uticaji `ivotne i radne sredine na zdravlje

5

Uticaji `ivotnei radne sredinena zdravlje

@ivimo u malom gradu. Jednog jutra nam je do{la kom-{inica i rekla: “Nemojte piti vodu”, tek {to smo ja i mu` po-pili kafu za koju smo koristili vodu iz ~esme.

Tu vodu pijemo godinama i nismo znali koliko dugo jezaga|ena. Onda nam je kom{inica rekla koliko je vodalo{a, koliko miligrama hemikalija ima u njoj. Niko nijeznao odakle dolazi zaga|enje i ko ga je izazvao. Bila samvrlo ljuta. Plati{ svoje poreze – koji su sve ve}i – i dobije{ lju-de koji sede u svojim kancelarijama i dozvoljavaju da stva-ri postanu vrlo lo{e.

Svi treba da imaju nezaga|enu, ~istu vodu za pi}e. Ali{ta ja mogu da uradim u vezi s tim? Ja o tome ne znam do-voljno. U svakom slu~aju, {ta je sa ostalim stvarima? Kadajedete piletinu, kako da znate da je to ~isto nezaga|enopile}e meso? Ili {ta je sve u povr}u? Ili u fla{iranoj vodi?

Gde i kako `ivimo i radimo stalno uti~e na na{e zdravlje,na vidljive i nevidljive na~ine. U {ezdeset do devedeset postoslu~ajeva oboljevanja od raka, plu}nih, sr~anih, neurolo{kih ibubre`nih bolesti, kao i ginekolo{kih problema, uro|enih

4646 br iga o seb i

mana, pa ~ak i poreme}aja pona{anja izazvani su uticajima ì-votne sredine. @ivotna sredina uklju~uje i ishranu i usloveìvljenja. Rizici ìvotne sredine izuzetno su se uve}ali u po-slednjih ~etrdeset godina. Na nezgode, stres i bolesti koje suljudi oduvek imali, dru{tvo dvadesetog veka dodalo je otro-vne hemikalije i radioaktivne supstance. Tokom njihoveproizvodnje, prerade, distribucije, kori{}enja i odlaganja uotpad, ove supstance pretstavljaju opasan i nerazuman rizikza na{u ìvotnu okolinu i na{e zdravlje.

Veliki broj hemijskih supstanci je u svakodnevnoj komer-cijalnoj upotrebi, naro~ito u poljoprivredi, {umarstvu, hemij-skoj, farmaceutskoj i drugim proizvodnim industrijama. Okohiljadu novih hemikalija se pojavi svake godine. Ve}ina ovihhemikalija nije ispitana da bi se videli njihovi {tetni efekti, aipak one su u na{oj hrani, vodi, vazduhu, ode}i, ku}ama i naradnom mestu. Ameri~ka industrija proizvodi 560 milionatona opasnog otpada svake godine – to je vise od dve tone poglavi stanovnika SAD.

Odlazim kod doktora poslednjih trideset godina. Imamprobleme sa disanjem, bubrezima i be{ikom, moja decaimaju problema sa srcem, moj mu` te{ko di{e. Svako jutrokad ustanem svesna sam da }u dobiti taj “sladak vazduh”iz kanalizacionih otpada, i onda kaèm, {ta li ce bitislede}e?

Dokazi pokazuju da “niska” radijacija iz nuklearne cen-trale koja normalno funkcioni{e ili iz skladi{ta nuklearnogoru`ja i prilikom njihovog ispitivanja zaga|uje postepeno or-ganizam. Iskopavanja uranijuma, odlaganje otpadnog materi-jala i iskori{}enog nuklearnog goriva stvara jo{ vi{e rizika.Otpad iz nuklearnog reaktora ili fabrika nuklearnog oru`jaostaje radioaktivan jo{ narednih 250 godina.

uticaj ` ivotne i radne sredine na zdravl je 4747

hemikalije

radijacija

U pretpostavljenoj katastorfalnoj nesre}i u nuklearnojelektrani, hiljade ljudi bi odmah umrlo od smrtonosne dozeradijacije, desetine hiljada bi umrlo tokom dve ili tri nedeljeod akutne radijacione bolesti, stotine hiljada slu~ajeva malig-nih oboljenja bi se pojavilo pet do 30 godina nakon toga.

Rizici koji dolaze iz ìvotne sredine danas su toliko ra-{ireni da ih niko u potpunosti ne moè izbe}i. âk i u sneguna Antarktiku ima tragova polihlorobifenila (PCB) i dihloro-difeniltrihloroetana (DDT) i olova.*

Iako smo najkoncentrisanijim i najopasnijim rizicima iz-loène na radnom mestu, cela na{a okolina ima breme otro-va za sve nas, a posebno za radnice u industriji.

Olovo i izduvni gasovi iz auspuha automobila; ~estice,pra{ina i dim iz fabrika; zaga|enja iz hemijskih postrojenja izra~enja iz nuklearnih elektrana; i zapra{ivanje pesticidimazaga|uje vazduh oko nas.

Pesticidi primenjeni na ìtarice, herbicidi kojima su za-pra{ena polja i industrijske hemikalije koje izpu{taju fabrike ione koje se spiraju sa otpada zaga|uju vodu.

Pesticidi, fertilizatori, konzervansi i aditivi zaga|uju hra-nu. Olovo se moze koncentrasiti u biljkama koje se koriste uishrani, a rastu blizu puteva. Hormoni i antibiotici koji se do-daju sto~noj hrani, pesticidima zapra{ene livade i niska radi-jacija koja se akumulira u ìvotinjskim mastima putem ishra-ne dospevaju u organizam.

Obi~ni ku}ni aparati mogu proizvesti otrovne gasove ipra{inu. Sa energetskom krizom, pove}ano za{ti}avanjena{ih stambenih prostora od vremenskih uslova spre~ava ve-trenje i koncentri{e otrove kao {to je radioaktivni gas radon(iz betonskih temelja koji sadrè uranijumski otpad) i gasoviod formaldehida (koji se koristi u proizvodima kao {to je tek-stil koji se ne gu`va, za penastu izolaciju, tapete, dekoraciju).

4848 br iga o seb i

opasnosti su svuda, teret je nejednak

1. PCB, koji je nekada bio {iroko kori{}en u bojama, mazivima, lepku,elektri~nim izolatorima i boji za {tampanje, izaziva razli~ite bolesti: odpromene u pimentaciji koè to oboljenja jetre i raka; DDT izaziva rak iugroàva divljinu; olovo o{te}uje nervni sistem.

âk i nizak nivo formadehidnih isparenja, ugnjen-monoksidai drugih aero zaga|iva~a u ku}i moè prouzrokovati pro-menu raspoloènja i smanjenje mentalne sposobnosti.

I ne znaju}i izloèni smo opasnostima ìvotne sredinebez obzira ko smo i gde se nalazimo. Otrovi ne prave razliku– oni prelaze regionalne, polne, klasne ili rasne granice. Usvakom slu~aju ekonomska pozicija odre|uje koliko smo umogu}nosti da se za{titimo. Neki ljudi mogu sebi daomogu}e da se presele dalje od hemijskog otpada ili nuk-learne elektrane; neki mogu da kupuju flasiranu vodu ihranu bez aditiva ili mogu da plate bolju zdravstvenu za{titu.Ve}ina u trenutnoj dru{tvenoj situaciji ove zemlje to nemogu.

Problem opasnosti iz ìvotne sredine po zdravlje nijesamo problem gradskih sredina. Ljudi na selu u velikoj merisu izloèni pesticidima i herbicidima, naro~ito nakon {to jepoljoprivredna industrija preuzela od zemljoradnika primatu proizvodnji hrane.

Kao ène, mi smo uvek malo imale da kaèmo o tome {tanam treba i {ta èlimo. Na nas je industrija i propaganda ci-ljala kao na potro{a~ice, ne kao na proizvo|a~ice novetehnologije koja stvara rizike ìvotne sredine. Ipak, ène subile u prvim redovima u borbi da zauzdaju opasnosti.

Zvani~ne izjave dràvnih autoriteta i proizvo|a~a o rizici-ma ìvotne sredine su gotovo uvek umiruju}e: “Ne brinite,nikakve dugoro~ne posledice nisu nau~no potvr|ene”. Onistavljaju profit i svoj ugled ispred ljudskog zdravlja. Danassmo suo~eni sa tragi~nim posledicama uverenja iz prethod-nih decenija – o DDT-iju ili atomskim probama na primer.@ene koje su pisale ovo poglavlje veruju da nas se morajuticati opasnosti ìvotne sredine bez obzira da li su ili ne ned-vosmisleno dokazane kao opasne. Ne èlimo da same, onikoje volimo ili bilo ko na svetu budu koris}eni kao zamorci udugoro~nim eksperimentima o bezbednosti. @ene poznajusvoja tela, radne sredine i svoje zajednice bolje nego bilo ko-ji nau~nik.

ut ica j ` ivotne i radne sredine na zdrav l je 4949

Za razumevanje pojma zdrave ìvotne sredine, moramorazumeti da je sve povezano – na{i telesni sistemi i organi,na{e ìvotne navike, na{a radna sredina i {ira okolina. [tetniuticaji ìvotne sredine mogu pogoditi ore|eni organ ilitelesni sistem, direktno ga o{te}uju}i i/ili izazivaju}i daljeudaljene komplikacije. Dok nau~nici u labaratorijamauglavnom testiraju supstance jednu po jednu, u stvarnomìvotu na{a tela se bore sa vi{e od jednog faktora istovre-meno. Kombinovana interakcija dva ili vi{e faktora rizika kojaproizvodi efekat ve}i od svakog rizika ponaosob, poznata jekao sinergizam. Stepen izloènosti, na~in izloènosti i samasupstanca ili vi{e njih kojima smo izloène odre|uju da li}emo imati akutne ili hroni~ne posledice.

Akutne posledice su èstoka direktna reakcija uglavnomnakon jednokratnog duèg izlaganja – kao {to su povra}anjeili o{amu}enost od trovanja pesticidima ili plu}ni edem izaz-

5050 briga o sebi

zdravstveni termini vezani za ìvotn sre-dinu

karcinogen supstanca ili agens koji izaziva rak, stanje organiz-ma okarakterisano naj~e{}e rapidnim {irenjem }eli-ja koje se abnormalno umnoàvaju

mutagen supstanca ili agens koji izaziva promene (mutacije)u genetskom materijalu ìvih }elija. Kada se mu-tacija pojavi u jajnoj }eliji ili spermatozoidu – re-produktivnim }elijama – ona moè biti prenesenana budu}e generacije. Skora{nja istraìvanja ukazu-ju da posto genetski materijal kontroli{e rast }elija,mutageni mogu odmah ili posle latentnog periodaizavati abnormalan rast }elija koji postaje rak

teratogen supstanca ili agens koji moè pro}i kroz posteljicutrudnice i izazvati spontani poba~aj ili o{te}enjeploda i razvojne poreme}aje kod fetusa

Svi karcinogeni su mutageni. Ve}ina mutagena je karcinogena.Mnogi od mutagena su tako|e teratogeni.

ìvotna sredina i zdravlje

van opekotinama od otrovnih gasova kao {to su amonijak ilihlor. Hroni~ne posledice su povratna ili stalna reakcijanaj~e{}e posle ponovljenih kratkih izlaganja {tetnim materi-jama. Hroni~nim efektima su nekad potrebne godine da serazviju. Na primer, izloènost azbestu izaziva oboljenja godi-nama nakon izlaganja, a ve}ina malignih oboljenja i progre-sivnih bolesti jetre razvija se posle petnaest do ~etrdest godi-na. Mnogi nau~nici smatraju da }emo se tek susretati sa ovimproblemima koji su u na{em okruènju od Drugog svetskograta naovamo.

Apsorpcija otrovnih supstanci mogu}a je na tri na~ina:preko koè, organa za varenje i plu}a. Veoma ~esto otroviizazivaju o{te}enje ve} prilikom prvog kontakta: na primeropekotine, osipi, bolovi u stomaku. Jednom kad u|u u krvo-tok otrovi mogu ostetiti mnoge unutra{nje organe i sisteme.

Generalno gledaju}i, otrovi deluju na ène i mu{karce naisti na~in. Svako moè imati alergijsku reakciju ili oste}enjejetre, hroni~ne glavobolje ili disajne probleme, mentalnu re-tardaciju ili rak plu}a. Rizici ìvotne sredine dodatnooptere}uju ènska tela i uve}avaju zdravstvene probleme.

OPASNOSTI PO REPRODUKTIVNO ZDRAVLJEOpasnost po reprodukciju predstavlja sve ono {to ima

negativni efekat na mu{ki ili ènski reproduktivni sistem i/ilina razvoj fetusa. Ove opasnosti su razli~ite prirode: hemijske(npr. pesticidi), fizi~ke (rentgen zraci) ili radne aktivnosti (di-zanje tereta).

Rizici po reproduktivno zdravlje su verovatno najkontro-verznija tema u okviru oblasti zdravlja ìvotne sredine. Po{toène ra|aju decu, opasnosti po reprodukciju su vrlo ~estoposmatrane kao ”ènski problem” i to u osnovi kao problemtrudno}e. Ovakav pristup zanemaruje dve va`ne ~injenice: dasu i mu{karci izloèni opasnostima po reproduktivno zdrav-lje i da reproduktivno zdravlje zna~i mnogo vi{e nego ra|a-nje zdravog potomstva. Tokom celog ìvota, ènama i mu-{karcima neophodni su zdravi seksualni i reproduktivni or-gani i sistemi. A kao {to i biva, rizici po reproduktivno zdrav-lje su vrlo ~esto kori{}eni kao opravdanje da se “kazne” rad-


nice i da uprava izbegne odràvanje ~isto}e u radnim pros-torijama.

Neplodnost kod oba pola, rani spontani poba~aji i deca sauro|enim manama mogu biti rani znaci prisutnosti otrova usredini. To su va`ni signali da nesto nije u redu, po{todrugim problemima, kao {to je npr. rak, moè biti potrebnood petnaest do ~etrdest godina da se razviju.

KAKO RIZICI PO REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE KAKO RIZICI PO REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE UTIÛ NA MU[KARCEUTIÛ NA MU[KARCEOtrovi iz ìvotne sredine mogu prekinuti proizvodnju

hormona u testisima, sto uzrokuje gubitak seksualne èlje iimpotenciju. Tako|e oni mogu izazvati i probleme u stvaran-ju sperme. Toksi~ni agesi mogu uticati na spermatozoide ubilo kojoj fazi njihovog sazrevanja, izazivaju}i probleme plod-nosti u vidu potpunog nedostatka, male koli~ine ili o{te}enjaspermatozoida.

Pred toga, neki rizici po reproduktivno zdravlje su muta-geni. Kad se pojavi mutacija u spermatozoidima, mu{karacmoè ove o{te}ene gene preneti na budu}e generacije, {tomoè prouzrokovati spontane poba~aje ili uro|ene manebudu}e dece.

Mu{karci koju su izloèni dejstvu olova imaju smanjenuplodnost zbog o{te}enja spermatozoida.

Za pesticid DBCP (dibromohloropropan) je ustanovljenoda dramati~no smanjuje koli~ine spermatozoida kod mu-{karaca koji rade na njegovoj upotrebi ili proizvodnji.

KAKO RIZICI PO REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE KAKO RIZICI PO REPRODUKTIVNO ZDRAVLJE UTIÛ NA @ENEUTIÛ NA @ENEUticaj otrovnih supstanci na reproduktivne hormone

moè izazvati poreme}aje u menstrualnom ciklusu, sterilitetili gubitak seksualne èlje. Otrovne supstance tako|e mogudirektno o{tetiti jajnike, a u krajnjem slu~aju izazivaju ranumenopauzu ili bolesti jajnika. Kao i kod }elija sperme, muta-geni iz ìvotne okoline mogu o{tetiti genetski materijal jajnih}elija proizvodeci iste efekte – spontani abortus ili uro|enemane kod dece. Skora{nja istraìvanja na ìvotinjama poka-

5252 br iga o seb i


rizici ìvotne sredine i na{i telesni sistemi

TELESNI SISTEM / FUNKCIJA AKUTNI I HRONI^NI EFEKTI NEKI UOBIÂJENI UZROCI

Koà - Prva linija odbrane orga-nizma od sredinskih uticaja;moè biti direktno napadnuta;otrovi kroz koù tako|e moguprodreti u krvotok

Crvenilo, suvo}a, svrab

Crvenilo, opekotine, plikovi

Bolne akne

Rak koè

Rastvara~i, plastika, lepkovi,metali Ultraljubi~asto i infrcrvenozra~enje, kiselinePCB, dioksinMineralna ulja, ultraljubi~astozra~enje, rentgen zraci, arsenik

Respiratorni sistem (nos, gr-lo, plu}a) - Prenosi kiseonik ukrv; plu}a, nos i grlo mogu bitidirektno ope~eni ili o{te}eni;otrovi kroz plu}a mogu bititako|e apsorbovani u krvotok

Kijanje, ka{ljanje, bolno grlo,oteàno disanje, kongestijaPe~enje, skupljanje te~nosti(plu}ni edem)Hroni~ne disajne bolesti (bron-hitis, emfizema)Rak plu}a

Gasovi, amonijak, rastvara~i,foraldehid, pamu~na i mineral-na pra{ina, berilijum, metalnioksidAmonijak, azotni oksiti, sumpordioksid, hlor, kerozinAzbestna pra{ina, sitna ugljenapra{inaMineralna ulja, hrom, azbest,cigarete

Kardiovaskularni sistem(srce i krvni sudovi) - Pumpaju iprenose krv kroz telo. Bivajuo{te}eni usled nedostatkakiseonika

Neregularni otkucajiArteriosklerozaKoronarna bolest srca

Ugljen monoksid, barijum,organofosfati, lepkovi irazre|iva~i, toplota i hladno}a,ugljen disulfid, cigarete

Gastrointestinalni sistem(stomak i creva)

Mu~nina, povra}anje, proliv,zatvor

Pesticidi, hloroform, cijanid, flu-onid, rastvara~i, olovo

Jetra i bubrezi - otroviprelaze u krv iz digestivnog sis-tema i prenose se u jetru ibubrege koji rade da ih razore iizbace iz organizma; mogu bitizapaljeni, o{te}eni ili zatrovaniu tom procesu

@uticaHepatitis (zapaljenje jetre)

Akutna bolest bubrega

Hroni~na bolest bubrega

Ugljen tetrahlorid, vinil hloridTetrahloretan, anestezija

Olovo, ìva, ugljen monoksid,arsenik, struja visokog naponaOlovo, ugljen disulfid, alkohol

5656 briga o sebi

Prire|eno iz WORK IS DANGEROUS TO YOUR HEALTH, Jeanne Stellman i Susan Daum (NewYork:Vintage,1973); i WE'RE TIRED OF BEING GUINEA PIGS, Maxine Kenny, Juliet Merrifield i dru-gi.(New Market,TN: Highlander Research and Education Center, 1980)

Centralni nervni sistem -Otrovi mogu smanjiti prilivkiseonika u mozak i uticati nakomunikaciju izme|u mozga idrugih telesnih sistema izaziva-ju}i poreme}aje

Poreme}aji u pona{anju, zbu-njenost, letargija, depresija,anksioznost, glavobolje, raz-dra`ljivostProblemi ili nemogu}nost u~e-nja, depresija centralnognervnog sistemaSmanjen dotok kiseonika,o{te}enja mozga

Funkcionalna o{te}enja neravaBuka, trovanje metalima (olovo,ziva), stres, ugljen disulfat, pes-ticidi

Acetati, ugljen monoksid

Organofosfatni pesticidi, ̀ iva,olovo, arsenik, mangan

Imuni sistem - minimalna iz-loènost otrovima moèopteretiti i oslabiti sposobnosttela da se bori protiv bolesti ilitrovanja; postoji shvatanje dadisfunkcija imunog sistemaomogu}ava razvijanje raka

Pe~enje, mu~nina, glavobolje,psihoza, alergijske reakcije

Lepljiva smola i plastika, hek-sahloropen, jedinjenja ìve,jedinjenja nikla, formaldehid

Cirkulatorni sistem (krv) -Upija otrove iz digestivnog sis-tema, plu}a ili koè i prenosi ihdo drugih organa

AnemijaLeukemija

OlovoBenzen, jonizuju}e zra~enje

Reproduktivni sistem - Otrovimogu o{tetiti same reproduk-tivne organe, direktno ostetitjajnu }eliju ili spermatozoide ilifetus u razvoju ili mogu izazvatimutacije u jajnoj }elji i sperma-tozoidima koje se mogu prenetina kasnije generacije

Neplodnost ili smanjena plod-nostSmanjen libidoMenstrualne promeneO{te}enja ploda

Olovo, ugljen disulfid, jonizu-ju}e zra~enjeUgljen disulfid, estrogeni (kodmuskaraca)Ugljen disulfid, estrogeni, olo-vo,PCBGasovi za ansteziju, ìva, olovo,DDT

zuju da oste}enja jajnika nastaju usled uticaja policikli~nihhidrougljenika (koji se koriste u petrohemijskoj industriji),alkiliraju}ih agensa (koji se koriste u tretmanu raka) i jonizu-ju}eg zra~enja. Izloènost olovu, PCB-u i vinil-hloridu moèpruzrokovati promene u menstrualnom ciklusu.

RIZICI PO FETUS U RAZVOJU I ODOJÂDRIZICI PO FETUS U RAZVOJU I ODOJÂDOplo|ena jajna }elija i fetus mogu nekad regovati na

otrove koji vidljivo negativno ne uti~u na odrasle osobe. Neki otrovi uti~u ve} tokom prva tri meseca trudno}e, ka-

da vrlo ~esto ni sama èna nije ustanovila da je trudna.Tokom prve dve nedelje trudno}e, oplo|ena jajna }elija jetoliko osetljiva da }e je opasnosti ìvotne sredine koje su do-voljno jake da na nju uti~u verovatno i razoriti. Od pet-naestog do {ezdesetog dana trudno}e, }elije fetusa se umno-àvaju i diferenciraju u specifi~ne organe i sisteme. Otrovimogu prekinuti ovaj proces, a naknadna prilika da se sistemponovo razvije ne postoji. Ako je uticaj veoma jak, trudno}ase vrlo ~esto zavr{ava spontanim abortusom (poba~ajem).Ako fetus preìvi, novoro|en~e moè biti male teìne ili imatifizi~ke i razvojne nedostatke ili probleme u pona{anju od ko-jih se neki mogu pojaviti tek godinama kasnije.

Naj~e{}i na~in na koji je fetus izloèn otrovima ìvotne iliradne sredine je kroz direktnu izloènost majke. Ali, po{to seu spermi tako|e akumuliraju otrovi, seksualni odnos tokomtrudno}e sa mu{karcem koji je na radnom mestu izloènotrovima tako|e moè izazvati uro|ene mane novoro|en-~eta. Tokom trudno}e parovi mogu izabrati da imaju seksual-ne odnose na druge na~ine sem vagina-penis odnosa; mu-{karci koji su izloèni rizicima iz ìvotne sredine mogu upo-trebljavati kondom.

Fetus u razvoju i novoro|en~ad su naro~ito osetljivi u od-nosu na odre|ene opasnosti ìvotne sredine, jer se njihove}elije umnnoàvaju i brzo rastu. Ipak, vlada jo{ uvek postav-lja standarde za “bezbednost” od otrova na osnovu efekatakoji oni imaju na odrasle.

Neki se otrovi mogu koncentrisati u maj~inom mleku,predstavljaju}i nedovoljno shva}ene rizike za novoro|en~ad.


Agencija za za{titu ìvotne sredine je izvestila da oko 30 pos-to èna u SAD ima nivo PCB-a u mleku ve}i nego onaj kojiFDA (Food and Drug Administration – Uprava za hranu ilekove) smatra “dozvoljenim dnevnim unosom” za ostalevrste hrane. Svetska zdravstvena organizacija zajedno sa sveve}im brojem istraìva~a ustanovila je da mali broj èna bilogde u svetu nema tragove nekih industrijskih zaga|iva~a umleku. Me|utim, po{to je dojenje toliko korisno za no-voro|en~ad, ipak je najbolje dojiti – naro~ito ako ̀ ena izbeg-ne izlaganje visoko rizi~noj hrani, a tako|e izbegne i naglogubljenje teìne ({to mobili{e rezerve masti u organizmu,pove}avaju{i rizik po novoro|en~e). Stru~njaci poku{avajuda razviju jasnije preporuke u vezi ovog problema.

OSTALI EFEKTIOSTALI EFEKTIMutageni iz okoline tako|e predstavljaju opasnost za

celokupnu ljudsku vrstu. O{te}eni genetski materijal, bezobzira da li izaziva vidljiva ili nevidljiva o{te}enja doprinosikonstantnim promenana u ukupnom ljudskom genotipu.Stopa mutacija pove}ana efektima hemikalija i radioaktivnihotrova ne mora samo prouzrokovati generalno propadanjeljudskog genetskog zdravlja, ona moè ugroziti i egzistencijuljudske vrste.

Mi ène treba da u~imo kako da budemo svesnije proble-ma izazvanih uslovima sredine i da budemo samopouzdanijena bazi snage ove svesnosti. U pro{losti smo vrlo ~esto “prih-vatale” spontani poba~aj, neplodnost ili hronicno bolesnodete. Danas za razliku od prihvatanja, mi istraùjemo. Na os-novu toga vrlo ~esto ustanovljavamo da su problemi uslovl-jeni ìvotnom sredinom. Va`no je ne zaboraviti nepristajanjena izjave lekara da “je to normalno” ili da smo “previ{e emo-tivne”. Bolesti nastale uticajem ̀ ivotne sredine se te{ko doka-zive. Istrajte. Nemojte biti iznervirane pristupom lekara. Na-|ite novog. Na|ite nekog s kim moète razgovarati o tome.

Nastavite da pove}avate budnost za efekte koji mogu na

5454 na{a tela mi

anga`man na re{avanju krize zdravlja ìvotne sredine

lo{ na~in uticati na va{e telo, a koji dolaze iz ìvotne sredine.Ne potcenjujte sopstveno znanje o svom telu, va{u sopstvenusnagu.

Za po~etak moèmo minimizirati efekte nekih opasnostiìvotne sredine izbegavaju}i da im se izlaèmo i ostaju~i zdra-ve. U isto vreme {iri problem opasnosti ìvotne sredine moèizgledati optere}ujuce i zbunjuju}e. Preduzimanje akcije ~es-to izgleda previ{e komplikovano – previ{e je birokratije, pre-vi{e hemije i biologije za u~enje, a i zaga|iva~i su previ{emo}ni. “Sigurno neko o svemu tome brine“, kaèmo. Nebrine niko. “Nemogu}e je baviti se svim time”, kaèmo. Nije.

Zdravlje ìvotne sredine je pre svega problem dru{tvenezajednice, jedan od onih protiv kojih se samostalno nemoèmo boriti. Nama je potrebna nova era demokratije ì-votne sredine sa intezivnim u~e{}em gra|ana. Nevladine or-ganizacije mogu mnogo da u~ine na tome.

STRATEGIJEGra|anska akcija protiv zaga|enja ìvotne sredine moè

imati raznovrsne oblike. Aktivistkinje sa iskustvom slaù seoko slede}ih osnovnih ta~aka:

Prvi korak je edukacija. Koje opasne materije se proizvo-de, koriste, skladi{te ili transportuju kroz kraj u kom ìvite ina koji na~in one mogu mogu biti {tetne? Odakle poti~u?Upoznajte se onim materijama koje se koriste u va{oj oblastii njihovim efektima. Podelite svoje znanje sa drugima. Poku-{ajte da radite sa postoje}im grupama u va{em kraju, dovedi-te predava~e, napi{ite pisma novinama, prikazujte filmove iosnujte informativne centre.

Pratite sve promene svog zdravstvenog stanja i poku{ajteda ih dovedete u vezu sa onim {to industrija ~ini u va{oj ob-lasti.

Razgovarajte sa kom{ijama. Radite sa ostalim ljudima.Mnoge grupe gra|ana se zahuktaju onda kada shvate da nisusami, da su i drugi ljudi tako|e pogo|eni. Uradite istraìvan-je zdravstvenog stanja gra|ana.

Osmatrajte svoje “dvori{te iza ku}e”. Obratite pa`nju na~udne mirise, balon~i}e ili mutno}e u vazduhu, zemlji ili vo-di. Obratite pa`nju na obolele ili umiru}e divlje i doma}e ì-

ut ica j ` ivotne i radne sredine na zdrav l je 5 75 7

votinje. Obratite pa`nju na napu{tenu burad nafte ili cisternekoje se no}u ista~u. Obratite pa`nju i na “nevidljive” opasno-sti: radijacija se ne moè videti, ali industrija koja je stvaramoè. Obratite pa`nju na neuobi~ajene reproduktivne poja-ve u va{oj oblasti. Vladine agencije }e poku{ati da obore va{erezultate kao nenau~ne, ali ove informacije mogu biti veomakorisne da pokaù obrasce, da zasnuju stav da problem pos-toji, da pojasne ~injenice i istoriju, da pokrenu gra|ane i dapomognu zdravstvenim radnicima da – kasnije – znaju na {tada fokusiraju svoje studije.

Kad industrija ili vlada predstave vama ili va{oj grupi svojeinformacije, statistiku ili podatke o nekoj supstanci i njenimefektima, uvek pitajte ko je platio za istraìvanje. Odgovorvam moè pomo}i da procenite rezultate. Zahtevajte da se in-formacija da u terminima koje moète razumeti, ne u àrgo-nu “eksperata”.

Koristite oru`je potro{a~a: bojkot. Otkrijte odakle poti~uzaga|iva~i, koji proizvodi ih sadrè i odbijte da ih kupujete.@ene naro~ito imaju ogromnu mo} kao potro{a~ice.

U SAD nekoliko organizacija: The Citizens’ Clearinghousefor Hazardous Waste (CCHW), The National ToxicCampaign (NTC), Labour Institute kao i COHS grupe po-maù nevladinim organizacijama pravnim savetima, uizvo|enju istraìvanja i u pritisku na kompanije da prihvate“gra|ansku inspekciju” a tako|e i u kori{}enju dràvnih sis-tema informacija i Right – to – Know (prava na znanje) regu-lativa. Sve vi{e i vi{e koalicije ekolo{kih, radnih i drugih gru-pa za socijalnu pravdu prevazilaze Right-to Know pristup (os-novno pravo na pristup odre|enim informacijama o prisut-nim otrovima) ka Right-to Act pristupu (pravo na angaòva-nje: da se odbije posao, promeni na~in proizvodnje ili prisilina hitno zatvaranje pogona).

@ENSKI AKTIVIZAM@ene su oduvek bile aktivne u razotkrivanju i akciji za eli-

minisanje opasnosti iz ìvotne sredine po zdravlje.Elen Svalou (Ellen Swallow), prva studentkinja na MIT-u

(Massachusetts Institute of Technology – Institut za tehnolo-

5858 briga o sebi

AKTIVISTKINJE GRUPE BOPAL ZA INFORMISANJE IAKCIJU

giju u Masa~usetsu), zasnovala je interdisciplinarne studije is-hrane, zaga|enja vazduha i vode, arhitekture, odlaganja ot-pada i zdravlja i za{tite u radnoj sredini. Godine 1892. ona jeove studije nazvala “ekologija”.

Rej~el Karson (Rachel Carson) je 1962. godine napisala Ti-ho prole}e, knjigu koja je razotkrila ra{irenu upotrebu i opas-nosti od pesticida po na{u ìvotnu okolinu. Njenim radom jeovaj problem dobio pa`nju {ire javnosti, {to je dovelo da za-brane upotrebe DDT-ija u Sjedinjenim Dràvama i ozna~ilopo~etak ameri~kog pokreta za za{titu ìvotne sredine.

Luiz Gibs (Lois Gibbs) je organizovala Love Chanal Home-owners asocijaciju i zajedno sa ènama iz ovog mesta izvr{ilapritisak na dràvu Njujork da prepozna ovaj problem. One suskupljale potpise za peticije, uradile zdravstveno istraìvanje,denuncirale vladu i zvani~nike industrije, uporno demonstri-rale, blokirale autobuse i svedo~ile u institucijama u Va{in-gtonu. Usled njihovog rada i zalaganja vlada je evakuisala1000 porodica, otkupila njihove ku}e i utvrdila plan za{titeradnika na lokaciji, kao i retroaktivno smanjenje poreza izdravstveni fond za pokrivanje budu}ih problema.

Boni Hil (Bonnie Hill) je zajedno sa sedam drugih ènadovela u vezu njihove spontane poba~aje sa zapra{ivanjem2,4,5-T herbicidom u okolini njihovih ku}a blizu sela Alsea uOregonu. Njihovi protesti EPA (Environmental ProtectionAgency – Agencija za za{titu ìvotne sredine) instituciji su go-dine 1979. godine doveli da hitne zabrane upotrebe ove he-mikalije u ve}ini slu~ajeva u Sjedinjenim Dràvama.

Poli Heran (Polly Heran), ~lanica lokalnog odbora za voduu mestu Rocky Flats u Koloradu otkrila je da voda iz vodovo-da ima dva puta ve}u koli~inu uranijuma od normalne. Ovaoblast je blizu rudnika uranijuma i fabrike nuklearnog oru-`ja. Gospo|a Heran je zajedno sa grupom doma}ica radila naovom problemu. Kada nisu uspele da pridobiju lokalne vlastiza akciju, jer nije bilo “dokazanih” informacija o radioak-tivnom efektu uranijuma, one su zapretile da }e bojkotovati ido bankrota dovesti vodovod. Uspele su da dokaù otrovnosturanijuma i kao te{kog metala, ne samo kao radioaktivnog el-ementa, ~ime su prisilili lokalnu vladu da preduzme akciju.

utica j ` ivotne i radne sredine na zdravl je 5959

Na Dan zemlje 1980. godine eksplodirao je otpad Che-mical Control kompanije u mestu Elizabeth u Nju Dzerziju,prisiliv{i ljude od isto~nog Elizabeta do Stejten Ajlenda da os-tanu u ku}ama dok su hemikalije gorele. Godinama pre toga,stanovnici su se àlili zbog disajnih i drugih zdravstvenihproblema, sumnjaju}i na veliku prisutnost hemijskih postro-jenja i veliku koncentraciju hemijskog otpada kao na glavniuzrok. Grupa gra|ana predvo|ena sestrom Zakintom Ferna-ndez i drugim ènama iz zajednice uradila je istraìvanjezdravlja, mar{irala i organizovala protestna okupljanja. Nji-hov pritisak prisilio je ~i{}enje najgorih hemikalija sa otpadapre nego je on eksplodirao. Bez njihovog rada poàr bi biomnogo razorniji.

Kao sto je ènski pokret za za{titu zdravlja pokazao mimoramo uzeti kontrolu nad na{im telima, na{im zdravljem,na{om ìvotnom okolinom i na{im ìvotima.

Bilo koji prose~an mu{karac ili èna moè uraditi ono{to smo mi uradili. Moète pisati objave za {tampu, vr{itipritisak na vladu, u~initi da se stvari urade. Ako stalnoudarate po ekseru on }e se na kraju zakucati. Ja sam bila“samo doma}ica”. Ja sam dokaz da vam ne treba posebantalenat ili iskustvo. Ne mislim da ljudi to razumeju. Ako jamogu da ustanem i govorim pred pet stotina ljudi, verujtemi, svako moè. Ako ne{to mora da se uradi, postoje na~inida se to uradi. Nije vam potrebno fakultetsko obrazovanje –samo odlu~nost.

Posao koji obavljamo uti~e na na{e zdravlje ne samo naradnom mestu ve} i tokom ostatka dana, vikendima i tokomodmora, pa ~ak i godinama nakon {to smo prestali da radi-mo. Posledice opasnih radnih uslova su èstoke. Vi{e od stohiljada radnika umire svake godine od poznatih bolesti radne

6060 briga o sebi

radna sredina moè biti opasnapo na{e zdravlje

sredine, a mnogo vi{e pati od drugih bolesti koje jo{ uveknisu direktno povezane sa radnom sredinom. Preko {esnaesthiljada ameri~kih radnika pogine svake godine u nesre}amana radnom mestu, a vi{e hiljada biva onesposobljeno. Nesmemo zdravo za gotovo prihvatiti lo{e uslove na radnommestu “samo kao deo posla”. Moramo ih uzeti u razmatranje– za{to postoje, {ta nam ~ine i kako se mogu promeniti.

Razmatranje bezbednosti radnih mesta i njihov uticaj nazdravlje su uglavnom povezani sa tradicionalnim “mu{kimzanimanjima” – u rudarstvu, gra|evinarstvu i te{koj industri-ji. U okviru pla}ene radne snage ène su ~e{}e koncentrisaneu “ènskim zanimanjima” – kao ~istacice, medicinske sestre,u~iteljice, kroja~ice, slu`benice i “servisne” radnice. Ovi po-slovi tako|e nisu ni malo bezbedni.


potencijalni rizici po bezbednost

Neobezbe|ene ma{ineO{te}eni prekida~i, ogoljene ìceOpasni podovi, vrata, izlazi, pro-lazi, stepeniceKranovi, liftovi, dizaliceLo{e osvetljenjeEksploziviNeodostatak aprata za ga{enjepoàraNedostatak za{titne opreme zaslu~aj opasnostiLo{e odràvana opremaNadostatak obuke o bezbednomradu i prvoj pomo}iBrzinaNadostatak opreme za prvu pomo}

potencijalni rizici po zdravlje

Pra{ina, zagušljivost, gasovi, izpare-nja, dimToplota, hladno}a, vlagaZra~enjeBuka, vibracijeStres

neki uobi~ajeni rizici radne sredine

êtiri godine sam radila kao ~istacica u bolnici kad samse razbolela od ùtice. Ustanovila sam da su pacijenti namom spratu bolovali od ùtice, a da se niko nije setio da mikaè koje mere za{tite da preduzmem. Ispunila sam zahtevza od{tetu i bolnica ga nije odobrila! Nikad nisam pomis-lila da se tako ne{to moè desiti. Radila sam na mestu kojetreba da brine o ljudskom zdravlju, a oni mi nikad nisuni{ta rekli o tome kako da za{titim svoje.

@ene koje u sve ve}em broju rade u te{koj industriji i gra-|evini u osnovi se sre}u sa istim, ~esto vrlo opasnim, radnimuslovima kao i mu{karci. Ali ène su mnogo ~e{}e pod pri-tiskom da dokazu da su i one “jednako dobre” kao i mu{kar-ci sa kojima rade, tako da kad govore o zdravlju i bezbednos-ti posla, na njih se gleda kao na “preslabe da ga podnesu”.Ipak problemi kojima se mi bavimo, tako|e poga|aju imu{karce i ènski glasovi prisutni u ovim tradicionalnomu{kim radnim sredinama unose promenu u na~in na kojiljudi razmi{ljaju o zdravlju i pitanjima bezbednosti.

Usled svoje dru{tvene i ekonomske pozicije ène imajuspecifi~ne interese i probleme. Seksisti~ka radna diskrimi-nacija stavlja ve}inu èna u slabo pla}ena i stresna zaniman-ja. Mnoge ène imaju dvostruku obavezu profesije i poslovakod ku}e. @ene su zaposlene na mestima nièg ranga ili radeposlove gde o nekom brinu ili poslove koji zahtevaju bliskeradne odnose sa njihovim {efovima, sto ~ini da oklevaju kadatreba da iznesu pritu`be na rizi~ne radne uslove. Pored toga,samo mali broj radnica je u sindikatima, {to organizovanje ~i-ni teìm.

@ene iz manjina mnogo ~e{}e nego ostale njihove zapos-lene koleginice su na radnim mestima koja daju malu {ansuza napredovanje, {to ih izlaè opasnijim radnim uslovima uduèm vremenskom periodu. @ene sa sela i siroma{ne ènesu prve kandidatkinje za rad u visokorizi~noj radnoj sredini.

PREPOZNAVANJE OPASNOSTI U RADNOJ SREDINIPrepoznavanje je prvi korak u eliminisanju opasnosti. Ne

morate da budete ekspertkinja, ali morate biti uporni i agilni.Dobar na~in da se po~ne je da razgovarate sa ljudima sa ko-

6262 br iga o seb i


uobi~ajeni rizici u profesijama u kojima rade ène

vrsta posla

sprema~ice

kancelarijske radnice

medicinsko osoblje

prodava~ice

rizici sredine

sredstva za ~i{}enje cevi i pe}nica,sredstva za beljenje, aerosoli, vosak,pesticidi

Dizanje tereta, padovi, infekcije,udari struje, buka

stres, terminali

lo{ kvalitet vazduha i ventilacije,otrovne supstance iz fotokopira, pa-pira za umnoàvanje, korektora

buka

lo{e osvetljenje i konstrukcija stolica

infekcije

dizanje tereta i padovi

zra~enje

hemijski rizici (gasovi za sterilizacijui anesteziju, lekovi)

stres, udari struje

stajanje, dizanje tereta, stres

opasnosti po bezbednost (blokiraniprolazi, izlazi, lo{e projektovanaoprema)

efekti na zdravlje

iritacije i opekotine koè, o~iju, iliplu}a, alergije

upala mi{i}a, uklje{tenja, kidanje lig-amenata, zapaljenje tetiva

glavobolje, sr~ane bolesti, bolovi uo~ima, vratu i le|imamu~nina, kijavica, problemi sa disa-njem, iritacija o~iju, nosa i grla kar-diovaskularne bolesti

anksioznost, oste}enje sluha

ote~ene vene, bolovi u vratu, le|imai o~ima

infekcije od pacijenata, instrumena-ta, uzorakapovrede le|a, uklje{tenja, kidanjeligamenatao{te}enje tkiva, genetske promeneusled rentgen zraka i opasnihhemikalijairitacija koè i organa za disanje,o{te}enja jetre, bubrega i nervnogsistema, rak, reproduktivni problemiglavobolje, bolesti srca, gastrointesti-nalni problemi

bolovi u nogama, pro{irene vene,bolovi u le|ima i ramenima,glavobolje, razdra`ljivost, visok krvnipritisaknesre}e na radu

6464 br iga o seb i

umetnice

osoblje u zdravstvenim laboratorija-ma

radnice u tekstilnoj industriji,proizvodnji ode}e i name{taja

elektri~arke i elektroni~arke

kijavica, problemi sa disanjem, ir-itacija o~iju, nosa i grlazarazne bolesti

o{amu}enost, dermatitis, o{te}enjajetre, bubrega i nervnog sistemao{te}enje bubrega, jetre, plu}a i re-produktivnog sistema te{kim metali-mao{te}enje plu}a

nesre}e na radu, poàr

infekcije

o{te}enja organa, promene u genet-skom materijalu, reproduktivniproblemi, rakpromene u tkivima ili genetskepromene, reproduktivni problemi

iritacije koè i plu}a, o{te}enja jetre,bubrega i nervnog sistema, dermati-tis astma bolesti disajnih organagubitak sluhaupale zglobova i {akatoplotni udari, prehladenesre}e, strujni udaripovrede le|a iramena, pro{irene veneVisok krvni pritisak, glavobolje,anksioznost

dermatitis, o{amu}enost, o{te}enjanervnog sistema i drugih organaOpekotine na koì i iritacijeBolovi u le|ima i ramenima,pro{irene vene, glavoboljeBolesti srca, gastrointestinalni prob-lemiIritacija o~iju, nosa i grla, plu}nebolesti

lo{a ventilacija

infekcije

razredjiva~i

boje, lepkovi

glina, lakovi, gasovi pri lemljenju itopljenjulo{e odràvanje opreme, lo{a venti-lacija

rad sa biolo{kim uzorcima i ìvoti-njamaotrovne hemikalije, uklju~uju}i kar-cinogeneozra~eni uzorci, radioizotopi, aparatikoji emituju zra~enje

hemikalije (za proizvodnju, bojenje i~i{}enje tekstila)

sinteti~ka vlakna i pamu~na pra{inabuka vibracijevru}ina, hladno}a, lo{a ventilacijanebezbedna opremadizanje tereta, stajanje, sedenje stres

razre|iva~i

kiselinesedenje i stajanje, precizan radmiskropom, automatizam, stres

isparenja pri lemljenju, lo{a venti-lacija


radnice na pakovanju

frizerke i kozmeti~arke

radnice u praonicama i u radnjamaza hemijsko ~i{}enje

podizanje teretastajanjepokreti koji se ponavljajugasovi od plasti~nih uvija~ahladno}a, posekotine, oklizavanje,padovi

stajanje

hemikalije (lakovi i boje za kosu,sprejevi, kozmeti~ki i drugipreparati)

Praonice: sapuni, izbeljiva~i, kiselineRadnje za hemijsko ~i{}enje:razre|iva~i

Na oba mesta: podizanje teretavru}ina, zaga|enja

povrede ramena i le|abolovi u predelu krsta, ot~ene veneoticanje i upala {akaastma, iritacija o~iju, nosa i grla,povra}anje simptomi gripaoduzetost, problemi sa cirkulacijom

bolovi u predelu krsta i pro{ireneveneplu}ne bolesti, efekti na reprodukci-ju, rak, alergije, iritacija koè

iritacija ili opekotine {aka, iritacijao~iju, nosa ili grladermatitis, o{amu}enost, o{te}enjanervnog sistema ili jetrepovrede le|a, istegnu}a, hernije,bolesti srcaizloènost hemikalijama i biolo{kommaterijalu koji je na ode}i

jima radite. Vi i va{e koleginice ste najbolje kvalifikovane daprepoznate koji su poslovi rizi~ni i opasni.

Neki rizici su o~igledni. Ve} samo kori{}enje o~iju, u{iju inosa }e vam pomo}i da prepoznate opasnosti po bezbed-nost, kao {to su o~igledna pra{ina ili dim ili jaka buka.Prepoznavanje skrivenih rizika je ~esto teè. Razmotrite pos-toji li neki obrazac u tome ko se razboljeva u va{oj radnoj sre-dini. Razgovarajte sa ljudima ili koristite jednostavan upitnikda saznate za blage simptome, glavobolje, u~estale bolesti,ka{alj itd. Ove aktivnosti ne}e samo pomo}i da se prepoznaproblem, ve} i da se uspostavi svesnost i interesovanje me|ukolegama za uslove rada.

Nau~ite {to vi{e o hemikalijama i supstancama sa kojimaradite. Ime pod kojim se materija prodaje nije korisno. Trebada znate imena svih hemikalija u proizvodu, jer su gotovo sveinformacije o hemikalijama zasnovane na nau~nim hemij-skim imenima. Uprava treba da obezbedi trening, odgovara-

ju}e ozna~avanje, inventar hemikalija i specifikacijske po-datke o bezbednosti upotrebe za svaku supstancu kojoj suradnici izloèni. Ipak, realnost je druga~ija. Radnici vrlo ~estone znaju svoja prava ili ih ne koriste. Poslodavci ~esto zas-tra{uju radnike da ne pitaju o svojim pravima. Proizvo|a~i~esto ne kaù celu pri~u o supstancama koje distribuiraju.

POSAO I STRESPoslodavac nam naj~e{}e kaè da je stres na{a sopstvena

krivica i da ne treba da na posao donosimo svoje li~ne prob-leme. Ali radni uslovi mogu da prouzrokuju stres, koji mi on-da nosimo ku}i i koji tako|e uti~e na na{e privatne ìvote.

Stres moè nastati usled fizi~kih faktora, kao {to su pokre-ti ruku koji se ponavljaju, lo{i uslovi za sedenje, prejaka bu-ka, toplota ili hladno}a, naprezanje o~iju ili uop{te preopte-re}enost poslom. Drugi uzroci stresa uklju~uju radne odnosesa sefom i kolegama, kao i seksualno uznemiravanje i zabri-nutost za bezbednost i zdravlje. Mnoge ène rade slabopla}ene poslove, bez {anse za napredovanje ili prekvalifiko-vanje. @ene koje imaju decu ili to èle moraju da brinu oporodiljskom odsustvu, obdani{tima i gubitku pozicije kojusu stekle na osnovu vremena provedenog u firmi do tad.

Ve}ina èna u zanimanjima koja tradicionalno zaposedajumu{karci moraju da izlaze na kraj sa tim da nisu dobrodo{leili prihva}ene na radnom mestu, makar u po~etku. Jedna è-na koja je {egrtkinja u udruènju drvodelja kaè:

Te{ko je da ne postane{ paranoidna i misli{ da svaka uv-reda ili poniènje dolazi iz rasisti~kih ili seksisti~kih pobu-da, ~ak i kad zna{ da se svi {egrti vrlo lo{e tretiraju.

Stres moè da izazove vrlo ozbiljne medicinske probleme(vidi tabelu). Ne}emo pobediti stres na poslu sve dok se ek-sploatacija i diskriminacija nastavljaju, ali moèmo izvojevatineka pobolj{anja, kao uve}anje pristupa informacijama osupsatncama sa kojima radimo, postizanje adekvatnog brojazaposlenih, i osiguranje postojanja na{eg glasa u odlukamakoje uti~u na na{e uslove rada.

Jedna od najstresnijih stvari u mom poslu u telefonskojkompaniji je takozvani “klaker” koji po~inje da radi KLAK,

6666 briga o sebi

KLAK, KLAK svaki put kad su sve linije koje treba da pre-bacimo na ~ekanju. Ideja je bila da nas nateraju da brèradimo. Ali moj stomak bi se vezao u ~vorove i dlanovi bimi se znojili svaki put kad sam ~ula taj zvuk. I onda samjednog dana sakupila veliku grupu i oti{le smo kod nad-zornika da kaèmo da mi jednostavno tako ne moèmo daradimo. Bilo nas je toliko mnogo da je morao da popusti.

“ZA[TITA” @ENA VAN RADNOG MESTARazlika izme|u za{tite i diskriminacije je ~esto vrlo ta-

nana. Nakon drugog svetskog rata na primer, neke dràve suuvele zakone koji su ograni~avali teìnu tereta koji èna smeda podigne ili broj njenih radnih sati. Iako je ova zakonskaregulativa trebalo da za{titi ène od preteranog stresa, rezul-tat je bio da su ène ostajale bez posla u korist vojnika povra-tnika.

Tokom pro{le decenije mnoge kompanije su zapo~ele spolitikom koja je zabranjivala ènama u reproduktivnomdobu da rade u sektorima gde bi bile izloène hemikalijamakoje bi mogle da o{tete fetus. Razlog za ovakvu praksu je bilapotreba da se “za{titi nero|eno dete”; rezultat je bio da suène izgubile mogu}nost zapo{ljavanja u profesijama koje sutek od skoro postale otvorene za njih. Nije slu~ajno daovakve politike ne postoje u kompanijama ili institucijama save}inskom ènskom radnom snagom, kao {to su bolnice ilielektronska indutrija. Kad su istraìvanja ustanovila da gas zaanesteziju moè prouzrokovati spontani poba~aj, bolnicenisu zabranile pristup radnicama u operativne sale. Umestotoga instalirali su apraturu koja je eliminisala problem.

Politika isklju~ivosti zanemaruje ~injenicu da ène nisutrudne celog svog ìvota, a da mnoge izloènosti koje suopasne za fetus mogu biti opasne i za odraslu osobu. Od-stranjivanje èna sa poslova umesto ~i{}enja radnih mestaodvla~i energiju i pa`nju sa stvarnog problema: potrebe da seza{titi reproduktivno i op{te zdravlje svih radnika. Prisustvoèna moè u stvari samo pove}ati svesnost o rizicima.

ut ica j ` ivotne i radne sredine na zdrav l je 6 76 7

U mom sektoru terenskog servisa tehnike tri ène su za-trudnele tokom pro{le godine i odmah su bile preba~ene daza vreme trudno}e rade druge poslove u okviru kompanije.Njihovi doktori, tri razli~ita doktora, preporu~ila su ovupredostro`nost zbog jakih rastvara~a za ~i{}enje koje koris-timo. Njihove situacije usredsredile su pa`nju svih za-poslenih na mogu}e opasnosti kojima smo izloèni na po-slu. I mu{karci i ène su razgovarali o simptomima za kojesmatramo da su u vezi s poslom. Ovo je po prvi put da je ne-ki problem postao zajedni~ka briga.

Mu{ke kolege ~esto misle da su rizici po reproduktivnozdravlje samo problem èna, tako da moraju biti edukovanida razumeju da to nije istina. Radni uslovi moraju namomogu}iti da budemo i zaposleni i roditelji. SjedinjeneDràve su jedna od retkih industrijskih zemalja koja nije us-pela da obezbedi odsustvo i finansijsku kompenzaciju zavreme trudno}e i podizanja deteta.

@ENE PREDUZIMAJU AKCIJE@ene iz rudnika Lowell borile su se protiv opasnih radnih

uslova ~etrdesetih godina proslog veka. Godine 1909. hiljadekroja~kih radnica iz Njujorka {trajkovalo je protiv te{kih rad-nih uslova i niskih nadnica. Oko 200 crnkinja je 1943. godine“selo” na svoje ma{ine u fabrici duvana u Severnoj Karolini uznak protesta zbog smrti svoje koleginice koja je umrla naradnom mestu, {to su ène videle kao rezultat njenogdugogodi{njeg izlaganja prevelikoj toploti, pra{ini i buci.@ene su 1979. godine preduzele {trajk da bi unapredilezdravstvene i uslove bezbednosti, a tako|e i da stanu na krajseksualnom iskori{}avanju na jednoj ìvinskoj farmi u Misi-sipiju. Sa dugogodi{njom istorijom za nama, mi nastavljamona{e akcije.

Proces okupljanja radnika oko nekog konkretnog proble-ma radne sredine ~esto po~inje neformalno. Jedna radnicakoja je radila na unosu podataka u velikoj bostonskoj bancikontaktirala je grupu Od 9 do 5 (u okviru organizacijeZaposlena èna) zabrinuta zbog svoje radne opreme, pre sve-ga buke koju su stvarali {tampa~i. Ona i njenih {est kolegini-

6868 briga o sebi

ca okupile su se i diskutovale problem sa Od 9 do 5 grupomi do{le do nekih prihvatljivih re{enja. Sastale su se zatim sasvojim nadzornikom i izloìle mu ta re{enja. On je najpreizvrdavao, no one su nastavile da insistiraju, da bi kompani-ja na kraju kupila izolaciju za {tampa~e u cilju smanjinjabuke. Jedna od njih je rekla: “Iako izgleda bezna~ajno, ovo jeveliki korak za nas. Po~ele smo da razgovaramo o zajedni-~kim problemima i na{ nadzornik je sad uznemiren da se po-novo moèmo okupiti oko nekog drugog problema.”

Ja sam {tamparska radnica, jedina èna me|u {estmu{karaca. Jedan od mu{karaca je imao bolne, crvene, is-pucale {ake i ruke. Svi smo znali da je to od hemikalija kojemorao da koristi u radu, a znali smo i da postoji jedanjeftin deo radne opreme koji se moè upotrebiti da se posaone obavlja rukama. Ali on je bio “ma~omen” i nije hteo dase àli. Ohrabrivala sam ga da o tome progovori jer samznala da bi nekad i neko drugi morao da radi njegovposao. Od COSH grupe sam dobila knjigu o hemikalijama idonela je na posao. Potraìli smo u njoj deo o hemikalijikoju je on koristio. Ustanovili smo da izaziva dermatitis iozbiljna o{te}enja jetre kada ste u dodiru sa ve}im koli~ina-ma. Usled toga, on je podneo àlbu, ali ga to nikud nijeodvelo. Kad se vratio, bili smo toliko besni da smo preki-nuli rad i sakupili se da ~itamo knjigu ponovo. [ef nas jevideo i sutradan je rekao da je naru~io deo opreme kojismo èleli. Bilo je vrlo uzbudljivo po prvi put zajedno ne{touraditi u vezi problema na radu.

Najefikasnije je, kad god je to mogu}e, formirati stalni ra-dni~ki odbor za probleme zdravlja i bezbednosti radnih uslo-va, umesto da samo reagujemo na krizne slu~ajeve, odbormoè raditi preventivno, razotkrivajuci potencijalne prob-leme pre nego neko bude ozle|en. Odbor ima za zadatak iodnose sa upravom, a postoji mnogo na~ina da se svratipaznja uprave, ~ak i kada ne èle da slu{aju.

Radila sam u supermarketu na uvijanju mesa. Znate ka-ko to izgleda, iza izloga za tezgom sa mesom. Uzeli bi odse-


~eno par~e i zamotali ga u plastiku. Plasti~ni omota~ je biona velikoj rolni sa koje bismo ga na èljenu duìnu otkinulipomo}u vrele ̀ ice. Nekoliko nas je imalo napade astme i vr-lo ozbiljne akne. Odbor za probleme zdravlja i bezbednostise sastao i ustanovio da je to od gasova koji nastaju kad seplastika otapa. Razgovarali smo sa nadzornikom i on je uosnovi rekao: ”Ne brinite, dame, to je samo u va{im glava-ma.” Mi smo pobesnele i re{ile da poku{amo nov pristup.Isplanirale smo i jedne subotnje gu`ve sve smo na posaodo{le sa za{titnim maskama. Posle oko jednog sata kojismo provele iza tezge dok su mu{terije u {oku zurile u nas,upravnik je ustanovio da smo ozbiljne u na{oj nameri i sas-tao se sa nama da razmotrimo sta se moè uraditi.

Odbor moè prikupljati informacije, prou~avati i eduko-vati kolege, pomo}i da se ustanove prioriteti i obezbeditivo|stvo i istrajnost da se stvari promene. Tako|e, kad smo ugrupi, manje su {anse da nas odbace kao one koje “praveprobleme”, da nas podvrgnu posebnom reìmu ili ~ak otpu-ste. Odbor za probleme zdravlja i bezbednost je najefikasnijikao deo sindikata. Kad ste u sindikatu, kompanija mora, pozakonu, da razgovara – pregovara – sa vama o pitanjima zdra-vlja i bezbednosti.

Posao koji obavljamo mnogo vi{e nego {to smo svesneuti~e na na{e fizi~ko i mentalno zdravlje. Angaòvanost napobolj{avanju uslova rada je jo{ jedan na~in da mi kao èneimamo kontrolu nad svojim ìvotima.

Jedan od najboljih perioda u mom ìvotu bio je kad smo{trajkovali. Bili smo kao jedna velika porodica. Kad samjednom zauzela stav na osnovu onoga {to sam znala da jepravedno, ose}ala sam se slobodnom kao nikada do tad usvom ìvotu.

7070 br iga o seb i

uticaji `ivotne i radne sredine na zdravlje

Documents