Biološki važna organska jedinjenja

Biološki važna organska jedinjenja

Iz samog naslova može se zaključiti da je reč o jedinjenjima važnim za život.

Biološki važna organska jedinjenja su jedinjenja bez kojih čovek ne može da živi.Oni se mogu naći u voću,povrću,mesu,mleku,mlečnim proizvodima...

Podela biološki važnih jedinjenja

Ugljeni hidrati (šećeri)

Masti i ulja

Proteini (belančevine)

Vitamini

Masti i ulja Masti i ulja veoma su prisutni u biljnom i životinjskom

svetu.U biljkama se najčešće nalaze u semenkama (suncokret) i plodovima (maslina),a u životinjama-u masnom tkivu.

Razlikuju se na osnovu fizičkog izgleda,tj. na osnovu agregatnog stanja.Na sobnoj temperaturi masti su u čvrstom,a ulja u tečnom agregatnom stanju.

Namirnica Sir Kobasica Kulen Čokolada Slanina Orah

Sadržaj masti u 100g

30g 32g 44g 30g 65g 64g

Hemijski sastav masti i ulja

Ispitivanjem hemijskog sastava masti, odnosno ulja,utvrđeno je da su to smeše estara trohidroksilnog alkohola glicerola i viših masnih kiselina (palmitinske,stearinske,oleinske...)

Masti

Masti spadaju u makronutrijense zajedno sa belancevinama i ugljenim hidratima. One su sastojak naše svakodnevne ishrane i imaju najvecu energetsku vrednost od svih nutrijenasa (1g masti=9 kcal). Danas se ishrana bogata mastima posebno zasićenim mastima dovodi u vezu sa nastankom kardio i cerebrovaskularnih oboljenja kao i sa nastankom izvesnih formi raka (debelog creva, prostate, dojke, pluca).

Ulja

Kvalitetna biljna ulja su veoma važna za naše zdravlje –jačaju ćelije i kapilare, smanjuju loš holesterol, podmlađuju kožu i kosu. Zdrava ulja su puna nutrijenata, poput vitamina A i E, ukusna su i laka za varenje, ako se primenjuju umereno i pravilno.

Ugljeni hidrati(Šećeri) Naziv ugljeni hidrati potiče od nekadašnje pretpostavke da su

sastavljeni do ugljenika i vode. Nekadašnja definicija sada je značajno proširena, jer toj skupini pripada i niz jedinjenja svrstanih u sledeće podgrupe:

šećerni alkoholi, aminošećeri, anhidrošećeri i deoksišećeri. Za naš su organizam ugljeni hidrati isto što i gorivo za vozila. To

znači da su te materije potrebne kako bi se uopšte mogao odvijati metabolizam.

Ugljeni hidrati su od svih prehrambenih sastojaka koje svakodnevno unosimo u organizam najznačajniji izvor energije. Ugljeni hidrati čine 55-60% ukupne energije unesene tokom dana hranom. Jedan gram ugljenih hidrata razgradnjom daje oko 4kCal, poput belančevina, a 1gmasti daje oko 9kCal, skoro dvaput više od ugljenih hidrata i belančevina.

Ugljeni hidrati ili šećeri su vrlo raznolika grupa jedinjenja, koji se nalaze u našem organizmu, a budući da čine i sastavne delove životinjskih i biljnih vrsta dobijamo ih u velikoj meri hranom. Dele se na jednostavne šećere ili monosaharide, oligosaharide i složene šećere ili polisaharide.

Podela ugljenih hidrata

Monosaharidi Oligosaharidi Polisaharidi

-jedna šećerna jedinica

-glukoza

-fruktoza

-2-10 šećernih jedinica

-saharoza

-laktoza

->10...100...1000... Šećernih jedinica

-skrob

-celuloza

Monosaharidi

Monosaharidi su sastavljeni samo od jednog molekula ugljenih hidrata. U hrani od monosaharida nalazimo uglavnom samo glukozu (ima je mnogo u kukuruzu i drugom povrću) i fruktozu (nalazi se u medu, voću i voćnim proizvodima, a zove se i voćni ili grožđani šećer). Glukoza je glavni monosaharid u našoj krvi, čija koncentracija mora uvek biti unutar određenih granica (3-6mmol/l), kako bi se u svim tkivima, a ponajpre mozgu, osigurao dovoljan izvor hrane i energije.

Oligosaharidi Oligosaharidi su šećeri sastavljeni od 2-10 jedinica monosaharida. U ishrani su najznačajniji

disaharidi, sastavljeni od 2 jedinice monosaharida. Najpoznatiji disaharid je saharoza ili konzumni šećer. Dobija se preradom šećerne repe ili šećerne trske. Ta se vrsta šećera u poslednje vreme "progoni iz ishrane" i preporučuje se konzumiranje samo nerafinisanog, sirovog smeđeg šećera.

Ime sirovi šećer ima pogrešno tumačenje. Naime, ne može se kupiti pravi sirovi šećer, jer se sav šećer koji nalazimo u prodaji bar delimično prerađuje kako bi se odstranile nečistoće i druge primese. Smeđi šećer je prerađeni šećer obložen melasom. Jedina prednost tog šećera u odnosu prema belom šećeru je što on ne uzrokuje dodatnu fermentaciju, to jest dodatno vrenje uzrokovano mikroorganizmima u probavnom traktu (crevima).

Saharoza ili konzumni šećer dosta je opasna namirnica u bilo kom obliku. Najbolje je njenu upotrebu svesti na najmanju moguću meru ili ga zameniti namirnicama kao što su malteks ili med. Naš organizam nikako nije stvoren za velike količine saharoze, a nije ni prilagođen. Najopasnije je što često nismo ni svesni da konzumiramo šećer, jer je "skriven" u nekom proizvodu.

Važno je napomenuti da se sav suvišni šećer koji se u organizmu ne iskoristi u obliku energije pretvara u rezervnu mast i odgovoran je za pojavu gojaznosti. Osim toga, može prouzrokovati oštećenje gušterače (pankreas), pa se uz uticaj stresa i naslednih faktora može razviti dijabetes (šećerna bolest), koja uzrokuje oštećenje krvnih sudova i aterosklerozu.

Od ostalih disaharida potrebno je spomenuti laktozu ili mlečni šećer. To je proizvod mlečnih žlezda i osnovni šećer u mleku. Najviše laktoze sadrži majčino mleko (7%), a kravlje, ovčije i kozije (4,5 – 4,8%). Zbog mogućnosti preosetljivosti organizma na laktozu i pojave alergijske reakcije deci u ranim mesecima života ne treba davati kravlje mleko, već uvek na prvom mestu majčino mleko, ukoliko je to moguće. A ako to nije moguće koristiti odgovarajuće adaptirano mleko.

Tabela količine šećera u pojedinim namirnicama

Namirnica K.namirnice Konzumni šećer(~g)

Pita sa jabukama Kom 30

Razni kremovi porcija 10

Tabla čokolade 100g 25

Tvrdi bomboni paketić 25

Čokoladna torta 500g 350

Sladoled 1 dcl 15

Žvaka kom 2.5

Marmelada,džem 25g 15

Čokoladno mleko 0.2l 13.5

Razne kole 0.2l 16.5-19.5

Polisaharidi Polisaharidi su složeni ugljeni hidrati građeni od velikog

broja monosaharidnih jedinica. Najčešća monosaharidna jedinica je glukoza. Polisaharidi su:

rezervne ugljenohidratne materije biljaka (skrob) i životinja (glikogen)

gradivne strukture biljaka (celuloza, hemiceluloza, tj. biljna vlakna)

Skrob i glikogen normalno se razgrađuju u našem organizmu, a biljna vlakna ne. Iako se ne mogu razgraditi u našem organizmu, potrebna su za održavanje normalne probave i formiranje stolice.

Namirnice sa visokom sadržajem ugljenih hidrata poput žitarica, krompira, voća i povrća osiguravaju velike količine energije za normalan metabolizam. Danas se preporučuju u velikim količinama, jer uz ugljene hidrate sadrže i minerale i vitamine.

Korisni linkovi http://www.makrobiotika.net/nm/mala_skola_ishrane/02/zdrava_

ishrana_02.htm

http://www.nutricionisti.org/index.php?view=article&id=44%3AUgljeni+hidrati&Itemid=1&option=com_content

http://www.gastronomija.netfirms.com/sastojci_hrane.html

http://www.diabetes.rs/ishrana11.htm

http://www.nutricionisti.org/index.php?view=article&id=62%3AMasti+%28lipidi%29&Itemid=1&option=com_content

http://www.antic.org/Duda/ishrana-masti.html