Београд на води (Фото: http://besplatnefotografije.blogspot.com/)

Тајни и непостојећи уговори Александра Вучићау Мишљења 4. јул 2015. 1 Коментар

inShare2 Сви тајни уговори које је Влада Александра Вучића потписала са страним „инвеститорима“ последњих три године, коштаће Србију неколико милијарди евра! Скоро све што су за то време он и његови саучесници потписали, носи ознаку најстроже тајне! Сведочанства о тајним уговорима, непостојећим уговорима, „непосредним погодбама“, Вучићевим „личним гаранцијама“ и свим другим криминалним пословима одлазећег вође, могу се наћи у Железари Смедерево, Фијату, Аеродрому Београд, Аир Србији, „Београду на води“…Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић још у марту 2014. је навео да Устав Србије у члану 51. став 2. јемчи право на приступ подацима који су у поседу власти, које може бити ограничено само изузетно и „ако је то неопходно у демократском друштву ради заштите од озбиљне повреде претежнијег интереса заснованог на Уставу и закону“. Одредбе уговора са субјектима из иностранства којима се предвиђа да су дословно све информације о правним пословима на које се односе поверљиве и да наша јавност ниједну информацију не може добити без дозволе страног партнера, очигледно су супротне одредбама Устава и закона, сматра Шабић.По Закону о облигационим односима уговори или делови уговора који су незаконити су ништавни и не могу да производе правно дејство. Због тога је образложење Александра Вучића из лета 2014. како не сме да објави уговоре са „Фиатом“ и још неким компанијама, јер за тако нешто нема сагласност страних партнера, срачунато да обмане правно неуки део јавности.

Упркос овако јасном ставу Шабића од пре више од годину дана, Влада Србије је као највишу државну тајну прогласила уговор са предузећем „ХПК Енгинееринг“, тачније његовим представником у Србији „ХПК Манагемент“ д.о.о. из Београда у вези управљања „Железаром Смедерево“ д.о.о.Уговор је потписан у марту месецу, страни партнер је већ неколико дана касније именовао своје чланове менаџмента, а да јавност ни до данас није сазнала шта конкретно стоји у поменутом уговору.Почетком јуна Влада је и писмено обавестила политички покрет „Доста је било“ да не може да му достави на увид уговор у вези пословно-техничке сарадње са „ХПК Манагемент“-ом, јер исти није од јавног значаја?!? Порески обвезници у Србији белосветске мешетаре, који су само за ову прилику проглашени стручњацима, годишње плаћају преко четири милиона евра, тачније 340.000 евра месечно, а немају интереса да сазнају шта су конкретна права и обавезе ових особа?!?Како су регулисани будући односи менаџмента и државних предузећа чије услуге користи Железара, попут „Железница Србије“, „Србијагаса“, ЕПС-а и других, такође је непознаница. Не зна се ни да ли и колики проценат провизије „ХПК Енгинееринг“, односно његова ћерка-фирма у Србији добија од касније приватизације предузећа које данас води.Тајна комисија Владе и тајни уговориПрошлог лета јавност је била упозната са Оквирним уговором са „Етихадом“ из кога се јасно види како ће детаљи бити регулисани анексима. Ти анекси, ако су и потписивани, јавности никада нису приказани.Бивши министар привреде Саша Радуловић је крајем августа прошле године упозорио јавност како постоји чак пет кључних уговора закључених са „Етихадом“, а да је један од најважнијих и даље тајан. Ради се о уговору о услугама, којим „Аир Сербиа“ плаћа „Етихаду“ за услуге менаџмента. Иако је првобитно било речено како ће „Етихад“ постављати и плаћати менаџмент, очигледно је да Арапи имају обавезу именовања, а Срби обавезу плаћања менаџера. То плаћање се врши кроз опрост дугова Аеродрому „Никола Тесла“.Прошлу годину, „Аир Сербиа“ је завршила са профитом од 2,7 милиона евра. Тајна успеха крије се управо у оном уговору за који Радуловић тврди да још увек није објављен.Комисија за контролу државне помоћи формирана је 2010. године и директно је подређена Влади, иако се формално налази у саставу Министарства финансија.Комисија је 21. фебруара 2014. одобрила државну помоћ „Аир Сербиа“, а новац је исплаћен још раније, по налогу Кабинета председника Владе, што је незаконито. Накнадним одобрењем од стране Комисије ништа се у том погледу није променило, јер ни она не може сама да одобрава било каква средства, већ то чини искључиво Влада Републике Србије.На препоруку поменуте Комисије, Влада Србије је на седници 11. децембра 2014. године, утврдила Нацрт споразума о отпусту дуга између Аеродром „Никола Тесла“ А.Д. и „Аир Сербиа“ А.Д. којим је аеродрому препоручено да отпише дуг националној авиокомпанији од 1.517.334.583,42 динара (око 17 милиона долара по курсу на дан фактурисања).Да ли је могуће да деветомесечни трошкови менаџмента износе 17 милиона долара, односно скоро два милиона долара месечно?!? Опроштени дуг, узгред, представља

скоро половину исказане добитии Аеродрома у 2014. години, која је износила 27.034.163 евра.Александар Вучић и његови министри имају посебан однос према партнерима из Уједињених Арапских Емирата, а њима, изгледа, шеријат не дозвољава да потписују јавно доступне уговоре. Међу морем тајних уговора, меморандума о разумевању и писмима о намерама највише је оних потписаних са партнерима из поменуте заливске земље.Поред за сада неутврђеног броја од јавности склоњених уговора са „Етихадом“, постоји и најмање један скривени споразум, потписан са предузећем „Амплеx Емиратес“ ЛЛЦ из Абу Дабија.Све превара до превареПосле низа тендера за набавку бројила за струју, који су сви од реда имали за циљ пљачку државног буџета, Влада је донела соломонско решење и од извесног времена власници нових објеката који би да купе потребно им бројило то морају сами да чине код неког од предузећа која за то имају дозволу. Међутим, највећи број постојећих, уграђених бројила је застарео, па је неопходна њихова хитна замена, а што би био посао за ЕПС.Директор ЕПС-а Александар Обрадовић је марта 2014. године рекао како се назире решење проблема у договору са партнерима из УАЕ. Убрзо после те изјавеВлада је на својој седници 14. фебруара 2014. донела закључак којим је прихватила Извештај о потписивању Меморандума о разумевању између ЈП „Електропривреда Србије“ и „Амплеx Емиратес“ ЛЛЦ-а из Абу Дабија. У тачки 9.1 Меморандума стране потписнице су се обавезале да неће објавити ни један детаљ уговарања нити трансакције.На истој конференцији за штампу када је објављен део тајних уговора са „Етихадом“, а на дан када је из Емирата стигао кредит од милијарду долара намењених стабилизацији српског буџета, Александар Вучић је 14. августа 2014. представио и уговор са предузећем „Ал Равафед“ из УАЕ.Арапски партнер требало би да улажи 140,5 милиона евра, држава Србија остаје власник 20 одсто заједничког предузећа у које не инвестира ништа, а које ће располагати са 10.500 хектара најплодније земље у Војводини.После се то мало разводнило, па је министар Душан Вујовић објаснио како је „Раwафед“ у обавези да поменути новац инвестира у року од четири године. Вујовић је при потписивању уговора истакао да је постигнута цена од 5.000 евра за хектар.Коначном анализом уговора који је Вучић објавио у августу 2014. види се да је комплетна имовина четири некадашња државна предузећа продата за 22 милиона евра, а да је „Равафед“ у обавези да инвестира 140 милиона евра. За сада од поменутих инвестиција нема ништа. Некадашњи министар Радуловић тврди како се не ради ни о каквој инвестицији, већ о кредиту у висини од 115 милиона евра.Иза главног уговора, који је приказан јавности, крије се још увек у тајности чуван уговор којим Србија за потребе аграра добија кредит под повољним условима, а овај зајам ће бити третиран као улагање „Раwафеда“ у заједничко предузеће.Како је у априлу ове године објављено, чак једна трећина Арапима датог земљишта је остала необрађена, односно преко 3.000 хектара је остало необрађено. Очигледна је намера „Раwафеда“ да реинвестирањем прихода из текуће производње фингира

инвестиције које је неко у Влади већ покупио и ставио у свој џеп. Колико је успело да се сазна у првој години пословања „Равафед“ је од најављених 35 милиона евра уложио само четири милиона евра, па ни за ту инвестицију не постоје никакви докази, већ само усмена изјава!?!Према подацима забележеним у Агенцији за привредне регистре, предузеће „Ал Равафед Србија“ д.о.о. из Београда, располаже оснивачким капиталом од 10 милиона динара, од којих је осам милиона уплатио „Ал Раwафед Интернатионал Инвестмент“ ЛЛЦ из Уједињених Арапских Емирата. Интересантно је да исти оснивачки капитал има и „ХПК Манагемент“ коме је Вучићева Влада препустила „Железару Смедерево“.Синиша Мали, актуелни градоначелник Београда, тврди како су сви уговори везани за пројекат „Београд на води“ јавни, али је то далеко од истине. Како тврде упућени, апсолутно све се договара у троуглу који чине Синиша Мали, Малађан Динкић и један страни адвокат који заступа арапске „инвеститоре“.Крајем априла у Београду је потписан уговор између Владе Србије и „Белграде Wатерфронт Цапитал Инвестмент“ ЛЛЦ из Уједињених Арапских Емирата, чији је власник „Еагле Хиллс“. Тим уговором је прецизирано да ће српска страна имати удео од 32 одсто, а партнер из Емирата од 68 одсто у пројекту „Београд на води“.За финансирање пројекта „Београд на води“ арапска компанија ће обезбедити 300 милиона евра – 150 милиона евра у форми капитала, уз додатних 150 милиона зајма у форми позјамице оснивача. Проблем је у томе што се појам „позајмица оснивача“ односи на оснивача неког привредног друштва, а не пројекта.Србија је основала предузеће „Београд на води“ д.о.о. То предузеће, које је 100 одсто у власништву Републике, налази се на адреси Карађорђева 48, има оснивачки капитал од милион динара, а директор му је Александар Трифуновић. Овде, дакле, Арапи нису оснивачи, па не могу ни да дају „позајмицу оснивача“!„Белграде Wатерфронт Цапитал Инвестмент“ ЛЛЦ у Београду поседује 100 одсто власништва предузећа „Еагле Хилс Пропертиес“ д.о.о. са седиштем у приватном стану у Симиној 18 у Београду. Оснивачки капитал је скромних 100 динара, а директор је Мохаммад Салман Сајид из Сингапура. Овде би Арапи могли да дају „позајмицу оснивача“, али од тога Србија нема вајде, јер она у том предузећу нема удела.Остаје питање: ко ће и како да финансира изградњу „Београда на води“? За сада не постоји ни једно заједничко предузеће у коме српска страна има 32 одсто власништва, а остатак „Белграде Wатерфронт Цапитал Инвестмент“ или нека његова ћерка-фирма!Да Синиша Мали лаже, као уосталом и остали функционери СНС-а, како је све у вези пројекта „Београд на води“ јавно и транспарентно, види се и из тога како су „Железнице Србије“ одбиле да открију колико их је до сада коштала припрема терена за поменути пројекат, као и одакле ће се то финансирати. Ово јавно предузеће користи 95 одсто земљишта на коме ће нићи „Београд на води“, а само за расељавање железничких објеката Влада РС мора да плати 90 милиона евра, док ће још 40 милиона евра бити плаћено за експропријацију објеката и земљишта у приватном власништву. Колико ће нас коштати проширење и побољшање инфраструктуре, нико није ни покушао да израчуна и саопшти јавности.„Мали уговори“, а велики милиони

Када се погледају све стотине милиона, па и милијарде евра које је држава тајним уговорима поклонила страним компанијама, готово безазлено делује случај из Врњачке Бање којим је за нешто отишао „само“ 133.747,31 евро, али одлично илуструје како се и на локалном нивоу краде на све стране и то преко тајних уговора.„Коалиција за надзор јавних финансија“ затражила је од болнице „Меркур“, која је у државном власништву, на увид уговор са приватним предузећем „Цонтраст Студиос“ д.о.о. из Београда којим је поменутом предузећу дато 12.161.262,08 динара. Из болнице је 24. фебруара 2015. стигао одговор како је тачно да је постојао уговор између болнице „Меркур“ и „Цонтраста“, али да су се уговорне стране договориле како исти неће бити доступан јавности ни после његовог истека.Власници „Цонтраст“-а, основаног 2005. са капиталом од само 20.489,28 динара, су: Предраг Јочић, Јелена Бајић – Јочић и Недељко Бајић.Предузеће је постало познато као продуцент телевизијских серија „Село гори, а баба се чешља“ и „Равна гора“. Вођа овог опасног породичног чопора, глумац и режимски мешетар, Радош Бајић, почео је овај свој „бизнис“ милионима које му је уплатио покојни Александар Тијанић са рачуна РТС-а (из џепова свих грађана Србије). Директор „Меркур“-а је др мр. Дејан Станојевић. Сличан „бизнис“ има и породични чопор Мирка Алвировића и његове „групе САТ“ са РТС-ом.Милан Маленовић / Таблоид