacija" je skup pisane, numeri~ke i grafi~ke dokumentacije kojim se razra|uje koncepcija, uslovi i na~in gra|enja objekata; "faza tehni~ke dokumentacije" podrazumijeva: generalni projekat ili idejno rje{enje, idejni, glavni, izvo|a~ki i projekat izvedenog objekta; "projektovanje" ozna~ava izradu tehni~ke i ostale dokumentaicje; "generalni projekat" ili "idejno rje{enje" je projekat kojim se utvr|uje generalna koncepcija, tehnolo{ko-tehni~ke i ekonomske karakteristike i opravdanost za izgradnju objekta; "idejni projekat" je projekat kojim se odre|uju: poloàj, kapacitet, arhitektonske, tehnolo{ke, tehni~ke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi izgradnje objekta, elementi odràvanja objekta, orjentaciona vrijednost objekta i opravdanost za izgradnju objekta; "glavni projekat" je projekat kojim se utvr|uju arhitektonsko-gra|evinske, tehnolo{ke, tehni~ke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehnolo{ko-tehni~ka i organizaciona rje{enja za gra|enje objekta, vrijednost objekta i uslovi odràvanja objekta. "izvo|a~ki projekat" je projekat koji sadrì razradu svih neophodnih detalja za gra|enje objekta prema glavnom projektu; "projekat izvedenog objekta" je projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta za potrebe eksploatacije i odràvanja objekta; "projekat odràvanja", zna~i projekat koji }e sluìti za odràvanje objekta u toku njegove eksploatacije; "tehni~ka kontrola tehni~ke dokumentacije" je provjera uskla|enosti tehni~ke dokumentacije sa zakonima i drugim propisima, standardima, tehni~kim normativima, pravilima struke i normama kvaliteta koji se obavezno primjenjuju pri gra|enju odre|ene vrste objekta; "vrste tehni~ke dokumentacije" podrazumijeva projekte: tehnologije, arhitekture, konstrukcije, instalacija, opreme, organizacije gra|enja i sl.; "ponuda", ozna~ava odgovor ponu|a~a na raspisana ugovorna dokumenta; "ugovor", zna~i ugovor o projektovanju i/ili gra|enju zaklju~en izme|u investitora i projektanta i/ili izvo|a~a radova i obuhvata sve njegove sastavne djelove kojima se utvr|uju obaveze i prava ugovornih strana;

10

"ugovorna dokumenta" (tender), ozna~avaju dokumenta za podno{enje ponude i ugovaranje izrade tehni~ke i ostale dokumentacije i izgradnje objekta; "ponu|a~" zna~i preduze}e ili drugo pravno lice koje svojom ponudom nudi da izradi tehni~ku i ostalu dokumentaciju i/ili izgradi objekat koji je predmet neke ponude; "ovla{}eno lice" je lice koje je ovla{}eno za punova`no zastupanje, potpisivanje i raspolaganje sredstvima ponu|a~a; "ovla{}eni predstavnik ponu|a~a" je lice kome je ovla{}eno lice dalo odgovaraju}e ovla{}enje; "podizvo|a~ " (neko ga naziva "kooperant"), zna~i bilo koje preduze}e ili zanatsku radnju kojima je izvo|a~ radova dao na izvr{enje bilo koji dio gra|evinskih, zanatskih i/ili instalaterskih radova; "potprojektant " (neko ga naziva "kooperant"), zna~i bilo koje preduze}e ili biro kome je projektant povjerio izradu dijela i/ili vrtse tehni~ke dokumentacije; "predstavnik investitora", zna~i lice ovla{}eno od strane investitora, da u njegovo ime vodi poslove na izvr{enju ugovora; "rukovodilac nadzora", zna~i lice koje je rje{enjem investitora imenovano i ovla{}eno da rukovodi nadzorom (slu`bom nadzora) tokom gra|enja objekta; "nadzorni organ", zna~i lice koje je rje{enjem investitora imenovano i ovla{}eno da vr{i nadzor nad izvr{enjem odre|ene vrste radova; "rukovodilac gra|enja", zna~i predstavnik izvo|a~a radova koji rukovodi gra|enjem objekta, a kojeg je izvo|a~ radova postavio rje{enjem u kome mu je odredio ovla{}enja; "dana", zna~i kalendarskih dana; "mjeseci", zna~i kalendarskih mjeseci; "godina", zna~i kalendarska godina; "klju~ u ruke", zna~i da je ugovorenom cijenom obuhva}ena izrada tehni~ke i ostale dokumentacije, izvr{enje svih glavnih, prethodnih i pripremnih radova, zatim vi{kova i nepredvi|enih radova i sve eventualne razlike u cijeni (izuzetno), kao i da je isklju~en uticaj manjkova radova, promijenjenih, nepredvi|enih i neo~ekivanih okolnosti i vi{e sile; "predra~un radova", zna~i opis radova, jedinicu mjere radova i proizvod orjentacionih koli~ina radova i jedini~nih cijena; "situacija", ozna~ava dokument za naplatu i isplatu izvr{enih radova i obavljenih poslova; "ugovorena cijena", zna~i ukupnu vrijednost iskazanu u ugovoru koja podlijeè ili ne podlijeè promjenama pod uslovima ugovora; "nepredvi|eni radovi", zna~e radove koji nijesu predvi|eni predra~unom, a predvi|eni su tehni~kom i ostalom dokumentacijom, i koje je nu`no izvesti radi normalne funkcije objekta; "naknadni radovi", zna~e radove koji nijesu predvi|eni predra~unom ni tehni~kom i ostalom dokumentacijom, a investitor traì da se izvedu; "vi{kovi radova", zna~e koli~ine izvedenih radova ve}e od koli~ina predvi|enih predra~unom radova; "manjkovi radova", zna~e koli~ine izvedenih radova manje od koli~ina predvi|enih predra~unom radova; "mehanizacija", zna~i postrojenja, ma{ine, aparati i sva sredstva bilo kakve prirode, potrebna za izvo|enje i odràvanje radova, ali ne uklju~uju}i opremu ili druge predmete koji obrazuju dio glavnih radova; "oprema", zna~i ma{ine, ure|aji i instalacije koji se ugra|uju u objekat kao dio glavnih radova, uklju~uju}i i one koje izvo|a~ radova treba samo da isporu~i (ukoliko takvih ima); "sertifikat", zna~i dokument koji je izdao investitor o kona~nom preuzimanju objekta; "garancija", zna~i garanciju uz ponudu ili garanciju za avans, ili garanciju za dobro izvr{enje ugovora ili garanciju za otklanjanje nedostataka u garantnom roku, koje je izdala banka jemac ponu|a~a, odnosno izvo|a~a radova u skladu sa ugovornim dokumentima; "odobreno", zna~i odobreno u pismenom obliku uklju~uju}i i odgovaraju}u pismenu potvrdu ranije datog usmenog odobrenja;11

"promijenjene okolnosti", zna~i da su to doga|aji koji se nijesu mogli predvidjeti u vrijeme izrade ponude, a ~ije se nastupanje nije moglo izbje}i niti njihovo dejstvo otkloniti, a to su: mjere utvr|ene zakonima, odlukama i drugim propisima nadle`nih organa; promjene cijena materijala i usluga na trì{tu; promjene tro{kova ìvota; vi{a sila i sl.; "nepredvi|ene i neo~ekivane okolnosti" su pojave nepredvi|enih i neo~ekivanih geolo{kih, tektonskih, hidrolo{kih uslova i sli~ne pojave.

12

2. UÊSNICI U REALIZACIJI GRA\EVINSKIH PROJEKATA

Kao {to smo rekli, jedna od karakteristika gra|evinskih Projekata je ta {to ima veliki broj u~esnika u njegovoj realizaciji. Osnovna i uobi~ajena je podjela na 3 osnovna u~esnika: Investitor (naru~ilac) Projektant Izvo|a~ radova. Medjutim, ~injenica je da imamo daleko {iri krug u~esnika, pa }emo sve ostale u~esnike uvrstiti u ~etvrtu grupu (ostali u~esnici). Investitor je preduze}e, organizacija ili pojedinac, koje raspolaè finansijskim sredstvima (ili ima mogu}nost da ih obezbjedi), koja namjerava da uloì u izgradnju nekog investicionog objekta. On je, zna~i, vlasnik i korisnik budu}eg objekta. Investitor moè preuzeti funkcije upravljanja Projektom ili samo neke od njih (npr. nadzor i sl.). Projektant je preduze}e, koje izra|uje investicionu, tehni~ku i ostalu dokumentaciju, a moè vr{iti tehni~ku kontrolu, projektantski nadzor, stru~ni nadzor, pruàti stru~ne i konsultantske usluge investitoru i ostalim u~esnicima Izvo|a~ radova je preduze}e koje izvodi gra|evinske, gra|evinsko-zanatske i instalaterske radove. Ostali u~esnici su sva preduze}a, instituti, istraìva~ke i druge organizacije i organi, koji na neposredan ili posredan na~in u~estvuju u realizaciji investicionog Projekta. To mogu biti: Istraìva~ke organizacije koje se bave istraìvanjima za koncipiranje, definisanje ili realizaciju investicionog Projekta: (geodetske podloge, geologija, geomehanika, hidrologija, seizmologija, vodoprivreda, za{tita ìvotne sredine, meteorologija i dr.). Isporu~ioci tehnologije su preduze}a ili organizacije koje se bave davanjem tehnologije i tehnolo{kih rje{enja, stru~ne pomo}i, konsultacija; obukom kadrova i sl., za proces proizvodnje ili usluga. Isporu~ioci opreme su preduze}a koja izra|uju i isporu~uju tehnolo{ku, nestandardnu i standardnu opremu. Montaèri opreme su preduze}a koja se bave montaòm tehnolo{ke, nestandardne i standardne opreme. Podizvo|a~i su preduze}a koja su angaòvana od ma kog u~esnika u realizaciji Projekta za izvr{enje pojedinih radova ili poslova na pojedinim objektima. Nau~no-istraìva~ke organizacije i/ili instituti su organizacije koje se bave istraìvanjem pojedinih problema, ocjenom pojedinih rje{enja, stru~nom pomo}u, konsultacijama i sl. za potrebe pojedinih u~esnika. Konsultanti su preduze}a ili pojedinci koji su angaòvani od ma kog u~esnika u realizaciji Projekta radi pruànja konsultantskih usluga. Inspekcijski organi su nadle`ni drzavni ili op{tinski organi koji imaju obavezu i pravo da vr{e kontrolu nad radom svih u~esnika u realizaciji Projekta u skladu sa zakonima, podzakonskim aktima i odlukama nadle`nih organa (gra|evinska inspekcija, inspekcija rada, vodoprivredna inspekcija, inspekcija za{tite ìvotne sredine, protivpoàrna inspekcija i dr.).13

Ostale organizacije su preduze}a, organizacije, komisije i sl. koje mogu preuzeti pojedine funkcije, kao {to su: poslovi vr{enja tehni~ke kontrole dokumentacije, stru~nog nadzora, tehni~kog pregleda, {pediterskih usluga, ispitivanja materijala i konstrukcija, i dr. U FIDIC-u (Me|unarodna federacija konsalting inènjera) navode se samo osnovni u~esnici u gra|enju objekata i to: "Naru~ilac" podrazumijeva osobu imenovanu kao takva u Dodatku Tenderu i pravne nasljednike na koje je Naru~ilac prenio svoja prava, ali ne (osim u slu~aju saglasnosti Izvo|a~a) i bilo koja osoba koju je Naru~ilac opunomo}io; "Izvo|a~" zna~i osoba ~iji je Tender prihva}en od strane Naru~ioca i pravne nasljednike na koje je Izvo|a~ prenio svoja prava, ali ne (osim u slu~aju saglasnosti Naru~ioca) i bilo koja osoba koju je Izvo|a~ opunomo}io; "Predstavnik Naru~ioca" zna~i osobu koja je postavljena od strane Naru~ioca da djeluje kao Predstavnik Naru~ioca radi ostvarenja Ugovora i imenovana kao takva u dodatku Tenderu, ili druga osoba postavljena s vremena na vrijeme od strane Naru~ioca i o kojoj je kao takvoj obavije{ten Izvo|a~; "Predstavnik Izvo|a~a" zna~i osoba (ukoliko je ima) imenovana kao takva u Ugovoru ili druga osoba postavljena s vremena na vrijeme od strane Izvo|a~a u okviru odredaba Ugovora; "Podizvo|a~" zna~i bilo koju osobu imenovanu u Ugovoru kao podizvo|a~, proizvo|a~ ili isporu~ilac za dio Radova ili bilo koja osoba kojoj je dio Radova dat Podugovorom u skladu sa odredbama Ugovora i pravni nasljednici na koje je ta osoba prenijela svoja prava, ali ne i bilo koja osoba koju je Podizvo|a~ opunomo}io; "Odbor za presu|ivanje u sporu" zna~i osobu ili osobe imenovane kao takve Ugovorom, ili druga osoba ili osobe postavljene kao takve s vremena na vrijeme u okviru odredaba Ugovora. Ovakva podjela na u~esnike nije u koliziji sa na{om podjelom, jer: su na{om podjelom obuhva}eni svi u~esnici u izgradnji, a ne samo u gra|enju objekta; pod pojmom "podizvo|a~" mogu se podrazumijevati svi "ostali u~esnici" koji su kod nas navedeni, {to zavisi od vrste ugovora izme|u investitora (naru~ioca) i izvo|a~a. Uobi~ajena je praksa, a za objekte koji se fnansiraju iz sredstava budèta i fondova (sredstva poreskih obveznika) obaveza, da se u~esnici i izgradnji objekta biraju na ustaljeni, provjereni i propisani na~in. U tom smislu moè se koristiti algoritam kojim je utvr|en redosled svih aktivnosti (Sl. 1).

14

INVESTITOR izrada ugovorne dokumentacije

PONU\ A^ I izrada ponude

STRU^ NE SLU@ BE konkurs za izbor u~esnika

STRU^ NE SLU@ BE prijem ponuda

KOMISIJA otvaranje ponuda

KOMISIJA vrednovanje ponuda

KOMISIJA dodjeljivanje poslova (predlog investitoru)

stop

ne

odluka investitora da INVESTITOR I U^ ESNIK zaklju~ivanje ugovora

ponovo

realizacija zadataka

Slika 1. Algoritam izbora u~esnika u realizaciji investicionog Projekta

Postupak pri izboru je u principu isti za bilo kog u~esnika u realizaciji Projekta. Detaljnije o pripremi dokumentacije i ukupnoj proceduri izbora bi}e rije~i u poglavljima 7.7 i 8.3.

15

3. FAZE INVESTICIONIH PROJEKATA

Projekat ma kog obima bio, mora pro}i kroz odre|ene faze svog nastajanja. Podjela nastajanja Projekta na faze je nu`na iz vi{e razloga: postoji tehnolo{ka zavisnost izme|u aktivnosti u procesu nastajanja Projekta; nu`no je dono{enje odre|enih upravlja~kih odluka nakon zavr{etka pojedinih aktivnosti, kao uslova za nastavak sa radom na ostalim aktivnostima; bolja je podjela zadataka, a samim tim i lak{a kontrola; moè eventualno da dodje do odustajanja od daljih aktivnosti u slu~aju da se, na bazi prethodnih aktivnosti i eventualnih izmjena ili poreme}aja na trì{tu, utvrdi da nije opravdano da se nastavi sa radom, ~ime se mogu u{tedjeti znatna finansijska sredstva. Realizacija nekog Projekta, a samim tim i upravljanje, moè da se ostvari kroz ~etiri faze: koncipiranje Projekta; definisanje Projekta; realizacija investicionog Projekta; probna proizvodnja. Iz pobrojanih osnovnih aktivnosti koje treba obaviti u pojedinim fazama, vidljivo je da se izme|u pojedinih faza ne moè povu}i jasna granica. Naprotiv, takva granica nije ni poèljna, jer bi to znatno uticalo na kvalitet svake naredne faze, a posebno na rok zavr{etka svih faza. Iskustvo pokazuje da su preklapanja neizbje`na i nu`na i da sve faze projekta traju od po~etka do kona~nog cilja, {to se vidi iz grafikona na slici 2.POÊTAK REDOVNE PROIZVODNJE D TRAJANJE

INTEZITET

REALIZACIJA III FAZA DEFINISANJ E II FAZA KONCIPIRANJ E I FAZA PROBNA PROIZVODNJ A IV FAZA

B A C

Slika 2. Faze investicionog projekta

Iz grafikona (Slika 2.) se vidi da se intenzitet svih aktivnosti u jednom periodu pove}ava da bi u odre|enom vremenskom periodu dostigao svoj maksimum, a onda ve}om brzinom od brzine uspona, padao. Pri tome, primijetne su tri ta~ke (A, B, C) i jedna linija presjeka (D). Ta~ke presjeka predstavljaju naglo smanjenje intenziteta aktivnosti prethodne faze i pove}anje intenziteta aktivnosti naredne faze. Linija presjeka

16

predstavlja maksimalni intenzitet aktivnosti na uhodavanju proizvodnje i prelazak na redovnu proizvodnju, uz istovremeni prestanak svih aktivnosti iz tri prethodne faze. To ujedno ozna~ava i zavr{etak Projekta. Svaki u~esnik u pojedinim fazama realizacije Projekta ima odre|ene zadatke. Jedini u~esnik koji ima zadatke u svim fazama je investitor. Zna~i, moè se re}i da investitor upravlja Projektom, a ostali u~esnici sa pojedinim aktivnostima i zadacima u njemu. Zato svi oni za svoje zadatke u okviru podfaza Projekta mogu napraviti sli~an grafikon. Na kraju treba naglasiti da pojedini autori imaju mi{ljenja da treba Projekat dijeliti na vi{e faza, {to je mogu}e, jer nigdje i nikada nijesu utvr|ena pravila o toj podjeli. Rukovodilac Projekta, sa svojim saradnicima, treba o tome da odlu~i imaju}i u vidu specifi~nosti, sloènost i vrijeme nastajanja Projekata. Pri tome, treba se starati da se faze i zadaci koje u njima treba izvr{avati, jasno defini{u i lociraju.

17

4. PRISTUP UPRAVLJANJU PROJEKTIMA

Savremena koncepcija upravljanja Projektima zahtijeva jedan osmi{ljen i organizaciono definisan pristup. Sloènost investicionih Projekata, njihova struktura, veliki broj u~esnika, cijena ko{tanja, rok gradnje, uslovi izvr{avanja pojedinih aktivnosti i drugi specifi~ni uslovi koji karakteri{u svaki investicioni Projekat iziskuju programiran rad u cijelom procesu investiranja, tj. od zamisli pa do ostvarivanja kona~nog cilja. Veoma vaàn element u upravljanju Projektima je osposobljenost investitora. Od sposobnosti investitora zavisi i kakav }e biti izbor izvo|a~a radova i ostalih u~esnika u realizaciji investicionog Projekta, jer svaki sposobni investitor zna pravilno da procijeni podobnost izvo|a~a. On zna pravilno da usmjerava sve poslove po unaprijed utvr|enom algoritmu izvr{avanja pojedinih aktivnosti. To se postiè pravilnom raspodjelom zaduènja, redovnom kontrolom, pravovremenom informacijom i dono{enjem odluka. Radi ostvarivanja ovih zadataka investitoru i svim ostalim u~esnicima u realizaciji investicionog Projekta stoji na raspolaganju savremena ra~unarska tehnika i brojni programi za upravljanje Projektima.

4.1 Projekat kao kiberneti~ki sistemInvesticioni Projekat kao kompleksan poduhvat predstavlja jedan sistem. To je upravljivi ili kiberneti~ki sistem kod koga ulogu upravlja~kog podsistema vr{i projektni tim, a strukturu Projekata, kao dijela sistema kojim se upravlja, ~ine radni procesi ili aktivnosti, koje je potrebno izvr{iti da bi se Projekat realizovao. Radne procese ili aktivnosti, kao komponente ovog sistema, za ~ije izvr{enje je potreban rad, sredstva, vrijeme i informacije, koncentrisali smo u ~etiri faze i to: koncipiranje, definisanje, realizacija i probni rad. Investicioni Projekat u kiberneti~kom smislu pripada grupi sistema sa zatvorenim upravljanjem, koji imaju povratnu spregu. Ulogu povratne sprege, izme|u izlaza upravljanog dijela podsistema i upravlja~kog podsistema, vr{i jedan poseban podsistem informacija, koji mora postojati u svim sistemima Projekta (Slika 3.). Upravlja~ki podsistem odre|uje ciljeve, politiku, strategiju, organizaciju, donosi odluke, vr{i koordinaciju i kontrolu. Cilj se, u teoriji sistema, defini{e kao neko stanje sistema koje se èli posti}i. U konkretnom slu~aju cilj je realizacija nekog investicionog Projekta. Politika upravljanja je skup pravila i principa, koje usvoji upravlja~ki podsistem, na osnovu kojih odlu~uje i planira akcije. Ona omogu}ava jedinstveno usmjeravanje akcija pa zbog toga ima sva svojstva plana. Plan je skup odre|enih aktivnosti, njihovih me|uzavisnosti, trajanja istih i potrebnih resursa i sredstava za njihovo izvr{avanje. Strategija je skup pravila u algoritamskom obliku na osnovu kojih se preduzimaju dopunske upravlja~ke akcije u zavisnosti od stanja u kome se sistem na|e u nekom vremenu da bi se postigli neki podciljevi. Zbog toga ona je podlo`na stalnim promjenama tokom vremena.

18

Organizovanje predstavlja formulisanje odgovaraju}e organizacione strukture, veza elemenata strukture, zadataka koordinacije aktivnosti svih u~esnika i organizaciona sredstva potrebna za ostvarenje projekta.okolina

ulaz U

ciljevi politika organizovanje dono{ enje odluka kontrola Podsistem upravljanja projektom

aktivnosti faze projekta koncipiranje definisanje realizacija probni rad Podsistem implementacije projekta izlaz Y

prikupljanje i obrada informacija Podsistem informacije

Slika 3. [ema upravljanja Projektom

Dono{enje odluka je aktivnost upravlja~kog sistema kojom se razrje{ava problem izbora izme|u vi{e varijanti. Uslov za dono{enje optimalne odluke je postojanje dobre organizacije, kompleksnih, jasnih i pravovremenih informacija i uspje{ne koordinacije ~lanova upravlja~kog tima. Koordinacija je uskla|ivanje u izvr{avanju aktivnosti, odràvanje harmonije i vr{enje adaptacije i smirivanja izme|u u~esnika u realizaciji Projekta, {to sve skupa zahtijeva stalno komuniciranje izme|u izvr{ioca odre|enih zadataka. Kontrola je upravlja~ka aktivnost koja podrazumijeva utvr|ivanje odstupanja od planiranih i projektovanih veli~ina, analizu uzroka odstupanja i aktiviranje nadle`nih organa radi eliminisanja odstupanja. Aktivnosti kontrole se odnose na kvalitet, koli~ine, tro{kove, vrijeme i funkcionisanje organizacije. Upravljani dio sistema-podsistem implementacije Projekta, prima instrukcije od upravlja~kog podsistema i izvr{ava sve aktivnosti na ostvarivanju Projekata. Aktivnosti ovog podsistema izvr{ava veliki broj subjekata-u~esnika u ostvarivanju Projekta. Da bi se uspje{no moglo upravljati sistemom mora da postoji jedinstven informacioni sistem koji ima, tj. vr{i ulogu povratne sprege izme|u izlaza podsistema implementacije Projekta i podsistema upravljanja Projektom (Slika 3). Ovaj sistem ima zadatak da prikuplja, obra|uje, ~uva i distribuira sve podatke i informacije svim subjektima koji u~estvuju u realizaciji Projekta a posebno podsistemu upravljanja Projektom. Sloènost investicionih Projekata, njihova specifi~nost, veliki broj u~esnika u njegovom ostvarivanju, duìna gradnje i cijena ko{tanja uslovljavaju da se rje{avanju ovako sloènih upravlja~kih zadataka pri|e algoritamski. To podrazumijeva da se odrede aktivnosti, izvr{ilac i proces izvr{avanja.

4.2 Oblasti upravljanjaNa osnovu iskustva i detaljnih istraìvanja, a imaju}i u vidu specifi~nost i sloènost gra|evinskog Projekta, moè se prihvatiti opredjeljenje da su osnovne funkcionalne komponente upravljanja kako slijedi [Error! Reference source not found.]: upravljanje obimom Projekta; upravljanje vremenom; upravljanje tro{kovima; upravljanje kvalitetom;19

upravljanje ugovaranjem; upravljanje nabavkom; upravljanje ljudskim resursima; upravljanje komunikacijama; upravljanje konfliktima; upravljanje promjenama i upravljanje rizikom. Upravljanje obimom Projekta se najefikasnije ostvaruje u fazi koncipiranja, gdje se u osnovi defini{u svi fizi~ki parametri koji opredjeljuju obim Projekta. Ovo ne zna~i da se i u narednim fazama ne moè uticati na obim Projekta, ali sve {to se vi{e pribliàvamo kraju taj uticaj je sve manji. Treba imati u vidu da od obima Projekta zavisi njegov proizvodni ili upotrebni kapacitet, a nakon zavr{etka Projekta i njegov ekonomski poloàj, {to se posebno odnosi na tro{kove odràvanja i amortizacije. Zbog toga se treba starati da obim radova, opreme i postrojenja bude optimalno programiran. Upravljanje vremenom je veoma va`na funkcionalna komponenta kojom se uspostavlja, odràva i obezbje|uje odràvanje planiranih rokova izvr{avanja pojedinih zadataka, a samim tim i roka zavr{etka Projekta. U cilju kvalitetnog upravljanja vremenom koriste se savremene metode planiranja, prvenstveno tehnika mre`nog planiranja, savremeni programski paketi i sredstva. Operativnim planiranjem vremena i preduzimanjem adekvatnih organizaciono-tehni~kih mjera obezbje|uje se regulacija planiranog vremena tj. eliminisanje eventualnih zaka{njenja u realizaciji projekta. U postupku upravljanja vremenom uvijek se treba rukovoditi izrekom "vrijeme je novac". Upravljanje tro{kovima obezbje|uje se ostvarivanje planiranih tro{kova u svim fazama Projekta. Sprovo|enjem adekvatne procedure obezbje|ivanja, tro{enja, pra}enja, analiziranja, izvje{tavanja i kontrole obezbje|uje se racionalan postupak utro{ka finansijskih sredstava. Ove aktivnosti administrativno provode finansijske slu`be a su{tinskih najvi{e na tro{kove i njihovo pravilno kori{}enje uti~u tehni~ki organi koji realizuju Projekat. Zbog toga upravljanje tro{kovima je jedan od prioritetnih zadataka svih nosioca funkcija realizacije Projekta. Upravljanje kvalitetom se mora sprovodditi u svim fazama i svim djelovima Projekta. Upravljanjem se mora obuhvatiti materijal, oprema, postrojenja, sirovine, rad i dr. Upravljanje se mora sprovoditi u skladu sa propisima, normativima i standardima. Cilj upravljanja kvalitetom je da se onemogu}e gre{ke, tj. da se postignu projektovani kapaciteti i kvalitet i da se minimiziraju gubici materijala, rada, vremena i dr. Upravljanje ugovaranjem je funkcionalna komponenta kojom se uspostavljaju poslovni odnosi izme|u investitora i u~esnika u realizaciji Projekta. Upravljanje ugovaranjem pretpostavlja kvalitetnu pripremu (tehni~ka i ostala dokumentacija, ugovorna dokumenta i dr.), sam proces ugovaranja (poziv, procedure i potpis ugovora) i pra}enje realizacije ugovorenih obaveza tokom nastajanja Projekta. Od kvaliteta ugovaranja umnogome zavisi budu}i odnos ugovornih strana, a samim tim i uspje{nost Projekta. Zbog toga upravljanje ugovaranjem treba shvatiti kao veoma zna~ajnu komponentu funkcionisanja cjelokupnog upravljanja Projektom. Upravljanje nabavkom je voma va`na funkcionalna komponenta kojom se obezbje|uju preduslovi za uspje{nu realizaciju Projekta od strane svih u~esnika. Upravljanje nabavkom moraju biti obuhva}eni svi materijalni resursi kako za gra|enje, tako i za opremanje Projekta. Upravljanje mora da obezbijedi odgovaraju}e procedure koje }e garantovati kvalitet, optimalne tro{kove i planirane rokove. Svi u~esnici u realizaciji Projekta imaju odgovaraju}e obaveze u procesu upravljanja nabavkama. Upravljanje ljudskim resursima podrazumijeva usmjeravanje i koordinaciju ljudskih resursa tokom ~itavog perioda realizacije Projekta. Prilikom realizacije Projekta nosilac procesa upravljanja ljudskim resursima je rukovodilac Projekta. Zbog toga njegovom izboru treba posvetiti posebnu pa`nju. Njemu pomaù pomo}nici koji, svaki u svom domenu, upravlja dijelom ljudskih resursa. Osnovni principi rukovodioca Projekta treba da su: besprekorno izvr{avanje zadataka, briga o ljudima, disciplina i drugarstvo, jedinstvenost upravlja~kih akcija, eliminisanje nejednakosti me|u ljudima i motivacija. Sprovo|enjem ovih principa obezbje|uje se ostvarivanje ciljeva Projekta u okviru kvaliteta, tro{kova i vremena. Upravljanje komunikacijama je voma zna~ajna komponenta sa aspekta cijelog procesa upravljanja Projektom. Upravljanje se mora vr{iti u cijelom procesu informisanja tj. kroz proces slanja, prenosa, prijema, obrade, interpretacije i razmjene informacija, kao i organizovanje i odràvanje baze podataka. Informacije moraju biti pouzdane, jednozna~ne, blagovremene, dostupne, dovoljne i ekonomi~ne.

20

Upravljanje konfliktima obuhvata istraìvanje i na~in rje{avanja konflikta izme|u ljudi. Konflikti dovode do poreme}aja odnosa unutar grupe, ili {ire, ~ime umanjuje njenu kohezionu stranu i slabi mogu}nost ostvarenja ciljeva, zadataka i interesa. Zato treba blagovremeno djelovati tj. upravljati konfliktima. Najbolje je upravljanje usmjeriti ka izbjegavanju konflikata, {to se postiè: razvijanjem dobrih me|usobnih odnosa; eliminisanjem nejednakosti me|u ljudima; dobrom i efikasnom organizacijom upravljanja ljudskih resursima i sl. Upravljanje promjenama je komponenta koja se bavi predvi|anjima promjena i njihovim uvo|enjem u Projekat. Promjene su neizbje`ne kod Projekata ~ija realizacija dugo traje. Na Projekat mogu uticati razni doga|aji i mjere koje se mogu, manje ili vi{e, odraziti na njega. Naj~e{}e se de{avaju tehnolo{ke, finansijske, pravne, vojne, politi~ke i dr. Osnovno je da treba upravljati sa promjenama {to zna~i da treba planirati, uvoditi i pratiti promjene. Posebno je va`no analizirati uticaj promjena na ciljeve Projekta. Adekvatno obimu promjena treba preduzimati mjere kojima }e se omogu}iti da se osnovni ciljevi Projekta ostvare. Upravljanje rizikom ima za cilj da se: otkriju mogu}i rizici; procijeni njihov uticaj na Projekat i izna|u na~ini eliminisanja ili svo|enja negativnih uticaja na najmanju mogu}u mjeru. Rizici su neizbje`ni kod investicioniih Projekata. Oni se mogu manifestovati kroz: tehnologiju, rokove, cijene, elementarne nepogode, nedostatak resursa, nesre}a na poslu, dono{enjem zakona i podzakonskih akata i sl. Upravljanje rizikom je stalan i sloèn posao upravlja~kih struktura. Preventivnim djelovanjem moraju se mogu}i rizici svesti na najmanju mogu}u mjeru. Stalnim pra}enjem, otkrivanjem i blagovremenim eliminisanjem rizika i/ili njihovih posledica doprinije}e se njihovom svo|enju na razumnu mjeru. U nastavku prilikom obrade pojedinih poglavlja bi}e vi{e govora o konkretnim rje{enjima u pogledu primjene funkcionalnih komponenti upravljanja Projektima.

21

5. ULOGA KONSULTANTA U UPRAVLJANJU GRA\EVINSKIM PROJEKTIMA

Konsultant u naj{irem smislu te rije~i je savjetnik. Savjetnik moè biti potreban u svim podru~jima ljudskog rada i djelovanja. Na{e interesovanje za konsultanta ograni~eno je na podru~je izgradnje objekata, tj realizacije investicionih Projekata. Konsultanske usluge se mogu pruìti kao pojedina~ne, kao grupa usluga ili kompleksna usluga. Dakle, moè se zaklju~iti da su konsultanske usluge one gdje pojedinac, firma ili grupa firmi pruàju savjetodavne usluge naru~iocu radi rje{avanja odre|enih tehni~kih, ekonomskih, pravnih i drugih pitanja iz podru~ja izgradnje objekata. Tu se prvenstveno misli na izbor tehnologije, vo|enje investicija, prenos znanja, obuku kadrova, upravljanje cijelim Projektom i dr. Bitno je shvatiti da konsultanske usluge nijesu fizi~ko izvr{avanje bilo kakvih vrsta radova. Temeljna pravila u obavljanju konsultanskih usluga su: profesionalnost u poslu i za{tita interesa naru~ioca; potpuna nezavisnost od druge strane; primanje naknade za svoj rad isklju~ivo od naru~ioca; stru~nost koja mu omogu}ava da uspje{no obavi zadatak; profesionalnost u radu. Konsultant ne smije imati nikakvog finansijskog interesa, van ugovorenih, u izgradnji, proizvodnji ili nabavci materijala i opreme za Projekat na kojem je angaòvan. Na taj na~in bi}e oslobo|en svih mogu}ih sukoba interesa koji bi mogli iz toga proizi}i. Konsultant prilikom odlu~ivanja o prihvatanju neke konsultanske usluge mora voditi ra~una da: preuzeti posao treba obaviti na visokom profesionalnom i eti~kom nivou; tehni~ko i ostalo znanje, profesionalno iskustvo i sposobnost izvr{ioca poslova mora u potpunosti odgovarati potrebama Projekta; prihod ostvaruje isklju~ivo od usluga. O angaòvanju konsultanta odlu~uje u~esnik u izgradnji objekta po sopstvenom opredjeljenju, a u direktnoj je zavisnosti od njegove stru~ne osposobljenosti. Prema vodi~u Svjetske banke (World Bank) konsultantske inènjerske firme se mogu svrstati u tri kategorije [Error! Reference source not found.] : a) firma nezavisnih konsultanata; b) firme koje povezuju funkcije konsultanata sa funkcijom izvo|a~a, koje su me|usobno povezane ili udruène ili su u vlasni{tvu izvo|a~a; c) firme koje su u stvari podru`nice proizvo|a~ima ili sami proizvo|a~i sa odsjecima za projektovanje koje nude konsultantske usluge. Za Svjetsku banku su prihvatljivi kao konsultanti na Projektima koji se finansiraju iz njenih kredita firme navedene pod a) ako su njihove kvalifikacije odgovaraju}e. Firme navedene pod b) i c) su prihvatljiva samo ako se unaprijed saglase da }e na Projektu, za koji se angaùju, svoju ulogu ograni~iti samo na

22

konsultantske usluge i da }e sebe i ~lanove svoje podru`nice diskvalifikovati u bilo kom drugom svojstvu na tom Projektu. Naravno, svi investitori i finansijeri imaju pravo da propi{u na~in i kriterijume ne samo za izbor konsultantske firme ve} i za izbor ostalih u~esnika u realizaciji gra|evinskog i ma kog drugog Projekta. Ovo pravo proisti~e iz èlje investitora i finansijera da se u izgradnju uklju~e samo podobni i referentni u~esnici koji garantuju uspjeh Projekta kako po kvalitetu i vremenu realizacije tako i u pogledu ekonomske racionalnosti.

5.1 Konsultanske uslugeKonsultantske usluge mogu biti sve aktivnosti na upravljanju projektima i kroz sve njegove faze me|u kojima su najzna~ajnije: prethodna istraìvanja; prou~avanja i analize tehnolo{ko-tehni~kih, ekonomskih, urbanisit~kih, energetskih, saobra}ajnih, geotehni~kih, seizmolo{kih, geodetskih, hidrometeorolo{kih, hidrolo{kih, vodoprivrednih i dr. uslova; uslova za{tite od poàra i eksplozija; za{tite ìvotne sredine i drugih uticaja na izgradnju i kori{}enje objekta; istrage lokacije za izgradnju objekta i stim u vezi sve istrage, studije i analize; istraìvanja trì{ta u zemlji i inostranstvu; izrada prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti; priprema dokumentacije za izbor u~esnika u izgradnji objekata (ugovorna dokumenta) i poslovi na analizi prispjelih ponuda; prikupljanja uslova za izradu tehni~ke dokumentacije i saglasnosti na istu; nadzor nad izradom tehni~ke dokumentacije; revizija i tehni~ka kontrola dokumentacije; pra}enje i uskla|ivanje rada u~esnika u izgradnji objekata; kontrola pra}enja finansijskih sredstava; nadzor nad izgradnjom objekta; stru~ne usluge kod dobijanja gra|evinske dozvole, tehni~kog pregleda objekta i dobijanja upotrebne dozvole; stru~na pomo} u postupku kona~nog obra~una, preliminarne primopredaje i kona~ne primopredaje objekta; prikupljanje, inoviranje i obrada podataka i informacija; nadzor nad funkcionisanjem objekta u fazi probne proizvodnje; ekonomske i pravne usluge u svim fazama Projekta. u~e{}e u rje{avanju sporova, raznih zahtjeva i sl. O~igledno je da se konsultanske usluge mogu davati i koristiti u sve ~etiri faze nastajanja Projekta. Konsultanske usluge mogu koristiti investitor, izvo|a~ radova i ostali u~esnici u izgradnji objekata. Koje usluge }e u~esnik u Projektu ponuditi konsultantu u najve}oj mjeri zavisi od osposobljenosti u~esnika. U svakom slu~aju kod rje{avanja nestandardnih problema treba uklju~iti odgovaraju}e konsultante ili konsultantske firme.

5.2 Konsultanske usluge prema FIDIC-uPrema FIDIC-u (me|unarodna federacija konsalting-savjetodavnih inènjera) konsultanske usluge mogu se podijeliti u pet velikih grupa i to: savjetodavne usluge; predinvesticione usluge; usluge projektovanja i nadzora kod izgradnje objekata; specijalizovane usluge projektovanja i razvoja;23

rukovo|enje Projektom.

5.2.1 Savjetodavne uslugeOve usluge obuhvataju davanje savjeta kontinuirano ili za posebne Projekte ili probleme. Tu mogu biti obuhva}eni savjeti o rukovo|enju, proizvodnji, nadzoru, testiranju i kontroli kvaliteta. One mogu obuhvatiti i takve usluge kao {to su nastupi pred sudovima, komisijama, direkcijama ili drugim pravnim tijelima, kako bi se pruìli dokazi ili na drugi na~in iznijelo stru~no mi{ljenje temeljeno na poznavanju inènjeringa, na iskustvu i prosu|ivanju, te procjene da bi se ustanovila vrijednost imovine, zgrada, postrojenja, opreme i materijala ili drugih prirodnih bogatstava i sredstava.

5.2.2 Predinvesticione uslugePredinvesticione usluge su istraìvanja koja normalno prethode dono{enju odluka da li da se pri|e izvo|enju nekog konkretnog Projekta. Te usluge mogu imati kao svoje ciljeve: utvr|ivanje investicione politike, odre|ivanje glavnih karakteristika i izvodljivosti Projekta ili utvr|ivanje promjena u politici i radu za uspje{nu realizaciju ili funkcionisanje investicionih Projekata. U okviru ovih usluga podrazumijevaju se svi poslovi na utvr|ivanju prirodnih bogatstava, istraìvanja i mjerenja i razne alternativne studije razvoja. Isto tako vr{i se izbor lokacije, razrada konkretnih tehni~kih rje{enja, prora~un tro{kova, ekonomske i finansijske analize potrebne za ocjenu Projekta. Usluge se pruàju i u domenu rukovo|enja, planiranja, regulatorne i marketing politike, sistema vo|enja poslova, izbora kadrova i radne snage i dr.

5.2.3 Usluge projektovanja i nadzora kod izgradnje objekataOve usluge uglavnom obuhvataju inènjerijski dio Projekta i naj~e{}e se pruàju kroz ~etiri faze: generalni projekti ili idejna rje{enja kroz koja se daju podaci za izradu prethodne studije opravdanosti; idejni projekti putem kojih se daju osnovni podaci za izradu studije opravdanosit; izrada glavnih i izvo|a~kih projekata koji pruàju detaljne podatke o ko{tanjima i sluè za dobijanje gra|evinske dozvole, izbor u~esnika u gra|enju i za gra|enje objekta; specijalne usluge koje su potrebne za neki Projekat kao {to su: rezidentni nadzor tokom gra|enja, specijalni pregledi i testiranja, planiranje, kontrola tro{kova, pomo} u fazi probne proizvodnje i sl.

5.2.4 Specijalizovane usluge projektovanja i razvojaOvu vrstu usluga pruàju konsultanti koji su se specijalizovali za izradu inicijalnih projekata za neke radove, kao {to su projekti za procese koji se koriste kod obrade sirovina ili u proizvodnji, za primjenu automatskih komandi, za projekte monta`nih zgrada ili opreme. U najve}em broju slu~ajeva ova vrsta usluga izvr{ava se u saradnji sa osobljem naru~ioca posla. Ponekad se pruàju usluge za razvijanje noviteta i za pomo} pri registraciji patenata. Vrlo ~esto konsultant ima svoju laboratoriju, a u nekim slu~ajevima on koristi laboratorijske usluge koje mu pruàju istraìva~ke i nau~ne organizacije.

5.2.5 Rukovo|enje ProjektomRukovo|enje Projektom je definisano kao: "Mobilizacija raznovrsnih izvora i koordinacija njihovih aktivnosti sa ciljem da se posao koji izvr{ava svaki pojedinac akumulira u multidiscipliniran timski napor da se postigne investitorov cilj u okviru dogovornog plana, budèta i kvaliteta" [Error! Reference source not found.]. Od tima za rukovo|enje Projektom, pored vo|enja inènjeringa dobavke, izgradnje i primopredaje, zahtijeva se da se angaùje u izvr{avanju i drugih poslova, kao {to su osiguravanje finansiranja Projekta, odràvanje javne svijesti o Projektu i dobijanje dràvnih saglasnosti i odobrenja. U nastavku }e detaljnije biti govora o svim pojedina~nim uslugama koje su ovdje samo taksativno nabrojene, {to }e omogu}iti da se stekne potpun uvid u kompleksnost ovih usluga.24

5.3 Modeli pruànja konsultanskih uslugaOd veoma velikog zna~aja je da se investitor prije pristupanja realizaciji Projekta odlu~i o modelu svog organizovanja, a u vezi sa tim o potrebi, mogu}nostima i modelu kori{}enja konsultanskih usluga. Prema vodi~u Ujedinjenih nacija-ekonomska komisija za Evropu, uloga i poloàj konsultanta pri realizaciji nekog Projekta moè se zasnivati na jednom od ~etiri sljede}a modela: konvencionalnom modelu; sopstvenom modelu; modelu rukovo|enja (upravljanja) projektom ili modelu "klju~ u ruke".

5.3.1 Konvencionalni modelKod ovog modela investitor angaùje konsultanta radi obavljanja profesionalnih usluga kao {to su: izrada planova, izrada tehni~kih specifikacija, izrada ugovorne dokumentacije za izbor u~esnika u izgradnji objekta, analiza pojedinih tro{kova, u~e{}e u pregovorima, zastupanje interesa investitora i sl. Zna~i investitor zadràva punu odgovornost za realizaciju Projekta, a konsultant mu sluì kao profesionalni savjetnik ili opunomo}eni predstavnik. Ovaj je veoma ~esto primjenljiv metod jer ima niz prednosti koje se ogledaju u slede}em: konsultant nastupa u stru~nom pogledu potpuno nezavisno i bez ikakvih finansijskih interesa u izgradnji, proizvodnji ili nabavci materijala, osiguravaju}i na taj na~in u potpunosti slobodu od bilo kakvih sukoba interesa; dokumentacija je uglavnom zavr{ena prije nego {to se zaklju~e ugovori o gra|enju, te se na taj na~in smanjuje rizik koji se javlja zbog nepredvi|enih problema u toku napredovanja Projekta; odgovornosti nezavisnog konsultanta, izvo|a~a i investitora mogu se jasno utvrditi, dopu{taju}i kontrolu i ravnoteù odnosa izme|u njih u cjelosti; obim gra|evinskih radova je ta~no utvr|en, ali se dozvoljavaju konkurentnije ponude za gra|enje; u~e{}e investitora u razvoju Projekta je fleksibilno; ovaj metod uglavnom odgovara zakonskim traènjima za javne radove u mnogim zemljama; finansijska obaveza je prethodno utvr|ena. Ova metoda nije najbolja, tj. daje veoma male efekte u slu~ajevima kada se izgradnja odvija u fazama i kada se tehni~ka dokumentacija izra|uje u toku gra|enja, jer njena dosledna primjena u ovom slu~aju traì vi{e vremena. Ovo i zbog toga jer se tro{kovi izgradnje utvr|uju u kasnijim vremenima {to moè imati odraza na pove}ane tro{kove, naro~ito ako se ponude traè u nepovoljnijem razdoblju vremena. Mora se voditi ra~una i o tome da izvo|a~ radova mora biti osposobljen da preuzme odgovornost za svoje podizvo|a~e. Pri izboru metode mora se voditi ra~una o ovim mjerama opreza. Ipak ovaj metod podràva najve}i broj pravnih i finansijskih udruènja, posebno zbog ~injenice da investitor zadràva za sebe obavljanje veoma zna~ajnog dijela poslova na planiranju, kontroli i koordinaciji. Ovaj metod moè biti primjenljiv kod svih vrsta, od malih pa do velikih i kompleksnih Projekata.

5.3.2 Sopstveni modelSopstveni model pretpostavlja maksimalno angaòvanje stru~njaka investitora, a minimalno angaòvanje nezavisnih konsultanata. Po ovom modelu stru~njaci investitora se bave rukovo|enjem Projektom, izradom ugovorne dokumentacije, sprovo|enjem postupka izbora u~esnika u izgradnji objekta, izvr{avanjem svih obaveza nabavke opreme i postrojenja i pu{tanjem objekta u probni rad. Uloga nezavisnog konsultanta svedena je na minimum, a obi~no se angaùje na davanju savjeta ili pomo}i u specifi~nim elementima Projekta o kojima osoblje investitora nije dovoljno osposobljeno, iskusno iii spremno. Prednosti ovog metoda su: male ili nikakve mogu}nosti spoljnih sukoba interesa; veoma visoka fleksibilnost i sloboda u internom preno{enju odgovornosti;

25

mogu}nost da investitor zadràva kontinuitet angaòvanja i da se ~lanovi tima za izvo|enje Projekta bolje upoznaju sa potrebama i politikom investitora nego spoljne firme; mnogo jednostavnije prilago|avanje izgradnji; dozvoljava maksimalno uklju~enje u razvoj Projekta s odgovaraju}om mogu}nosti kontrolisanja odluka. Prilikom izbora ove metode mora se voditi ra~una o angaòvanju onih kadrova koji nijesu potrebni nakon zavr{etka Projekta, kao i o punoj odgovornosti investitora za cio Projekat. Mogao bi se pojaviti i problem ograni~enja pristupu novim metodama i postupcima kao i razgrani~enju pojedinih tro{kova internog osoblja, pri ~emu nije isklju~ena i mogu}nost pojave ve}ih sveukupnih tro{kova Projekta. Ovaj metod treba uvijek primjenjivati kada je investitor obezbijedio adekvatno osposobljeno osoblje i kontinuitet u obavljanju investicionih poslova. Adekvatno osposobljeno osoblje podrazumijeva osposobljenost do nivoa osposobljenosti konsultanata u profesionalnim organizacijama.

5.3.3 Model rukovo|enja (upravljanja) ProjektomOvaj model podrazumijeva angaòvanje jedne ili vi{e konsultanskih firmi, od strane investitora, za izvr{avanje slede}ih aktivnosti u domenu realizacije Projekta: planiranje; rukovo|enje Projektom; rukovo|enje izradom dokumentacije; nabavka; rukovo|enje gra|enjem i montaòm; primopredaja i dr. Uloga konsultanata svodi se na ulogu investitora i na stru~ne usluge, a nikako na izvr{enje radova, tj. gra|enje objekta. Ove firme, u procesu izbora i pra}enja rada u~esnika u izgradnji, nastupaju kao predstavnici investitora, u dijelu poslova koji im je povjeren. Tako se jedna konsultanska firma moè angaòvati kod izrade tehni~ke dokumentacije, druga za rukovo|enje gra|enjem, tre}a za rukovo|enje nadzorom, a nije isklju~ena ni mogu}nost angaòvanja firme koja bi upravljala cijelim Projektom i kojoj bi sve ostale bile podre|ene. Osnovne prednosti ove metode su jer: investitor, kao dio tima za rukovo|enje Projektom, moè sara|ivati direktnije i bliè u toku izvr{avanja poslova. Me|utim stepen angaòvanosti investitora je veoma fleksibilan, te moè biti od cjelokupnog dono{enja odluke o Projektu do znatnog angaòvanja osoblja investitora u timu za rukovo|enje Projektom: u svim fazama se prihvataju iskusni stru~ni savjeti; se firma ili firme koje pruàju stru~ne usluge kod rukovo|enja Projektom, ne sukobljavaju u interesima koji bi proiza{li iz finansijskih interesa u opremi, materijalima ili gra|evinskim radovima; se olak{ava gra|enje u etapama, jer se time dozvoljava planiranje i odràvanje kratkih rokova gra|enja; postoji mogu}nost da se svi ugovori za izgradnju zaklju~e na osnovu rezultata sprovedenog nadmetanja na bazi kompletnih specifikacija, smanjuju}i tako rizik izvo|a~a radova koji bi ugradio u ponu|ene cijene; se svaki pojedini ugovor zaklju~uje putem nadmetanja pa je efektivna kontrola cijena olak{ana upore|ivanjem. Svako odstupanje od planiranih i/ili procijenjenih tro{kova moè se vrlo rano otkriti i izvr{iti odgovaraju}e ispravke zajedno sa investitorom; je uravnoteèno razmatranje aspekata dokumentacije i izgradnje objekta; je olak{ano angaòvanje malih i/ili lokalnih izvo|a~a radova da bi se pomogao njihov razvoj. Prilikom odlu~ivanja o prihvatanju ovog modela treba uzeti u obzir i sljede}e ~injenice: stepen angaòvanosti investitora i obim poslova kojima }e rukovoditi tim za "rukovo|enje Projektom", treba da se utvrdi na po~etku, kako bi se olak{alo dono{enje odluke o samom postupku; da treba jasno definisati odnose izme|u pojedinih ugovara~a;

26

investitor ne dobija ve}e garancije za radove i nabavljenu opremu nego {to bi dobio direktnim izborom u~esnika u izgradnji, budu}i da firma koja pruà usluge "rukovo|enja Projektom" nastupa kao njegov zastupnik u tom pogledu; konsultanska firma koja je rukovodilac Projekta ne moè dati garancije koje se odnose na rad postrojenja, ili procese koji su obuhva}eni u postrojenju, osim za sisteme i/ili procese koje su oni projektovali; ne mogu se garantovati kona~ni tro{kovi, dok se ne dobiju svi ugovori za izgradnju; na Projektima koji su locirani u podru~jima gdje je mogu}nost lokalnih izvo|a~a ograni~ena, kori{tenje velikog broja ugovora za izgradnju nije ba{ izvodljivo, s obzirom na tro{kove mobilizacije svakog izvo|a~a. U takvim je slu~ajevima bolje imati jednog izvo|a~a. investitor treba biti zadovoljan samo sa konsultanskom firmom ~ije su kvalifikacije odgovaraju}e za Projekat. S obzirom na kompleksnost zadatka "rukovo|enje Projektom", od takve se firme zahtijeva veliko iskustvo i sposobnost. Ova metoda najbolje odgovara Projektima koji su kompleksni i zahtijevaju ~vrsti program rada.

5.3.4 Model "klju~ u ruke"Model "klju~ u ruke" podrazumijeva ugovor s jednom firmom za projektovanje i gra|enje kompletnog objekta koji je spreman za upotrebu. U nekim situacijama ovakav aran`man bi mogao uklju~iti i odredbe za finansiranje Projekta. Investitor ili krajnji korisnik zadràvaju odgovornost za odràvanje i rad postrojenja. U sistemu izgradnje po sistemu "klju~ u ruke" postoje dvije odvojene uloge koje moè odigrati konsultant. Jedna je, ona, u kojoj je konsultant savjetnik investitoru i pomaè mu da se udovolji svim traènjima, te nastoji za{tititi interese investitora na Projektu. Alternativna uloga je ona u kojoj je on podizvo|a~ firme koja ugovara projektovanje i gra|enje objekta, te on nastupa kao savjetnik te firme ili kao dio konzorcijuma. Prednosti ovakve metode su jer: se traì minimalni broj osoblja investitora; je mogu}e garantovati plan rada, projektno izvo|enje u ne{to ranijoj fazi Projekta, nego {to se to moè kod ostalih na~ina izgradnje objekta; gra|enje objekata moè otpo~eti prije nego {to je zavr{ena cjelokupna tehni~ka dokumentacija, {to moè podspje{iti rok zavr{etka Projekta; postoji puna odgovornost prema investitoru s obzirom na jedan ugovor. Prilikom odlu~ivanja i prihvatanja ovog modela treba uzeti u obzir i ove ~injenice: uslovi programa i preliminarne specifikacije koje se koriste na nadmetanje moraju biti kompletne da bi se apsolutno osigurao kvalitet i sadràj Projekta. Obrnuto, ako ta firma nije izabrana putem nadmetanja, cijena ili gornja granica cijena se ne utvr|uje prije temeljne definicije obima, uklju~uju}i i sve vrste odluka koje se odnose po detaljnim planovima i specifikacijama, tako da se cijena ne utvr|uje ranije nego li kod drugih na~ina izvo|enja radova; stru~ne usluge koje se daju kod izrade dokumentacije tako|e su dio poslova po sistemu "klju~ u ruke", tj. nijesu u operativnoj nadle`nosti investitora. U drugim oblicima ugovaranja koji obuhvataju tri u~esnika - investitora, konsultanta i izvo|a~a -postoji sistem pregleda i ujedna~avanja, koji ne postoji kod na~ina po sistemu "klju~ u ruke". Cijena, programi rada i garancije za izvo|enje trebaju se pa`ljivo ispitati kako bi se utvrdila njihova efikasnost. Odredbe o vi{oj sili ili promjeni obima posla u ugovoru mogu izmijeniti ili u~initi nevaè}om bilo koju navedenu garanciju. Postoje znatni problemi kod utvr|ivanja garancija za izvo|enje, jer da bi se dozvolilo ispitivanje, one se moraju bazirati na prethodno utvr|enom optere}enju, uslovima okoline i ostalim uslovima za izvr{enje. Takvi kriterijumi nijesu ta~no utvr|eni sve dok Projekat nije dovoljno definisan. Ova metoda je najpogodnija kad su u pitanju mali ili jednostavni Projekti, gdje nijesu izraèni problemi definisanja obima radova, ili kada je obim radova standardan. Takva su stambena naselja, komercijalni, administrativni, industrijski i sli~ni objekti. Na kraju treba na

upravljanje gradjevinskim projektima srbija vs fidic

Documents