6. ZUPASTI PRENOSNICI SNAGE (ne zavrena verzija) Zupsti prenosnici snage su mainski elementi koji slue za prenos obrtnog kretanja i obrtnog momenta sa jednog na drugo vratilo. Pri tome vratila mogu biti meusobno paralelna, da se seku ili da se mimoilaze. Zupasti prenosnici snage se dele:

a) Prema poloaju osa vratila dele se na: Cilindrini zupanici za paralelna vratila sa spoljanjim (sl. 6.1, a) ili unutranjim zupanjem (b)

Konini zupanica za vratila koja se seku (c) i

Hiperboloidni zupanica za vratila koja se mimoilaze (d, e i f).

a) b)

c) d) e) f)

Sl. 6.1. Zupasti prenosnici za paralelna vratila, za vratila koja se seku i mimoilazna vratilaCilindrini zupanici mogu imati spoljanje zupanje, gde se zupanici obru u suprotnim smerovima. Cilindrini zupanici sa unutranjim zupanjem imaju isti smer obrtanja.

Zupanici za mimolazna vratila mogu biti cilindrini sa helikoidnim zupcima (sl. 6.1, d), puni koji se sastoji iz cilindrinog punog zupanika (1) i punog valjka (2) (e) i konini sa hipoidnim zupcima (f). b) Prema pravcu zubaca dele se na zupanike sa:

pravim zupcima (sl. 6.2, a),

kosim zupcima (b),

strelastim zupcima (c) i

zavojnim zupcima (d).

a) b) c) d) e)

Sl. 6.2. Pravci zubaca zupanika

Zupanici sa pravim zupcima (a) imaju najiru primenu kod cilindrinih zupanika, jer optereuju vratila samo sa obimnom i radijalnom silom. Zupanici sa kosim zupcima (b) se koriste za prenos veih snaga jer imaju veu dodirnu povrinu i postepenije je sprezanje izmeu dodirnih zubaca. Meutim, ovi zupanici optereuju vratila i leaje, dodatno jo i sa aksijalnom silom. Zupanici sa strelastim zupcima (c) optereuju vratila sa dve aksijalne sile suprotnih smerova koje se uravnoteuju. Zupanici sa strelastim zupcima nemaju iru primenu zbog sloenosti izrade. Zupanici sa zavojnim zupcima (d) imaju primenu sa prenos kretanja na mimoilazna vratila. Da bi se zupanici sa kosim zupcima mogli spregnuti moraju imati razliite smerova kosine zubaca (e).

c) Prema pokretnosti osa obrtanja, zupanike delimo na: zupanike sa nepokretnim osama obrtanja (sl. 6.3, a) i

zupanike sa pokretnim osama obrtanja (planetarni zupanici) (b)

a) b)

Sl. 6.3. Zupanici sa nepokretnim i pokretnim osama obrtanja

d) Prema nainu izrade zupanike delimo na:

izraene rezanjem kovanjem,

livenjem i

isecanjem.

Najiru primenu imaju zupanici izraeni rezanjem na mainama alatkama. Kovani zupanici se koriste za udarna optereenja. Liveni zupanici se koriste za mirna i mala optereenja. Isecanje se koristi za izradu zupanika malih dimenzija. 6.1. PRIMENA ZUPANIKA

Zupanici se koriste za prenos velikih snaga i velikih brzina. Prenosni odnos u jednom spregnutom paru je , a moe biti i vei, ak do , to je daleko vei od ostalih prenosnika (lananika, kainika i frikcionoh tokova). Ovako veliku vrednost prenosnog odnosa mogu imati oni zupanici koji se sporo obru i prenose male snage. Zupanici imaju konstantan prenosni odnos. Prenose kretanje na mala rastojanja koje je jednako zbiru poluprenika spregnutih zupanika (sl. 6.1). Zahtevaju preciznu izradu i termiku obradu, te je njihova izrada skupa. Zupanici su buni i mogu biti izvor vibracija.Zupanici se koriste i transmisiji radnih maina kao to su traktori, kombajni i druge poljoprivredne maine. Primenom zupastih prenosnika veliki broj obrtaja motora se redukuje na mnogo manji broj obrtaja toka traktora. Razliitom kombinacijom sprezanja zupanika dobijaju se razliiti stepeni prenosa i razliite brzine kretanja traktora. Redukcija broja obrtaja je potrebna i kod drugih maina i ureaja: sejalica, sadilica, maina za obradi zemljita itd. 6.2. CILINDRINI ZUPANICI SA PRAVIM ZUPCIMA Zupanik se sastoji od venca, trupa i glavine (sl. 6.4). Vitalni deo na svim zupanicima je venac na kojem se nalaze zupci. Spoljanji ili temeni prenik definie teme zupanika (sl. 6.4, a). Sredinji, dodirni ili kinematiki prenik je zajedniki za dva spregnuta zupanika () (b). Unutranji ili podnoni prenik definie podnoje zupanika. Visina zupca sastoji se iz temene i podnone visine . irina boka odreuje dodir dva zupca, dva spregnuta zupanika. irina zupca je oznaena sa , a meuzublja sa . Glavina zupanika je sredinji deo koji se nalazi na vratilu prenika . U otvoru glavine nalazi se ljeb za klin irine (sl. 6.5). Deo izmeu venca i glavine je trup prenika , koji moe biti manje irine od irine venca, sa otvorima ili sa paocima Korak zupanika je luno rastojanje izmeu istoimenih taaka dva susedna zupca mereno po kinematikom preniku . Odnos izmeu koraka zupanika , broja zubaca i obima po kinematikom preniku jednak je: . Iz ove jednaine kinematiki prenik jednak je . Odnos koraka zupca i broja

naziva se modulom , tj.

. Sledi da je kinematiki prenik jednak

.

Modul je vana geometrijska i dinamika karakteristika. Modul ima standardne vrednosti (tab. 6.1). Sve ostale dimenzije zupanika odreuju se u zavisnosti od modula. Kod ne korigovanih zupanika vrednosti svi geometrijskih parametara su u funkciji modula . Visina temenog dela zupca jednaka je modulu: (sl. 6.5).

Visina podnonog dela zupca jednaka je: .

Ukupna visina zupca : .

Temeni prenik jednak je: .

Podnoni prenik jednak je: .

irina boka jednaka je: , gde je - faktor irine zupca. Vrednost faktora irine zupca kree se u irokom opsegu (tab. 6.2). Meuosno rastojanje jednaka je: .

Modul postojeeg zupanika moe se odrediti merenjem temenog prenika na osnovu uzraza: , odakle je modul .

a) b)

Sl. 6.4. Parametri zupanikaTab. 6.1. Vrednosti standardnih modula prema SPSD M.C1.015I11,251,522,53456

II1,1251,3751,752,252,753,54,55,5

III3,256,5

I810162025324050

II7911141822

III

Sl. 6.5. Geometrijski parametri zupanika

Tab. 6.2. preporuke vrednosti faktora irine zupca

Vrednosti faktora

Preporuke

610Za liveno gvoe, neobraene zupce (manje vrednosti za grublje, a vee vrednosti za paljivije izlivene zupce)

1015Za zupce obraene rezanjem, kada je mali zupanik na prepustima vratila

1525Za dobro obraene zupce i zupanike u zasebnim kuicama.

2545Za vrlo dobro obraene zupce, za zupanike u zasebnim kuicama koje obezbeuju dobro podmazivanje i za .

45100Za odlino obraene zupce, za zupanike u zasebnim kuicama koje obezbeuju dobro podmazivanje i za .

6.2. GLAVNO PRAVILO ZUPANJA

Da bi zupanici (1) i (2) (sl. 6.1) mogli da se spregnu i da se pri tome obru treba da imaju iste: module , korake zupbaca , visine zubaca , irine zupca , irina meuzublja , irine venca , iste i simetrine dodirnice u odnosu na centralnu taku (sl. 6.6) i simetrian oblik zubaca . Da bi se zupanici spregnuli i obrtali bez uklinjavanja treba da zadovolje neke zahteve, koji proizilaze iz kinematiki i geometrijski meusobnih zavisnosti (sl. 6.6). Bokovi zubaca dva spregnuta zupanika moraju stalno biti u dodiru. Spajanjem taaka dodira dva zupca spregnutih zupanika od trenutka kada ulaze do trenutka kada izlaze iz sprege, dobija se linija koja se naziva dodirnicom . Ugao izmeu dodirnice i tangente na kinematike poluprenike i u taki naziva se uglom dodirnice .

Pri obrtanju zupanika (1) ugaonom brzinom taka dodira posmatrano na zupaniku (1) ima brzinu koja je upravna na radijus obrtanja , a taka dodira posmatrano na zupaniku (2) ima brzinu koja je upravna na radijus obrtanja . Ako se ove brzine razloe na komponente upravne na dodirnicu i zajedniki tangentu na bokove zubaca , dobijaju se brzine , , i . Vrednosti komponenata brzina su: , , i .

Sl. 6.6. Glavno pravilo zupanjaTake i dobijaju se kada se iz sredita zupanika i povuku normale i na dodirnicu i na taj nain se dobijaju dva slina pravougla trougla i , ije ivice zaklapaju uglove i . Da bi se zupanici mogli obrtati i da zubac jednog zupanika ne bi prodro u zubac drugog zupanika, komponente brzina i treba da su iste, . Sledi da je , odakle je . Iz slinosti trouglova i sledi da je . Kada je taka dodira u taki ovaj izraz predstavlja prenosni odnos . Komponente brzina i u pravcu tangente nisu iste. Javlja se razlika ovih brzina koja se naziva kliznom brzinom i ona je jednaka . , to znai da zubac jednog zupanika kliza po zupcu drugog zupanika. Jedino kada je dodir dva zupca u taki klizna brzina jednaka je nuli, . Iz svega navedenog moe se zakljuiti da je taka trenutni pol obrtanja dodirnih taaka dva spregnuta profila zubaca. Taka se naziva centralnom takom i nalazi u preseku spojne prave osa dva spregnuta zupanika () i dodirnice . Iz navedene analize sledi da glavno pravilo zupanja koje definie meusobnu zavisnost oblika bokova zubaca glasi: dodirnica see spojnu pravu osa dva spregnuta zupanika u taki koja predstavlja trenutni pol brzina. Trenutni poloaji dodira dva spregnuta boka treba da se nalaze izmeu taaka i To znai da se za bilo koji oblik boka zupca jednog zupanika (bilo koja kriva), prema ovom pravilo, moe konstruisati oblik boka drugog zupanika, a da se pri tome obru bez ukljinjavanja. Zbog racionalizacije izrade zupanika bira se za oblik boka ona kriva koja e biti i na onom drugom boku zupanika spregnutog zupanika. To su samo evolventa (sl. 6.7, a) i cikloida (b). Pored toga, kada su oblici bokova zubaca evolventa ili cikloida dodirnica je prava linija.

a) b)

Sl. 6. 7. Evolventa i cikloida kao oblici bokova zupanika

Profil boka u obliku evolvente je pogodniji za izradu rezanjem (glodanjem), te se uglavnom ovaj prifil koristi. Profil boka u obliku cikloide nije pogodan za izradu rezanjem, ali je optereenje na ovakvom boku ravnomernije rasporeeno, te se uglavnom ovaj prifil koristi ze vea optereenja i za manje gabaritne zupanike koji se izrauju isecanjem.

Za evolventni oblik boka koriste se razliiti delovi evolvente, nii (zakrivljeniji) i vii (manje zakrivljeni), to zavisi od broja zubaca . Kada bi broj zubaca bio beskonano veliki, oblik boka bi bio prava linija. Poto je samo ovaj oblik jednoznaan, usvojen je za standarni profil (sl. 6.8.).

Sl. 6.8. Standardni profil zubaca zupanika

Kod standardnog profila ugao dodirnice je , visine zubaca , tj. . Pored koraka zupca postoji i boni korak . Standardni profil zubaca je na zupastoj letvi (sl. 6.9), gde se obrtno krtanje zupanika definisano ugaonom brzinom transformie u pravolinijsko kretanje zupaste letve odreeno brzinom .

Sl. 6.9. Zupanik i zupasta letva6.3. STEPEN SPREZANJA

Parametar koji odreuje nosivost zupanika je stepen sprezanja koji se definie kao kolinika dodirnog luka i koraka zupca :

.

Duina luka prema sl. 6.10 jednaka je duini lukova ili . Taka prestavljaja prvu dodirnu taku dva zupca pri ulasku u dodir, a taka zadnju taku pri izlasku iz dodira posmatrajui zupanik (1). To isto vai i za take i ali posmatrajui zupanik (2). Vrednost stepena sprezanja cilindrinih zupanika sa pravim zupcima treba da je . to je vei stepen sprezanja zupci zupanika su manje optereeni.

Sl. 6.10. Stepen sprezanja

Pravilno sprezanje zupanika je onda kada se dodirne take nalaze na dodirnoj liniji izmeu taaka i . Minimalan broj zubaca se dobija iz uslova da temeni prenici zupanika 1 i 2 ne mogu biti toliki da budu izvan taaka B i C (sl. 6.11). Iz ovog uslova proizilazi i minimalan broj zubaca koji moe imati zupanik. Minimalan broj zubaca je onaj broj pri kojem se spregnuti zupanici nee pri obrtanju uklinjavati. Na primer, za ugao dodirnice mimimalan broj zubaca manjeg zupanika je . U sluaju da je potreban manji broj zubaca od minimalnog, potrebno je izvriti korekciju zubaca, bilo podsecanjem podnoja, bilo pomeranjem profila. Za korigovane zupce mimimalan broj moe biti .

Sl. 6. 11. Minimalan broj zubaca

Sve navedene geometrijske i kinematike zavisnosti cilindrinih zupanika sa pravim zupcima(sl. 6.11, a) odnose se i na cilindrine zupanika sa kosim zupcima (b) i na cilindrine zupanike sa unutranjim zupanjem (c). a) b) c) Sl. 6.11. Cilindrini zupanici sa spoljanjim i unutranjim zupanjem Cilindrini zupanici se koriste i za pune prenosnike koji prenose kretanje na mimoilazna vratila pod uglom od 90 . Puni prenosnik se sastoji iz zupanika i pua (sl. 6.12). Prenosni odnos punog prenosnika je veliki, jer pri jednom potpunom obrtaju pua za 360(, zupanik se pomeri samo za jedan zubac, ako je broj poetaka pua .

Sl. 6.12. Puni prenosnik

6.4. STATIKI PRORAUN OSNOVNIH PARAMETARA CILINDRINIH ZUPANIKA Nain prorauna zupanika definisan je meunarodnim i nacionalnim standardom. Proraun zupastih prenosnika je obiman i sloen. Ovde e se dati samo osnovnih principi. Proraunava se manji zupanik, jer su njegovi zupci optereeniji, jer su ee u sprezi. Pri proraunu i proveri naprezanja zubaca zupanika usvaja se da samo jedan zubac nosu ukupnu silu, iako je stepen sprezanja vei od jedan ().

6.4.1. Optereenje zubaca zupanika

Zupci cilindrinih zupanika sa pravim zupcima optereeni su normalnom silom kao rezultantom sila i (sl. 6.13, a). Pravac sile je tangenta na dodirne kinematike krugove, a sila je pravac spojne prave osa spregnutih zupanika. Normalna sila ima pravac dodirnice . Ako se sila , razloi na komponente i imamo da sila napree zubac na savijanje i smicanje, a sila napree zubac na sabijanje. Sila je , a , tj. . Maksimalan napon na savijanje i smicanje je na poprenom preseku x-x. Napon na sabijanje se moe zanemariti, kao i na smicanje. Povrinski pritisak je po boku zupca sa maksimalnim vrednostima oko kinematikog prenika (c). Dominantna naprezanja su na savijanje i povrinski pritisak. a) b) c)

Sl. 6.13. Optereenje zubaca zupanika

Sile koje deluju na bok zupca zupanika sa kosim zupcima su obimna , radijalna i aksijalna (sl. 13.14). prema ovoj slici iamo da je: , , , , te je , , te je .

Sl. 6.14. Sile na zupcu zupanika sa kosim zupcima

6.4.2. Izbor broja zubaca zupanika

Potrebno je provo odabrati broj zubaca manjeg zupanika jer je on optereeniji, jer njegovi zupci ee ulaze u spregu. Izabrani broj zubaca manjeg zupanika treba da je vei od preporuene minimalne vrednosti broja zubaca. Broj zubaca manjeg zupanika zavisi od raspoloivog prostora, namene, brzine obrtanja, mase, materijala, itd. Broj zubaca manjeg zupanika treba da je u skladu sa prenikom i modulom prema relaciji: . Sa aspekta veka trajanja bolje je usvojiti vei broj zubaca, jer e tako biti vei stepen sprezanja , tj. vea dodirna povrina. Broj zubaca veeg zupanika dobija se iz prenosnog odnosa. 6.4.3. Izbor prenosnog odnosa

Prenosni odnos moe biti ve odreen, potrebama maine u kojoj se zupanici nalaze. Odabrani ili zadati prenosni odnos treba uskladiti sa preporuenim vrednostima u odnosu na obimne brzine zupanika. Za jedan par spregnutih zupanika orijentacione preporuke maksimalnih vrednosti prenosnog odnosa su sledee:

za zupanike koji se povremeno koriste i rukom pokreu,

za sporohodne zupanike obimnih brzina

za zupanike obimnih brzina

za zupanike obimnih brzina

Sa aspekta ravnomernosti optereenja po pojedinim zupcima, prenosni odnos ne treba da je ceo broj, npr. , i slino. Ako je prenosni odnos ceo broj, tada e te isti zupci dva zupanika ee biti u dodiru. Pri tome oteenja na njima e se intenzivirati u veeem obimu, nego da tako esto ne ulaze u dodir. Iz tog razloga prenosni odnos , ako je mogue treba zamenuti sa npr. . Ako je potrebno ostvariti vee prenosne odnose koriste se viestepeni zupasti prenosnici. 6.4.4. Izbor materijala za zupanike

Na izbor materijala utiu: brzina, optereenje, eljeni vek trajanja, cena, masa, uslovi u kojima e zupanik raditi itd. U tabeli 6.3. dati su neki od materijala sa osnovnim karakteristikama. Za zupanike se koriste razliiti materijali. Za mala optereenja i male brzine moe se koristi livena gvoa ili liveni elici sa neobraenim zupcima. Ovakvi zupanici su pogodni za rad u sredini sa neistoama (praina, mulj i sl.). Otporni su na habanje, ali ne trpe udarna i promenljiva optereenja. Najee se za izradu zupanika koriste elici. Za umerena i jaka optereenja koriste se konstrukcioni elici i elici za cementaciju. Za vrlo jaka optereenja i velike brzine koriste se legirani elici termiki obraeni (cementacija i kaljenje).

Za velike prenike () venac se pravi od elika, a trup i glavina od nekog jeftinijeg materijala (sivog liva, elinog liva ili elika za zavarivanje).

Radi smanjenja buke vei zupanik se moe izraditi od nenematala, a manji od metala. Nematalni zupanik nije pogodan za vea optereenja i vee brzine. Nematalni materijali su najee plastine mase.

Najee se koriste elici, termiki obraeni (cementacija i kaljenje).Tab. 6.3. Materijali za zupanikeOznaka materijalaTermika obradaZatezna vrstoa

Tvrdoa HBDozvoljeni napon na savijanje zubaca

Koeficijent izdrljivosti zubaca na gnjeenje

Sl.200-2001700352,53

Sl.350-3002300553,17

NL.600-3-60025001306,59

NL. 800-2-80027501407,58

CTeL35-3501400901,93

L.0500I5201500802,19

.0545I55015001003,6

.0745I77521001206,47

.1331II57514001004,93

.1731II87521001687,32

.4130II100025601859,04

.5431II1050305020010,79

.1220III575608012046,56

.4320III950608012046,56

.1531IV575515017029,55

.4732IV1025572020030,30

.1531V575390017519,72

.4732VI1025509020021,19

Napomena uz tabelu 6.1.: I normalizovanje, II - poboljanje, III cementacija, IV kaljenje, V nitrovanje, VI nitrokarboniranje.

6.4.5. Izbor modula zupanika

Izbor modula bazira na manjem zupaniku. Zubac zupanika je napregnut na savijanje, smicanje i povrinski pritisak. Kritian popreni presek je podnoje zubca. Dominantno naprezanje je na savijanje podnoja zupca i povrinski pritisak boka zubca.

Kada je dominantno naprezanje na savijanje podnoja zupca, modul se odreuje iz relacije:

,

gde je: (-) faktor oblika koji zavisi od broja zubaca (tab. 6.4). Tab.6.4. Faktor oblika zubaca

Broj zubaca z12152025303540506080100150

Faktor oblika

14,9212,2410,5810,019,809,339,118,808,548,267,957,73

Ako se u prethodnom izrazu umesto koraka unese i umesto irine zubca unese , dobija se , odakle se dobija modul prema naprezanju na savijanje:

. Dobijena vrednost modula se usklauje sa standardnim (tab, 6.1). Pri usvajanju modula bira se blia ili manja vrednost. Ovaj izraz za proraun modula prema naponu na savijanje podnoja zupca koristi se za manje brzine i manje snage. U sluaju velikih optereenja i velikih obimnih brzina () modul se bira na osnovu povrinskog pritiska (gnjeenja). Povrinski pritisak po dodirnoj povrini dva zupca nije ravnomerno rasporeen i najvei je i sredini zupca i prema Hercu (Hrtz) iznosi:

,

gde je: - sila koja deluje upravno na bok zupca () i - srednji poluprenik krivine zubaca. Srednji poluprenik krivine zubaca odreuje se prema izrazu: , gde su i poluprenici kinematikog dodirnog kruga. Nakon odgovarajuih zamena, iz izraza za pritisak na gnjeenje dobija se modul:

, gde je: - dozvoljena vrednost koeficijenta izdrljivosti na pritisak. 6.4.6. Izbor dimenzija zupanika Prenik otvora glavine zavisi od prenika vratila i odreuje se na osnovu naprezanja vratila na tom mestu (savijanja i uvijanja). Ostale dimenzije zupanika odreuju se zavisno od naina izrade, veliine kinematikog prenika i modula , prema nekim okvirnim preporukama.

Za zupanike malog kinematikog prenika , kod kojih je odnos ovog prenika i otvora glavine manji od 3, , zupanik ima oblik ploe bez obzura na nain izrade (sl. 6.13, a). Za zupanike vrlo malog prenika kod kojih je debljina merena od ljeba za klin do podnonog prenika manja od dva modula, prave se izjedna sa vtratilom (b). Za zupanike vei prenika trup je stanjen sa otvorima po trupu. Za jo vee vrednosti prenika trup je sa paocima (c). Broj paoka se odreuje prema izrazu . Ako je zupanik se izrauje bez paoka. a) b) c) Sl. 6.15. Konstruktivni oblici cilindrinih zupanika

Vrlo veliki zupanici se izrauju iz dva dela. Venac od kvalitetnijeg materijala, a trup i glavina od nekog drugog manje kvalitetnog, koji se spajaju zavarivanjem.

6.6. CILINDRINI ZUPANICI SA KOSIM ZUPCIMA

6.7. KONINI ZUPANICI SA PRAVIM ZUPCIMA 6.8. KORIENJE I ODRAVANJE ZUPANIKA

Pri korienju zupannika treba voditi rauna da se ne preopterete i da se pravilno podmazuju. U suprotnom dolazi do pojave:

rupica, odcepljenja, habanja (istroenja), zaribavanja, nasilnog loma zubaca ili loma zubaca usled zamora materijala zupanika (sl. 6.16). Pojava rupica na bokovima zubaca javlja se pri neodgovarajuoj termikoj obradi i usled preoptereenja (sl. 6.16, a). U rupicama se zadrava ulje za podmazivanje i pri dodiru sa zupcima drugog zupanika dolazi do velikog pritiska ulja u rupicama, poto je ulje nestiljivo. Na taj nain rupice se poveavaju i bokovi zubaca oteuju i habaju. Oteenja u vidu odcepljenja (brazdi) na bokovima zubaca (b) se javlja kada nije dovoljno podmazivanje usled ega dolazi do pregrevanja bokova zubaca. Usled pregrevanja menja se struktura materijala i dolazi do njegovog skidanja. Skinute estice materijala odni ulje i dodatno utiu na oteenja bokova zupanika. Habanje zubaca su esta pojava. Nastaje zbog neodgovarajueg podmazivanja ili preoptereenja (c). Zaribavanje nastaje zbog nedovoljnog podmazivanja. Temperatura se toliko poveava da dolazi do pregrevanja i topljenja dodirnih povrina, toliko da se zupanici vie ne mogu obrtati. Nasilan lom zubaca nastaje usled velikog i udarnog preoptereenja. Pri velikom preoptereenju moe se polomiti manji broj zubaca ili svi (d).

Lom zubaca usled zamora materijala zupanika nastaje posle dueg peripoda korienja, kada materijal gubi mehanika svojstva i dolazi do loma zubaca. a)

b)

c) d)Sl. 6.16. Oteenja zubaca zupanika 6.9. TOLERANCIJE ZUPASTIH PAROVA

Predvideti i obezbediti tolerancije mera, oblika i poloaja za sve delove u sklopu su vane, a posebno su vane za zupaste parove. Od vrednosti tolerancija zavisi funkcionalnost sklopa, potrebna energija za pokretanje, cene odravanja i sl.

Nominalne vrednosti venaca dva spregnuta zupanika su iste(, , , , , , ), a samo tolerancijama se obezbeuju potrebne vrednosti zazora.

Za zupaste prenosnike predviene su sledee tolerancije:

koraka

irina zupca

irine meuzublja ,

visine zupca ,

pravca kosine zubaca

meuosnog rastpjanja

ravnost obrtanja itd.

Koje su vrednosti navedenih tolerancija zavisi od toga kako se zupanici izrauju, za koje snage i brzine obrtanja se koriste, da li se termiki obrauju ili ne, od dozvoljenih vrednosti buke i vibracija, od cene kotanja prave itd. 6.10 PRIMERI PRORAUNA

PAGE 57

_1319200984.unknown

_1319635581.unknown

_1319645756.unknown

_1319652440.unknown

_1319827234.unknown

_1319854419.unknown

_1319854755.unknown

_1319854819.unknown

_1319854855.unknown

_1319854767.unknown

_1319854740.unknown

_1319854358.unknown

_1319854359.unknown

_1319827253.unknown

_1319822002.unknown

_1319823973.unknown

_1319652544.unknown

_1319648832.unknown

_1319649074.unknown

_1319652366.unknown

_1319649045.unknown

_1319645815.unknown

_1319648741.unknown

_1319645785.unknown

_1319640942.unknown

_1319644804.unknown

_1319644976.unknown

_1319645100.unknown

_1319644860.unknown

_1319640987.unknown

_1319641072.unknown

_1319640951.unknown

_1319635852.unknown

_1319636015.unknown

_1319636114.unknown

_1319635853.unknown

_1319635698.unknown

_1319488463.unknown

_1319493115.unknown

_1319515645.unknown

_1319517279.unknown

_1319570966.unknown

_1319571492.unknown

_1319571491.unknown

_1319570902.unknown

_1319515810.unknown

_1319515821.unknown

_1319515655.unknown

_1319493705.unknown

_1319514306.unknown

_1319514317.unknown

_1319515010.unknown

_1319493992.unknown

_1319493606.unknown

_1319493678.unknown

_1319493235.unknown

_1319489147.unknown

_1319492285.unknown

_1319493052.unknown

_1319491679.unknown

_1319488579.unknown

_1319489005.unknown

_1319488517.unknown

_1319475611.unknown

_1319479923.unknown

_1319481071.unknown

_1319483920.unknown

_1319486526.unknown

_1319487534.unknown

_1319487687.unknown

_1319487741.unknown

_1319487579.unknown

_1319486750.unknown

_1319484124.unknown

_1319482181.unknown

_1319483234.unknown

_1319481088.unknown

_1319480382.unknown

_1319480483.unknown

_1319480503.unknown

_1319480408.unknown

_1319480244.unknown

_1319480347.unknown

_1319480061.unknown

_1319480198.unknown

_1319475647.unknown

_1319475664.unknown

_1319475633.unknown

_1319475574.unknown

_1319475590.unknown

_1319475599.unknown

_1319475583.unknown

_1319207446.unknown

_1319219202.unknown

_1319475539.unknown

_1319207505.unknown

_1319207599.unknown

_1319207866.unknown

_1319208350.unknown

_1319208487.unknown

_1319208298.unknown

_1319207611.unknown

_1319207549.unknown

_1319207479.unknown

_1319207496.unknown

_1319207465.unknown

_1319205688.unknown

_1319205995.unknown

_1319207427.unknown

_1319206079.unknown

_1319205827.unknown

_1319205602.unknown

_1319205679.unknown

_1319201014.unknown

_1319178670.unknown

_1319184568.unknown

_1319188826.unknown

_1319190104.unknown

_1319198537.unknown

_1319200859.unknown

_1319200914.unknown

_1319200788.unknown

_1319191957.unknown

_1319191978.unknown

_1319191651.unknown

_1319189726.unknown

_1319189959.unknown

_1319189189.unknown

_1319189391.unknown

_1319189475.unknown

_1319189222.unknown

_1319188852.unknown

_1319187770.unknown

_1319188453.unknown

_1319188673.unknown

_1319187799.unknown

_1319186618.unknown

_1319186647.unknown

_1319185655.unknown

_1319185656.unknown

_1319184616.unknown

_1319182134.unknown

_1319182399.unknown

_1319184103.unknown

_1319184159.unknown

_1319184192.unknown

_1319184363.unknown

_1319184169.unknown

_1319184130.unknown

_1319184036.unknown

_1319184070.unknown

_1319182829.unknown

_1319182372.unknown

_1319182384.unknown

_1319182164.unknown

_1319182319.unknown

_1319181008.unknown

_1319181777.unknown

_1319181810.unknown

_1319181226.unknown

_1319181631.unknown

_1319181112.unknown

_1319180952.unknown

_1319180966.unknown

_1319180768.unknown

_1319180790.unknown

_1319180522.unknown

_1319180545.unknown

_1319180486.unknown

_1318696455.unknown

_1319127805.unknown

_1319129515.unknown

_1319129630.unknown

_1319129755.unknown

_1319129830.unknown

_1319129728.unknown

_1319129584.unknown

_1319127972.unknown

_1319128467.unknown

_1319127856.unknown

_1319046917.unknown

_1319127341.unknown

_1319127517.unknown

_1319047195.unknown

_1318696628.unknown

_1318705036.unknown

_1319046804.unknown

_1318703483.unknown

_1318696582.unknown

_1318696610.unknown

_1318650745.unknown

_1318695940.unknown

_1318696409.unknown

_1318696426.unknown

_1318650774.unknown

_1318650365.unknown

_1318650524.unknown

_1318650563.unknown

_1318650621.unknown

_1318650496.unknown

_1318648648.unknown

_1318650175.unknown

_1318650281.unknown

_1297544015.unknown

_1307216938.unknown

_1293773690.unknown