Матурски рад из биологије

КИЧМЕНА МОЖДИНА

С А Д Р Ж А ЈСтрана

1. Увод32. Кичмена мождина4

3. Структура кичмене мождине54. Грађа кичмене мождине6

4.1. Бела маса74.2. Сива маса7

5. Сегменти кичмене мождине86. Доток крви97. Функције108. Повреде11

8.1. Повреде врата128.2. Повреде грудног кичменог дела138.3. Повреде леђно-крсног дела14

9. Абнормалност кичмене мождине и клинички синдроми оштећења  1510. Закључак15Литература16

1. УВОД

• Кичмена мождина има облик издуженог цилиндра и простире се од базе мозга низ леђа. Игра важну улогу у контролисању тела и обради информација, делујући као пут за њихов пренос између мозга и тела. Кичмена мождина такође управља многим рефлексним реакцијама тела, брзим одговорима који се јављају без учешћа воље и често штите тело од опасности.

Слика 1. Кичмена мождина

2. КИЧМЕНА МОЖДИНА

• Кичмена мождина (medulla spinalis)  је део централног нервног система (ЦНС-а) смештена у кичменом каналу и заштићена је кичменим пршљеновима. Кичмена мождина је дугачак, танак, цевасти сноп нервних ткива и глијалних ћелија која се пружа од мозга. Заједно са мозгом чине централни нервни систем. Кичмена мождина почиње од потиљачне кости и протеже до простора између првог и другог лумбалног пршљена, не простире се целом дужином кичменог стуба. Кичмена мождина функционише пре свега у преносу нервних сигнала између мозга и остатка тела, али такође садржи и нервна кола која могу самостално да контролишу бројне рефлексе. Има три главне функције: као канал за моторичке информације, којеи путују низ кичмену мождину, као канал за сензорне информације у обрнутом смеру, и на крају као центар за координацију одређених рефлекса. 

Слика 2. Пресек кичмене мождине

3. Структура кичмене мождине• Кичмена мождина је једини главни пут за информацију која повезује мозак и 

периферни нервни систем. Дужина кичмене мождине је много краће од дужине коштаног кичменог стуба. 

• Код мушкараца је дуга око 45 цм а код жена око 43 цм , овалног је облика, а проширена код вратног и леђног региона.

• Кичмена мождина је заштићена са три слоја ткива, које се називају опне кичмене мождине, које окружују канал. Чврста материја је спољни слој, и чини заштитни слој. Између чврсте материје и околне кости пршљена је простор под називом епидурални простор. Епидурални простор је испуњен масним  ткивом, а садржи мрежу крвних судова. Паучинаста материја је средњи заштитни слој. У простору између паучинасте и меке материје налази се цереброспинална течност. Мека материја је најдубљи заштитни слој. Веома је деликатна и тесно је повезана са површином кичмене мождине. 

Слика 3. Структура кичмене мождине

4. ГРАЂА КИЧМЕНЕ МОЖДИНЕ• У попречном пресеку, периферна област мождине садржи предео неуроналне  беле масе која садржи сензорне и моторне неуроне. Унутар периферне области је сива маса, централни регион облика лептира састављен од нервних ћелија. Овај централни регион окружује централни канал, који је анатомско проширење простора у мозгу познат као комора и, као коморе, садржи цереброспиналну  течност-ликвор.Распоред сиве и беле масе је обрнут у односу на велики мозак – бела маса је споља, а сива се налази унутра.

Слика 4. Грађа кичмене мождине

4.1. Бела маса

•  • Бела маса се налази изван сиве масе. Она представља спољашњи 

део и роговима сиве масе је издељена на три парне траке:• предњу (funiculus anterior)• бочну (funiculus lateralis)• задњу (funiculus posterior).• Са предње и бочне траке полазе тзв. нисходни (моторни) путеви 

односно нервна влакна који надражај преносе од ЦНС-а ка периферији. Са задне траке полазе усходни (сензитивни) путеви који надражај преносе од периферије ка ЦНС-у. Осим њих постоје и асоцијативни путеви који спајају различите делове кичмене мождине.

4.2. Сива маса

•  • Сива маса је у облику лептира и на попречном пресеку даје 

облик латиничног слова H, наиме, она образује један пар леђних и један пар трбушних рогова. На сивој маси се разликују:

• предњи (моторни) рогови (cornu motoria) који се називају и предњи стубови (columna anterior), који граде предњи корен кичменог живца;

• задњи (сензитивни) рогови (cornu senzitiva) или задњи стубови (columna posterior), садржи сензитивне путеве

• бочни рогови (cornu senzitiva) или бочни стубови (columna posterior), садржи вегетативне центре.

5.  Сегменти кичмене мождине• Људска кичмена мождина је подељена на 31 различит сегмент. 

Има 8 цервикалних, 12 торакалних, 5 лумбалних, 5 сакралних (крсних) и 1 кокцигеални. На сваком сегменту, формирају се леви и десни парови кичмених нерава (мешовито; сензорни и моторни). У горњем делу кичменог стуба, нерви излазе директно из кичмене мождине, док у доњем делу кичменог стуба нерви иду даље пре изласка. Сваки сегмент кичмене мождине је повезан са паром ганглија, које се налазе недалеко од кичмене мождине. Ови ганглије садрже ћелије сензорних неурона. Аксони ових сензорних неурона путују кроз кичмену мождину преко леђног корена.

Слика 5.1. Међупршљенски дискСлика 5. Кичмени

пршљенови

6. Доток крви• Кичмена мождина снабдевају  крвљу три артерије које иду  по њеној 

дужини са почетком у мозгу. Три уздужне артерије се називају предње кичмене артерије, и десне и леве- стражње кичмене артерије. Они формирају везе преко предњих и задњих сегмената  мождинских артерија, које улазе у кичмену мождину на различитим деловима  дуж њене  дужине. Овај проток крви кроз артерије,који  потиче од задње мождане циркулације, није довољан  да се одржи кичмена мождина изван вратних сегмената.Највећи допринос артеријске прокрвљености кичмене мождине испод вратног региона потиче од радијално поређаних  предњих и задњих  радикуларних  артерија које воде до кичмене мождине дуж леђних и трбушних нервних коренова, али са једним изузетком-  не повезују се  директно са ниједном  од три уздужне артерије. 

7. ФУНКЦИЈЕ

• Рефлексна функција• Остварује се тако што се у кичменој мождини налазе центри низа различитих 

рефлекса:• елементарни (основни) рефлекси у које спадају рефлекси савијања (флексије) 

и опружања (екстензије) мишића удува;• мишићни тонус, сви мишићи се налазе у стању неког напона (тонуса) јер се до 

њих из кичмене мождине стално шаљу импулси који их надражују;проприорецептори, који се налазе у мишићима и тетивама, стално шаљу импулсе до кичмене мождине, а из ње моторним влакнима импулси иду до мишића што изазива њихов сталан тонус

• вазомоторни рефлекс, ширење и сужавање лумена крвних судова;• рефлекси мокрења и дефекације• сексуални рефлекси, ерекција и ејакулација код мушкарца.• рефлекси новорођенчета- рефлекс  хватања, рефлекс  тражења  уснама, 

рефлекс  сисања..

 Проводна функција• Испољава се у провођењу импулса у два правца, од периферије ка 

мозгу и обрнуто па се разликују два типа прободних путева: • усходни су смештени у задњим и бочним врпцама; прободе импулс од 

кичмене мождине ка вишим деловима ЦНС-а, можданом стаблу, малом мозгу и кори великог мозга; овим путевима предају се све информације које примају рецептори;

• нисходни су смештени у предњим и бочним врпцама кичмене мождине; преко њих кичмена мождина прима импулсе од виших делова ЦНС-а који активирају или инхибирају моторне неуроне; резултат тога је промена активности радних органа: скелетних и унутрашњих органа. У ове путеве спада пирамидални пут којим се импулси из моторнњ зоне коре великог мозга проводе до моторних неурона кичмене мождине. 

8. ПОВРЕДЕ

• Повреда  кичмене мождине односи се на било коју повреду  кичмене мождине која је изазвана траумом уместо болести. У зависности од тога где су кичмена мождина и нервни корени оштећени, симптоми могу да варирају од бола до парализе до инконтиненције.

•  • Повредe кичмене мождине може бити узрокованe траумом кичменог стуба (истезање, 

модрице, вршење притиска, прекид, ране, итд). Кичмене кости или међупршљенски диск могу се разбити, изазивајући да кичмена мождина буде пробушена оштрим фрагментом кости. Обично, жртве повреда  кичмене мождине ће претрпети губитак осећаја у одређеним деловима тела. У блажим случајевима, жртва може само да претрпи губитак функције у руци или стопалу. Теже повреде могу  да доведу  до параплегије, тетраплегија (такође познато као Квадриплегие), или потпуна парализа тела испод места повреде кичмене мождине. Инконтиненција значи немогућност контроле:

• Инконтиненција мокраће(Incontinentia vesicae)• инконтиненција столице (Incontinentia alvi)• инконтиненција млека (Incontinentia lactis)•  

• Лечење повреда кичмене мождине почиње фиксирањем  кичме и контролом упале у циљу  спречавања даље штете.Третман може да варира у зависности од локације и степена повреде.  У многим случајевима, повреде кичмене мождине захтевају значајну физикалну терапију и рехабилитацију, посебно ако пацијентова повреда омета свакодневне активности.Повреде кичмене мождине могу имати више узрока, али су углавном повезане са великим траумама из несрећа моторних возила, падова, спортских повреда и насиља. 

 • Квадриплегија (тетраплегија)- подразумева оштећење или 

губитак моторних или сензитивних функција у вратним сегментима килмене мождине услед лезије (повреде, ране)  неуралних елемената у спиналном каналу. Квадриплегија доводи до оштећења функције горњих екстремитета, трупа, доњих екстремитета и карличних органа.

Квадриплегичар и параплегичар

• Параплегија- подразумева оштећење или губитак моторних или сензитивних функција у грудним, слабинским или крсним сегментима кичмене мождине услед лезије нервних елемената и спиналном каналу. Код параплегије је очувана функција горњих екстремитета а од висине лезије може бити оштећена функција трупа, доњих екстремитета и карличних органа.  

8.1. Повреде врата

• Обично резултују у целокупној (квадриплегија) или делимичној парализи. Међутим, у зависности од места и тежине трауме може се повратити ограничена функција.

• Повреде на нивоу пршљена  C-1/C-2 често доводе до губитка дисања;• пршљен C3 и изнад: обично доводи до губитка функције дијафрагме што захтева 

коришћење вентилатора за дисање;• C4 : резултује значајним губитком функције бицепса и рамена;• C5 : резултује потенцијални губитак функције бицепса и рамена и потпуни губитак 

функције у зглобовима и шакама;• C6 : резултује у ограниченој контроли зглоба и потпуним губитком функције шаке;• C7 и Т1: резултује недостатком спретности шака и прстију али дозвољава ограничену 

употребу руку.

• Додатни знаци и симптоми повреде врата укључују:• Немогућност или смањену способност регулисања откуцаја срца, крвног притиска, 

знојења и самим тим телесне температуре;• Абнормално повећање крвног притиска, знојења и друге аутономне одговоре на бол или 

сензорне поремећаје

8.2. Повреде грудног кичменог дела

• Повреде на или испод грудног кичменог нивоа доводе до параплегије. Функције шака, руку, врата и дисања углавном нису погођене.

• Т1 до Т8: резултују у немогућности да се контролишу трбушни мишићи. Сходно томе, погођена је задњица. Што је нижи степен побреде, последице су мање озбиљне

• Т9 до Т12: резултује делимичним губитком контроле задњице и абдоменалних мишића.

8.2. Повреде грудног кичменог дела

• Последице побреде леђног или крсног региона кичмене мождине су смањена контрола ногу и кукова, уринарног система и ануса.Функцију црева и бешике регулише крсни део кичме. У том смислу, беома је уобичајено да се доживи дисфункција црева и бешике, укључујући и инфекције бешике и аналне инконтиненције после трауматске повреде.Сексуална функција је такође повезана са крсним кичменом сегментима и често је погођена после повреде.

•  • Кичмени шок и неурогени шок може се десити због кичмене повреде. 

Кичмени шок је обично привремен, у трајању од само 24-48 сати, и то је привремено одсуство сензорних и моторних функција. Неурогени шок траје недељама и може довести до губитка мишићног тонуса због некоришћења мишића испод повређеног места.

9. Абнормалност кичмене мождине и клинички синдроми оштећења 

• Арнолд-Кјаријева малформација је развојна амомалија базе мозга код које долази до померања одређених можданих структура у каналу кичмене мождине. Као последица тога долази до поремећаја циркулације мождане течности (ликвора), а успорено је и њено ресорбовање. Често је уз ову малформацију присутна и spina bifida (расцеп коштаног канала кичмене мождине). Постоје три типа овог обољења.

Клинички синдроми оштећења кичмене мождине:

• Синдром kаude ekvine (Sy caudae equinae)•  • Синдром konus medulаrisа (Sy conus medullaris)•  • Централни синдром медуле•  • Синдром konus medulаrisа (Sy conus medullaris)•  • Централни синдром medule•  • Предњи синдром medule•  • Задњи синдром medule•  • Brown-Sequardov синдром- подразумева хемисекцију кичмене мождине или повреду једне половине кичм. мождине. 

Клинички се манифестује губитком моторике и проприоцепције на страни тела где се налази повреда и губитком осећаја за бол и температуру са супротне стране тела.  

•  • Квадрипареза- слабост свих удова (обе руке и обе ноге)•  • Парапареза-  слабост доњих екстремитета

10. Закључак• Кичмена мождина је део ЦНС-a у коме се пролиферација и 

миграција неурона најраније завршава. До петог месеца ембрионалног развоја кичмена мождина испуњава целу дужину кичменог канала све до базе тртичне кости. Код новорођенчета њен каудални крај лежи у пределу трећег слабинског пршљена, каудални крај кичмене мождине помера се у току развоја рострално (навише).

• У току развоја постоје уочљиве разлике у брзини раста кичменог стуба у односу на кичмену мождину што условљава привидно померање кичмене мождине навише. Зато се сви сегменти кичмене мождине налазе на вишем нивоу односу на одговарајуће кичмене пршљенове. Ове разлике у положају сегмента кичмене мождине у односу на одговарајуће међупршљенске отворе сесве више увећавају идући наниже према лумбалним сам сакралним сегментима.

Литература

• http://www.bionet-skola.com/w/Ki%C4%8Dmena_mo%C5%BEdina 

 • http://en.wikipedia.org/wiki/Spinal_cord • Вокер, Р. (2005) : Људско тело, Младинска књига, Београд