Ferdinand de Sosir

Kurs opte lingvistike

Jezik je, u svim i svakoj od svojihformi i znaenja, kljuna re i glavni(privilegovani) predmet teorije uposlednjih 100-150 godina. Moglo bise ak rei da je itava moderna (ipostmoderna) teorija skoro nitadrugo nego misao i miljenje jezika.Pre ili kasnije, sve se svodi na jezik. A. Zistakis, Politike oznaavanja

Antiko shvatanje jezika:

Platon: rei ne imenuju stvari, ve koncepte, ideje, koji su apstrakcije, oznaavajui SUTINE, tj. ono to vie pojedinanih pojava ima zajedniko po emu bi se onda mogle identifikovati.

Moe biti mnogo razliitih vrsta trouglova jednakokraki, jednakostranini, pravougli ali re trougao oznaava ono to svi trouglovi imaju zajedniko, tj. tri strane i tri ugla, ona oznaava trouglastost trougla.

Prema Platonovim stavovima, izmeu rei i ideja postoji izvesna prirodna veza. Kao to re pisanje odgovara ideji pisanja, tako je i re maka slina maki.

Maku zovemo makom zato to ona jestemaka.

Ove sutine nisu naprosto apstrakcije za Platona, ve stvarne zapravo stvarnije od svih fizikih manifestacija tih ideja, koje su samo kopijestvarnih ideja, koje postoje u svetu Ideja, kao vene i nepromenljive istine.

Stvarnost, prema antikom shvatanju, moemo posmatrati kao neto izvan nas, kao postojani i nepromenljivi red stvari koji se ogleda u jeziku. Po toj pretpostavci postoji prirodna veza, potvrena podudarnost izmeu rei i stvari. Prema tome, jezik razotkriva pravu sliku sveta.

Antika definicija znaka: RE-PRAESENTATION, predstava

Znak za odsutnu stvar, ini prisutnom stvar kojuzamenjujemo, putem prizivanja mentalnih slika,pa je inimo ponovo prisutnom

Sosirova revizija znaka

Zaetnik moderne lingvistike Pravi je paradoks da sam Sosir nije

napisao nita to bi bilo od iregznaaja, niti je za sobom ostavioobilje neobjavljenih dela. Njegovuticaj, i u okviru lingvistike izvan nje,zasniva se na neem to nije napisao.

Cours de linguistique gnrale

Izmeu 1907. i 1911, kao profesor na enevskom univerzitetu, odrao je tri teaja predavanja o optoj lingvistici.

Posle njegove smrti 1913, njegovi studenti i kolege zakljuili su da mu predavanja ne smeju biti izgubljena, i od raznih kompleta beleaka sa predavanja sainili su knjigu pod nazivom Kurs opte lingvistike, koja je objavljena 1916.

Sosirova pitanja

Postavlja kljuna i duboka pitanja koja lingvisti pre njega nisu postavljali;

Prua odgovore koji su izazvali revolucionaran obrt u nainu na koji se jezik prouava;

Njegova reenja su znaajna na irem polju humanistikih nauka;

Sosirova razmiljanja o znaku i sistemima znakova utiru put optem prouavanju naina na koji je ustrojeno ljudsko iskustvo.

Sosirova teorija jezika

ta je jezik?

Jezik je sistem znakova.

ta je znak?

Znak je spoj oblika koji oznaava (oznaitelj, signifiant)

i

oznaene ideje (oznaeno, signifi).

Proizvoljnost znaka

Konkretna kombinacija oznaitelja i oznaenog je poizvoljna, arbitrarna, tj. utvrena je samo drutvenim dogovorom, jer ne postoji nita imenentno oznaitelju zbog ega bi on znaio oznaeno. Dakle, veza izmeu znaka i referenta je sasvim proizvoljna.

Sosir dovodi u pitanje esencijalistiko shvatanje jezika, shvatanje znaka kao referencijalnog. Ne postoji prirodna i neminovna veza izmeu oznaitelja i oznaenog.

Jezik nema ni ideja, ni zvukova koji bi postojali pre jezikog sistema; ima samo pojmovnih i foninih razlika koje proizlaze iz tog sistema.

Oznaeni(naa mentalna predstava, pojam)

-------------------------------------Oznaitelj

(akustina slika, ime kojedajemo toj predstavi, grafiki znaci i

zvuk)

Maka je maka, zato to nije taka.

Konstrukt

Sosir insistira da je znaenje konstrukt. Ono vie nije ni lini doivljaj niti sluajnost, ve je proizvod znaenjskih sistema.

Urueno je shvatanje da je pojedinac poetak i izvor svakog znaenja.

JEZIK PRETHODI POJEDINCU

POJEDINAC JE PROIZVOD JEZIKA

ZNAENJE NIJE PRIRODNO

Znaenje nije tek pitanje gledanja i vienja ili neto zauvek dato.

NAIN NA KOJI OVEK TUMAI SVET ZAPRAVO JE FUNKCIJA JEZIK KOJIMA RASPOLAE, A ONI

NISU NEPROMENLJIVI.STVARNOST SE NE ODRAAVA U JEZIKU, NEGO

JEZIK PROIZVODI STVARNOST: JEZIK JE POSEBAN NAIN KROJENJA SVETA, DUBOKO

ZAVISAN OD ZNAKOVNIH SISTEMA.

Pre Sosira Posle Sosira

oznaeno

oznaitelj referent

oznaeno

oznaitelj referent

JEZIK JE SISTEM ZNAKOVA BEZ POZITIVNIH TERMINA.Rei imenuju ideje, a ne stvari (ovde se Sosir nastavlja na antiku misao), ali re ne odreuje njen odnos prema nekoj venoj sutini, ve pre u kom odnosu ona stoji prema nekoj drugoj rei u jezikom sistemu. Ovi odnosi su negativni, a ne

pozitivni.Znakovi su ono to drugi znakovi nisu. Oni su definisani samo svojim razlikama, tj. imaju diferencijalnu a ne referencijalnu prirodu, poivaju na nepodudaranju

sa ostalim jedinicama.

Naelo opzitivnosti

Jedan znak se karakterie samo onim fonikim ili znaenjskim elementima po kojima se razlikuje od bar jednog drugog znaka.

Vane su distinkcije, i otuda jezike jedinice imaju isto relacioni identitet.

Jedan znak nije mogue ni uti ni shvtiti bez ukljuivanja u celokupni mehanizam jezika.

Re bor nema znaenje po sebi, nego po tome to nije bok, bol itd.

ah

Sosir se slui ovom analogijom da bi ilustrovao pojam relacionog identiteta.

Jezik kao ah: osnovne jedinice aha su kralj, kraljica, top, skaka, lovac i peak. Stvarni fiziki oblik figura i materijal od kog su napravljene nije vaan. Kralj moe biti bilo koje veliine i oblika, samo da se razlikuje od ostalih figura. tavie, dva topa ne moraju biti iste veliine i oblika, samo da se razlikuju od ostalih figura. Tako, ako se neka figura zagubi, moemo je zameniti bilo kakvim drugim predmetom, ali samo ako se taj predmet ne brka s predmetima koji predstavljaju figure drukijih vrednosti.

Dakle, jedinice ahovske igre nemaju materijalni identitet ne postoje fizika svojstva kralja, peaka...

Identitet u potpunosti zavisi od razlika u okviru sistema.

Poto znak nema neko neophodno jezgro koje bi moralo opstati, on se mora odrediti kao relacioni entitet, u svojim odnosima prema drugim znacima.

Struktura

Ispitivanje dubinskih zakona i strukture Zatvoreni u sebi opravdani, koherentni sistemi Strukturno jedinstvo i celovitost Radikalni aistorizam Mogu se menjati elementi unutar sistema,

predmet ispitivanja su zakoni koji njihovim delovanjem upravljaju.

Filozofski nereflektirani sinhroni red

Sinhronija i dijahronija

Jezik je sistem znakova i treba ga prouavati sinhronijski, tj. kao celovit sistem u odreenom vremenskom trenutku, a ne dijahronijski, tj. u njegovom istorijskom razvitku.

Sosir iskljuuje vreme menjanja i prolaenja iz jezika, tj. Jezik se posmatra kao fenomen sinhronije.

Sosir tako prouava objektivnu strukturu znakova koji nam omoguava da govorimo, a to je jezik (langue), kao sistem formi. Lingvistika ne treba da se bavi govorom (parole), govornim inovima koji su omogueni jezikom, fizikom manifestacijom objektivnog sistema.

Svi jezici kao svoje osnovne elemente imaju proizvoljne znake, a zatim imaju i razne procese za kombinovanje tih znakova, ali to ne menja sutinsku prirodu jezika i njegovih elementarnih konstituenata.

SVAKI JEZIK ARTIKULIE ILI ORGANIZUJE SVET NA DRUGI NAIN. NE RADI SE O TOME DA

JEZICI JEDNOSTAVNO NADEVAJU IME POSTOJEIM KATEGORIJAMA ONI

ARTIKULIU VLASTITE.

Sosir je prenebregao, ili bar zapostavio,injenicu da je jezik u osnovi istorijski i zavisanentitet u stalnom razvoju.

Strukturalizam

Ispitivanje struktura ili zakona njihovog delovanja;

Svodi pojedine pojave na puke primere zakona;

Stav da pojedini elementi svakog sistema imaju znaenje jedino po svom odnosu prema drugim elementima sistema;

Preslikavanje znanja i metoda moderne strukturalne lingvistike F. De Sosira na ire epistemoloko podruje;

Pokuaj primene lingvistike teorije na predmete i delatnosti izvan neposrednog podruja jezika;

Sve se posmatra kao sistem znakova: mit, takmienje u rvanju, plemenski odnosi, slikarsko delo itd.

Strukturalna analiza nastoji da izdvoji odgovarajui niz zakona pomou kojih se znakovi zdruuju u znaenje.

Antihumanistiki naboj: strukturalizam je sveo ljudski subjekt na funkciju impersonalne strukture. Novi subjekt postao je sada SISTEM.

Literatura

Ferdinand de Sosir, Kurs opte lingvistike; Donatan Kaler, Sosir; Teri Iglton, Knjievna teorija; Donald D. Palmer, Structuralism and

Poststructuralism for Beginners;

O. Dikro i C. Todorov, Enciklopedijski renik nauka o jeziku, prvi tom.

Ferdinand de SosirSlide Number 2Slide Number 3Slide Number 4Slide Number 5Sosirova revizija znakaCours de linguistique gnraleSosirova pitanjaSosirova teorija jezikaProizvoljnost znakaSlide Number 11Konstrukt Slide Number 13Slide Number 14Naelo opzitivnosti ahSlide Number 17Struktura Sinhronija i dijahronijaSlide Number 20Strukturalizam Slide Number 22Literatura