zdrava ishrana postaje i kod nas sve popualrnija

7/25/2019 Zdrava Ishrana Postaje i Kod Nas Sve Popualrnija

1/31

Zdrava ishrana postaje i kod nas sve popualrnija. Iako je to generalno dobro, osoba koja sebeprisiljava da jede odreenu vrstu hrane, moe postati opsednuta time i upasti u tzv. Ortorekssijunervozu (opsednutost pravilnom ishranom). Orto znai pravo, pravilno, a oreksija apetit.

olest je sve prisutnija u zapadnim zemljama npr. !ran"uskoj, #vaj"arskoj i zemljama u tranzi"iji.

$tanovni%tvo se bombarduje in&orma"ijama o tome koje su zdrave namirni"e, a koje treba izbegavati.'o nekada oteava odluku potro%aa %ta je zaista dobro jesti. ene su ugroenije od mu%kara"a.**+. $tiv ratman je primetio ovaj poremeaj kod osoba koje stalno listaju asopise razmi%ljajui %taje dobro pojesti. On je dao test od - pitanja za postavljanje dijagnoze ortoreksije.

a li vi%e od / h dnevno razmi%ljate o svojoj ishrani

a li planirate svoje obroke nekoliko dana unapred

a li je hranljiva i nutritivna vrednost namirni"e za vas vanija od zadovoljstva koje oseateprilikom uzimanja te namirni"e

a li smatrate da se kvalitet va%eg ivota smanjuje kada se pobolj%a kvalitet va%e ishrane

a li postajete stroi prema sebi vremenom u pogledu unosa zdrave hrane

a li 0am raste samopuzdanje kad jedete zdravu hranu

a li esto, umesto hrane koju oboavate, jedete zdravu manje ukusnu hranu

a li 0as nain ishrane te%ko sprovodite kada ste van kue

Oseate li krivi"u kada ne sprovodite zdrav nain ishrane

a li ste potpuno usklaeni sa samim sobom i zadovoljni kada jedete zdravo

1ozitivni odgovori na 2 do 3 pitanja znae da treba da se opustite vi%e kada je u pitanju ishrana, 4 ivi%e ukazuju na ortoreksiju.

5ain planiranja pravilne ishrane

6utor7doc dr Maja Nikoli

8ilj planiranja uravnoteene ishrane, koja unapreuje zdravlje i spreava

obolevanje, jeste postizanje energetske i biolo%ke vrednosti i strukture ishranepojedin"a, grupe ljudi ili popula"ije.

1ravilna ishrana mora zadovoljiti nekoliko osnovnih postavki7

sadri dovoljno energije, kao i svih potrebnih hranljivih i za%titnihmaterija u skladu s nutritivnim potrebama pojedin"a ili grupe9

osigura uravnoteen odnos vrstih i tenih namirni"a koje su lakosvarljive9

osigura oseaj sitosti i zadovoljstva nakon uzimanja obroka.
http://www.stetoskop.info/doc-dr-Maja-Nikolic-a70-author.htmhttp://www.stetoskop.info/doc-dr-Maja-Nikolic-a70-author.htmhttp://www.stetoskop.info/doc-dr-Maja-Nikolic-a70-author.htm


2/31

Kod postavljanja populacionih dijetetskih ciljeva polazi se od podataka o zdravstvenom stanju

stanovnitva, utvrenih stopa obolevanja i umiranja i ostalih socijalno-medicinskih

pokazatelja za bolesti koje su povezane sa ishranom. Kod individualnog planiranja ishrane ili

sastavljanja jelovnika u drutvenoj ishrani polazi se od izraunavanja energetskih potreba.

Planiranje ishrane podrazumeva sastavljanje plana obroka za jedan ili viedanapremaenergetskim i/ili drugim nutritivnim potrebama korisnika, uz korienje

odgovarajuih standarda. !tandardi su preporueni dnevni unos energije, hranljivih i zatitnih

materija neophodnih zaodr"avanje #iziolokih #unkcija i zdravlja $tabela%. &vetska

'dravstvena (rganizacija de#inie energetske potrebe oveka kao energetski unos usklaen sa

energetskim rashodom, koji treba da odr"i energetsku ravnote"u pojedinca, ija je ishranjenost

i sastav organizma, kao i stepen #izike aktivnosti u skladu sa dobrim zdravljem. Kod dece,

trudnica ili dojilja energetske potrebe ukljuuju i energiju potrebnu za rast ili sekreciju mleka.

Organizam zadovoljava dnevne energetske potrebe unosom i metabolizmom masti, ugljenih hidrata,proteina i alkohola (tabela ).

Tabela 1.Prosene vrednosti dobijene sagorevanjem proteina, masti, ugljenih hidrata i alkohola

Materija kcal/g kJ/g

1roteini 2 +

:asti * /+

;gljeni hidrati 2 +

6lkohol +

=nergetske potrebe organizma uslovljene su razliitim &aktorima. 1ri planiranju ishrane moraju se uzetiu obzir pol, uzrast, zdravstveno stanje, &izika aktivnost, okruenje i drugi &aktori.

Aolektivno planiranje ishrane se planira prema prosenim energetskim preporukama za dati kolektiv(pred%kolski, %kolski, studentski, radniki).

nevne energetske potrebe predstavljaju zbir potreba za bazalni metabolizam, postprandijalnutermogenezu i &iziku aktivnost.


3/31

azalni metabolizam je minimalna koliina energije koja je neophodna za &unk"ionisanje organizmakoje potpuno miruje u leeem poloaju sa zatvorenim oima. 0eliina zavisi od telesne mase,telesnog sastava, uzrasta, pola, termoregula"ije, zdravstvenog stanja organizma i dr. azalnimetabolizam uestvuje sa 4-B+3C u energetskoj potro%nji i u praksi se izraunava prema (tabela


4/31

enski .34 .42 .@ezik veine bolesnika je gladak, bez papila,kao lakiran, a retko se javlja glositis (zapaljenje sluzokoe jezika) sa erozijama sluzokoe (Kunterovglositis). 5astaje dispneja (poremeaj disanja) pri naporu, ubrzan rad sr"a, sa pojavom &unk"ionalnog%uma na sr"u. >etra i slezina mogu biti uveani. 5eki bolesni"i imaju o%teenje nervnog sistema.5astaje poremeaj dubokog senzibiliteta, pojaani re&leksi, i pojava patolo%kih re&leksa.

Aod alkoholiara i bolesnika s bolestima jetre moe nastati de&i"it &olne kiseline zbog siroma%neishrane i smanjenja depoa &olata.

'rudnoa i de&ekti pri roenju B !olna kiselina se ve due vreme preventivno primenjuje zaspreavanje nastanka de&ekata pri roenju, iji se nastanak povezuje s njenim manjkom. 5aje%i sude&ekti pri zatvaranju neuralne "evi ploda. ;koliko nastupi poremeaj u zatvaranju te "evi, moe doido poremeaja u razvoju i zatvaranju delova koji %tite mozak i kimenu modinu. 5aje%i de&ektmozga je anen"e&alija (delimina ili potpuna odsutnost mozga). Zbog poremeaja u zatvaranju

kimene modine nastaje meningomijelokela ili spina bi&ida (nepotpuno zatvoren donji deo kimenogstuba) ili en"e&alokela (nepotpuno zatvoren gornji deo kimenog stuba9 ostaje izloen deo mozga).


16/31

Zbog izloenosti kimene modine, odnosno mozga, moe doi do in&ek"ije koja moe biti smrtonosnaza novoroene.

!olna kiselina i rak B istraivanja su pokazala da uzimanje dodatnih koliina &olne kiseline moe nesamo spreiti nego i izleiti pojavu displazije koju nalazimo u elijama raka epitela grlia materi"e imetaplaziju u elijama raka epitela du%nika i bronha plua (metaplazija i displazija su promene koje se

smatraju prvim korakom u razvoju raka). :nogo je studija koje pokazuju da je konzumiranje &olnekiseline dobra za%tita ne samo od ovih nego i drugih vrsta raka. 1ostoji pozitivna veza izmeu statusaovog vitamina u telu i raka grlia materi"e i kolorektuma.

0itamin +

6utor7 dr onja &li

iotin, + ponekada se zove i vitamin K, to je jo% jedan vitamin koji vodi kastvaranju energije iz hrane koju pojedemo.

Kemijska struktura

iotin je bi"iklino jedinjenje sastavljeno od hidriranog tio&ena, ureje i ostatka valerijanske kiseline. ;organizmu se javlja samo u vezanom obliku, naje%e vezan za lizin i ima ulogu koenzima H koji jesastojak enzima vanih za metabolizam masnih i ostalih kiselina.

6psorp"iju vitamina K u organizmu pomau vitamini 3, , < i drugi vitamini Bkompleksa,

vitamin 8, sumpor, a oteavaju ka&a, alkohol, avidin (antivitamin) i antibioti"i (uni%tavajui "revnebakterije).

Izvori

; hrani se moe pronai u pivskom kvas"u, bubrezima i jetri, piletini, hlebu, ribi, uman"etu,peurkama, %argarepi, soivu, nepoliranom pirinu, kar&iolu, "elom zrnu p%eni"e, okoladi,bananama.

;loga

iotin je prisutan u svakodnevnom ivotu elije, sintezi masnih kiselina i amino kiselina. Ima bitnuulogu u Arebsovom "iklusu, u kojem se stvara energija prekopotrebna eliji. iotin je takoe bitan uodravanju korektnog nivoa %eera u krvi. Osobe sa dijabetesom esto imaju veoma nizak nivobiotina. Istraivanja su i dalje u toku, ali do sada je utvreno da je biotin ukljuen u sintezu insulina.1reporuuje se za ojaavanje kose i noktiju. 0aan je za normalan razvoj epiderma.5eophodan je zaiskoriavanje drugih vitamina Bkompleksa

nevne potrebe

1reporuena doza7 od < mese"a do 2 godine -.3 mgJdan, odrasli -./ mgJdan, trudni"e i dojilje -./mgJdan


17/31

0itamin + je neophodan sportistima, ali i drugim ljudima ija je pro&esija vezana za vea &izikanaprezanja. $tudije su pokazale da se biotin tro%i na razlaganje mlene kiseline, jer je kod sportistanaen manjak ovog vitamina.

Kipovitaminoza

; organizmu oveka sinteti%u ga bakterije (donji deo tankog "reva), pa se kod ljudi retko javlja de&i"it amogu je u sluaju dugotrajne ishrane sirovim belan"etom jajeta jer se vitamin vezuje za jedan proteinbelan"eta. Aod hipovitaminoze se javljaju promene na koi, ljuskav i mastan koni osip, sivkasta bojakoe, glositis (upala jezika), opadanje kose, povraanje, munina, bol u mi%iima, gubitak apetita,zamor, is"rpljenost, depresija.

0itamin 4

6utor7 dr onja &li

0itamini grupe su kombina"ija vi%e vitamina. 5alaze se zajedno u mnogim namirni"ama i estozajedniki deluju kako bi podstakli metabolizam, pobolj%ali rad imunolo%kog i nervnog sistema, utiuna rast elija i njihovu deobu. Zajednikim delovanjem mogu suzbiti stres, depresiju i bolesti sr"a ikrvnih sudova. 5amirni"e koje su bogate vitaminima grupe su jetra i druge iznutri"e, riba, ivinsko

meso, pivski kvasa", jaja, pasulj, gra%ak, pirina i mleni proizvodi. Hastvorljivisu u vodi pa se svaki vi%ak izluuje mokraom tako da se svakodnevno morajuunositi nove koliine.

Kemijska struktura1iridoksin (piridoksol, adermin) je derivat piridina, hetero"iklinog jezgra saazotom. Ovaj vitamin se u organizmu javlja u vi%e oblika jer dolazi dooksida"ije primarne alkoholne grupe vezane za ugljenikov atom pri emunastaje aldehidBpiridoksal, ili se hidroksil zamenjuje primarnom amino grupom

pa se dobija piridoksamin. $va tri jedinjenja imaju vitaminsko dejstvo i nazivaju se zajednikimimenom vitamin 4. 1iridoksin postoji u elijama i u &ormi piridoksal&os&ata i deluje kao koenzim urazliitim hemijskim reak"ijama u vezi sa metabolizmom aminokiselina i proteina

Osetljiv je na ;0 svetlo i oksida"iju. Izlaganjem ili stajanjem na svetlu prelazi u neaktivnu &ormu.6psorp"iju pomau linolna kiselina, vitamini Bkompleksa, vitamin 8, natrijum, magnezijum, a odmauduvan, ka&a i alkohol. Aon"entra"iju vitamina 4 u serumu smanjuju izloenost radija"iji, neki diureti"i,kontra"eptivne pilule.

Izvori

1rirodni izvori7 banane, puna zrna ita, leguminoze, piletina, mahunarke, uman"e, tamnozelenolisnato povre, ribe i %koljke, meso, iznutri"e, mleko, orasi, puter od kikirikija, krompir, suve %ljive, suvogroe, p%eni"a, p%enine kli"e, kukuruz, avokado, "rni %eerni sirup od melase, pivski kvasa".$astavni je deo telesnih tenosti svih ivih organizama. :oe se rei da ga ima svuda.

;loga


18/31

;estvuje u metabolizmu proteina (znaajan je za sintezu hema u hemoglobinu), potreban je zapotpunu apsorp"iju vitamina


19/31

Kemijska struktura

1antotenska kiselina je nastala reak"ijom izmeu /,/BdimetilB


20/31

5e postoji podatak o hipervitaminozi i toksinom delovanju pantotenske kiseline ali smatra se daprevelike doze mogu biti %tetne u toku trudnoe za majku i dete.

0itamin /

6utor7 dr onja &li

0itamin / (5ia"in, 0itamin 11) je spoj dve hemijske strukture, nikotinskekiseline, tj. nia"ina i nikotinamida.

Kemijska struktura

5ia"inamid je amid nikotinske kiseline. 0itaminsko dejstvo pokazuje i samanikotinska kiselina. 5ikotinamid je sastavni deo koenzima nikotinamidBadeninBdinukleotida (56) i nikotinamidBadeninBdinukleotid &os&ata (561).Oba koenzima su neophodna za katalitiko dejstvo nekih oksidoreduktaza.

Helativno je otporan na toplotu, oksida"iona sredstva i svetlost. Hastvorljiv je u vodi i ukoliko se ba"avoda u kojoj je kuvana namirni"a gubi se veliki deo ovog vitamina (kod ribe *- C). 6psorp"iju nia"inapomau vitamini Bkompleksa, vitamin 8 i &os&or, a odmau ka&a, alkohol, kukuruz i uzimanje mnogo%eera. 6lkohol ubrzava potro%nju vitamina /.

Izvori

5ikotinamid se nalazi u kvas"u, jetri, itari"ama i mesu. $adre ga7 obogaeni beli i punozrni hleb("rni), gra%ak, zeleno povre, osu%ena digeri"a, posno meso, bubrezi, riba, ivinsko meso, mleko i

mleni proizvodi, pirinane mekinje, nepreraene itari"e, pivski kvasa", kikiriki, orah, ko%tunjaviplodovi, tunjevina.

;loga

;lazi u sastav enzima znaajnih za metabolizam %eera, masti i proteina. ;koliko postoji de&i"itnaru%eno je disanje tkiva i svi sintetski pro"esi, uestvuje u mi%inoj kontrak"iji, nia"in smanjujesintezu lipoproteina male gustine, sniava holesterol i trigli"eride, bitan je za sintezu seksualnihhormona.

1omae u pretvaranju hrane u energiju, stvaranju "rvenih krvnih zrna"a, proizvodnji hormona masnihkiselina i steroida, obnavljanju koe, nerava i krvnih sudova, radu digestivnog trakta, stabiliza"ijipsihikog zdravlja i neutralisanju toksinih delovanja nekih lekova i hemijskih supstan"i u organizmu.

1rimenjuje se u pro&ilaksi i leenju pelagre, koristi se i u terapiji bolesti kardiovaskularnog sistema imigrene, hiperlipidemije. 5ikotinska kiselina se koristi i kao sredstvo za detoksi&ika"iju organizma.5aime, nikotinska kiselina moe da oisti organizam od velikog broja otrovnih materija, raznihzagaivaa, pa ak i od nekih narkotika. Ova osobina vitamina / je tek nedavno otkrivena.1rimeeno je da ovaj vitamin, uz ostalu terapiju, moe smanjiti pometnje, koje nastaju upotrebomnarkotika kao %to su F$ i njemu slini. 5eki smatraju da ovaj vitamin moe delimino da oisti

organizam ak i od heroina.


21/31

$olidan uspeh nia"ina se ogleda i u leenju i preven"iji od %izo&renije (grupa du%evnih bolesti gdedolazi do poremeaja linosti) i nekih drugih mentalnih poremeaja. 5ia"in pomae uspostavljanjezdravog stanja sistema za varenje i ublaava gastrointestinalne poremeaje (poremeaje "reva).Zatim daje koi zdraviji izgled, spreava ili olak%ava migrenu, pojaava "irkula"iju krvi i sniava visokkrvni pritisak, ublaava napade proliva, pomae odstranjivanje bolova kod raka i lo%eg zadaha iz usta.

nevne potrebe

1reporuene doze7 mu%kar"i 4B* mgJd ekvivalenata nia"ina, ene /B3 mgJd ekvivalenata nia"ina,trudni"e i dojilje 3B@ mgJd ekvivalenata nia"ina

ekvivalent nia"ina? mh nia"ina?4- mg dijetetskog tripto&ana

Kipovitaminoza

Organizam ljudi je u stanju da sinteti%e nikotinamid iz aminokiseline tripto&ana, te je hipovitaminozadosta retka a javlja se u sluajevima manjka bitnih (esen"ijalnih) aminokiselina i nikotinamida uishrani. 'o se de%ava pri ishrani kukuruzom ukoliko se u isto vreme u organizam ne unose i proteiniivotinjskog porekla koji sadre esen"ijalne aminkiselina.

Kod hipovitaminoze dolazi do pelagre, ooljenja koje se mani&estujeneujednaenom pigmentacijom koe. elagra se karakterise sa 6"7 dermatitis,dijareja (proliv),demencija i dead (smrt). lai simptomi su crvena ogruela koa,crvenilo i hipertro1ja papila jezika. 8eki simptomi su ogruela koa pri izlaganjusvetlosti, proliv, depresija, mentalna tupost, guitak apetita, grevi miia,

anemija kao posledica nedostatka drugih nutritivnih inilaca.'snovna mera u pro1laksi ovog ooljenja je preorjentacija proizvodnje upoljoprivredi tako da se umesto kukuruza povea proizvodnja penice. 8ako2e, jeneophodno uzimati dovoljne koliine namirnica ivotinjskog porekla koje sadritripto&an (meso, mleko i mleni proizvodi). 9em konih promena kodhipovitamonoze se javljaju i psihike smetnje.

Kipervitaminoza

5ia"in je toksian u velikim koliinama. 'oksinost nikotinske kiseline posledi"a je vazodilata"ije(%irenja krvnih sudova) koja izaziva "rvenilo, svrab, vruinu i oseaj brujanja. ruge promene

uzrokovane primenom velikih koliina nikotinske kiseline su gastrointestinalne smetnje,hepatotoksinost i esta aktiva"ija peptikog ulkusa (ira).

0itamin avlja se i su%enje konunktive (kseroza), i su%enje iomek%avanje ronjae (kseromala"ija), kasnije i ul"era"ije ronjae. 1romene u nivou epitelnih elijasluzokoe disajnih organa dovode do uestalih in&ek"ija, a elija epitela digestivnog trakta do proliva.

Feenje se sprovodi peroralnim ili parenteralnim davanjem vitamina 6, u dozi od /---- I.>.(interna"ionalnih jedini"a) dnevno.

*i"ervitaminoza

Kipervitaminoze se javljaju samo uno%enjem koliina nekoliko puta veih od potrebnih, i to samoliposolubolnih vitamina (6,,=,A) zbog njihovog nagomilavanja u organizmu usled sporog izluivanja.

6kutni oblik, kod odojeta, sastoji se u pojavi povraanja, osetljivosti kostiju glave, poveanomintrakranijalnom pritisku (ispupene &ontanele). ; hroninom obliku dominiraju takoe bolovi ukostima, glavobolje, poremeaji vida, promene na koi. ; odraslih osoba poremeaji se javljaju tek


27/31

posle uzimanja ogromnih, milionskih doza vitamina 6. ; trudnoi se ne preporuuje jetra u ishrani jerse pretpostavlja da je retinol teratogen, to znai da oduzima vodu iz ploda %to moe izazvatiprevremeni poroaj, nepravilan embrionalni razvoj.

FeenjeBpromene se uglavnom povlae posle prestanka uzimanja vi%e puta poveanih, toksinih dozavitamina 6.

1osledi"e nepravilne ishrane


1ro"ena ishrane i ishranjenosti stanovni%tva $rbije, kao i prateih komorbiditeta, uraena je naosnovu7 rezultata studije SSZdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i kori%enje zdravstvene za%tite

stanovni%tva $rbijeSS iz


28/31

h odraslih

e

na"a

slih

mladine

h

omladine

odraslih

+odatni faktori rizika s%

vi%e od 4- C ispitanika je nedovoljno &iziki aktivno,

svaki drugi mu%kara", svaka trea odrasla ena i /- C adoles"enata su pu%ai. 1u%enje

uni%tava i vitamin 8, koji se nedovoljno unosi preko sveeg voa i povra,

vi%e od polovine ispitanika smatra da njihovo pona%aBnje nije vano za nastanak hroninihbolesti i da nisu odgovorni za obolevanje,

veina stanovnika $rbije ne prepoznaje rizino pona%aBnje za zdravlje.

5ajvi%e nepravilnosti u ishrani, kao i najvei broj osoba sa dislipidemijama, hipertenzijom i gojazno%uje u 0ojvodini. olesti "irkulatornog sistema u svim uzro"ima smrti u $rbiji uestvuju sa skoro 4- C ijo% uvek imaju rastue trendove. ; ovim bolestima koronarna bolest uestvuje sa *C, a pretpostaBvlja se i vi%e. ; poslednjoj de"eniji je porasla stopa umiranja od koronarne bolesti u $rbiji kod oba polaza oko /-C. akle, nepravilna ishrana i njene posledi"e predstavljale su posledBnjih godina znaajan

uzrok oboljevanja i umiranja kod nas.

Iz svih pobrojanih razloga, od


29/31

1ravilna ishrana u preven"iji bolesti


Ishrana je osnovna odlika ivota. ovek kao jedino svesno bie u bios&eri, tokom milenijuma prikupljasaznanja o sebi i svom okruenju i zakljuuje da za njega i njegovo potomstvo, ishrana ima

prvorazredni znaaj. Od ishrane u najveoj meri zavisi zdravlje, radna i reproduktivna sposobnost,duina i kvalitet ljudskog ivota.Krana ljudskom organizmu obezbeujestrukturu, &unk"iju, regula"iju odbranu i zdravlje. Krana moe izazvati ibolest ukoliko je nepravilna ili higijenski neispravna.

Ogroman broj epidemiolo%kih studija otkriva i potvruje da su ishrana i stilivota &aktori rizika za nastanak hroninih masovnih nezaraznih bolesti kojeu nas ine oko 43G+3 C ukupnog mortaliteta.

0odee hronine masovne nezarazne bolesti danas su kardiovaskularne i maligne bolesti, dijabetes igojaznost.

'vrdi se da optimalna &izika aktivnost, optimalna telesna teina i adekvatna ishrana mogu dodati *,4C godina ivota, ali isto tako i neadekvatna ishrana, gojaznost i sedei nain ivota mogu oduzeti *,4C godine ivota oveka.

$toga svaka zemlja treba da izradi ak"ioni plan za unapredjivanje ishrane stanovni%tva i preven"ijubolesti.

,ardiovask%larne #olesti s% vodei %zrok smrti

rojne studije su pokazale da za nastanak kardiovaskularnih bolesti ubedljivo poveavaju rizik7

zasiene masne kiseline

trans masne kiseline

miristinska i polmitinska masna kiselina

visok unos natrijuma

visok unos alkohola

gojaznost i umerena gojaznost

Hizik verovatno poveavaju7

holesterol u ishrani

betakaroten suplemteni

ne&iltrirana kuvana ka&a.

Hizik od kardiovaskularnih bolesti ubedljivo smanjuju7

linolenska masna kiselina

riba i riblje ulje
http://www.stetoskop.info/doc-dr-Maja-Nikolic-a70-author.htmhttp://www.stetoskop.info/doc-dr-Maja-Nikolic-a70-author.htmhttp://www.stetoskop.info/doc-dr-Maja-Nikolic-a70-author.htm


30/31

kalijum

voe i povre

nizak do umeren unos alkohola

sistematska &izika aktivnost.

Hizik verovatno smanjuju7

biljni steroli

oleinska kiselina

nesoljene semenke (jezgrasti plodovi)

dijetna vlakna (visok unos neskrobnih polisoharida)

integralne itari"e

unos &olne kiseline.

Maligne #olesti s% na dr%gom mest% % st%diji mortaliteta

Hizik od malignih bolesti ubedljivo poveavaju

visok unos alkohola (usna %upljina ,&arinks,larinks,ezo&agus,jetra,dojka)

a&latoksin

gojaznost i umerena gojaznost (ezo&agus,kolon i rektum,dojka,endometrijum,bubrezi)

Hizik od malignih bolesti verovatno poveavaju7

konzervisane hrane solju i so

konzervisano meso (kolon i jetra)

veoma topli napi"i (usna %upljina , &arinks,ezo&abus)

Hizik ubedljivo smanjuju7

sistematska &izika aktivnost (za kan"erkolona i rektuma)

0erovatno je da sistematska &izika aktivnost smanjuje rizik od kar"inoma dojke.

ijabetes i gojaznost su takodje u veoma tesnoj vezi sa unosom hrane velike energetske gustineenergetskim su&i"itom i sedeim nainom ivota. $tres doprinosi pojavi svih masovnih nezaraznihbolesti. Istraivanja i studije razmatraju &aktore rizika i mogunosti nutritivne preven"ije i nutritivneterapije hroninih masovnih nezaraznih bolesti.

1ojam dijete (potie od grke rei I6I'TU, I6I'6 G %to znai leim9 i latinske rei diaeta ? nainivota) G oznaava uredan nain ivota s obziron na hranu, pie, spavanje, odmaranje, &iziku


31/31

aktivnosti dr. ijeta znai i negovanje zdravlja, naroito hrana koju u tu svrhu propi%e lekar, bolesnikahrana9 drati dijetu ? iveti jednostavno i umereno.

ijetetika (potie od grke rei I6I'VW'IAVX s". tVXhnVX) je nauka o nainu ishrane, nainu ivotakorisnom za odravanje zdravlja.

ijetetiar (potie od grke rei I6I'TU ? leim) je onaj koji ui kako treba uvati zdravlje, prijateljurednog i umerenog ivota.

ijetetski (potie od grke rei I6I'TU) umereno, korisno po zdravlje9 dijetetski propisi su propisikojih se valja pridravati da bi se ouvalo zdravlje.

KigijenskoBdijetetski reim oznaava nain ishrane i nain ivota koga se treba pridravati i koji trebanegovati u "ilju uvanja zdravlja, odnosno ozdravljenja, ukoliko smo ve bolesni.

anas se esto koristi pojam medi"inska nutritivna terapija (i medi"inska nutritivna preven"ije) %to jepojam ne%to ui od pojma dijete i odnosi se iskljuivo na ishranu.

zdrava ishrana postaje i kod nas sve popualrnija

Documents