draft kosovo education strategic plan 2011 …...strateŠki plan za obrazovanje na kosovu 2011-2016....

STRATEŠKI PLAN ZA OBRAZOVANJE NA KOSOVU 2011-2016.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

STRATEŠKI PLAN ZA OBRAZOVANJE NA KOSOVU

2011-2016.

2011.


1


2

Sadržaj

Sadržaj ........................................................................................................................................................... 2

Glosar termina .............................................................................................................................................. 4

SPISAK TABELA .............................................................................................................................................. 6

KRATAK PREGLED ........................................................................................................................................ 10

POGLAVLJE 1: POVOD ................................................................................................................................. 15

1.1 Nacionalni razvojni prioriteti ................................................................................................................ 15

1.2 Svrha Strateškog plana za obrazovanje na Kosovu 2011-2016. ............................................................ 16

1.3 Povod .................................................................................................................................................... 17

1.4 Strategija za razvoj preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu (2007-2017) .................................... 17

1.5 Strategija za razvoj visokog obrazovanja na Kosovu (2005-2015) ............................... 17

1.6 Mapa puta za obrazovni sektor – U pravcu celosektorskog pristupa ................................................... 18

1.7 Izrada Strateškog plana za obrazovanje na Kosovu 2011-2016. ........................................................... 19

1.8 Organizacija strateškog plana za obrazovanje na Kosovu 2011-2016. ................................................. 20

POGLAVLJE 2: PREGLED KONTEKSTA POLITIKE ........................................................................................... 21

2.1 Demografsko i ekonomsko stanje ......................................................................................................... 21

2.2 Nacionalni ciljevi, politika i njihov odnos prema Strateškom planu ..................................................... 22

2.3 Vizija i ciljevi obrazovnog sektora ......................................................................................................... 25

2.4 Struktura obrazovnog sektora u Republici Kosova ............................................................................... 26

POGLAVLJE 3: RAZVOJI I INICIJATIVE U OBRAZOVNOM SEKTORU ............................................................. 27

3.1 Pregled dostignuća i ključnih izazova u podsektoru ............................................................................. 27

3.2 Postojeće mere podrške obrazovanju .................................................................................................. 39

3.3 Uporedna statistika ............................................................................................................................... 42

POGLAVLJE 4: OKVIR POLITIKE I PRIORITETI U OBRAZOVNOM SEKTORU (2011-2016) ............................. 48

4.1 Pregled programa strateškog plana ...................................................................................................... 48

4.2 Ključni sektorski prioriteti ..................................................................................................................... 48

4.3 Pregled programskih ciljeva u podsektoru ........................................................................................... 50

4.4 Pregled prožimajućih pitanja i veza ...................................................................................................... 51

4.5 Finansijski pregled ................................................................................................................................. 52


3

POGLAVLJE 5: OKVIR STRATEŠKOG PROGRAMA ........................................................................................ 54

5.1 Predškolsko vaspitanje (PŠV) i predosnovno obrazovanje (POO) ......................................................... 56

5.2 Preduniverzitetsko obrazovanje (PUO) ................................................................................................. 68

5.3 Strukovno obrazovanje i obuka (SOO) .................................................................................................. 90

5.4 Obrazovanje nastavnika (ON) ............................................................................................................. 108

5.5 Visoko obrazovanje (VO) ..................................................................................................................... 126

5.6 Obrazovanje i obuka odraslih i neformalno obrazovanje (OOO i NFO) .............................................. 145

5.7 Informaciona i komunikaciona tehnologija (IKT) ................................................................................ 156

5.8 Izgradnja kapaciteta za MONT i centralne agencije ............................................................................ 166

POGLAVLJE 6: NAČINI PRIMENE ................................................................................................................ 169

6.1 Upravljanje SPOK 2011-2016. ............................................................................................................. 169

6.2 Glavne funkcije podrške – centralne agencije u obrazovanju – organizaciona struktura i odgovornosti 170

Odgovornosti za realizaciju SPOK 2011-2016. .......................................................................................... 174

6.3 Početak realizacije ............................................................................................................................... 174

POGLAVLJE 7: PRAĆENJE I EVALUACIJA UČINKA OBRAZOVNOG SEKTORA .............................................. 175

7.1 Sistemi praćenja i evaluacije učinka u sektoru ................................................................................... 175

POGLAVLJE 8: FINANSIJSKI OKVIR I PRIORITETI ......................................................................................... 185

8.1 Finansijski pregled strateških razvoja ................................................................................................. 185

8.2 Postojeći troškovi i nivo podrške za sektor ......................................................................................... 188

8.3 Finansiranje Strateškog plana za obrazovanje na Kosovu 2011 – 2016. ............................................. 192

8.4 Poklapanje sredstava sa uslovima ...................................................................................................... 196

8.5 Preporuke za finansiranje obrazovnog sektora ................................................................................... 197

8.6 Predloženi modaliteti finansiranja ...................................................................................................... 199

8.7 Određivanje prioriteta i opcije ............................................................................................................ 200

Napomena:................................................................................................................................................ 204

ANEKS: Mapiranje postojeće i planiranje spoljne podrške od razvojnih partnera za podsektore obrazovanja ............................................................................................................................................... 214


4

Glosar termina

KAA Kosovska agencija za akreditaciju

ANPPVS Agencija za nastavni plan i program, vrednovanje i standarde

SGPV Savetodavna grupa za predškolsko vaspitanje

BMZ Nemačko savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj

CIN Centar za izuzetnu nastavu

CK Centri kompetentnosti

SSOO Savet za strukovno obrazovanje i obuku

ERVD Evropska računarska vozačka dozvola

OZS Obrazovanje za sve

SRUR Standardi ranog učenja i razvoja

ISUO Informativni sistem za upravljanje obrazovanjem

ENQA Evropska asocijacija za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju

KAZU Kosovska agencija za zapošljavanje i unapređivanje

EOK Evropski okvir kvalifikacija

ETF Evropska fondacija za obuku

EU Evropska unija

SRR Služba za rodnu ravnopravnost

BOU Bruto odnos upisa

VKNM Visoki komesar za nacionalne manjine

IKT Informacione i komunikacione tehnologije

IDEP Projekat institucionalnog razvoja za obrazovanje

IPP Instrument pomoći za predpriključenje

KTPB Kosovski tim za promociju Bolonje

PKK Privredna komora Kosova

KONPP Kosovski okvir nastavnog plana i programa

KCO Kosovski centar za obrazovanje

SPOK Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011 – 2016.

FLU Finansiranje lokalne uprave

CU Celoživotno učenje

ISTR Informativni sistem za tržište rada

ZPUO Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju

MKOS Ministarstvo kulture, omladine i sporta

MZP Ministarstvo za zajednice i povratak

MRC Milenijumski razvojni ciljevi

MEF Ministarstvo ekonomije i finansija

MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

MRSP Ministarstvo rada i socijalne politike

MZ Ministarstvo zdravlja

SOT Srednjoročni okvir troškova

NOU Neto odnos upisa


5

NAK Nacionalna agencija za kvalifikacije

NOK Nacionalni okvir kvalifikacija

NSI Nacionalni savet za istraživanje

JSZ Javna služba zapošljavanja

UJF Upravljanje javnim finansijama

VŠU Visokoškolske ustanove

DSLN Državni savet za licenciranju nastavnika

SDC Švajcarska agencija za razvoj i saradnju

POP Posebne obrazovne potrebe

SIDA Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju

MSP Mala i srednja preduzeća

CSP Celosektorski pristup

SUN Stručno usavršavanje nastavnika

UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj

UNICEF Fond Ujedinjenih nacija za decu

SOO Strukovno obrazovanje i osposobljavanje


6

SPISAK TABELA

3.1 Pregled razvoja partnerske podrške

3.2 Statistika osnovnog obrazovanja (Izvor podataka ISUO: MONT)

4.1 Pregled predviđenih troškova za obrazovni sektor do 2016. i kasnije

5.1 Ključne oblasti kojima se bavi svaki od podsektorskih programa

5.2 Finansijski pregled za predškolsko vaspitanje

5.3 Finansijski pregled za preduniverzitetsko obrazovanje

5.4 Finansijski pregled za SOO

5.5 Finansijski pregled za obrazovanje nastavnika

5.6 Finansijski pregled za visoko obrazovanje

5.7 Finansijski pregled za obrazovanje odraslih

5.8 Finansijski pregled za IKT

5.9 Finansijski pregled za izgradnju kapaciteta za MONT i centralne agencije

7.1 Okvir praćenja politike SPOK 2011-2016.

7.2 Glavni podsektorski pokazatelji SPOK za OOU (u svezi sa ISUO)

8.1 Pregled troškova za razvojnu strategiju

8.2 Najdominantnijih 11 ciljeva podsektora

8.3 Izvod iz državnog budžeta Kosova

8.4 Pregled budžeta za 2009. god. prema podsektoru, u hiljadama evra

8.5 Prosek sredstava u godini dobijenih od postojećih projekata

8.6 Iznos sredstava dobijenih od zemalja koje su razvojni partneri

8.7 Sredstva za sektor obrazovanja i kulture (SOT 2011)

8.8 Glavni elementi troškova prema SPOK

8.9 Prioriteti i opcije u predškolskom vaspitanju

8.10 Prioriteti i opcije u preduniverzitetskom obrazovanju

8.11 Prioriteti i opcije u oblasti strukovnog obrazovanja i obuke

8.12 Prioriteti i opcije u oblasti obrazovanja nastavnika

8.13 Prioriteti i opcije u visokom obrazovanju

8.14 Prioriteti i opcije u oblasti obrazovanja odraslih

8.15 Prioriteti i opcije u oblasti IKT


7

Republika e Kosovës Republika Kosovo – Republic of Kosovo

Qeveria – Vlada – Government

Br. 07/34 Datum: 25.08.2011

U skladu sa Članom 92. stav 4 i Članom 93. Stav (4) Ustava Republike Kosovo i na osnovu Člana 4. Uredbe br. 02/2011 o oblastima administrativne odgovornosti Kabineta premijera i ministarstava i stavom (3) Člana 4. Poslovnika o radu Vlade Kosova br. 01/2007, Vlada Republike Kosovo sastanku održanom 25. avgusta 2011. godine donosi

ODLUKU

1. Uvaja se Strateški Plan za Obrazovanje na Kosovu za period 2011 – 2016. 2. Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju se obavezuje sprovođenjem Strategije iz tačke

1. ove odluke. 3. Odluka stupa na snagu na dan potpisivanja.

Hashim Thaçi ____________________

Premijer Kosova Poslato:

- Zamenicima premijera - Svim ministarstvima (ministrima) - Generalnom sekretaru KP - Arhivi Vlade


8

PREDGOVOR

Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011 – 2016 (SPOK) izrađen je kao šestogodišnji plan koji

povezuje celoživotno učenje i inkluziju u obrazovanju, a zasnovan je na modelu učenja koji dopire do

svih učenika, nudeći im jednake prilike i kvalitetno obrazovanje. Strategija predstavlja obuhvatan

poduhvat koji prihvata inkluziju i celoživotno učenje kao osnovu celokupnog obrazovnog sistema i, kao

pravo i obavezu prema građanima.

SPOK (2011-2016) počiva na strategijama preduniverzitetskog i visokog obrazovanja te kosovske mape

puta čiji je cilj da se unaprede kvalitet, inkluzija i ravnopravnost u obrazovnom sistemu. Od presudnog

značaja za pružanje usluga jesu decentralizacija rukovodstvenih struktura, po kojoj opštine imaju ključnu

ulogu, i povećanje finansijskih sredstava za obrazovanje. Strateški plan ima tri svrhe:

Da podrži, koordiniše, reguliše i unapredi kvalitet obrazovanja za sve građane;

Da usmerava sve podsektore u njihovom redovnom srednjoročnom i godišnjem planiranju, i

budžetiranju;

Da obezbedi osnovu za koordinaciju i pregovore sa vladinim agencijama, razvojnim partnerima i

drugim ključnim akterima u obrazovnom sektoru, da bi se definisali delokrug i upotreba

dugoročnog planiranja te investicije u obrazovnom sektoru, koji je uvršćen u jedinstven okvir

planiranja i finansiranja.

Strateški plan za obrazovni sektor je podeljen na osam programskih oblasti za koje su osmišljeni

konkretni rezultati i pokazatelji. Tih osam programskih oblasti su sledeće:

1. Predškolsko vaspitanje (PŠV) i predosnovno obrazovanje (POO);

2. Preduniverzitetsko obrazovanje (PUO);

3. Strukovno obrazovanje i obuka (SOO);

4. Obrazovanje nastavnika (ON);

5. Visoko obrazovanje (VO);

6. Obrazovanje i osposobljavanje odraslih (OOO);

7. Informaciona i komunikaciona tehnologija (IKT);

8. Izgradnja kapaciteta.

Poslednja od ovih oblasti prepoznaje da će se uspeh u sedam prethodnih podprograma zasnivati na

veoma zdravom i robustnom upravljanju celokupnim sektorom. U tom smislu, rukovodstvo sektora se

ojačava i na centralnom i na opštinskom nivou. SPOK je pod vođstvom MONT, koji usvaja opšte pristupe


9

širom obrazovnog sektora i oslanja se na procedure kosovske vlade za raspodelu i kontrolu svih resursa.

Međutim, SPOK se mora posmatrati kao živi dokument i očekivano je da se će se u fazama izrade

godišnjih planova dodatno prilagođavati podsektorske strategije da bi se uzeli u obzir postojeći kapacitet

i raspoloživi budžet.

SPOK predviđa budžet i indikativni plan finansiranja za period od 2011-2016. U tom pogledu,

predstavljeni okvir resursa trebalo bi sagledati kao dopunu postojećem vladinom budžetu za

obrazovanje. Samim tim, za finansiranje razvoja prema ovom strateškom planu, kao i za pokrivanje

proizilazećih stalnih troškova, biće potrebno mobilisati resurse iz više izvora. Prema SPOK (2011-2016)

sva značajnija sredstva namenjena obrazovnom sektoru nameniće se za podršku vladinim prioritetima i

merama kroz predloženi program troškova. Naša namera je da postepeno integrišemo sve postojeće

obrazovne projekte i programske aktivnosti u SPOK da bismo postigli bolju koordinaciju napora i

unapredili pristup, kao i ravnopravnost u obrazovanju. SPOK takođe, predstavlja različite opcije i nivoe

finansiranja da bi se usmeravalo buduće određivanje prioriteta i rokova za mere razvoja.

Izradu strategije predvodilo je MONT uz analitički rad i savetodavnu podršku međunarodnih i domaćih

konsultanata. Mnogi akteri su bili uključeni u različitim fazama formulisanja ovog plana. Nekoliko

tehničkih grupa, koje su privukle članove među različitim akterima, kao i konsultativni sastanci među

ključnim institucijama i sektorskim ministarstvima, značajno su doprineli formulisanju opšteg planskog

okvira i izradi Strateškog plana.

Želeo bih samo da se zahvalim svima onima koji su doprineli izradi ove Strategije i apelujem na sve

aktere i naše razvojne partnere da istoj daju svu podršku koju zaslužuje. Neka svako obavi svoj deo i

zajedno ćemo uspeti.

Priština, 16.10.2011. god.


10

KRATAK PREGLED

Vlada Republike Kosova, Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT), prepoznaje potrebu za

unapređenjem planiranja u celom sektoru da bi se održao napredak već ostvaren u obrazovnom sektoru

i da bi se pristupilo ključnim oblastima koje treba unaprediti. MONT želi da svi partneri primene

celosektorski pristup i ulože koordinisane napore da bi se obezbedilo da su investicije izvršene u skladu

sa prioritetima, i da će dovesti do boljeg učinka sektora. Celosektorski pristup će MONT i razvojnim

partnerima omogućiti da usvoje dugoročnu strategiju za podršku sektoru, a koja će dovesti do boljih

investicionih planova u sklopu jedinstvenog okvira resursa i finansiranja.

Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011 – 2016 (SPOK) izrađen je kao šestogodišnji plan koji

povezuje celoživotno učenje i inkluziju u obrazovanju, a zasnovan je na modelu učenja koji dopire do

svih učenika, nudeći im jednake prilike i kvalitetno obrazovanje. Radi se o ključnom akcionom planu za

ulaganje u obrazovni sektor. MONT će izrađivati godišnje planove realizacije koji će predstavljati jedan

od presudnih koraka za kontinuiranu podršku datom sektoru. MONT će preduzeti korake za redovno

ocenjivanje učinka obrazovnog sektora, uključujući uticaj glavnih investicionih odluka.

Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011 – 2016. obezbeđuje značajan mehanizam koji će obrazovni

sistem učiniti koherentnim, premostiti nedostatke u obrazovanju i koji će obezbediti da se veze između

relevantnosti obrazovnog sadržaja i učenja održavaju, zajedno sa održivim nacionalnim prioritetima za

razvoj.1 SPOK prepoznaje potrebu da obrazovni sistem bude primereniji potražnji tržišta rada, usklađen

sa glavnim vladinim prioritetima i ključnim ciljevima za privredni razvoj. On nudi više strategija za

ispunjavanje prioriteta Vlade Republike Kosova, milenijumskih razvojnih ciljeva (MRC) i ciljeva programa

Obrazovanje za sve (OZS) do 2015. god. Strateški prioriteti, pitanja kojima se SPOK bavi, obuhvataju

sledeće:

Razvijanje i podržavanje inkluzivnog sistema obrazovanja omogućavajući ravnopravni pristup

kvalitetnom obrazovanju;

Smanjivanje broja smena u školama kroz smanjivanje broja škola sa dvostrukim smenama, a koje

se uglavnom nalaze u gradskim sredinama, tako što će se izgraditi nove osnovne i srednje škole;

Stvaranje pristupačnih/dečijih školskih okruženja;

Stvaranje i pomaganje službi za rani razvoj dece;

1 Doživotno obrazovanje podrazumeva model inkluzivnog obrazovanja i učenja koji obuhvata sve – decu, omladinu, žene, manjine i odrasle kao učenike. Takođe, ono obuhvata učenje tokom životnog ciklusa, od predosnovnog obrazovanja do penzije, koristeći formalne i neformalne metode obrazovanja. Prema Komitetu Uneska za razvoj obrazovanja za 21. vek, doživotno obrazovanje predstavlja kontinuirani proces i počiva na četiri osnovna stuba prema kojima pojedinci moraju: „da nauče kako da znaju“; „da nauče kako da rade“; „da nauče kako da budu“ i „da nauče kako da žive zajedno“.


11

Stvaranje i širenje višeg srednjoškolskog obrazovanja;

Unapređivanje kvaliteta nastave i učenja, i promovisanje kvalitetnih ishoda učenja, definisanjem

i pomaganjem učenicima da nauče šta trebaju da nauče i učeći ih kako da uče;

Prestrukturisanje srednjoškolskog obrazovanja i promovisanje strukovnog obrazovanja i obuke;

Stvaranje centara kompetentnosti;

Približavanje obrazovanja i zaposlenja, uključujući razvoj tercijarnog strukovnog obrazovanja i

obuke u odgovoru na potražnju tržišta rada;

Unapređivanje kvaliteta visokog obrazovanja obezbeđivanjem kontrole kvaliteta, primenom

evropskih standarda i ocenjivanjem organizacije akademskih struktura;

Širenje dostupnosti visokog obrazovanja i osnivanje novih javnih univerziteta;

Osnivanje istraživačkih ustanova u okviru visokoškolskih ustanova, koje će nuditi usluge za

privatni sektor i u druge svrhe;

Razvijanje informacione i komunikacione tehnologije (IKT) na svim nivoima i u svim grupama

obrazovanja;

Proglašavanje razvoja ljudskih resursa nacionalnim prioritetom i stvaranje kulture celoživotnog

učenja.

Vlada Republike Kosova vidi značaj u tome da prema razvoju obrazovnog sektora postoji uravnoteženi

pristup koji će otkloniti disparitete u sistemu, koji ponekad sprečavaju održivi i koherentni razvoj

obrazovnog sektora. Celosektorski pristup ili okvir u obrazovanju omogućiće vladi i razvojnim partnerima

da zajednički planiraju usaglašene ciljeve i ishode, opisane u jedinstvenom strateškom planu za sektor.

SPOK predviđa mere koje će dovesti do održivih i kvalitetnih promena u obrazovanju, a koje će pomoći

da se unapredi učinak sektora i poveća raspoloživost finansijskih sredstava. Glavne mere koje predviđa

SPOK predstavljene su u Poglavlju 5. kao podsektorski prioritetni programi. SPOK je strukturisan na

osnovu osam prioritetnih programa, i to:

1. Predškolsko vaspitanje (PŠV) i predosnovno obrazovanje (POO) 2. Preduniverzitetsko obrazovanje (PUO) 3. Strukovno obrazovanje i obuka (SOO) 4. Visoko obrazovanje (VO) 5. Obrazovanje nastavnika (ON) 6. Obrazovanje i osposobljavanje odraslih (OOO) 7. Informaciona i komunikaciona tehnologija (IKT) 8. Izgradnja kapaciteta (IK)

SPOK u celom svom delu prepoznaje da je inkluzivan obrazovni sistem potreban da bi se smanjile

prepreke formalnom školskom obrazovanju. Strategije inkluzivnog obrazovanja, prioriteti i mere, takođe

će biti presudne za postizanje milenijumskih razvojnih ciljeva (MRC) i za obuhvatnu politiku

ravnopravnog pristupa do 2015. god.


12

Svaki podsektorski program prati strukturu logičkog okvira a za svaki prioritet, cilj, svrhu i prekretnicu,

osmišljeni su aktivnosti i pokazatelji. Osim toga, u Poglavlju 7. podvučeni je skup pokazatelja i sredstava

za proveru. Dalji razvoj je potreban da bi se izradio napredni godišnji plan realizacije MONT za svaku

godinu, a koji će dodatno utvrditi godišnje prioritete, kao i odgovornosti za različite razvojne napore i

konačnu raspodelu resursa.

Vlada Kosova je za prioritet odredila potrebu da se bolje integrišu programi i usklade različiti elementi

sistema. U isto vreme, svi akteri: vlada, civilno društvo, privatni sektor i razvojni partneri, dobijaju novu

ulogu i odgovornosti u novom i koherentnijem okviru koji uspostavlja strategija sektora. Osim toga,

učenici će u sistem ulaziti i napuštati ga u različitim trenucima prema paradigmi celoživotnog učenja, sa

obezbeđenim prilikama i pravcima po kojima će se slobodnije kretati između različitih nivoa

obrazovanja. Zajednica, razvojni partneri, porodice, poslodavci i nevladine organizacije, moraće da se

više angažuju na planiranju.

Kosovu će biti potreban delotvorniji i efikasniji obrazovni sistem. Da bi to rešilo, MONT je tek nedavno

unelo promene u svoju rukovodstvenu strukturu, unoseći istovremeno svoj sistem odgovornosti. Da bi

se ti ciljevi ostvarili, postoji potreba da se ojača centralno, regionalno i opštinsko rukovođenje, i da se

unapredi kapacitet po pitanju uspostavljanja rodne ravnopravnosti u rukovođenju. Preporuke koje

dolaze iz Programa izgradnje kapaciteta za MONT i centralne agencije,2 a koje podržavaju razvojni

partneri, unaprediće obrazovno rukovođenje na svim ključnim nivoima. Počeće novi rad u cilju

pristupanja preporukama za potrebe obuke i kapaciteta za rukovođenje na nivou opština i škola, u

skladu sa nacionalnom politikom decentralizacije i na osnovu Izveštaja o proceni potreba za izgradnjom

kapaciteta opštinskih obrazovnih uprava na Kosovu.3

Razvojni partneri su i dalje važni investitori u obrazovnom sektoru i značajno su doprineli razvoju

obrazovnog sektora u Republici Kosova. SPOK odražava zajedničku dugoročnu viziju i posvećenost

obrazovnom sektoru, koje pokazuju vlada, razvojni partneri i civilno društvo. Strategija će omogućiti

obuhvatne procene i predviđanja potreba obrazovnog sektora, uravnoteženiji i ravnopravniji razvoj

sektora, i biće osnova za usmereniji i koordinisaniji program za razvojnu pomoć u planiranom periodu.

Presudna za to jeste bolja saradnja između razvojnih partnera. To će takođe, pomoći MONT i razvojnim

partnerima da procene ukupan program ulaganja i da mobilišu neophodne resurse za umanjenje

nedostataka u smislu finansiranja.

2 Vidi Program izgradnje kapaciteta za MONT i centralne agencije (2010). 3 Vidi Izveštaj o proceni potreba za izgradnjom kapaciteta opštinskih obrazovnih uprava na Kosovu (2010).


13

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) uvodi načela i postupke rukovođenja zasnovanog

na učinku za obrazovni sektor, a sa prestrukturisanjem organizacionog uređenja kreće se u pravcu

usvajanja planova zasnovanih na dokazima, povezanih sa SOT i samim tim, kreće se u pravcu veće

odgovornosti u sistemu. Ključni element SPOK jeste jačanje struktura praćenja i vrednovanja da bi se

ocenio napredak ostvaren u sektoru, uključujući sakupljanje podataka, podnošenje izveštaja,

blagovremeno objavljivanje i prosleđivanje rezultata i inicijativa, analiza i upotreba u kreiranju politike i

donošenju odluka. U tom pogledu, MONT će izraditi okvir ocene učinka (OOU) za SPOK, a trenutno radi

sa razvojnim partnerima na unapređenju Informativnog sistema za upravljanje obrazovanjem (ISUO).

MONT prepoznaje potrebu za izgradnjom kapaciteta za izveštavanje o učinku sektora, posebno za

finansijski učinak na opštinskom nivou.

U paraleli sa SPOK, postoji i Program izgradnje kapaciteta za MONT i centralne agencije, da bi se

podržala primena nove organizacije MONT i tranzicija MONT prema njegovim novim ulogama i

odgovornostima za sektor. Program ima za cilj da unapredi opšti kapacitet rukovođenja MONT kao i

njegovu rutinu i postupke upravljanja finansijskim i ljudskim resursima.

Sa ukupnim predviđenim troškovima za razvoj od 242 miliona evra i srodnim dodatim stalnim

operativnim troškovima od 238 miliona evra u periodu od šest godina SPOK, jasno je da se radi o izazovu

u smislu finansiranja strategije. Ukupni godišnji troškovi u periodu SPOK stoga iznose oko 80 miliona

evra, a preostali stalni operativni troškovi, nakon realizacije celokupne strategije, procenjeni su na 57,8

miliona evra godišnje. To se može uporediti sa sektorom koji je troškove pokrivao iz javnog budžeta u

iznosu od 181 milion evra u 2009. godini, a u kojem su doprinosi spoljnih partnera van budžeta

procenjeni na 46 miliona evra u 2010. godini (uključujući i određeno sufinansiranje).

Da bi se povećao nivo potrebnih sredstava, neophodno je preduzeti više mera, i to:

Poklapanje postojeće spoljašnje podrške sa neophodnom podrškom i njeno usklađivanje sa

Vladinim prioritetima;

Analiza opcija za finansiranje, uključujući plaćanje školarina od strane korisnika, preraspodele

sektoru i u okviru obrazovnog sektora, podršku i zajmove od spoljnih partnera.

MONT ima nameru da pokrene radnu grupu za dalju finansijsku analizu, da bi se definisala i predložila

izvodljiva ravnoteža između mogućih izvora finansijskih sredstava za strategiju.

Osim toga, rad sa strateškim planom već je obuhvatio određeno smanjivanje željenih investicija,

pogotovu ambiciju da se u sektoru ukinu dve smene u školama. To takođe, obuhvata proračunate opcije

u slučaju da željena sredstva ne budu dostupna – jedna opcija ako samo 70 % željenih sredstava postane

dostupno a druga za 50 %. Za projekte u svakom podsektoru takođe je određen redosled da bi se


14

olakšalo određivanje prioriteta. To ima za cilj da obezbedi osnovu za godišnju naprednu analizu

srednjoročnog okvira troškova, plan rada, kao i za diskusije sa spoljnim partnerima.


15

POGLAVLJE 1: POVOD

1.1 Nacionalni razvojni prioriteti

Postojeći obrazovni sektor u Republici Kosova okarakterisan je značajnim naporima koji su uloženi u

reformu svih podsektora, kroz rešavanje većih izazova u smislu povećanja učešća i unapređenja

ravnopravnosti i kvaliteta obrazovanja sa ograničenim resursima. U poslednjoj deceniji zabeleženi su

veći broj novih zakona, izgradnja škola i učionica, i uspostavljanje novih ustanova. Uloženi su veliki

napori u unapređenje i povećanje značaja nastavnog plana i programa, kao i u izradu i obezbeđivanje

novih udžbenika koje sada treba podržati novim praksama nastave i učenja.

Uprkos dobrom napretku ostvarenom kroz reformu obrazovanja, postoje izazovi koje treba rešiti.

Primena politike za obavezno predosnovno i više srednje obrazovanje zahtevaće veći broj obučenih

nastavnika, više materijala za učenje i više učionica da bi se ispunila postojeća potražnja za upis u više

srednje škole i da bi se smanjio trenutni prosečni broj od 32,3 učenika po razredu u višim srednjim

školama na Kosovu (uglavnom u gradskim sredinama) u poređenju sa 23,3 učenika po razredu u

osnovnim i nižim srednjim školama. U smislu nege i razvoja u ranom detinjstvu, i dalje postoji veliki

nedostatak obučenih predškolskih nastavnika. Kvalitet nege i obrazovanja ograničen je malim brojem

kvalifikovanih nastavnika.

Uklanjanje nedostatka u smislu odnosa između ukupnog broja učenika upisanih, odnosno broja učenika

koji su završili posebno srednje i visoko obrazovanje i u smislu rodne ravnopravnosti, zavisiće od

unapređenja kvaliteta obrazovanja, obezbeđivanja ravnopravnih resursa kao i to da za siromašne

roditelje ne postoje razlozi da svojoj deci uskraćuju obrazovanje. Opšti trend rodova kao što je indeks

rodnog pariteta, odnos upisa i procenat devojčica koje upisuju škole sugeriše da se nedostatak u smislu

rodne ravnopravnosti postepeno uklanja na nižim nivoima u školama, ali da se uveliko povećava u korist

dečaka kako učenici dostižu višu lestvicu u obrazovanju.

Vlada Kosova je posvećena izradi i primeni inkluzivne politike4 i tome da obezbedi adekvatan upis koji

promoviše veći pristup visokom obrazovanju za sve, uključujući manjinske zajednice, učenike sa

posebnim potrebama i učenike koji potiču iz socijalno isključenih grupa, kao i da obezbedi da najmanje

35 procenata relevantnog uzrasta (od 18 do 24 godina starosti) ima pristup visokom obrazovanju do

2015. god. Strategije za obezbeđivanje pristupa isključenoj deci i omladini van škola biće ispitana kao

4 Socijalna inkluzivna politika u obrazovanju i obučavanju predstavlja glavni koncept koji obuhvata puno učešće svih ljudi, bez obzira na njihove socijalne razlike (kao što su rod, etnička pripadnost, klasa društva i ograničene sposobnosti) u ekonomskom, socijalnom i kulturnom životu. Takođe, ona obezbeđuje njihovo učešće u donošenju odluka koje utiču na njihove živote i pristup njihovim osnovnim pravima.


16

mogućnost u skladu sa načelima inkluzije. Glavni ciljevi obuhvataju to da škole promovišu okruženje koje

je pristupačno za decu i da promovišu inkluzivno obrazovanje5. Većina dece sa posebnim potrebama u

obrazovanju nije uključena u škole, što predstavlja izazov koji se mora rešiti. Oni đaci sa posebnim

potrebama u obrazovanju koji su već u školama moraju dobiti kvalitetno obrazovanje na osnovu njihovih

individualnih potreba.

Vlada Kosova prihvata da je preduslov za održivo unapređenje kvaliteta i usluga razvoj strukovnog

obrazovanja i obuke (SOO). Promovisanje visokokvalitetnog SOO u srednjoškolskom (a kasnije i u višem

netercijarnom) obrazovanju prema tokovima i profilima na osnovu potreba tržišta rada na Kosovu i u

inostranstvu predstavlja glavni cilj. Zbog više godina nestabilnosti, mnogi odrasli su propustili formalno

obrazovanje, a posebno žene. Postojeća politička i ekonomska tranzicija predstavlja mnoge nove izazove

za Kosovo u smislu obezbeđivanja prilika za te grupe kroz usavršavanje znanja i sposobnosti.

1.2 Svrha Strateškog plana za obrazovanje na Kosovu 2011-2016.

Ovaj Strateški plan ima tri svrhe:

(a) Da podrži, koordiniše, reguliše i unapredi kvalitet obrazovanja za sve građane;

(b) Da usmerava sve podsektore u njihovom redovnom srednjoročnom i godišnjem planiranju, i

budžetiranju;

(c) Da obezbedi osnovu za koordinaciju i pregovore sa vladinim agencijama, razvojnim partnerima

i drugim ključnim akterima u obrazovnom sektoru, da bi se definisali delokrug i upotreba

dugoročnog planiranja te investicija u obrazovnom sektoru, koji je uvršćen u jedinstven okvir

planiranja i finansiranja.

Prema SPOK 2011-2016. sva značajnija sredstva namenjena obrazovnom sektoru usmeriće se u pravcu

podrške vladinim prioritetima i merama kroz predloženi program budžeta. To će se izvršiti pod vođstvom

MONT, koje će usvojiti opšte pristupe u celom obrazovnom sektoru i oslanjati se na procedure Vlade

Kosova za raspodelu i obračun svih resursa.

5 UNICEF je izradio okvir za obrazovne sisteme i škole u kojima se poštuju prava dece, koje su pristupačne za decu i okarakterisane kao „inkluzivne, zdrave i zaštitinički nastrojene prema svoj deci, delotvorne sa decom i koje su angažovane sa porodicama i zajednicama – i decom“. Škole pristupačne za decu imaju za cilj da razviju okruženje za učenje u kojem su deca motivisana i u stanju da uče. Osoblje je prijateljsko i gostoprimljivo prema deci i ispunjava sve njihove zdravstvene i bezbednosne potrebe.


17

MONT za svaku godinu, u saradnji sa razvojnim partnerima, izrađuje godišnji plan realizacije kojim se

obezbeđuju sredstva za redovno vrednovanje učinka obrazovnog sektora, uključujući uticaj važnijih

odluka o planiranju investicija.

1.3 Povod

Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011 – 2016. polazi od Strategije za razvoj visokog obrazovanja

na Kosovu (2005-2015), Strategije za razvoj preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu (2007-2017) i

Srednjoročnog okvira troškova (2011-2013). Strateško-razvojni planovi i Srednjoročni okvir troškova

2011-2013 (SOT) zajedno sa drugim strateškim dokumentima, čine osnovu za izradu SPOK.

Proces izrade strateškog plana rukovodio se i Mapom puta za obrazovni sektor: Celosektorski pristup

(2008) koji ukazuje na način na koji će Vlada Republike Kosova i razvojni partneri preduzeti korake u

pravcu toga da strateški okvir sektora učine funkcionalnim. Mapa puta za obrazovni sektor predlaže da

se dve strategije (preduniverzitetsko i visoko obrazovanje) izrade kao jedinstvena strategija za

obrazovanje na osnovu okvira celoživotnog učenja. Osim toga, Mapa puta preporučuje da se aktivnosti

razvojnih partnera usklade sa jedinstvenom sektorskom strategijom jer je to presudno za razvoj većeg

vlasništva, vođstva i podrške za izgradnju snažnijeg institucionalnog okruženja. To obuhvata procenu

javnih sistema finansijskog upravljanja i prepoznavanje odgovarajućih mehanizama finansiranja za

buduću podršku od razvojnih partnera.

1.4 Strategija za razvoj preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu

(2007-2017)

Najvažniji podsektorski studijski dokument – Strategija za razvoj preduniverzitetskog obrazovanja na

Kosovu 2007-2017 – zvanično je usvojena pre nego što je Kosovo proglasilo nezavisnost 17.02.2008. god.

Nova Vlada Kosova koja je preuzela mandat januara 2008. god. priznala je kontinuitet svoje politike

obrazovanja sa prethodnom vladom u smislu praćenja strateških pravaca utvrđenih u dokumentu.

1.5 Strategija za razvoj visokog obrazovanja na Kosovu

(2005-2015)

Prva izabrana Vlada Kosova usvojila je Strategiju za razvoj visokog obrazovanja na Kosovu 2005-2015,

septembra meseca 2004. god. Dokument predstavlja ishod participatornog procesa a osmišljen je sa

ciljem da olakša integraciju Kosova u Evropski prostor visokog obrazovanja usklađivanjem nacionalnog


18

sistema visokog obrazovanja sa načelima Bolonjske deklaracije. Preduzet je veliki broj mera predviđenih

strategijom; druge su jedva započete ili su jednostavno postale rudimentarne zbog brzih promena u

podsektoru, ne samo na nacionalnom nivou već i na međunarodnom.

1.6 Mapa puta za obrazovni sektor – U pravcu celosektorskog pristupa

Iskustvo je pokazalo da je pristup razvoju obrazovanja u vidu projekta često dovodio do ozbiljnih

vertikalnih i horizontalnih dislokacija u obrazovnom sistemu. Zbog toga, neki od projekata nisu

koordinisani a zato što se nalaze u selektivnim opštinama i imaju različiti fokus, ponekad dolazi do

nepravičnosti u smislu pristupa i kvaliteta između okruga, škola, rodova i potlačenih grupa. Mapa puta za

obrazovni sektor na Kosovu ukazuje na imperativ za inkluzivnost i na to da kretanje u pravcu

celosektorskog pristupa može da obezbedi prilike za Vladu Kosova i razvojne partnere da ostvare bolju

koordinaciju i harmonizaciju u sektoru.

Celosektorski pristup razvoju obrazovanja pokrenut je da bi se otklonio problem fragmentisanih mera.

Karakteristično za ovaj pristup jeste spajanje resursa (ljudskih, finansijskih i materijalnih) kroz

angažovanje svih ključnih aktera u izradi planova za obrazovanje, njihovoj realizaciji, praćenju i evaluaciji.

Celosektorski pristup, međutim, zahteva novi odnos između vlade i razvojnih partnera. Suština

celosektorskog pristupa usvojenog u Mapi puta za obrazovni sektor na Kosovu jeste da se potraže veća

partnerstva, saradnja između ključnih aktera da bi se unapredila osnova resursa za izradu planova,

realizaciju i praćenje sektora. U tom smislu, Vlada Kosova i razvojni partneri uveliko su se angažovali na

konceptualnom planiranju ove strategije. Mapa puta za obrazovni sektor na Kosovu utvrđuje sledeće

prioritete da bi se unapredila delotvornost pomoći, njena efikasnost i koordinacija:

1. Unapređeno strateško planiranje i komparativni podaci;

2. Izrada obuhvatnog plana za izgradnju kapaciteta i bolja iskorišćenost tehničke pomoći;

3. Unapređen budžet za sektor i finansiranje prioritetnih potreba;

4. Unapređen učinak sistema za upravljanje javnim finansijama i umanjenje rizika;

5. Bolja koordinacija razvojnih partnera;

6. Upravljanje za rezultate i praćenje sektorskog učinka.

U Mapi puta za obrazovni sektor na Kosovu takođe je konstatovano više aspekata, potrebnih da bi se

unapredila i ostvarila zajednička i jedinstvena obrazovna strategija, i to:

Inkluzija strategija obrazovanja u ranom uzrastu ili predškolskom vaspitanju, strukovne obuke, kao i ključnih prožimajućih pitanja, npr: rodne ravnopravnosti, manjina i ljudskih prava;

Jasniji prioriteti i mogućnosti, u zavisnosti od raspoloživosti resursa;


19

Inkluzija podataka, analiza i određivanje prioriteta takođe, dobijenih od procena povratnog budžeta i rezultata u strategijama;

Unapređene i jasnije veze sa makroekonomskim okvirom i sektorskim ograničenjima u SOT;

Unapređeni osnovni podaci o obrazovanju kao polazna tačka za strategije.

Važni strateški ciljevi za sektor u vezi su sa izradom boljeg nastavnog plana i programa, unapređenim

kvalitetom i pristupom, nakon razvoja jedinstvene i koherentne strategije. To se već nalazi u postojećim

strategijama ali je potrebno izraditi nove detaljne planove.

1.7 Izrada Strateškog plana za obrazovanje na Kosovu 2011-2016.

Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011-2016. predstavlja obimni konsenzus koji proizilazi iz načela

dogovorenih sa ključnim akterima u obrazovnom sektoru. Svrha, ciljevi politike i aktivnosti zajednički su

za obrazovnu zajednicu u Republici Kosova a dobijeni su na osnovu obimnog učešća u diskusijama, na

radionicama i kroz proces učestalih ocena.

SPOK (2011-2016) predstavlja veliki poduhvat koji prihvata inkluziju i celoživotno učenje kao osnov

celokupnog obrazovnog sistema, kao pravo i obavezu prema građanima. SPOK (2011-2016) počiva na

strategijama preduniverzitetskog i visokog obrazovanja, i Kosovske mape puta čiji je cilj da se unaprede

kvalitet, inkluzija i ravnopravnost, kao i decentralizacija rukovodstvenih struktura, gde opštine imaju

ključnu ulogu, i da se poveća raspoloživost finansijskih sredstava.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije rukovodilo je izradom strategije uz analitički rad i

savetodavnu podršku od međunarodnih i domaćih konsultanata. Sprovedene su važne studije podrške

da bi se obezbedile obuhvatne i najnovije informacije o glavnim pitanjima podsektora i o postojećem

napretku, u poređenju sa ključnim pokazateljima. Ono što je još važnije, studije su prepoznale ključne

izazove i prožimajuća pitanja koja su relevantna za svaki podsektor. Strateški plan za obrazovanje na

Kosovu strukturisan je u skladu sa sprovedenim ključnim studijama:

Predškolsko vaspitanje;

Preduniverzitetsko obrazovanje;

Strukovno obrazovanje i obuka (SOO);

Visoko obrazovanje (uključujući najnovije informacije o nacionalnom istraživačkom programu);

Usavršavanje nastavnika;

Informaciona i komunikaciona tehnologija (IKT);

Obrazovanje odraslih i neformalno obrazovanje;


20

Socijalna inkluzija kroz obrazovanje i obuku.

Na nekoliko konsultativnih radionica sa MONT, razvojnim partnerima i ključnim akterima, osmišljene su

suštinske karakteristike i program strategije. Uspostavljeno je više malih radnih grupa na osnovu

prepoznatih podsektora. Članovi radnih grupa bili su razvojni partneri i gosti, odnosno organizacije koje

rade u obrazovnom sektoru poput nastavnika, sindikata nastavnika i drugih ključnih aktera koji su

učestvovali na radionicama. Radne grupe su se usredsredile na ocenu postojećih izazova podsektora,

njegovih potreba i na iznošenje predloga o prioritetnim budućim dešavanjima, kao i njihovim troškovnim

implikacijama. Rezultat tih radionica bio je sporazum o opštim stavkama, izazovima, ciljevima i

strategijama svakog podsektora. Radionice su obezbedile i preliminarnu procenu troškova kako napora

koji se ulažu u razvoj tako i njihovih stalnih implikacija, kao i prioritete u pogledu različitih nivoa/opcija u

vezi sa resursima.

1.8 Organizacija strateškog plana za obrazovanje na Kosovu 2011-2016.

Strateški plan za obrazovanje na Kosovu za osnovu poređenja uzima 2011. god. i obezbeđuje strategiju

koja obuhvata period do 2016. god. Strateški plan odražava širu filozofsku osnovu celoživotnog učenja

koju je usvojilo MONT i koja je sveobuhvatna. Polazeći od Uvoda, Poglavlje 2. daje pregled konteksta

politike dok nas Poglavlje 3. upoznaje sa skorašnjim razvojnim dešavanjima u sektoru. Prioritetni

rezultati prepoznati su u Poglavlju 4. a ključni programski okviri podsektora razrađeni su u Poglavlju 5.

Realizacija i praćenje Strategije uz ključne pokazatelje učinka podvučeni su u Poglavlju 6. odnosno u

Poglavlju 7. Troškovne implikacije i mobilizacija resursa predstavljeni su u Poglavlju 8. Plan tekuće i

planirane spoljne podrške obrazovnim podsektorima od razvojnih partnera predstavljen je u Aneksu.


21

POGLAVLJE 2: PREGLED KONTEKSTA POLITIKE

2.1 Demografsko i ekonomsko stanje

Republika Kosovo je najnovija država u Evropi. Svoju nezavisnost je proglasila 17.02.2008. god. Od

ukupnog broja stanovnika u Republici Kosova koji se procenjuje na 1,8-2,2 miliona6, etnički Albanci čine

88 %, etnički Srbi 7 % a ostale etničke grupe 5 %. Preko 35 % stanovništva su mladi –uzrasta do 18

godina starosti, 50 % stanovništva ispod 25 godina starosti a više od 75 % stanovništva su mlađi od 35

godina starosti.

Kosovo je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi sa oko 44 procenta stanovništva koji žive u

siromaštvu. Ima jednu od najviših stopa nezaposlenosti u Jugoistočnoj Evropi. Prema podacima Javne

službe zapošljavanja (JSZ), otprilike 45,4 % stanovništva je nezaposleno sa otprilike 345.000 ljudi

evidentiranih u Ministarstvu rada i socijalne politike (MRSP). Stanje privrede utiče na celokupno

stanovništvo a posebno na mlade, žene i decu7.

Problem nezaposlenosti na Kosovu okarakterisan je visokim stopama među mladima (za uzrast od 16-

24)i među ženama i visokom stopom dugoročne nezaposlenosti, dok je visoka stopa nezaposlenosti

primetnija u seoskim nego u gradskim sredinama. Od ukupnog broja evidentiranih nezaposlenih lica, dve

trećine (otprilike 230.000 nezaposlenih) smatraju se nekvalifikovanim a od preostale trećine, polovina

(otprilike 60.000 nezaposlenih) smatra se polukvalifikovanom ili sa zastarelim veštinama, što znači da

postoji veliki deficit veština i veliko nepoklapanje veština.

Ozbiljni ekonomski problemi verovatno će ostati prisutni u kratkoročnom smislu a navedena statistika

verovatno će se povećati u skoroj budućnosti sa dodatnih 20.000 ljudi koji će se pridruživati

nezaposlenima svake godine. SOT (2011-2013) procenjuje da je broj mladih koji svake godine dolaze na

tržište rada takav da se realan privredni rast mora povećati sa trenutnih 4,4 % na najmanje 7 % samo da

bi se apsorbovao taj priliv i da bi doprineo smanjivanju stope nezaposlenosti. Najveći broj zaposlenih

primetan je u javnom sektoru, kao i u novonastalim malim i srednjim preduzećima. Lokalna

poljoprivredna industrija i poljoprivrednici ne mogu da konkurišu međunarodnim proizvodima, i iako je

uglavnom poljoprivredna zemlja, Kosovo i dalje uvozi većinu prehrambenih proizvoda. Bivša javna

preduzeća prolaze kroz bolan proces privatizacije, dok novi privatni sektor još uvek ne može da obezbedi

dovoljno radnih mesta. U isto vreme, radna snaga nema veštine potrebne za lokalno tržište i nova

kretanja u ekonomiji. To je konzistentno sa stavom vlade da potrebe za obrazovanjem i obukom budu

među prioritetima i da se razvijaju tako da obezbede kvalifikacije koje se traže na tržištu rada.

6 http://esk.rks-gov.net/eng/index.php i https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/kv.html 7 Statistička služba Kosova, Anketa radne snage za 2009. god.

http://esk.rks-gov.net/eng/index.php

https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/kv.html


22

Populacija školskog uzrasta i dalje se širi. Na osnovu statistike MONT za 2010. godinu, ima 444.029

učenika/dece uzrasta do 18 godina u kosovskom preduniverzitetskom sistemu sa otprilike 90 %

Albanaca, 7 % Srba, 1,3 % Bošnjaka, 1,1 % Aškalija, 0,3 % Roma, 0,7 % Turaka, 0,4% Egipćana i 0,01 %

Goranaca.

2.2 Nacionalni ciljevi, politika i njihov odnos prema Strateškom planu

Obrazovanje je glavni prioritet Vlade Republike Kosova i jedan od najdinamičnijih sektora kosovskog

društva. Nacionalni razvojni imperativ jeste da se obezbedi univerzalni pristup, da siromašne i ugrožene

grupe, kao i etnička populacija imaju jednak pristup osnovnom obrazovanju, i da se tako podrže

mogućnosti zapošljavanja i učešće u privrednim delatnostima. Pravo na obrazovanje je Ustavom

Republike Kosova (april 2008. godine) i drugim važećim zakonima zagarantovano svima, dok javne

institucije obezbeđuju jednake prilike za sve u skladu sa njihovim sposobnostima i potrebama. Inkluzija

manjina predmet je Strategije za integraciju romske, aškalijske i egipćanske zajednice na Kosovu (2007).

Primenom Ahtisarijevog plana predviđeno je usvajanje oko 100 novih zakona, kao i revizija nekoliko

postojećih u Skupštini Republike Kosova, uključujući i nekoliko zakona koji se odnose na obrazovni

sektor. Posebno, ciljevi politike obuhvataju onu decu, mlade i odrasle, a posebno devojčice i žene kojima

je u prošlosti uskraćen pristup iz mnogih različitih razloga, a nude im nove prilike da učestvuju u

obrazovanju.

Izrađen je Nacionalni akcioni plan za decu sa posebnim potrebama u obrazovanju (2010-2015) i usvojen

je novi zakon o finansijskoj pomoći za porodice sa decom ometenom u razvoju. Izrađen je Strateški plan

za inkluzivno obrazovanje za decu ometenu u razvoju u preduniverzitetskom obrazovanju na Kosovu

(2010-2015) (mart 2010. godine) i obuhvata rano prepoznavanje i intervenciju da bi se povećala

inkluzija; obezbeđuje i jača mehanizme podrške za inkluzivne i pristupačne škole; predviđa stručno

usavršavanje prosvetnog kadra; unapređuje fizičku infrastrukturu za inkluzivne škole i povećava svest o

inkluzivnom obrazovanju.

Više dopunskih studijskih dokumenata odnosi se na veće učešće u obrazovanju na svim nivoima i ima za

cilj da obezbedi univerzalno predosnovno obrazovanje, počevši sa školskom godinom 2010/2011. i da

stvori uslove za obavezno srednje obrazovanje u kratkoročnom do srednjoročnog perioda. Upis na te

nivoe obrazovanja već je povećan, odnosno (predosnovno i srednje) za oko 10 % od ukupnog broja samo

u prošloj godini. Međutim, za to će biti potrebni čvršći odnosi između formalnog obrazovanja i

zapošljavanja. SPOK se bavi potrebom za čvršćim odnosima između obrazovanja i zapošljavanja kroz

dogovorene ciljeve i rezultate.


23

Obrazovni sektor namerava da unapredi kvalitet obrazovanja koje obuhvata značajne i izazovne

promene u primeni školskog nastavnog plana i programa zasnovanog na kompetencijama. Novi Kosovski

okvir nastavnog plana i programa (KONPP) usredsređen je na orijentisanost ka učenicima, kompetencije,

integrisanu nastavu i učenje, fleksibilnost, mobilnost i transparentnost. Utvrđuje viziju za razvoj i

primenu nastavnog plana i programa na Kosovu koji je orijentisan ka učenicima i zasnovan na

kompetencijama, a koji integriše i odražava osnovne vrednosti i načela ljudskih prava, suživota, socijalne

pravde i inkluzivnosti. KONPP takođe, predviđa rešenja za nastavni plan i program uzimajući u obzir

potrebe učenika i obezbeđujući pristup kvalitetnom obrazovanju za sve.

KONPP takođe, zahteva usklađivanje sa obrazovanjem i obukom nastavnika, vrednovanjem i

upravljanjem školama i odeljenjima. U tom pogledu, nastavnici će morati da se usavršavaju i pohađaju

obuku. Sistem licenciranja nastavnika osmišljen je da bi se obezbedio koherentniji razvoj zanimanja i

karijere, i povezan je sa praksama i mehanizmima vrednovanja rada nastavnika, koji služe da se unapredi

kvalitet nastave i učenja u odeljenjima. Svaki nastavnik na Kosovu mora da zadovolji minimalne

standarde koji obuhvataju četvorogodišnje osnovne akademske studije za obrazovanje nastavnika ili

obrazovanje relevantnoj oblasti, u skladu sa novim Okvirom kvalifikacija nastavnika.

Zakoni

Novi zakon o preduniverzitetskom obrazovanju zamenjuje Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju iz

2002. godine. Osim što je usklađen sa Zakonom o obrazovanju u opštinama Republike Kosova, novi

zakon uvodi inovacije u sistem, uključujući produženo obavezno obrazovanje od 5 do 18 godina starosti

(13 godina), nove uslove za kvalifikacije nastavnika, nov status radnog odnosa za nastavnike i dalji

prenos odgovornosti sa opština na škole.

Vlada Kosova sprovodi važne reforme u decentralizaciji usluga. Značajnu ulogu u upravljanju

obrazovanjem sada imaju 36 opštine a načela opštinskog finansiranja i budžetiranja strukturisana su u

skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne uprave (FLU). Zakon o obrazovanju u opštinama Republike

Kosova (Zakon br. 03/L-068) usvojen je maja 2008. god. i njime se reguliše organizacija javnih prosvetnih

ustanova, kao i javno obrazovanje na svim nivoima, i određuju se odgovornosti i nadležnosti MONT i

opština po pitanju obrazovanja. Neki propisi još uvek nisu primenjeni, npr: obrazovanje na srpskom

jeziku se i dalje vrši u okviru prosvetnog sistema Republike Srbije8.

Zakon o nacionalnim kvalifikacijama (novembar 2008. godine) predviđa zakonski osnov za Kosovski okvir

kvalifikacija koji reguliše novoosnovana Nacionalna agencija za kvalifikacije (NAK). Upis u visokoškolsku

ustanovu delimično je regulisan Zakonom o finalnom ispitu i državnom maturskom ispitu (Zakon 8 Prema Sveobuhvatnom predlogu za rešenje statusa (Aneks III) saradnja sa relevantnim organima Republike Srbije može se odvijati za (a) izradu nastavnog plana i programa, i udžbenika, (b) finansijsku podršku (član 11) i (c) neposrednu saradnju između decentralizovanih opštinskih organa i institucija Republike Srbije (član 10).


24

2008/03/L-018). Ovaj zakon obavezuje sve visokoškolske ustanove da prihvate rezultate ostvarene u

srednjoj školi (interna evaluacija) i rezultate ostvarene na državnom maturskom ispitu (eksterna

evaluacija). U isto vreme, revidiraju se zakoni o preduniverzitetskom i visokom obrazovanju da bi se

uskladili sa novim pravnim okvirom. Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju širi opseg obaveznog

obrazovanja, dok Zakon o visokom obrazovanju, između ostalog, ima za cilj da olakša zakonski i

odgovorni razvoj visokog obrazovanja kroz uspostavljanje dinamičkih ustanova koje se mogu porediti sa

drugim sličnim ustanovama u Evropskom prostoru visokog obrazovanja.

Predškolsko vaspitanje je regulisano Zakonom o predškolskom vaspitanju (2006), Opštim standardima za

predškolsko vaspitanje na Kosovu za uzrast od 3-6 godina (2006) i Nastavnim planom i programom za

predškolsko vaspitanje na Kosovu za uzrast od 3-6 godina (2006), a inkluzivno obrazovanje Strateškim

planom za organizaciju inkluzivnog obrazovanja na Kosovu 2010 – 2015. Više ključnih dokumenata,

relevantnih za predškolsko vaspitanje, takođe će biti revidirano. Rad se nastavlja na osmišljavanju

standarda za razvoj i učenje u ranom detinjstvu (do 6 godina) kao i na izradi nacionalnog strateškog

plana za sprečavanje ispisivanja (2009-2014).

Zakon o obrazovanju odraslih (Zakon br. 02/L-24) usvojen je juna 2005. god. sa ciljem da se uspostavi

sistem učenja za odrasle na Kosovu. Cilj Zakona je da promoviše celoživotno učenje za sve. Zakon

uspostavlja okvir za učenje kod odraslih, uključujući kompenzacijsko učenje, drugo obrazovanje i obuku

za odrasle, koji nije bio regulisan Zakonom o osnovnom i srednjem obrazovanju, Zakonom o visokom

obrazovanju i Zakonom o strukovom obrazovanju i obuci. Okvir se ne odnosi na učenje kod odraslih pod

statutornim mandatima drugih vladinih institucija, kao prema Uredbi 2001/19 (sa izmenama i

dopunama), ili prema načinu koji se primenjuje van obrazovnih ustanova i ustanova za obuku koje su

regulisane ovim Zakonom.

Celoživotno učenje

Celoživotno učenje ima potencijal da unapredi živote svih građana Kosova kroz obezbeđivanje

mogućnosti za pojedince da unaprede svoje radne sposobnosti i da rade na ličnim ciljevima razvoja.

MONT će u periodu između 2011. i 2016. god. usredsrediti svoje napore na celoživotno učenje tako što

će veću pažnju posvetiti obezbeđivanju i podeli programa i kurseva obuke koji su i neformalni i

namenjeni odraslima. Značajniji i merljiviji rezultati ostvareni su posebno u pogledu smanjivanja

nepismenosti među devojčicama i ženama, kao i ulaganjem u podršku toj grupi da stekne osnovne

kvalifikacije i veštine za svakodnevni život. Vlada Republike Kosova, odnosno međuministarska grupa za

održivo zapošljavanje, izradila je Strategiju za razvoj i održivo zapošljavanje (SROZ). MONT je kao

visokoprioritetne odredio programe za stručno osposobljavanje za sve građane Kosova, sa ciljem da se

razviju ljudski resursi.


25

2.3 Vizija i ciljevi obrazovnog sektora

Ovaj dokument predstavlja koherentan strateški plan za obrazovni sektor, jer se u vreme pripreme bavio

važnim pitanjima i na osnovu kojeg će obrazovni sistem odgovoriti na stvarne potrebe pružanja pomoći

za izgradnju kapaciteta u ključnim obrazovnim podsektorima. Kao takav, strateški plan reafirmiše cilj

Vlade Kosova za reformu sektora koji uzima u obzir rodnu ravnopravnost i koji je inkluzivan, i koji usvaja

mere podrške koje će zadovoljiti potrebe siromašnijih i ugroženih grupa, i koji će većinskim i manjinskim

zajednicama omogućiti ravnopravan pristup obrazovanju, čime će podržati mogućnosti za zaposlenje i

učestvovanje u ekonomskim aktivnostima, posebno za žene. SPOK je takođe usredsređen na bolje

obrazovno upravljanje posredstvom dosta ojačane i posvećene obrazovne uprave, od centralnog nivoa i

opština preko izgradnje kapaciteta za unapređeno pružanje usluga u obrazovanju.

Vizija za obrazovanje je da se stvori inkluzivan obrazovni sistem i da se svim građanima u Republici

Kosova obezbedi ravnopravan pristup kvalitetnom obrazovanju na svim nivoima; sistem koji

ljudima na Kosovu obezbeđuje doživotne veštine za napredno znanje integrisano u evropsko

društvo i koji doprinosi dugoročnom održivom razvoju zemlje kroz stvaranje radnih mesta i

unapređenu društvenu koheziju.

Ciljevi obrazovnog sektora nastoje da građanima Kosova daju prednosti uz istovremeno prihvatanje

izazova koji su pred datom vizijom:

1. Da olakša i promoviše integralni razvoj svakog pojedinca;

2. Da razvije i podstakne obrazovni sistem koji zadovoljava potrebe Kosova i njegovih građana kroz održivo celoživotno učenje;

3. Da uspostavi, sačuva i unapredi standarde i značaj svih nivoa obrazovanja na Kosovu prema evropskim standardima;

4. Da koristi svih nivoa obrazovanja učini dostupnim što je više moguće svim građanima Kosova;

5. Da promoviše nauku i tehnologiju za savremeno društvo uz poklanjanje posebne pažnje IKT;

6. Da promoviše inkluzivnost u obrazovanju i obuci koja je dostupna socijalno isključenim licima, siromašnima, licima sa posebnim potrebama kao i onima koji su uskraćeni za obrazovanje i marginalizovani te da unapredi mogućnosti za obrazovanje žena i devojčica;

7. Da promoviše socijalnu inkluziju kao glavni koncept koji obuhvata potpuno učešće svih ljudi, bez obzira na njihove socijalne razlike (kao što su rod, etnička pripadnost, klasa društva i ograničene sposobnosti) u ekonomskom, socijalnom i kulturnom životu;

8. Da obezbedi šire učešće u donošenju odluka ljudi na čije živote te odluke utiču, kao i na njihova osnovna prava.


26

2.4 Struktura obrazovnog sektora u Republici Kosova

Više institucija obezbeđuje formalno obrazovanje koje obuhvata predškolske ustanove, centre

kompetentnosti, univerzitete i koledže. Obrazovni sistem obuhvata predškolsko vaspitanje (deca do 3

godine i od 4-5 godina) i predosnovni 0 razred za decu uzrasta od 5-6 godina, preduniverzitetsko

obrazovanje za decu uzrasta od 6-18 godina a koja pohađaju jedan od tri nivoa obrazovanja: osnovna

škola (deca uzrasta od 6-11 godina u razredima od 1-5), niža srednja škola (uzrast od 11-15 godina u

razredima od 6-9) i viša srednja škola (uzrast od 15-18 godina u razredima od 10-12/13). Obavezno

obrazovanje se produžava sa osnovnog obrazovanja od 1. do 12. razreda tako da obuhvati i više srednje

obrazovanje, odnosno decu uzrasta od 6 do 18 godina9. To znači da obavezno obrazovanje obuhvata od

9 do 13 godina školovanja posle čega sledi strukovno i visoko obrazovanje.

Preduniverzitetsko obrazovanje je najveći podsektor u okviru obrazovnog sistema Republike Kosova i

svakodnevno služi 20 % stanovništva Kosova. Neuniverzitetsko tercijarno obrazovanje počinje od 18.

godine. Vlada Kosova trenutno planira da više srednje obrazovanje i jednu godinu predosnovnog

obrazovanja učini obaveznim. Kao rezultat izrade novog nastavnog plana i programa za strukovno

obrazovanje, Vlada Kosova planira i da sve programe strukovnog obrazovanja uvrsti u razrede od 10-12.

9 Zakon o preduniverzitetskom obrazovanju obaveznim predviđa obrazovanje od 1. nivoa (član 12. stav 3).


27

POGLAVLJE 3: RAZVOJI I INICIJATIVE U OBRAZOVNOM SEKTORU

3.1 Pregled dostignuća i ključnih izazova u podsektoru10 Nova politika se usvaja a Vlada Kosova je u procesu primene licenci za nastavnike, daljeg jačanja

decentralizacije obrazovanja prema opštinama, besplatnih udžbenika za decu koja pohađaju obavezno

obrazovanje, eliminacije smena u kosovskim školama, itd. Zakoni se revidiraju u skladu sa novom

politikom a podzakonska akta se usvajaju radi primene istih uz preko 20 administrativnih uputstava

donesenih samo u poslednje tri godine.

Kako informacije i komunikacija postaju sve važnije u našim svakodnevnim životima i u životu naših

zajednica, uloga individualnog učenika od suštinskog je značaja i postaje sve više deo fokusa. Vlada

Kosova trenutno ulaže u informacionu i komunikacionu tehnologiju (IKT) i planira uvođenje e-učenja kao

dopunu konvencionalnijem učenju u odeljenju. Okvir politike će biti potreban za onu IKT koja se koristi

da bi se rešavali problemi u obrazovanju. To je oblast u koju je potrebno značajno ulagati u smislu

obučavanja nastavnika i rukovodioca sa ciljem da isti unaprede svoje znanje i promene svoje ponašanje;

kvalifikovani tehničari moraju biti na raspolaganju kao i dovoljno sredstava za opremu, softver,

održavanje i podršku. Osim toga, iako IKT predstavlja važan deo formalnog obrazovnog sistema, ona

može biti jednako važna u neformalnom obrazovnom okruženju, stvarajući tako prilike za celoživotno

učenje. Posebno, angažovanje u svim podsektorima i izgradnja veština u oblasti IKT može stvoriti nove

prilike za nova radna mesta uz istovremeno podstrekivanje žena da steknu te veštine na način na koji će

to promovisati ekonomsko osnaženje žena.

U toku je izrada novog nastavnog plana i programa zasnovanog na kompetencijama koji podstiče

„učenje da bi se naučilo, rešavanje problema, kritičko razumevanje i anticipatorno učenje“ – to su samo

neke od osnovnih veština i sposobnosti neophodnih da bi se celoživotno učenje našlo u praksi, podržano

informacionom i komunikacionom tehnologijom. Izradiće se i nastavni plan i program koji uzima u obzir

rodnu ravnopravnost, i koji osporava postojeće društvene i rodne norme. Za takav novi kontekst učenja

potrebna je drugačija vrsta nastavnika i predavača. Nastavnici će morati da nauče nove veštine da bi

ostali u hodu sa novim znanjem, pedagoškim idejama i novim tehnologijama. Pošto učenje postaje

susretljivije, nastavnici moraju da se kontinuirano stručno usavršavaju, a za sve to je potrebno

promovisati mreže stručne podrške, kao i prosvetne organizacije u regionu.

10 Najnovije informacije i podaci potiču od naručenih podsektorskih studija i druge dokumentacije, uključujući Pregled kosovskih javnih rashoda od 05.05.2010. god. i SOT 2011-2013.


28

Širenje koncepta i prakse inkluzivnog obrazovanja da bi se prihvatila potpuna raznolikost mladih koji

potencijalno mogu imati manje prednosti u pristupanju i učestvovanju u obrazovanju, mora uzeti u obzir

spektar više razloga za isključivanje i diskriminaciju, kao i raznolike oblike segregacije koji obuhvataju

različite kontekste, različite istorije i različite faktore kojima se treba pozabaviti.

Inkluzija manjina

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije nastaviće da povećava mogućnosti za sve etničke

zajednice (manjinske i većinske zajednice) koje žive u Republici Kosova, da bi se obrazovali na maternjem

jeziku. Osim na albanskom jeziku, nastava se odvija i na srpskom, bosanskom i turskom jeziku. Školska

pedagoška dokumentacija (razredni dnevnik, transkripti, glavni registar učenika, diploma i svedočanstva)

izrađena je i objavljena na jezicima zajednice. Pažnja se poklanja obrazovanju romske, aškalijske i

egipćanske (RAE) zajednice kroz više mera podizanja svesti i stimulacije, kao i kroz izradu nastavnog

plana i programa na romskom jeziku, sa elementima njihove kulture i istorije, kao fakultativni predmet.

Nezavisna komisija je uspostavljena 2009. god. da bi revidirala nastavni plan i program, i udžbenike na

srpskom jeziku, u svrhu integracije te zajednice u obrazovni sistem i nastaviće da radi u paraleli sa

revidiranjem nastavnog plana i programa, i udžbenika na jezicima drugih zajednica (turski i bosanski)11.

Uz podršku Visokog komesara OEBS-a za nacionalne manjine (VKNM), izrađuje se udžbenik za učenje

albanskog jezika kao drugog jezika za učenike koji nisu deo albanske zajednice, kao i još jedan udžbenik o

građanskom i međukulturološkom vaspitanju, uključujući i pedagoško predstavljanje zajednica koje žive

na Kosovu.

Trenutno se uvode podsticaji za inkluziju na drugim nivoima obrazovanja. MONT sarađuje sa

Ministarstvom za zajednice i povratak (MZP) i UNDP-om oko dodele 70 stipendija za đake i 16 stipendija

za studente koji dolaze iz RAE zajednice. Švedska podržava otvaranje Međunarodnog poslovnog koledža

koji se nalazi između severne i južne Mitrovice, da bi se mladima iz svih zajednica na Kosovu obezbedile

kvalitetne usluge i veštine.

Inkluzija dece ometene u razvoju i sa posebnim obrazovnim potrebama u osnovno

obrazovanje

MONT radi na izradi svog strateškog plana za inkluzivno obrazovanje za decu sa posebnim obrazovnim

potrebama u preduniverzitetskom obrazovanju na Kosovu (2010-2015) i ostaje posvećeno povećanju

nivoa obrazovanja dece sa posebnim obrazovnim potrebama u redovnom obrazovanju, u susednim

školama.

11 Nezavisna komisija za reviziju srpskog jezika, nastavnog plana i programa, i nastavnog materijala.


29

Specijalne škole će pak pružati obrazovanje deci sa ozbiljnim ili višestrukim invaliditetom. Trenutno

postoji sedam specijalnih škola (pet su preobražene u resursne centre, koji pružaju podršku deci sa

posebnim obrazovnim potrebama, a koja uče u redovnim školama, kao i njihovim nastavnicima i

roditeljima) i 73 pripojenih odeljenja koja rade u okviru redovnih škola.

Nova uloga nastavnika inkluzivnog obrazovanja uvedena je u tri redovne škole, a ti nastavnici pružaju

usluge za 40 učenika sa posebnim obrazovnim potrebama, koji pohađaju redovna odeljenja (2009).

Planirano je da se broj nastavnika inkluzivnog obrazovanja poveća u skoroj budućnosti, kako u

predškolskim, tako i u osnovnim školskim ustanovama. Sve škole koje su nedavno izgrađene ili koje su u

procesu izgradnje prilagođavaju se tako da zadovolje potrebe dece sa posebnim obrazovnim potrebama.

Kvalitet nege i obrazovanja u ranom detinjstvu ograničen je malim brojem kvalifikovanih nastavnika. U

smislu nege i razvoja u ranom detinjstvu, i dalje je veliki deficit obučenih predškolskih nastavnika.

Strategije za obezbeđivanje pristupa isključenoj deci i omladini van škola biće ispitana kao mogućnost u

skladu sa načelima inkluzije.

Rodna ravnopravnost

Disparitet između rodova preovlađuje u celom sistemu. Opšti trend rodova kao što je indeks rodnog

pariteta, odnos upisa i procenat devojčica koje upisuju škole sugeriše da se nedostatak u smislu rodne

ravnopravnosti postepeno uklanja na nižim nivoima u školama. Međutim, taj nedostatak se uveliko

povećava u korist dečaka kako učenici dostižu višu lestvicu u obrazovanju. Unapređenje opšteg upisa,

svršetka i uklanjanje nedostatka u smislu rodne ravnopravnosti, posebno kod srednjeg i visokog

obrazovanje, zavisiće od unapređenja kvaliteta obrazovanja, obezbeđivanja ravnopravnih resursa kao i

od toga da za siromašne roditelje ne postoje razlozi da svojoj deci uskraćuju obrazovanje.

Obrazovanje žena, devojčica i dece ostaje pitanje koje zaslužuje pažnju i obuhvata sve veći broj dece

koja ulaze u rano detinjstvo i osnovne škole, kao i sve veći pristup i zadržavanje u srednjem i visokom

obrazovanju, posebno za devojčice i žene. Moramo da podstaknemo veći broj devojčica i žena da uče

netradicionalne predmete i da pohađaju SOO. Strukovna obuka nudi održive mogućnosti za devojčice

koje ne mogu da pohađaju visokoškolske ustanove, kao i za žene koje nemaju formalno obrazovanje i

može da unapredi njihov ekonomski status.

Širenje koncepta i prakse inkluzivnog obrazovanja da bi se prihvatila potpuna raznolikost mladih koji

potencijalno mogu imati manje prednosti u pristupanju i učestvovanju u obrazovanju, mora uzeti u obzir

spektar više razloga za isključivanje i diskriminaciju, kao i raznolike oblike segregacije koji obuhvataju

različite kontekste, različite istorije i različite faktore kojima se treba pozabaviti. Od posebnog značaja u


30

pogledu pristupa obrazovanju jeste uloga strukovnog obrazovanja i obuke (SOO) u smislu unapređenja

socijalne inkluzije i kohezije. To je delimično u vezi sa fragmentisanim načinom na koji se politika

obrazovanja kreira i realizuje, kao i sa fragmentacijom razvoja nastavnika za različite nivoe obrazovanja

ili između različitih predmeta.

Rodna struktura nastavnika na nivou predškolskog vaspitanja i predosnovnog obrazovanja uglavnom

obuhvata ženski rod ali predstavljenost žena je daleko manja kako se penjemo na lestvici obrazovanja.

Na nivou višeg srednjeg obrazovanja, paritet nastavnika ženskog roda polako je rastao od 2004. god. ali i

dalje ima samo 33 % nastavnika ženskog roda (statistika iz 2008/2009). Na najvišim nivoima

obrazovanja, primetno na Univerzitetu u Prištini, od ukupnog broja stalnih profesora jedva da ima 25

žena.

Prenatrpane škole

Mnoge škole na Kosovu i dalje rade u 2 smene i uopšteno, školski objekti nisu u dobrom stanju zbog

čega je potrebno unaprediti kvalitet učionica i okruženja za učenje. Stalni troškovi često se ne planiraju

pa je zbog toga održavanje školskih objekata loše. Za to je potrebno uvesti potpuno posvećen proces za

izradu planova za objekte u MONT, kao i za izradu planova održavanja za sve školske objekte na Kosovu.

Za primenu politike obaveznog predosnovnog i višeg srednje obrazovanja biće potreban veći broj

obučenih nastavnika, više materijala za učenje, kao i mnogo više učionica da bi se zadovoljila postojeća

potražnja za upisom u više srednje škole, i za smanjenje trenutnog prosečnog broja od 32,3 učenika po

odeljenju u višim srednjim školama na Kosovu (uglavnom u gradskim sredinama) u poređenju sa 23,3

učenika po odeljenju u osnovnim i nižim srednjim školama.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je od 2008. god. intenzivno počelo svoje aktivnosti u

pravcu unapređenja školske infrastrukture, renoviranjem i izgradnjom aneksa postojećim školskim

objektima i izgradnjom i opremanjem novih. U tom periodu, MONT je uspelo da u velikoj meri unapredi

školsku infrastrukturu, izgradnjom 65 novih školskih objekata od kojih su 58 osnovne škole, 6 srednje

škole i jedna muzička škola. Većina se nalazi u gradskim sredinama a cilj je bio da se prime učenici iz

prenatrpanih škola. Kao rezultat toga, broj škola sa 3 i 4 smene spao je sa 100 (10 procenata ukupno) u

2007. god. na 58 (od maja 2009. godine), a od kojih je samo jedna imala 4 smene. Pod izgradnjom u

2009. god. bila je 41 osnovna škola a 11 škola sa 3 smene dobilo je anekse uz podršku od razvojnog

partnera.

Vlada Kosova namerava da smanji broj škola sa 2 smene u periodu koji pokriva SPOK. Sve nove škole

poseduju učionice, laboratorije, upravni deo, deo sa više svrha, pristup i objekte za decu sa posebnim

potrebama, i za druge potrebe. Samim tim, da bi se povećalo učešće u obrazovanju, ali i da bi se na kraju


31

eliminisala potreba za smenama u kosovskim školama, planira se izgradnja novih škola, čime bi se školski

prostor na Kosovu povećao za preko 10 procenata za četiri godine.

Nastavni plan i program i materijal za učenje

Glavni prioritet za Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je da primeni novi Kosovski okvir

nastavnog plana i programa). To je u skladu sa Strategijom za razvoj preduniverzitetskog obrazovanja na

Kosovu (2007-2017). Revidirani Kosovski okvir nastavnog plana i programa u potpunosti uzima u obzir

razvojna dešavanja u obrazovanju od 2000. godine, postojeće zakone u oblasti obrazovanja, kao i

postojeće globalne trendove u obrazovanju. Privremena upravna grupa uspostavljena je januara meseca

2010. god. sa mandatom da stvori Kosovsku agenciju za nastavni plan i program, standarde i

vrednovanje.

Kosovski okvir nastavnog plana i programa predstavlja viziju za stvaranje savremenih i visokokvalitetnih

škola. Okvir će poslužiti kao osnova za izradu predmetnog nastavnog plana i programa, i nastavnog plana

i programa za posebne predmete počevši od 2010. god. pa nadalje. Kosovski okvir nastavnog plana i

programa predstavlja regulatorni dokument za opšti „sistem nastavnog plana i programa“ u Republici

Kosova. On utvrđuje:

• zajedničku svrhu i ciljeve obrazovnog sistema i • posebne karakteristike različitih nivoa obrazovanja.

To je glavni dokument za upućivanje za:

• izradu nastavnog plana i programa, • izradu i upotrebu resursa za učenje i • izradu smernica za obuku nastavnika pre i tokom zaposlenja, i za podršku nastavnicima.

Njime će se rukovoditi kreatori politike, izrađivači nastavnog plana i programa, školski i prosvetni

administratori u procesu osmišljavanja, organizacije, upravljanja i vrednovanja školskih aktivnosti i

delotvornosti.

On usvaja pristup zasnovan na kompetentnosti i ishodima učenja koji će učenike bolje opremiti

odgovarajućim veštinama i sposobnostima za tržište rada i znanja na Kosovu. Ti pristupi zahtevaju

celosektorske promene i reforme u vezi sa izradom nastavnog plana i programa, obrazovanjem

nastavnika na nivou univerziteta, obučavanjem nastavnika na radnom mestu, upravljanjem školama,

izradom materijala i vrednovanjem rada učenika.


32

Program engleskog jezika

Program ima za cilj da obuhvati izgradnju kapaciteta i usavršavanje nastavnika u sektoru nastave i učenja

engleskog jezika. Njegovi ciljevi su da se razviju znanje i veštine nastavnika, i da se nastavnicima koji

održavaju obuku obezbedi mogućnost da steknu kvalifikacije za predavanje engleskog jezika, a koje su

priznate u javnom sektoru.

Predškolsko vaspitanje

Dokazano je da predškolsko vaspitanje daje velike prednosti deci u njihovom daljem obrazovanju ali je

prihvaćeno da roditelji i porodica imaju posebno značajnu ulogu u procesu obrazovanja deteta. Prve

godine učenja ključne su za razvoj deteta. Vlada Kosova je posvećena ciljevima Obrazovanja za sve koji

posebno nastoje da: „prošire i unaprede obuhvatnu negu i obrazovanje u ranom detinjstvu, posebno za

najugroženiju i najuskraćeniju decu“ podržavajući integrisani pristup koji kombinuje proces vaspitanja,

školovanja, dečije igre i profesionalne nege. Jednogodišnje predškolsko vaspitanje deo je obaveznog

obrazovanja prema novom zakonu, dok se usluge za najmlađu decu sastoje više od kombinacije oblasti

ishrane/zdravlja/vaspitanja. Za decu uzrasta do 3 godine, roditeljsko vaspitanje je od suštinskog značaja.

Biće neophodno da se jasno definiše šta vlada nastoji da postigne za jednu godinu predškolskog

vaspitanja i dnevnu negu za uzrast do 3 i od 3 do 5 godina.

Imajući u vidu značaj školske spremnosti, od suštinskog je značaja da se kao cilj ostvari 100 % upisa u

predškolsko vaspitanje umesto da se poveća predosnovno obrazovanje za mlađu decu. Međutim, postoji

hitna potreba da se unapredi pristup predškolskom vaspitanju, posebno u ekonomski zaostalim

sredinama. Usluge za mlađu decu će samim tim zahtevati veći višesektorski pristup zajedno sa

Ministarstvom zdravlja (MZ) i Ministarstvom rada i socijalne politike (MRSP).

Vlada Kosova takođe, prepoznaje presudnu ulogu koju bi organizovano društvo trebalo da ima u smislu

ostvarivanja ciljeva za predškolsko vaspitanje; stoga, značajan deo napora biće usredsređen na

promovisanje partnerstava od javnog interesa. Takođe, posvećeni smo tome da podržimo rad koji

obavljaju organizacije i NVO, a koje podržavaju aktivnosti u ranom detinjstvu i projekte u datoj oblasti.

Početak procesa decentralizacije takođe će doneti nove prilike za usmeravanje te energije i ubrzavanje

širenja mreže predškolskog vaspitanja. Opštinski razvojni planovi pripremiće se tako da stvore sinergiju

sa postojećim inicijativama od privatnih socijalnih faktora.


33

Stručno usavršavanje nastavnika

Prioritet je da se razvije održivi sistem obuhvatne obuke nastavnika uz posebnu pažnju koja se poklanja

obuci nastavnika koji će držati obuku i obuci za nastavnike na radnom mestu, sa ciljem da se obezbedi

kompetentnost nastavnika da primenjuju Kosovski okvir nastavnog plana i programa i da se podigne

standard nastave u srodnom okruženju učenja u odeljenju. Proces licenciranja nastavnika započet je

septembra 2008. god. na osnovu Administrativnog uputstva 16/2008, koje ima za cilj da utvrdi standarde

nastave, zarada i unapređenja karijere posredstvom sistema bodovanja. Zasnovan je na kvalifikacijama

pre stupanja u radni odnos da bi se u sistem privukli sposobni nastavnici i da bi se motivisali da se stalno

stručno usavršavaju, u svrhu unapređenja učenja u kosovskim školama. To će dovesti do povećanja

potražnje i potrebe za obukom nastavnika, posebno na radnom mestu.

Sistem licenciranja takođe je usko povezan sa sistemom zarada za nastavnike. U tom pogledu,

uspostavljen je Državni savet za licenciranje nastavnika (DSLN) koji će kreirati politiku i nadgledati proces

licenciranja nastavnika, a napori su usredsređeni na stručno usavršavanje nastavnika. Dva važna

podzakonska akta donesena su aprila 2010. god. Novo Administrativno uputstvo 5/2010 o licenciranju

nastavnika uspostavlja koherentan sistem za licenciranje nastavnika i njihovo napredovanje u karijeri, na

osnovu kvalifikacija, iskustva, stručnog usavršavanja i rada, dok Administrativno uputstvo 4/2010

utvrđuje kriterijume za akreditaciju ustanova koje pružaju obuku na radnom mestu, kao i programa za

obuku na radnom mestu. Trenutno se radi na izradi profesionalnog sistema za vrednovanje rada

nastavnika koji će poslužiti kao osnov za njihovo unapređenje i napredovanje u karijeri. Postoji potreba

da se obnovi program za obuku nastavnika na radnom mestu, u skladu sa novim uslovima predviđenim

Kosovskim okvirom nastavnog plana i programa.

DSLN je izgradio sistem stručnog usavršavanja nastavnika po kojem je svaki nastavnik u obavezi da završi

najmanje 100 časova obuke na radnom mestu, na svakih 5 godina, da bi stekao veštine neophodne da

zadrži svoju licencu za nastavnika. Te veštine su u vezi sa primenom nastavnog plana i programa, kao i

druge selektivne obuke. Zatim, program Evropske računarske vozačke dozvole (ERVD) praćen je od 2009.

god. Program predstavlja dugoročnu posvećenost obezbeđivanju svih mogućnosti nastavnicima i

unapređivanju njihovog kapaciteta da primenjuju vladin cilj za kompjuterizaciju svih škola do 2015. god.

Planirano je da dopunski sistem stručnog usavršavanja, uključujući kontinuiranu obuku nastavnika na

radnom mestu (da bude obavezan na osnovu novog nacrta zakona o preduniverzitetskom obrazovanju)

a unapređenje kvalifikacija nastavnika kroz osnovne akademske studije postaviće temelj za primenu

novog nastavnog plana i programa, kao i za unapređenje nastave i učenja u odeljenju. Postojeći sistem

licenciranja nastavnika, predviđeno vrednovanje rada nastavnika, kvalifikacije nastavnika na radnom

mestu i reforma programa univerzitetskog obrazovanja nastavnika, imaju za cilj da se zadovolje

relevantni standardi i da se unapredi rad nastavnika.


34

Strukovno obrazovanje i obuka na srednjem nivou

Vlada Kosova prihvata da je preduslov za održivo unapređenje kvaliteta i usluga razvoj strukovnog

obrazovanja i obuke (SOO). Uspostavljen je Savet za strukovno obrazovanje i obuku (SSOO) i izrađeni su

Okvir i Akcioni plan, kao i Okvir za osiguranje kvaliteta u svrhu opisivanja načina za praćenje i

vrednovanje osiguranja kvaliteta, i obezbeđivanja kvalitetnog rada ustanova za SOO.

Sektor SOO u Republici Kosova opslužuje veliki deo (56 %) učenika viših srednjoškolskih ustanova. Na to

se gleda kao na priliku da se poveća značaj i uticaj datog sektora na živote mladih ljudi. Iako nije

adekvatno zastupljen u javnom budžetu, primio je jednu trećinu (38 %) ukupne podrške obrazovanju od

razvojnih partnera. Postojeće reforme obuhvataju veću raspoloživost SOO, integrisanje novih

modularnih sistema nastavnog plana i programa za sve tokove i profile u školama, obezbeđivanje veće

koherencije između potreba tržišta, profila i tokova koji se nude u ustanovama za SOO. Izrada

Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK) napreduje u skladu sa Evropskim okvirom kvalifikacija, kao i sa

akreditacijom i licenciranjem programa SOO. Kapacitet upravljanja unapređen je na svim nivoima SOO sa

namerom da se izgradi sistematičniji pristup obučavanju nastavnika SOO.

MONT u saradnji sa razvojnim partnerima trenutno realizuje nekoliko školskih programa čiji je cilj da se

unaprede preduzetničko znanje učenika i veštine u pogledu tržišne ekonomije. Veliki broj učenika dobio

je priliku da obavi praktični deo svog školovanja (u odgovarajućim tokovima i profilima) u različitim

proizvodnim ili uslužnim preduzećima kao uslov modularnog nastavnog plana i programa za primenu

praktične obuke. Očekuje se da će se takva saradnja povećati u predstojećim godinama.

Glavni izazov kada školovanje postane obavezno do 12. razreda jeste da će biti potrebni posebni

programi ili će morati da se stvore druge mogućnosti za učenike ometene u razvoju i sa posebnim

obrazovnim potrebama da bi isti učestvovali u obrazovanju i nastavili svoje školovanje posle 9. razreda.

Saradnja sa razvojnim partnerima podrazumevala je velika ulaganja u izgradnju i preobražaj šest od

sedam planiranih centara kompetentnosti za SOO početkom 2009. godine – po jedan u svakom od

sedam regiona. Centri kompetentnosti se mogu smatrati najistaknutijom inicijativom za većom

privlačnošću i prestižom SOO i da bi se strukovna obuka artikulisala na tržištu rada na osnovu sektora. U

tom smislu, centri kompetentnosti mogu biti odlučujući primeri ključnih karakteristika reforme kao što

su autonomija, višestruke usluge, učenje zasnovano na radu i fleksibilna pedagoška organizacija. Uspeh

će uveliko zavisiti kako od angažovanja preduzeća tako i njihovih sektorskih predstavnika na stvaranju

veza sa tercijarnim obrazovanjem.

Strateški cilj ovakvog ulaganja nije samo da se uspostave samofinansirajuće kvalitetne ustanove za

obrazovanje i obuku, već i da se prepoznaju kvalitetne ustanove među postojećim strukovnim školama,


35

kao i da bi se one podržale u unapređenju svog kvaliteta kroz najbolje prakse koje nude centri. Samim

tim, cilj je da se promoviše visokokvalitetno SOO u srednjem (a kasnijem i višem netercijarnom)

obrazovanju, u tokovima i profilima zasnovanim na potrebama tržišta rada na Kosovu i šire.

Trenutno postoje tri centra kompetentnosti koji su funkcionalni, jedan u fazi izgradnje a koji će nuditi

profile iz oblasti građevine i veština trgovanja (Srbica), jedan koji nudi programe ekonomije i upravljanja

(Mališevo), i poljoprivrede (Suva Reka). Za sve te centre izrađen je nastavni plan i program a

rukovodstveno i nastavno osoblje prošlo je obuku. Uspostaviće se ukupno sedam centara, uključujući:

zdravstvenu negu i zdravstvenu zaštitu (Uroševac), trgovinu i ekonomiju (Prizren), šumarstvo (Peć) i IKT

(Priština).

Obrazovanje odraslih i neformalno obrazovanje

Zbog više godina nestabilnosti, mnogi odrasli su propustili formalno obrazovanje. Kosovo je još uvek u

početnoj fazi razvoja obrazovnog sistema za odrasle a strukovna obuka koja je obezbeđena preko

privatnih ustanova još uvek nije regulisana. Postojeća politička i ekonomska tranzicija predstavlja mnoge

nove izazove za Kosovo u smislu pružanja mogućnosti preko razvoja znanja i veština da bi se radnicima i

poslodavcima omogućilo da konkurišu i da se prilagođavaju potrebama tržišne ekonomije. Osim toga,

postoji potreba da se pojača osnova ISUO u ovom podsektoru, kao i za daljim razvijanjem Informativnog

sistema za tržište rada (ISTR).

Izazov je uvesti sistematski i koordinisani pristup razvoju učenja kod odraslih u relevantnim

ministarstvima i kod drugih partnera. Neformalno obrazovanje trenutno postoji u okviru Uprave MONT

za strukovno obrazovanje, koja rukovodi programima za osnovno obrazovanje odraslih. Neformalno

obrazovanje, pošto se odnosi na obuku odraslih u veštinama zapošljavanja, uveliko predstavlja

odgovornost Ministarstva rada i socijalne politike (MRSP) i Ministarstva kulture, omladine i sporta

(MKOS). Postoji veći broj privatnih ili nestatutornih ustanova za obuku kao što su „Don Bosko“ centar za

obuku, Women for Women International-Kosovo, Kosovska agencija za zapošljavanje i unapređivanje

(KAZU) i MONT (podržane od Unicefa) sa programom za opismenjavanje žena, koji se realizuje u 19

centara za opismenjavanje žena u 19 opština Republike Kosova. Preko 3000 devojčica i žena iz seoskih

sredina učestvuju u ovom programu, što je jednako nivou osnovnog obrazovanja a uverenja za učenike

koji završe kurs regulisana su administrativnim uputstvom koje je donelo MONT. MONT, MRSP, MKOS i

druga ministarstva, kao i partneri iz društva, pojačaće dijalog i rad u partnerstvu da bi utvrdili koje su

opcije moguće za integrisani pristup politike obrazovanja odraslih i neformalnog obrazovanja.

Postoji potreba da se obezbede posebni programi za starija lica (i lica sa posebnim potrebama), koja nisu

pohađala školu ili koja su se upisala samo na određeno vreme a kojima je potrebno svedočanstvo o

obaveznom obrazovanju da bi mogla da rade i učestvuju u društvu.


36

Ministarstvo rada i socijalne politike (MRSP) je uspostavilo osam centara za strukovnu obuku (CSO) u

sedam regiona, još jedan u severnoj Mitrovici i pet drugih mobilnih centara. Uspostavljanje mreže CSO

prva je ozbiljna mera u smislu stvaranja strukturisanog sistema kojim rukovodi vlada za pristupanje

razvoju veština veoma velikog broja nezaposlenih i nekvalifikovanih odraslih lica. Obuka koju nude centri

za obuku dostupna je samo nezaposlenima koji su evidentirani kod Javne službe za zapošljavanje u

regionalnim i opštinskim biroima za zapošljavanje. Ljudi između 16 i 25 godina starosti, žene, manjine i

lica sa posebnim potrebama imaju prioritet.

Strukovne škole na Kosovu takođe, delaju kao centri za obrazovanje odraslih da bi se zadovoljile potrebe

mladih kroz tzv. „časove nadoknade“ i programe za obrazovanje odraslih za mlade uzrasta od preko 15

godina (tokom 2008/2009. godine, programi su organizovani u 44 škole a više od 3000 kandidata dobilo

je svedočanstva). Usklađenost ovih programa sa potrebama tržišta rada i količinom takve struke je sve

veća počevši od 2010. god.

Visoko obrazovanje

Vlada Kosova je posvećena razvoju inkluzivne politike i tome da obezbedi adekvatno okruženje u kojem

se promoviše veći pristup visokom obrazovanju obezbeđujući da najmanje 35 procenata relevantne

starosne grupe (od 18 do 24 godina starosti) ima pristupa visokom obrazovanju do 2015. god. Broj

studenata upisanih po prvi put u visokoškolske ustanove povećan je uveliko, za skoro duplo (oko 18.000

u 2009. godini) u poređenju sa brojem studenata u 2008. godini (8.000).

Međutim, za veći upis neophodno je uložiti napore u očuvanje i unapređenje kvaliteta obrazovanja. Broj

studenata koji dolaze iz manjinskih zajednica je uvećan a više mesta je rezervisano za albanske studente

van administrativnih granica Republike Kosova. Obezbeđivanje mogućnosti za studente ometene u

razvoju i studente sa posebnim obrazovnim potrebama predstavlja izazov kada govorimo o upisu na

studije u visokoškolskim ustanovama.

U skladu sa svojom posvećenošću održivom unapređenju inkluzije u visokom obrazovanju, Vlada

Republike Kosova je obrazovala novi javni univerzitet, „Univerzitet u Prizrenu“ a prva grupa studenata

primljena je u školskoj 2010/2011. god. Takođe, Koledž poslovnih studija i javne uprave uspostavljen je u

Mitrovici da bi se podstakla inkluzija izdavanjem diploma koje su evropskog kvaliteta i organizovanjem

predavanja na engleskom jeziku. Pravičnost se promoviše kroz fond za stipendije na osnovu socijalnog i

ekonomskog stanja studenata, sa ciljem da se podrži i učešće ugroženih zajednica.

Osiguranje kvaliteta predstavlja ključni termin u Strategiji za visoko obrazovanje i smatra se jednim od

ključnih stubova Bolonjskog procesa. U skladu sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju (ZVO),


37

Kosovska agencija za akreditaciju (KAA) u potpunosti je funkcionalna od 2008. god. Privatne

visokoškolske ustanove i javni Univerzitet u Prištini prošli su kroz proces vrednovanja i akreditacije u

postupku koji je vodila Kosovska agencija za akreditaciju.

Interna i eksterna evaluacija visokoškolskih ustanova izvršena je u skladu sa standardima i smernicama

Evropske asocijacije za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA). Administrativna uputstva o

kriterijumima i postupcima akreditacije visokoškolskih ustanova, kao i o kriterijumima i postupcima

akreditacije stručnih visokoškolskih ustanova izrađeni su i usvojeni u MONT i KAA; oba su u celosti u

skladu sa standardima ENQA-e.

Politika za povećanje učešća takođe se primenjuje na nivou univerziteta povećanjem upisa na javnom

Univerzitetu u Prištini, kao i u akreditovanim privatnim visokoškolskim ustanovama. Broj studenata u

visokom obrazovanju više se nego udvostručio u protekle tri godine. Novi Univerzitet u Prizrenu počeo je

sa radom 2010. god. prijemom dodatnih 1500 studenata u prvoj godini, ali sa ciljem da se broj upisanih

studenata poveća do broja od 10.000 studenata do 2015. god. Više nego u bilo kom drugom podsektoru,

evropski i međunarodni trendovi imaju važnu ulogu u visokom obrazovanju i nauci. Kosovo nastoji da

formalno postane deo Bolonjskog procesa, Evropskog prostora visokog obrazovanja, Evropskog

istraživačkog prostora i da učestvuje u evropskim i međunarodnim programima razmene, kao i u drugim

programima kao što su Tempus, CIP, FP7 i drugi.

Istraživanje Skupština Republike Kosova je usvojila Nacionalni program za istraživanje koji je u 2010. god. izradio

Nacionalni savet za istraživanje (NSI), a koji utvrđuje glavne prioritete istraživanja koji će poslužiti

socijalnom i ekonomskom razvoju Republike Kosova. Prioriteti istraživanja prepoznati su nakon

obuhvatnog konsultativnog procesa koji je obuhvatio sve relevantne domaće i međunarodne aktere, kao

i predstavnike u sektoru istraživanja, visokog obrazovanja i ekonomske saradnje. Prvobitno su

analizirane 33 oblasti i stvoren je spisak od 16 potencijalnih prioritetnih polja istraživanja. Dalje diskusije

dovele su do sledećih pet prioriteta:

1. Prirodni resursi, energija i životna sredina 2. Poljoprivredna proizvodnja i bezbednost hrane 3. Medicinsko istraživanje 4. Socijalne i ekonomske studije 5. Jezičke, kulturne i istorijske studije

Osim toga, oblast informacione i komunikacione tehnologije (IKT) smatra se prožimajućim prioritetom

koji će se integrisati u glavne prioritete. Međutim, relativno mali broj postojećih regionalnih i


38

međunarodnih partnerstava u istraživanju pokazatelj je poteškoća koje se moraju rešiti Nacionalnim

programom za istraživanje.

Stav NSI je da oblasti koje nisu obuhvaćene spiskom prioriteta treba da dobiju sredstva od vlade

namenjena programima za naučna istraživanja, a koji će podstaći naučne i istraživačke aktivnosti u tim

oblastima. Prioritetne oblasti bi, sa druge strane, trebalo da dobiju dodatnu podršku od vlade te javnog i

privatnog sektora u zemlji, pošto naučno istraživanje u tim oblastima neposredno doprinosi privrednom

razvoju zemlje.

Razvoj IKT na svim nivoima obrazovanja

Svesni ogromnih prilika koje nudi informaciona tehnologija za razmenu i protok informacija, kao i za

sticanje znanja, MONT i razvojni partneri ulažu u razvoj IKT u obrazovanju. Izrađen je nacrt Strategije za

e-učenje (2010) i u njemu se govori o nivou ulaganja potrebnom za izgradnju odgovarajuće tehnološke

infrastrukture, obezbeđivanje pristupa globalnoj internet mreži, razvoj ljudskih kapaciteta (primarno

tehničkog osoblja), izgradnju kapaciteta za održavanje sistema te za definisanje kapaciteta za primenu

nastavnog plana i programa, vannastavnog sadržaja i aktivnosti koje će doprineti celoživotnom učenju i

obučavanju građana Kosova.

Republika Kosovo je posvećena ispunjavanju standarda EU koji su utvrđeni e-SEE agendom da bi se

svakom đaku u školama obezbedilo obrazovanje u oblasti IKT kroz snabdevanje škola računarima.

Trenutne procene odnosa između broja računara i učenika govore o odnosu od 1:32 za koji se očekuje

da će se popraviti na 1:17 do kraja decembra 2011. god. čime će se obuhvatiti otprilike 460.000 učenika.

MONT aktivno izgrađuje institucionalne kapacitete i ljudske resurse i dobija akreditaciju i licenciranje

programa zajedno sa hardverskom i softverskom tehnologijom.

Izazovi i rizici su brojni. Postoji potreba za velikom promenom u procesu upravljanja u postojećim

ustanovama da bi se razvio prilagođeni pristup učenja u obrazovanju – na primer logističko upravljanje

(tj. rasporedi i radovi na razvoju, proizvodnji i isporuci)12. Postoji potreba za strategijom obrazovanja u

oblasti IKT i delotvornim sistemom osiguranja kvaliteta, da bi se obezbedio razvoj odgovarajućeg,

visokokvalitetnog materijala u zemlji, kao i veliki sistemi za pomoć učenicima (školarina, informativne

službe, itd.). Prilikom osmišljavanja programa uveliko će se uzeti u obzir to kako obezbediti da učenici

steknu neophodno praktično iskustvo koje je potrebno u nekim kursevima.

12Spojeno učenje spaja e-učenje i konvencionalnu nastavu, kao i metodiku nastave u opštu strategiju.


39

3.2 Postojeće mere podrške obrazovanju

Austrija – podržava i pomaže obrazovni sistem na Kosovu sa naglaskom na visoko obrazovanje i

istraživanje, kao i na obuku nastavnika i metodiku nastave.

Evropska komisija – Postojeći projekti podržavaju visoko obrazovanje, obuku nastavnika i inkluziju

manjina kroz zajednički projekat Saveta EU, pod nazivom „Međukulturalizam i bolonjski proces“

(IPP2007); projekti IPP2008 podržani su primenom celosektorskog pristupa u obrazovanju

usredsređenog na izgradnju kapaciteta, razvoj nastavnog plana i programa, kao i na obuku nastavnika

(EU CSP U OBRAZOVANJU); obuka na radnom mestu i preduzetnička obuka (EU KOSVET VI), podrška

Nacionalnoj agenciji za kvalifikacije i primena Nacionalnog okvira kvalifikacija preko EU KOSVET V;

podrška IKT u obrazovanju, primena Strategije e-učenja za obrazovanje i podrška obuci nastavnika za

oblast IKT preko projekta EU IT OBRAZOVANJE, podrška istraživanju preko projekta EU za razvoj

istraživačkog kapaciteta. Podrška EU planirana je i preko IPP2009 za stručno osposobljavanje nastavnika,

razvoj održivog sistema obuhvatne obuke nastavnika na radnom mestu kao i za obuku direktora škola da

bi se unapredili kapaciteti upravljanja na opštinskom, lokalnom i školskom nivou. EU takođe, podržava

visoko obrazovanje na Kosovu preko TEMPUS programa i programa ERASMUS MUNDUS. Sredstva preko

IPP takođe su na raspolaganju opštinama za izgradnju školskih objekata.

USAID – Mala infrastruktura za obrazovanje na Kosovu (50 % osnovno obrazovanje, 50 % srednje

obrazovanje) namenjena sektorima osnovnog i srednjeg obrazovanja. Preko programa Osnovnih životnih

veština za mlade i odrasle, USAID procenjuje da će obuhvatiti 1200 mladih i da će ih osposobiti u smislu

poslovnih veština i preduzetništva, a 1100 mladih će steći iskustvo na radnom mestu preko stažiranja i

prakse u privatnom sektoru. Glavna mera za razvoj obrazovanja na Kosovu koje preduzimaju SAD jeste

Program osnovnog obrazovanja koji je započet oktobra 2010. god. a koji uglavnom obuhvata podršku za

primenu KONPP, izgradnju kapaciteta školske uprave, vrednovanje i evaluaciju, i usavršavanje nastavnika

u osnovnom obrazovanju na Kosovu.

Luksemburg – Podrška projektu MONT za centre kompetentnosti – izgradnja, opremanje i

osposobljavanje novih centara kompetentnosti u Prizrenu i Uroševcu. Jačanje strukovne obuke na

Kosovu – doprinos dugoročnom smanjenju siromaštva obezbeđivanjem pravičnog i nepristrasnog

pristupa kvalitetnoj obuci u vezi sa tržištem rada. Podrška reformi SOO na Kosovu, izgradnja, obučavanje

i opremanje centara za SOO, doprinos na političkom nivou.

Norveška – Podrška izgradnji centara kompetentnosti u Srbici i Mališevu sa prosvetnim objektima i

obukom.


40

Nemačka – Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) preko GTZ-a podržava

strukovno obrazovanje i obuku (SOO): Promovisanje centara za strukovno obrazovanje u kontekstu

reforme strukovnog obrazovanja na Kosovu i uspostavljanje centara kompetentnosti (CK) kao važan

element sistema SOO orijentisanog ka potražnji i usklađenog sa propisima EU.

Projekat za osnovno obrazovanje doprinosi unapređenju kvaliteta osnovnog obrazovanja u izabranim

opštinama preko konsultativnih usluga MONT; izgradnja kapaciteta za kontinuiranu obuku nastavnika na

radnom mestu; upravljanje, efikasno upravljanje i kontrola kvaliteta škola, i uspostavljanje neformalnog

obrazovanja, kao i dopunskih mera za rešavanje problema oko ranog ispisivanja iz škola.

Finska – Naglasak finske podrške stavlja se na inkluzivno obrazovanje, usredsređen je na integraciju dece

ometene u razvoju, podršku za materijal za znakovni jezik i na podršku omladinskim centrima u Mitrovici

i Vučitrnu.

Holandija – podržava različite projekte za obrazovanje odraslih, kao što su ugrožene žene i projekti za

decu u izabranim opštinama, umrežavanje univerziteta u regionu, uvođenje „zelene agende“ i letnje

univerzitetsko-akademske tečajeve za Mitrovicu. Podrška za Evropski koledž za poslovne studije i javnu

upravu u Mitrovici da bi se povećala mogućnost zapošljavanja preko studijskih programa koji su više

usredsređeni na praksu i veštine, i da se svršenim studentima olakša započinjanje sopstvenog

poslovanja.

Švajcarska agencija za razvoj i saradnju – podržava razvoj IKT i primenu strategije e-učenja za obrazovni

sektor. Podrška reformisanju sistema SOO preko podrške preobraženju datog sistema u efikasnog i

odgovornog pružaoca osposobljene radne snage.

SIDA – Preko „Projekta za izgradnju kapaciteta i reformu obrazovanja“ koji je pokrenut kao propratna

podrška razvoju Putne mape za obrazovni sektor i razvoju celosektorskog pristupa, kao i podrška razvoju

Strateškog plana za obrazovanje na Kosovu (SPOK). Podrška Evropskom koledžu za poslovne studije i

javnu upravu u Mitrovici da bi se povećala zaposlenost preko studijskih programa sa velikim fokusom na

praksu i veštine, te da bi se svršenim studentima olakšalo da započnu sopstveno poslovanje; obučavanje

javnih službenika u oblasti integracije u EU, kao i planirana podrška Centru kompetentnosti za šumarstvo

u Peći.

Danska – SOO u oblasti poljoprivrede 2008-2012. i promovisanje zaposlenja preko programa za razvoj

poslovanja i veština.

Svetska banka – preko Projekta za institucionalni razvoj za obrazovanje (PIRO) daje tehničku pomoć

MONT za reviziju zakona o obrazovanju i izradu planova za sistematske aktivnosti u vezi sa izradom

pravnog okvira za obrazovanje. PIRO takođe, podržava grantove za razvoj škola da bi škole izgradile svoje


41

kapacitete i da bi se pripremile da upravljaju razvojnim planom, kao i predlogom projekta u cilju

unapređenja kvaliteta obrazovanja. Ona podržava razvoj sistema za licenciranje nastavnika, uključujući

obučavanje i stručno usavršavanje nastavnika, unapređenje mehanizama vrednovanja, reformu

nastavnog plana i programa, i finansijsko upravljanje u školi. Svetska banka takođe, ima planove da

podrži zapošljavanje na Kosovu. Projekat podržava i razvoj ISUO, mapiranje škola i standarde školskih

objekata. Svetska banka takođe, podržava Kosovsku strategiju zapošljavanja kroz podršku budžetu kada

obrazovanje predstavlja presudan segment.

Evropska fondacija za obuku (ETF) – obezbeđuje analitički rad i savetovanje o politici za obrazovanje na

Kosovu i aktere obuke, i pomaže Evropskoj komisiji oko izrade planova i u ciklusima projekata. Podržava

izgradnju kapaciteta za različite kreatore politike, poslenike, direktore škola za SOO, nastavnike, NVO i

istraživače, i finansira njihovo učešće u regionalnoj saradnji Zapadnog Balkana i Turske, EU i u drugim

međunarodnim zajedničkim i kolegijalnim aktivnostima učenja kroz spoj mera osmišljenih na nivou

jedne ili više zemalja. Polazi od razvojnih dešavanja u obrazovanju u EU, kao i u obuci i njihovom vezom

sa zapošljavanjem, socijalnom inkluzijom, razvojem preduzeća i konkurentnosti, i podstiče kosovske

aktere da usmeravaju razvoj svojih sistema u tom svetlu. Podržava Kosovo oko uspostavljanja tesnih

veza sa Ekonomskim i socijalnim savetom (ESS), Savetom regiona i evropskim socijalnim partnerskim

organizacijama da bi se promovisale efikasnije šeme strukovne obuke.

Turska obezbeđuje stipendije za akademske studije u Turskoj, program mobilnosti za akademsko osoblje

iz Turske da pomaže Univerzitetu u Prištini i renoviranje objekata za Univerzitet u Prizrenu.

UNICEF podržava proces izrade nastavnog plana i programa, inkluzivno obrazovanje i obezbeđuje

resurse za projekat „nasilje u školi“, posebnu podršku za RAE i obrazovanje manjina.

OEBS – daje podršku za obučavanje nastavnika na bosanskom jeziku i drugim jezicima manjina, za centar

za usmeravanje karijere u Mitrovici i za programe stipendija za Učiteljski fakultet Univerziteta u Prištini.


42

Tabela 3.1: Pregled razvoja partnerske podrške (iznosi su u €)

Zemlja razvojni partner Broj projekata

Ukupan iznos % ukupnog

iznosa

Godišnji iznos13

% ukupnog godišnjeg

iznosa

Austrija 8 6 433 300 4% 1 611 433 3%

Hrvatska (predstoji) 1 ? ? ?

Danska 1 4 000 000 2% 1 000 000 2%

Evropska komisija 25 36 924 364 21% 14 992 608 26%

Finska 4 1 174 866 1% 577 997 1%

Francuska 5 103 150 0% 82 909 0,1%

Nemačka 3 12 215 000 7% 3 690 714 6%

Italija 4 1 238 209 1% 610 005 1%

Japan 2 7 000 000 4% 2 800 000 5%

Luksemburg 4 18 570 200 11% 5 503 322 9%

Norveška 7 19 481 978 11% 8 757 402 15%

OEBS 5 286 210 0% 286 210 0%

Švedska 5 5 471 079 3% 1 973 848 3%

Švajcarska 9 5 962 793 3% 2 516 437 4%

Holandija 5 2 542 805 1% 684 990 1%

Turska 3 1 410 000 1% 780 000 1%

UNICEF 5 1 373 246 1% 525 035 1%

SAD 9 43 514 351 25% 10 356 993 18%

Svetska banka 2 7 296 154 4% 1 459 231 3%

Ukupno 107 174 997 704 100% 58 209 133 100%

3.3 Uporedna statistika Ukupan broj upisanih studenata u javnom obrazovnom sistemu kao celini iznosi 478.000 studenata u

2009/2010. školskoj godini, 73 % u predosnovnim i osnovnim ustanovama (razredi do 9), uključujući i

37.808 evidentiranih na Univerzitetu u Prištini. Stopa upisa na osnovnom nivou skoro je univerzalna sa

nekolikim rodnim i geografskim disparitetima za većinsku populaciju. Postoji 576 matičnih osnovnih

škola (razredi do 9) i 445 pratećih škola (2008/2009).

13 Ovaj godišnji iznos nije neophodno odraz sredstava koja su na raspolaganju svake godine, pošto su neki projekti počeli tek posle 2010. godine a neki ranije godine. Iznos sredstava koja su na raspolaganju svake od narednih pet godina naveden je u tabeli 8.5. gde je ukupan iznos budžeta za 2010. god. 45 miliona evra. Vredi pomenuti i to da su veliki deo tog iznosa neposredno isplatili donatori za tehničku pomoć u svojim zemljama. Još jedan aspekt je taj da je sufinansiranje od Kosova uključene u gore navedene iznose do nivoa koji je bio uslovljen i moguć za praćenje.


43

Najnoviji neto odnos upisa (NOU) nije na raspolaganju ali je izračunata stopa iz 2005/2006 za viši srednji

nivo, posebno za devojčice. Neto upis opada nakon nižeg srednjeg nivoa, posebno za devojčice i

siromašnu decu oba roda, a stopa upisa na srednjem nivou bila je među najnižom u regionu sa oko 67 %

za devojčice i 81 % za dečake u toku 2005/2006.14 Matične osnovne škole imaju 1-5 pratećih škola pod

svojom upravom. Više srednje škole trenutno obuhvataju 44 gimnazije (opšte obrazovanje) i 65

strukovnih škola. Uporedni podaci prikazani su u Tabeli 3.2.

Tabela 3.2: Statistika osnovnog obrazovanja (Izvor podataka ISUO: MONT)

Upis prema nivou 2004/05 2005/06 2006/07 2007/08 2008/09 2009/10

Predškolski 5.904 5.108 5.051 4.830 5.091 5.066

Ženski rod 48,6% 50,4% 48,8% 44,9% 45,9% 46,1%

Predosnovni 17.596 20.750 21.089 19.716 19.674 19.589

Ženski rod 47,6% 48,0% 48,4% 51,0% 47,2% 50,1%

Osnovni, niži srednji 327.207 322.180 324.618 326.911 322.975 311.744

Ženski rod 47,8% 48,0% 48,1% 48,2% 47,6% 47,9%

Viši srednji i SOO 60.760 74.781 88.691 90.207 96.172 104.053 SOO=45.06

5

Ženski rod 44,2% 43,0% 43,5% 44,3% 45,0% 44,5%

Univerzitet u Prištini 31.875 37.808

Univerzitet u Mitrovici 9.000 ~10.000

Privatni tercijarni ~19.000 ~20.000

Nastavnici prema nivou 2004/05 2005/06 2006/07 2007/08 2008/09 2009/10

Predškolsko, predosnovno 527 494 504 493 521 493

Ženski rod 100% 99,8% 99,9% 99,0% 99,8% 99,8%

Osnovni, niži srednji 17.009 16.999 16.994 17.121 17.615 17.846

Ženski rod 39,4% 40,0% 41,4% 43,4% 45,2% 46,6%

Odnos učenik/nastavnik 18.1

Viši srednji 5.126 4.205 4.662 4.796 4.789 5.671

Ženski rod 25,2% 29,1% 30,3% 31,3% 32,6%

14 Podaci iz Revizije kosovskih javnih rashoda, od 05.05.2010. god.


44

Broj škola 2004/05 2005/06 2006/07 2007/08 2008/09 2009/10

Matične 611 655 659 660 672

Predškolske 38 40

Osnovne, niže srednje 542 547 576

Više srednje 80 85 108

Prateće 474 454 458 445 445

Osnovne, niže srednje 417 422

Više srednje 28 23

Specijalne škole 7

Broj učenika 421

Ženski rod 36,3%

Broj u pripojenim odeljenjima

526

Ženski rod 38,%

Teško je izračunati vrednosti za neto odnos upisa (NOU) bruto odnos upisa (BOU) zbog nepostojanja

nacionalnog konsenzusa u pogledu broja stanovnika, ali će te stope u buduće činiti deo sistema

pokazatelja.

Bruto stopa upisa (BOU) – Osnovno obrazovanje ....................................................... 103.9 %

Upis u osnovnom obrazovanju ........................................................................................... 176 469

Podesna populacija uzrasta koji zvanično odgovara nivou obrazovanja ............................ 169 887


45

Grafikon 2. Poređenje bruto odnosa upisa u osnovnom obrazovanju u regionu, 2007. i na Kosovu,

2008/09.15

Bruto odnos upisa (BOU) u nižem srednjem obrazovanju................................................. 114.7 %

Učenici upisani u osnovnim i nižim srednjim školama…………………....................................... 145,955

Populacija uzrasta koji zvanično odgovara nivou obrazovanja………........................ 127,205

Povećan bruto odnos upisa u nižim srednjim školama rezultat je velikog kretanja populacije, pošto su se

mnogi učenici vratili iz inostranstva16; upis dece od 6 i 7 godina starosti u prvi razred u školskoj godini

2002/2003 (kao rezultat reformi u obrazovanju: zvanično starosno doba za upis dece u prvi razred niže

osnovne škole promenjen je sa 7 na 6 godina starosti).

Grafikon 3. Poređenje bruto odnosa upisa u niže srednje škole u regionu, 2007. i na Kosovu, 2008/0917

15 Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije. Statistika obrazovanja na Kosovu 2008/09. 16 Još jedan od razloga zašto je bruto odnos upisa visok (114,7 %) može biti visok nivo migracije 1998. godine (oko 15 %) i 1999. godine (oko 9,6 %), na osnovu podataka dobijenih od Statističke službe Kosova i podataka Uneska. 17 Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije. Statistika obrazovanja na Kosovu 2008/09.

98 . 6

101 . 1

102 . 9

103 . 9

104 . .7

111 . .0

0 20 40 60 80 100 120

Hrvatska

Bugarska

Slovenija

Kosovo

Rumunija

Bosna i Hercegovina


46

87 . 5

88 . 1

99 . 4

99 . 8

105 . 1

114 . 7

0 20 40 60 80 100 120

Slovenija

Bugarska

Rumunija

Hrvatska

Bosna i Hercegovina

Kosovo


47

Bruto odnos upisa (BOU) – Više srednje obrazovanje………………….................................................81.8 %

Upis u više srednje škole……………………………………………….....................................................................82 565

Podesna populacija uzrasta koji zvanično odgovara nivou obrazovanja………......................100 972

Grafikon 4. Poređenje bruto odnosa upisa u više srednje škole u regionu, 2007.

2008/09. i na Kosovu18

Statistička služba Kosova ne sakuplja niti objavljuje podatke o srpskom obrazovanju u Republici Kosova,

kao ni Zavod za statistiku Srbije. Izvori Ministarstva prosvete u Beogradu navode da na Kosovu postoji 80

srpskih školskih objekata sa 1.054 učionica. Srbi čine 7 procenata stanovništva što daje procenu od

otprilike 30.000 učenika u preduniverzitetskom sistemu. Predviđa se da Univerzitet u Mitrovici ima

otprilike 10.000 studenata (750 nastavnika i 350 administrativnih radnika).

18 Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije. Statistika obrazovanja na Kosovu 2008/09.

Bosna i Hercegovina

Rumunija

Hrvatska

Slovenija

Bugarska


48

POGLAVLJE 4: OKVIR POLITIKE I PRIORITETI U OBRAZOVNOM SEKTORU

(2011-2016)

4.1 Pregled programa strateškog plana Strateški plan za obrazovanje na Kosovu (SPOK) 2011-2016. povezuje načela celoživotnog učenja i

implikacije za inkluzivno obrazovanje, kao i model učenja koji obuhvata svu decu, mlade i odrasle, i kao

učenike i kao prosvetitelje. U isto vreme, svi akteri: vlada i opštine, civilno društvo, privatni sektor i

razvojni partneri dobijaju nove uloge i odgovornosti u novom i koherentnijem okviru koji se uspostavlja

strategijom sektora.

SPOK 2011-2016. predviđa okvir budžeta i indikativni plan sredstava za period od 2011-2016. god. Za

potpuno finansiranje razvoja predviđenih ovim strateškim planom, kao i stalnih troškovnih implikacija,

biće potrebno mobilisati sredstva iz više izvora. Ukupna sredstva koja su potrebna procenjuju se na 480

miliona evra u periodu od 6 godina. Finansijsko nepodudaranje postoji i za to će biti potrebno da Vlada

Kosova i razvojni partneri ulože robustne napore da bi se isto otklonilo, ukoliko će se u potpunosti

primeniti. Ishod će zavisiti od spremnosti spoljnih partnera da podrže Kosovo, razvoja ekonomije i

naplate poreza, kao i od mogućnosti da se korisnicima naplati školarina. U SOT predviđeno je da će

raspodela iznositi 133,2 miliona evra za kapitalna ulaganja na centralnom i 16 miliona evra na

opštinskom nivou u periodu između 2010. i 2013. god. Ako dodamo još dve godine sa istim nivoom

ulaganja došli bismo do 200 miliona evra za period između 2011. i 2016. god.

4.2 Ključni sektorski prioriteti

Sektor je posvećen unapređenju učinka obrazovnog sistema kroz promene i osavremenjivanje nastavnog

plana i programa, nastave, učenja i vrednovanja. Kontinuirani napori se ulažu u unapređenje kvaliteta u

sistemu kroz sistematsku pažnju koja se posvećuje nastavnom planu i programu, kao i intenzivnom

usavršavanju nastavnika. Smanjenje broja smena kroz kontinuirani program izgradnje školskih učionica

nastaviće da rešava probleme oko pristupa i kvaliteta. U skladu sa postojećim ekonomskim i socijalnim

razvojima, ključni prioriteti prepoznaju i značaj širenja višeg srednjeg obrazovanja i podrške tehničkim i

strukovnim veštinama, kao i visokom obrazovanju, kao sredstvima za rešavanje hitnih ciljeva za privredni

razvoj. Postojeća tema vlade jeste perspektiva članstva u EU a samim tim, obrazovni sistem koji

ispunjava evropske i međunarodne standarde. Veće prilike za devojčice i žene, decu i učenike sa

posebnim obrazovnim potrebama i one iz manjinskih grupa takođe su ključni sektorski prioriteti.

Prioritetne oblasti ne stavljaju naglasak samo na obrazovanje i učenike već i na efikasnije i bolje

funkcionisanje, uzvratan i odgovoran sistem upravljanja. Od suštinskog značaja za to jeste potreba za


49

uzvratnim centralnim i opštinskim nivoom uprave koji može da odgovori i reaguje na reforme i

inicijative. Samim tim, osim prioriteta u obrazovanju, strategija je usredsređena i na mere za izgradnju

kapaciteta, koje će ojačati sposobnost upravljanja na centralnom i opštinskom nivou da bi se odgovorilo

na potrebe obrazovnog sistema.

Strateški prioriteti, pitanja i ograničenja kojima se bavi SPOK obuhvataju:

Razvijanje i podržavanje inkluzivnog sistema obrazovanja omogućavajući pravičan pristup

kvalitetnom i raznovrsnom obrazovanju;

Razvijanje i podržavanje sistema predškolskog obrazovanja koji podstiče bolji pristup i

umrežavanje javnih i privatnih inicijativa;

Smanjivanje broja smena u školama eliminisanjem smena u školama, koje se uglavnom nalaze u

gradskim sredinama, kroz izgradnju novih osnovnih i srednjih škola;

Razvijanje standarda kvalitetnog obrazovanja;

Razvijanje i širenje višeg srednjeg školstva;

Unapređenje kvaliteta nastave i učenja sa ishodima učenja koji se tesnije podudaraju sa

zapošljavanjem;

Prestrukturisanje srednjeg obrazovanja i promovisanje strukovnog obrazovanja i obuke; i

izgradnja vertikalnih i horizontalnih pravaca širom različitih obrazovnih sektora i nivoa;

Razvijanje centara kompetentnosti i njihovo povezivanje sa drugim ustanovama za SOO;

Bliža podudarnost između obrazovanja i zapošljavanja, uključujući razvoj tercijarnog strukovnog

obrazovanja i obuke u odgovoru na potražnju tržišta rada;

Unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja obezbeđivanjem kontrole kvaliteta, primenom

evropskih standarda i ocenom organizacije akademskih struktura;

Širenje visokog obrazovanja i uspostavljanje novih visokoškolskih ustanova;

Uspostavljanje visokoškolskih istraživačkih ustanova u okviru visokoškolskih ustanova da bi se

bolje povezale potrebe ekonomije i društva;

Razvijanje informacione tehnologije na svim nivoima obrazovanja;

Proglašavanje razvoja ljudskih resursa nacionalnim prioritetom i stvaranje kulture celoživotnog

učenja.


50

4.3 Pregled programskih ciljeva u podsektoru Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011-2016. podeljen je na osam programskih oblasti za koje su osmišljeni posebni rezultati i pokazatelji. Tih osam programskih oblasti su sledeće:

Predškolsko vaspitanje (PŠV) i predosnovno obrazovanje (POO): Razviti sistem inkluzije za svu

decu u predškolskom i predosnovnom kvalitetnom, inkluzivnom i nediskriminacionom

obrazovanju;

Preduniverzitetsko obrazovanje (PUO): Razviti inkluzivno, pravično, kvalitetno i delotvorno

rukovođeno preduniverzitetsko obrazovanje koje će povećati pristup, zadržavanje u školi i

podstaći celoživotno učenje;

Strukovno obrazovanje i obuka (SOO): Unaprediti pristup, kvalitet i značaj SOO, i unapređenje

njegove koordinacije i relevantnosti prema tržištu rada. Ojačati institucionalni i rukovodstveni

kapacitet sistema SOO i uspostaviti zdravu finansijsku osnovu za njegov dugoročni razvoj i

održivost. Povećati prilike za obučavanje onih koji prerano napuste školu, učenika više srednje

škole, onih koji napuste školu i odraslih, da bi se unapredilo zapošljavanje, posebno za žene, i da

bi se povećale mogućnosti za samozapošljavanje zajedno sa razvojem centara kompetentnosti, a

koji su ključni za ovaj pristup;

Obrazovanje nastavnika (ON): Uspostaviti delotvorni i održivi sistem usavršavanja nastavnika da

bi se unapredio kvalitet obrazovanja. Strateški ciljevi su da se kosovski podsektor za

usavršavanje nastavnika prenese iz svoje vanredne faze u fazu razvoja da bi postao kompatibilan

sa sličnim trendovima u regionu i evropskim zemljama;

Visoko obrazovanje (VO): Razviti kvalitetno akademsko i strukovno visoko i tercijarno

obrazovanje, i istraživanje, kao podršku socijalnom i ekonomskom razvoju;

Obrazovanje i obuka odraslih (OOO): Razviti održivi i kvalitetni sistem za kontinuirano

obrazovanje i obuku odraslih, koji obezbeđuje pravičan pristup kvalitetnom obrazovanju

zasnovanom na potražnji, a koje zadovoljava individualne, socijalne i ekonomske potrebe na

Kosovu, doprinoseći tako razvoju celoživotnog učenja;

Informaciona i komunikaciona tehnologija (IKT): Podržati i unaprediti proces učenja kod svih

delotvornim integrisanjem IKT, jačanjem i prilagođavanjem upotrebe IKT u obrazovnom sektoru


51

da bi se unapredili ciljevi inkluzije i ravnopravnosti, i da bi se odgovarajuća pažnja poklonila

razvoju nastavnog plana i programa, kao i obrazovanja.

Izgradnja kapaciteta za MONT i centralne agencije (IK): Ojačati kapacitet MONT i centralnih

agencija u sektoru u njihovom prelasku na nove uloge koordinacionog planiranja, nadgledanja,

podrške i praćenja razvojnih napora u obrazovnom sektoru, u skladu sa SPOK 2011-2016.

4.4 Pregled prožimajućih pitanja i veza

Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011-2016. predstavlja čvrstu posvećenost obrazovnom

sistemu koji se zalaže za siromašne, odgovora na rodnu ravnopravnost i sadrži inkluzivnu politiku.

Pravični pristup i unapređenje kvaliteta predstavljaju prioritet prema okviru celoživotnog učenja u SPOK

a koji uzima u obzir relevantne siromašne grupe, lica sa posebnim potrebama, raseljena lica i manjine,

pitanja rodne ravnopravnosti i manjinske zajednice, kao i ideje u toku planiranja.

Predstavljenost manjinskih zajednica i verskih manjina, lica ometenih u razvoju i raseljenih lica biće

podstaknuta među donosiocima odluka u budućem procesu planiranja. To će, kad god je izvodljivo,

obuhvatiti i budžetske raspodele za obrazovni sektor uz posebnu pažnju usmerenu na mere politike za

rodnu ravnopravnost, posebno pomenute u strateškom planu i u sredstvima koja čine mogućom punu

primenu posvećenosti politike. Vlada Kosova prihvata da mere rodne ravnopravnosti obezbeđuju da i

devojčice i dečaci imaju koristi od ravnopravnosti i štaviše, da su takve mere nesumnjivo presudne, ili

čak preduslov, za postizanje boljitka kroz mere politike rodne ravnopravnosti.

Strateški prioritet inkluzivnosti i unapređenja ravnopravnosti razmotriće se delom kroz uzimanje u obzir

geografskih, socio-ekonomskih i kulturoloških barijera, posebno po obrazovanje devojčica. Uzeće se u

obzir podrška subvencijama i podsticajima za devojčice iz siromašnijih porodica, kao i mere podrške za

unapređenje rodnog pariteta, posebno kako se penjemo na lestvici obrazovanja.

Učenici iz seoskih sredina u zemlji, manjinske grupe i učenici ometeni u razvoju, neki su od najizazovnijih

aspekata inkluzije i ravnopravnosti u obrazovanju. Seoski objekti će morati da se prilagode tako da

zadovolje rastuću potražnju za predškolskim obrazovanjem unapređenjem prevoza do i iz seoskih

sredina, obezbeđivanjem neformalnih programa za roditeljsko obrazovanje a samim tim i

obezbeđivanjem razvoja dece i povećanjem spremnosti škola. Za ravnopravno proširenje pristupa višem

srednjem obrazovanju biće potrebno i obezbediti zavisne usluge prevoza. Biće potrebno da se obezbedi

pristup školskim objektima i visokoškolskim ustanovama za lica ometena u razvoju.

MONT će preduzeti korake za unapređenje kompetentnosti kroz program izgradnje kapaciteta među

svim uključenim donosiocima odluka u pogledu inkluzivnosti, rodne ravnopravnosti, rodnih predrasuda,


52

rodnih stereotipova i, rodnih analiza. To će se rešiti u ranoj fazi da bi se obezbedilo da svi donosioci

odluka razumeju prednosti (ekonomske, demokratske i u pogledu očuvanja mirne i stabilne političke

situacije na Kosovu) rešavanja takvih pitanja.

SPOK će takođe, naglasiti ravnopravnu predstavljenost socijalnih grupa, uključujući manjinske grupe sa

svih nivoa nacionalnog obrazovnog sistema. Da bi se to postiglo, prvi godišnji plan realizacije SPOK za

2011. biće obeležen strategijama za finansiranje obrazovanja koje se zalažu za siromašne, rodnu

ravnopravnost i manjinske grupe. SPOK će rukovoditi time tako što će, kad god je to izvodljivo,

naglašavati pristup koji se zalaže za:

pravičnije ulaganje u javna/privatna partnerstva za finansiranje, uključujući regulisanu podelu

troškova;

bolju politiku ravnopravnog pristupa smanjivanjem troškovnih barijera kad god je to izvodljivo;

bolju politiku osiguranja kvaliteta obezbeđivanjem održivog finansiranja ključnih kvalitetnih

doprinosa (udžbenici i kvalifikovaniji nastavnici) i poklanjanjem pažnje školskim razvojnim

planovima i merama za rad škola;

veću efikasnost obrazovanja preko prosvetnih radnika/nastavnika koji planiraju isporuku i

potražnju, kao i budžetiranje na osnovu dobro regulisanih normi upošljavanja;

veću delotvornost pomoći kroz upotrebu politike SPOK i strateških prioriteta kao osnove za

određivanje spoljašnje pomoći razvoju.

Samim tim, kad god je to izvodljivo, Strategija usvaja mere podrške koje otklanjaju prepreke za neke u

smislu pristupa i učešća. Konkretni detalji obuhvaćeni su podsektorskim programima.

4.5 Finansijski pregled

Izrada finansijskog plana za SPOK obezbediće Vladi Kosova i razvojnim partnerima mogućnost da

prepoznaju finansijske nedostatke gde bi se pomoć razvoju mogla iskoristiti efikasno u cilju realizacije

vladine politike za podršku adekvatnom finansiranju sektora. Okvir finansiranja SPOK 2011-2016.

zasnovan je na analizi stalnih i razvojnih troškova. Procene troškova zasnovane su na ceni usluge i nivou

potrebnih sredstava koji su usaglašeni u radnim grupama prilikom planiranja SPOK. Tabela 4.1. daje

pregled predviđenih razvojnih troškova i stalnih troškova za obrazovni sektor u periodu koji pokriva

SPOK, kao i dodatnih stalnih troškova i troškova rada predviđenih za 2016. god. i kasnije.


53

Tabela 4.1: Pregled predviđenih troškova za obrazovni sektor do 2016. i kasnije

Podsektor

Razvojni troškovi 2011-2016.

Stalni troškovi 2011-2016.

Ukupni dodatni troškovi 2011-2016.

Godišnje potrebni dodati stalni troškovi >2016.

1. Preduniverzitetski 140.037.324 102.826.480 242.863.804 22.399.150

2. Predškolski 3.142.050 13.461.285 16.603.335 2.722.420

3. Strukovna obuka 20.140.950 14.200.360 34.341.310 4.298.350

4. Stručno usavršavanje nastavnika 2.913.310 7.770.900 10.684.210 1.501.410

5. Visoko obrazovanje 28.211.300 68.102.300 96.313.600 20.193.900

6. Obrazovanje odraslih 2.723.900 2.384.050 5.107.950 569.590

7. IKT 43.244.700 29.768.800 73.013.500 5.976.800

8. Izgradnja kapaciteta 1.477.233 20.000 1.497.233 20.000

Ukupno 241.890.767 238.534.175 480.424.942 57.681.620


54

POGLAVLJE 5: OKVIR STRATEŠKOG PROGRAMA Vlada Republike Kosova je posvećena poštovanju prava svakog lica na obrazovanje pod paradigmom

celoživotnog učenja, bez obzira na rod, starosno doba, veru, etničku pripadnost ili invaliditet. U

Strateškom planu za obrazovanje na Kosovu 2011-2016. ciljevi i rukovodeća načela mapirani su u sedam

podsektora, i to:

5.1. Predškolsko vaspitanje (PŠV) i predosnovno obrazovanje (POO)

5.2. Preduniverzitetsko obrazovanje (PUO)

5.3. Strukovno obrazovanje i obuka (SOO)

5.4. Visoko obrazovanje (VO)

5.5. Obrazovanje nastavnika (ON)

5.6. Obrazovanje i obuka odraslih (OOO)

5.7. Informaciona i komunikaciona tehnologija (IKT)

Strateški okvir podvlači jasne veze sa ključnim fokusnim oblastima i ciljevima za svaku strategiju i

aktivnost podsektora. Procene troškova svake strategije izrađene su a prioriteti su utvrđeni tokom više

nacionalnih radionica. Ključne oblasti kojima se bavi svaki od programskih podsektora (prema

abecednom redosledu) prikazane su u Tabeli 5.1. gde su pitanja povezana sa strateškim ciljem.


55

Tabela 5.1: Ključne oblasti kojima se bavi svaki od podsektorskih programa

Ključne oblasti kojima se bavi svaki od podsektorskih programa

Strateški ciljevi

Pristup i ravnopravnost PŠV7; PŠV2; PŠV1; VO2; VO3;

Savetodavne usluge PUO5;

Izgradnja kapaciteta i unapređeno upravljanje PŠV5; PUO1; SOO8; ON3; VO6; OO2; PUO4;

Centri kompetentnosti PUO10; SOO 3

Okruženje pristupačno za decu PŠV1; PŠV2; PU10

Podela i povraćaj troškova VO5;

Usmeravanje i savetovanje karijere SOO1; PUO5; OOO 1

Programi, udžbenici i materijal za učenje PŠV3; PUO6; PUO12; SOO6

Ometene grupe i manjine PŠV1; PŠV2; PUO8; SOO 6

Baza podataka ISUO i uporedna statistika SOO7; ON4; VO8; OOO 2

Zapošljavanje i tržište rada SOO1; SOO4; SOO7; VO4;

Unapređenje životne sredine PU11; PŠV1

Finansijska autonomija i generisanje prihoda SOO2; VO7; OO6;

Inkluzija PŠV1; PŠV2; PŠV3; PUO8; PUO9; VO1; VO2; VO3;

Infrastruktura PUO11; VO 6 & 10; IKT1; PŠV 2

Zakoni i propisi VO1; ON1; PUO2; VO3; OOT1; PŠV4; PUO2

Vođstvo i rukovodstvo PŠV5; PUO3; ON2; ON7; OO3; IKT2;

Praćenje, evaluacija Sve

Umrežavanje PUO9; SOO4;

Nacionalni okvir kvalifikacija (NOK) SOO8; ON6;

Partnerstva OOS1

Osiguranje kvaliteta PŠV4; PUO4; SOO4; PŠV3; PUO12;

Regionalna i međunarodna saradnja ON10; VO9;

Istraživanje i nauka ON13; VO6; VO8; OOT3;

Stručno usavršavanje u školi ON8; IKT3;

Inspekcija škola i stručne savetodavne usluge ON2; PUO4;

Standardi kompetentnosti SOO5; SOO6; IKT2;

Licenciranje nastavnika PUO7; ON1; ON7;

Obučavanje nastavnika/stručno usavršavanje/INSET PŠV3; PŠV6; SOO4; ON5; ON11; ON12; SOO3


56

5.1 Predškolsko vaspitanje (PŠV) i predosnovno obrazovanje (POO) Republika Kosova je razvila integrisani pristup predškolskom obrazovanju, koji kombinuje proces

obrazovanja, školovanja, dečije igre i profesionalne nege. Prve godine učenja presudne su za razvoj

deteta. Međutim, postoji hitna potreba da se unapredi pristup predškolskom obrazovanju posebno u

ekonomski nerazvijenim i obrazovno zapostavljenim sredinama. Predškolsko vaspitanje obuhvata decu

od 1-5 godina dok predosnovno obuhvata decu od 5-6 godina.

Jednogodišnje predškolsko vaspitanje deo je obaveznog obrazovanja prema novom zakonu, dok se

usluge za najmlađu decu sastoje više od kombinacije oblasti ishrane/zdravlja/vaspitanja. Za decu do 3

godine starosti, roditeljsko vaspitanje je od suštinskog značaja. Biće neophodno da se jasno definiše šta

vlada nastoji da postigne za jednu godinu predškolskog vaspitanja i dnevnu negu za uzrast do 3 i od 3 do

5 godina. Imajući u vidu značaj školske spremnosti, od suštinskog je značaja da se kao cilj ostvari 100 %

upisa u predškolsko vaspitanje umesto da se poveća predosnovno obrazovanje za mlađu decu. Usluge za

mlađu decu će zahtevati veći višesektorski pristup zajedno sa Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom

rada i socijalne politike.

Predškolsko vaspitanje u Republici Kosova trenutno je organizovano na sledeći način:

U javnim predškolskim ustanovama (vrtići koje pohađaju deca od 1-3 godine i vrtići,

obrazovne grupe koje pohađaju deca od 3-6 godina);

U privatnim predškolskim ustanovama (vrtići koje pohađaju deca od rođenja do 5-6 godina);

U predosnovnim odeljenjima (deca od 5-6 godina, uglavnom u predosnovnim odeljenjima u

školama);

U centrima u zajednici;

Usluge se uglavnom finansiraju preko školarina koje plaćaju roditelji a mnoge ustanove su

privatne;

Predškolsko vaspitanje je u odgovornosti opštine.

Izazovi

Slede neki od glavnih izazova po predškolsko vaspitanje:

Povećanje nivoa inkluzije dece u predškolsko vaspitanje i osnovno obrazovanje – Čak iako je

primećeno povećanje broja dece koja pohađaju predškolsko vaspitanje u prethodnih nekoliko

godina, Kosovo ima najnižu stopu inkluzije.


57

Povećanje pristupa i inkluzije dece sa posebnim obrazovnim potrebama i dece ometene u

razvoju.

Obezbeđivanje sredstava iz centralnog budžeta za predškolsko vaspitanje – Lokalni prosvetni

organi finansiraju javne predškolske ustanove. Zaključeno je da bi obezbeđivanje sredstava iz

centralnog budžeta preko formule grantova za obrazovanje povećalo njihov radni kapacitet.

Trenutno postoji veliki teret u smislu školarina koje plaćaju roditelji.

Usavršavanje osoblja koje radi sa decom do 3 godine – Većina osoblja koje radi sa decom

uzrasta od 9 meseci do 3 godine ima završenu srednju medicinsku školu i vrlo malo ili nimalo

obuke. To je usko povezano sa kvalitetom usluge koja se obezbeđuje.

Razvoj programa za uzrast do 3 godine – Razvoj programa za uzrast do 3 godine obezbedio bi

smernice i podršku razvoju u ranom detinjstvu a u isto vreme uz relevantne napore uložene u

školovanje, dopunu i usmeravanje radi usavršavanja sestara vaspitačica koje rade u

predškolskim ustanovama.

Regulisanje i licenciranje predškolskih ustanova – Kosovo još uvek nema uslova da reguliše rad

privatnih predškolskih ustanova.

Fokusiranje na razvojne oblasti umesto na akademski sadržaj u predosnovnom obrazovanju –

Učitelji koji rade u predosnovnom obrazovanju i predškolskim odeljenjima sve više se

usredsređuju na rad sa decom u akademskim oblastima a ne dovoljno na ključna pitanja detinjeg

holističkog razvoja.

Razvoj nacionalnih instrumenata za utvrđivanje kvaliteta predškolskog vaspitanja i spremnosti

dece za školu – Postoji potreba da se osmisle mehanizmi za evaluaciju nivoa spremnosti dece za

upisivanje u škole, a koji bi neposredno uticali na kvalitet na ovom nivou.

Stručno usavršavanje predškolskih vaspitača – Većina vaspitača treba da prođe stručnu obuku u

predškolskim ustanovama.

Povećanje broja predškolskih vaspitača – Postoji veoma mali broj obučenih vaspitača u datom

podsektoru, kao i prevelika zastupljenost muškaraca.

Povećanje broja ustanova za inkluziju dece na nivou predškolskog vaspitanja u nekoliko većih

gradova na Kosovu – Koncentracija stanovništva u većim gradovima i veća svest roditelja o

značaju predškolskog vaspitanja doveli su do nepoklapanja između snabdevenosti i potražnje.


58

Obezbeđivanje fleksibilnosti vladinom finansiranju predškolskog vaspitanja – To je u vezi kako

sa centralnim tako i sa opštinskim budžetom za javne ustanove, i sa stvaranjem mogućnosti za

sufinansiranjem ili drugim oblicima podrške za privatne ustanove.

Opšti cilj

Opšti cilj predškolskog vaspitanja je da obezbedi inkluzivan i pravičan pristup za svu decu do 6 godina

starosti kvalitetnom, nediskriminacionom obrazovanju do 2016. god. kroz povećanje kapaciteta fizičke

infrastrukture i bolje kampanje informisanja, unapređenjem programa i materijala za učenje, i

pokretanjem programa za stručno usavršavanje vaspitača i osoblja.

Predviđeno je da sva deca od 5-6 godina budu uključena u predosnovno obrazovanje do 2016. god. i da

35 procenata dece do 5 godina bude uključeno u različitim oblicima predškolskog vaspitanja. Uvođenje

rodne ravnopravnosti u stvaranju prilika u predškolskom obrazovanju biće primenjeno i kada za to

postoje resursi, ostvarićemo to stvaranjem dovoljno mesta u predškolskim ustanovama. U isto vreme,

roditelji i zajednice će morati da se upoznaju sa značajem vaspitanja u ranom detinjstvu, kroz

kontinuirane kampanje, seminare, obuke i druge aktivnosti. Odgovornost MONT i opština biće da

uspostave čvrstu osnovu za upravljanje tim programom.

Prioriteti

Povećan nivo učešća dece u predosnovnom obrazovanju.

Izgradnja profesionalnog kapaciteta vaspitača u ranom detinjstvu do 6 godina.

Izrada novih programa za upravljanje razvojem u ranom detinjstvu (do 6 godina).

Izrada programa za decu do 3 godine i revidiranje programa za decu od 3-6 godina u svetlu SDLEC-a.

Povećan nivo učešća dece u predškolskom obrazovanju.

Okončanje i objavljivanje standarda ranog učenja i razvoja (SRUR) kod dece do 6 godina.

Učiniti predosnovno obrazovanje mandatornim za školsku 2011. god.

Uspostaviti aktivnosti podizanja svesti.

Razviti nova vladina i privatna partnerstva za podršku predškolskom vaspitanju i predosnovnom obrazovanju.

Osmisliti smernice za veće angažovanje i inkluziju porodice u unapređenju, evaluaciji programa.

Prožimajuća pitanja i veze

Kao grubi pokazatelj, Indeks rodnog pariteta za predškolski i predosnovni podsektor iznosi u proseku


59

0,95 što pokazuje da ima oko 4-6 % više upisanih dečaka nego devojčica19. Ključne oblasti predloženih

mera biće da se obezbedi da i dečaci i devojčice dobiju veći pristup ovom podsektoru, i da se poveća broj

dece upisanih u predškolsko obrazovanje. Zapošljavanje novih vaspitača mora da odražava veću

predstavljenost muškaraca s obzirom da su trenutno skoro svi vaspitači koji rade u predškolskim i

osnovnim ustanovama žene (99 %).

U sadašnjoj izradi programa za starosnu grupu do 3 godine obezbedićemo rodnu ravnopravnost tako da

rodni stereotipovi i praksa rodne diskriminacije ne budu naglašeni. Osim toga, u smislu rodne

ravnopravnosti, izvršićemo proveru Opštih standarda za predškolsko vaspitanje na Kosovu za starosno

doba od 3-6 godina (2006), kao i Programa za predškolskog vaspitanja na Kosovu za starosno doba od 3-

6 godina (2006), i izvršićemo reviziju gde god je to potrebno.

Stopa upisa dece iz manjinskih grupa polako raste od 2006. god. ali je i dalje niska. Deca iz zajednica i

dalje su na niskom nivou inkluzije u predškolske ustanove. U predškolske ustanove se između 2008. i

2009. god. upisalo samo 316 deteta iz manjinskih zajednica od ukupno 5.091 upisanog deteta (6,2 %).

Statistika je delimično gora u istom periodu za predosnovno gde je iz zajednica upisano 593 deteta od

ukupno 19.674 upisanih deteta (3 %). U strategiji će se uložiti više napora usmerenih ka manjinskim

zajednicama da se roditelji i zajednice upoznaju sa potrebom za upisom njihove dece.

Ciljevi

PŠV1. Da do 2016. god. sva deca, bez obzira na starosnu dob, rod i etničku pripadnost budu

uključena u predosnovno obrazovanje.

PŠV2. Da do 2016. god. 50 % dece, bez obzira na starosnu dob, rod i etničku pripadnost budu

uključena u predškolsko vaspitanje.

PŠV3. Da se do 2016. god. uspostavi funkcionalni sistem koji radi za akreditovanu obuku za sve

predškolske nastavnike/vaspitače, a što će unaprediti kvalitet obrazovanja.

PŠV4. Da se do 2011. god. izradi program za decu do 3 godine i za decu od 3-6 godine, proveri u

smislu rodne ravnopravnosti, i da se realizuje.

PŠV5. Da se do 2016. god. unapredi kapacitet svih rukovodilaca da bi isti upravljali predškolskim

vaspitanjem.

19 Indeks rodnog pariteta predstavlja kompozitno merenje rodnih razlika kod stopa upisa, zadržavanja, svršetka i napredovanja prema socijalnim grupama i geografskim sredinama.


60

PŠV6. Da se do 2016. god. svi stručnjaci za predškolsko vaspitanje osposobe u smislu rodnog

pariteta i prioritetne obuke za inkluzivno obrazovanje.

PŠV7.

Da se do 2016. god. roditelji i zajednica u potpunosti upoznaju sa značajem predškolskog

vaspitanja.

Biće potrebno finansirati predložene programe za prikupljanje podataka, obučavanje stručnjaka,

opremanje i posebno prilagođavanje/menjanje fizičkih objekata. Biće potrebni i programi na radnom

mestu za neke, ako ne i za sve, nastavnike u pogledu strategija za POP – npr: kako se nositi sa i

vrednovati diferencijalno učenje u običnom odeljenju.


61

PŠV 1: Da do 2016. god. sva deca, bez obzira na starosnu dob, rod i etničku pripadnost budu uključena u

predosnovno obrazovanje.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.

Srednjoročni period

2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

1.1. 50 % dece uključene u

predosnovno obrazovanje





AKTIVNOSTI

1.1. Podržati uspostavljanje novih predosnovnih učionica da bi se unapredila inkluzija i podstakao veći

broj dece iz manjinskih grupa, dece sa posebnim obrazovnim potrebama, dece iz seoskih sredina,

dece koja dolaze iz siromašnih porodica.

1.2. Organizovati kampanju za informisanje roditelja o mogućnostima uključivanja dece u predosnovno

obrazovanje.

1.3. Izrada odgovarajućeg materijala za nastavu i učenje.

PŠV 2: Da do 2016. god. 50 % dece, bez obzira na starosnu dob, rod i etničku pripadnost budu uključena

u predškolsko vaspitanje.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

2.1. 15 % podesne dece (od

ukupnog broja dece do 5

godina) uključene u

predškolsko vaspitanje,

uključujući one u

alternativnim oblicima

školskog obrazovanja.

2.2. 35 % podesne dece uključene

u predškolsko vaspitanje.

2.3. 50 % of podesne dece

uključene u predškolsko

vaspitanje.

AKTIVNOSTI

2.1. Organizovati kampanje za podizanje svesti za razvoj i obrazovanje u ranom detinjstvu, i obezbediti

da su statistički podaci o deci u predškolskom obrazovanju uvršteni u ISUO. Sakupljanje podataka se

vrši preko opštinskih odeljenja za obrazovanje.

2.2. Stimulisati alternativne oblike predškolskog vaspitanja i razviti školsko okruženje pristupačno za

decu da bi se povećalo pohađanje.

2.3. Obezbediti dodatni prostor za predškolsko obrazovanje kroz izgradnju učionica koje su pristupačne

za decu i dodatnih učionica.

2.4. Izgraditi nove objekte u skladu sa standardima.


62

PŠV 3: Da se do 2016. god. uspostavi funkcionalni sistem koji radi za akreditovanu obuku za sve

predškolske nastavnike/vaspitače, a što će unaprediti kvalitet obrazovanja.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

3.1. 15 % vaspitača koji su prošli

program prekvalifikacije i veći

broj muškaraca u sistemu.

3.2. Program za obučavanje

vaspitača za decu do 3 godine

otvoren kao odvojeni ili

prilagođen u drugim studijskim

programima Učiteljskog

fakulteta.

3.3. Svi programi predškolskog

vaspitanja akreditovani kao

programi obuke.

3.4. Osmišljen sistem praćenja za

predškolske ustanove.

3.5. 50 % vaspitača koji su

završili određeni broj

časova akreditovane

obuke (vidi usavršavanje

nastavnika).

3.6. Vaspitači koji pohađaju

obuku za decu do 3 godine

prema novom ili

prilagođenom postojećem

studijskom programu.

3.7 Sve ustanove uključene u

program praćenja.

3.8. Svi vaspitači pohađali

određeni broj časova

akreditovane obuke.

AKTIVNOSTI

3.1. Organizovati kontinuirano praćenje rada vaspitača (preko direktora ili drugih stručnih pružalaca

usluga) kao i proces razvoja dece, i na kraju integrisati isto sa planom vrednovanja rada vaspitača.

3.2 Obučeni vaspitač zaposlen u predškolskim ustanovama sa ciljem 1 vaspitača za 1.000 đaka.

3.3. Osposobiti vaspitače da unaprede svoj rad sa decom.

3.4. Osposobiti pojedince koji rade kao vaspitači, u odsustvu kvalifikovanih, za period od jedne godine

pod nadzorom opštinske grupe stručnjaka (koji rade u skladu sa oblikom organizacije predškolskog

vaspitanja u datoj opštini).

3.5. Primeniti „indeks inkluzije“ u svim predškolskim ustanovama i integrisati rezultate u ISUO.

3.6. Angažovati inkluzivne vaspitače/pomoćnike za slučajeve kada postoje deca sa posebnim obrazovnim

potrebama.

3.7. Revidirati standarde za zapošljavanje vaspitača za rad sa decom do 3 godine, koji moraju imati

adekvatne kvalifikacije (učiteljski fakultet u predškolskom programu).


63

PŠV 4: Da se do 2011. god. izradi program za decu do 3 godine i za decu od 3-6 godine, proveri u smislu

rodne ravnopravnosti, i da se realizuje.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

4.1. Izrađeno administrativno

uputstvo za predškolske

ustanove tokom 2011. god.

4.2. Sve privatne predškolske

ustanove završile proces

licenciranja do 2011. god.

4.3. Pun paket sa standardima

izrađen i objavljen do 2011.

god.

4.4. Program za starosno doba

do 3 godine izrađen a

program za starosno doba

od 3 do 6 godina revidiran i

primenjen.

4.5. Uspostavljena grupa za

upućivanje radi izrade

standarda za osmišljavanje

resursa učenja i za izradu

udžbenika za predškolsko.

4.6. Paket standardizovane

procene izrađen do 2016.

god.

AKTIVNOSTI

4.1. Izraditi administrativno uputstvo za licenciranje privatnih predškolskih ustanova.

4.2. Uspostaviti grupu stručnjaka za razvoj standarda za osmišljavanje didaktičkih resursa i za izradu

udžbenika za predškolsko vaspitanje, a koji uzimaju u obzir rodnu ravnopravnost.

4.3. Izraditi program za starosno doba do 3 godine i revidirati program za starosno doba od 3 do 6

godina, i proveriti isti u smislu orijentacije prema rodovima i stereotipovima.

4.4. Sastaviti paket instrumenata standardizovane procene.

4.5. Osmisliti standarde za vaspitače.

4.6. Revidirati standarde za infrastrukturu.

4.7. Osmisliti standarde za saradnju sa roditeljima


64

PŠV 5: Da se do 2016. god. unapredi kapacitet svih rukovodilaca da bi isti upravljali predškolskim

vaspitanjem.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

5.1. Vlada razvila Strategiju razvoja

u ranom detinjstvu.

5.2. Višedisciplinska profesionalna

grupa (sastavljena od stručnjaka

ECE i pedagoga angažovanih u

predškolskom vaspitanju) na

opštinskom nivou je

funkcionalna i cilja se na rodni

paritet na položajima.

5.3. Savetodavna grupa za

predškolsko vaspitanje (SGPV) je

funkcionalna i

institucionalizovana, i cilja se na

rodni paritet na položajima.

5.4. Obučeno je 50 % direktora

(upravnika) ustanova za

predškolsko vaspitanje u

oblasti upravljanja i cilja se

na rodni paritet na

položajima.

5.5. Svi direktori (upravnici)

predškolskih ustanova

obučeni su u oblasti

upravljanja i cilja se na rodni

paritet na položajima.

AKTIVNOSTI

5.1. Uposliti službenika za predškolsko vaspitanje u svakoj opštini.

5.2. Uspostaviti stručnu grupu (pedagog, psiholog, sociolog, stručnjak u oblasti veština, itd.) za praćenje,

podršku, savetovanje i evaluaciju obrazovnog procesa na opštinskom nivou, koju koordiniše

službenik za predškolsko obrazovanje.

5.3. Uspostaviti savetodavnu grupu za predškolsko vaspitanje (SGPV) koja će koordinisati aktivnosti u

podsektoru.

5.4. Obući direktore predškolskih ustanova.

5.5. Ojačati kapacitete lokalnih struktura za primenu najboljih praksi u predškolskom vaspitanju.

5.6. Osmisliti i primeniti roditeljske programe da bi se povećala pokrivenost uslugama predškolskog za

decu, kroz podršku kod kuće.


65

PŠV 6: Da se do 2016. god. stručnjaci za predškolsko vaspitanje osposobe u smislu rodnog pariteta i

prioritetne obuke za inkluzivno obrazovanje.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

6.1. Dva studenta doktorskih

studija u oblasti PŠV

dobijaju podršku iz

kosovskog budžeta za

studije u inostranstvu na

pravičan način.

6.2. U Kosovskom pedagoškom

institutu uspostavljen i

funkcionalan sektor za

predškolsko obrazovanje.

6.3. Godišnje ima najmanje dva

istraživačka projekta u

oblasti predškolskog

vaspitanja.

6.4. Osmišljen je i primenjen

program diplomskih studija za

predškolsko vaspitanje.

6.5. Svake godine se realizuju

najmanje dva istraživačka

projekta u oblasti predškolskog

vaspitanja.

6.6. Dva studenta doktorskih

studija u oblasti PŠV dobijaju

podršku iz kosovskog budžeta

za studije u inostranstvu.

6.7. Postoji deset kvalifikovanih

stručnjaka za predškolsko

vaspitanje i postoji rodni

paritet.

6.8. Svake godine se realizuju

najmanje dva istraživačka

projekta u oblasti

predškolskog vaspitanja.

AKTIVNOSTI

6.1. Osmisliti i realizovati diplomske akademske studije o predškolskom obrazovanju na Učiteljskom

fakultetu.

6.2. Dati podršku dvama studentima doktorskih studija.

6.3. Organizovati sektor za istraživanje u oblasti predškolskog vaspitanja unutar Kosovskog pedagoškog

instituta – ili upošljavanje istraživača za predškolsko vaspitanje u okviru Pedagoškog instituta.

6.4. Organizovati razmenu iskustava i učešće na međunarodnim konferencijama, itd.

6.5 Sprovesti istraživačke projekte u predškolskom vaspitanju.


66

PŠV 7: Da se do 2016. god. roditelji i zajednica u potpunosti upoznaju sa značajem predškolskog

vaspitanja.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

7.1. Pribaviti i objaviti

informacije za roditelje i

javnost o značaju

predškolskog vaspitanja.

7.2. Debate o predškolskom

vaspitanju organizovane su

na nacionalnom nivou uz

učešće regionalnih

stručnjaka.


vaspitanju organizovane su na

nacionalnom nivou uz učešće

regionalnih stručnjaka.


vaspitanju organizovane su

na nacionalnom nivou uz

učešće regionalnih

stručnjaka.

AKTIVNOSTI

7.1. Izraditi smernice – leci o standardima razvoja i učenja u ranom detinjstvu, zajedno sa praktičnim

materijalom koji dopunjuje smernice – Objaviti informativni bilten o predškolskom vaspitanju.

7.2. Organizovati kampanje informisanja juna i septembra svake godine.

7.3. Organizovati konferenciju sa ciljem da se podigne svest o predškolskom vaspitanju.

7.4. Organizovati okrugle stolove sa roditeljima da bi se govorilo o značaju predškolskog vaspitanja.

7.5 Organizovati tribine sa stručnjacima za predškolsko vaspitanje iz regiona.

7.6 Tribine sa stručnjacima za predškolsko vaspitanje iz regiona.

7.7 Sprovesti istraživanje u oblasti predškolskog vaspitanja.


67

Finansijski pregled

Tabela 5.2. pokazuje da će 50 % procenjenih razvojnih fondova u narednih pet godina u predškolskom

vaspitanju i predosnovnom obrazovanju doprineti povećanju učešća. Očekuje se da će isti pomoći

Kosovu da unapredi pristup i kvalitet usluga, ali i da će se uskladiti sa evropskim standardima. Međutim,

uprkos velikim prioritetima, broj dece o kojima se brine podsektor, ostaće komparativno mali čak i ako

se u potpunosti ostvare (50 % ukupnog broja dece). Iz tog razloga, očekuje se da će ova podsektorska

strategija biti jedna od prvih koja će se revidirati i prilagoditi potrebama stanovništva i trendovima u

regionu i šire.

Tabela 5.2: Finansijski pregled za predškolsko vaspitanje

Podsektor i cilj Razvojni troškovi

2011-2016.

Stalni troškovi

2011-2016.

Ukupni troškovi

2011-2016.

Godišnji stalni troškovi posle 2016.

1. Inkluzija u predškolskom vaspitanju (5-6 godina starosti) 425.000 8.955.000 9.380.000 1.615.000

2. Inkluzija u predškolskom vaspitanju (1-5 godina starosti) 1.122.000 2.657.500 3.779.500 713.000

3. Unapređenje kvaliteta/obučavanje 542.200 715.300 1.257.500 149.000

4. Programi i standardi 583.600 0 583.600 0

5. Upravljanje i profesionalni kapacitet 0 831.600 831.600 166.320

6. Razvoj predškolske stručnosti 360.000 201.885 561.885 59.100

7. Aktivnosti podizanja svesti 109.250 100.000 209.250 20.000

Ukupno 3.142.050 13.461.285 16.603.335 2.722.420

Veći deo troškova na osnovu procene stalnih troškova odnosi se na sledeće:

Inkluzija u predosnovnom obrazovanju

Da bi se postigla 100 % inkluzija u predosnovnom obrazovanju do 2016. god. za starosnu grupu od 5-6

godina, predviđeno je 170 novih učionica sa preostalim stalnim troškovima održavanja i komunalija od

250 godišnje i škola za proširene objekte. Osim toga, predviđen je dodatni godišnji doprinos od 200 € po

detetu, sa ukupnim brojem dece od oko 7.700.

Inkluzija u predškolskom vaspitanju

Da bi se ostvario cilj od 50 % inkluzije u predškolskom vaspitanju do 2016. god. za starosnu grupu do 5

godina, procenjeno je da će opštine morati da pokriju potrebe 6.000 dece (preostali deo 50 % grupe koji

se može proceniti na oko 50.000 moraće da pokriju privatne ustanove). Za javni deo, moraće da se

izgradi 100 novih učionica, a troškovi održavanja i komunalija za svaku procenjeni su na 250 € godišnje.


68

Osim toga, vladin doprinos od 100 € po detetu godišnje privatnim ustanovama obuhvaćen je u

predstojećem stalnom budžetu.

5.2 Preduniverzitetsko obrazovanje (PUO)

Preduniverzitetsko obrazovanje u Republici Kosova obuhvata decu od 6-18 godina starosti koja pohađaju

jedan od tri obrazovna nivoa: osnovna škola (razredi od 1-5), niža srednja škola (razredi od 6-9) i viša

srednja škola (razredi od 10-12/13), od kojih su prva dva nivoa obavezna za svu decu. Kao takvo,

preduniverzitetsko obrazovanje predstavlja najveći podsektor u okviru obrazovanog sektora u Republici

Kosova i svakodnevno opslužuje skoro 20 % stanovništva na Kosovu.

Izazovi

Upravljanje kapacitetima sistema i finansiranje

Unaprediti kapacitet lokalnih organa, škola i nastavnika u cilju primene novog nastavnog plana i programa zasnovanog na kompetencijama. Od presudnog je značaja da se pripreme i realizuju novi programi obuke na svim nivoima da bi se unapredio rad škola.

Potrebni su dodatni resursi da bi se obavezno obrazovanje proširilo sa 9 na 13 godina. Izgleda da je

glavni problem taj što ne postoji mreža viših srednjih škola na nacionalnom nivou, tako da je veoma

teško omogućiti mobilnost učenika iz jedne opštine u drugu u potrazi za određenom vrstom škole.

Troškovi mogućnosti takođe, mogu otežati unošenje promene, imajući u vidu slab sistem socijalne

pomoći u zemlji, kao i visok nivo siromaštva.

Smanjiti broj škola koje rade u 2-3 smene. Generalno, zgrade škola nisu u dobrom stanju. Izgleda da se

stalni troškovi ne dele efikasno i da je budžetska raspodela nepredvidljiva, što dovodi do lošeg

održavanja školskih objekata. Za to je potrebno da se u MONT uvede posvećen proces planiranja i izrade

planova održavanja za sve školske objekte na Kosovu. Osim toga, postoji i potreba da se koriste

postojeće školske zgrade u malim gradovima i selima, uzimajući u obzir razvoj obrazovanja u seoskim

sredinama, gde bi škole bile komunalni centri za učenje.

Ponovno usklađivanje zakona o obrazovanju. Pravna infrastruktura na Kosovu je i dalje zasnovana na

sektoru i nema puno veza između zakona koji regulišu različite sektore. To može dovesti do

sukobljavanja između novih zakona o obrazovanju i drugih zakonskih odredbi, čime bi primena potonjeg

bila veoma otežana.

Pojačati prenos odgovornosti sa centralnog na opštinski i sa opštinskog na školski nivo bez obzira na to

da li se isto odnosi na finansije ili druga pitanja u vezi sa upravljanjem. Mehanizmi koji povezuju sistem


69

kontrole kvaliteta na centralnom nivou a koji inkorporiše standarde za sve, od nastavnog plana i

programa, nastave do sertifikacije nastavnika na lokalnom nivou, nacionalni ispiti i diplome za učenike

od suštinskog su značaja za obezbeđivanje funkcionalnog sistema za osiguranje kvaliteta.

Preraspodeliti sredstva od prenaplaćenih sredina na one kojima su potrebna. Na primer, da bi se

pokrili dodatni troškovi za nastavnike koji se ne raspodeljuju preko formule. Svaka opština prima blok

granta za obrazovanje na osnovu formule koja se jedinstveno primenjuje, bez obzira na razlike u

potrebama.

Potrebno je da se upravljanje školom vrši prema profesionalnom osnovu da bi se postigla stabilnost

na nivou direktora škole; potrebno je uposliti direktore škola i zadržati ih na osnovu njihove

profesionalne spremnosti i njihovog rada. Štaviše, individualni direktori škola moraju imati veća

ovlašćenja po pitanju upošljavanja, obučavanja i zadržavanja nastavnika da bi, vremenom, mogli da

izgrade visokokvalifikovano nastavno osoblje. Na kraju, direktori škola moraju imati funkcionalni budžet

za godišnje, nekadrovske stalne troškove, jer u suprotnom ne mogu biti odgovorni za unapređenje

nastave. Bez budžeta na nivou škole ne postoji način da se pokrenu i podrže dugoročni planovi za

unapređenje škole.

Bolje prikupljanje podataka za donošenje odluka zasnovanih na dokazu. Postojeći sistemi podataka kao

i ograničeni kapaciteti za analizu podataka u podsektoru nude veoma ograničene mogućnosti za

informisano donošenje odluka.

Uspostaviti kriterijume transparentnosti za dodelu sredstava školi od opštine. Opštinski direktori za

obrazovanje imaju veliku slobodu po pitanju upotrebe sredstava. Među lokalnim školskim upravnicima

postoji velika neizvesnost u pogledu iznosa sredstava koji će primiti u toku školske godine.

Kvalitet i delotvornost

Unaprediti opšti kvalitet ishoda obrazovanja. Iako isto zavisi od brojnih faktora, nastavnici su najvažniji

faktor u kojem obuka i sertifikacija predstavljaju ključni izazov za unapređenje kvaliteta.

Unapređenje baze resursa i upravljanja za kvalitetno obrazovanje u pogledu proširenja obaveznog

obrazovanja sa 9 na 12 godina.

Primeniti mehanizme za evaluaciju i sertifikaciju nastavnika. Trenutno ne postoji sistem za akreditaciju

obuke za nastavnike pre i posle zaposlenja, i nastavnici na Kosovu nikada nisu formalno vrednovani.

Unaprediti kapacitet lokalnih organa, škola i nastavnika da bi se primenio nastavni plan i program

zasnovan na kompetencijama i da bi se osmislili adekvatni kriterijumi procene koji se poklapaju.


70

Unaprediti osiguranje kvaliteta u obrazovanju. Trenutna inspekcija škole usredsređena je na kontrolu

pravnih i upravnih aspekata školskih procesa. Školski inspektori i srednje rukovodstvo relativno nisu

iskusni u zapažanju, praćenju i podržavanju nastave i učenja u odeljenju, a savetodavne strukture koje bi

pomogle nastavnicima i školama da unaprede svoj rad ne postoje.

Revidirati značaj i kvalitet maturskog ispita i ispita u 9. razredu u skladu sa KONPP i metodikom

nastave i učenja.

Razviti adekvatnu osnovu veština za mlade za uključivanje na formalnom tržištu rada, kao i u širem

globalnom krugu zapošljavanja.

Unaprediti prosvetne objekte i resurse nastave i učenja. Postoji potreba da se obezbede adekvatni

materijal za nastavu, naučne laboratorije, biblioteke i audio/vizuelna oprema, kao i informaciona i

komunikaciona tehnologija.

Inkluzija i ravnopravnost

Uspostaviti mere za unapređenje inkluzije i ravnopravnosti u obrazovanju. Uprkos postojanju vladine

Strategije za integraciju RAE učenika (MONT, 2007), ostaje još puno toga da se uradi. Mnogi od

problema oko ispisivanja iz škola pogoršani su u seoskim i udaljenim sredinama. Devojčice iz seoskih

sredina manje će verovatno ostati u školi, a posebno još manje verovatno će nastaviti sa pohađanjem

srednje škole, što dovodi do visoke stope ispisivanja iz škola. Sa brzom migracijom u gradske sredine,

one se često nađu u teškoj situaciji pokušavajući da uspeju u ekonomiji koja se brzo menja.

Povećati dostupnost i evaluaciju obrazovanja za lica sa posebnim obrazovnim potrebama i

promovisati inkluzivno obrazovanje za učenike ometene u razvoju. Zajednica i njeni pandani često

odstranjuju decu i lica ometena u razvoju. Diskriminacija koju ona trpe tera porodice ka tome da svoje

članove koji su ometeni u razvoju drže skrivenim kod kuće, umesto da ih izlažu zlostavljanju. Takođe,

specijalne škole su veoma odvojene od redovnog obrazovanja. Te škole su veoma skupe i opslužuju

veoma mali broj učenika. Deca ometena u razvoju se ne ocenjuju ispravno kada upisuju škole i stoga,

školsko okruženje se uopšte ne prilagođava da bi se uklonile barijere za pristup, ili se prilagođava na

način koji nije delotvoran.

Osmišljavanje savetodavnih mera da bi se smanjili agresivno ponašanje i problemi oko discipline.

Učenici iz siromašnih porodica ili manjinskih zajednica često trpe maltretiranje i marginalizovani su kao

grupe, ili je to slučaj sa decom i licima ometenim u razvoju. Učenice takođe trpe diskriminaciju na

osnovu roda. Maltretiranje je uglavnom verbalno, ali dolazi i do fizičkog nasilja. Škole su često pogođene

dešavanjima u široj zajednici, na primer, povećana pojava kulture bandi. Odeljenja pristupačna za decu i

savetovanje biće uvedeni kao i podizanje svesti o obrazovanju učenika i nastavnika da bi se promovisalo

razumevanje raznolikosti, nediskriminacija i tolerancija.


71

Školska infrastruktura

Povećati nivo prosvetne infrastrukture i unaprediti kvalitet objekata. Kosovske škole se suočavaju sa

izazovima zbog prenatrpane, propale infrastrukture sa ograničenim sanitarnim i nastavnim objektima.

Mnoge škole nastavu drže u dve smene, skraćuju časove i ograničavaju mogućnost nastavnika da vode

kvalitetne nastavne i vannastavne aktivnosti. Problem je posebno izražen u gradskim sredinama, pošto

je veliki procenat stanovništva migrirao u gradove a infrastruktura je opterećena preko svoje granice. Sa

druge strane, neke škole u seoskim sredinama renovirane su odmah posle rata a sada su nedovoljno

popunjene zbog činjenice da se mnogi meštani tih zajednica nisu vratili u svoja sela.

Unaprediti sanitarne objekte za sve škole. Bez osnovnih sanitarnih uslova teško je govoriti o zdravom

fizičkom okruženju u školama. Školske zgrade su generalno loše izolovane i samim tim veoma energetski

neefikasne. Mnoge stolice su polomljene a mnoge ergonomski neadekvatne za učenike i nastavnike.

Zastareli sistemi grejanja (neki obuhvataju pojedinačne peći na drva u svakoj učionici) i ograničene ili

nepostojeće sale za fizičko vaspitanje i kuhinje, kao i loše održavanje sanitarnih prostorija neki su od

infrastrukturnih problema u školama.

Uvesti škole koje su pristupačne za decu. Mnoge školske učionice deluje veoma oskudno i neprivlačno.

Pošto se mnogi predmetni nastavnici (5-13. razreda) kreću od učionice do učionice tokom školskog dana,

dok učenici ostaju na jednom mestu, nastavnici nemaju prostora niti motivacije da učionicu učine

privlačnijom. Kada bi se raspored časova promenio tako da svaki nastavnik ima sopstvenu učionicu,

nastavnici i učenici bi lakše radili zajedno na tome da svoj prostor učine prijatnijim i pogodnijim za

nastavu i učenje. Obezbeđivanje specijalističkih laboratorija i opreme za različite predmete takođe bi

pomoglo u tom pravcu. Nedostatak učionica u današnjim prenatrpanim školama trenutno ne daje

mogućnost za takvu opciju. Nove škole se moraju osmisliti tako da budu pristupačne za decu ometenu u

razvoju a stare škole se moraju prilagoditi što je više moguće da se olakša pristup deci ometenoj u

razvoju (na primer rampe, liftovi, široka vrata i posebne sanitarne prostorije).


72

Opšti ciljevi

Opšti cilj za preduniverzitetsko obrazovanje jeste da se do 2016. god. obezbedi inkluzivan i

ravnopravan pristup kvalitetnom, nediskriminacionom obrazovanju za sve učenike za 13 godina

obaveznog obrazovanja i da se podstakne celoživotno učenje.

Postoje sledeći međusobno povezani podciljevi:

Prioriteti

Razviti pomagala za nastavu i učenje.

Razviti prostorije za IKT i aktivnosti.

Primeniti sistem za licenciranje nastavnika – Delotvoran sistem obuke nastavnika na radnom mestu i pre zasnivanja radnog odnosa (obuka nastavnika).

Decentralizovano finansijsko upravljanje.

Školske savetodavne usluge i usluge usmeravanja.

Razviti sveinkluzivnost u obaveznom obrazovanju – inkluzivnost, ravnopravnost i poštovanje raznolikosti u obrazovanju (inkluzija i ravnopravnost u obrazovanju).

Kosovski okvir nastavnog plana i programa – Dobro osmišljen nastavni plan i program za sve nivoe preduniverzitetskog obrazovanja, proveren u smislu rodne ravnopravnosti, nakon unošenja odgovarajućih promena u metodici nastave i učenja, kao i ocenjivanju učenika.

Unapređenje upravljanja – Kvalitetno i efikasno upravljanje, vođstvo i rukovođenje sistemom obrazovanja (upravljanje kapacitetima sistema).

Umrežavanje srednjih škola.

Stvaranje sigurnog okruženja u školama.

Sistem za osiguranje kvaliteta.

Stvaranje mehanizama prevencije i ponuda neformalnog obrazovanja.

Program školske infrastrukture.

Izrada zakona – Funkcionalni sistem obezbeđivanja kvalitetnog učenja na osnovu standarda komparativnih sa standardima razvijenih zemalja (kvalitet i delotvornost).


Nastava je u Republici Kosova organizovana na četiri jezika: albanski, srpski, turski i bosanski. Za razliku

od turske i bošnjačke zajednice koja je dobro integrisana u jedinstveni kosovski obrazovni sistem, škole iz

srpske zajednice još uvek su pod vlašću Vlade Republike Srbije. Zakon o opštinskom obrazovanju daje

posebna prava srpskoj zajednici i opštinama u kojima srpska zajednica čini većinu, uključujući pravo

korišćenja nastavnog plana i programa, kao i udžbenika Republike Srbije u školama.

Novi nastavni plan i program mora da obezbedi nove prilike za sve manjine, kao i za većinske zajednice

na Kosovu, da bi iste upražnjavale svoja prava i negovali svoju etničku kulturu. Takođe, mora obezbediti


73

prilike za bolje razumevanje drugih zajednica promovisanjem učenja jezika, rodne orijentacije i pristupa

iz više uglova prema predavanju istorije, itd.

Romi, Aškalije i Egipćani su najsiromašniji deo stanovništva sa do 90 % nezaposlenosti u nekim

zajednicama. Prema izveštajima, mnoge porodice uopšte ne prijavljuju rođenje svoje dece zbog čega je

teško pratiti njihovo pohađanje škola. Te zajednice imaju mnogo veću stopu ispisivanja iz škola od

prosečne. Postojeća prosvetna statistika pokazuje da 4.786 dece iz zajednica Roma i Aškalija pohađa

obavezno obrazovanje (od 1-9. razreda), dok samo 238 dece pohađa više srednje škole (od 10. do 12.

razreda) (ISUO/MONT, 2008).

Romska deca se upisuju u škole govoreći ulični albanski ili srpski jezik i moraju se uklopiti sa ostalim

učenicima kojima je jezik na kojem se nastava održava maternji jezik. Ona ne dobijaju dvojezičnu pomoć

u obrazovanju te je normalno da imaju problema na časovima i da je škola za njih izazovna na samom

početku. Štaviše, deca iz zajednica RAE često su suočena sa diskriminacijom pa čak ih druga deca i

nastavnici maltretiraju, do te mere da su često uplašena da idu u školu. Odsustvo obrazovanja u

njihovim porodicama i zajednicama, kao i nemogućnost njihovih roditelja da ih podrže u procesu

školovanja dodatno komplikuje obrazovanje romske, aškalijske i egipćanske dece.

Vlada Kosova je izradila Strategiju za integraciju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana za 2007-2017. ali

izveštaji o praćenju ističu da se većina aktivnosti koje proizilaze iz strategije ne realizuju (MONT, 2009b).

Predškolski program potencijalno sličan naglasku na dvojezičnost bio bi od velike koristi za RAE, seosku i

drugu marginalizovanu decu. Dodatna obrazovna podrška poput tutorstva tokom školske godine takođe

bi pomoglo da marginalizovani učenici ostanu i uspeju u školi.

Kvalitet obrazovanja kod devojčica takođe je veliki problem u smislu povećanja stope ostanka devojčica

u školama posle završetka osnovne i srednje škole, a posebno u pogledu devojčica iz siromašnih

domaćinstava. Kada je to moguće, preduzeće se mere podrške za obrazovanje devojčica, preko

stipendija i sličnog (posebno za siromašne), da bi se pokušalo da se eliminišu barijere i predrasude

prema obrazovanju devojčica. Potrebno je takođe, posebno uzeti u obzir pitanje rodova u obrazovanju

kroz programe obuke za sve nastavnike, da bi se povećao broj devojčica koje uče predmete matematike,

nauke i tehnologije.


74

Ciljevi

Postoji dvanaest jasnih strateških ciljeva za sektor koji podvlače dvanaest problematičnih oblasti kojima

će se pristupiti (u zagradama) u periodu od 2007. do 2017. godine:

PUO 1. Da se do 2016. god. izgrade kapaciteti za bolji i delotvorni sistem upravljanja na

centralnom i opštinskom nivou, kao i za delotvorno upravljanje školama – uključujući

mehanizme za angažovanje žena u upravljanju.

PUO 2. Da se do 2016. god. zakoni u potpunosti usklade i završe za ceo podsektor

preduniverzitetskog obrazovanja.

PUO 3. Da se do 2014. god. sve odgovornosti za upravljanje finansijama prenesu sa

centralnog na opštinski nivo i dalje sa opštinskog na školski nivo.

PUO 4. Da se do 2016. god. mehanizmi za osiguranje kvaliteta učine u celosti funkcionalnim

na nacionalnom, opštinskom i školskom nivou.

PUO 5. Da se do 2016. god. usluge savetovanja i usmeravanja koordinišu na centralnom

nivou i da se podrže na opštinskom i školskom nivou, obezbeđujući ravnopravan

pristup profesionalnim uslugama savetovanja i usmeravanja.

PUO 6.

Da se do 2016. god. izradi plan predmetne nastave, isproba i primeni na svim

nivoima preduniverzitetskog obrazovanja u školama, uz odgovarajuće unapređenje

metodike nastave i učenja, uz osvrt na ocenjivanje učenika i rodnu ravnopravnost.

PUO 7. Da se do 2014. god. sistem za licenciranje nastavnika učini u celosti funkcionalnim i

da se podrži razvoj karijere, kao i usklađivanje sa planom primene KONPP.

PUO 8. Da se do 2016. god. uspostavi delotvorni sistem koji će omogućiti inkluziju svih

učenika u obavezno obrazovanje i obuku, a koji odgovara rodnoj ravnopravnosti i

potrebama ugroženih, siromašnih i marginalizovanih učenika.

PUO 9. Da se do 2016. god. uspostavi delotvorna mreža viših srednjih škola koja će

omogućiti inkluziju sve dece.

PUO 10. Da se do 2016. god. stvore škole u kojima nema nasilja i koje imaju pristupačno

okruženje za decu te okruženje koje podržava, neguje i razvija demokratske

vrednosti kod dece, i koji je uzoran za sve grupe.

PUO 11.

Da do 2016. god. bar jedna trećina škola na Kosovu radi u jednoj smeni, nudeći

kvalitetno okruženje sa optimalnim brojem učenika u odeljenju.

PUO 12. Da se do 2016. god. svim školama na Kosovu obezbede standardni paketi, na osnovu

potreba, sa nastavnim materijalom i resursima neophodnim i pogodnim za primenu

novog školskog nastavnog plana i programa.

Važni strateški ciljevi politike za dati sektor odnose se na izradu boljeg nastavnog plana i programa, bolji

kvalitet i pristup nakon izrade jedinstvene i koherentne strategije.


75

PUO 1: Da se do 2016. god. izgrade kapaciteti za bolji i delotvorni sistem upravljanja na centralnom i

opštinskom nivou, kao i za delotvorno upravljanje školama – uključujući mehanizme za angažovanje žena

u upravljanju.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

1.1. Da se uspostavi u celosti

funkcionalni sistem za

upravljanje informacijama u

obrazovanju.

1.2. Da novo uređenje MONT

unapredi učinak sektora u

skladu sa ciljevima.

1.3. Da se svi prosvetni radnici u

opštinama osposobe za

obavljanje novih uloga i

odgovornosti.

1.4. Da se razviju akreditovani

programi za usavršavanje

svih direktora škola.

1.5. Da se odluke i politika

informišu prilikom donošenja

na osnovu dokazanih podataka

i pokazatelja učinka.

1.6. Da opštine poseduju

adekvatne ljudske i fizičke

resurse za obavljanje novih

uloga i odgovornosti.

1.7. Da najmanje 40 % postojećih

direktora pohađa akreditovane

programe za direktore škola uz

obezbeđivanje rodne

ravnopravnosti.

1.8. Da najmanje 90 %

direktora pohađa

akreditovane programe za

direktore škola.

AKTIVNOSTI

1.1. Završiti ISUO koji može da prikupi i obradi relevantne podatke i informacije na školskom,

opštinskom, regionalnom i nacionalnom nivou.

1.2. Usvojiti novu organizacionu šemu MONT, koja je u skladu sa preporukama funkcionalne ocene i

stvoriti održivo funkcionalnu strukturu javne službe u okviru MONT.

1.3. Osposobiti osoblje MONT/ISUO za prikupljanje i analizu podataka.

1.4. Osposobiti administrativno osoblje u opštinama da obavlja svoje nove odgovornosti u skladu sa

novim zakonima. Usredsrediti se na zadatke koje opštine nisu ispunile ranije i na one u kojima

uveliko nedostaju kapaciteti.

1.5. Podržati izradu programa za kvalifikaciju/osposobljavanje direktora škola. Ti programi moraju biti u

skladu sa preporukama za licenciranje direktora škola koje će se utvrditi zakonom o

preduniverzitetskom obrazovanju i relevantnim podzakonskim aktima.

1.6. Usvojiti skup nacionalnih obrazovnih pokazatelja koji će se inkorporisati u ISUO i koji su

komparativni sa prihvaćenim međunarodnim pokazateljima.

1.7. Osmisliti standarde za materijal i ljudske resurse koji su potrebni na opštinskom nivou da bi se

ispunile nove odgovornosti. Ti standardi određuju koji su to kapaciteti neophodni na opštinskom

nivou za delotvorno upravljanje obrazovanjem u okviru njihovih odgovornosti.


76

1.8. Organizovati obuku za direktore škola u skladu sa akreditovanim programima u svrhu njihovog

licenciranja. Ti programi bi trebalo da budu otvoreni i za one koji su zainteresovani i žele da se

prijave za direktore škola u buduće i da podstiču žene da se prijave.

PUO 2: Da se do 2016. god. zakoni u potpunosti usklade i završe za ceo podsektor preduniverzitetskog obrazovanja.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

2.1. Primeniti novi zakon o

preduniverzitetskom

obrazovanju.

2.2. Isplanirati usklađivanje

zakona o obrazovanju

izrađenim ZPUO.

2.3. Usvojiti nove zakone u skladu

sa Zakonom o

preduniverzitetskom

obrazovanju.

2.4. Izraditi i usvojiti podzakonska

akta za celishodnu primenu

zakona o obrazovanju.

2.5. U potpunosti primeniti i

pratiti primenu novih

zakona.

AKTIVNOSTI

2.1. Usvojiti zakon o preduniverzitetskom obrazovanju, smenjujući Zakon o osnovnom i srednjem

obrazovanju na Kosovu iz 2002. god.

2.2. Izraditi akcioni plan za usklađivanje zakona o obrazovanju sa već donetim ZPUO.

2.3. Uskladiti druge zakone sa ZPUO realizacijom razvojnog plana. Takvo usklađivanje stvara pravni

okvir koji omogućava delotvorno upravljanje sistemom.

2.4. Izraditi i usvojiti odgovarajuća podzakonska akta za primenu zakona.


77

PUO 3: Da se do 2014. god. sve odgovornosti za upravljanje finansijama prenesu sa centralnog na

opštinski nivo i dalje sa opštinskog na školski nivo.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

3.1. Da sve opštine na Kosovu

primene formulu

finansiranja škole preko

opštine.

3.2. Da sve škole na Kosovu

poseduju podračun i da

upravljaju sopstvenim

budžetom za zarade, dobra i

usluge, i kapitalnim

sredstvima ako su im

dodeljena.

3.3 Da sistem IT bude u

potpunosti razvijen,

funkcionalan i održavan.

3.4. Da se uspostave kapaciteti za

održivo i transparentno

upravljanje finansijama na

opštinskom i školskom nivou.

3.5. Da MONT razvij i održava

sistem IT za određivanje budžeta

škole prema formuli u opštinama

i za planiranje školskog budžeta,

tako da to bude u skladu sa

sistemom MEF za budžetiranje.

AKTIVNOSTI

3.1. Primeniti novu formulu za finansiranje obrazovanja u svim opštinama na Kosovu nakon uspešne

probe u fazama u nekim opštinama. Otvoriti odvojeni račun za svaku školu da bi se omogućilo

autonomno upravljanje budžetom za robe i usluge.

3.2. Da škole dokažu visokoprofesionalne veštine upravljanja sopstvenim budžetom.

3.3. Izgraditi kapacitete za upravljanje finansijama na nivou škole, organizovanjem prilagođenih

programa obuke i osmišljavanjem sistema koji će olakšati obavljanje tih funkcija.

3.4. Da MONT razvije i održava sistem IT za određivanje budžeta škole posredstvom formule u

opštinama i za planiranje budžeta škole tako da to bude u skladu sa sistemom MEF za

budžetiranje.


78

PUO 4: Da se do 2016. god. mehanizmi za osiguranje kvaliteta učine u celosti funkcionalnim na

nacionalnom, opštinskom i školskom nivou.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

4.1. Izraditi i usvojiti

administrativno uputstvo za

uspostavljanje agencije za

nastavni plan i program,

vrednovanje i standarde

(ANPPVS).

4.2. Uspostaviti ANPPVS.

4.3. Izvršiti pripreme za

reorganizaciju Prosvetnog

inspektorata tako što će se

on podeliti na pravni i

profesionalni sektor.

4.4. Ispuniti kriterijume za interno

i eksterno vrednovanje i

evaluaciju škole.

4.5. Uspostaviti sistem za

eksterno vrednovanje učenja

kod učenika u glavnim fazama

nastavnog plana i programa.

4.6. Osposobiti svo osoblje za

internu evaluaciju škole.

4.7. Izvršiti internu evaluaciju

rada u 20 % osnovnih i

srednjih škola.

4.8. Izgraditi kapacitete za

Prosvetni inspektorat i

rukovoditi eksternu evaluaciju

škola.

4.9. Izvršiti evaluaciju u 20 %

osnovnih i srednjih škola.

AKTIVNOSTI

4.1. Uspostaviti agenciju za nastavni plan i program, vrednovanje i standarde koja će savetovati MONT

u odgovarajućim oblastima.

4.2. Podeliti funkciju inspekcije na dva sektora (upravni i profesionalni) da bi se bolje izvršavali zadaci

koji proizilaze iz zakonodavnih izmena. Za to je potrebno izmeniti zakone (aktivnost 2.3).

4.3. Izgraditi kapacitete za internu i eksternu evaluaciju rada škole sa ciljem da se unapredi kvalitet

obrazovanja u školama.


79

PUO 5: Da se do 2016. god. usluge savetovanja i usmeravanja koordinišu na centralnom nivou i da se

podrže na opštinskom i školskom nivou, obezbeđujući ravnopravan pristup profesionalnim uslugama

savetovanja i usmeravanja.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

5.1. Pokrenuti inicijativu za

uspostavljanje ravnopravnih

položaja za usluge

savetovanja i usmeravanja

na opštinskom nivou.

5.2. Izgraditi kapacitete na

centralnom nivou koji će

nuditi savetodavne usluge.

5.3. Izraditi priručnik za

savetodavne usluge na

opštinskom nivou.

5.4. Ponuditi mogućnosti

obučavanja za izgradnju

savetodavnih kapaciteta u

školama.

5.5. Početi sa pružanjem

profesionalnih i savetodavnih

usluga na nivou škole u 20 %

opština.


imaju pristup

profesionalnim uslugama

savetovanja i usmeravanja.

AKTIVNOSTI

5.1. Uspostaviti opštinske usluge savetovanja i usmeravanja (koje nude stručnjaci različitih profila) i

izgraditi njihov kapacitet.

5.2. Obezbediti profesionalne usluge usmeravanja i savetovanja na nivou škole.


80

PUO 6: Da se do 2016. god. izradi plan predmetne nastave, isproba i primeni na svim nivoima preduniverzitetskog obrazovanja u školama, uz odgovarajuće unapređenje metodike nastave i učenja, uz osvrt na ocenjivanje učenika.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

6.1. Informisati javnost o

planovima za primenu

Kosovskog okvira nastavnog

plana i programa (KONPP).

6.2. Izraditi smernice i staviti ih

na raspolaganje

nastavnicima i direktorima

škola radi primene novog


6.3. Da svi izrađivači nastavnog

plana i programa imaju

kapacitet za izrade novi

nastavni plan i program na

osnovu KONPP.

6.4. Da nastavnici i direktori u

pilot školama poseduju

znanje za primenu novog

nastavnog plana i programa

i za prilagođavanje novim

metodama nastave.

6.5. Da službenici MONT i OUO

budu upoznati sa glavnim

komponentama novog


6.6. Usvojiti plan za primenu

novog nastavnog plana i

programa.

6.7. Izraditi nov materijal za

nastavu i učenje.

6.8. Otpočeti rad na

6.10. Da se javnost upozna sa

glavnim elementima novog

okvira nastavnog plana i

programa.

6.11. Da nastavnici i direktori svih

škola znaju kako da primene

nov nastavni plan i program i

da se prilagode metodama

nastave.

6.12. Primeniti nov nastavni plan i

program u svim školama,

odeljenjima i relevantnim

glavnim fazama.

6.13. Izraditi dodatni materijal za

nastavu i učenje.

6.14. Uskladiti nastavni plan i

program za nastavu na

srpskom jeziku u celosti sa

KONPP.

6.15. Osmisliti nove načine

ocenjivanja i isprobati ih u

pilot školama.

Napomena:

Način ocenjivanja za 5. razred je

usvojen.

Razmatra se način ocenjivanja za

9. razred.

MONT radi na osmišljavanju

6.16. Primeniti nov nastavni

plan i program u svim

školama, odeljenjima i

relevantnim glavnim

fazama.

6.17. Izraditi novi materijal za

nastavu i učenje i primeniti

nov nastavni plan i

program u svim školama.

6.18. Izraditi i koristiti u svim

školama i glavnim fazama

nove načine ocenjivanja.

6.19. Koristiti nacionalne ispite

i testove da bi se utvrdio

napredak prema novom

nastavnom planu i

programu.

6.20. Da MONT učestvuje u

PISA 2015.


81

usklađivanju nastavnog

plana i programa za nastavu

na srpskom jeziku prema

KONPP.

6.9. Da su izabrani stručnjaci

osposobljeni za

osmišljavanje sistema za

ocenu dostignuća prema

novom okviru nastavnog

plana i programa.

maturskog ispita i isprobava

plan unapređenja uprave

AKTIVNOSTI

6.1. Organizovati delotvornu kampanju informisanja u celoj zemlji da bi se otkrili planovi za Nacionalni

okvir nastavnog plana i programa (NONPP).

6.2. Izraditi priručnik za nastavnike uključene u primenu novog nastavnog plana i programa. Delimično

prilagođena verzija se može upotrebiti za direktore škola.

6.3. Prepoznati izrađivače nastavnog plana i programa i osposobiti ih za rad na izradi nastavnog plana

i programa zasnovanog na NONPP.

6.4. Osposobiti nastavnike i direktore škola za primenu novog nastavnog plana i programa, uključujući

unošenje promena u metodici nastave.

6.5. Predstaviti nov nastavni plan i program službenicima MONT i OUO.

6.6. Izraditi plan primene novog nastavnog plana i programa.

6.7. Izraditi materijal za nastavu i učenje, uključujući udžbenike i smernice za njihovu upotrebu.

6.8. Izraditi nastavni plan i program za nastavu na srpskom, bosanskom i turskom jeziku, u skladu sa

NONPP, zajedno sa materijalom za nastavu i učenje.

6.9. Osposobiti stručnjake za ocenjivanje za osmišljavanje različitih načina za ispitivanje u svrhu

ispitivanja kompetentnosti na osnovu novog nastavnog plana i programa.

6.10. Organizovati kampanju za informisanje javnosti o glavnim elementima nastavnog plana i

programa.

6.11. Primeniti nov nastavni plan i program u svim školama i glavnim fazama.

6.12. Osmisliti i ispitati nove načine ocenjivanja u pilot školama.

6.13. Izvršiti procenu na svim nivoima, posebno u završnim razredima glavnih faza.


82

PUO 7: Da se do 2016. god. sistem za licenciranje nastavnika učini u celosti funkcionalnim.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

7.1. Uspostaviti bazu podataka

za licencirane nastavnike i

učiniti je funkcionalnom.

7.2. Završiti početno

licenciranje svih nastavnika.

7.3. Izgraditi kapacitet za grupu

stručnjaka za evaluaciju rada

nastavnika.

7.4. Unaprediti 20 % nastavnika

u sistemu licenciranja.

7.5. Uspostaviti rutinu u smislu

licenciranja nastavnika i koristiti

je u potpunosti.

7.6 Uspostaviti sistem za

napredovanje u karijeri

nastavnika.

7.6. Učiniti sistem za

unapređivanje karijere u

celosti funkcionalnim i

povezati ga sa sistemom

zarada nastavnika.

AKTIVNOSTI

7.1. Uspostaviti centralnu bazu podataka za licencirane nastavnike.

7.2. Razviti mehanizme za licenciranje nastavnika.

7.3. Izraditi sistem evaluacije rada nastavnika.

7.4. Primeniti proces licenciranja nastavnika prema planu.

7.5. Razviti sistem za podršku razvoja karijere nastavnika.


83

PUO 8: Da se do 2016. god. uspostavi delotvorni sistem koji će omogućiti inkluziju svih učenika u obavezno obrazovanje i obuku, a koji odgovara rodnoj ravnopravnosti i potrebama ugroženih, siromašnih i marginalizovanih učenika.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

8.1. Voditi preciznu evidenciju u

svim školama na

nacionalnom, opštinskom i

školskom nivou o broju

ispisanih učenika i

inkorporisati je u ISUO i

sisteme planiranja.

8.2. Osmisliti programe za

alternativnu nastavu za

učenike.

8.3. Koristiti podatke sa popisa

stanovništva prilikom

planiranja novih upisa i za

prepoznavanje slučajeva

ispisivanja i nepohađanja

škola.

8.4. Osmisliti alternativne

mogućnosti obrazovanja za

određene kategorije učenika.

8.5. Stvoriti uslove za veću

inkluziju tako da se za 30 %

poveća učešće dece sa

posebnim obrazovnim

potrebama u obaveznom

obrazovanju.

8.6. Da preko 95 % dece na

Kosovu pohađa obavezno

obrazovanje.

8.7. Da Strateški plan za

organizovanje inkluzivnog

obrazovanja za decu sa

posebnim obrazovnim

potrebama u

preduniverzitetskom

obrazovanju na Kosovu

(2010-2015) funkcioniše i

da se za 80 % poveća

učešće te dece u

obaveznom obrazovanju.

AKTIVNOSTI

8.1. Primeniti Nacionalni strateški plan za sprečavanje ispisivanja iz škola 2009-2014.

8.2. Iskoristiti zakonske mogućnosti za obezbeđivanje alternativne nastave za decu koja iz više razloga

ne mogu da pohađaju obavezno školovanje.

8.3. Prepoznati decu školskog uzrasta koja ne pohađaju škole i uneti podatke u ISUO.

8.4. Realizovati Nacionalni plan mera za decu sa posebnim obrazovnim potrebama u

preduniverzitetskom obrazovanju.


84

PUO 9: Da se do 2016. god. uspostavi delotvorna mreža viših srednjih škola koja će omogućiti

inkluziju sve dece.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

9.1. Realizovati postojeće planove

za mapiranje škola i

uspostavljanje baze podataka.

9.2 Osmisliti format za konsultacije

sa zainteresovanim stranama o

potrebama za različite profile u

višim srednjim školama.

9.3. Prepoznati potrebe za profile

za period 2012-2015.

9.4. U saradnji sa opštinama razviti

i primeniti mrežu viših srednjih

škola.

9.5. Usaglasiti modalitete

finansiranja u slučajevima

mobilnosti učenika iz jedne u

drugu opštinu.

9.6. Održavati redovne

konsultacije sa

zainteresovanim stranama

o pitanju potreba za

različite profile.

9.7. Povećati za 50 % broj

učenika koji iz jedne

opštine prelaze u drugu.

9.8. Da mreža viših srednjih

škola delotvorno služi svoj

deci relevantnog uzrasta na

Kosovu i da bude u celosti

inkluzivna.

AKTIVNOSTI

9.1. Razviti bazu podataka mapiranja škola da bi se informisalo kreiranje politike za prepoznavanje

potreba za različite profile viših srednjih škola, uključujući opšte i strukovne škole, na osnovu

širih konsultacija sa zainteresovanim stranama.

9.2. Uspostaviti i učiniti funkcionalnim opštinski konsultativni mehanizam mreže viših srednjih škola

sa ciljem da se utvrdi pokrivenost van teritorije date opštine.

9.3. Uspostaviti mehanizam za podršku mobilnosti učenika iz jedne u drugu opštinu.


85

PUO 10: Da se do 2016. god. stvore škole u kojima nema nasilja i koje imaju pristupačno okruženje za decu te okruženje koje podržava, neguje i razvija demokratske vrednosti kod dece, i koji je uzoran za sve grupe.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

10.1. Povećati svest svih institucija

i javnosti o potrebi za sigurnim i

zdravim internim okruženjem

škole.

10.2. Isplanirati mere za veću

sigurnost u školi u skladu sa

međuministarskom

strategijom.

10.3. Primeniti mere za veću

sigurnost u školama.

10.4. Da škole postanu svesne

veće sigurnosti i zdravijeg

okruženja za decu, kao i sa

konkretnim merama koje

se preduzimaju na nivou

škole, poput stvaranja

zaštitne mreže i veza sa

sistemom upućivanja.

10.5. Postići znatno veću

sigurnost u školama i

unaprediti situaciju po

pitanju stvaranja zdravog

okruženja u školama.

AKTIVNOSTI

10.1. Osmisliti i realizovati kampanje podizanja svesti koje će dopreti do svih škola, u pogledu

međuministarske strategije za sprečavanje nasilja u školama (i maltretiranja), kao i strategije za

škole koje promovišu zdravlje.

10.2. Osposobiti nastavnike da prepoznaju ponašanje koje ukazuje na nasilje, kao i znakove

maltretiranja dece uzimajući u obzir pitanje izgradnje sistema upućivanja za žrtve nasilja

otkrivene u školi.

10.3. Uposliti školske psihologe u školama koji su ključni za izgradnju zaštitne školske mreže.

10.4. Izgraditi zaštitnu mrežu na školskom, opštinskom i centralnom nivou.

10.5. Razviti i ispitati smernice za sve ustanove po pitanju zdravlja i sigurnosti.

10.6. Osmisliti raspored aktivnosti i primeniti mere sigurnosti i zdravlja u svim školama.

10.7. Povećati svest i razumevanje ključnih pitanja u svim školama dostižući usaglašene standarde.

10.8. Dokazano unaprediti nivo zdravlja i sigurnosti u školama, kroz inspektore škola i zajednice nakon

što isti izvrše redovno nadgledanje.


86

PUO 11: Da do 2016. god. bar jedna trećina škola na Kosovu radi u jednoj smeni, nudeći kvalitetno okruženje sa optimalnim brojem učenika u odeljenju.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

11.1. Unaprediti kapacitet

MONT za planiranje školskih

prostorija.

11.2. Uspostaviti sistem za

prikupljanje i obradu podataka o

školskim prostorijama.

11.3. Obezbediti raspoloživost

relevantnih informacija o

školskim prostorijama.

11.4. Utvrditi standarde za

školske prostorije.

11.5. Usvojiti propise o

održavanju školskih prostorija.

11.6. Usvojiti srednjoročni

program za ulaganja u škole za

izgradnju novih i renoviranje

postojećih prostorija.

11.7. Učiniti funkcionalnim

softverski sistem za ulaganja u

infrastrukturu, koji koristi

podatke o školskim prostorijama i

podatke od popisa stanovništva.

11.8. Obnoviti srednjoročni

program ulaganja za izgradnju

novih i renoviranje postojećih

prostorija na osnovu novih

podataka.

11.9. Izgraditi kapacitet MONT da

nadgleda projektovanje novih

školskih objekata u skladu sa

međunarodnim standardima

sigurnosti i pristupa za lica sa

posebnim potrebama.

11.10. Da 20 % škola na Kosovu

radi u samo jednoj smeni.

11.11. Renovirati školske

prostorije na osnovu utvrđenih

prioriteta.

11.12. Izraditi projekte novih

škola na osnovu usvojenih

standarda.

11.13. Da održavanje školskih

objekata zadovoljava utvrđene

kriterijume.

11.14. Da jedna trećina škola na

Kosovu radi u samo jednoj smeni.

11.15. Da se renoviraju sve škole

sa spiska prioriteta prema planu i

u planiranom periodu.

AKTIVNOSTI

11.1. Učiniti funkcionalnim i realizovati plan za nove školske prostorije i renoviranje (adaptaciju) postojećih

na osnovu prihvaćenih standarda projektovanja škola koji su u kladu sa ISO standardima sigurnosti i

pristupa za lica sa posebnim potrebama.

11.2. Utvrditi standarde za školske prostorije (uključujući prostorije škola za SOO).

11.3. Utvrditi kriterijume i postupke za planiranje, izgradnju, renoviranje i stavljanje u funkciju školskih

objekata.

11.4. Izraditi propise za održavanje školskih prostorija.

11.5. Izraditi srednjoročni program za ulaganja u izgradnju novih objekata i za renoviranje postojećih.

11.6. Izgraditi nove školske objekte i renovirati postojeće da bi se unapredili uslovi školovanja.


87

PUO 12: Da se do 2016. god. svim školama na Kosovu obezbede standardni paketi, na osnovu

potreba, sa nastavnim materijalom i resursima neophodnim i pogodnim za primenu novog školskog


PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

12.1. Obezbediti minimalni

paket opreme i nastavnog te

potrošnog materijala za

obuku za škole.

12.2. Izvršiti procenu potreba

škole za minimalnim

paketom.

12.3. Izraditi smernice za

delotvorno korišćenje

opreme i resursa za nastavu

i obuku.

12.4. Izraditi program za

opremanje škola sa

minimalnim paketom,

uključujući kriterijume

raspodele, održavanja i

nadgledanja.

12.5. Da se 50 % škola na Kosovu

opremi sa minimalnim

paketom opreme i resursa,

neophodnih za nastavu i

obuku.

12.6. Da sve škole poseduju

potrebno znanje da bi

obezbedile dodatnu opremu i

resurse za nastavu od

sopstvenih sredstava.


dobiju minimalni paket

opreme i resursa potrebnih

za nastavu i obuku.

12.8. Da se oprema i resursi

delotvorno koriste za

primenu novog nastavnog

plana i programa.

AKTIVNOSTI

12.1. Odrediti sadržaj minimalnog paketa opreme i resursa za nastavu koji je potreban za primenu

novog nastavnog plana i programa da bi se njime snabdele sve škole na osnovu potreba i

potražnje.

12.2. Izraditi smernice za delotvorno korišćenje opreme i resursa za nastavu.

12.3. Osnažiti škole tako da opremu i resurse za nastavu obezbeđuju od sopstvenih sredstava.


88

Finansijski pregled

Razvojni i rezultirajući stalni troškovi za ovaj podsektor proračunati su na sledeći način:

Tabela 5.3: Finansijski pregled za preduniverzitetsko obrazovanje


2011-2016.

Stalni troškovi

2011-2016.

Ukupni troškovi

2011-2016.


1. Unapređenje uprave 786.700 227.100 1.013.800 38.970

2. Izrada zakona 98.000 0 98.000 0

3. Decentralizovano finansijsko upravljanje

189.900 2.520 192.420 0

4. Sistem za osiguranje kvaliteta 1.175.550 351.060 1 526 610 78.680

5. Školske usluge savetovanja i usmeravanja

859.500 10.600.800 11.460.300 3.339.000

6. Novi okvir nastavnog plana i programa

3.477.600 60.000.000 63.477.600 10.000.000

7. Primena sistema za licenciranje nastavnika

166.200 2.940.000 3.106.200 687.500

8. Sveinkluzivnost u obaveznom obrazovanju

8.015.874 625.000 8.640.874 125.000

9. Mreža srednjih škola 85.000 0 85.000 0

10. Stvaranje sigurnog okruženja u školama

3.250.000 750.000 4.000.000 250.000

11. Program školske infrastrukture 97.753.000 27.330.000 125.083.000 7.880.000

12. Nastavna pomagala 24.180.000 0 24.180 000 0

Ukupno 140.037.324 102.826.480 242.863.804 22.399.150

Veći deo troškova na osnovu procene stalnih troškova odnosi se na sledeće:

Školske usluge savetovanja i usmeravanja

Za školske usluge savetovanja i usmeravanja, procenjeno je 1200 zaposlenih do kraja 2016. god. sa

troškovima od 350 € po zaposlenom mesečno. Osim toga, uračunati su i troškovi prevoza.

Novi kosovski okvir nastavnog plana i programa

Kontinuirana podela 400.000 primeraka materijala godišnje (oko 4 po učeniku godišnje) uračunata je u

procenu stalnih troškova po ceni od 25 € za svaki primerak.


89

Program školske infrastrukture Da bi se smanjio broj smena u školama i da bi se proširilo srednje obrazovanje predviđeno je 180.000 m2

novih školskih prostorija do kraja 2015. god. Stalni troškovi su obračunati za održavanje i komunalije po

ceni od 33 € po m2 godišnje. Za takvo proširenje nisu predviđeni troškovi koji se odnose na zarade pošto

se širenje srednjih škola nadomešćuje smanjenjem škola za SOO koje obuhvata razrede do 13. Povećanje

troškova je delimično nadomešćeno skraćenim trajanjem nekih obrazovnih programa sa četiri na tri

godine u strukovnim školama (13. razred se ukida). Ukupan predviđeni broj učenika izračunat je u skladu

sa sledećom tabelom:

2008/09. 2009/10. 2010/11. 2011/12. 2012/13. 2013/14.

9. razred 40.271 35.400 34.935 34.379 33.684

10. razred 32.456 37.521 35.400 34.935 34.379 33.684

11. razred 26.147 28.712 37.521 35.400 34.935 34.379

12. razred 23.962 24.023 28.712 37.521 35.400 34.935

13. razred 13.607 13.797 13.693 16.366 0 0

Ukupno razredi 10-13. 96.172 104.053 115.326 124.222 104.714 102.998

Procene su zasnovane na očekivanom broju učenika od 9. razreda koji će upisati 10. razred. Očekuje se

da će do 2009/10. biti učenika koji će se ispisati iz škole posle 9. razreda pre nego što se postigne 100 %

inkluzija. Sa prosečnim troškovima državnog i opštinskog budžeta za stalne i kapitalne troškove od oko

290 € po učeniku godišnje za gimnazije i škole za SOO, rezultirajući troškovi tokom godina iznosili bi:

2008/09. 2009/10. 2010/11. 2011/12. 2012/13. 2013/14.

Troškovi u € 27.889.880 30.175.370 33.444.572 36.024.334 30.367.060 29.869.420

Za poređenje, budžet za gimnazije i SOO u 2009. god. iznosio je 27.510.000 € kada su dodati opštinski i

centralni troškovi u neposrednoj vezi sa radovima i ulaganjima koji su se javljali u budžetu za srednje

obrazovanje. Tabela pokazuje najviše troškove i broj učenika za period od 2008-2010. god. do

2011/2012. godine, pre skraćenog trajanja obuke u SOO koje smanjuje broj i troškove. Međutim, postoji

potreba da se analizira to smanjenje pošto će neke strukovne ustanove morati da primenjuju duže

programe na tercijarnom nivou.


90

5.3 Strukovno obrazovanje i obuka (SOO) Strukovno obrazovanje i obuka odgovornost su Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

kada govorimo o srednjoškolskom strukovnom obrazovanju, i Ministarstva rada i socijalne politike

(MRSP) kada govorimo o daljoj obuci i prekvalifikaciji nezaposlenih. Nekoliko resornih ministarstava kao

što su Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede, takođe dele sektorsku odgovornost. Podsektor

za SOO deo je višeg srednjeg nivoa (ISCED 3) i opslužuje uzrast od 15-18 godina. U mnogim slučajevima,

oni koji napuste obavezno obrazovanje odluče da se upišu u škole za SOO tek nakon što ne uspeju da

upišu redovnu srednju školu/gimnaziju, čime je škola za SOO na neki način „drugi izbor“.

Reforma SOO koju sprovodi MONT ima za cilj da uvede standarde, programe i sertifikaciju, kao i da se

kvalifikacije SOO razviju tako da budu kvalitetne i usklađene sa Nacionalnim okvirom kvalifikacija (NOK),

a koji je usklađen sa Evropskim okvirom kvalifikacija. Potpuno posvećen i potpuno funkcionalan

Nacionalni organ za kvalifikacije odlučiće o tome koje se struke mogu uvrstiti u Nacionalni okvir

kvalifikacija u skladu sa usaglašenim kriterijumima i standardima. Nacionalna agencija za kvalifikacije će

takođe akreditovati ustanove da ocenjuju učenike i izdaju svedočanstva o kvalifikacijama prema NOK.

Izazovi

I pored značajnog unapređenja podsektora SOO u proteklih nekoliko godina, još uvek postoje nedostaci

koje je potrebno otkloniti, kao i mnogi izazovi koje treba rešiti:

Povećati budžet: da bi se izašlo u susret velikom broju mladih ljudi i rešio loš kvalitet nastave u

celoj Republici Kosova;

Nastava u dve smene: Škole za SOO održavaju nastavu u dve smene, što narušava svaki pokušaj

da se razvije kvalitetan sistem obrazovanja;

Neadekvatni ljudski kapaciteti: Centralni nivo i opštine nemaju niti adekvatan budžet niti

kvalifikovano osoblje koje će se baviti prosvetnim aktivnostima osmišljenim za njihov nivo. Osim

toga, koordinacija između centralnog, regionalnog i opštinskog nivoa i dalje je neadekvatna;

Akreditacija i ekvivalentnost: Sistem obrazovanja i obuke još uvek je veoma uzan te uveliko

nedostaju mehanizmi i ustanove za akreditaciju, utvrđivanje standarda i dostignuća, kao i za opšte

osiguranje kvaliteta u obrazovnom sektoru;

Unaprediti kvalitet i značaj nastavnog plana i programa: Opšti deo nastavnog plana i programa

mora se razviti u skladu sa profesionalnim standardima. Stručni deo nastavnog plana i programa

mora se dodatno razviti u modularizovani oblik, i uskladiti sa međunarodnim standardima sa


91

ciljem da se prenos bodova u dalje obrazovanje/obuku omogući. Ključne kompetencije20 za koje se

očekuje da će ih steći svi učenici preduniverzitetskog obrazovanja moraju biti objektivne i za SOO;

NOK je osmišljen u skladu sa Evropskim okvirom kvalifikacija (EQF). Indeksi nivoa se moraju

dodatno razjasniti i protumačiti u kontekstu Kosova;

Nacionalna agencija za kvalifikacije je novouspostavljena ustanova i, stoga, potrebno je podržati

je u smislu kapaciteta da bi postala u celosti funkcionalna. Primena Nacionalnog okvira

kvalifikacija Republike Kosova tek treba da obuhvati spisak zvanično priznatih kvalifikacija.

Trenutno se radi na probnim prioritetnim kvalifikacijama da bi se prošlo kroz proces provere;

postoje izazovi pri obezbeđivanju stručnjaka koji će pomoći oko provera kao i pri obezbeđivanju

stručnjaka koji će pomoći oko akreditacije ustanova;

Veze sa preduzećima: U slučaju srednjeg SOO na Kosovu, nepostojanje bliskih veza između

preduzeća i škola nešto je što se mora rešiti.

Razviti bolje veze i opštu odgovornost za centre kompetentnosti – Predviđene funkcije

obuhvataju odgovornosti MONT, MRSP, MEF i MZ. Do sada, malo je dokaza o opštem

razumevanju između odgovornih ministarstava po pitanju centara kompetentnosti.

Opšti cilj

Postoje tri povezana cilja:

a) Unaprediti pristup, kvalitet i značaj SOO za sve.

b) Unaprediti koordinaciju i značaj tržišta rada, ojačati institucionalni i rukovodstveni kapacitet

sistema SOO, i uspostaviti zdravu finansijsku osnovu za njegov dugoročni razvoj i održivost.

c) Povećati prilike za obučavanje onih koji prerano napuste školu, učenika srednjih škola i one

koji iste napuste, kao i odraslih koji nemaju dovoljno kvalifikacija i koji ne mogu da pređu na

sledeći nivo školovanja, da bi se povećala zaposlenost, posebno za žene, kao i mogućnosti

samozaposlenja uz razvijanje centara kompetentnosti koji su ključni za ovakav pristup.

20 Kosovski okvir nastavnog plana i programa predviđa šest ključnih kompetencija koje svi učenici treba da steknu: komunikacija i izražavanje, razmišljanje, učenje, životno i radno okruženje, lične kompetencije i građanske kompetencije.


92

Prioriteti

Mapa puta za unapređeno stažiranje i veze sa privrednom

Veze sa privrednim potrebama jedan su od prvih prioriteta u podsektoru SOO. Nepostojanje bliskih veza

između preduzeća i škola mora se rešiti. Naglasak treba staviti na saradnju između uprave i škola, kao i

povezanih komora i udruženja iz srodne industrije, preduzeća i lokalnih zajednica. Na nivou škole, jedan

od mehanizama koji se ne koristi dovoljno jeste stažiranje i praksa. Dobre prakse postoje, ali nisu

dovoljno poznate i zasigurno se ne poštuju. Situacija se može unaprediti sastavljanjem najboljih praksi,

njihovim objavljivanje, podržavanjem umrežavanja, osmišljavanjem smernica i mehanizama (npr:

dnevnici koji izveštavaju učenike) i njihovom primenom u partnerskim školama a možda i u drugim

zainteresovanim školama.

Veoma je važno da se to ne nameće; potrebno je usredsrediti se na podršku, ne na regulisanje. Analiza

najboljih praksi će na kraju dovesti do šire strategije za angažovanje preduzeća ili bar do stvaranja „mape

puta za unapređeno stažiranje“. Uopšteno govoreći, preduzeća su otvorena bližim vezama sa školama za

SOO. Međutim, veoma je izazovno za mikro preduzeća da organizuju radno okruženje da bi ono bilo

prikladnije za prijem mladih stažista. Postoji potreba da se razvije opšti regulatorni kontekst koji

olakšava takve veze (kao što su: osiguranje za učenike, davanje podsticaja poslodavcima).

Unapređenje infrastrukture

Uz dovoljno školskih prostorija, uključujući adekvatnu opremu radionica i rad u jednoj smeni, značajno bi

se unapredio kvalitet SOO. Standardi za projektovanje novih škola za SOO moraju se osmisliti prema

novim uslovima. Nedovoljan broj prostorija za obučavanje u školama za SOO više je nego očigledan.

Reformisani maturski ispit

Učenici SOO su u nepovoljnom položaju kada polažu maturski ispit; mnoge analize pokazuju da je

maturski ispit veoma staromodan ispit zasnovan na sadržaju. On je u suštini prilagođen za učenike viših

srednjih škola, zbog čega učenici SOO ostvaruju veoma slabe rezultate na tom ispitu.

Učenici SOO bi trebalo da imaju izbor između toga da li će polagati maturski ispit, tj. program koji je

povezan sa SOO bi trebalo da se odvoji od generičkog nastavnog plana i programa koji vodi do

maturskog ispita.

Maturski ispit bi sada trebalo zasnovati na navedenim kompetencijama koje stiču i redovni učenici i

učenici SOO, te bi trebalo da obuhvati kako teorijski tako i praktični ispit da bi se ispitali znanje, veštine i

kompetencije.

Razvoj nastavnog plana i programa


93

Osim konstantnog procesa ažuriranja profila i stručnog dela nastavnog plana i programa, sadržaj opšteg

dela se mora razviti da bi se prilagodio zanimanju. Opšti deo nastavnog plana i programa za SOO trebalo

bi da ima za cilj da se steknu generičke kompetencije ali i stručne. To je posebno važan proces uzimajući

u obzir da će se u skoroj budućnosti, definisane glavne kompetencije ocenjivati na maturskom ispitu.

Kao deo razvoja Nacionalnog okvira kvalifikacija, trebalo bi da postoje pravci univerzitetskog

obrazovanja koji nisu isključivo maturski ispit.

Obučavanje nastavnika

Obuka za nastavnike mora se prilagoditi praksama tako da se uvrste izmene nastavnog plana i programa

i najnovije tehnologije. Katalog modula obuke mora se osmisliti a ustanove koje pružaju obuku

prepoznati. Članovi nedavno uspostavljene Asocijacije nastavnika SOO, među kojima su mnogi

sertifikovani predavači i izrađivači nastavnog plana i programa, predstavljaju dobru priliku da se

organizuje i podrži stručna obuka. Prva stvar koju oni mogu da podrže jeste da podignu profil

predavača/instruktora u školama za SOO.

Centri kompetentnosti

Centri kompetentnosti čine sastavni deo tekućeg procesa reforme, koji ima za cilj da unapredi značaj

SOO za zaposlenje. Oni predstavljaju ustanove za promovisanje zaposlenja, koje traže bliže i aktivnije

angažovanje preduzeća, kao i mnogih drugih komunalnih aktera. Oni neće zameniti tradicionalne

strukovne škole već će funkcionisati i kao pružaoci usluga za iste.

Sedam centara kompetentnosti – kada budu uspostavljeni i postanu funkcionalni – poslužiće kao

„proba“ za reformu SOO u drugim takvim školama na Kosovu. Poslužiće i kao „mesto za savetovanje i

obučavanje“ za stvari u vezi sa zaposlenjem u odgovarajućem sektoru kojim se bave. Namera je da centri

kompetentnosti tesno sarađuju sa preduzećima iz datog sektora na razvoju neposrednih mogućnosti

učenja „zasnovanih na radu“ za učenike SOO, ali i za obučavanje na radnom mestu i celoživotno učenje u

preduzećima. Osim toga, predviđeno je da centri kompetentnosti obezbeđuju usluge obučavanja i

savetovanja u svom sektoru za civilno društvo.

Funkcionalan Nacionalni okvir kvalifikacija

Funkcionalni NOK sa svojim zabeleženim kvalifikacijama i standardima koji su relevantni za tržište rada, a

koje će obezbeđivati akreditovane ustanove za obuku, doprineće u velikoj meri unapređenju kvaliteta

SOO. Uprava u sektoru će se unaprediti i propisno će se upravljati izvorima sredstava za SOO,

konsolidovanu tako da dobije odgovarajuća sredstva.


94


Promovisanje rodne ravnopravnosti kao načina za unapređenje pristupa žena prilikama za učenje a

kasnije i boljih šansi na tržištu rada, jedan je od ciljeva škola za SOO da bi se promovisalo ekonomsko

osnaženje žena i povećale njihove šanse za zapošljavanje.

Na osnovu podataka ISUO, 36 % učenika i 42 % nastavnika su žene. Međutim, ekonomske škole sa

stopom od 60 % žena poboljšali su opšte učešće žena među svim učenicima. Prisustvo žena u strukovnim

i tehničkim školama na Kosovu međutim, iznosi nepunih 28 %. Najveći procenat žena u tim školama

vidljiviji je kada je u pitanju region Prištine, međutim, u drugim regionima, te škole najčešće pohađaju

samo muškarci. Profili devojčica koje pohađaju škole uglavnom obuhvataju krojačku, ekonomsku i

medicinsku struku. U školama za SOO nastaviće se sa preduzimanjem mera za unapređenje učešća

devojčica ali je potrebno uložiti napore da se devojčice i žene podstaknu da upisuju i druge oblasti osim

tradicionalnih.

Nastavni plan i program za SOO postoji i na jezicima manjina koje žive u Republici Kosova. Obuka

nastavnika obuhvata i manjinsko osoblje ali je potrebno uraditi više toga za obučavanje nastavnika za

SOO na jeziku zajednica. Sve nesrpske manjine su uključene u ključne discipline u sistemu za SOO

(posebno u Peći, Prizrenu i Kamenici). Potrebno je da se uradi mnogo više po pitanju obezbeđivanja

radnih mesta za sve učenike. Tečajevi za odrasle kroz podršku aškalijskim diplomcima iz 9. razreda,

integrisani su u školama za SOO.


95

CILJEVI

SOO 1. Da se do 2014. god. stručna praksa učenika organizuje u tesnoj saradnji sa preduzećima i da se podrška obezbedi za sva održiva mesta te da se uspostavi sistem na svim nivoima za orijentaciju i usmeravanje karijere učenika.

SOO 2. Da do 2014. god. strukovne škole ostvare finansijsku i funkcionalnu autonomiju.

SOO 3. Da do 2014. god. centri kompetentnosti postanu sastavni deo nacionalnog sistema SOO u školama.

SOO 4. Da se do 2014. god. uspostave veze između strukovnih profila koji se nude u ustanovama za SOO i tržišta rada, da se ojača razvoja ljudskih resursa i da se učini relevantnim za veštine spremnosti za zaposlenje.

SOO 5. Da se do 2016. god. izvrši obuhvatna i funkcionalna evaluacija sistema osiguranja kvaliteta u sektoru SOO.

SOO 6. Da se do 2014. god. nastavni plan i program SOO uskladi sa potrebama tržišta rada, profesionalnim standardima i dobrom evropskom praksom, i da se proveri u smislu rodne ravnopravnosti.

SOO 7. Da se do 2016. god. obezbede opcije za mobilnost i mogućnost zapošljavanja za učenike na Kosovu i van Kosova.

SOO 8. Da se do 2016. god. uspostavi funkcionalni nacionalni okvir kvalifikacija, kao i procedure za akreditaciju i osiguranje kvaliteta.


96

SOO 1: Da se do 2014. god. stručna praksa učenika organizuje u tesnoj saradnji sa preduzećima i da

se podrška obezbedi za sva održiva mesta te da se uspostavi sistem na svim nivoima za orijentaciju i

usmeravanje karijere učenika.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

1.1 Da se do kraja 2011. god.

izradi „strategija za

unapređenje stručne prakse“

koja će oslikavati jasnu viziju

za inkluzivno SOO.

1.2 Da najmanje jedan

službenik u svakom

opštinskom odeljenju i 30 %

škola za SOO imaju

savetnika za karijerno

savetovanje i sredstva za

podsticanje zapošljavanja

žena.

1.3 Uspostaviti nacionalni okvir

za usmeravanje karijere.

1.4 Da se ovaj sistem

upražnjava u 20 škola za

SOO i svim funkcionalnim

centrima kompetentnosti.

1.5 Uspostaviti sistem i

podsticaje za preduzeća koja

mogu da vode praksu i

obezbede adekvatne prilike

za devojčice i žene.

1.6 Podstaći preduzeća koja su

evidentirana u registru za

vođenje prakse za učenike

škola SOO da nastave sa

vođenjem prakse.

1.7 Da sve škole SOO imaju

sistem za usmeravanje i

savetovanje za profesionalnu

karijeru uz ostvareni rodni

paritet na nivou zaposlenja.

1.8 Sklopiti sporazume između

ustanova SOO i 60 javnih i

privatnih preduzeća (u

prioritetnim privrednim

sektorima) da bi se za učenike

organizovali stručna praksa i

dobro usklađena mesta.

1.9 Promovisati različite modele

korišćenja napredne opreme

preduzeća i škole da bi se

obezbedilo praktično znanje,

kroz obuku i stimulaciju.

1.10 Da se u obuku uključi 50 %

žena.

1.11 Da nacionalni centri

obezbeđuju onlajn

savetovanje i usmeravanje

karijere kroz sistem koji je

funkcionalan.

1.12 Obezbediti propise za

zdravstvenu zaštitu i

sigurnost za SOO.

1.13 Da svi učenici koji se

uključe u/napuste ili

ponovo se uključe u sistem

SOO koriste sistem

usmeravanja karijere.


97

AKTIVNOSTI

1.1. Razviti koherentan sistem usmeravanja karijere za učenike sistema SOO kao i za one koji se

vrate radi daljeg obrazovanja i obuke.

1.2. Dinamično povezati sistem usmeravanja karijere sa relevantnim sistemom informacija o tržištu

(SOO 4).

1.3. Razviti nacionalni okvir usmeravanja karijere.

1.4. Izraditi strategiju za unapređenje stručne obuke koja odražava inkluziju.

1.5. Razviti nacionalni servis za usmeravanje karijere.

1.6. Prepoznati i osposobiti bar jednog službenika u svakoj opštini za karijerno usmeravanje i

savetovanje, i podstaći žene da učestvuju. Prepoznati i osposobiti nastavnike škola za karijerno

savetovanje, i uspostaviti mere koje će podstaći angažovanje žena.

1.7. Razviti ravnopravne kriterijume koje preduzeća moraju da ispune za praksu učenika.

1.8. Uspostaviti i primeniti stimulišući sistem za preduzeća koja nude stručnu praksu.

1.9. Izmeniti kriterijume za licenciranje preduzeća dodavanjem različitih uslova za preduzeća koja

nude praksu za učenike.

1.10. Prepoznati preduzeća koja rade u oblastima i profilima koje nude škole; sklopiti sporazume sa

školama i preduzećima, i učiniti ih rodno ravnopravnim.

1.11. Uspostaviti nacionalni centar za usmeravanje karijere sa uslugama zapošljavanja i

raspoređivanja.

1.12. Kreirati politiku osiguranja za učenike od različitih incidenata i povreda tokom prakse.


98

SOO 2: Da do 2014. god. strukovne škole ostvare finansijsku i funkcionalnu autonomiju.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

2.1. Da se škole SOO u 13 pilot

opština (podržano

posredstvom IDEP projekta)

finansiraju na osnovu

raznovrsnosti programa koje

nude.

2.2. Da opštine finansiraju škole

SOO koristeći odvojenu

formulu od one za redovne

škole, a koja je rodno

ravnopravna.

2.3. Da se za škole SOO otvore

posebni funkcionalni računi,

koji će im omogućiti da

generišu prihod od

praktičnog rada učenika na

školskim radionicama.

2.4. Da se finansiranje škola SOO

vrši na osnovu potreba i

programa koje nude.

2.5. Da škole SOO nezavisno

upravljaju svojim finansijama i

drugim ključnim radom.

2.6. Da se optimalni broj škola

SOO i centara

kompetentnosti finansira

na osnovu prioriteta

određenih za podsektor

SOO.

AKTIVNOSTI

2.1. Analizirati troškove programa školovanja u školama SOO u 13 pilot opština.

2.2. Razviti odvojenu formulu za finansiranje škola SOO u zavisnosti od profila.

2.3. Razviti sistem koji pruža mogućnosti za stipendije da bi se podstaklo učešće žena, kao i

mogućnosti za manjinske grupe.

2.4. Pojednostaviti procedure finansijskog upravljanja za školske račune.

2.5. Osmisliti kriterijume finansiranja za škole sa posebnim profilima i manjom grupom učenika.

2.6. Osposobiti direktore škola SOO da autonomno upravljaju finansijama.

2.7. Revidirati broj škola SOO, njihovu podelu i smanjiti njihov broj u poređenju sa lokacijom centara

kompetentnosti.

2.8. Pripremiti mapiranje SOO i izraditi plan optimizacije.


99

SOO 3: Da do 2014. god. centri kompetentnosti postanu sastavni deo nacionalnog sistema SOO u školama.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

3.1. Jasno definisati koncept i

karakter centara

kompetentnosti, kao i

finansijsku održivost

(definisanjem i centralnog,

regionalnog i opštinskog

karaktera) i obezbediti

održivo finansiranje centara

kompetentnosti bez smetnji

po škole SOO.

3.2 Da se uspostave dva centra

koja su funkcionalna.

3.3. Da centri kompetentnosti

funkcionišu kao resursni centri

za druge škole SOO (za

obučavanje nastavnika, kao

centri za procenu, za razvoj

nastavnog plana i programa,

itd.)

3.4. Uspostaviti još tri centra koji

su funkcionalni.

3.5 Uspostaviti sedmi centar

koji je funkcionalan.

AKTIVNOSTI

3.1. Detaljnije razviti koncept centara kompetentnosti, definisanjem njihovog mesta u sistemu SOO i

kako se oni integrišu u mrežu škola i zajednicu.

3.2. Razviti formulu za održivo finansiranje centara kompetentnosti i škola SOO u zavisnosti od profila.

3.2. Osposobiti nastavnike iz drugih škola SOO: da centri kompetentnosti služe za obučavanje

nastavnika iz drugih škola SOO da bi se obezbedio prostor za obuku koji će koristiti druge škole SOO, a

koja obuka će biti akreditovana.

3.3. Ažurirati i razviti modularni predmetni plan i program za centre kompetentnosti (20 profila po

školi).

3.4 Razviti centre kompetentnosti koji će funkcionisati kao mesta za karijerno usmeravanje i

savetovanje, i obezbediti informacije o tržištu rada (stručna praksa i mogućnosti zapošljavanja).


100

SOO 4: Da se do 2014. god. uspostave veze između strukovnih profila koji se nude u ustanovama za SOO i tržišta rada, da se ojača razvoja ljudskih resursa i da se učini relevantnim za veštine spremnosti za zaposlenje.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

4.1. Prepoznati potrebe za

strukovne profile na osnovu

istraženih potreba tržišta rada.

4.2. Optimizovati broj profila na

osnovu procesa pregovora sa

različitim akterima u SOO.

4.3. Opremiti radionice u 40 %

škola SOO sa opremom

potrebnom za primenu


4.4. Razviti 75 % kapaciteta

nastavnika za nove profile i za

veštine pripremljenosti za posao.

4.5 Da se proces osposobljavanja

nastavnika odvija u skladu sa

relevantnim promenama na

tržištu rada.

4.6. Uskladiti mrežu škola SOO

sa ekonomskom potražnjom.

4.7. Adekvatno opremiti

radionice za 70 % škola SOO.

4.8. Razviti kapacitete svih

nastavnika za nove profile i

odvijati proces

osposobljavanja nastavnika u

skladu sa promenama.

AKTIVNOSTI

4.1. Stvoriti centralizovani informativni sistem koji prikuplja informacije sa tržišta rada u svrhu

kontinuiranog ažuriranja nastavnog plana i programa, kao i unapređenja kapaciteta nastavnika.

4.2. Organizovati istraživanje tržišta rada i definisati prioritetne sektore privrede; razviti mehanizme

za analiziranje tržišta, kontinuirani proces koji se može ažurirati i koristiti izveštaje za unošenje

informisanih promena u sistem SOO, podstaći i podržati škole SOO da se povežu sa lokalnim

tržištem da bi se ispitale i obnovile potrebe za obukom u relevantnim sektorima.

4.3. Revidirati sve profile i optimizovati broj profila koji se nudi u SOO, u skladu sa potrebama tržišta

rada; isplanirati potrebe za kadrom na osnovu novih profila.

4.4. Izvršiti analizu stanja radionica i proceniti potrebe za osnovnom opremom na nacionalnom nivou

za sve škole; opremiti radionice svih škola SOO.

4.5. Prepoznati i osposobiti nastavnike i instruktore novih profila; osposobiti nastavnike sticanjem

novog znanja u skladu sa promenama i trendovima (vidi usavršavanje nastavnika).

4.6. Pratiti tržište rada i uvesti promene da bi se održavao značaj za profile nastavnika.

4.7. Revidirati i izmeniti mrežu škola SOO na osnovu potreba privrede.

4.8. Opremiti i obnoviti radionice u novoj mreži škola SOO.

4.9. Osposobiti nastavnike da rukuju novim profilima kao i novim procesima nastave.


101

SOO 5: Da se do 2016. god. izvrši obuhvatna i funkcionalna evaluacija sistema osiguranja kvaliteta u

sektoru SOO.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

5.1. Definisati sistem osiguranja

kvaliteta za SOO. Izvršiti

procenu kapaciteta uz čvrsto

angažovanje poslodavaca i

relevantnih zainteresovanih

strana.

5.2. Priznati ranije učenje.

5.3. Priznati ranije stečene

kompetencije i preneti ih u

daljem obrazovanju na osnovu

procedura koje utvrdi Nacionalna

agencija za kvalifikacije.

5.4. Učiniti funkcionalnim

sistem osiguranja kvaliteta.

AKTIVNOSTI

5.1. Revidirati sistem procene i osiguranja kvaliteta u SOO, na osnovu kosovskih i evropskih najboljih

praksi.

5.2. Izgraditi kapacitet za procenu i osiguranje kvaliteta unutar sektora.

5.3. Osmisliti standarde kompetentnosti na osnovu procene i modularnog pristupa.

5.4. Osmisliti procedure za priznavanje ranijeg učenja.

5.5. Osmisliti procedure za priznavanja ranije stečenog znanja/obrazovanja.


102

SOO 6: Da se do 2014. god. nastavni plan i program SOO uskladi sa potrebama tržišta rada, profesionalnim standardima i dobrom evropskom praksom, i da se proveri u smislu rodne ravnopravnosti.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

6.1 Izraditi nastavni plan i

program SOO (metodika i

procedure) i koristiti ga u okviru

KONPP.

6.2. Izvršiti analizu potreba

tržišta rada i definisati

prioritetne sektore.

6.3. Definisati opšte znanje,

veštine i glavne kompetencije

za SOO u okviru KONPP.

6.4 Osmisliti standarde za 10 %

zanimanja koja nude škole SOO.

Izraditi materijal za učenje i

staviti ga na raspolaganje

nastavnicima i učenicima.

6.5. Prepoznati odgovarajući

metod za razvoj nastavnog plana i

programa SOO nakon evaluacije

svih realizovanih projekata

razvojnih partnera, i proveriti

orijentaciju u smislu rodne

ravnopravnosti.

6.6. Razviti standarde za 60 %

zanimanja koja nude škole SOO.

Izraditi materijal za učenje i staviti

ga na raspolaganje nastavnicima i

učenicima.

6.7. Razviti standarde za sva

zanimanja koja nude škole

SOO.

6.8. Materijal za učenje staviti

na raspolaganje nastavnicima i

učenicima škola SOO.

AKTIVNOSTI

6.1 Osmisliti standarde za nastavni plan i program SOO u saradnji sa industrijom.

6.2 Analizirati metode za razvoj nastavnog plana i programa. Analizirati postojeće informacije o

tržištu rada. Definisati prioritetne sektore/zanimanja u saradnji sa svim relevantnim

zainteresovanim stranama (relevantna ministarstva, industrija, itd.).

6.3 Revidirati broj profila koji nude škole SOO u vezi sa NOK.

6.4 Osmisliti standarde za 10 % zanimanja do 2012. godine, a koja nude škole SOO, kao i potreban

materijal za učenje.

6.5 Ažurirati nastavni plan i program na osnovu potreba tržišta i prioriteta za razvoj ljudskih resursa

Kosova, i proveriti orijentaciju u smislu rodne ravnopravnosti.

6.6 Osmisliti standarde za 60 % zanimanja do 2014. godine, a koja nude škole SOO, kao i potreban

materijal za učenje.


103

6.7 Osmisliti standarde za sva zanimanja.

6.8 Izgraditi kapacitet za izradu materijala za učenje za škole SOO, na osnovu dobrih praksi iz

postojećih projekata i predstojećih centara kompetentnosti.


104

SOO 7: Da se do 2016. god. obezbede opcije za mobilnost i mogućnost zapošljavanja za učenike na Kosovu i van Kosova.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

7.1. Unaprediti postojeći

informativni sistem tržišta rada

da bi se obezbedili neophodni

podaci u vezi sa potražnjom za

obukom u oblasti ekonomije,

koristeći najbolju praksu.

7.2. Razviti programe koji

ispunjavaju međunarodne

standarde da bi se obezbedili

veći interes, mobilnost radne

snage, veća mogućnost

zapošljavanja i olakšao prenos

učenja za svršene učenike škola

SOO, a koji odgovaraju na i

uzimaju u obzir rodnu

ravnopravnost.

7.3. Osposobiti škole da vode

evidenciju, prate učenike i

sastavljaju izveštaje uzimajući u

obzir najbolju praksu.

7.4. Obezbediti podršku za

pokretanje poslovanja za

svršene učenike škola SOO.

7.5. Da se poslodavci uključe u

olakšavanje tranzicije za svršene

učenike škola SOO.

7.6. Da MONT sjedini sistem ISUO

izveštaja o praćenju učenika dok

su u školi i posle završetka škole.

7.7. Da MONT uspostavi

programe za podršku pokretanju

poslovanja za svršene učenike

škola SOO, a koji su ravnopravni,

koji odgovaraju na i uzimaju u

obzir rodnu ravnopravnost.

7.8. Da sistem SOO

obezbeđuje mogućnosti

školovanja za visoko

obrazovanje na nivou ISCED 5,

a koje odgovaraju na i uzimaju

u obzir rodnu ravnopravnost.

7.9. Da se svake godine dodeli

50 stipendija za najbolje

učenike škola SOO prema

profilima koji se potražuju, da

bi se završila stručna praksa u

zemljama ili preduzećima.

7.10 Da Vlada radi na

obezbeđivanju donacija iz

lokalne privrede i inostranstva

da bi se podržali učenici.


105

AKTIVNOSTI

7.1. Sakupiti informacije sa tržišta rada korišćenjem informacija i resursa iz MRSP, MTI, MONT, PKK i

SoK.

7.2. Osmisliti programe koji obezbeđuju veći interes i mobilnost radne snage, veću mogućnost

zapošljavanja i prenos bodova.

7.3. Razviti ISUO i osposobiti školske upravnike da vode evidenciju o zaposlenju učenika.

7.4. Evaluirati pilot projekte praćenja učenika; osposobiti ljudske kapacitete ISUO da unesu i

održavaju podatke o praćenju.

7.5. Izraditi strategije za podršku preduzećima svršenih učenika škola SOO.

7.6. Programi za promovisanje i podršku učenicima oko pokretanja poslovanja.

7.7. Razviti dugoročne pravce napretka za učenika škola SOO do viših nivoa koji su ravnopravni, koji

odgovaraju na i uzimaju u obzir rodnu ravnopravnost, i razviti studijske programe nivoa ISCED 4 i

5.

7.8. Uspostaviti šemu vladinih stipendija za 50 učenika svake godine koji će šest meseci provesti na

praksi u inostranstvu, u jednom od prioritetnih profila koji podstiče ravnopravnu praksu koja

odgovara na i uzima u obzir rodnu ravnopravnost.


106

SOO 8: Da se do 2016. god. uspostavi funkcionalni nacionalni okvir kvalifikacija, kao i procedure za

akreditaciju i osiguranje kvaliteta.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

8.1. Da Nacionalna agencija za

kvalifikacije postane u celosti

funkcionalna.

8.2. Da NAK razvije jednostavne i

funkcionalne procedure za

akreditaciju programa i ustanova

za prioritetne profile.

8.3. Da NAK i sistem za

akreditaciju svih programa

SOO i ustanova postanu u

celosti funkcionalni.

AKTIVNOSTI

8.1. Da se u NAK uposli sav kadar i uspostavi kapacitet za procedure akreditacije i primenu

Nacionalnog okvira kvalifikacija.

8.2. Da osoblje NAK i stručnjaci izvrše probnu akreditaciju programa i ustanova. Osmisliti procedure

za primenu kosovskog Nacionalnog okvira kvalifikacija.

8.3. Da MONT podrži škole SOO i NAK u procesu akreditovanja programa i ustanova.


107

Finansijski pregled


Tabela 5.4: Finansijski pregled za SOO


2011-2016.

Stalni troškovi

2011-2016.

Ukupni troškovi

2011-2016.


1. Praksa učenika škola SOO 474.000 1.297.160 1.771.160 369.850

2. Finansijska autonomija škola SOO 365.440 0 365.440 0

3. Centri kompetentnosti za SOO 11.739.200 10.195.600 21.934.800 2.846.400

4. Jačanje veza između SOO i tržišta rada 4.454.700 945.000 5.399.700 330.000

5. Procena u školama SOO 692.660 0 692.660 0

6. Programi, standardi, udžbenici 1.265.450 40.000 1.305.450 20.000

7. Mobilnost i mogućnost zapošljavanja 655.050 1.622.600 2.277.650 682.100

8. Ekvivalentnost i akreditacija 494.450 100.000 594.450 50.000

Ukupno 20.140.950 14.200.360 34.341.310 4.298.350

Veći deo troškova odnosi se na sledeće:

Centri kompetentnosti

Procene za centre izuzetnosti izvršene su za preostale troškove uspostavljanja pet takvih centara. Za

prva dva centra, troškovi izgradnje su u velikoj meri već pokriveni i potrošeni. Stalni troškovi obuhvataju

zarade za 50 nastavnika i 20 administrativnih radnika za svaku od pet škola po ceni od 350 € po

zaposlenom mesečno. sredstva za nastavno osoblje mogu međutim, biti povećana kroz preraspodele iz

opštinskih budžeta, pošto će sve manje učenika upisivati opštinske škole SOO.


108

5.4 Obrazovanje nastavnika (ON) Obrazovanje nastavnika u Republici Kosova prošlo je kroz deceniju intenzivnog prestrukturisanja sa

ciljem da se unapredi kvalitet nastave i učenja u školama, i da se povrate gubici decenijskog rada u

neverovatno teškim okolnostima tokom 1990-ih. Reforme su preduzete za obrazovanje nastavnika i pre

zaposlenja i na radnom mestu.

Dugoročni pristup je da se standardizuje obrazovanje nastavnika pre zaposlenja i na radnom mestu da bi

se unapredila nastava i učenje u kosovskim školama, tako da je obrazovanje nastavnika razvijeno kao

prvobitno (pre zaposlenja) obrazovanje nastavnika, induktivno (koje sistem trenutno ne nudi) i

kontinuirano stručno usavršavanje (obuka nastavnika na radnom mestu). MONT će nastaviti da razmatra

takav razvoj i ispitaće strukture tako što će razmotriti koji je od dva univerzalna modela obrazovanja

nastavnika nabolji za kosovski kontekst (konsekutivno ili istovremeno obrazovanje nastavnika).

Izazovi

Izazovi na nivou obrazovanja nastavnika pre zaposlenja

Imajući u vidu kontekst i brojna dešavanja potrebna za obučavanje nastavnika, kao i stanje lošeg

kvaliteta obrazovanja nastavnika pre zaposlenja, glavni izazov će biti obezbeđivanje da je obuka za

nastavnike visokokvalitetna, prilagođena potrebama nastavnika, orijentisana u pravcu podrške primeni

reformi i održiva (uključujući finansijsku održivost). Rodna ravnoteža među nastavnicima mora se postići

na tom nivou podsticanjem većeg broja muškaraca u sistemu. Obuka za nastavnike na radnom mestu

mora se prestrukturisati i moraju se podržati novi razvoji te reformske inicijative u sistemu.

Izgradnja dodatnih kapaciteta za obučavanje nastavnika predstavljaće najveći izazov za obrazovanje i

školovanje na Kosovu, u predstojećim godinama. Nastavnicima je potrebna visokokvalitetna pedagoška

obuka pored akademske obuke u određenoj disciplini. Nastavnici se moraju upoznati sa praksom

odeljenja pristupačnih za decu i moraju pohađati obuku da bi se promovisalo razumevanje raznolikosti,

nediskriminacije i tolerancije, kao sredstva za rešavanje i sprečavanje maltretiranja u školama.

Uvesti opšte standarde za sve nastavnike i odgovarajuću ravnotežu između akademske i pedagoške

obuke. Obrazovanje nastavnika na Univerzitetu u Prištini, pre zaposlenja, trenutno je okarakterisano (i)

fragmentisanim strukturama (šest fakulteta Univerziteta u Prištini nude programe za obrazovanje

nastavnika), (ii) nestandardizovanim obrazovanjem nastavnika (različiti fakulteti primenjuju različite

standarde i malo se ili nimalo nadgleda bodovan praktikum koji je obavezan za sve studente), (iii)

varijabilnim nivoima kvaliteta akademske i pedagoške obuke u programima za obrazovanje nastavnika.

Posebni uslovi su potrebni za nastavnike tehničkih i strukovnih predmeta uz ravnotežu između

industrijskog iskustva, praktičnih veština i pedagoške obuke.


109

Obrazovanje nastavnika pre zaposlenja (Administrativno uputstvo 16/2005 koje upućuje na stručnu i

praktičnu obuku potencijalnih nastavnika) podrazumeva četvorogodišnje programe, 22 sedmice

obaveznog bodovanog praktikuma za sve studente i proporcionalnu podelu između akademskih i

pedagoških tečajeva.

Unaprediti planiranje dostupnosti i potražnje nastavnika. Fakulteti moraju da mesta zasnivaju na

propisno ocenjenim potrebama tržišta rada (škola). Od presudnog je značaja da se osmisli sistem za

bolje planiranje kvota studenata vođenih potrebama. To će podstaći MONT i fakultete da svoje resurse

usredsrede na ono što je najpotrebnije i na osnovu normi zapošljavanja.

Kreirati jasnu politiku, procedure i mehanizme za nastavnike koji nemaju obrazovanje. Obezbediti da

nastavnici koji nemaju obrazovanje završe odgovarajuću pedagošku obuku čim počnu da se bave tim

zanimanjem i da se povežu sa sistemom za licenciranje nastavnika. Neophodna pedagoška obuka će biti

ključni uslov i preduslov za nove nastavnike koji počnu da se bave tim zanimanjem. Posebni uslovi se

moraju utvrditi za upošljavanje i obučavanje nastavnika SOO. Naglasak treba staviti na veštini i iskustvu

da bi se omogućilo da veoma iskusne zanatlije/majstori postanu nastavnici. Obučavanje i kvalifikacija

nastavnika SOO trebalo bi da naglasak stavi na kompetentnost i rad umesto na akademske pedagoške

teorije. Moduli obuke bi trebalo da se osmisle tako da akcenat stave na različite veštine i sposobnosti

neophodne za nastavu u školama SOO, npr: analiza veština, tehnika demonstracije, veštine i sposobnosti

procene, nastavnik kao rasudan stručnjak, učenje odraslih.

Izazovi na nivou obrazovanja nastavnika na radnom mestu

Razviti kapacitete obuke za nastavnike na radnom mestu. Imajući u vidu da je obuka nastavnika na

radnom mestu postala obavezna za sve nastavnike, glavni izazov će biti izgradnja kapaciteta nastavnika

za obuku i obezbeđivanje obuke za sve nastavnike. Kapaciteti će morati da se bar udvostruče da bi se

zadovoljile potrebe za obukom (postojeći uslov je da svaki nastavnik pohađa 30 časova stručnog

usavršavanja svake godine). Proces izrade novog nastavnog plana i programa na Kosovu i početak

septembra 2010. godine, predstavljaju važan faktor po kojem se od nastavnika zahteva da prihvate novu

metodiku nastave i učenja. Biće potrebna masivna obuka za nastavnike da bi se nastavnicima pomoglo

da savladaju neophodne veštine za primenu novog nastavnog plana i programa. Nastavnici strukovnog

obrazovanja i obuke moraju da dobiju priliku da redovno obnavljaju svoje kompetencije, posebno u

oblastima u vezi sa tehnološkim inovacijama. Potrebno je otvoriti mogućnosti da nastavnici strukovnog

obrazovanja i obuke mogu da provode kraće periodu u industriji obnavljajući tako svoje veštine.

Obezbediti obuku za primenu novog nastavnog plana i programa Kosova. Kosovski nastavnici će se

suočiti sa velikim izazovima zbog uvođenja novina koje dolaze sa novim Kosovskim okvirom nastavnog

plana i programa. U tom pogledu, biće im potrebne dodatne veštine da bi mogli da primene nastavni


110

plan i program zasnovan na kompetencijama, da primene integrisano (globalno) učenje, a posebno do 9.

razreda do kojih se predaje prema integrisanim oblastima učenja iz nastavnog plana i programa umesto

prema postojećem predmetnom nastavnom planu i programu. Od njih će se takođe, zahtevati veće

angažovanje u procesu razvoja i planiranja nastavnog plana nego što je to do sada bio slučaj. Program

obuke za nastavnika u oblasti metodike nastave i postupaka ocenjivanja zasnovanih na pristupu

kompetencija trebalo bi da ozbiljno uzme u obzir obuku za nastavnike na radnom mestu. Za sve to,

potreban je odvojen nacionalni program za usavršavanje nastavnika pored planova i uslova za

licenciranje nastavnika. Trebalo bi osmisliti program strukovnog obrazovanja i obuke za nastavnike koji

predaju opšte predmete. Prema Kosovskom okviru nastavnog plana i programa, oni moraju da

učenicima daju mogućnost da stiču glavne sposobnosti predviđene za sve učenike, ali u slučaju učenika

škola strukovnog obrazovanja i obuke, opšti predmeti moraju biti primenljivi u datoj struci.

Uspostaviti održivi budžet za obuku i unapređivanje nastavnika. Obezbediti dugoročni i predvidljivi

budžet za obuku nastavnika. MONT će obezbediti sistem redovnih podsticaja preko zarade radi

evaluacije i unapređenja nastavnika u sklopu procesa licenciranja.

Unaprediti upravljanje obukom na radnom mestu. Odgovornosti za stručno usavršavanje nastavnika

prenete su na opštine. Za finansiranje stručnog usavršavanja nastavnika biće potrebno da se izradi

strategija za kanalisanje sredstava sa centralnog na opštinski nivo. Opštine će trebati obuku za

finansijsko upravljanje stručnim usavršavanjem nastavnika i unapređene kapacitete za vrednovanje

kvaliteta rada nastavnika, kao jedan od presudnih uslova za nastavnike da dobiju licencu i unapređenje.

Unaprediti informativni sistem za upravljanje obukom nastavnika na nivou MONT. Upravljanje

informacijama o obuci nastavnika potrebno je da bi se (i) pratio napredak nastavnika u smislu

ispunjavanja uslova za licencu, (ii) obezbedile informacije za kreiranje politike za obezbeđivanje obuke za

nastavnike i (iii) razumeli individualni profili nastavnika i prepoznale prioritetne potrebe za stručnim

usavršavanjem.

Obezbediti pedagošku obuku za nastavnike bez pedagoške obuke pre zaposlenja. Nastavnici koji nisu

završili pedagošku obuku pre zaposlenja moraće da dobiju pristup pedagoškoj obuci tokom zaposlenja. U

postojećem kontekstu, prilagodiće se tečaj u okviru stručnog usavršavanja i licenciranja nastavnika. To je

posebno tako za buduće nastavnike strukovnog obrazovanja i obuke.

Obezbediti obuku za određeni predmet. Usredsrediti se na obuku za predmetne nastavnike.


111

Opšti cilj

Opšti cilj u podsektoru razvoja nastavnika jeste da se uspostavi delotvoran i održiv sistem za razvoj

nastavnika da bi se unapredio kvalitet obrazovanja. Taj strateški cilj nastoji da kosovski podsektor

razvoja nastavnika prenese iz njegove vanredne faze u razvojnu fazu koja će biti kompatibilna sa

sličnim trendovima u regionu i evropskim zemljama.

Prioriteti

Glavni prioriteti podsektora su sledeći:

Učiniti licenciranje nastavnika u celosti funkcionalnim;

Stvoriti mehanizme podrške nastavnicima koji će im pomoći da postignu standarde;

Podržati nastavnike oko uspešne primene novog Kosovskog okvira nastavnog plana i programa;

Unaprediti razvoj i obuku za nastavnike pre i posle zaposlenja;

Nastaviti razvoj i primenu nastavnog plana i programa koji je kvalitetan i koji uzima u obzir rodnu

ravnopravnost;

Pomoći opštinama i školama da koordinišu napore i organizuju programe obuke za nastavnike u

opštinama.


Univerzitet u prištini nudi obrazovanje nastavnika na jezicima manjina – bosanski i turski jezik – u

izabranim programima (koji pokrivaju nivo od 1-5. razreda). Izazov za sistem ostaje obezbeđivanje

kvalitetnog obrazovanja za nastavnike pre zaposlenja za sve škole na jezicima zajednica.

Mogućnosti za obrazovanje nastavnika iz zajednica doprinose integraciji manjinskih zajednica u

obrazovni okvir. Važan aspekt u tom kontekstu jeste poteškoća koju nastavnici iz zajednice imaju da bi

upisali visokoškolsko obrazovanje (obrazovanje nastavnika) u nekim od susednih zemalja koje još uvek

nisu priznale novu realnost kosovske države. To je posebno problem za bosansku i goransku zajednicu

koja, zbog nepostojanja takvih mogućnosti u lokalu, bira da studira bilo u Srbiji bilo u Bosni i Hercegovini.

Zbog opšte političke situacije u zemlji, sistem nije uspeo da integriše srpsku zajednicu u kosovski

obrazovni okvir i to i dalje predstavlja izazov.

Rodni paritet na Univerzitetu u Prištini skoro iznosi 50 %. Međutim, studentkinje čine većinu na

učiteljskim fakultetima. Prema statistici UP za 2008/2009. godinu, 73,1 % žena je upisano na Učiteljskom

fakultetu, 69,7 % na Filološkom fakultetu, do je taj procenat niži na Fakultetu umetnosti (45 %) i

Fakultetu za fizičko vaspitanje (23 %).


112

Razvoj nastavnika pre i posle zaposlenja, i obuka nastavnika u školama za nastavu na srpskom jeziku i

dalje će predstavljati izazov za centralne i opštinske organe na Kosovu. Uprkos fleksibilnom pravnom

okviru za obrazovanje obe zajednice koji je predviđen Ahtisarijevim Sveobuhvatnim planom, srpska

zajednica i dalje ne učestvuje u inicijativama za saradnju i integraciju u kosovski sistem obrazovanja.

Rezervisana kvota za zajednice postoji na univerzitetu za programe za obrazovanje nastavnika na svim

nivoima, a kada je to izvodljivo, predavanja se održavaju na jezicima zajednica.

Nijedan od učiteljskih fakulteta trenutno ne obučava nastavnike za resursne centre (ranije specijalne

škole), što u velikoj meri utiče na kvalitetno obrazovanje za studente sa posebnim obrazovnim

potrebama. U isto vreme, postoji veoma mali broj inkluzivnih tečajeva u ustanovama za obrazovanje

nastavnika. To negativno utiče na inkluzivnost kosovskog obrazovnog sistema i na rešavanje

prožimajućih pitanja (kao što su rodna ravnopravnost, manjinske zajednice i posebne obrazovne

potrebe). Postoji potreba za širokim varijetetom programa pre i posle zaposlenja i tečajeva o

inkluzivnom obrazovanju za sve nastavnike (u odgovoru na individualne potrebe dece, i za podršku deci

u redovnim odeljenjima).

Nijedan od učiteljskih fakulteta ne pristupa specijalnim uslovima za nastavnike strukovnog obrazovanja i

obuke. Razvoj tečaja za obuku nastavnika za SOO, mora predstavljati prioritet ako će Kosovo obezbediti

kvalitetno obrazovanje i obuku u školama SOO koje zadovoljavaju uslove EU.

Licence za nastavu trebalo bi da budu u skladu sa potrebama sektora u kojem su nastavnici zaposleni.

Nastavnici SOO bi trebalo da imaju druge uslove za licencu sa naglaskom na kompetentnu praksu

umesto na višu akademsku kvalifikaciju.


113

Ciljevi

ON 1. Da se do 2016. god. usklade i primene sva administrativna uputstva o razvoju nastavnika sa delotvornim zakonima.

ON 2. Da do 2016. god. najmanje 80 % predstavnika MONT (JON i inspektori), OUO i direktora škola završe obuku u akreditovanim programima vođstva i upravljanja, i da se unapredi rodni paritet.

ON 3. Da se do 2014. god. izgrade kapaciteti za procenu i evaluaciju potreba za stručno usavršavanje nastavnika.

ON 4. Da se do 2012. god. uspostavi informativni sistem za upravljanje radi prikupljanja podataka o obuci.

ON 5. Da do 2016. god. MONT akredituje najmanje 40 programa za stručno usavršavanje nastavnika, na osnovu potreba nastavnika za obukom.

ON 6. Da do 2016. god. MONT u saradnji sa Nacionalnom agencijom za kvalifikacije izda uverenja i licence predavačima programa za stručno usavršavanje nastavnika (izbor predavača bi trebalo da bude rodno uravnotežen).

ON 7. Da do 2016. god. 90 % nastavnika obnovi svoje licence, a da se 5-10 % unapredi na viši nivo uzimajući pri tom u obzir ravnopravnost i rodni paritet.

ON 8. Da se do 2016. god. uspostavi stručno usavršavanje u svim školama da bi se obezbedila održivost pohađane obuke.

ON 9. Da se do 2016. god. uspostave mehanizmi za praćenje i evaluaciju programa obuke, kao i njihovog uticaja, a koji su funkcionalni.

ON 10. Da do 2016. god. najmanje 15 % prosvetnih radnika i nastavnika učestvuje u regionalnim i međunarodnim programima za stručno usavršavanje nastavnika.

ON 11. Da se do 2013. god. priznaju ranije neformalno obrazovanje i obuka na radnom mestu od strane fakulteta za obrazovanje nastavnika u svrhu (pre)kvalifikacije nastavnika.

ON 12. Da se do 2016. god. programi za obrazovanje nastavnika u celosti usklade sa politikom MONT, a da 80 % njegovih službenika završi programe za stručno usavršavanje nastavnika.

ON 13. Da se do 2010. god. povećaju mogućnosti istraživanja na fakultetima za obrazovanje nastavnika.


114

ON 1: Da se do 2015. god. usklade i primene sva administrativna uputstva o razvoju nastavnika sa

važećim zakonima.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Sve ovo se može uraditi u 2011-

2012.

Dugoročni period

2015-2016.

1.1. Završiti pravnu

infrastrukturu za stručno

usavršavanje nastavnika u

celosti u skladu sa važećim

zakonima.

1.2. Ispitati mehanizme i

procedure za primenu

procesa licenciranja.

1.3. Uspostaviti mehanizme i

procedure za primenu

uputstva MONT o stručnom

usavršavanju nastavnika.

1.4. Da proces licenciranja

nastavnika u svim opštinama

bude u celosti funkcionalan.

1.5. Primenjivati sva

administrativna uputstva

o stručnom usavršavanju

nastavnika.

AKTIVNOSTI

1.1. Revidirati, završiti i usvojiti pravni okvir u vezi sa stručnim usavršavanjem nastavnika.

1.2. Definisati mehanizme i procedure za primenu administrativnih uputstava o stručnom

usavršavanju nastavnika.

1.3. Uspostaviti mehanizme i procedure kojima će se proces licenciranja nastavnika učiniti

funkcionalnim.

1.4. Uspostaviti mehanizme/procedure za finansiranje stručnog usavršavanja nastavnika.


115

ON 2: Da do 2015. god. najmanje 80 % predstavnika MONT (JON i inspektori), OUO i direktora škola završe obuku u akreditovanim programima vođstva i upravljanja, i da se unapredi rodni paritet.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

2.1. Uspostaviti aktivnu

saradnju između centralnog

i opštinskog nivoa.

2.2. Akreditovati program za

vođstvo i upravljanje.


službenika MONT

(JON/inspektori), OUO i

direktora škola završi

programe vođstva i

upravljanja, uzimajući u

obzir i održavajući rodni

paritet.

2.4. Da najmanje 50 % službenika

MONT (JON/inspektori), OUO

i direktora škola završi

programe vođstva i

upravljanja, uzimajući u obzir

i održavajući rodni paritet.


službenika MONT

(JON/inspektori), OUO i

direktora škola završi

programe vođstva i

upravljanja, uzimajući u

obzir i održavajući rodni

paritet.

AKTIVNOSTI

2.1. Organizovati redovne sastanke između MONT, OUO, škola i zajednice.

2.2. Osmisliti i akreditovati program vođstva i upravljanja koji je ravnopravan i rodno uravnotežen.

2.3. Organizovati obuku o vođstvu i upravljanju za službenike MONT i OUO, kao i za direktore škola,

koja je ravnopravna i rodno uravnotežena.


116

ON 3: Da se do 2014. god. izgrade kapaciteti za evaluaciju potreba za stručno usavršavanje nastavnika.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

3.1 Osmisliti procedure i

kriterijume za procenu

potreba za stručnim

usavršavanjem nastavnika.

3.2 Angažovati agenciju koja će

izvršiti procenu potreba za

stručnim usavršavanjem

nastavnika.

3.3 Izgraditi kapacitete za

procenu potreba za stručnim

usavršavanjem nastavnika.

3.4 Proceniti potrebe za stručnim

usavršavanjem nastavnika u

svim školama.

AKTIVNOSTI

3.1. Osmisliti procedure i kriterijume za procenu potreba za stručnim usavršavanjem nastavnika.

3.2. Angažovati agenciju koja će izvršiti procenu potreba i izgraditi kapacitete za procenu potreba

obukom.

ON 4: Da se do 2012. god. uspostavi sistem za prikupljanje podataka o obuci.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

4.1. Učiniti bazu podataka za

programe obuke

funkcionalnom i osposobiti

nastavnike.

4.2. Utvrditi procedure za

unošenje podataka o obuci

nastavnika u bazu

podataka.

4.3 Osposobiti odgovarajuće

službenike/administratore za

unošenje podataka u bazu

podataka.

AKTIVNOSTI

4.1. Osmisliti softverski program za programe obuke i osposobiti nastavnike.

4.2. Osmisliti procedure za unošenje podataka o obuci u bazu podataka.

4.3. Osposobiti odgovarajuća lica za unošenje podataka.


117

ON 5: Da do 2016. god. MONT akredituje najmanje 40 programa za stručno usavršavanje nastavnika, na osnovu potreba nastavnika za obukom.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

5.1. Akreditovati najmanje 20

programa obuke za stručno

usavršavanje nastavnika.

5.2. Objaviti katalog programa

obuke za stručno


5.3. Osmisliti i ispitati nove

programe obuke tako da oni

odražavaju različite

kompetencije potrebne za

nastavnike SOO.


novih programa obuke.

5.5. Osmisliti i isprobati

najmanje 40 programa

obuke za stručno

usavršavanje nastavnika

na osnovu potreba

nastavnika za obukom.


novih programa.

AKTIVNOSTI

5.1. Osmisliti/obnoviti programe obuke za primenu okvira nastavnog plana i programa, metodiku

obuke, obuku predmetne metodike, inkluzivno obrazovanje, IKT, itd.

5.2. Osmisliti/obnoviti programe za nastavnike nenastavnih profila.

5.3. Podstaći UON da razviju programe obuke nastavnika na radnom mestu.

5.4. Ispitati nove programe obuke, posebno za nastavnike SOO.

5.5. Akreditovati programe obuke.

5.6. Izraditi/ažurirati i objaviti katalog obuke.


118

ON 6: Da do 2016. god. MONT u saradnji sa Nacionalnom agencijom za kvalifikacije izda uverenja i licence predavačima programa za stručno usavršavanje nastavnika.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

6.1. Osposobiti predavače da

primene programe za

razvoj nastavnika.

6.2. Osposobiti nastavnike da

primene nove programe za

razvoj nastavnika.

AKTIVNOSTI

6.1. Organizovati obuku za predavače u različitim programima za razvoj nastavnika.

6.2. Organizovati obuku za predavače iz različitih etničkih zajednica (Srbi, Bošnjaci, Turci, RAE).

ON 7: Da do 2016. god. 90 % nastavnika obnovi svoje licence, a da se 5-10 % unapredi na viši nivo.

Unapređenje zasnivati na kriterijumima a ne na rodu ili etničkoj pripadnosti.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

7.1. Uspostaviti organ za

koordinaciju i upravljanje

stručnim usavršavanjem

nastavnika.

7.2. Da didaktički centri

obezbeđuju kvalitetne

usluge obuke.


nastavnika završi

akreditovane programe i

najmanje 60 časova obuke.

7.4. Da svi nastavnici završe

akreditovane programe i

najmanje 120 časova obuke.

7.5. Da 90 % nastavnika obnovi

svoju licencu, a da se 5-10

% unapredi na viši nivou,

uzimajući u obzir

ravnopravnost i rodni

paritet.

AKTIVNOSTI

7.1. Uspostaviti organ za koordinaciju i upravljanje stručnim usavršavanjem nastavnika.

7.2. Podržati didaktičke centre i ustanove za obuku oko pružanja usluga obuke.

7.3. Organizovati različite kvalitetne programe za stručno usavršavanje nastavnika do 30 časova

godišnje za svakog nastavnika (obuka za primenu nastavnog plana i programa, metodiku,

metodiku predmetne nastave, IT, inkluzivno obrazovanje, nenastavne profile, itd.).


119

ON 8: Da se do 2016. god. uspostavi stručno usavršavanje u svim školama da bi se obezbedila održivost pohađane obuke.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

8.1. Učiniti stručna odeljenja i

sektore u školama

funkcionalnim.

8.2. Uvrstiti individualne

planove za stručno

usavršavanje nastavnika u

ŠRP.

8.3. Uspostaviti grupe za stručno

usavršavanje nastavnika

unutar škola (predavači,

posmatrači, mentori i

ocenjivači).

8.4. Snabdeti škole literaturom

za stručno usavršavanje

nastavnika i uspostaviti

mehanizme u svim

školama.

AKTIVNOSTI

8.1. Učiniti stručna odeljenja i sektore u školama funkcionalnim.

8.2. Uspostaviti grupe za stručno usavršavanje nastavnika unutar škola.

8.3. Podržati nastavnike oko izrade sopstvenih individualnih planova za stručno usavršavanje.

8.4. Uvrstiti razvojne planove nastavnika u školske razvojne planove (ŠRP).

8.5. Snabdeti škole literaturom za stručno usavršavanje.


120

ON 9: Da se do 2016. god. uspostave mehanizmi za praćenje i evaluaciju programa obuke, kao i njihovog uticaja, a koji su funkcionalni.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

9.1. Prepoznati mehanizme za

praćenje i evaluaciju

programa obuke.

9.2. Razviti mehanizme za

podučavanje nastavnika u

njihovoj svakodnevnoj

rutini oko prenosa rezultata

sa programa obuke u

odeljenje.

9.3. Osmisliti plan i mehanizme za

praćenje i evaluaciju.

9.4. Obezbediti da 40 % programa

obuke (tj. 40 % nastavnika

koji su pohađali takve

programe obuke) budu

propraćeni adekvatno

(savetovanje, podučavanje i

nadgledanje) u svakodnevnoj

nastavi.

9.5. Pratiti i ocenjivati sve

programe za stručno


9.6. Obezbediti da 80 %

programa obuke (tj. 80 %

nastavnika koji su

pohađali takve programe

obuke) budu propraćeni

adekvatno (savetovanje,

podučavanje i

nadgledanje) u

svakodnevnoj nastavi.

AKTIVNOSTI

9.1. Utvrditi/razgraničiti odgovornosti za praćenje na nivou MONT, OUO, škola.

9.2. Uspostaviti mehanizme praćenja i ocenjivanja za programe za stručno usavršavanje nastavnika.

9.3. Osmisliti plan i mehanizme za praćenje i evaluaciju.

9.4. Organizovati praćenje i ocenjivanje programa za stručno usavršavanje nastavnika.

9.5. Sastaviti izveštaj o evaluaciji kao i odgovarajuće preporuke.

9.6. Uspostaviti i osposobiti specijalizovane timove koji će podučavati, nadgledati i savetovati

nastavnike nakon što završe programe obuke (npr: savetodavne radne grupe u školama).


121

ON 10: Da do 2016. god. najmanje 15 % prosvetnih radnika i nastavnika učestvuje u regionalnim i

međunarodnim programima za stručno usavršavanje nastavnika.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.


prosvetnih radnika i

nastavnika učestvuje u

regionalnim i međunarodnim

projektima saradnje, uz

obezbeđivanje ravnopravnosti

i rodnog pariteta.


prosvetnih radnika i nastavnika

učestvuje u regionalnim i

međunarodnim projektima

saradnje, uz obezbeđivanje

ravnopravnosti i rodnog pariteta.


prosvetnih radnika i

nastavnika učestvuje u

regionalnim i međunarodnim

projektima saradnje, uz

obezbeđivanje ravnopravnosti

i rodnog pariteta.

AKTIVNOSTI

10.1. Organizovati regionalne i međunarodne projekte saradnje (obuka, konferencije, itd.).

10.2. Podržati nastavnike oko učešća u regionalnim i međunarodnim projektima saradnje.

ON 11: Da se do 2013. god. priznaju ranije neformalno obrazovanje i obuka na radnom mestu od strane fakulteta za obrazovanje nastavnika u svrhu (pre)kvalifikacije nastavnika.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.


procedure za priznavanje

kvalifikacija između

formalnog i neformalnog

obrazovanja, i između

obrazovanja pre i posle

zaposlenja.

11.2. Da ustanove za obrazovanje

nastavnika priznaju

neformalno obrazovanje, kao

i obrazovanje na radnom

mestu za

kvalifikaciju/prekvalifikaciju

nastavnika.

AKTIVNOSTI

11.1. Kreirati politiku za procenu ekvivalentnosti formalnog i neformalnog obrazovanja.

11.2. Kreirati politiku za procenu programa obuke/obrazovanja pre i posle zaposlenja.

11.3. Uspostaviti mehanizme u ustanovama za obrazovanje nastavnika za priznavanje ranijeg

neformalnog obrazovanja i obuke nastavnika na radnom mestu.


122

ON 12: Da se do 2016. god. programi za obrazovanje nastavnika u celosti usklade sa politikom MONT, a da 80 % njegovih službenika završi programe za stručno usavršavanje nastavnika.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

12.1. Uspostaviti tesnu saradnju

između MONT, UP i drugih

ustanova za obrazovanje

nastavnika.

12.2. Na svim fakultetima za

obrazovanje nastavnika

izraditi razvojne planove.

12.3. Da najmanje 20 % kadra

UON učestvuje u najmanje

dva programa obuke za

izradu planova.

12.4. Povećati kapacitete za

razvoj studijskih programa

u UON.

12.5. Da sve UON usvoje propise

o nastavnoj praksi.

12.6. Kreirati politiku, procedure

i programe za nastavnike sa

neobrazovnim profilima.

12.7. Da najmanje 40 % kadra UON

učestvuje u najmanje dva

programa obuke za izradu

planova svake godine.

12.8. Da UON revidiraju i ažuriraju

10 % svojih programa svake

godine.

12.9. Uspešno primeniti nastavnu

praksu u svim UON.

12.10. Primeniti i učiniti

funkcionalnim program obuke

za nastavnike sa

neobrazovnim profilima.

12.11. Da najmanje 80 % kadra

UON učestvuje u najmanje

dva programa obuke za

izradu planova.

12.12. Organizovati eksternu

evaluaciju programa za

obrazovanje nastavnika.

12.13. U celosti uskladiti sve

programe ustanova za

obrazovanje nastavnika sa

relevantnim

administrativnim

uputstvima MONT.


123

AKTIVNOSTI

12.1. Organizovati informisanje ustanova za obrazovanje nastavnika o temama MONT i međunarodnog

obrazovanja nastavnika, kao i o politici i praksama razvoja nastavnika.

12.2. Podržati ustanove za obrazovanje nastavnika oko izrade sopstvenih razvojnih planova.

12.3. Organizovati obuku za stručno usavršavanje kadra ustanova za obrazovanje nastavnika (nova

metodika nastave, inkluzivno obrazovanje, IT, itd.).

12.4. Organizovati obuku za kadar UON oko razvoja studijskih programa.

12.5. Izraditi i usvojiti propise o nastavnoj praksi u UON.

12.6. Podržati UON oko primene politike nastavne prakse/propisa u školama.

12.7. Podržati UON oko obezbeđivanja studijski programa za studente sa posebnim obrazovnim

potrebama i ugroženim grupama.

12.8. Uspostaviti mehanizme i procedure za nastavnike neobrazovnih profila.

12.9. Osmisliti programe obuke za nastavnike nenastavnih profila (SOO).

12.10. Pilot programi za nastavnike nenastavnih profila sa grupom iskusnih nastavnika.

12.11. Oceniti pilot program.

12.12. Podržati saradnju između UON, kao i saradnju između UON i drugih visokoškolskih ustanova

(duple diplome, istovremene studije, razmena kadra i programa, prenos bodova, itd.).

12.13. Organizovati obuhvatnu i nezavisnu evaluaciju programa za obrazovanje nastavnika.


124

ON 13: Da do 2016. god. fakulteti za obrazovanje nastavnika uspostave mehanizme za obrazovno

istraživanje i da učestvuju u najmanje jednom istraživačkom projektu godišnje.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

13.1. Izraditi akcione planove za

obrazovno istraživanje u

UON.

13.2. Osposobiti najmanje 20 %

kadra UON za obrazovno

istraživanje i izradu

projekata.

13.3. Angažovati nastavno osoblje

UON u najmanje deset

obrazovno istraživačkih

programa svake godine.

13.4. Angažovati svaku katedru

UON u najmanje jedan

obrazovno istraživački

projekat svake godine.

AKTIVNOSTI

13.1. Izraditi i usvojiti akcione planove za obrazovno istraživanje na nivou Univerziteta u Prištini (grupa

UON).

13.2. Organizovati programe obuke za kadar UON za obrazovano istraživanje (izrada predloga za

istraživačke projekte, prijavljivanje za programe EU za saradnju u istraživanju, povećanje

istraživačkih kapaciteta u UON, itd.).

13.3. Da katedre UON izrade obrazovno istraživačke projekte.

13.4. Objaviti rezultate obrazovno istraživačkih projekata.

13.5. Podržati mobilnost kadra UON (istraživački projekti, studijske posete, programi za razvoj

nastavnika, itd.).


125

Finansijski pregled


Tabela 5.5: Finansijski pregled za obrazovanje nastavnika


Licenciranje nastavnika

Stalni troškovi za licenciranje nastavnika obuhvataju sledeće:

Stalni troškovi za osam članova osoblja u novom organu;

Kontinuirana obuka nastavnika po proračunu iznosi 1,2 miliona evra godišnje;

Odvojena sredstva za obrazovno istraživačke projekte i za objavljivanje rezultata istraživanja iznose 50.000 €, odnosno 15.000 € godišnje.


2011-2016.

Stalni troškovi

2011-2016.

Ukupni troškovi

2011-2016.


1. Izrada zakona 117.500 0 16.500 0

2. Kapacitet za procenu potreba za stručnim usavršavanjem 16.500 0 51.420 0

3. Informativni sistem za upravljanje 51.420 0 182.540 1.750

4. Akreditacija programa 182.540 0 36.800 0

5. Licenciranje predavača 36.800 0 6.508.600 0

6. Licenciranje nastavnika 177.700 6.330.900 2.021.600 1.254.660

7. Stručno usavršavanje u školama 941.600 1.080.000 58.900 180.000

8. Praćenje i evaluacija obuke 58.900 0 489.500 0

9. Regionalna saradnja 489.500 0 15.000 0

10. Priznavanje ranijeg obrazovanja 15.000 0 642.200 0

11. Programi obuke pre zaposlenja 642.200 0 543.650 0

12. Istraživanje u ustanovama za obrazovanje nastavnika 183.650 360.000 65.000

Ukupno 2.913.310 7.770.900 10.684.210 1.501.410


126

5.5 Visoko obrazovanje (VO) Republika Kosovo ima najmlađe stanovništvo u Evropi i smatra da je ljudski kapital najvažnija prednost

koja će podržati budući razvoj Kosova. Visoko obrazovanje beleži brzo rastući broj studenata ali

budžetska raspodela, ulaganja i broj nastavnog osoblja ne idu u korak sa takvim razvojem.

Visoko obrazovanje na Kosovu obuhvata javne i privatne visokoškolske ustanove. Iako formalno Kosovo

nije član Bolonjskog procesa, sve visokoškolske ustanove na Kosovu (sa izuzetkom Američkog

univerziteta Kosova) teže ka tome da prate smernice Bolonje. Kosovska agencija za akreditaciju je vodila

proces akreditacije visokoškolskih ustanova. Sistem visokog obrazovanja funkcioniše na osnovu Zakona o

visokom obrazovanju, donetog 2003. godine, koji se trenutno revidira, kao i na osnovu Strategije za

visoko obrazovanje sa prekretnicama određenim za period od 2005. do 2015. god.

Izazovi

Zbog mladog stanovništva, broj studenata se povećava svake godine. To predstavlja izazov za vladu u

smislu finansiranja ali i u smislu razvoja mehanizama i sredstava koji će obezbediti da studenti imaju

pristup ravnopravnom i kvalitetnom obrazovanju. Još jedan izazov za sistem visokog obrazovanja je kao

obezbediti mogućnosti za zapošljavanje svršenih studenata na Kosovu, u regionu pa čak i šire. Važan

sastojak za dobar kvalitet nastave i učenja je istraživanje, koje uzrokuje troškove i koje zahteva veštine

koje se razlikuju od onih koje postojeće nastavno osoblje poseduje.

Postoje ključni izazovi koji obuhvataju prožimajuća pitanja u smislu ravnopravnosti, kvaliteta i u smislu

rodne ravnopravnosti, etničke pripadnosti i materijalnog stanja.

Završetak pravnog okvira za visokoškolske ustanove. Skupština Republike Kosova je usvojila više

zakona, koji su neposredno u vezi sa visokim obrazovanjem ili na njega utiču. Zakon o visokom

obrazovanju je u postupku revizije i očekuje se da će se usvojiti početkom 2011. god.

Veće učešće u visokom obrazovanju i obezbeđivanje ravnopravnog pristupa istom. Preispitati da li

je učešće 25 % uzrasta (18-24 godine) u visokom obrazovanju zadovoljavajući cilj koji treba ostvariti

imajući u vidu značaj razvoja ljudskog kapitala za razvoj Kosova.

Obezbediti veći budžet i efikasno korišćenje resursa u visokoškolskim ustanovama. Najveći izazov

za MONT i visokoškolske ustanove je uspostavljanje veze sa privredom i stvaranje mehanizama za

praćenje mogućnosti zapošljavanja za svršene studente. Uloženi su napori da se ponude neke

usluge studentima preko Centra za podršku studentima (LINK) na UP i preko karijerne službe u

nekoliko privatnih ustanova. Međutim, većina resursa se trenutno koristi za zarade, mali deo za

robu i usluge a veoma malo resursa ostaje za razvoj i programe. U pogledu finansiranja, izveštaj


127

navodi da budžet za Strategiju visokog obrazovanja nije sastavljen na osnovu Srednjoročnog okvira

troškova (SOT), kao ni planovi, zbog čega će se javiti nedostaci koji će onemogućiti finansiranje

ciljeva utvrđenih strategijom.

Obezbediti da nastavni plan i program odražava potrebe tržišta rada a koje će podržati

mogućnost zapošljavanja za svršene studente, zadovoljiti potrebe poslodavaca i poboljšati imidž

visokog obrazovanja na Kosovu, uzimajući u obzir rodnu ravnopravnost.

Veća orijentacija kosovskih visokoškolskih institucija u pravcu istraživanja, prenosa tehnologije

preduzetništva i tesnije saradnje sa privredom, dovela bi do višestrukih koristi za sve strane i

poslužila bi za povećanje mogućnosti za zapošljavanje svih studenata, kao i održivost kako privrede

tako i obrazovnog sistema.

Uspostaviti standarde kvaliteta u nastavi i istraživanju. Iako Kosovo nije potpisnik Bolonjskog

procesa, glavne kompetencije zakona i politike o visokom obrazovanju na Kosovu prepoznaju

potrebu da se obezbedi kvalitet u visokom obrazovanju i povećaju napori za sadržajnu primenu

akcionih linija u pravcu tog procesa. Prioriteti za istraživanje definisani su u Nacionalnom programu

za istraživanje Republike Kosova za period 2010-2015, koji utvrđuje konkretne ciljeve istraživanja i

tehnologije koji su potrebni da bi se podržao socio-ekonomski razvoj Kosova u pravcu znanog

društva. Podržati Nacionalni savetu za istraživanje oko rukovanja prioritetima za oblast istraživanja

iz NPI. Ti prioriteti su prepoznati na osnovu dokazane interakcije između nauke, građana i

preduzeća. Deo Strategije je da se stvori fond za istraživačke aktivnosti koji je na raspolaganju

istraživačima od 2010. god.

Obezbediti savremeno okruženje za nastavu, učenje i istraživanje u visokoškolskim ustanovama.

Mere će morati da obuhvate; objekte (pristupačne i za studente sa posebnim potrebama), smeštaj

studenata i gostiju, laboratorije, biblioteku, IKT i biblioteke, izgradnju sistema za učenje na daljinu;

komunikacionu mrežu i sistem za usluge studentima. U nekim ciljevima ostvaren je određeni

napredak: izgrađen je jedan studentski dom a drugi je renoviran; ulagano je u objekte nekih

fakulteta; kontinuirano se ulaže u IT; ulagano je u biblioteku i donekle u laboratorije. Bez obzira na

to, i dalje ima potreba da se ulaže u obezbeđivanje visokokvalitetnog okruženja za nastavu i učenje

u okolnostima značajno poboljšane inkluzije u visokom obrazovanju.

Postoji potreba da se obezbedi kontinuitet nezavisnog rada Kosovske agencije za akreditaciju (KAA)

kao i održivosti njenog finansiranja. Dodatni izazov predstavlja prelazak sa administrativne uloge ka

većoj razvojnoj interakciji između KAA i visokog obrazovanja. Biće neophodno preuzeti mere da bi

se obezbedio sistem osiguranja kvaliteta koji bi zadovoljio sve kriterijume ENQA i za uključivanje

KAA u registar evropskih agencija za akreditaciju.


128

Unaprediti međunarodnu saradnju i mobilnost kadra i studenata. Uz podršku MONT, Kosovski tim

za promociju Bolonje (KTPB) je izradio dokumenta za integraciju kosovskog visokog obrazovanja u

Evropski program reformi visokog obrazovanja. Posebno u svrhu primene Bolonjskog procesa,

osmišljeno je više projekata uz podršku Programa EU za trans-evropsku mobilnost za univerzitetske

studije (Tempus). Visokoškolske ustanove su imale koristi od projekata finansiranih preko Tempusa,

u razvojnim programima na tri nivoa studija, ali je potrebno uraditi još toga i obezbediti da je rodni

paritet bolje integrisan u tim programima.

Opšti ciljevi

Opšti cilj podsektora visokog obrazovanja je sledeći:

Kreirati delotvornu i održivu politiku i zakone o inkluzivnom obrazovanju da bi se podržao

ravnopravan pristup kroz razvoj visoko efikasnog i delotvornog upravljanja savremenim

visokokvalitetnim visokim obrazovanjem, koje stvara studente visokog kalibra komparativnog sa

evropskim standardima, i da bi se povećao kapacitet za naučno istraživanje.

Ovaj strateški cilj nastoji da visoko obrazovanje učini kompatibilnim sa sličnim trendovima u regionu i

evropskim zemljama, koji podržavaju veću mobilnost studenata i kadra.

Prioriteti

1. Završiti pravni okvir za visokoškolske ustanove – Završiti zakon o visokom obrazovanju koji će

obezbediti okvir i za privatne i za javne univerzitete, jasnim utvrđivanjem prava i obaveza

visokoškolskih ustanova i obezbeđivanjem okruženja u kojem se promoviše kvalitetno obrazovanje.

Završiti administrativna uputstva za primenu revidiranog zakona o visokom obrazovanju.

2. Povećati učešće u visokom obrazovanju i obezbediti ravnopravni pristup visokom obrazovanju –

Povećati učešće u visokom obrazovanju kroz obezbeđivanje da su standardi kvaliteta ispunjeni i

kroz obezbeđivanje potrebne fizičke infrastrukture, kao i ravnopravnog pristupa visokom

obrazovanju. Učenje na daljinu može biti još jedan od načina da se brzo poveća pristup kada je

teško brzo proširiti fizičku infrastrukturu.

3. Obezbediti veći budžet za visokoškolske ustanove i efikasno korišćenje resursa – Povećati budžet

za visoko obrazovanje. Konsolidovati mehanizme i strukture za efikasnije korišćenje resursa da bi se

unapredio kvalitet, obezbedili podsticaji za istraživačke projekte, ulagalo u infrastrukturu i

akademski razvoj. Obezbediti pravni okvir koji će podržati ustanove koje stvore dodatne fondove

pored budžeta a koji će se posle uložiti u visokoškolske ustanove i za razvoj nastavnog osoblja.

4. Obezbediti da studijski programi odražavaju potrebe tržišta rada – Studijski programi koji se nude i

u javnim i u privatnim visokoškolskim ustanovama trebalo bi da odražavaju potrebe tržišta rada i da


129

povećaju mogućnosti za zapošljavanje svršenih studenata, promovisanjem prenosa tehnologije,

inovacije i preduzetništva. Kontinuirani dijalog sa poslodavcima bi mogao biti jedan od načina da se

to postigne, ali bi takođe, bilo korisno da se razvojni prioriteti usklade sa strategijama zemlje za

zapošljavanje.

5. Uspostaviti standarde kvaliteta za nastavu i istraživanje – Posvetiti pažnju vezama između visokog

obrazovanja, istraživanja, razvoja i celoživotnog učenja, kako je utvrđenu u zaključcima saopštenja

iz Bergena i Londona. Jačanje istraživačkih aktivnosti i kod privatnih i kod javnih ustanova

utvrđivanjem standarda u smislu sredstava koja se dodeljuju za istraživanje i vremena koje je na

raspolaganju kadu angažovanom na istraživanju, ali uvek obezbeđujući kvalitet sprovedenog

istraživanja. Unaprediti međunarodnu saradnju kod svih visokoškolskih ustanova sa ciljem da se

obezbede koristi za istraživanje i nastavu. Negovati organizovani i institucionalizovani razvoj

nastavnog osoblja po pitanju metodike nastave i istraživanja.

6. Obezbediti savremeno okruženje za nastavu, učenje i istraživanje – Utvrditi standarde za odnos

između studenata i infrastrukture, laboratorija i broja knjiga, računara i druge opreme kao deo

studijskog programa i ulagati u skladu sa tim. Unaprediti informativni sistem za upravljanje, kao i

efikasnost uprave.

7. Unaprediti međunarodnu saradnju i mobilnost kadra i studenata – Promovisati i podržati

organizovanu međunarodnu saradnju. Unaprediti aktivnosti po pitanju mobilnosti kadra i

studenata. Unaprediti aktivnosti za združene studijske programe.


Učešće manjinskih zajednica u Republici Kosova predstavlja izazov u smislu pristupa visokom

obrazovanju. Što se tiče obrazovanja manjina, MONT garantuje određeni broj rezervisanih mesta za sve

pripadnike nealbanskih zajednica, za kosovske Turke, Bošnjake, Egipćane i Srbe na Univerzitetu u Prištini

(uključujući brojne pogodnosti za pokrivanje troškova za vreme studija, kao što je smeštaj). Broj

kosovskih Bošnjaka i Turaka koji studiraju na Učiteljskom fakultetu u Prizrenu (Univerzitet u Prizrenu)

relativno je veliki gde se na bosanskom i turskom jeziku nudi samo jedan program za obrazovanje

učitelja osnovne škole, kao i jedan program za obrazovanje nastavnika niže srednje škole (za nastavnike

IT) koji se nudi na bosanskom jeziku. Takođe, postoji i program na bosanskom za poslovnu upravu koji se

nudi u Peći.

MONT je 2008. god. pokrenulo strategiju za inkluziju Roma, Egipćana, Aškalija i Srba u obrazovni sistem.

Oko 10.000 studenata (uglavnom iz zajednice kosovskih Srba) studira na Univerzitetu u Mitrovici. Izazov

je i dalje oko potpunog uključivanja univerziteta u okvir MONT i u okvir Zakona o visokom obrazovanju.


130

U smislu finansijske pomoći za siromašnije studente, MONT godišnje obezbeđuje stipendije studentima i

njihovo izuzeće od plaćanja školarine, kao i troškova smeštaja. Takve stipendije se od školske 2008/2009.

god. nude zajedno preko MONT i Univerziteta u Prištini. Mnoge visokoškolske ustanove daju stipendije

siromašnijim studentima.

Služba za rodnu ravnopravnost (SRR) je osnovana 2007. god. i neposredno je povezana sa službom

Univerziteta u Prištini za međunarodnu saradnju. Ona podnosi izveštaj prorektoru za međunarodnu

saradnju. Služba privremeno radi u prostorijama Centra za ljudska prava (na Pravnom fakultetu). Misija

te službe je da uvrsti rodnu ravnopravnost i spreči rodnu diskriminaciju na univerzitetu; sprovodi

istraživačke projekte u cilju sticanja znanja o pitanjima u vezi sa rodovima; podiže svest u vezi sa

pitanjima rodne ravnopravnosti unutar akademskih i neakademskih krugova; i doprinosi širenju

informacija o pitanjima rodne ravnopravnosti kroz saradnju i umrežavanje na lokalnom, regionalnom i

međunarodnom nivou.

Međunarodni poslovni koledž u Mitrovici (MPKM) počeo je sa radom februara meseca 2010. god. i u

njemu se nastava odvija na engleskom jeziku. MONT je zajedno sa švedskom (SIDA) i holandskom

vladom glavni osnivač tog projekta.


131

Ciljevi

VO 1. Da se do 2012. god. izrade podzakonska akta i usklade statuti visokoškolskih ustanova sa revidiranim zakonom o visokom obrazovanju.

VO 2. Da do 2016. god. učešće uzrasta od 18-25 godina u visokom obrazovanju dostigne 35 %, kao i rodnu ravnopravnost.

VO 3. Da se do 2014. god. obezbedi kontinuirana podrška i ravnopravne mogućnosti za inkluziju svih grupa u visokom obrazovanju: etnička pripadnost, rod, starosno doba, vera, posebne obrazovne potrebe i druge socijalne grupe.

VO 4. Da se do 2014. god. studijski programi usklade sa potrebama tržišta rada.

VO 5. Povećati budžet i unaprediti efikasnost u izvršavanju budžeta u skladu sa revidiranim zakonom.

VO 6. Da do 2014. god. visokoškolske ustanove izgrade kapacitet za generisanje dodatnih resursa preko istraživačkih projekata, konsultativnih usluga, infrastrukture, itd.

VO 7. Da se do 2014. god. unapredi kvalitet nastave i naučnog istraživanja.

VO 8. Da se do 2014. god. uspostavi institucionalna podrška i promoviše naučno istraživanje, inovacija, prenos tehnologije i preduzetništvo.

VO 9. Da se do 2014. god. uspostavi i primeni sistem za bolju internacionalizaciju visokog obrazovanja i istraživanja.

VO 10. Da se do 2016. god. poveća prostor i osavremeni okruženje za studije i naučno-istraživački rad.


132

VO 1: Da se do 2012. god. izrade podzakonska akta i usklade statuti visokoškolskih ustanova sa

revidiranim zakonom o visokom obrazovanju.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

1.1. Uskladiti podzakonska akta

i statute visokoškolskih

ustanova sa revidiranim

zakonom o visokom

obrazovanju godinu dana

nakon što isti stupi na

snagu.

1.2. Usvojiti propise za primenu

statuta visokoškolskih

ustanova u skladu sa

zakonom.

1.3. Revidirati primenu novog

zakona.

AKTIVNOSTI

1.1. Revidirati postojeća podzakonska akta da bi se uskladila sa novim zakonom.

1.2. Izraditi i usvojiti nova podzakonska akta potrebna za primenu novog zakona.

1.3. Izraditi statute visokoškolskih ustanova u skladu sa revidiranim zakonom.

1.4. Izraditi i usvojiti propise za primenu novih statuta u skladu sa novim zakonom.


133

VO 2: Da do 2016. god. učešće uzrasta od 18-25 godina u visokom obrazovanju dostigne 35 %, kao i

rodnu ravnopravnost.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

2.1. Da do 2011. god. učešće

uzrasta od 28-25 godina u

visokom obrazovanju

dostigne nivo od 25 %.



visokom obrazovanju




visokom obrazovanju


AKTIVNOSTI

2.1. Povećati broj studenta koji upisuju postojeće programe.

2.2. Ponuditi nove studijske programe u visokoškolskim ustanovama.

2.3. Uspostaviti nove visokoškolske ustanove.

2.4. Podržati visokoškolske ustanove oko promovisanja javno privatnih partnerstava (u

srednjoročnom i dugoročnom periodu).

2.5. Podstaći studijske programe iz evropskih i regionalnih visokoškolskih ustanova.

2.6. Ponuditi stručne programe različitih vrsta i trajanja u visokoškolskim ustanovama.

2.7. Uspostaviti dodatni fond za stipendije za studije u javnim visokoškolskim ustanovama na

ravnopravan način.

2.8. Povećati broj nastavnog osoblja u svim visokoškolskim ustanovama.


134

VO 3: Da se do 2014. god. obezbedi kontinuirana podrška i ravnopravne mogućnosti za inkluziju svih

grupa u visokom obrazovanju: etnička pripadnost, rod, starosno doba, vera, posebne obrazovne

potrebe i druge socijalne grupe.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

3.1. Stvoriti uslove za obezbeđivanje ravnopravnih mogućnosti za inkluziju u visokom obrazovanju.

3.2. Otpočeti primenu nove politike koja obezbeđuje ravnopravne mogućnosti za inkluziju u visokom obrazovanju.

3.3. Uspostaviti okruženje koje je pristupačno za studente sa posebnim potrebama.

3.4. Primeniti kako je predviđeno politiku za obezbeđivanje ravnopravnih mogućnosti za inkluziju u visokom obrazovanju.

AKTIVNOSTI

3.1. Kreirati politiku za inkluziju ugroženih grupa i zajednica u visokom obrazovanju u skladu sa novim

zakonom.

3.2. Uspostaviti dodatni fond za inkluziju svih etničkih zajednica u visokom obrazovanju (fond za

manjinske zajednice i gostujuće profesore).

3.3. Uspostaviti fond za finansijsku podršku studentima koji su u neravnopravnom socijalnom i

materijalnom položaju.

3.4. Obezbediti uslove za studente sa posebnim obrazovnim potrebama (izraditi propise za prijem

studenata sa posebnim obrazovnim potrebama, obezbediti stipendije i prilagoditi fizičku

infrastrukturu.


135

VO 4: Da se do 2014. god. studijski programi usklade sa potrebama tržišta rada.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.


strukture za

zadovoljavanje potreba

tržišta rada.

4.2. Revidirati i prilagoditi

postojeće studijske

programe da bi se zadovoljile

potrebe tržišta rada.

4.3. Revidirati i prilagoditi

postojeće studijske

programe da bi se

zadovoljile potrebe tržišta

rada.

AKTIVNOSTI

4.1. Uspostaviti radnu grupu koja će istražiti i proceniti potrebe tržišta rada.

4.2. Izraditi „strategiju“ (politiku – programe) za kvalifikaciju i osposobljavanje stručnjaka u skladu sa

preporukama godišnjeg istraživanja potreba tržišta rada.

4.3. Revidirati postojeće studijske programe visokoškolskih ustanova u cilju njihovog usklađivanja sa

potrebama tržišta rada.


136

VO 5: Povećati budžet i unaprediti efikasnost u izvršavanju budžeta (u skladu sa revidiranim

zakonom).

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

5.1. Povećati budžet za

visokoškolske ustanove u

skladu sa zakonom (i

njegovom formulom

finansiranja).

5.2. Kreirati politiku za

unapređenje efikasnosti

finansiranja (i upravljanja)

u javnim visokoškolskim

ustanovama.

5.3. Progresivno unapređivati

budžet za visokoškolske

ustanove u skladu sa

zakonskim odredbama.

5.4. Primeniti politiku za

unapređenje efikasnosti

finansiranja javnih

visokoškolskih ustanova.

5.5. Progresivno unapređivati

budžet za visokoškolske

ustanove u skladu sa

zakonskim odredbama.

5.6. Oceniti primenu

finansiranja


AKTIVNOSTI

5.1. Osmisliti kriterijume za definisanje budžeta visokoškolskih ustanova prema određenim studijskim

programima.

5.2. Kreirati i primeniti politiku za planiranje, upravljanje i podnošenje izveštaja o javnim finansijama u

visokom obrazovanju.


137

VO 6: Da do 2014. god. visokoškolske ustanove izgrade kapacitet za generisanje dodatnih resursa

preko istraživačkih projekata, konsultativnih usluga, infrastrukture, itd.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

6.1. Izraditi plan za generisanje

dodatnog sopstvenog

prihoda u visokoškolskim

ustanovama.

6.2. Da visokoškolske ustanove

generišu dodatni prihod

preko istraživačkih

projekata, konsultativnih

usluga, korišćenja

infrastrukture, itd. do 10 %

od ukupnog budžeta.

6.3. Da visokoškolske

ustanove generišu

dodatni prihod preko

istraživačkih projekata,

konsultativnih usluga,

korišćenja infrastrukture,

itd. do 15 % od ukupnog

budžeta.

AKTIVNOSTI

6.1. Izraditi propise za generisanje i upravljanje dodatnim finansijskim sredstvima u visokoškolskim

ustanovama i stvoriti zakonske uslove za njihovu primenu.

6.2. Uspostaviti mehanizme za generisanje dodatnih prihoda u visokoškolskim ustanovama (projektne

službe, profesionalne i savetodavne usluge, korišćenje infrastrukture).

6.3. Organizovati programe obuke za kadar visokoškolskih ustanova da bi se omogućilo da se

prijavljuju za projekte od lokalnih ili međunarodnih fondova.


138

VO 7: Da se do 2014. god. unapredi kvalitet nastave i naučnog istraživanja.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

7.1. Uspostaviti centre izuzetne

nastave koji su

funkcionalni.

7.2. Revidirati kriterijume za

izbor i unapređenje

nastavnog osoblja


7.3. Izraditi plan za primenu

kriterijuma za internu

evaluaciju u svim

visokoškolskim

ustanovama.

7.4. Da centri izuzetne nastave

nude najmanje 5.000 časova

obuke po licu godišnje.

7.5. Kontinuirano primenjivati

kriterijume za osiguranje

kvaliteta u nastavi i

istraživanju u svim

visokoškolskim ustanovama.

7.6. Da centri izuzetne nastave

nude najmanje 10.000

časova obuke po licu

godišnje.

7.7. Kontinuirano primenjivati

kriterijume za osiguranje

kvaliteta u nastavi i

istraživanju u svim

visokoškolskim

ustanovama.

AKTIVNOSTI

7.1. Uspostaviti upravna i administrativna tela centara izuzetne nastave i unaprediti njihov plan rada.

7.2. Osmisliti i primeniti programe za unapređenje metodike nastave.

7.3. Revidirati kriterijume za izbor i unapređenje nastavnog osoblja.

7.4. Ojačati službe za osiguranje kvaliteta u svim visokoškolskim ustanovama.


139

VO 8: Da se do 2014. god. uspostavi institucionalna podrška i promoviše naučno istraživanje,

inovacija, prenos tehnologije i preduzetništvo.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

8.1. Sastaviti komparativnu studiju za angažovanost univerzitetskog kadra na istraživanju i naučnom radu (na osnovu postojećih kapaciteta i prioriteta za istraživanje).

8.2. Izraditi akcione planove za naučni rad u visokoškolskim ustanovama.

8.3. Da se najmanje 200 ljudi angažuje mesečno u razmeni u međunarodnim visokoškolskim i istraživačkim ustanovama.

8.4. Da se šeme i fondovi za podršku naučnom radu učine funkcionalnim.

8.5. Primeniti studiju o kapacitetima za inovacije i tehnologiju.

8.6. Primeniti akcioni plan za naučni rad u visokoškolskim ustanovama.


8.8. Da se šeme i fondovi za podršku naučnom radu učine u celosti funkcionalnim.

8.9. Osmisliti najmanje tri programa u skladu sa preporukama studije.


8.11. Da se šeme i fondovi za podršku naučnom radu učine u celosti funkcionalnim.

8.12. Osmisliti najmanje šest programa u skladu sa preporukama studije.

AKTIVNOSTI

8.1. Izvršiti komparativnu studiju u pogledu istraživačkih aktivnosti i izraditi akcioni plan za naučni rad

u visokoškolskim ustanovama.

8.2. Realizovati akcioni plan za istraživačke aktivnosti.

8.3. Utvrditi vreme koje je potrebno za istraživačke aktivnosti i obuhvatiti isto u ugovorima o radu za

nastavno osoblje.

8.4. Utvrditi standarde za nagrađivanje istraživača koji obave izvanredan naučni rad.

8.5. Finansiranje istraživača za programe međunarodne razmene u istraživanju (teme koje su

relevantne za razvoj Kosova).

8.6. Sastaviti studiju o kapacitetima u oblasti inovacija i tehnologije.

8.7. Osmisliti programe u skladu sa preporukama studije.


140

VO 9: Da se do 2014. god. uspostavi i primeni sistem za bolju internacionalizaciju visokog obrazovanja

i istraživanja, koji je ravnopravan i uzima u obzir rodnu ravnopravnost.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

9.1. Da najmanje 10 % programa u visokoškolskim ustanovama organizuju jedan kurs sa gostujućim profesorima (predavanja u bloku da bi se pokrio kurs ili deo kursa).

9.2. Da najmanje 10 % kadra visokoškolskih ustanova dobije podršku za predstavljanje rezultata istraživanja na međunarodnim konferencijama.

9.3. Da 10 % nastavnog osoblja svake godine učestvuje u programima akademske mobilnosti (izuzev međunarodnih konferencija); da postoji najmanje 100 meseci konsolidovane mobilnosti;

9.4. Da svake godine studenti doktorskih studija učestvuju najmanje 30 meseci u programima akademske mobilnosti.

9.5. Da 50 % studijskih programa nudi bar jedan fakultativni kurs na engleskom jeziku.

9.6. Da najmanje 10 % programa u visokoškolskim ustanovama organizuju jedan kurs sa gostujućim profesorima (predavanja u bloku da bi se pokrio kurs ili deo kursa).

9.7. Da 15 % kadra visokoškolskih ustanova dobije podršku za predstavljanje rezultata istraživanja na međunarodnim konferencijama.

9.8. Da 15 % nastavnog osoblja svake godine učestvuje u programima akademske mobilnosti (izuzev međunarodnih konferencija); da postoji najmanje 150 meseci konsolidovane mobilnosti;


9.10. Da najmanje 5 % diplomskih akademskih studija bude ponuđeno na engleskom jeziku.

9.11. Da najmanje 20 % studijskih programa u visokoškolskim ustanovama organizuju jedan kurs sa gostujućim profesorima (predavanja u bloku da bi se pokrio kurs ili deo kursa).

9.12. Da 20 % kadra visokoškolskih ustanova dobije podršku za predstavljanje rezultata istraživanja na međunarodnim konferencijama.

9.13. Da 20 % nastavnog osoblja visokoškolskih ustanova svake godine učestvuje u programima akademske mobilnosti (izuzev međunarodnih konferencija); da postoji najmanje 200 meseci konsolidovane mobilnosti;



141

AKTIVNOSTI

9.1. Izraditi propise kojima će se podržati mobilnost nastavnog osoblja i studenata.

9.2. Ponuditi podršku za mobilnost nastavnog osoblja i studenata.

9.3. Ponuditi podsticaj za organizovanje nastave na engleskom jeziku.

9.4. Razviti diplomske akademske studije na engleskom jeziku.


142

VO 10: Da se do 2016. god. poveća prostor i osavremeni okruženje za studije i naučno-istraživački rad.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

10.1. Uspostaviti osnovne standarde za: prostor, IKT, laboratorije, radionice, knjige, pristup naučnim dnevnicima na osnovu broja studenata i potrebe za obezbeđivanjem kvaliteta nastave i istraživanja.

10.2. Izgraditi 16000 m2 prostora i renovirati 4000 m2 za potrebe visokoškolskih ustanova.

10.4. Snabdeti biblioteke sa više predmeta i obezbediti pristup međunarodnim elektronskim bibliotekama.

10.5. Ojačati i obnoviti tehnološku infrastrukturu u svim akademskim službama visokoškolskih ustanova.





10.10. Povećati kapacitete za istraživanje u odnosu na broj studenata u akademskim službama visokoškolskih ustanova (akademske i istraživačke službe u visokoškolskim ustanovama učiniti funkcionalnim i obnoviti ih).



AKTIVNOSTI

10.1. Sprovesti studiju o stanju infrastrukture i uspostaviti osnovne standarde za: prostor, IKT,

laboratorije, radionice, knjige, pristup naučnim dnevnicima na osnovu broja studenata i potrebe

za obezbeđivanjem kvaliteta nastave i istraživanja.

10.2. Izgraditi i renovirati fizičku infrastrukturu u visokoškolskim ustanovama.

10.3. Stvoriti nove biblioteke i snabdeti ih opremom i infrastrukturom.

10.4. Snabdeti biblioteke i obezbediti pristup elektronskim bibliotekama.

10.5. Snabdevanje i instaliranje nove informacione tehnologije u akademskim službama.


143

Finansijski pregled

Razvojni i rezultirajući stalni troškovi za ovaj podsektor proračunati su na sledeći način: Tabela 5.6: Finansijski pregled za visoko obrazovanje


2011-2016.

Stalni troškovi

2011-2016.

Ukupni troškovi

2011-2016.


1. Zakoni 158.000 0 158.000 0

2. Učešće 550.000 54.313.720 54.863.720 16.342.000

3. Ravnopravnost 7.000 1.077.000 1.084.000 247.400

4. Tržište rada 17.000 0 17.000 0

5. Generisanje prihoda 60.700 112.800 173.500 37.600

6. Osiguranje kvaliteta 7.600 138.780 146.380 34.400

7. Istraživanje, inovacije i prenos tehnologije 157.000 110.000 267.000 30.000

8. Internacionalizacija 47.000 3.560.000 3.607.000 872.500

9. Infrastruktura 27.207.000 8.790.000 35.997.000 2.630.000

Ukupno 28.211.300 68.102.300 96.313.600 20.193.900


Učešće

Prošireno učešće u visokom obrazovanju procenjeno je za nekoliko različitih mera, uključujući:

Veći upis u postojeće programe do broja od 4.000 studenata svake godine;

Uspostavljanje novih visokoškolskih ustanova;

Uspostavljanje novog studijskog programa sa brojem od 2.400 studenata do 2015. god.

Stalni troškovi za proširenje proračunati su prema standardnoj ceni od 600 € po studentu godišnje. Za

dodatan broj od 500 nastavnika procenjeno je 8.400 € godišnje za svakog do 2015. god. Troškovi takođe,

obuhvataju stipendije za 500 studenata godišnje po ceni od 800 € za svakog.

Infrastruktura

Da bi se učešće u visokom obrazovanju povećalo, procenjeni su sledeći glavni troškovi:


144

Novi objekti i renoviranje postojeće infrastrukture – ukupno za izgradnju 61.000 m2 i za

renoviranje 20.000 m2. Održavanje u vezi sa tim i troškovi za komunalije procenjeni su na 2,5

miliona evra godišnje za nove objekte (33 € po m2 za komunalije i 2 % od troškova izgradnje

za kontinuirano održavanje);

Izgradnja i opremanje novih laboratorija – izgradnja i opremanje 5 laboratorija u periodu od

5 godina, po ceni od 2 miliona evra za svaku. Stalni troškovi održavanja i godišnje zamene

opreme za svih 5 laboratorija – 1 milion evra godišnje;

Izgradnja 5 dobro opremljenih laboratorija godišnje po ceni od 200.000 € za svaku. Još uvek

nisu obračunati stalni troškovi.


145

5.6 Obrazovanje i obuka odraslih i neformalno obrazovanje (OOO i NFO) Vlada Kosova prepoznaje potrebu da razvije, uvede i ojača obrazovanje odraslih da bi se obezbedilo da

sva podesna lica dobiju mogućnost da unaprede svoj status i svoje obrazovanje u kosovskom društvu.

Dobro obrazovani građani presudni su za održivi razvoj i predstavljaju važan element za privredni razvoj i

demokratsko društvo. Moraćemo da ispitamo potrebe za obrazovanjem pojedinaca, organizacija i tržišta

rada, kao i šireg društva na Kosovu. Da bismo razvili tu viziju, moraćemo da obezbedimo adekvatne

resurse: finansije; ljudske i materijalne resurse i stvoriti kulturu učenja povećanjem i unapređenjem

ravnopravnih mogućnosti.

Kvalitetno obrazovanje za odrasle kao ciljnu grupu doprineće stvaranju kulture celoživotnog učenja u

društvu, unaprediće živote ljudi i doprineti privrednom razvoju Republike Kosova. Ojačaće se veza

između neformalnog i formalnog obrazovanja odraslih na Kosovu a strategija prepoznaje potrebu da

formalne ustanove otvore svoja vrata za povećanje ravnopravnih mogućnosti za mnoge van formalnog

sistema.

Strategija za ovaj podsektor prepoznaje potrebu da se razvije partnerski pristup. Za to će biti potrebno

da se pojasne institucionalne uloge i odgovornosti prema obrazovanju odraslih preko različitih vladinih

organizacija i organizacija civilnog društva. Takođe, poziva na veću saradnju između institucija i jasnije i

delotvornije administrativno uređenje radi jačanja veza i saradnje između glavnih ustanova oko nuđenja

usluga. Pristup obrazovanju odraslih koji je usvojen u ovoj strategiji zasnovan je na dijalogu, konsenzusu

i partnerstvu između glavnih aktera na Kosovu: Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije,

Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo omladine; Ministarstvo trgovine i industrije, Kosovska

poverenička agencija; partneri iz društva predstavljeni preko Privredne komore Kosova (PKK) i Savez

sindikata Kosova (SSK), kao i civilno društvo.

Izazovi

Neki od glavnih izazova sa kojima se podsektor obrazovanja odraslih suočava su sledeći: Unaprediti veze sa privrednom i zapošljavanjem – Obrazovanje odraslih i neformalno obrazovanje

trenutno nemaju dovoljno visok profil. Osnovni korak za povećanje mogućnosti zapošljavanja i

potencijala podrazumeva veći razvoj akademskih veština.

Dodeliti dovoljan budžet obrazovanju odraslih i neformalnom obrazovanju da bi se omogućio pristup i

postavili ravnopravni ciljevi. Adekvatno i predvidljivo finansiranje datog podsektora presudno je za

unapređenje pristupa, ravnopravnosti i kvaliteta u podsektoru obrazovanja odraslih, posebno za

troškove koji se ne odnose na zarade.


146

Podići svest o učenju kod odraslih i obrazovanju odraslih - Da bi se na političku agendu na Kosovu

stavio proces reforme potrebno je da svi uključeni akteri ulože dodatne napore, u smislu novih veština

za stvaranje poverenja i pomirenje između dve podeljene zajednice, kao i novih oblasti za privredni

razvoj i saradnju.

Izgraditi radna partnerstva između Vlade i partnera iz društva - Suštinski element u strateškom razvoju

i primeni učenja kod odraslih.

Unaprediti prikupljanje podataka za komparativno poređenje koje doprinosi ISUO. Trenutno nijedno

prikupljanje podataka nije koordinisano te je potrebno unaprediti sistem prikupljanja, obrade i podele

podataka za planiranje i realizaciju strategije za podsektor.

Unaprediti pristup visokom obrazovanju za odrasle. Zbog odsustva visokog obrazovanja stvoren je veliki

nedostatak, jer obrazovanje odraslih i neformalno obrazovanje uglavnom se nude preko srednjoškolskih

ustanova i ustanova za obuku. Treba ispitati upotrebu televizije, e-učenja i radija.

Uslovi sertifikacije i akreditacije su nejasni i različiti. Kvalifikacija bez jasnog okvira čini obuku odraslih i

neformalnu obuku neprivlačnim. Proces kvalifikacije bi trebalo da predstavlja mogućnost za jačanje

saradnje između različitih aktera.

Unapređenje saradnje i veza sa CSO i školama SOO, kao i njihovo veće korišćenje (MRSP i MONT) za

slične programe obuke.

Opšti ciljevi

Opšti cilj obrazovanja odraslih je sledeći: Stvoriti podsticajno okruženje i obezbediti partnerstvo sa civilnim društvom da bi mladi i odrasli imali pristup mogućnostima za kvalitetno osnovno obrazovanje, za unapređenje znanja i sposobnosti kod odraslih, uzimajući u obzir i žene, ugrožene i manjine, i njihov ravnopravan pristup kvalitetnoj obuci, doprinoseći tako stvaranju kulture celoživotnog učenja i poboljšanju života ljudi.

Prioriteti

Prioriteti podsektora obrazovanja odraslih usredsređeni su na sledeće glavne oblasti: pristup i

ravnopravnost; unapređenje kvaliteta; unapređenje partnerstava; unapređenje kapaciteta i razvoj posle

opismenjavanja, i kontinuirano obrazovanje koje podržava celoživotno učenje.

Uspostaviti održiv pravni okvir za obrazovanje odraslih, uključujući definisanje uloga različitih

aktera, finansijskih obaveza i jasno definisanje konkretnih prava građana na obrazovanje,

regulisanje standarda i njihovo praćenje.


147

Unaprediti saradnju oko planiranja i organizacije između različitih ministarstava kao što su

ministarstva obrazovanja, rada, socijalne sigurnosti i ekonomije.

Razviti održive veze sa partnerima iz društva i civilnim društvom.

Izraditi strategiju za obrazovanje posle opismenjavanja i kontinuirane mogućnosti obrazovanja

za odraslu populaciju u okviru stvaranja ravnopravnog društva i kulture celoživotnog učenja u

njemu.

Pokloniti posebnu pažnju potrebama marginalizovanih grupa.

Proširiti delokrug obrazovanja odraslih na više od mogućnosti zapošljavanja tako da pojedinci

mogu da zadovolje svoje ekonomske, socijalne i lične potrebe u obrazovanju.

Uspostaviti sistem koji prepoznaje rezultate neformalnog obrazovanja.

Podržati istraživanje i publikacije o obrazovanju odraslih.

Revidirati i modularizovati nastavni plan i program, kao i glavni materijal za učenje da bi se

podržali i razvili alternativni programi, da bi se zadovoljile potrebe mladih koji ne pohađaju škole

i odraslih, a koji ne mogu da iskoriste prednosti formalnog obrazovanja, da bi se podržalo

osnovno obrazovanje, kao i suštinske životne i radne veštine.


Obezbediće se mogućnosti za one koji nisu deo formalnog sistema obrazovanja da steknu nove veštine i

znanja kroz sistem kontinuiranog obrazovanja. Mogućnosti za obrazovanje biće zasnovani na zajednici i

nastojaće da unaprede živote ljudi do najveće moguće mere. U svetlu važnih rezultata razvoja i uticaja

na opšte blagostanje porodice, posebni naglasak se i dalje stavlja na potrebe žena i manjinskih grupa za

obrazovanjem.

Postoje brojni primeri uspešnih inicijativa čiji je cilj da se obrazovanje ponudi odraslim ženama i

devojčicama kako u gradskim tako i u seoskim sredinama. Vlada Republike Kosova, MONT u saradnji sa

razvojnim partnerima, nevladinim i lokalnim organizacijama, uspešno je primenjivala neformalne

programe obrazovanja za više od 2000 žena i devojčica u 130 centara širom Kosova. Ona nudi osnovno

obrazovanje za nepismene žene i devojčice širom Kosova. Ta inicijativa će se proširiti da bi se podržala

obuka iz oblasti veština generisanja prihoda za žene, uključujući obradu, marketing i osnovne veštine

poslovanja.

Izveštaj Pedagoškog instituta Kosova o aktivnosti obrazovanja odraslih i neformalnog obrazovanja koje je

sprovelo MONT/strukovne škole u periodu 2005-2008. godine, pokazuje da su oko 28 odsto učenika bile


148

žene. Malo je informacija, ili su neprecizne, o politici koja se bavi obrazovanjem manjina, dok srpska

zajednica ne učestvuje u kosovskom obrazovnom sistemu. Više privatnih ustanova na Kosovu nudi

obuku za odrasle.

Usluge iz sistema javne strukovne obuke pod MRSP prioritet daju grupama mladih nezaposlenih ljudi,

nezaposlenih žena, nezaposlenih ljudi iz manjinskih zajednica i licima sa posebnim obrazovnim

potrebama. Prema statistici MRSP, broj učesnika obuke iz manjinskih zajednica iznosi između 4 i 5

procenata a broj obučenih žena otprilike 40 %.

Nastavni plan i program strukovne obuke postoji na srpskom jeziku za srpsku zajednicu, u sredinama u

kojima ona živi. Od osam stalnih CSO, jedan se nalazi u severnoj Mitrovici (Doljane, Zvečan) gde

uglavnom žive Srbi, a da bi politika obuhvatila manjinske zajednice, MRSP je uspostavilo mobilne centre

za obuku u Rapotovu (Gnjilane), Gračanici i Dragašu. „Don Bosko“ centar, u saradnji sa razvojnim

partnerima, obezbeđuje strukovnu obuku za zajednice RAE iz Plemetine (Obilić) i Kosova Polja.

Ciljevi

OOO 1. Da se do 2016. god. revidiraju, usvoje i primene svi zakoni i propisi o obrazovanju odraslih.

OOO 2. Da se do 2016. god. osmisli funkcionalni sistem za obrazovanje odraslih i neformalno obrazovanje.

OOO 3. Da se do 2014. god. izgrade administrativni, profesionalni i istraživački kapaciteti za obrazovanje odraslih i neformalno obrazovanje.

OOO 4. Da se do 2016. god. u celosti obezbede kvalitetne i delotvorne usluge u obrazovanju odraslih i neformalnom obrazovanju.

OOO 5. Da se do 2014. god. koordinišu napori između MONT i MRSP, MTI i MKOS, partnera iz društva i opština (uz veći broj manjinskih zajednica i ugroženih grupa) u oblasti obrazovanja odraslih.

OOO 6. Da se do 2014. god. obezbedi održiva i efikasna finansijska podrška za obrazovanje odraslih i neformalno obrazovanje.


149

OOO 1: Da se do 2016. god. revidiraju, usvoje i primene svi zakoni i propisi o obrazovanju odraslih.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

1.1. Revidirati, izmeniti i

dopuniti, i poslati zakon

skupštini na usvajanje.

1.2. Usvojiti zakon i doneti

odgovarajuća

administrativna uputstva.

1.3. Da 13 opština (probna

decentralizacija) preuzmu

neposrednu odgovornost za

obrazovanje odraslih.

1.4. Da sve opštine preuzmu

neposrednu odgovornost za


1.5. Primeniti zakon i podržati

razvoj programa i struktura za


1.6 Da obrazovanje odraslih

postane funkcionalno i

sastavni deo obrazovnog

sistema.

AKTIVNOSTI

1.1 Revidirati zakon o obrazovanju odraslih i uskladiti ga sa drugim zakonima i zakonima EU.

1.2 Izraditi i doneti relevantna administrativna uputstva u skladu sa zakonima.

1.3 Definisati ulogu opština u oblasti obrazovanja odraslih posredstvom zakona.

1.4 Izgraditi kapacitete u opštinama za obrazovanje odraslih.

1.5 Izmeniti i dopuniti i primeniti zakon, i pratiti njegovu primenu.


150

OOO 2: Da se do 2016. god. osmisli funkcionalni sistem za obrazovanje odraslih i neformalno obrazovanje.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

2.1 Formulisati koncept za

odgovarajući sistem

obrazovanja odraslih

zasnovan na socijalnim i

ekonomskim potrebama.

2.2 Uspostaviti usluge podrške.

2.3 Učiniti sistem praćenja

funkcionalnim.

2.4 Učiniti komunikacioni sistem

funkcionalnim.

2.5 Postići sistem za

obrazovanje odraslih koji

je u celosti funkcionalan.

AKTIVNOSTI

2.1 Izvršiti komparativnu studiju socijalnih i ekonomskih potreba.

2.2 Stvoriti informativni sistem za obrazovanje odraslih koji je integrisan u ISUO.

2.3 Uspostaviti usluge za karijerno savetovanje i orijentaciju na lokalnom nivou, i učiniti ih

dostupnim za sve.

2.4 Uspostaviti veze sa Nacionalnom agencijom za kvalifikacije.

2.5 Uspostaviti kapacitet za praćenje i evaluaciju obrazovanja odraslih.

2.6 Inkorporisati podatke i informacije o stručnom usavršavanju (MRSP) i izvršiti procenu potreba za

obukom u ISUO i Zavodu za statistiku Kosova.

2.7 Obezbediti podršku i umrežiti ustanove za obrazovanje odraslih.

2.8 Izraditi komunikacionu strategiju za celoživotno učenje.


151

OOO 3: Da se do 2014. god. izgrade administrativni, profesionalni i istraživački kapaciteti za obrazovanje odraslih i neformalno obrazovanje.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

3.1 Razviti program za

izgradnju kapaciteta.

3.2 Izgraditi profesionalne i

istraživačke kapacitete za

obrazovanje odraslih i

neformalno obrazovanje.

3.3 Razviti veze sa obrazovnim

ustanovama.

3.4 Osposobiti svo

administrativno i

profesionalno osoblje u

obrazovanju odraslih i

neformalnom

obrazovanju, kao i

obrazovne ustanove.

AKTIVNOSTI

3.1 Uposliti i osposobiti osoblje za obrazovanje odraslih i neformalno obrazovanje, obezbeđujući

rodni paritet.

3.2 Osmisliti i primeniti programe za osposobljavanje stručnjaka i saradnika za nastavu u

ustanovama za obrazovanje odraslih.

3.3 Izgraditi kapacitete za centre u zajednici.

3.4 Razviti centar za usluge karijernog usmeravanja.

3.5 Razviti veze i mreže sa obrazovnim ustanovama za karijerno usmeravanje u obrazovanju

odraslih.

3.6 Izgraditi kapacitet za administrativno osoblje opština koji je funkcionalan uz rodni paritet.

3.7 Osposobiti nastavnike u metodici obrazovanja odraslih.

3.8 Unaprediti veze sa privredom i tržištem rada.

3.9 Izvršiti analizu potreba obrazovnih ustanova i tržišta rada.

3.10 Pokrenuti i sprovesti istraživačke studije u obrazovanju odraslih i neformalnom obrazovanju.


152

OOO 4: Da se do 2016. god. u celosti obezbede kvalitetne i delotvorne usluge u obrazovanju odraslih i neformalnom obrazovanju.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

4.1 Razviti programe za

obrazovanje odraslih u

okviru konteksta

celoživotnog učenja

uzimajući u obzir potrebe

različitih učenika koji žele

da završe obrazovanje i

učestvuju u kontinuiranom

učenju.

4.2 Primeniti 65 % predviđenih

programa. Pratiti primenu

programa.

4.3 Vlada da obezbedi podsticaje

za nevladine organizacije i

organizacije civilnog društva

da bi se uspostavili i vodili

alternativni obrazovni

programi za mlade koji ne

pohađaju škole.

4.4 Delotvorno pratiti sve

primenjene programe.

4.5 Podneti izveštaj vladi o

obrazovanju odraslih.

AKTIVNOSTI

4.1 Izraditi okvir osiguranja kvaliteta za obrazovanje odraslih i neformalno obrazovanje sa merljivim

pokazateljima.

4.2 Osmisliti standarde za zanimanja u prioritetnim sektorima privrede (zajedno sa MRSP, MTI i

partnerima iz društva – veze sa sektorom SOO).

4.3 Revidirati, ažurirati i razviti programe obrazovanja i obuke za opismenjene.

4.4 Revidirati, ažurirati, razviti i primeniti programe za manjine, pitanja rodne ravnopravnosti i lica sa

posebnim potrebama (ugrožene grupe).

4.5 Revidirati, ažurirati, razviti i primeniti programe za nekvalifikovana i polukvalifikovana lica

(povezano sa programima MRSP).

4.6 Revidirati, ažurirati, razviti i primeniti programe na osnovu socijalnih i ekonomskih potreba

zemlje (na primer, preduzetništvo).

4.7 Razviti adekvatne programe koji se emituju preko medija kao prosvetara za odrasle (TV, radio,

itd.).

4.8 Razviti i primeniti programe za povećanje svesti populacije o značaju obrazovanja odraslih i

neformalnog obrazovanja.


153

OOO 5: Da se do 2014. god. koordinišu napori između MONT i MRSP, MTI i MKOS, partnera iz društva i opština (uz veći broj manjinskih zajednica i ugroženih grupa) u oblasti obrazovanja odraslih.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

5.1 Kreirati opštu politiku, programe i

odgovornosti za obrazovanje

odraslih i neformalno

obrazovanje, i isplanirati isto

između MONT, MRSP, MTI, MKOS,

PKK i Saveza nezavisnih sindikata

Kosova (SNSK).

5.2 Sklopiti i primeniti

sporazume sa partnerima.

5.3 Pratiti primenu

sklopljenih

sporazuma.

AKTIVNOSTI

5.1 Oformiti radne grupe u sektorima, uključujući partnere iz društva, za kreiranje opšte politike

(MONT, MRSP, MTI, MKOS, PKK i SNSK).

5.2 Sastaviti i sklopiti različite sporazume za primenu.

5.3 Izraditi zajedničke planove za određene grupe i programe od zajedničkog interesa.

5.4 Utvrditi odgovornosti za datu politiku usmerenu na određene grupe i programe.

5.5 Koordinisati aktivnosti i politiku između ministarstava.


154

OOO 6: Da se do 2014. god. obezbedi održiva i efikasna finansijska podrška za obrazovanje odraslih i


PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

6.1. Osmisliti adekvatnu

formulu za održivo

finansiranje obrazovanja

odraslih i neformalnog

obrazovanja i uneti je u

zakon.

6.2. Dodeliti budžet i sredstva u

skladu sa novom formulom

za obrazovanje odraslih i


6.3. Obezbediti angažovanje

privatnog sektora za

finansiranje obrazovanja

odraslih.

AKTIVNOSTI

6.1 Izvršiti analizu dobrih praksi finansiranja obrazovanja odraslih u zemljama EU. 6.2 Uključiti privatni sektor (poslodavce i zaposlene) u opštu formulu finansiranja obrazovanja

odraslih i neformalnog obrazovanja. 6.3 Razviti adekvatan koncept za održivo i efikasno finansiranje obrazovanja odraslih uključivanjem

doprinosa iz privatnog sektora.


155

Finansijski pregled


Tabela 5.7: Finansijski pregled za obrazovanje odraslih

Podsektor i cilj Razvojni troškovi 2011-

2016.

Stalni troškovi 2011-2016.

Ukupni troškovi 2011-

2016.


1. Izrada zakona 28.100 0 28.100 0

2. Sistem upravljanja obrazovanjem odraslih 1.326.400 1.219.250 2.545.650 345.890

3. Izgradnja kapaciteta 1.134.000 264.800 1.398.800 73.700

4. Pružanje usluga i osiguranje kvaliteta 126.250 900.000 1.026.250 150.000

5. Partnerstva 35.750 0 35.750 0

6. Finansiranje obrazovanja odraslih 73.400 0 73.400 0

Ukupno 2.723.900 2.384.050 5.107.950 569.590


Sistem upravljanja obrazovanjem odraslih

Uspostavljanje centara za karijerno usmeravanja u svih 38 opština koristeći postojeće objekte, ali

upošljavajući nov kadar od dva službenika sa iznosom od 350 € mesečno.

Pružanje usluga i osiguranje kvaliteta

Godišnje štampanje letaka i informativnog materijala za potencijalne učenike u broju od 20.000 do

40.000 letaka po ceni od 5 € za svaki godišnje.


156

5.7 Informaciona i komunikaciona tehnologija (IKT) Informaciona i komunikaciona tehnologija će se koristiti i kontinuirano prilagođavati da bi se poboljšali

upis, kvalitet i ravnopravnost u pružanju obrazovnih usluga. Osim toga, IKT ima veliki potencijal da podrži

ciljeve inkluzije i proširenje obrazovanja, a uopšteno, da omogući razmenu i globalizaciju znanja te da je

učini dostupnom za stanovništvo Kosova. Glavna studijska dokumenta podržavaju takve ideale i smatra

se da je IKT prožimajuća strategija koja može da u velikoj meri doprinese ostvarivanju ciljeva SPOK.

Opšti cilj MONT je da u celosti razvije i integriše infrastrukturu IKT, kao i tehničku podršku koja je

potrebna za primenu i održavanje savremene pedagogije. Uz pomoć razvojnih partnera napredak je već

ostvaren u daljem razvoju Informativnog sistema za upravljanje obrazovanjem (ISUO), kao i oko

obezbeđivanja i razvoja računara u obrazovanju. MONT ima za cilj da osavremeni i ojača tehnološku

infrastrukturu u svim školama i administrativnim jedinicama.

Napredak je ostvaren u izradi strategije e-uprave (2010-2015) na kojoj je radilo Ministarstvo javne

uprave, a koja će omogućiti razvoj opšte strategije obrazovanja u oblasti IKT, koja će upravljati IKT u

javnom obrazovanju21. Strategija za IKT ima za cilj da nastavi proces uvođenja IKT u svim institucijama i

razvoj opšte infrastrukture, bitnih usluga (u smislu upravljanja, povezanosti, sigurnosti podataka i

podrške – vidi dole navedene prioritete) i da znatno poveća broj lica koja će biti u stanju da pristupe

datoj tehnologiji. Samim tim, strategija e-učenja predstavlja važan deo opšte strategije za IKT i

obuhvatiće učenje preko interneta, na takav način da se koriste odgovarajuće pedagoške, tehnološke i

organizacione karakteristike pri učenju. Obuhvatanje IKT u našem obrazovanju ima tri sledeća koraka:

1. Razvoj infrastrukture i usluga IKT;

2. Učiti za korišćenje (nastavnici i učenici);

3. Koristiti za učenje.

Strategija datog podsektora obuhvata više glavnih oblasti:

Pravni i regulatorni okvir

Infrastruktura IKT

Razvoj i integracija nastavnog plana i programa

E-učenje

Onlajn sadržaj i softver

Izgradnja kapaciteta

Održivost i održavanje

21 Strategija za e-učenje 2010-2015.


157

Praćenje i evaluacija

Izazovi

Glavni izazov je prihvatiti IKT kao sredstvo za razmenu inovacija i znanja. Važno je uvesti i primeniti e-

učenje kao delotvorno sredstvo učenja. Prepoznato je više pitanja i izazova koji u velikoj meri utiču na

uspeh ili neuspeh pokušaja da se IKT uvede u obrazovanje. Pitanja i izazovi koji se moraju rešiti

obuhvataju:

Usvajanje i primena strategije za obrazovanje u oblasti IKT koja inkorporiše strategiju za e-

učenje, a koja je trenutno pod konačnom revizijom;

Sredstva za nabavku opreme i infrastrukture;

Održavanje i održivost infrastrukture IKT;

Upravljanje i vođenje IKT u školama i ustanovama;

Osmišljavanje odgovarajućih struktura upravljanja da bi se podržala primena;

Utvrđivanje nivoa pismenosti koji je poželjan na svakom nivou obrazovanja;

Razvoj ljudskih resursa za obrazovanje zasnovano na IKT;

Raspoloživost IKT kod studenata i roditelja;

Problemi oko obezbeđivanja ravnopravnosti u primeni;

Standardizacija i revizija obrazovnih programa da bi se obuhvatila integracija IKT u obrazovanju.

Održivost i kvalitet obrazovanja koje doprinosi većoj stopi zaposlenosti.

U postojećoj situaciji u kojoj sve veći broj učenika i potražnja za kvalitetnim obrazovanjem stavljaju

određeni pritisak na ionako ograničene resurse vlade, od suštinskog je značaja da pronađemo druge

načine finansiranja i obezbeđivanja neophodne tehničke podrške da bi se povećao kvalitet u

obrazovanju.

Cilj je da obrazovni sistem izgradi kapacitet za upotrebu IKT, počevši od učionice. Učenici moraju da

savladaju korišćenje IKT u procesu učenja, kao i tehnologiju i jezik IKT. Nastavnici moraju proći obuku da

bi iskoristili prednost unapređenja znanja učenika kroz učestvovanje u mogućnostima za stručno

usavršavanje, da bi se učenicima omogućilo da koriste IKT kao resurs za učenje i da bi mogli da

praktikuju dobru e-pedagogiju kao resurs za nastavu i komunikaciju. Značaj postojanja opšte politike i

strateškog okvira za IKT u obrazovanju ne može se dovoljno istaći u prioritetnim merama navedenim u

sledećem delu.


158

Opšti cilj

Opšta načela koja vode prepoznavanje glavnih oblasti strategija su sledeća:

Promovisanje razvoja i upotrebe IKT da bi se unapredila nastava i učenje, i da bi se povećao

pristup obrazovanju na osnovu ravnopravnosti;

Promovisanje inicijativa za IKT koje će preobraziti kulturu i prakse tradicionalnog učenja na

pamet u obrazovanje koje stimuliše razmišljanje i kreativnost;

Pokrenuti i promovisati obrazovne prakse koje neguju individualne razlike i stilove učenja na

osnovu ravnopravnog pristupa.

Opšti ciljevi programa za podsektor IKT su sledeći:

a) Podržati i unaprediti proces učenja kod sviju delotvornim integrisanjem IKT, jačanjem i prilagođavanjem upotrebe IKT u obrazovnom sektoru, da bi se unapredila inkluzija, ciljevi ravnopravnosti i da bi se odgovarajuća pažnja poklonila nastavnom planu i programu, i razvoju obrazovanja.

b) Dugoročniji cilj bi bio da se dođe do jasnog razumevanja pitanja i mogućnosti do kojih dovode

mogućnosti koje nudi IKT, da se stvore novi pristupi u nastavi a posebno učenju u svezi sa nastavnim planom i programom zasnovanim na kompetencijama, u svim podsektorima.

Prioriteti

Izraditi opštu strategiju za obrazovanje iz oblasti IKT koja inkorporiše strategiju za e-učenje.

Stvoriti i obezbediti odgovarajuću infrastrukturu IKT.

Osposobiti i unaprediti veštine nastavnika u oblasti IKT.

Podići svest zajednice o značaju IKT.

Koristiti IKT u nastavi i upravljanju obrazovanjem.

Integrisati IKT u obrazovnom sadržaju i nastavnom planu i programu.

Razviti konekciju i mrežnu infrastrukturu u obrazovnim ustanovama.

Pedagoški pravni i regulatorni okvir.

Pokrenuti istraživanje i razvoj IKT u obrazovanju.

Pratiti i oceniti sistem.


Informaciona i komunikaciona tehnologija će se koristiti i kontinuirano prilagođavati da bi se unapredili

kvalitet i ravnopravnost u pružanju obrazovnih usluga. Osim toga, IKT ima veliki potencijal da podrži

ciljeve inkluzije i proširenje obrazovanja, a uopšteno, da omogući razmenu i globalizaciju znanja te da je

učini dostupnom za stanovništvo Kosova. Glavna studijska dokumenta podržavaju takve ideale i smatra

se da je IKT prožimajuća strategija koja može da u velikoj meri doprinese ostvarivanju ciljeva SPOK.


159

Očekuje se da će upotreba IKT dovesti do stvaranja novih mogućnosti za učenike i nastavnike za

angažovanje na novim načinima učenja i korišćenja znanja i informacija. IKT je unaprediti pristup

obrazovanju, kao i kvalitet obrazovanja na osnovu ravnopravnosti. Upotreba IKT u obrazovanju uvek

obuhvata izbore u vezi sa dodelom resursa. Potreba za dodatnim resursima nastaje iz ranijeg pristupa

informacijama i resursima. Tehnološki sposobni i dobro opremljeni često mogu da ubedljivo predstave

potrebu za ponovnim opremanjem za razliku od onih koji imaju slabe resurse ili ih uopšte nemaju.

Tehnološki trendovi pojačavaju prednosti. Iz tog razloga će se načelo ravnopravnosti naglasiti i voditi naš

pristup, i obezbediće alternativnu osnovu za obezbeđivanje pristupa informacijama i dodeli resursa,

imajući u vidu da na Kosovu postoje različite etničke grupe.

IKT u obrazovanju ima potencijal da unapredi kvalitet i obezbedi ravnopravni pristup i razvoj sposobnosti

za sve građane. Stoga, izvršiće se komparativna analiza tehnologije da bis e rešilo pitanje ravnopravnosti.

Upotreba ankete u celoj zemlji o e-spremnosti biće relevantna da bi se informisale odluke koje su

potrebne za rešavanje pitanja ravnopravnosti.

Često se ne vodi adekvatna briga o posebnim obrazovnim potrebama zbog poteškoća oko obezbeđivanja

posebnih sistema u pogledu opreme za decu ometenu u razvoju. Kad god je to moguće, tražiće se

moguća sredstva za obezbeđivanje takve opreme, ali često se dešava da troškovi to onemogućavaju.


160

Ciljevi

IKT 1.

IKT 2.

Da se do 2011. god. izradi i primeni strategija za IKT.

Da se do 2016. god. obezbedi odgovarajuća infrastruktura za IKT.

Obezbediti odgovarajuće fizičko okruženje za primenu IKT u obrazovnom sistemu do 2012. god.

Obezbediti odgovarajuću opremu IKT za sve, uključujući lica sa posebnim obrazovnim potrebama.

Obezbediti infrastrukturu sa centralnom, otvorenom softverskom platformom za primenu u obrazovnom sistemu do 2012. god.

Uspostaviti i učiniti funkcionalnim održiv sistem za održavanje IKT do 2015. god.

IKT 3. Da se do 2016. god. u razvoju ljudskih resursa primenjuje IKT.

Da ljudski resursi budu u stanju da primenjuju IKT u odgovarajućim

kategorijama.

Izvršiti komparativnu analizu tehnologije da bi se rešilo pitanje ravnopravnosti.

Da nastavnici razviju i koriste elektronski sadržaj.

Razviti znanje i veštine iz oblasti IKT.

Uspostaviti organizovanu zajednicu stručnjaka za unapređenje i razvoj

kapaciteta koji su potrebni da bi se pratili novi trendovi u oblasti IKT.

IKT 4. Da se do 2016. god. izradi nastavni plan i program koji integriše upotrebu IKT i e-učenje, u skladu sa međunarodnim standardima.

Obuhvatiti e-učenje u okviru nastavnog plana i programa do kraja 2011/2010.

Osmisliti standarde, sadržaj, elektronske forme i uskladiti ih sa međunarodnim standardima do kraja 2011/2010.

Razviti predmetni plan nastave u skladu sa standardima i uskladiti ga sa integrisanim e-učenjem u periodu od 2011-2013.

Prilagoditi i digitalizovati sadržaj, i prilagoditi resurse nastave za e-učenje do kraja 2011. god.

Uspostaviti mehanizme za kontinuirano praćenje i unapređenje programa za e-učenje u periodu 2011-2016.


161

IKT 1: Da se do 2011. god. izradi i primeni strategija za IKT.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

1.1 Razviti i primeniti strategiju za IKT.

AKTIVNOSTI

1.1 Revidirati status regulatornog okvira.

1.2 Uspostaviti status IKT u obrazovanju kroz vežbe SWOT i PESONL.

1.3 Odrediti moguće opcije i rokove.


162

IKT 2: Da se do 2016. god. obezbedi odgovarajuća infrastruktura za IKT.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

2.1. Obezbediti fizičko

okruženje koje omogućava

upotrebu IKT do 50 %.

2.2. Obezbediti (klijent –

desktop) opremu do 40 %.

2.3. Primeniti centralnu

softversku platformu do 70

%.

2.4. Uspostaviti održiv i

funkcionalan sistem

održavanja do 20 %.

2.5. Obezbediti fizičko okruženje

koje omogućava upotrebu

IKT do 100 %.

2.6. Obezbediti (klijent – desktop)

opremu do 80 %.

2.7. Primeniti centralnu

softversku platformu do 100

%.


funkcionalan sistem

održavanja do 50 %.

2.9. Obezbediti (klijent –

desktop) opremu do 100

%.


funkcionalan sistem

održavanja u celosti.

AKTIVNOSTI

2.1. Definisati standarde za učionice – kabinete za IKT.

2.2. Revidirati postojeći prostor i prilagoditi ga za upotrebu IKT.

2.3. Definisati standarde i uslove za centralni i periferni softver, uključujući potrebe za lica sa

ograničenim sposobnostima.

2.4. Razviti i ispitati softverske programe, namenjene za učenje različitih predmeta na jezicima

zajednica koje žive na Kosovu, i dobiti akreditaciju.

2.5. Prilagoditi softverski sistem za upravljanje elektronskim informacijama i sadržajem.

2.6. Primeniti softverske i internet programe za različite predmete na svim nivoima obrazovanja.

2.7. Obezbediti kabinete koji su opremljeni računarima i drugom pomoćnom opremom.

2.8. Snabdeti škole računarima i laptopovima.

2.9. Obezbediti pristup internetu i platformi za e-učenje za sve grupe predviđene politikom.

2.10. Promovisati upotrebu opreme IKT.

2.11. Definisati standarde i procedure za održavanje infrastrukture IKT.

2.12. Obezbediti usluge za održavanje opreme.

2.13. Primeniti rezervni softver za sigurnost i održivost.


163

IKT 3: Da se do 2016. god. u razvoju ljudskih resursa primenjuje IKT.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

3.1. Da 40 % nastavnika i

studenata bude

osposobljeno za korišćenje

IKT u procesu nastave.

3.2. Upotrebiti 50 % materijala

za razvoj i funkcionisanje

IKT.

3.3. Osposobiti 50 % kadra za održavanje IKT sistema.

3.4 Izvršiti komparativnu analizu tehnologije i preduzeti mere na osnovu rezultata.


studenata bude

osposobljeno za korišćenje

IKT u procesu nastave.

3.6. Angažovati 90 %

rukovodstvenog kadra u

razvoju i funkcionisanju IKT.

3.7. Osposobiti 90 % kadra za

održavanje IKT sistema.


studenata bude

osposobljeno za

korišćenje IKT u procesu

nastave.

3.9. Angažovati 100 %

rukovodstvenog kadra u

razvoju i funkcionisanju

IKT.

3.10. Osposobiti 90 % kadra za

održavanje IKT sistema.

AKTIVNOSTI

3.1. Organizovati obuku, stručno usavršavanje i individualne sposobnosti prosvetnih radnika i učenika u oblasti IKT, u saradnji sa centrom za e-učenje.

3.2. Obezbediti prosvetnim rukovodiocima pristup IKT i održati obuku za prosvetne rukovodioce.

3.3. Osposobiti ljudske resurse za razvoj i održavanje infrastrukture IKT.

3.4. Obezbediti obuku za nastavnike i učenike u oblasti osnovnih veština IKT.

3.5. Izvršiti komparativnu analizu tehnologije i podneti izveštaj o rezultatima.

3.6. Osposobiti pojedince koji obavljaju rukovodstvene obaveze za primenu IKT i e-učenja na Kosovu i obezbediti programe za razmenu IKT na nacionalnom i međunarodnom nivou.

3.7. Osposobiti kadar za veštine održavanja.

3.8. Razviti veštine istraživanja kod ljudskih resursa.

3.9. Razviti sistem praćenja i evaluacije za integrisanje IKT u ISUO.


164

IKT 4: Da se do 2016. god. izradi nastavni plan i program koji integriše upotrebu IKT i e-učenje, u

skladu sa međunarodnim standardima.

PREKRETNICE

Kratkoročni period

2011-2012.


2013-2014.

Dugoročni period

2015-2016.

4.1. Obuhvatiti e-učenje Kosovskim okvirom nastavnog plana i programa do kraja 2011. god.

4.2. Izraditi priručnike za obuku i osposobiti izrađivače nastavnog plana i programa i sadržaja za korišćenje IKT.

4.3. Uskladiti planove predmetne nastave sa integrisanim e-učenjem.

4.4. Prilagoditi digitalizovane sadržaje i resurse i materijal za nastavu e-učenju.

4.5. Uskladiti sav sadržaj e-učenja sa međunarodnim standardima e-učenja.

AKTIVNOSTI

4.1. Obuhvatiti e-učenje Kosovskim okvirom nastavnog plana i programa (KONPP).

4.2. Razviti nov sadržaj na osnovu potreba e-učenja.

4.3. Obezbediti potrebu za obuhvatanje međunarodnih programa na zvaničnim jezicima na Kosovu.

4.4. Razviti sadržaj koji obuhvata praktično učenje.

4.5. Izvršiti standardizaciju e-sadržaja i njegovih formata.


165

Finansijski pregled


Tabela 5.8: Finansijski pregled za IKT


2011-2016.

Stalni troškovi

2011-2016.

Ukupni troškovi

2011-2016.


1. Završetak strategije obrazovanja u oblasti IKT 25.000 0 25.000 0

2. Infrastruktura IKT 29.651.700 28.454.200 58.105.900 5.858.200

3. Razvoj ljudskih resursa 8.887.000 945.000 9.832.000 57.000

4. Razvoj/prilagođavanje nastavnog plana i programa i sadržaja 4.681.000 369.600 5.050.600 61.600

Ukupno 43.244.700 29.768.800 73.013.500 5.976.800

Infrastruktura IKT

Glavni elementi stalnih troškova obuhvataju sledeće:

10 % troškova ulaganja za održavanje računarskih kabineta, zamena opreme kada zastari – podrška, licence i mere sigurnosti, u ukupnom iznosu od 5,8 miliona evra godišnje.


166

5.8 Izgradnja kapaciteta za MONT i centralne agencije Izvršena je analiza potreba za izgradnjom kapaciteta za Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije, i

za neke druge centralne agencije i savete. Analiza je bila zasnovana na planovima za razvoj i reformu

sektora, razgovorima sa rukovodstvom više sektorskih agencija MONT, kao i na razgovorima sa

zaposlenima u MONT, Kosovskoj agenciji za akreditaciju i inspektoratima u Prištini i Prizrenu.

Slika koja je dobijena studijom predstavlja novu centralnu organizaciju sa velikim ambicijama i

planovima, koja u sektoru radi sa velikim izazovima i potrebama, uz veliku eksternu podršku i mnoge

ključne reforme koje su u toku. Centralna organizacija ima mnoge strukturne slabosti; struktura

podsticaja, rukovodstvena struktura i nova organizacija samo su neke od slabosti. Strateško planiranje u

sektoru mora se popraviti a Ministarstvo mora da ispuni svoju funkciju podrške i nadzora za dati sektor.

U smislu finansijskog pregleda i planiranja resursa za dati sektor, Ministarstvo mora da odigra veću

ulogu. Neke važne funkcije, kao što su strukovna obuka, istraživanje i razvoj visokog obrazovanja, loše su

predstavljene ili ne postoje u centralnim strukturama. Takođe, loše administrativne procedure ili njihovo

nepostojanje, kao i nepostojanje politike za razvoj ljudskih resursa i planova, predstavljaju otežavajuću

okolnost. Kapacitet za finansijsko upravljanje takođe je prepoznat kao velika slabost.

Pa ipak, sa pozitivne strane primećeni su ambiciozno rukovodstvo, potencijalni službenici koji možda još

uvek nisu u potpunosti upotrebljeni, mnogi pozitivni napori koji se ulažu u reformu, podrška od

eksternih partnera i mnogih međunarodnih pandana, kao i razmene. To takođe, znači da postoje

mogućnosti da se otklone slabosti i izgradi kapacitet ministarstva i agencija na profesionalan način.

detaljna analiza i izveštaj o studiji predstavljeni su u odvojenom dokumentu.22 Glavne oblasti podrške

navedene su ukratko pod sledećim naslovima ili temama:

Organizacioni tokovi i detaljnije funkcionalno prilagođavanje MONT – razvoj detaljnih

funkcionalnih pokazatelja, procena obima posla, definisanje opisa posla, utvrđivanje nivoa

zarade, prelazak u novu organizaciju i popunjavanje slobodnih radnih mesta;

Izgradnja kapaciteta MONT za planiranje i budžet za obrazovni sektor; stvaranje pozicija za

ekonomiste i planere u važnijim resornim odeljenjima u MONT, podrška funkciji ISUO;

22 Program izgradnje kapaciteta za MONT i centralne agencije (2010).


167

Razvoj procesa, rutina i funkcija za interno planiranje i finansijsko upravljanje u MONT,

uključujući planiranje posla, pripremanje i izvršavanje budžeta, isplate, finansijske izveštaje i

vođenje evidencije, nabavku i internu reviziju;

Razvoj procesa, rutina i funkcija za upravljanje ljudskim resursima, uključujući podsticaje i

zarade, platne spiskove, registar zaposlenih, upošljavanje, unapređivanje, opise poslova,

odsustva, ravnopravnost, rizike po zdravlje i nesreće, registar i arhivu;

Razvoj funkcije, procesa i rutina za razvoj ljudskih resursa; godišnje planiranje i ocenjivanje

karijere, procena potreba za obukom i snabdevanjem, pripremanje godišnjeg plana obuke,

pripremanje i procena uloženih napora i rada na obuci;

Pripremanje obuke na osnovu prepoznatih prioritetnih potreba, uključujući program za novo

rukovodstvo u MONT, primanje novih radnika, veštine u vezi sa sektorom poput izrade

nastavnog plana i programa, kreiranje politike i izrada zakona, praćenje i evaluacija, obrazovna

ekonomika, administrativne veštine poput finansijskog upravljanja, ljudskih resursa i IT.


168

Finansijski pregled

Razvojni i neki rezultirajući stalni troškovi za ovaj rad proračunati su na sledeći način: Tabela 5.9: Finansijski pregled za izgradnju kapaciteta za MONT i centralne agencije

Podsektor i cilj: Izgradnja kapaciteta za MONT i centralne agencije

Razvojni troškovi

2011-2016.

Stalni troškovi

2011-2016.

Ukupni troškovi

2011-2016.


1. Savetnik za politiku i izgradnju kapaciteta 97.740 97.740

2. Primena organizacione strukture za MONT 10.018 10.018

3. Politika upravljanja ljudskim resursima i razvoj procesa

144.348 144.348

4. Funkcija razvoja ljudskih resursa 141.708 141.708 10.000

5. Podrška razvoju funkcija i procedura za finansijsko upravljanje u MONT

134.585 134.585 10.000

6. Planiranje, praćenje i podnošenje izveštaja o učinku sektora

134.585 134.585

7. Obuka i izgradnja kapaciteta za centralni kadar23

814.250 814.250

Ukupno 1.477.233 1.477.233 20.000

23 Stavka 7. je proračunata na osnovu prosečne jednosedmične obuke/izgradnje kapaciteta godišnje za svakog od 230 zaposlenih, u periodu od tri godine, po ceni od 75 € dnevno, plus određena obuka u oblasti upravljanja i drugih opštih obrazovnih veština.


169

POGLAVLJE 6: NAČINI PRIMENE Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je prepoznalo kontinuiranu potrebu za unapređenje

upravljanja i rukovođenja obrazovnim sistemom da bi isto bilo delotvorno i efikasno, i da bi se podržao

nacionalni cilj inkluzije, pružanja kvalitetne usluge, kao i pravičnog pristupa ustanovama. U tom pogledu,

naručena je funkcionalna ocena i uspostavljena je nova organizaciona struktura (maj 2010. godine).

6.1 Upravljanje SPOK 2011-2016. SPOK predstavlja okvir politike, strategije i ciljeva za celokupan obrazovni sektor. Sektorski pristup

prepoznaje da su upravljanje i razvoj u sektoru kontinuirani proces dok traje SPOK, koji obuhvata MONT,

ustanove, razvojne i druge partnere.

Namera je da se SPOK realizuje kroz godišnji (funkcionalni ) plan primene koji će izraditi MONT i koji će

obuhvatiti period od pet godina, kao srednjoročni strateški plan u okviru SPOK. OOU će pratiti to

funkcionalno okruženje i obezbediće inpute u kontinuiranom smeru i prioritetima procesa.

Za delotvornu primenu strateškog plana biće potrebni dobro uspostavljena struktura i mehanizmi

organizacione podrške, sa jasnom odgovornošću, vlašću i obavezom na centralnom, kao i na opštinskom

nivou.

MONT će uspostaviti opštu jedinicu za koordinaciju SPOK koju će predvoditi ministar obrazovanja,

nauke i tehnologije, uz podršku izvršne radne grupe koju čine šefovi odeljenja i uprava, a koja će

obezbediti opšte upravljanje i koordinaciju. Ta izvršna grupa će se baviti sledećim zadacima24:

a) Nadgledanje celokupnog procesa primene obezbeđujući da funkcionalna struktura Ministarstva

u celosti podržava postizanje prekretnica i ciljeva Strateškog plana;

b) Obezbeđivanje da Strategija služi kao opšti okvir za obrazovanje pod kojim se usmerava sva

podrška;

c) Obezbediti da je usvojen i uspostavljen Okvir za praćenje učinka (OOU), i obezbediti da se OOU

kontinuirano revidira i prilagođava da bi se poklapao sa postojećim kontekstom;

d) Obezbediti da su komponente obrazovnog sistema ispunjene;

24 Potrebno je osmisliti uslove rada grupe.


170

e) Obezbediti da su međusobne veze i saradnja između različitih glavnih resornih ministarstava

postojane.25

Uspostaviće se upravni odbor koji će rukovoditi sektorskom strategijom i učestvovati u izradi godišnjih

planova MONT za primenu.

Uspostaviće se tehnička radna grupa. Radnu grupu u svakom podsektoru predvodiće odgovarajući

direktor MONT a članovi će biti predstavnici MONT, razvojnih partnera, civilnog društva i izabrani

članovi. Kad god je to moguće, grupe bi trebalo da u sastavu imaju jednak broj članova ženskog i muškog

roda, kao i predstavnike marginalizovanih i drugih grupa. Kada u tom smislu nema jednakosti, MONT će

pokušati da stvori ključnu masu – dovoljno veliku koja će učiniti da se svaka nedovoljno predstavljena

grupa sasluša u vezi sa prožimajućim pitanjima. Osmisliće se uslovi rada svake od rukovodstvenih grupa.

6.2 Glavne funkcije podrške – centralne agencije u obrazovanju –

organizaciona struktura i odgovornosti

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT)

Detaljna struktura zaposlenih i podela postojećih još uvek nije završena a neke od vodećih pozicija još

uvek nisu popunjene (jun 2010). Očekuje se stvaranje određenih mogućnosti za zapošljavanje novog

kadra na nove položaje u novoj organizaciji, u skladu sa Srednjoročnim okvirom troškova. Nova struktura

stavlja Ministarstvo u bolji položaj da koordiniše napore u okviru tri glavne uprave – za visoko

obrazovanje, preduzniverzitetsko obrazovanje i opštu upravu – i različitih njihovih odeljenja, u

poređenju sa ranijim organizacionim uređenjem. Stvaranje odeljenja za strukovno obrazovanje i obuku i

IKT štiti osnovne stvari za koordinaciju i primenu tih strategija. U centralnoj strukturi nalazi se i

Obrazovni inspektorat sa centralnim odeljenjem sa 7 zaposlenih i 57 službenika koji se nalaze nekoliko

regionalnih službi za inspekciju.

Sve u svemu, MONT je u 2009/2010. god. imao 196 zaposlenih – od kojih 139 u sedištu MONT i 57 u

regionalnim inspektoratima. Takođe, postoji pet didaktičkih centara koji obezbeđuju regionalne

didaktičke mogućnosti, uglavnom za obuku nastavnika. Oni imaju ukupno 13 zaposlenih. Samim tim,

centralna organizacija obuhvata 213 zaposlenih, ali 77 njih rade ili u regionalnim inspektoratima,

didaktičkim centrima ili u drugim subjektima na centralnom nivou.

25 Biće takođe, potrebno da se uspostave odgovarajući mehanizmi da bi se obezbedila delotvorna koordinacija

unutar vlade koja obuhvata bar sledeće: (i) Ministarstvo rada i socijalne politike, (ii) Ministarstvo finansija i (iii)

druga resorna ministarstva koja preduzimaju dopunske mere pored mera koje je isplaniralo Ministarstvo

obrazovanja, nauke i tehnologije.


171

Osim navedenog broja stalno zaposlenih, postoje i drugi položaji u MONT poput političkih koja zauzimaju

ministar i dva zamenika ministra. Takođe, ima 6 političkih savetnika ministra.

Kosovska agencija za akreditaciju (KAA)

Kosovska agencija za akreditaciju ima jednog direktora i tri administrativna radnika. Agencija ima Savet

(Nacionalni savet za osiguranje kvaliteta) sa 9 članova, od kojih su troje međunarodni stručnjaci (iz UK,

SAD i Austrije); petoro domaćih članova predstavnici su različitih akademskih oblasti a jedan predstavnik

industrije. Agencija koristi 60 međunarodnih stručnjaka koji vrše procenu za akreditaciju ustanova

tercijarnog nivoa, uključujući neke više strukovne škole i više tehničke škole (4. nivo).

Nacionalna agencija za kvalifikacije (NAK)

Nacionalna agencija za kvalifikacije je uspostavljena decembra 2009. godine, na osnovu Zakona o

nacionalnoj kvalifikaciji (03/L-060) za kreiranje politike i izradu strategija za uspostavljanje i primenu

Nacionalnog sistema kvalifikacija. NAK ima mandat da razvija i održava obuhvatan okvir kvalifikacija i da

reguliše dodeljivanje kvalifikacija SOO u prema Okviru.

Službenici NAK su zaposleni i uspostavljen je Upravni odbor NAK. NAK se sastoji od 6 zaposlenih:

direktor, stručnjak za kvalifikacije, stručnjak za osiguranje kvaliteta, stručnjak za standarde, stručnjak za

istraživanje i razvoj, i pomoćni radnik. Upravni odbor NAK ima ulogu da donosi odluke i sastoji se od 13

članova koji predstavljaju sve relevantne aktere: ministarstva, partneri iz društva i univerziteti. NAK

trenutno uspostavlja procedure za detaljne procese i politiku za priznavanje kvalifikacija i za akreditaciju

i praćenje ustanova SOO. Probna faza priznavanja kvalifikacija i akreditovanja ustanova počela je krajem

2010. god. a NAK će postati u celosti funkcionalan tokom 2011. god.


172

Saveti

Postoji devet saveta, i to:

Savet za licenciranje nastavnika – sastoji se od 15 stručnjaka zaduženih za uspostavljanje

potpuno posvećenog sistema za licenciranje nastavnika u Republici Kosova, uključujući sistem za

akreditovanje programa obuke nastavnika na radnom mestu i za vrednovanje rada nastavnika;

Državni savet za nastavni plan i program i udžbenike – je savet stručnjaka obrazovan po potrebi

koji vodi proces razvoja novog Kosovskog okvira nastavnog plana i programa;

Centralna državna komisija za maturski ispit – je nadzorno, savetodavno telo za donošenje

odluka o svim pitanjima u vezi sa državnim maturskim ispitom koju je obrazovao ministar, na

osnovu Zakona o finalnom ispitu i državnom maturskom ispitu;

Savet za strukovno obrazovanje i obuku na Kosovu (SSOO) – je trojno višesektorsko

savetodavno telo koje se sastoji od 15 predstavnika Vlade Kosova i partnera iz društva,

obrazovano na osnovu Zakona o strukovnom obrazovanju i obuci;

Odbor saveta roditelja – Na osnovu Zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju funkcije KEPC-a

su da predstavlja interese roditelja, da ih predstavlja prek MONT u svakom aspektu osnovnog i

srednjeg obrazovanja na Kosovu, i da služi kao glavni kanal komunikacije i konsultacije između

Ministarstva i roditelja;

Državni savet visokog obrazovanja – je savetodavno telo koje je obrazovao ministar

obrazovanja, a koje doprinosi reformi visokog obrazovanja;

Nacionalni savet za istraživanje – je glavno telo za kreiranje politike istraživanja na Kosovu, a

koje je obrazovala Skupština Kosova, na osnovu Zakona o naučnom istraživanju;

Nacionalni savet za priznavanje;

Naučni savet MONT.

Prva dva od ovih saveta obrazovalo je MONT posredstvom administrativnih uputstava i ona imaju status

savetnika ministarstva. Nacionalni savet za istraživanje i Savet MONT za istraživanje obrazovani su u

skladu sa odredbama Zakona o naučnom istraživanju. Nacionalni savet za istraživanje neposredno je

odgovoran parlamentu. Saveti nemaju stalne zaposlene, ali predstavljaju savete koji donose odluke ili

daju savete ministru ili parlamentu, imajući predsedavajućeg i druge članove, a administrativnu podršku

dobijaju od MONT. Na primer, MONT je uspostavilo Državni savet za licenciranje nastavnika 2009. god. i

on ima 15 članova, od kojih neki rade u MONT a neki drugde. Glavna uloga je da vodi brigu o licenciranju

nastavnika i da organizuje isto. Druge strukture podrške ne postoje osim jedinice MONT za obuku

nastavnika koja je sada pripojena savetu.


173

Javni univerziteti

Javne visokoškolske ustanove spadaju pod budžet centralne uprave sa sopstvenom linijom budžeta i

uživaju uveliko autonoman status, u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i Zakonom o

obrazovanju u opštinama.

Postoje dva centra koja su povezana sa Odeljenjem za visoko obrazovanje: Centar za međunarodnu

saradnju u oblasti visokog obrazovanja, nauke i tehnologije i Centar za inovacije i prenos tehnologije.

Istraživanje

Parlament je nedavno obrazovao Nacionalni savet za istraživanje u skladu sa zakonom. Nacionalni

program istraživanja i fond usvojeni su sa godišnjim budžetom od 1 miliona evra. Na osnovu zakona

uspostavljena su dva zavoda koja spadaju pod portfelj MONT i imaju mandat za istraživanje: Zavod za

albanologiju i Zavod za istoriju. Na nivou doktorskih studija, postoje samo programi obuke na

nacionalnom nivou. Uspostavljanje takvih kapaciteta i programa međutim, na dnevnom je redu

programa Saveta za istraživanje, i za to se traže eksterna podrška i partnerstva.

Opštinske odgovornosti

Opštine su odgovorne za predškolsko, predosnovno, osnovno i srednje obrazovanje, gde potonje

obuhvata i strukovne škole i gimnazije. Opštine obavljaju sopstvene obrazovne funkcije preko školske

uprave u svakoj opštini. Više od 80 % budžeta za obrazovanje u opštinama finansira se preko namenskog

granta za obrazovanje iz državnog budžeta.

Finansiranje preduniverzitetskog obrazovanja trenutno prolazi kroz reformu decentralizacije, u kojoj pet

prvobitnih pilot opština prima sredstva za sopstvene škole, uključujući i sredstva za zarade, materijal za

nastavu, održavanje škola, itd. Pilot programu je od nedavno dodato još deset opština. Sredstva se

obračunavaju prema posebnoj formuli na osnovu broja stanovništva, manjinske populacije i površine.

Planirana je dalja decentralizacija za 2011. god. u smislu finansiranja izgradnje novih školskih objekata.

Ovakav prenos nadležnosti predstavlja neposredno veću decentralizaciju nadležnosti sa opština na

škole, koje sada imaju sopstvene budžete koje dobijaju iz neposredno sa centralnog nivoa. MONT ima

odgovornost da nadgleda i predlaže izmene u formuli finansiranja, kao i da ispituje uspešnost primene.

Decentralizacija je planirana i za ulaganja u škole i održavanje – uglavnom sa MONT na opštine.

Opštine i škole sada su ojačane dobijanjem potpune i isključive nadležnosti za razvoj obrazovanja na

lokalnom nivou, uključujući izgradnju školskih objekata, upis i prijem dece, upošljavanje i

osposobljavanje nastavnika, praćenje i izveštavanje, kao i utvrđivanje visine taksi. Nova formula za

finansiranje obrazovanja u opštinama suštinski je deo novog prenosa nadležnosti. Za to je potrebno da


174

se bolje usredsrede napori i resursi na opštinskom nivou, uključujući za razvoj ljudskih i institucionalnih

kapaciteta na tim nivoima.

Proces decentralizacije je pokazao koliko je izazovno uvesti promene u obrazovni sistem na Kosovu.

Prenos odgovornosti na opštine znači da se samo o standardima, nastavnom planu i programu, kao i o

ocenjivanju učenika odluke donose na centralnom nivou. Postojeći broj zaposlenih u opštinama je mali i

verovatno da zaposleni nemaju potrebne veštine za obavljanje novih odgovornosti u skladu sa Zakonom

o obrazovanju u opštinama.

Odgovornosti za realizaciju SPOK 2011-2016.

Detaljne odgovornosti za primenu različitih mera i napora predloženih u SPOK, moraće da se odrede u

svezi sa izvršenom finansijskom analizom i utvrđenim prioritetima, kao i u svezi sa godišnjim planovima

rada. Takođe, pojašnjavanje buduće organizacije MONT uticaće na donošenje tih odluka.

6.3 Početak realizacije

Početak realizacije Strateškog plana za obrazovanje na Kosovu počeće 2011. god.

MONT i parteri će morati da izrade plan za pripremu realizacije, odnosno mapu puta sa rokovima i

merama koje će se preduzeti, da bi se na vreme pripremila i odredila realizacija.

Blagovremeno planiranje Strateškog plana za obrazovanje na Kosovu (SPOK) presudno je za odgovarajući

nivo koordinacije. To je posebno tako zato što su izvršene organizacione promene u MONT a novo

rukovodstvo će sa sobom dovesti najnovije i nove interne prakse upravljanja da bi se rukovodio i

realizovao SPOK.

Koordinacija donatora: Pokretanje efikasne i delotvorne koordinacije donatora presudno je za

obezbeđivanje podrške za SPOK. Biće neophodno da se postojeće inicijative ubrzaju, npr: određivanje

budućeg pravca delovanja u pogledu Memoranduma o razumevanju koji će biti suštinski važan za

buduću podršku i finansiranje SPOK. Jedno od važnih pitanja za združenu godišnju ocenu 2011. god. biće

da se razmotre komparativni podaci OOU i ISUO.


175

POGLAVLJE 7: PRAĆENJE I EVALUACIJA UČINKA OBRAZOVNOG SEKTORA

7.1 Sistemi praćenja i evaluacije učinka u sektoru

MONT uvodi načela učinka i procedura zasnovanih na učinku, i zajedno sa prestrukturisanjem

organizacionog uređenja napreduje u pravcu usvajanja procesa planiranja zasnovanog na dokazima, koji

je u vezi sa SOT, te stoga napreduje u pravcu veće odgovornosti u sistemu.

Glavni element strateškog plana jeste jačanje struktura za praćenje i evaluaciju da bi se ocenio ostvareni

napredak u sektoru, uključujući tu i sakupljanje podataka, izveštavanje, blagovremeno objavljivanje i

prenošenje rezultata i inicijativa, analiziranje i korišćenje istih u kreiranju politike i donošenju odluka.

MONT takođe, trenutno sarađuje sa razvojnim partnerima oko unapređenja kapaciteta za upravljanje

informacijama o učinku (posebno ISUO) i prepoznaje potrebu za izgradnjom kapaciteta za podnošenje

izveštaja o učinku sektora, posebno za finansijski učinak na opštinskom nivou. Stoga, ojačaće se ISUO

zasnovan na IKT, posebno kao prioritet na opštinskom nivou.

Razvoj okvira praćenja

Osmišljavanje odgovarajućeg okvira praćenja predstavlja suštinski i sastavni deo izrade i realizacije SPOK

2011-2016. Sistem praćenja koji smo predložili zasniva se na sledeće glavne elemente:

Okvir praćenja: Biće potrebno da se definiše detaljniji okvir praćenja za svaki prioritetni program

nakon što se izvrši prvobitna procena početka faze realizacije.

Godišnji planovi realizacije: Okvir prioritetnih programa će obezbediti smernice za pripremanje

godišnjih planova realizacije. Biće neophodno prilagoditi prvobitne procene iznete u ovom planu

u skladu sa delotvornošću procesa za izgradnju kapaciteta Ministarstva i raspoloživim

sredstvima.

Uspostavljanje komparativnih podataka: Komparativni podaci iz ISUO sakupljeni u 2010. god.

iskoristiće se da bi se obezbedila polazna tačka na osnovu koje se može izmeriti budući

napredak, i da bi se dobili podaci koji će pomoći oko praćenja učinka obrazovnog sektora.

Osmišljavanje okvira ocene učinka (OOU)


176

MONT će osmisliti okvir ocene učinka za sektorski program u svezi sa unapređenim ISUO. OOU je

uzajamno usaglašen okvir za sve aktere, koji služi za ocenu napretka na osnovu SPOK 2011-2016. Suština

OOU je definisanje kriterijuma za ocenu kriterijuma za prekretnice ili ciljeve i rezultata na osnovu

strategije i programa. Samim tim, OOU će oceniti SPOK 2011-2016 i podneti izveštaj, i to na tri nivoa –

realizacija prekretnica, podsektorske strategije i aktivnosti.

MONT, razvojni partneri i akteri će koristiti pokazatelje učinka kao primarnu meru uticaja i ishoda

polazeći od doprinosa prilikom ocenjivanja učinka obrazovanja. Svaki prioritetni podsektorski program

sadrži prekretnice ili rezultate koje treba ostvariti do 2016. god.

Biće potrebno oceniti i procese i rezultate SPOK, kako je opisano u podsektorskim okvirima. Da bi se

ocenili rezultati u obrazovanju i učinak u sektoru potrebno je osmisliti više glavnih pokazatelja na osnovu

kojih će se periodično ocenjivati napredak u ostvarivanju ciljeva (prekretnica) SPOK 2011-2016. kao i

ciljeva svakog podsektora. Praćenje sektora vrši se na osnovu nekoliko komponenti praćenja, koje

obuhvataju sledeće:

1. Dostignuća i pitanja realizacije politike;

2. Finansiranje i pitanja sektora;

3. Glavni trendovi i pitanja podsektora;

4. Trendovi standarda i interesnih oblasti učenja i nastave.

Prve dve komponente (1 i 2) predstavljaju pitanja politike i procesa. Matrica praćenja politike prikazana

je u daljem tekstu u prilog analizi sektora.


177

Tabela 7.1: Okvir praćenja politike SPOK 2011-2016.

Dimenzija Indikativna pitanja

Rezultati SPOK

Kakav je učinak sektora u smislu ciljeva politike SPOK?

Da li je SPOK na putu da ostvari te ciljeve?

Koja su glavna dostignuća u prošloj godini u svakom od prioritetnih ciljeva SPOK?

Koji su glavni rezultati koje je ostvario SPOK u prošloj godini (na osnovu godišnjeg plana realizacije i rada u sektoru)?

Koje su revizije, studije i ocene izvršene i koje su rezultate ostvarile?

Da li je potrebno izmeniti prioritete politike SPOK?

Procesi SPOK

Koliki je udeo koji vlada i razvojni partneri imaju u finansiranju neposredno/posredno/ili nevezano za prioritete politike SPOK?

Koliko je učešće različitih aktera u SPOK?

Do koje mere razvojni partneri koriste vladine sisteme budžeta, troškova, obračuna i izveštavanja? Koliki je uticaj toga?

Koliko se stvarni udeo u budžet podsektora poklapa sa onim koji je predviđen u SPOK?

Koji su trendovi budžeta za administraciju, podsektor, troškove koji nisu u vezi sa zaradama na nivou škole i za tehničku pomoć, kao procenat ODA i koje su implikacije toga?

Anketa za praćenje budžeta za škole i obrazovanje.

Do koje mere je koordinacija donatora smanjila teret upravljanja donatorima za MONT?

Koliki je napredak ostvaren u SPOK po pitanju rodne ravnopravnosti, zalaganja za siromašne i načela inkluzivnog obrazovanja?

Poslednje dve komponente (3 i 4) predstavljaju glavne podsektorske pokazatelje SPOK, navedene u

Tabeli 2.2. a sastoje se od merljivih pokazatelja na osnovu ciljeva podsektora.

Ciljni pokazatelji koji su navedeni u Tabeli 7.2. pratiće se redovno dok će se odgovarajuće mere

preduzeti da bi se obezbedila pouzdanost i valjanost podataka za aktere na centralnom i opštinskom

nivou. Svaka neophodna mera politike preduzeće se da bi se obezbedio brzi odgovor na trendove

predstavljene podacima; više rukovodstvo bi bilo odgovorno za takav blagovremeni odgovor.

Biće neophodno da se u ranoj fazi realizacije SPOK revidiraju i ako je to potrebno, smanji broj i delokrug

glavnih podsektroskih i ciljnih pokazatelja SPOK, i da se oni učine funkcionalnim.


Tabela 7.2: Glavni podsektorski pokazatelji SPOK za OOU (u svezi sa ISUO)

Šifra Merljivi pokazatelji podsektora Komparacija 2011 (iz podsektorskih programa SPOK)

Godišnji ciljevi učinka (GCU): na osnovu ciljeva godišnjeg plana realizacije

Ocena godišnjeg učinka na osnovu GCU

PŠV Predškolsko i predosnovno

PŠV1 NOU predosnovnog uzrasta prema rodu

PŠV2 NOU predškolskog uzrasta prema rodu

PŠV3 Broj nastavnika koji završe određeni broj časova akreditovane obuke

PŠV4 Broj licenciranih škola

PŠV5 Broj obučenih predavača

PŠV6 (a)

Broj nastavnika obučenih za inkluzivno obrazovanje

PŠV6 (b)

Broj održanih programa obuke na radnom mestu

PUO Preduniverzitetsko obrazovanje

PUO1 Broj obučenih školskih i opštinskih rukovodilaca prema rodu

PUO2 Broj usvojenih i primenjenih zakona

PUO3 Broj opština koje delotvorno upravljaju finansijama

PUO4 Procenat uspešno izvršenih evaluacija škola

PUO5 Procenat aktivnih usluga profesionalnog usmeravanja

PUO6 Broj škola koje primenjuju novi nastavni plan i program


179

PUO7 Broj nastavnika koji obnove licence i stopa unapređenja prema rodu

PUO8 Broj ugrožene dece koji upiše i ostane u obaveznom obrazovanju

PUO9 Broj učenika viših srednjih škola prema rodu

PUO10 Broj škola koje izveste i pokažu unapređen nivo zdravlja i sigurnosti u školi

PUO11 Broj škola koje rade u jednoj smeni

PUO12 Broj škola koje dobijaju odgovarajući resursni materijal da bi podržale nov nastavni plan i program

SOO Strukovno obrazovanje i obuka

SOO1 Broj učenika i vreme provedeno na praksi u preduzećima

SOO2 Broj strukovnih škola koji postigne finansijsku i radnu autonomiju

SOO3 Broj centara kompetentnosti integrisanih u redovno SOO

SOO4 Udeo i poklapanje profila sa veštinama zapošljavanja

SOO5 Procenat ustanova SOO sa sistemom za osiguranje kvaliteta

SOO6 Udeo odgovarajućeg i završenog nastavnog plana i programa


180

SOO7 Broj onih koji su se zaposlili nakon završene obuke prema rodu

SOO8 Broj programa SOO koji se kvalifikovao za akreditaciju

ON Obrazovanje nastavnika

ON1 Broj nastavnika koji se stručno usavršavaju

ON2 Broj službenika JON i inspektora, kao i direktora škola koji su završili obuku za upravljanje školom prema rodu

ON3 Broj izvršenih evaluacija SUN u školama

ON4 Procenat dobijenih podataka o obuci u bazi podataka

ON5 Broj akreditovanih programa za SUN

ON6 Broj predavača programa za stručno usavršavanje nastavnika prema rodu

ON7 Broj nastavnika koji obnove licence i stopa unapređenja prema rodu

ON8 Broj škola sa funkcionišućim programima za SUN

ON9 Procenat uspešno praćenih programa za SUN

ON10 Broj nastavnika koji učestvuju u regionalnim i međunarodnim programima za SUN prema rodu

ON11 Broj nastavnika čije je ranije obrazovanje priznato

ON12 Broj zaposlenih u ustanovama za obrazovanje nastavnika koji imaju doktorat

ON13 Broj istraživačkih projekata koje je pokrenulo odeljenje


181

VO Visoko obrazovanje

VO1 Broj usvojenih propisa

VO2 Procenat uzrasta od 18-25 godina u visokom obrazovanju prema rodu

VO3 Broj grupa različite etničke pripadnosti, roda, uzrasta, vere, posebnih obrazovnih potreba i drugih socijalnih grupa u visokom obrazovanju prema polu

VO4 Broj studijskih programa koji su u skladu sa potrebama tržišta rada

VO5 Procenat povećanja budžeta za visoko obrazovanje

VO6 Procenat dodatnih resursa koje pribavi ustanova

VO7 Broj časova obuke koje ponudi CIN prema rodu

VO8 Broj realizovanih programa naučnog istraživanja

VO9 Broj međunarodno orijentisanih programa prema rodu

VO10 Procenat proširenja tehničkog i naučnog okruženja


182

OO Obrazovanje odraslih

OO1 Broj revidiranih, usvojenih i primenjenih zakona i propisa

OO2 Procenat funkcionišućih jedinica za obrazovanje odraslih i neformalnog obrazovnog sistema

OO3 Procenat obučenog administrativnog i stručnog osoblja prema rodu

OO4 Procenat praćenih programa

OO5 Broj sporazuma između partnera

IKT Informaciona i komunikaciona tehnologija (IKT)

IKT1 Status strategije za IKT

IKT2 Procenat dostupnosti IKT za funkcionalnost sistema

IKT3 Broj operatera obučenih u svim sistemima prema rodu

IKT4 Procenat svršenosti integrisanog nastavnog plana i programa

MONT će izraditi Priručnik za realizaciju SPOK (PRP) kao živi dokument koji će se po potrebi, revidirati,

menjati i unapređivati.

Na nivou sektora, MONT će biti odgovoran za koordinaciju procesa ocene učinka sektora, podnošenje

izveštaja akterima na visokom nivou (resorna ministarstva i razvojni partneri), propratnu stratešku

ocenu i proces pregovora sa akterima. Opštinske uprave za obrazovanje će rukovoditi tehničkim

aspektima praćenja učinka sektora, polazeći od izveštaja o uticaju i napretku različitih programa i

projekata podrške, kao i od drugih izvora informacija. Više napora koji se ulažu u ocenu biće

koordinisano i sprovedeno zajedno sa višim rukovodiocima, i kada je to moguće, uspostaviće se grupe za

istraživanje. Pre združene godišnje ocene sektora, pripremiće se izveštaj o učinku i finansijski izveštaj.

Usaglasiće se glavni pokazatelji učinka politike, posebno aspekta ravnopravnog pristupa, koji naglašavaju

indekse rodnog, socijalnog, gradskog/seoskog pariteta umesto da se koristi statistika upisa prema rodu i

gradu/selu. Strateški okvir za sektor daje okvir za praćenje sektora, baveći se glavnim oblastima politike,

ciljevima politike koje treba ostvariti i podelom odgovornosti.

Pored napretka u podsektorima, posebno će se pristupiti posebnim i možda nepredvidivim pravcima

politike koje će možda biti potrebno posebno pratiti. To ukazuje na potrebu za skupom komparativnih


183

pokazatelja, redovno praćenje i izveštavanje o pokazateljima, koji će obezbediti blagovremeno

upozorenje u slučaju neočekivanih okolnosti. Kako potrebe za određenim merama u podsektorima

nastaju (dodatne, odnosno dopunske aktivnosti), neki pokazatelji će morati da se prilagode tako da

sistem ostane revnosan.

Prema očekivanju, glavne aktivnosti ocene učinka za ESDF su sledeće:

a) Združena godišnja ocena sektora (ZGOS) i proces za usaglašavanje, završavanje i predstavljanje rezultata (vidi dole);

b) Sistem izveštavanja o godišnjem periodičnom tehničkom i finansijskom napretku; c) Godišnji izveštaj o sektoru, koji priprema MONT u vezi sa aktivnostima, tehničkim i finansijskim

nivoima; d) Srednjoročna ocena SPOK (posle 3 godine) usredsređena na to šta je potrebno prilagoditi u

politici, ciljevima, pokazateljima i uslovima realizacije. Mogu se upotrebiti i izveštaji iz procesa ocene učinka pod OOU, da bi MONT sastavilo izveštaje o sektoru

koje će proslediti vladi. U tom pogledu, OOU koji je podvučen u ovom delu zahteva podršku i MONT i

razvojnih partnera. U skladu sa Pariskom deklaracijom i Sporazumom iz Akre, OOU namerava da

promoviše harmonizaciju, usklađivanje, smanjenje troškova transakcije i unapređenje u smislu

predvidljivosti sredstava. OOU će se najverovatnije prilagoditi za aktuelni program realizacije i

usredsrediti na ono što se finansira umesto na nešto šire.

Glavni akteri će biti informisani o pitanjima, izazovima, uspesima i napretku u realizaciji u sektoru,

koristeći Komunikacionu strategiju MONT (internet stranica i izveštaji) da bi se izvršile analize i donele

odluke na osnovu dokaza.

MONT će izraditi komunikacionu strategiju koja će biti objavljena na internet stranici i u odštampanoj

verziji.

Združena godišnja ocena sektora (ZGOS)

Strategija za sektor daje mogućnost Vladi Kosova, Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije da prate

učinak sektora i podnose izveštaj kroz proces združene godišnje ocene. Združena godišnja ocena sektora

će obezbediti pregled, periodičnu i sistematsku procenu obrazovnog sektora, a izvršiće se zajedno sa

relevantnim akterima i razvojnim partnerima. ZGOS će ponuditi mogućnost da se napravi pregled,

zajednički oceni napredak i procene nedostaci u primeni, i da se usaglase mere koje je potrebno

preduzeti da bi se ostvarili razvojna svrha i ciljevi utvrđeni ovom Strategijom. Smatra se da je Strategija

sastavni deo sektorskog rada i da će se obuhvatiti u ciklusu planiranja obrazovanja.


184

ZGOS će se izvršiti da bi se podržalo planiranje i praćenje budžeta u predstojećim godinama, čime će se

doprineti procesu budžeta, informisati vlada o eksternim planovima i trendovima finansiranja, i pomoći

da se bolje usklade ta eksterna sredstva da bi se ostvarili nacionalni prioriteti i obezbedilo da su zaključci

upotrebljeni za informisanje delotvornijeg i efikasnijeg sektora, usklađenog sa politikom i prioritetima

obrazovanja na Kosovu. MONT smatra da će cilj procesa ocene sektora biti da se steknu pouke za

prilagođavanje politike i strategije, i da se obezbedi forum za dalji rad na planiranju sa razvojnim

partnerima.

Okvir ocene učinka podvlači više pokazatelja učinka sektora, i a) spisak koji upućuje na opšti učinak

sektora i b) individualne prekretnice i ciljeve. Postojaće potreba da se dosta unapred pripremi

dokumentacija o oceni zasnovana na dokazima a samim tim i potreba za posebnim dokumentima,

izveštajima i sporazumom za svaki modalitet podrške – koja navodi učesnike, obećana sredstva, rokove

plaćanja, rokove za ocenu, podelu izveštaja o reviziji i računima, datume ocene, itd.

Prva ZGOS izvršiće se 2011. godine, polazeći od informisane ocene pitanja određenog podsektora i

odgovora svojstvenih za sektor, ili čak ocena diskretnih elemenata datog sektora, a za očekivati je da se

sve to izvrši zajedno sa relevantnim partnerima i akterima. Organizovaće se sastanci za ocenu na

polugodištu, čime će se zbližiti glavni akteri u datom sektoru i informisati ZGOS.

Konsultacije

MONT visoko ceni mogućnosti za praćenje i konsultacije sa akterima. Osim ZGOS, MONT je posvećeno

jačanju konsultativnih mehanizama sa akterima, uključujući redovne konsultacije sa razvojnim

partnerima, da bi se obezbedio napredak, ograničili najveći problemi i usaglasili glavni koraci koje treba

preduzeti.


185

POGLAVLJE 8: FINANSIJSKI OKVIR I PRIORITETI

Prioritetan pristup od dna ka vrhu

Postoji rizik da strateški plan za obrazovni sektor, imajući u vidu mnoge potrebe i probleme na Kosovu sa

njegovim mladim stanovništvom i oskudnim resursima, postane nerealan spisak želja uz malo šansi da će

se realizovati. Pa ipak, spisak želja sa veoma razumnim ciljevima za inkluziju svih, kvalitet i resurse za

škole, infrastrukturu IKT i strukovnu obuku, kao i sa minimalnim nivoom tercijarnog obrazovanja i

istraživanja, ima dobro opravdanje i predstavlja dobar prikaz praznine između postojećeg i željenog

stanja.

Metoda koja je ovde izabrana stoga, zahteva pokretanje strateškog planiranja prema pristupu od dna ka

vrhu, bez ikakvih predviđenih finansijskih ograničenja, ali i uključivanje u proces određivanja prioriteta u

kojem će se predvideti mogućnosti za manje okvire resursa od onih koji su proračunati kao optimalno

stanje. Nakon radionice kada je razmatran raniji nacrt strategije, izvršena su određena smanjenja,

konkretnije, cilj da se iz škola izbaci sistem rada u dve smene odložen je za period posle SPOK.

Prilikom određivanja prioriteta, ciljevi svakog podsektora rangirani su prema prioritetnom redosledu da

bi se olakšalo buduće određivanje prioriteta. Neki od razvojnih napora koji su veći od postojećeg

kapaciteta za realizaciju mogu zahtevati vanredno „premošćavanje“ rešenja kada se dobije eksterna

podrška, takođe i za stalne troškove realizacije u datom periodu.

8.1 Finansijski pregled strateških razvoja

Od suštinskog značaja za strateško planiranje i utvrđivanje troškova jeste da se napravi razlika između

nekadašnjih napora koji su ulagani u razvoj (izrada novog nastavnog plana i programa, uspostavljanje

novog univerziteta ili centra izuzetnosti) – i troškova rada (da bi se nastavili ovi poduhvati u predstojećim

godinama, isplaćivale zarade nastavnicima, komunalije, održavanje, itd.). Oštra linija je podvučena u

tabeli troškova između troškova koji se odnose na razvoj i stalnih troškova. Troškovi koji se odnose na

razvoj su jednokratni i mogu se finansirati posredstvom privremenih eksternih sredstava dok rad mora

da bude održiv u znatno dužem periodu. U suštini, tabela troškova pokriva sledeće:

a) Predviđeni troškove razvoja u periodu od 2011-2016;

b) Proizilazeći stalni troškove već u periodu od 2011-2016;

c) Predviđeni dugoročni stalni godišnji troškovi od 2016. god. pa nadalje, koji će morati da se

pokriju pored postojećeg nivoa za održavanje novih usluga i nivoa usluga dobijenog

posredstvom strategije.


186

Ovaj vid izlaganja ne sugeriše neophodno to da bi samo troškovi koji se odnose na razvoj u periodu od

2011-2016. god. trebalo da se obezbede preko sredstava eksternih razvojnih partnera. Vrlo je moguće

da će i prvobitni stalni troškovi morati da se pokriju preko eksternih partnera, kao vid posebnog ulaganja

u mladu generaciju Kosova, npr: obezbeđivanjem kvalifikovanih predavača za nastavnike, ocenjivača

kvaliteta za visoko obrazovanje ili privremenog rukovodioca nove agencije. Idealan vid privremene

podrške u smislu stalnih troškova bio bi preko budžeta za sektor. Međutim, pošto je eksterna podrška

nešto na šta se ne može osloniti u dugoročnom smislu, važno je analizirati jačinu i karakter stalnih

implikacija i videti šta je održivo u dugoročnom smislu.

Troškovi za razvojnu strategiju navedeni su u Tabeli 8.1.

Tabela 8.1: Pregled troškova za razvojnu strategiju

Podsektor Razvojni troškovi

2011-2016.

Stalni troškovi

2011-2016.

Ukupni troškovi

2011-2016.


1. Preduniverzitetsko 140.037.324 102.826.480 242.863.804 22.399.150

2. Predškolsko 3.142.050 13.461.285 16.603.335 2.722.420

3. Strukovna obuka 20.140.950 14.200.360 34.341.310 4.298.350

4. Stručno usavršavanje nastavnika 2.913.310 7.770.900 10.684.210 1.501.410

5. Visoko obrazovanje 28.211.300 68.102.300 96.313.600 20.193.900

6. Obrazovanje odraslih 2.723.900 2.384.050 5.107.950 569.590

7. IKT 43.244.700 29.768.800 73.013.500 5.976.800

8. Izgradnja kapaciteta za MONT i centralne agencije

1.477.233 20.000 1.497.233 20.000

Ukupno 241.890.767 238.534.175 480.424.942 57.681.620

U suštini, ukupni troškovi za realizaciju strateškog plana iznose 480,4 miliona evra za period od 2011-

2016. odnosno 80 miliona evra godišnje. Od toga, 241,9 miliona evra odnosi se na prvobitne,

jednokratne napore uložene u razvoj, za šta se mogu tražiti eksterna sredstva, i koja do određene mere

postoje. Eksterna podrška može se takođe, bar delimično tražiti za povećanje prvobitnih stalnih troškova

od 238,5 miliona evra za ceo period od 2011-2016. za stvorene usluge, održavanje infrastrukture, itd. to

odgovara proseku od 40 miliona evra za stalne godišnje troškove. Predviđeni stalni godišnji troškovi

posle 2016. god. iznose 57,7 miliona evra za sve stvorene usluge. U periodu od 2011-2016. najveći deo

stalnih troškova obuhvata kasniji deo perioda, kada se završi rad na razvoju.

Vredi pomenuti da su predviđeni troškovi za strateški plan samo ogled zasnovan na postojećim nivoima

znanja, potreba i cena, te će morati da se preispitaju i podvrgnu detaljnoj proveri prilikom određivanja


187

prioriteta na godišnjem nivou i planiranja rada, i prilikom osmišljavanja projekata. Detaljna procena

troškova izvršena je korišćenjem spread-sheet programa i to sa velikim brojem detalja, a sve se može

naći u MONT.

Tabela 8.2. daje prikaz 11 najdominantnijih ciljeva (17 %) od svih 65 u svim podsektorskim strategijama,

u smislu procenjenih ukupnih troškova. Ona otkriva da tih 11 ciljeva predstavljaju 86 % procenjenih

ukupnih troškova. Prvi cilj – program infrastrukture za preduniverzitetske ustanove obuhvata širenje

preduniverzitetske infrastrukture i proizilazeće stalne troškove za komunalije i održavanje, i sam po sebi

predstavlja 26 % ukupnih troškova.

Tabela 8.2: Najdominantnijih 11 ciljeva podsektora

2011-2016.


Stalni troškovi

Ukupni troškovi

Stalni godišnji troškovi

posle 2016.

% od ukupnog

PU11 11. Program školske infrastrukture 97.753.000 27.330.000 125.083.000 7.880.000 26%

PU6 6. Novi okvir nastavnog plana i programa 3.477.600 60.000.000 63.477.600 10.000.000 13%

IKT2 2. Infrastruktura IKT 29.651.700 28.454.200 58.105.900 5.858.200 12%

VOD2 2. Učešće u visokom obrazovanju 550.000 54.313.720 54.863.720 16.342.000 11%

VOD9 10. Infrastruktura – visoko obrazovanje 27.207.000 8.790.000 35.997.000 2.630.000 7%

PU12 12. Nastavna pomagala 24.180.000 0 24.180.000 0 5%

SOO3 3. Centri kompetentnosti SOO 11.739.200 10.195.600 21.934.800 2.846.400 5%

PU5 5. Školske usluge savetovanja i usmeravanja 859.500 10.600.800 11.460.300 3.339.000 2%

IKT3 3. Razvoj ljudskih resursa u oblasti IKT 8.887.000 945.000 9.832.000 57.000 2%

PS1 1. Inkluzija u predosnovno obrazovanje 425.000 8.955.000 9.380.000 1.615.000 2%

Ukupno za ovih 11 ciljeva 204.730.000 209.584.320 414.314.320 50.567.600

% od ukupnog za sve ciljeve 85% 88% 86% 88% 86%

Za bolje objašnjenje troškova vidi tabelu troškova za dati podsektor.


188

8.2 Postojeći troškovi i nivo podrške za sektor

Važno je analizirati koliki udeo u obračunatim razvojnim i dodatim stalnim troškovima pod strategijom

imaju postojeći troškovi u obrazovnom sektoru. To je predstavljeno u daljem tekstu. Tabela 8.3. sadrži

podatke iz državnog budžeta za 2010. god.

Tabela 8.3: Izvod iz državnog budžeta Kosova (000 €) Budžet za 2010. god.

Budžetska organizacija i linije budžeta Plate i zarade

Roba i usluge

Komunalije

Subvencije i transferi

Kapitalni rashodi

Rezerva Ukupno

Ukupan centralni budžet za obrazovanje (MONT+UP)

13173 8 471 1 742 193 25 991 2 000 51 570

MONT 3 082 5 524 648 193 24 731 2 000 36 177

Visoko obrazovanje 1 041 354 386 - - 2 000 3 782

Studentski centar 647 201 337 - - - 1 185

Zavodi 321 119 40 - - - 481

Pedagoški institut Kosova 73 34 9 - - - 116

Univerzitet u Prizrenu - - - - - 2 000 2 000

Ostalo obrazovanje 1 094 3 114 147 166 - - 4 520

Obrazovanje za lica sa posebnim potrebama

813 481 46 - - - 1 340

Narodna univerzitetska biblioteka 281 132 101 - - - 514

Obuka nastavnika - 2 116 - - - - 2 116

Razvoj nastavnog plana i programa - 385 - - - - 385

Bilateralni sporazumi - - - 166 - - 166

Obrazovna uprava 946 2 056 115 27 24 73126 - 27 875

-Centralna uprava1/ 861 1 994 115 27 24 731 - 27 727

-Kabinet ministra 86 62 - - - - 148

Univerzitet u Prištini 10 091 2 947 1 095 - 1 260 - 15 393

Ukupan opštinski budžet za obrazovanje

118 465

Grantovi za obrazovanje sa centralnog nivoa opštinama

94 393 12 801 - - 3 271 - 110 465

Opštinski budžet iz sopstvenih prihoda 8 000

UKUPNO 170 035

U budžetu za 2010. god. u stubu kapitalnih rashoda, primetna su velika ulaganja u sektor. Iz centralnog

budžeta se za to izdvaja ukupno 26 miliona evra, a najveći deo od 24,3 miliona evra obezbeđuje MONT

za finansiranje ulaganja u preduniverzitetsko obrazovanje, uglavnom za izgradnju škola u opštinama.

Univerzitet u Prištini od 2010. god. ima sopstveni kapitalni budžet koji iznosi 1,3 miliona evra.

26 Kapitalna ulaganja u preduniverzitetsko obrazovanje su u državnom budžetu svrstana među „kapitalne rashode“ pod centralnom upravom. Od toga, otprilike 800.000 € obezbeđuje Svetska banka za finansiranje jedne škole. Svi drugi kapitalni rashodi obezbeđeni su vladinim prihodima.


189

Za Univerzitet u Prištini, prihodi od školarine i administrativnih taksi činili su veliki deo budžeta – 42%,

odnosno 8,3 miliona evra u 2008. godini i 6,9 miliona evra u 2009. god. Ta sredstva za 2010. god.

obuhvaćena su budžetom iz tabele.

Raspodela resursa podsektorima

Da bi se stvorila razumna slika postojećih raspodela budžeta i primenila za podsektor, izvršena je studija

budžeta za 2009. god. To je obuhvatilo kako detaljnu studiju interne podele opštinskih budžeta, tako i

centralne kapitalne rashode. Na osnovu te podele centralnih budžetskih linija odgovarajućim

podsektorima, pripremljena je analitička tabela koja je data u daljem tekstu. Tabela obuhvata pregled

centralnih budžetskih linija kao i opštinskih budžeta finansiranih opštinskim grantom za obrazovanje i

sopstvenim opštinskim prihodima. Obuhvaćeni su i troškovi koji se finansiraju sredstvima od školarina

koje naplaćuje Univerzitet u Prištini.

Tabela 8.4: Pregled budžeta za 2009. god. prema podsektoru, u hiljadama evra

Pregled budžeta za 2009. god. prema podsektoru, u hiljadama evra

Podsektor Stalni Kapitalni Ukupni %

Predosnovno obrazovanje 5 361 0 5 361 3%

Osnovno obrazovanje 78 606 34 736 113 342 62%

Srednje obrazovanje/gimnazije 9 737 2 269 12 005 7%

SOO 14 011 1 493 15 505 9%

Visoko obrazovanje (UP) 21 304 475 21 779 12%

Neraspoređeno 5 776 0 5 776 3%

Centralni troškovi 3 674 4 178 7 852 4%

Ukupno 138 469 43 150 181 619 100%

Resursi u obrazovanju van budžeta

Osim toga, postoje i resursi koji se koriste u obrazovnom sektoru a koji ne dolaze iz javnih budžeta niti su

prikazani u prethodnim tabelama. Glavne stavke van budžeta obuhvataju sledeće:

Privatne ustanove koje se finansiraju uglavnom preko školarina;

Grantovi i zajmovi koje obezbeđuju razvojni partneri i NVO;

Univerzitet u Mitrovici koji se trenutno finansira eksternim sredstvima a koja ne dolaze iz

državnog budžeta Kosova.


190

Privatne ustanove

Trenutno postoji oko 18 privatnih visokoškolskih ustanova na Kosovu27. Privatne visokoškolske ustanove

se u celosti finansiraju iz školarina koje naplaćuju i ne finansiraju se iz bilo kog javnog budžeta. Takođe,

postoji pet privatnih strukovnih škola. Ukupan budžet tih ustanova nije poznat. Gruba procena na

osnovu iznosa školarine od 900 do 5.150 € godišnje (2007) sugeriše da on iznosi 26,5 miliona evra. Osim

toga, veliki deo predškolskog vaspitanja/predosnovnog obrazovanja finansira se preko školarina koje se

plaćaju privatnim ustanovama.

Finansiranje preko doprinosa eksternih partnera

Preliminarna procena postojećih sredstava iz fondova razvojnih partnera koja su na raspolaganju sektoru

izvršena je kroz vežbu mapiranja razvojnih partnera, održanu 2010. god. Tabela 8.5. navodi prosek

sredstava dobijenih kroz postojeće projekte. Obuhvaćeni su svi projekti koji su u toku ili su predviđeni od

2010. god. pa nadalje. Prosečni godišnji iznos proračunat je po projektu uz dodat godišnji iznos za sve

projekte, u stubu tabele pod nazivom „Godišnji iznos“. Osim toga, sredstva su podeljena prema

godinama trajanja projekta, a godišnji iznosi budžeta za period od 2010. do 2013. god. prikazani su dole.

Nekoliko projekata traje i duže od tog perioda, pa je 5,7 miliona evra uračunato u budžet za 2014. a 3,9

miliona evra za 2015. god.

27 Izvor: Pregled privatnog visokog obrazovanja na Kosovu, GAP institut za napredne studije, 2010.


191

Tabela 8.5: Prosek sredstava u godini dobijenih od postojećih projekata

Podsektor Broj

projekata

Ukupan iznos u evrima

% ukupnog iznosa

Iznos u 2010. god.

Iznos u 2011. god.

Iznos u 2012. god.

Iznos u 2013. god.

% ukupnog prosečno

g godišnjeg

iznosa 1. Preduniverzitetsko 27 40 796 742 23% 8 606 321 8 740 866 7 246 021 2 736 000 19% 2. Predškolsko 4 981 749 1% 581 658 1% 3. Strukovna obuka 15 58 145 536 33% 15 571 594 13 142 034 10 510 270 5 435 667 34% 4. Stručno usavršavanje nastavnika 5 6 179 624 4% 1 963 604 1 200 417 1 166 667 4% 5. Visoko obrazovanje 39 37 475 075 21% 11 690 771 5 142 691 3 793 521 500 000 25% 6. Obrazovanje odraslih 5 16 329 662 9% 2 009 489 3 537 548 3 096 724 2 432 000 4% 7. IKT 3 4 979 500 3% 2 281 417 2 614 750 83 333 5% 8. Izgradnja kapaciteta na centralnom nivou 4 1 580 667 1% 608 064 145 282 18 333 1% 9. Razno /pokrivanje nekoliko podsektora 5 8 529 150 5% 2 741 967 2 383 917 2 264 375 6%

107 174 997 704 100% 46 054 885 36 907 505 28 179 244 11 103

667 100%

Veliki deo stavke Razno odnosi se na projekte koji pokrivaju nekoliko podsektora ili je bilo teško da se

odredi podsektor. Detaljni spisak projekata u svakom podsektoru, kao i godišnji iznos tih projekata,

predstavljen je u Aneksu. Tabela pokazuje da se veliki deo postojeće podrške od razvojnih partnera

usmerava na strukovno obrazovanje i obuku, 34 %, nakon čega sledi visoko obrazovanje sa 25 %.

Preduniverzitetsko obrazovanje iznosi 19 %, čemu se može dodati veliki deo oblasti 4 (stručno

usavršavanje nastavnika), 4 %, IKT 5 % i 9 6 % (Razno). Verovatno da je 30 % ukupan deo koji se odnosi

na podsektor preduniverzitetskog obrazovanja. Obrazovanje odraslih dobija 4 % a projekti za izgradnju

kapaciteta na centralnom nivou 1 %.

U smislu zemalja koje su razvojni partneri, Tabela 8.6. daje prikaz porekla sredstava. Pregled je dat samo

na nacionalnom osnovu, zbog čega neke od zemalja ovde navedenih predstavljaju više od jednog

razvojnog partnera, a u par slučajeva NVO (uglavnom Save the children).


192

Tabela 8.6: Iznos sredstava dobijenih od zemalja koje su razvojni partneri, u evrima

Zemlja razvojni partner Broj projekata

Ukupan iznos % ukupnog iznosa

Godišnji iznos28

% ukupnog iznosa godišnje

Austrija 8 6 433 300 4% 1 611 433 3%

Hrvatska (predstoji) 1

Danska 1 4 000 000 2% 1 000 000 2%

EK 25 36 924 364 21% 14 992 608 26%

Finska 4 1 174 866 1% 577 997 1%

Francuska 5 103 150 0% 82 909 0,1%

Nemačka 3 12 215 000 7% 3 690 714 6%

Italija 4 1 238 209 1% 610 005 1%

Japan 2 7 000 000 4% 2 800 000 5%

Luksemburg 4 18 570 200 11% 5 503 322 9%

Norveška 7 19 481 978 11% 8 757 402 15%

OEBS 5 286 210 0% 286 210 0%

Švedska 5 5 471 079 3% 1 973 848 3%

Švajcarska 9 5 962 793 3% 2 516 437 4%

Holandija 5 2 542 805 1% 684 990 1%

Turska 3 1 410 000 1% 780 000 1%

UNICEF 5 1 373 246 1% 525 035 1%

SAD 9 43 514 351 25% 10 356 993 18%

Svetska banka 2 7 296 154 4% 1 459 231 3%

Ukupno 107 174 997 704 100% 58 209 133 100%

Finansirani projektu su predstavljeni u Aneksu.

8.3 Finansiranje Strateškog plana za obrazovanje na Kosovu 2011 –

2016.

Jasno je da će za predloženu reformu biti potrebna značajna razvojna sredstva, kao i stalno finansiranje

da bi se održale investicije u dužem periodu. Dodatna sredstva se mogu prikupiti preko:

a. preraspodele iz drugih sektora za obrazovni sektor, i to u nacionalni i opštinski budžet,

b. preraspodele i uštede unutar obrazovnog sektora,

c. eksternog finansiranja od razvojnih partnera, 28 Ovaj godišnji iznos nije neophodno odraz sredstava dostupnih svake godine, pošto su neki projekti počeli tek posle 2010. godine, a neki pre toga. Iznos sredstava dostupnih u svakoj od narednih pet godina, naveden je u Tabeli 8.5. po kojoj ukupan iznos budžeta za 2010. god. iznosi 45 miliona evra. Vredi pomenuti i to da je veliki deo tih iznosa isplažen za tehničku pomoć neposredno od donatora u njihovim zemljama.


193

d. uvećanja sredstava dobijenih od školarina i drugih taksi.

U daljem tekstu ispitane su mogućnosti finansiranja

a. Preraspodele iz drugih sektora za obrazovni sektor, i to u nacionalni i opštinski budžet

Obrazovanje sada ima udeo javnih troškova od 16 %. Taj udeo je na Kosovu povećan proteklih godina u

budžetskim raspodelama. Iznos od 16 % je blizu regionalnog proseka.

Međutim, vredi pomenuti da Kosovo ima mladu populaciju i da postoji razlog za trošenje čak i veće sume

na obrazovanje, kao vid ulaganja u mladu generaciju i privredni razvoj zemlje. Sa druge strane, Kosovo

ima udeo svog tercijarnog obrazovanja koji ne dolazi iz budžeta, a koji čini deo privatnog sektora, te

samim tim obrazovni sektor u stvarnosti troši više resursa ukupno od predviđenih 16 % u javnom

budžetu. Kada bi se izvršila procena resursa u tercijarnim ustanovama i strukovnim školama, ona bi

mogla da doda nekih 26,5 miliona evra, ili 15 % ukupnog godišnjeg budžeta za obrazovanje. Ukupni javni

budžet za sve sektore kao deo ukupnog BDP relativno je mali na Kosovu – 25 % u 2008. godini, u

poređenju sa 30 % u Albaniji i 45 % u Srbiji – samim tim, kao deo BDP budžet za obrazovanje je

ograničeniji nego u mnogim zemljama. Mogućnost povećanja udela sektora u javni budžet, kroz zajmove

ili druge školarine i doprinose iz privatnog sektora, naravno predstavlja političko pitanje.

Povećanje udela obrazovanja za 1 % da bi se došlo do 17 % u javni budžet, značilo bi dodatnih 11 miliona

evra godišnje. Kada bi se za obrazovanje izdvojio dodatan 1 % BDP – preko školarina koje se finansiraju iz

javnog budžeta i od taksi – to bi iznosilo oko 37 miliona evra godišnje. To možemo uporediti sa

predviđenim ukupnim stalnim troškovima za period posle 2016. god. za predložene reforme/proširenje

od 57,6 miliona evra godišnje.


194

Srednjoročni okvir troškova (SOT) 2011.

Kada bi postojao opšti privredni rast u zemlji, obrazovanje bi lako moglo da dobije dodatna sredstva,

zadržavajući istovremeno svoj udeo u javnom budžetu i BDP. Makroekonomska predviđanja za Kosovo u

najnovijem SOT za period od 2011-2014. ukazuju na povećanje u realnom BDP od 5 do 6 % svake godine

u tom periodu. Sredstva namenjena za sektor obrazovanja i kulture u SOT od 2011. do 2014. god.

prikazana su u Tabeli 8.7 (to obuhvata MONT, Ministarstvo kulture, omladine i sporta, i Univerzitet u

Prištini, ali ne i grantove za obrazovanje koji se daju opštinama).

Tabela 8.7: Sredstva za sektor obrazovanja i kulture (SOT 2011), u evrima

2010. 2011. 2012. 2013.

Ukupno 63.715.491 66.363.212 74.366.487 81.631.040

Troškovi rada 31.780.212 32.171.262 31.246.797 30.471.350

Kapitalni troškovi 31.935.279 34.191.950 43.119.690 51.159.690

Ovo predstavlja delimično smanjenje sredstava kod troškova rada, ali znatno povećanje kapitalnih

troškova. Kapitalni troškovi obuhvataju Univerzitet u Prizrenu, sufinansiranje u pravcu projekata EU iz

Instrumenta pomoći za predpriključenje (IPP), izgradnju i renoviranje školskih prostora i izdavačku

delatnost Akademije nauka.

SOT takođe, obuhvata tabelu za dodatna sredstva ako ona postanu dostupna. Što se tiče opštinskih

budžeta za obrazovanje, predviđeno je da će se grant za obrazovanje povećati sa 109,3 miliona evra na

115,2 miliona evra u datom periodu. Grant obuhvata ograničene doprinose u pravcu navedene nove

politike od 2011. godine, uključujući centre izuzetnosti, uvođenje engleskog jezika u 1. razred i pedagoge

za opštine.

U zaključku, dodatna sredstva su u SOT namenjena uglavnom za i) veće grantove opštinama za

obrazovanje od 110 do 115 miliona evra, za period od tri godine i za ii) povećanje sredstava za ulaganja

iz centralnog budžeta za obrazovanje – od 34 do 51 miliona evra za period od tri godine. Takođe,

navedeno je i delimično povećanje kapitalnih troškova za Univerzitet u Prištini. Postojeći SOT pokazuje

da su, međutim, upućeni zahtevi za dodatna sredstva za nova ulaganja i stalne troškove u nekim novim

inicijativama. Ukupna potražnja tih sredstava u sektoru obrazovanja i kulture, navedena u SOT, iznosi:

52,5 miliona evra za 2011. godinu,

43,9 miliona evra za 2012. godinu i


195

43,6 miliona evra za 2013. godinu,

Ti zahtevi nisu novi u odnosu na zahteve predstavljene u ovoj strategiji, već rezultat potražnje koja je

ovde navedena.

Preraspodela i ušteda unutar obrazovnog sektora

Jedna od mogućnosti za takvu preraspodelu moglo bi biti ujednačavanje raspodele sredstava osnovnim i

srednjoškolskim ustanovama u smislu veličine odeljenja, tj. da se sredstva preraspodele od škola sa

nižim brojem učenika po odeljenju – uglavnom u seoskim sredinama – prema prenatrpanim školama u

gradskim sredinama. To može da obuhvati zatvaranje nekih škola i preobražaj istih u opštinske centre

škola. Još jedna mogućnost bila bi da se sredstva od opštih gimnazija preraspodele strukovnim školama

ili obrnuto.

Svaki takav poduhvat mora se dodatno ispitati i analizirati, uz pažljivo političko razmatranje. Nije moguće

u ovom trenutku odrediti koja bi se sredstva oslobodila takvom preraspodelom. Na osnovu iznosa

budžeta za 2009. godinu, smanjenje budžeta za osnove škole za 1 % potencijalno bi donelo uštedu od

1.100.000 €, koji bi mogao da se iskoristi za povećanje budžeta škola u gradskim sredinama.

Preraspodela u kojoj se uštedi 1 % budžeta za gimnazije, doneo bi 120.000 € za povećanje budžeta SOO.

Eksterna sredstva od razvojnih partnera

Razvojni partneri trenutno podržavaju kosovski obrazovni sektor sa promenljivih 46 miliona evra

godišnje (2010) i izrazili su svoju spremnost da podrže plan za kosovski sektor obrazovanja i celosektorski

pristup za obrazovni sektor.

Međutim, neizvesno je to kolika će se podrška dobiti da bi se zadovoljile dodatne potrebe. Ako bi se

postojeća podrška udvostručila, obezbedila bi se 92 miliona evra godišnje. To se može uporediti sa

predviđenom godišnjom potrebom za period od 2011-2016. u iznosu od 80 miliona evra za pokrivanje

prvobitnih stalnih troškova.

Uvećanje sredstava dobijenih od školarina i drugih taksi

Privatne visokoškolske ustanove, i do određene mere državni univerziteti, sakupljaju sredstva kroz

školarine koje naplaćuju. Takođe, predškolsko vaspitanje koje se stiče u privatnim vrtićima u velikoj meri

se finansira školarinama. Postoji i manji broj strukovnih škola na Kosovu – trenutno 5 – koje se

samostalno finansiraju od školarina.


196

Proširenje visokog obrazovanja smatra se jednom od mogućnosti kroz kontinuirano privatno

finansiranje, ako se skombinuje sa sistemom stipendija za podesne studente koji nemaju sredstva da

finansiraju svoje studije.

Takođe, predviđeno je da se proširenje predškolskog vaspitanja za uzrast od 1 do 5 godina može

finansirati kroz školarine. Važno je da se takve školarine namene ustanovi kojoj se plaćaju a ne da se

koriste kao opšti izvor prihoda za sektor.

8.4 Poklapanje sredstava sa uslovima

Potrebna sredstva za finansiranje inicijativa predviđenih ovom strategijom procenjena su na iznos od

480 miliona evra za period od 2011. do 2016. god. Od tog iznosa, 241,9 miliona evra su investicije i

razvojni troškovi a 238,5 miliona evra su prvobitni stalni troškovi. Na godišnjoj osnovi, to bi značilo da

razvojne investicije iznose 40 miliona evra a stalni troškovi u proseku 40 miliona evra godišnje, a u

dužem periodu 57,7 miliona evra godišnje zbog povećanja stalnih troškova posle 2016. god.

To je u velikoj meri dodatak postojećim javnim rashodima u sektoru od oko 181,6 miliona evra godišnje

(budžet za 2009. godinu). Na osnovu SOT za period od 2011. do 2014. godine, jasno je da u postojećem

okviru budžeta nema dovoljno prostora da se ti stalni troškovi pokriju u kratkoročnom periodu, osim

dela budžeta za Univerzitet u Prištini i deo razvojnih troškova koji se pokrivaju za neke centre

kompetentnosti.

Veličina postojeće podrške od razvojnih partnera i iznosu od oko 46 miliona evra godišnje za sektor

sugeriše to da bi potreban budžet za razvoj od 40 miliona evra godišnje mogao da se poveća, ali se stalni

troškovi – i u kratkoročnom i u dugoročnom smislu nekako moraju pokriti. Godišnja nepodudarnost

između željenog budžeta za stalne troškove u poređenju sa sadašnjih 40 miliona evra u srednjoročnom

periodu, iznosi 57,7 miliona evra u dužem periodu. To bi podrazumevalo povećanje sredstava za

obrazovanje od 31 % iz javnog budžeta za stalne troškove i povećanje udela u BDP za obrazovanje od 1,3

%. Iako je to realna mogućnost, ona nije predviđena u postojećem uređenju sa MMF-om. Glavni

elementi troškova prema strateškom planu koji uzima u obzir najviši budžet od 57,7 miliona evra,

prikazani su u Tabeli 8.8. dole.


197

Tabela 8.8: Glavni elementi troškova prema SPOK

Podsektor i cilj

Stalni troškovi godišnje

posle 2016.

% stalnih troškova posle

2016.

VOD2 2. Učešće u visokom obrazovanju 16 342 000 28%

PU6 6. Novi okvir nastavnog plana i programa 10 000 000 17%

PU11 11. Program školske infrastrukture 7 880 000 14%

IKT2 2. Infrastruktura IKT 5 858 200 10%

PU5 5. Školske usluge savetovanja i usmeravanja 3 339 000 6%

SOO3 3. Centri kompetentnosti SOO 2 846 400 5%

VOD9 10. Infrastruktura – visoko obrazovanje 2 630 000 5%

PS1 1. Inkluzija u predosnovno obrazovanje 1 615 000 3%

TPD6 7. Licenciranje nastavnika 1 254 660 2%

VOD8 9. Internacionalizacija visokog obrazovanja 872 500 2%

52 637 760 91%

Stalni operativni troškovi za proširenje javnih visokoškolskih ustanova u Prištini i Prizrenu predstavljaju

najveći dodatak stalnim troškovima – 28 %, nakon čega sledi održavanje za novi okvir nastavnog plana i

programa sa 17 % i proširenje, kao i proizilazeći stalni troškovi za preduniverzitetski sektor sa 14 %.

Takođe, proširenje infrastrukture IKT predstavlja veliko povećanje troškova (10 %). Detaljniji opis razloga

za povećanje troškova predstavljen je u tabeli troškova za svaki podsektor u Poglavlju 5.

8.5 Preporuke za finansiranje obrazovnog sektora

Da bi se u celosti finansirali razvoji predloženi u ovom strateškom planu, kao i proizilazeći stalni troškovi,

potrebno je mobilisati resurse iz više izvora. Rezultat će zavisiti od spremnosti Vlade Kosova da dalje

ulaže u svoj obrazovni sistem i to efikasno i delotvorno, od spremnosti eksternih partnera da podrže

Kosovo, od razvoja privrede i naplate poreza, kao i od mogućnosti da se naplaćuju školarine/takse. Za

prikupljanje sredstava za realizaciju plana predlaže se sledeća strategija:

SOT predviđen je budžet od 133,2 miliona evra za kapitalna ulaganja na centralnom nivou i 16 miliona

evra na opštinskom nivou, za period od 2010. do 2016. god. Ako bismo dodali još dve godine sa istim

nivoom ulaganja, došli bismo do iznosa od ukupno 200 miliona evra za period od 2011. do 2016. god.


198

SOT međutim, ne ostavlja puno prostora za povećanje budžeta za stalne troškove, ni na centralnom

nivou ni za opštine koje dobijaju grant za obrazovanje. Kontinuirana eksterna podrška je potrebna i za

budžet za stalne troškove i za budžet za razvojne troškove u periodu koji obuhvata strategija.

Postojeći nivo podrške od razvojnih partnera plus postojeći nivo kapitalnih ulaganja iz državnog budžeta,

izgleda da bi zadovoljio potrebe za sredstvima za razvoj na osnovu strateškog plana za sektor, pod

uslovom da se sredstva namene u skladu sa uslovima predviđenim u planu. Postojeća podrška od

razvojnih partnera, međutim, pokriva samo neposredan period od tri godine; samim tim, potrebna je

kontinuirana podrška zajedno sa novom podrškom za predstojeće godine.

Problematičniji aspekt je kako pokriti stalne troškove koji proizilaze iz razvoja i proširenja sektora. Veliki

deo tih troškova proizilazi iz proširenja sistema na svim nivoima. Neophodno je da se to finansira kroz

skombinovanu strategiju:

školarina za predškolski i tercijarni nivo, zajedno sa stipendijama;

preraspodele unutar sektora;

većeg udela iz državnog budžeta namenjenog obrazovanju, u vezi sa daljim verovatnim

širenjem kosovske privrede sa pozitivnim privrednim rastom i većom naplatom poreza.

U premošćenom periodu od oko pet godina, eksterni partneri će morati da podrže i budžet za stalne

troškove koji proizilaze iz proširenja, kao vid ulaganja u mladu generaciju Kosova.

Takođe, verovatno je da se stalni troškovi u neposrednom ili kratkoročnom periodu mogu smanjiti za

neke podsektore, zbog smanjenja stope nataliteta i smanjenja broja dece školskog uzrasta. Postojeća

neizvesnost oko ukupnog broja stanovništva i popisa procenu ovih napora u ovom trenutku čini

površnom – ali kada pouzdani podaci postanu raspoloživi, biće važno prilagoditi programe infrastrukture

i troškove prema novim podacima. U slučaju da neće biti raspoloživa sva potrebna sredstva, potrebno je

odrediti prioritete i ispitati šta se može uraditi sa manje sredstava od prikazanih u delu 8.7.

MONT namerava da obrazuje radnu grupu koja će produbiti finansijsku analizu, da bi se definisala i

predložila izvodljiva ravnoteža između mogućih finansijskih sredstava za strategiju usklađenih sa

predstojećim srednjoročnim okvirom troškova, kao osnove po kojoj će MONT planirati rad i odrediti

prioritete, kao i dijalog sa eksternim partnerima. Radna grupa mora da sarađuje sa Ministarstvom

finansija i vodećim partnerima za različite podsektore. Takođe, mora da uključi i predstavnike sektora iz

centralnih agencija i saveta, kao i sa terena i iz opština. Da bi se povećala raspoloživost potrebnih

sredstava, potrebno je preduzeti više mera; radna grupa će morati da sagleda pitanja koja se odnose na

sledeće:


199

Usklađivanje postojeće eksterne podrške sa potrebnom podrškom i prilagođavanje vladinim

prioritetima.

Analiziranje mogućnosti finansiranja, uključujući školarine, preraspodelu sektoru i unutar

obrazovnog sektora, podrška od eksternih partnera i zajmovi.

8.6 Predloženi modaliteti finansiranja

Veći deo pomoći koju danas kosovski obrazovni sektor dobija od spoljnih partnera daje se u vidu

projekata sa posebnim uslovima koje postavlja svaki razvojni partner u pogledu modaliteta pomoći oko

planiranja, nabavke i ugovaranja, isplata, praćenja i izveštavanja. U isto vreme, sada se ulažu napori u to

kako da se koordinišu razvojni partneri, da se uskladi planiranje, izveštavanje i preispitaju formati, itd.

Predviđeno je da će za neke od tamo predviđenih napora biti potrebna kontinuirano velika tehnička

pomoć i usluge savetovanja, koje možda neće biti lako finansirati i rukovoditi kroz podršku iz opšteg

budžeta ili budžeta za sektor. Drugi aspekti strategije, međutim, lako se mogu pokriti iz budžeta

namenjenog sektoru. To se posebno odnosi na mnoge projekte osnovne infrastrukture i podršku koja će

obezbediti sredstva za stalne troškove. Kosovo poseduje sistem finansijskog upravljanja koji se može

prilagoditi tako da obezbedi korisne izveštaje i revizijske tragove u pogledu načina korišćenja takvih

sredstava. Da bi se to ostvarilo, međutim, potrebno je revidirati strukture budžetiranja i izveštavanja za

obrazovni sektor, u državnom i opštinskom budžetu, da bi se bolje i preciznije odredio budžet za

podsektor, regionalna i lokalna raspodela sredstava i ukupan budžet.

Za početak, mogao bi da se uspostavi poverenički fond kojim bi upravljao razvojni partner ili spoljni

predstavnik za obezbeđivanje grupisanih sredstava od nekoliko razvojnih partnera namenjenih tehničkoj

pomoći i izgradnji kapaciteta u sektoru.

Pitanja koja se odnose na modalitete pomoći dodatno su razrađena u odvojenom konceptualnom

dokumentu koji je u vezi sa strategijom: „Modaliteti pomoći u pravcu celosektorskog pristupa za

Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011-2016“ (MONT, oktobar 2010. godine).


200

8.7 Određivanje prioriteta i opcije

Kao osnov za određivanje prioriteta različitih predloženih mera, u slučaju da sredstva nisu dovoljno

raspoloživa, zatraženo je da radne grupe za podsektorske strategije odrede prioritete predloženih mera

na željenom nivou, i da smanje troškove u slučaju dve različite opcije – jedna od 70 % raspoloživosti

sredstava a jedna 50 %. Način za određivanje prioriteta zasnivao se na različitim kriterijumima –

relevantnost, potencijal da se unapredi kvalitet obrazovanja, hitnost, kapacitet za realizaciju, i održivost.

Na taj način došlo se do bodova i redosleda prikazanog u tabelama za podsektore u daljem tekstu.

Namera je da takav redosled podrži dijalog sa spoljnim partnerima i olakša određivanje prioriteta, kao i

prepoznavanje najhitnijih ciljeva.

Tabele i napomene u daljem tekstu opisuju podsektorske prioritete, onako kako su ih utvrdile radne

grupe.

Tabela 8.9: Prioriteti i opcije u predškolskom vaspitanju

PŠV- Predškolsko vaspitanje

Br. Cilj Bodovi Redosled

Opcija od 100 % Opcija od 70 % Opcija od 50 % Razlika kod

opcije od 100%/50%

1 Inkluzija u predškolsko vaspitanje

20 1 9 380 000 € 6 000 000 € 4 400 000 €

2 Inkluzija u predosnovno obrazovanje

18 3 3 779 500 € 2 600 000 € 1 800 000 € - 1 979 500 €

3 Obuka za unapređenje kvaliteta

20 1 1 257 500 € 1 000 000 € 700 000 € - 557 500 €

4 Nastavni plan i program i standardi

19 2 583 600 € 520 000 € 400 000 € - 183 600 €

5 Upravljanje i stručni kapacitet

19 2 831 600 € 750 000 € 550 000 € - 281 600 €

6 Razvoj predškolske stručnosti

16 4 561 885 € 540 285 € 286 000 € - 275 885 €

7 Aktivnosti za podizanje svesti

16 4 209 250 € 209 250 € 165 000 € - 44 250 €

16 603 335,00 € 11 619 535,00 € 8 301 000,00 € - 8 302 335 €


201

Napomena:

1. Univerzalna inkluzija u predosnovno obrazovanje (razred 0) predviđena je novim zakonom o

preduniverzitetskom obrazovanju. U slučaju da se raspoloživi budžet smanji, proces inkluzije će

nesumnjivo završiti u prenatrpanim i nedovoljno opremljenim učionicama.

2. Sa druge strane, veća inkluzija u predškolsko vaspitanje, isključujući razred 0, predstavlja važan

korak napred, mada to nije zakonska obaveza. Stoga, doprinos Vlade Kosova u pravcu ostvarivanja

tog cilja moraće da se proporcionalno smanji u slučaju smanjenja raspoloživosti sredstava.

3. Upošljavanje vaspitača je aktivnost koja je planirana u okviru tog cilja i moraće da se od toga

odustane ili će aktivnost morati da se umanji u slučaju smanjenja sredstava.

4. Nastavni plan i program i standardi predstavljaju važnu i hitnu aktivnost za uzrast do 3 godine. Sa

druge strane, to nije toliko skupo, tako da nije predviđeno smanjenje budžeta.

5. Ovaj cilj se odnosi na zapošljavanje službenika za predškolsko vaspitanje u opštinama. Prilikom

takvog zapošljavanja mora se imati u vidu budžetsko ograničenje.

6. Razvoj stručnosti za predškolsko vaspitanje podrazumeva razvoj i funkcionisanje programa

diplomskih akademskih studija u toj oblasti, kao i obezbeđivanje finansijske podrške za završavanje

doktorskih studija na drugim univerzitetima. Potencijalno smanjenje zavisi od budžetskih ograničenja.

7. Aktivnosti podizanja svesti usmerene su na opštu javnost i profesionalnu zajednicu, a nivo

aktivnosti će zavisiti od budžetskih ograničenja. Tabela 8.10: Određivanje prioriteta i mogućnosti za

preduniverzitetsko obrazovanje.


202

Tabela 8.10: Prioriteti i opcije u preduniverzitetskom obrazovanju

Napomena:

1. Upravljanje deluje kao jedna od najslabijih stavki u sistemu te je unapređenje presudno za uspeh

bilo koje reforme. Stoga, uprkos ograničenom kapacitetu za realizaciju, važno je primeniti sve

aktivnosti u bilo kojoj od tri opcija.

2. Zakoni sami po sebi se ne smatraju ograničavajućim faktorom za unapređenje kvaliteta obrazovanja.

Međutim, mnoga podzakonska akta još uvek nedostaju, tako da mali budžet namenjen ovom cilju

ostaje isti za sve tri opcije.

Cilj Bodovi Redosled

Opcija od 100 % Opcija od 70 % Opcija od 50 % Razlika kod opcije od

100%/50%

1 Bolje upravljanje 18 4 1 013 800 € 1 013 800 € 1 013 800 € 0 €

2 Zakoni 15 5 98 000 € 98 000 € 98 000 € 0 €

3 Decentralizovano finansijsko upravljanje

20 2 192 420 € 192 420 € 192 420 € 0 €

4 Osiguranje kvaliteta 18 4 1 526 610 € 1 435 000 € 1 000 000 € - 526 610 €

5 Školske usluge savetovanja i usmeravanja

20 2 11 460 300 € 6 000 000 € 5 000 000 € - 6 460 300 €

6 Novi okvir nastavnog plana i programa

18 4 63 477 600 € 63 477 600 € 53 500 000 € - 9 977 600 €

7 Primena sistema za licenciranje nastavnika

20 2 3 106 200 € 2 200 000 € 2 230 082 € - 876 118 €

8 Sveinkluzivnost u obaveznom obrazovanju

19 3 8 640 874 € 7 000 000 € 4 800 000 € - 3 840 874 €

9 Mreža srednjih škola 18 4 85 000 € 85 000 € 85 000 € 0 €

10 Stvaranje sigurnog okruženja

18 4 4 000 000 € 3 500 000 € 2 500 000 € - 1 500 000 €

11 Školska infrastruktura

18 4 125 083 000 € 65 000 000 € 40 000 000 € - 85 083 000 €

12 Nastavna pomagala 21 1 24 180 000 € 20 000 000 € 11 000 000 € - 13 180 000 €

242 863 804 € 170 001 820 € 121 419 302 € - 121 444 502 €


203

3. Decentralizovano finansijsko upravljanje je nešto na čemu se radi u pogledu primene novih zakona,

a njime je predviđen prenos odgovornosti sa centralnog na lokalni nivo i sa lokalnog nivoa na nivo

škole. U svakom slučaju, potrebno je da se izgrade kapaciteti škola i opština za finansijsko upravljanje,

a budžet za tu svrhu je nedovoljan i mora se preispitati.

4. Sistem osiguranja kvaliteta odnosi se na primenu novog kosovskog okvira i predviđa mere za

izgradnju kapaciteta na centralnom nivou. U zavisnosti od raspoloživosti sredstava, rizik je taj da se

primena može odužiti što bi dovelo do nesumnjivih kašnjenja pa čak i prepreka za primenu novog


5. Školske usluge savetovanja predstavljaju nove strukture koje se moraju uspostaviti da bi se

obezbedila neometana primena novog nastavnog plana i programa i da bi se nastavilo sa

unapređenjem obrazovanja. Smanjenje budžeta za primenu nesumnjivo bi uticalo na izgradnju takvih

struktura.

6. Primena novog okvira nastavnog plana i programa predstavlja veliki trošak koji podrazumeva podelu

besplatnih udžbenika sa velikim godišnjim troškovima od 10 miliona evra (60 miliona evra ukupno).

7. Očekuje se da će licenciranje nastavnika uticati na kvalitet nastave u školama na Kosovu, a raspored

primene će zavisiti od raspoloživih sredstava.

8. Sveinkluzivnost u obaveznom obrazovanju je cilj koji je u vezi sa postizanjem milenijumskih razvojnih

ciljeva, dakle, imajući u vidu njen značaj, smanjivanje budžeta za ovaj cilj ne može biti proporcionalno

smanjenjima za opšti SPOK.

9. Mreža srednjih škola predstavlja manji trošak koji može dobiti na značaju ako više srednje

obrazovanje postane obavezno.

10. Stvaranje sigurnog okruženja u školama bilo bi pogođeno određenim smanjenjem budžeta u

slučaju smanjenja opšte raspoloživosti sredstava.

11. Program školske infrastrukture bi najviše bio pogođen smanjenjem budžeta. Očekuje se da će se

izgraditi/obnoviti tek nešto više od jedne trećine potrebnog školskog prostora u slučaju da se budžet

potreban za realizaciju SPOK smanji za pola.

12. Snabdevanje škola nastavnim pomagalima moralo bi da se smanji proporcionalno u slučaju većeg

smanjenja budžeta koji je potreban za realizaciju SPOK.


204

Tabela 8.11: Prioriteti i opcije u oblasti strukovnog obrazovanja i obuke

SOO – Strukovno obrazovanje i obuka

Br. Cilj Bodovi Redosled Opcija od 100 % Opcija od 70 % Opcija od 50 % Razlika kod opcije od

100%/50%

1 Praksa za učenike SOO

22 3 1 771 160 € 1 771 160 € 1 000 000 € 771 160 €

2 Finansijska autonomija

18 5 365 440 € 365 440 € 365 440 € 0 €

3 Centri kompetentnosti

13 6 21 934 800 € 13 000 000 € 7 122 800 € - 14 812 000 €

4 Jačanje veza između SOO i tržišta rada

23 2 5 399 700 € 4 000 000 € 3 000 000 € - 1 399 700 €

5 Vrednovanje u školama SOO

20 4 692 660 € 500 000 € 400 000 € - 292 660 €

6

Nastavni plan i program, standardi, udžbenici

24 1 1 305 450 € 1 305 450 € 1 124 000 € - 181 450 €

7 Mobilnost i mogućnost zapošljavanja

23 2 2 277 650 € 1 700 000 € 1 300 000 € - 977 650 €

8 Ekvivalentnost i akreditacija

17 594 450 € 575 000 € 500 000 € - 94 450 €

34 341 310,00 € 23 217 050,00 € 16 583 400,00 € - 17 757 910 €

Napomena: Prioriteti u podsektoru SOO smatraju se alternativom u odnosu između centara kompetentnosti i mera

za osiguranje kvaliteta u podsektoru. Samim tim, ako predviđena sredstva budu na raspolaganju za

stavku 7. Centri kompetentnosti, onda će se odrediti prioriteti i postaće polazna tačka za reformu u tom

sektoru. Pošto se u slučaju smanjenja budžeta ne očekuje da će iz istog moći da se pokriju neizbežni

veliki troškovi za te centre, očekuje se da će u drugoj i trećoj opciji MONT svoj pristup usredsrediti na

klasičnije napore da bi se obezbedile kvalitetne usluge u podsektoru, preko postojećih ustanova (škole

SOO i centri za obuku) i mehanizama (kao što su praksa za učenike, bolje veze i saradnja sa privrednom,

itd.).

1. Praksa za učenike SOO: smatra se da je to visok prioritet u svakoj od tri opcije i da sredstva treba

zadržati na istom nivou u drugoj, dok u trećoj opciji na oko 60 %.


205

2. Finansijska autonomija škola SOO: smatra se da je apsolutni prioritet pošto su sredstva predviđena

u optimalnom slučaju ista i za preostale dve opcije raspoloživosti sredstava.

3. Centri kompetentnosti SOO: predstavljaju glavne prioritete politike MONT i glavni predmet reforme

u SOO, i obuhvataju preko 50 % sredstava od ukupnog budžeta predviđenog za ovaj podsektor u

najboljem mogućem slučaju. Međutim, očekuje se da će sredstva za te centre doći od razvojnih

partnera zbog nemogućnosti da kosovski budžet sakupi toliki iznos. Zbog toga, relativno neizvesna

situacija nastaje kada MONT mora da krene u alternativnom pravcu za reformu, u slučaju da ta

sredstva ne budu obezbeđena od razvojnih partnera. U tom slučaju, škole SOO bi radile tako da se više

otvore društvu i tržištu rada, kao i drugim mehanizmima koji bi obezbedili kvalitet u datom podsektoru.

4. Jačanje veza između SOO i tržišta rada: glavni prioritet koji se odnosi na unapređenje kvaliteta i

značaja.

5. Nastavni plan i program, standardi, udžbenici: najviši prioritet koji pristupa aspektima kvaliteta i

ostaje prioritet u bilo kojoj opciji.


206

Tabela 8.12: Prioriteti i opcije u oblasti obrazovanja nastavnika

ON – Obrazovanje nastavnika

Br. Cilj Bodovi Redosled Opcija od 100 % Opcija od 70 % Opcija od 50 % Razlika kod opcije od

100%/50%

1 Izrada i primena zakona

23 1 117 500,00 € 95 500,00 € 65 500,00 € - 52 000 €

2 Obučavanje prosvetnih administratora

0 0,00 € 0,00 € 0,00 € 0 €

3

Kapacitet za procenu potreba za stručnim usavršavanjem

22 2 16 500,00 € 16 500,00 € 14 000,00 € - 2 500 €

4 Informativni sistem za upravljanje

18 4 51 420,00 € 50 000,00 € 45 000,00 € - 6 420 €

5 Akreditacija programa

20 3 182 540,00 € 150 000,00 € 85 000,00 € - 97 540 €

6 Licenciranje predavača

0 36 800,00 € 0,00 € 0,00 € - 36 800 €

7 Licenciranje nastavnika

23 1 6 508 600,00 € 5 157 947,00 € 3 752 605,00 € - 2 755 995 €

8 Stručno usavršavanje u školi

20 3 2 021 600,00 € 1 000 000,00 € 731 000,00 € - 1 290 600 €

9 Praćenje i evaluacija

18 4 58 900,00 € 45 000,00 € 35 000,00 € - 23 900 €

10 Regionalna saradnja

15 6 489 500,00 € 200 000,00 € 100 000,00 € - 389 500 €

11 Kvalifikacija nastavnika

17 5 15 000,00 € 14 000,00 € 14 000,00 € - 1 000 €

12 Usklađivanje programa za razvoj nastavnika

23 1 642 200,00 € 400 000,00 € 300 000,00 € - 342 200 €

13

Istraživanje na fakultetima za obrazovanje nastavnika

17 5 543 650,00 € 350 000,00 € 200 000,00 € - 343 650 €

10 684 210,00 € 7 478 947,00 € 5 342 105,00 € - 5 342 105 €

Napomena:

Prilikom određivanja prioriteta u podsektoru stručnog usavršavanja nastavnika, radna grupa je najviši

prioritet dala licenciranju nastavnika i akreditaciji programa i ustanova za obuku nastavnika, što


207

obuhvata preko 70 % sredstava predviđenih za ovaj podsektor. Sa druge strane, stručno usavršavanja u

školi (sa nešto preko 2 miliona evra) i regionalna saradnja (sa oko 0,5 miliona evra) predstavljaju jedne

od prvih mera koje bi bile pogođene nemogućnošću da se obezbede optimalna sredstva za realizaciju

strategije.

1. Izrada i primena zakona: smatra se glavnim prioritetom te u slučaju raspoloživosti 70 % i 50 %

sredstava zadržava 20 % više sredstava od minimalnih za takvu opciju. To je verovatno pokazatelj da

stručno usavršavanje i obrazovanje nastavnika u novim osnovnim zakonima o obrazovanju mogu

promeniti pravni okvir za stručno usavršavanje zakona i možda će biti potrebno doneti više

podzakonskih akta.

2. Obuka prosvetnih administratora: Očekuje se da će se ova mera primeniti u okviru podsektora

preduniverzitetskog obrazovanja i da će se na osnovu određenih prioriteta odvijati u tom podsektoru.

3. Kapacitet za procenu potreba za stručnim usavršavanjem: Iako se radi o relativno jeftinoj meri,

kapaciteti za procenu potreba za stručnim usavršavanjem nastavnika smatraju se jednim od najvažnijih

aspekata kojima se mora pristupiti u predstojećem periodu te stoga obuhvataju većinu sredstava u obe

opcije (u slučaju smanjenja na 50 % oduzima se samo 10 % sredstava).

4. Informativni sistem za upravljanje: Mera za koju se smatra da je od presudnog značaja da bi se

dobili precizni podaci i uspostavio pouzdan informativni sistem za proces licenciranja nastavnika. Za

slučaj smanjenja na 70 % predviđeno je zadržavanje svih sredstava, a u slučaju treće opcije oduzima se

samo 10 % sredstava).

5. Akreditacija programa: Smatra se jednom od prioritetnih mera (gubi se samo 15 % sredstava u

slučaju smanjenja na 70 %) ali u trećoj opciji gubi taj status. U trećoj opciji je predviđeno da se spoljna

ekspertiza neće koristiti za akreditaciju programa i da će to obavljati kadar MONT.

6. Licenciranje predavača: Ova mera nije predviđena kao prioritetna jer MONT može da ostavi

ustanovama da licenciraju predavače i da se to vrši u procesu akreditacije programa. Sa druge strane,

ovo može biti deo težnje MONT da pređe sa uloge koju ima u primeni, na veću funkciju praćenja,

planiranja i kreiranja politike.

7. Licenciranje nastavnika: Licenciranje nastavnika obuhvata šire značenje na Kosovu – za razvoj i

unapređenje nastavnika. Stoga, za licenciranje nastavnika predviđen je veliki deo sredstava za brojne

programe obuke u tu svrhu. Od optimalnih 6,5 miliona evra, 80 % sredstava je „zadržano“ u slučaju

smanjenja na 70 %, odnosno 60 % u trećoj (50 %) opciji, što odražava značaj i centralnu poziciju koju

obuka na radnom mestu i licenciranje nastavnika zauzimaju u budućem razvoju podsektora (posebno u


208

poređenju sa razvojnim merama za obrazovanje nastavnika pre zasnivanja radnog odnosa – vidi 12

dole).

8. Stručno usavršavanje u školi: Stručno usavršavanje u školi se smatra jednom od novina za razvoj

nastavnika zbog potrebe da se obezbedi održivost u smislu obuke nastavnika i da se omogući

neposrednija primena veština i znanja stečenih u takvom poduhvatu blizu učionica. Međutim, to nije

prioritet kada se uporedi sa slučajem licenciranja nastavnika i, zbog toga, u slučaju smanjenja na 70 %

predviđeno je samo 50 % sredstava (-20 % komparativno) i samo 30 % (0,7 od 2 miliona) u slučaju da

MONT može da obezbedi samo 50 % sredstava predviđenih za ovu meru.

9. Praćenje i evaluacija programa obuke: Prioriteti su određeni da bi se obezbedio visok kvalitet

razvoja nastavnika. U tu svrhu, u slučaju druge opcije, zadržano je 80 % sredstava (10 % više) i 60 % u

slučaju treće opcije (opet 10 % više). Ovo treba sagledati u odnosu na meru za izgradnju kapaciteta za

procenu potreba.

10. Regionalna saradnja: Važna koliko je i integracija u regionalnim i evropskim trendovima važna na

Kosovu, prioriteti određeni za ovu meru pokazuju da se naglasak stavlja na interno osiguranje kvaliteta

u poređenju sa različitim programima razmene i mobilnosti.

11. Priznavanje ranijeg obrazovanja: Značaj priznavanja relevantnih obrazovnih iskustava u

profesionalnoj karijeri nastavnika. Pokazuje odlučnost da se odnos prema različitim oblicima

obrazovnih iskustava učini otvorenijim i fleksibilnijim. Samim tim, predviđeno je da se skoro 100 %

sredstava zadrži i u drugoj i u trećoj opciji.

12. Programi obuke pre zaposlenja: Ne predstavljaju najviši prioritet ali predstavljaju glavni aspekt

stručnog usavršavanja nastavnika (kao što su studijski programi, razmena i mobilnost kadra i

studenata, udžbenici, istraživanje, itd.) i deo su prioriteta u podsektoru visokog obrazovanja.

13. Istraživanje u oblasti obrazovanja nastavnika: Ne predstavlja najviši prioritet.


209

Tabela 8.13: Prioriteti i opcije u visokom obrazovanju

VO – Visoko obrazovanje

Br. Cilj Bodovi Redosled Opcija od 100 % Opcija od 70 % Opcija od 50 %

Razlika kod opcije

od 100%/50%

1 Zakoni 20 4 158 000 € 158 000 € 158 000 € 0 €

2 Učešće 22 2 54 863 720 € 42 000 000 € 27 000 000 € - 27 863

720 €

3 Ravnopravnost 21 3 1 084 000 € 800 000 € 800 000 € - 284 000 €

4 Tržište rada 24 1 17 000 € 17 000 € 15 800 € - 1 200 €

5 Finansiranje 24 1 0 € 0 € 0 € 0 €

6 Generisanje prihoda

24 1 173 500 € 173 000 € 170 000 € - 3 500 €

7 Osiguranje kvaliteta

20 4 146 380 € 146 000 € 146 000 € - 380 €

8 Istraživanje 24 1 267 000 € 267 000 € 267 000 € 0 €

9 Internacionalizacija 18 5 3 607 000 € 1 858 520 € 1 600 000 € - 2 007

000 €

10 Infrastruktura 15 6 35 997 000 € 22 000 000 € 18 000 000 € - 17 997

000 €

96 313 600,00

€ 67 419

520,00 € 48 156 800,00

€ - 48 156

800 €

Napomena:

U visokom obrazovanju, preko 90 % planiranog ulaganja (ili preko 107 miliona evra) namenjeno je

povećanju učešća (upis većeg broja studenata, izgradnja novih prostorija, upošljavanje većeg broja

nastavnog osoblja, itd.) čime ono postaje glavni prioritet. Razlog za to počiva pre svega na činjenici da u

velikoj meri nedostaju prostorije, radionice i laboratorije u većem broju obrazovnih ustanova, i na

činjenici da Kosovo zaostaje za zemljama u regionu po učešću svojih mladih u visokom obrazovanju.

Ulaganje u infrastrukturu i upošljavanje kadra skuplje su stavke od troškova u vezi sa kvalitetom, i

stvaraju velike stalne troškove. Iz tog razloga, u slučaju nedovoljnih sredstava, prvo se ulaganja u

infrastrukturu smanjuju za pola, a upošljavanje kadra i povećanje broja upisa takođe se smanjuje, čime

se gasi predviđeni cilj za inkluziju u visoko obrazovanje.


210

1. Kosovo je jedna od prvih zemalja u Evropi i regionu koja je uvela pravni okvir u visokom

obrazovanju koji je u skladu sa Bolonjom. Posle skoro decenijske primene, kosovski zakon o visokom

obrazovanju (izrađen 2002. godine) prolazi kroz proces revizije i ponovne izrade da bi se obuhvatila

nova razvojna dešavanja i da bi se zadovoljile nove potrebe. Osim tog zakona, zakon o finansiranju

visokog obrazovanja i relevantna administrativna uputstva predstavljaju glavni prioritet koji se ne može

dovoditi u sumnju u bilo kojoj od opcija. Relativno mali troškovi za takav poduhvat već su pokriveni

sredstvima i stručnošću od lokalnih i razvojnih partnera.

2. Učešće u visokom obrazovanju: Sa novom politikom većeg broja upisa u visokom obrazovanju,

MONT je učešće u visokom obrazovanju učinio jednim od svojih glavnih prioriteta i planira da uloži oko

50 % ukupnog budžeta za visoko obrazovanje u tom pravcu. Štaviše, čak i u slučaju opcije od 70 %,

učešće bi i dalje dobilo 90 % sredstava planiranih za tu meru, što ukazuje na odlučnost MONT da visoko

obrazovanje na Kosovu učini što inkluzivnijim. Ta politika omogućava ostvarivanje planiranog cilja za

učešće 35 % uzrasta (18-25 godina) u visokom obrazovanju.

3. Ravnopravnost u visokom obrazovanju: Zajedno sa učešćem i infrastrukturom, ona predstavlja

glavni prioritet podsektora predviđenog SPOK. Taj aspekt će dobiti oko 80 % predviđenih sredstava i su

slučaju opcije od 70 % i od 50 %. To jasno ide u korist većih i boljih mogućnosti za visoko obrazovanje

za studente sa posebnim obrazovnim potrebama, socijalno uskraćene, manjinske zajednice, rodove,

ugrožene grupe i talentovane studente.

4. Visoko obrazovanje i tržište rada: Najverovatnije zbog malog iznosa sredstava predviđenog za ovu

meru, ovo predstavlja nizak prioritet u svakoj od tri mogućnosti. Objašnjenje za to jeste nepostojanje

studija u skladu sa trendovima i potrebama tržišta rada. Zbog relativnog nedostatka industrijskih i

ekonomskih veza sa tržištem rada, ovo će verovatno ostati jedan od najvećih izazova koji će postojati u

predstojećem periodu.

5. Finansiranje visokog obrazovanja nije skupocena mera s obzirom da je predviđeno da se primeni

kroz usvajanje novog zakona o visokom obrazovanju, u kojem je predviđena izrada zakonskih propisa u

vezi sa formulom finansiranja, kao drugih relevantnih propisa.

6. Generisanje prihoda, osiguranje kvaliteta i mere za unapređenje istraživanja, inovacija i prenosa

tehnologije smatraju se visokim prioritetom koji je pokriven sa 100 % sredstava u sve tri opcije

raspoloživosti sredstava. Aktivnosti obuhvataju manje od 1 % planiranih strateških mera. Njihov značaj,

međutim, prevazilazi njihovu cenu pošto se time omogućava bolji kvalitet, više istraživanja i održiviji

razvoj kroz generisanje prihoda.


211

7. Internacionalizacija visokog obrazovanja: MONT je internacionalizaciju visokog obrazovanja

uvrstio među svoje prioritete. Međutim, smanjenje budžeta bi verovatno uticalo na kvalitet visokog

obrazovanja pošto se smatra da je internacionalizacija visokog na Kosovu obrazovanja komparativna i

kompatibilna sa sličnim strukturama i programima u Evropi.

8. Infrastruktura: Pošto su učešće i inkluzija visok prioritet u optimalnoj opciji razvoja visokog

obrazovanja, infrastruktura postaje značajnija u smislu obezbeđivanja adekvatnih radnih uslova za

povećanje broja upisa (uključujući izgradnju prostorija za Univerzitet u Prizrenu). Međutim, zbog

visokih troškova u ovoj meri (preko 50 % ukupne vrednosti mera u ovom podsektoru), u drugoj

najboljoj opciji ovaj aspekt bi morao da se prepolovi, prepuštajući prioritet merama koje se tiču

aspekata kvaliteta u visokom obrazovanju (poput novih studijskih programa, mobilnosti studenata,

istraživanja, inovacija, integracije u evropske trendove, itd.). sledstveno tome, pošto je infrastruktura

usko povezana sa povećanjem učešća, u slučaju da MONT ne uspe da obezbedi optimalna sredstva za

primenu SPOK, biće potrebne druge mere i opcije za rešavanje pitanja malog broja upisa.


212

Tabela 8.14: Prioriteti i opcije u oblasti obrazovanja odraslih

OO – Obrazovanje odraslih

Br. Cilj Bodovi Redosled Opcija od 100 % Opcija od 70 % Opcija od 50 % Razlika kod

opcije od 100%/50%

1 Zakoni 13 2 28 100 € 28 100 € 28 100 € 0 €

2

Sistem upravljanja obrazovanjem odraslih

20 1 2 545 650 € 1 500 000 € 1 200 000 €

1 345 650

€

3 Izgradnja kapaciteta

17 3 1 398 800 € 1 000 000 € 700 000 € 698 800 €

4 Osiguranje kvaliteta

19 4 1 026 250 € 938 000 € 516 500 € 509 750 €

5 Partnerstvo u društvu

13 2 35 750 € 35 750 € 35 750 € 0 €

6 Finansiranje 15 4 73 400 € 73 400 € 73 400 € 0 €

Ukupno

5 107 950 € 3 575 250 € 2 553 750 € - 2 554

200 €

Tabela 8.15: Prioriteti i opcije u oblasti IKT

IKT – Informaciona i komunikaciona tehnologija

Br. Cilj Bodovi Redosled Opcija od 100 % Opcija od 70 % Opcija od 50 %

Razlika kod opcije

od 100%/50%

1 Strategija za IKT 20 1 25 000 € 25 000 € 25 000 € 0 €

2 Infrastruktura IKT 18 3 58 105 900 € 38 472 700 € 26 102 390 € - 32 003

510 €

3 Razvoj ljudskih

resursa 20 1 9 832 000 € 8 848 800,00 € 7 374 000 €

- 2 458

000 €

4 IKT i e-učenje 19 2 5 050 600 € 3 787 950 € 3 030 360 € - 2 020

240 €

73 013 500 € 51 134 450 € 36 531 750 € - 36 481

750 €

Napomena:

1. Postojeće stanje infrastrukture IKT veoma je nezadovoljavajuće zbog čega se ovaj cilj smatra veoma

važnim. Bez obzira na to, u slučaju ograničenih sredstava, budžet će morati da se smanji proporcionalno.

2. Razvoj ljudskih resursa uglavnom se odnosi na obuku nastavnika i izrađivača sadržaja za e-učenje.


213

3. Razvoj i primena sadržaja za e-učenje moraće da se usklade sa infrastrukturom i razvojem ljudskih

resursa za IKT. Stoga, smanjenje budžeta mora biti u skladu sa smanjenjem po pitanju ova dva cilja.


ANEKS: Mapiranje postojeće i planiranje spoljne podrške od razvojnih partnera za podsektore obrazovanja 1. PREDUNIVERZITETSKO

Naziv projekta / programa

Opis ciljeva projekta/programa

Organizacija / agencija donator

Usvojen datum

početka

Usvojen datum

završetka


Godišnji budžet u evrima

Obrazovanje na Kosovu: Interkulturalizam i bolonjski proces

Da bi se uspostavili održivi uslovi za jačanje multikulturalnog razumevanja između svih zajednica na Kosovu u međusobnom poštovanju zasnovanom na ljudskim pravima i interkulturalnom obrazovanju, u perspektivi celoživotnog učenja kompatibilnog sa evropskim standardima

EK 2008-12-06 2011-12-06 1 500 000 500 000

Podrška MONT Podrška stvaranju tela za inspekciju, unutar MONT. Inspektori obuke na Kosovu, u okviru MONT: misije na Kosovu i obuka u Francuskoj na ESEN-u.

Ambasada Francuske

2009-01-09 2010-09-30 17 000 15 692

Razvoj kapaciteta u sektoru osnovnog obrazovanja (prva faza)

Opšti cilj je da se unapredi kvalitet osnovnog obrazovanja, u kojem postoji shvatanje da bi visokokvalitetno osnovno obrazovanje omogućilo deci i mladima da nastave sa daljim obrazovanjem.

Savezno ministarstvo za

ekonomsku saradnju i

razvoj (BMZ) – Nemačka

2010-01-01 2012-12-01 3 800 000 1 266 667

Institucionalna podrška Univerziteta Juvjaskjulja MONT na Kosovu 2009-2010 – Razvoj inkluzivnog obrazovanja

Povećanje kapaciteta za upravljanje i regulisanje inkluzivnog obrazovanja na Kosovu. Konkretnije, cilj projekta u vidu svrhe je da se osmisle načini za primenu posebnih i opštih obrazovnih resursa da bi isti doveli do inkluzivnog obrazovanja.

Finska 2009-01-05 2010-12-31 483 078 241 539

Inkluzija, integracija i razvoj dece ometene u razvoju

Cilj je inkluzija, integracija i razvoj socijalnih i akademskih veština dece ometene u razvoju ili druge ugrožene dece, radi lakše integracije u školu.

Finska 2008-01-06 2010-05-31 97 925 39 170


215

Projekat izgradnje organizacionog kapaciteta Kosovskog udruženja gluvonemih i znakovnog jezika.

Opšti cilj je povećati mogućnosti za gluvoneme da aktivno učestvuju u društvu i da nezavisno žive, kroz: 1. Unapređenje kapaciteta Kosovskog udruženja gluvonemih i njegovih ogranaka, 2. Razvoj znakovnog jezika.

Finski KEO 2009-01-01 2011-12-31 444 863 148 288

Fond za obrazovanje Roma

Doprineti uklanjanju nedostataka u rezultatima obrazovanja između RAE i drugih zajednica, uključujući sprečavanje segregacije u obrazovnim sistemima. Program je osmišljen tako da pomogne zemljama u realizaciji strategija i akcionih planova za Rome, i zasnovan je na potražnji.

SIDA 2006-01-02 2010-06-30 368 166 81 815

Kosovision takmičenje Projekat promoviše inkluziju mladih u oblikovanje bolje budućnosti, koja je presudna za razvoj multietničke i demokratske države.

Švajcarska agencija za

razvoj i saradnju

2009-11-01 2011-08-31 336 558 183 577

Kosovision takmičenje

Nacionalno takmičenje preko medija za projekte koje osmisle učenici svih odeljenja 5. razreda za obuku za nastavnike na radnom mestu, u projektu Demokratsko građansko vaspitanje, učešće, metodika nastave (doprinos Švajcarske u projektu iznosi 336 000 €).

Više donatora: Švajcarska agencija za

razvoj i saradnju (SDC),

Kanton Cirih

2008-05-01 2011-05-31 1 615 839 775 603

Obrazovanje ugroženih žena i dece u seoskim sredinama na Kosovu

Unapređenje ravnopravnosti rodova i smanjivanje siromaštva. Ovaj projekat ima za cilj da obrazuje žene i tinejdžere koji dolaze iz zajednice Roma/Aškalija, kao i tinejdžere bez očeva iz opštine Đakovice na Kosovu. Ovakvo obrazovanje bi kasnije trebalo da poveća rodnu ravnopravnost.

Holandija 2009-01-04 2010-01-02 14 760 14 760

Projekat institucionalnog razvoja u obrazovanju (IDEP)

Dugoročni opšti cilj predloženog projekta je da podrži vladu u realizaciji Strategije za razvoj preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu (i Strategije za razvoj visokog obrazovanja). Konkretan cilj predloženog projekta je da ojača sisteme, institucije i rukovodstvene kapacitete potrebne za unapređenje kvaliteta u obrazovanju.

Svetska banka 2007-01-01 2012-01-01 6 908 546 1 381 709


216

Aktivnost Kosova za podršku školama (50 % osnovno obrazovanje, 50 % srednje obrazovanje)

KASS – Smanjenje smena od 3 i 4. USAID 2009-01-01 2012-09-28 4 253 533 1 417 844

Mala infrastruktura za obrazovanje na Kosovu (50 % osnovno obrazovanje, 50 % srednje obrazovanje)

Cilj SIEK-a je da stvori bolje okruženje za učenje izbacivanjem 3. i 4. smene iz škola.

USAID 2008-09-16 2010-09-05 3 526 590 1 234 842

Koncepti građanstva među učenicima srednjih škola na Kosovu. (Pun projekat)

Izgradnja temelja za empirijsko-analitičko-subjektivne koncepte građanstva, empirijskog istraživanja o konceptima građanstva među kosovskim školarcima.

Katedra za istraživanje na Univerzitetu

Ciriha za obrazovanje nastavnika

2010-08-01 2012-08-31 120 621 60 311

Podrška kreativnosti kod lica sa posebnim potrebama

Cilj ove inicijative je da unapredi socijalnu i ekonomsku inkluziju lica sa posebnim potrebama.

Italijansko Ministarstvo

spoljnih poslova/

Generalna uprava za

razvoj i saradnju

2008-01-06 2010-07-31 366 242 183 121

Demokratsko građansko vaspitanje

Primena, izrada nastavnog plana i programa, i obuka kadra u oblasti demokratskog građanskog vaspitanja.

IPE Univerziteta


2010 27 000 27 000

Evaluacija nastavnog materijala na Kosovu

Podrška Ministarstvu obrazovanja na Kosovu za evaluaciju postojećeg nastavnog materijala.

Kanton Cirih 2009-04-01 2010-03-31 158 016 158 016

Izrada nastavnog materijala

Podrška Ministarstvu obrazovanja na Kosovu i albanskoj dijaspori oko izrade nastavnog materijala za dijasporu.

Kanton Cirih 2008-09-15 2010-06-30 252 323 126 162


217

Koncepti građanstva među učenicima srednjih škola na Kosovu. (Pun projekat)

Rezultati istraživanja će biti veoma važni za odgovarajuće planiranje obrazovanja i izradu nastavnog plana i programa na Kosovu, kao i za međunarodnu istraživačku zajednicu u oblasti građanskog vaspitanja.

Katedra za istraživanje na Univerzitetu


2009-08-01 2010-07-31 45 236 45 236

Projekat osnovnog obrazovanja (BEP)

USAID 2010-09-01 2015-09-30 13 680 000 2 736 000

Stanje RAE manjina u obrazovnom sistemu

Analiza stanja za RAE manjine u obrazovnom sistemu na Kosovu.

IPE Univerziteta


2010 7 200 7 200

Program opštinske socijalne i ekonomske infrastrukture/IPP 2008

EU će finansirati izgradnju sledećih škola i sportskih hala: 1. Istok – Cerce – Izgradnja nove osnovne škole - Bajram Curri Cërrcë, uključujući sportsku halu 2. Novo Brdo – selo Pasjak - Izgradnja nove osnovne škole - selo Pasjak, uključujući sportsku halu 3. Kosovo Polje - Izgradnja sportske hale (izgradnja škole je finansirana sredstvima EU u prethodnom opštinskom projektu za infrastrukturu) 4. Podujevo - Izgradnja sportske hale (izgradnja škole je finansirana sredstvima EU u prethodnom opštinskom projektu za infrastrukturu).

Evropska komisija

2011-01-01 2013-01-01 1 400 000 700 000

Nasilje u školama Sprečavanje nasilja u školama kroz stvaranje školskih, opštinskih i regionalnih mreža zaštite.

UNICEF 2008-09-15 2012-12-31 300 000 70 588

Podrška obrazovanju RAE u kampu Osterode

RAE deca i porodice dobijaju podršku za obrazovanje u kampu Osterode u severnoj Mitrovici.

UNICEF 2008-10-01 2010-12-31 206 434 91 748

Podrška obrazovanju RAE

Odgovor na ispisivanje RAE dece iz osnovnih škola, kroz angažovanje roditelja i podršku obrazovnim centrima u predmetnoj zajednici.

UNICEF 2008-02-15 2010-12-31 310 812 109 698


218

Inkluzivno obrazovanje

Obuka nastavnika u oblasti interaktivne nastave i metodike nastave za inkluzivno obrazovanje; obrazovanje u zajednici u seoskim sredinama i promovisanje mira i tolerancije kroz mirovne klubove za decu.

UNICEF 2008-10-02 2010-12-31 450 000 200 000

Usluge za obrazovanje manjina

Izgradnja kapaciteta u tri opštinske uprave za obrazovanje i civilnog društva za obrazovanje manjina.

UNICEF 2009-01-15 2010-12-31 106 000 53 000


219

2. PREDŠKOLSKO


Opis ciljeva projekta/programa Organizacija /

agencija donator Usvojen datum

početka

Usvojen datum

završetka



Multikulturno predškolsko vaspitanje

Multikulturalno predškolsko vaspitanje na Kosovu. Višejezički i multikulturalni vrtići, obuka kadra, informisanje roditelja i lokalne zajednice, i aktivnosti prema opštinama i Ministarstvu obrazovanja.

Norveška 2008-11-01 2010-12-01 600 136 200 045

Mozaik-A model za pomirenje zajednica kroz multikulturalno, dvojezično predškolsko vaspitanje na Kosovu

a) Smanjiti sukob u zajednicama kroz veću interakciju između pripadnika različitih etničkih zajednica. b) Unaprediti veštine nastavnika koji učestvuju da utiču na filozofiju mozaika. c) Stvoriti jedinstveni prostor za decu.

MSP Norveške - Save the Children

Norveška 2010-01-01 2010-12-01 177 270 177 270

Promovisanje inkluzivnog obrazovanja za predškolsku decu ometenu u razvoju

a) Ravnopravan pristup obrazovanju. b) Kvalitetno predosnovno i osnovno obrazovanje.

Save the Children Italija

2010-01-01 2010-12-31 144 343 144 343

Unapređenje kvaliteta obrazovanja za predškolsku decu kroz obnovu

Unaprediti pristup i kvalitet obrazovanja za predškolski uzrast u vrtićima u Peći i Gnjilanu kroz rekonstrukciju i obnovu vrtića.

Save the Children Italija

2010-01-01 2010-09-30 60 000 60 000


220

3. STRUKOVNO OBRAZOVANJE I OBUKA

Naziv projekta / programa Opis ciljeva projekta/programa


Usvojen datum

početka

Usvojen datum

završetka



ECONET- Training Firm Network SEE, 2010-2013.

Izgradnja kapaciteta i obuka za nastavnike i razredne starešine u strukovnim školama u oblasti metodike prakse u firmama. Obuhvatiti uređenje od šest novih praktičnih odeljenja u školama u Kosovom Polju, Vučitrnu i Srbici.

Austrijska agencija za razvoj

2010-04-01 2013-12-

31 400 000 106 667

Promovisanje zapošljavanja kroz razvoj poslovanja i veština/Poljoprivredno SOO 2008-2012.

1: Podrška agrobiznisu, 2: Unapređenje mogućnosti zapošljavanja za mlade, 3. Praktična obuka za nastavnike, 4. Veze između škola i tržišta rada, 5. Izgradnja kapaciteta.

Danska 2008-01-06 2012-01-

12 4 000 000 1 000 000

EU KOSVET VI – Razvoj planova za strukovnu i praktičnu obuku i razvoj preduzetničkih veština

Projekat će podržati vladu u njenoj reformi sistema SOO u cilju premošćavanja razlika između formalnog obrazovanja, obuke i rada, promovisanju obuke vođene potražnjom i obezbeđivanja tržišta rada relevantnog za mlade ljude u potrazi za poslom.

EK 2009-10-21 2011-10-

21 1 898 000 949 000

Obuka za 10 omladinaca u oblasti turističke privredne delatnosti

U Francuskoj će pohađati obuku iz oblasti turističke delatnosti 10 omladinaca sa Kosova (uglavnom iz okoline Prizrena).

Ambasada Francuske 2010-03-22 2010-04-

23 24 500 24 500

Promovisanje centara za strukovno obrazovanje u kontekstu reforme strukovnog obrazovanja na Kosovu

Uspostavljanje centara kompetentnosti kao važan element sistema SOO orijentisanog ka potražnji, usklađenog sa propisima EU; povezivanje centara kompetentnosti i tržišta rada; Ispitivanje sistema upravljanja kvalitetom za SOO u centrima kompetentnosti; unapređenje mogućnosti zapošljavanja za svršene učenike SOO.

Savezno ministarstvo za ekonomsku

saradnju i razvoj (BMZ) – Nemačka

2009-06-22 2012-12-

31 8 000 000 2 285 714


221

Podrška reformi SOO na Kosovu

Ojačati sposobnost MRSP i centara SOO da se prilagode SOO i da isto obezbede. Izgrađuje, obučava i oprema centre SOO, doprinosi na nivou politike.

Luksemburg 2007-01-01 2010-01-

07 3 500 000 1 166 667

Jačanje strukovne obuke na Kosovu – produženje projekta

Doprineti dugoročnom smanjenju siromaštva obezbeđivanjem pravičnog i nepristrasnog pristupa kvalitetnoj obuci, koja se odmah može iskoristiti na tržištu rada.

Luksemburg 2010-10-07 2012-12-

31 2 150 000 955 556

Podrška projektu MONT za škole izuzetnosti

Izgraditi, opremiti i osposobiti nove škole izuzetnosti u Prizrenu i Uroševcu.

Luksemburg 2010-01-01 2014-12-

31 12 316 000 3 079 000

Izgradnja strukovnih škola u Srbici i Mališevu

Izgradnja dve strukovne srednje škole, jedna u oblasti inženjerstva u Srbici i jedna ekonomska u Mališevu. Obezbeđivanje opreme za date škole.

Norveška 2008-12-03 2011-03-

01 14 072 906 6 254 625

Obuka nastavnika za strukovne škole u Srbici i Mališevu

Norveška 2009-09-09 2011-12-

31 412 131 176 628

Podrška strukovnom obrazovanju

Povezivanje i poklapanje sistema strukovnog obrazovanja i obuke na Kosovu sa uslovima tržišta rada, premošćavanje razlika prema standardima EU i omogućiti zapošljavanje za mlade učesnike. Projekat se bavi reformom celog sistema SOO.

Švajcarska agencija za razvoj i saradnju

2010-01-01 2012-12-

31 3 400 000 1 133 333

Radionica tkanja, krojenja i šivenja

Za većinu žena u seoskim sredinama regiona Peći ova radionica će biti jedino mesto na kojem one mogu da budu u interakciji, da upoznaju druge, da razmenjuju iskustva i nauče nešto novo. Takvi napori su veoma važni za izgradnju poverenja.

Holandija 2009-07-12 2010-07-

07 6 400 6 400


222

Uspostavljanje centra kompetentnosti u oblasti IKT u Prištini

Centar kompetentnosti za IT bi profesionalno obrazovao mlade ljude i dodatno obrazovao već zaposlena lica, i održivo bi ponudio različite usluge za potrebe opštine, kao i za Kosovo u celini, u oblasti obrazovanja i svesti o IT.

JICA 2011-04-01 2013-09-

01 7 000 000 2 800 000

Aktivni program tržišta rada za mlade

Unaprediti mogućnosti zapošljavanja za učenike strukovnih škola promovisanjem obuke zasnovane na radu: (a) kroz praksu na radnom mestu, (b) karijernu orijentaciju i savetovanje, (c) mere bezbednosti na radnom mestu, (d) pomoći MONT da osmisli politiku za primenu zakona o strukovnom obrazovanju i za osmišljavanje obuhvatnog plana za praksu.

Vlada Norveške 2008-12-01 2011-12-

31 965 599 321 866

Politika za obuku nastavnika, okvir kvalifikacija, razvoj škola, decentralizaciju, više strukovno obrazovanje i zapošljavanje.

Analitički rad i savetovanje za politiku obrazovanja na Kosovu, obučavanje aktera i pomaganje programa i ciklusa projekata EK. Izgradnja kapaciteta finansiranjem učešća u regionalnoj saradnji u Zapadnom Balkanu i Turskoj. Sticanje znanja kroz međusobnu i kolegijalnu obuku na nivou EU i međunarodnom nivou.

EU Brisel/ETF 2011-01-01 2013-12-

31 450 000 150 000


223

4. STRUČNO USAVRŠAVANJE NASTAVNIKA



Usvojen datum

početka

Usvojen datum

završetka



Nova metodika nastave i učenja za nastavnike osnovnih škola

Izgradnja kapaciteta i obuka za nastavnike osnovnih škola u oblasti nove metodike nastave i učenja, prema individualizovanom učenju. To obuhvata određenu tehničku opremu za didaktičke centre u Peći, Gnjilanu, Prizrenu i Prištini.

Austrijsko savezno ministarstvo

prosvete, umetnosti i kulture (BMUKK)

2009-09-01

2011-09-01

90 000 45 000

Obuka nastavnika: kvalifikacije nastavnika i direktora škola

Cilj projekta je jačanje i unapređivanje kvaliteta obrazovanja na Kosovu kroz razvoj održivog sistema obuhvatne obuke nastavnika na radnom mestu, kao i obuke direktora škola da bi se unapredili kapaciteti upravljanja na lokalnom nivou.

EK 3 500 000

1 166 667

Razvoj osiguranja kvaliteta, akreditacije i razvoj NAK i NOK na Kosovu

Ovaj projekat daje podršku uspostavljanju i funkcionisanju Kosovske agencije za kvalifikacije, kao i za primenu NOK – kosovskog okvira kvalifikacija.

EK 2009-01-

09 2011-01-

09 1 922 000

640 667

Podrška razvoju centra za obuku nastavnika na radnom mestu u Univerzitetu u Prištini

Savetodavne usluge zajedno sa koledžom Sv. Patrik iz Dablina u finansiranju i razvoju centra za obuku u Prizrenu.

Hrvatska

Podrška stvaranju pedagoškog instituta Kosova

Unapređenje obrazovnog sektora u skladu sa standardima EU, promovisanje obuke i istraživanja.

Italijansko Ministarstvo spoljnih poslova/ Generalna

uprava za razvoj i saradnju

2007-06-01

2010-06-01

667 624 222 541


224

5. VISOKO OBRAZOVANJE



Usvojen datum

početka

Usvojen datum

završetka



Tehnička pomoć MONT u reformi visokog obrazovanja

Austrijska agencija

za razvoj 2010-01-05 2010-12-31 40 000 40 000

Izgradnja kvalitetnog znanja i veština za socijalni i ekonomski razvoj – Podrška reformisanom visokom obrazovanju na Kosovu 2008-2011.

Razvoj i osavremenjivanje visokog obrazovanja na Kosovu, čvrsto usredsređeno na povezivanje visokog obrazovanja, tržišta rada, podržavanje zaposlenja i mogućnosti zapošljavanja. U svim predloženim merama posebna pažnja se poklanja institucionalnim i ljudskim kapacitetima.


2008-01-02 2011-01-31 833 300 277 767

Izazovi na Balkanu 2008 –2010 – Podtakmičenje za Kosovo

Podrška studentima iz JIE za nove perspektive i veze u visokom obrazovanju. Cilj je otvaranje mogućnosti i novih perspektiva za studente kroz jačanje veza između visokog obrazovanja – zapošljavanja i obezbeđivanjem konkretnih mogućnosti za zapošljavanje.


2007-10-01 2010-09-31 100 000 33 333

Multidimenzionalni projekat za realizaciju institucionalizovanog partnerstva između Austrije i Kosova u oblasti visokog obrazovanja, istraživanja i inovacije – Konsolidacija

Austrijska agencija

za razvoj 2011-10-01 2013-12-31 2 000 000 500 000

Multidimenzionalni projekat za realizaciju institucionalizovanog partnerstva između

Multidimenzionalni projekat ima za cilj da reformiše i stabilizuje sistem visokog obrazovanja na Kosovu, u skladu sa načelima bolonjskog procesa, čime bi se doprinelo opštem cilju uspostavljanja dobrog

Austrijsko savezno ministarstvo

prosvete, umetnosti i kulture

2006-01-12 2010-12-31 2 860 000 572 000


225

Austrije i Kosova u oblasti visokog obrazovanja, istraživanja i inovacije (Institucionalno partnerstvo između Kosova i Austrije - KAIP)

sistema upravljanja na Kosovu u skladu sa evropskim standardima.

(BMUKK)

Stipendija za studije u Francuskoj

Cilj je da se podrže studenti diplomskih ili doktorskih studija koji studiraju u Francuskoj. Svake godine francuska ambasada nudi 2 nove stipendije studentima koji pripremaju diplomski ili doktorat u Francuskoj.

Ambasada Francuske

2009-01-10 2010-06-30 56 800 37 867

Podrška Katedri za francuski jezik na Univerzitetu u Prištini

Podrška postojanju lica čiji je francuski maternji jezik na katedri. Francuska ambasada određuje kandidata za poziciju i pokriva deo troškova/zarade.

Ambasada Francuske

2009-02-11 2010-05-29 3 000 3 000

Kosovski institut za žurnalistiku i masovnu komunikaciju

Kosovski institut za žurnalistiku i komunikacije (KIJAC). Projekat izgradnje institucija koji uvodi program diplomskih studija iz oblasti žurnalistike. Doprinosi političkom i kulturnom razvoju Kosova obezbeđivanjem profesionalnog razvoja u oblasti žurnalistike.

Norveška 2008-03-12 2010-12-31 3 207 034 1 603 517

Program stipendija za kosovske studente u Norveškoj

Stipendije za Kosovce koji studiraju u Norveškoj. Norveška 2009-01-01 2010-12-31 46 902 23 451

Dalji institucionalni razvoj i izgradnja kapaciteta za obrazovanje nastavnika na bosanskom jeziku

Dalji razvoj pristupa kvalitetnim programima za obrazovanje nastavnika na bosanskom jeziku u kampusu Univerziteta u Prištini u Prizrenu.

OEBS 2010-01-02 2010-01-02 93 000 93 000

Uspostavljanje centra za podršku studentima u univerzitetskom kampusu u Gračanici

Uspostavljanje centra za podršku studentima u univerzitetskom kampusu u Gračanici.

OEBS 2010-05-01 2010-12-31 25 000 25 000


226

Uspostavljanje centra za karijeru na Univerzitetu u Mitrovici

Dalji razvoj centra za karijeru na Univerzitetu u Mitrovici koji će unaprediti mogućnosti zapošljavanja za svoje studente i buduće svršene studente

OEBS 15/02/2010 2010-12-31 85 250 85 250

Podrška razvoju centra za obuku na radnom mestu u prizrenskom ogranku Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Prištini, 1. faza

Izgraditi institucionalni kapacitet na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Prištini kroz kvalifikovanije profesore koji obrazuju nastavnike i administratore tako da se neguje izuzetnost i pokrije obuka na radnom mestu za nastavnike na jezicima zajednica.

OEBS 2009-01-12 2010-01-12 82 960 82 960

Dalji razvoj istraživačkog kapaciteta i saradnje sa Univerzitetom u Mitrovici i Univerzitetom u Prištini

Kroz stvaranje udruženog programa u određenim disciplinama-oblastima sa Univerzitetom La Sapienza i Univerzitetom grada Dablina.

OEBS 2010-05-01 2010-08-21 Poverljivo ?

Evropski poslovni koledž za poslovne studije i javnu upravu u Mitrovici

Stvoriti održivost zaista inkluzivne visoke strukovne ustanove, proizvesti mlade stručne javne službenike i poslovne lidere u regionu Mitrovice, naviknutih na rad u multietničkim timovima. Povećati mogućnosti zapošljavanja kroz studijski program.

SIDA 2008-12-15 2011-03-30 2 735 779 1 094 312

NEWEN

Projekat sa ciljem da se uspostavi prekogranična mreža šest univerziteta u Zapadnom Balkanu (koji se nalaze u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i na Kosovu) i tri univerziteta i ustanova iz Holandije.

Holandija 2008-01-10 2010-05-31 120 708 43 455

Regionalni razvoj NVO

Regionalni projekat koji pokriva Albaniju, Bosnu, Kosovo, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju, i koji se sa NVO kao partnerima u realizaciji, usredsređuje na uvođenje tzv. „zelene agende“ u pogledu trajnog razvoja životne sredine.

Holandija 2006-12-13 2010-12-12 1 700 000 340 000

Letnji univerzitet u Mitrovici

Akademska kampanja na Univerzitetu u Mitrovici koja se obnavlja svake godine a u kojoj studenti različitog etničkog porekla ili nacionalnosti dobijaju mogućnost da dobiju diplomu priznatu širom

Holandija 2009-01-04 31/03/2011 700 937 280 375


227

Evrope, u izabranim akademskim predmetima.

Projekat institucionalnog razvoja obrazovanja (IDEP)

Dugoročni opšti cilj predloženog projekta je da se podrži Strategija za razvoj visokog obrazovanja. Konkretan cilj predloženog projekta je da se ojačaju sistemi, ustanove i kapaciteti upravljanja, potrebni za unapređenje kvaliteta obrazovanja.

Svetska banka/IDA 2007-01-01 2012-01-01 387 608 77 522

TEMPUS Program razmene za kosovske studente sa visokoškolskim ustanovama u Evropi.

EK 2010-01-01 2012-12-31 2 000 000 666 667

Program partnerstva u visokom obrazovanju sa Ekonomskim fakultetom Univerziteta u Prištini

Cilj ovog projekta je da se uspostavi odeljenje za računovodstvo i razvije novi program obračuna na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Prištini.

USAID 2007-02-15 2010-09-30 352 413 114 346

Program partnerstva u visokom obrazovanju sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Prištini

Cilj ovog projekta je da se unapredi obrazovanje iz oblasti telekomunikacija i računarske nauke na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Prištini.

USAID 2008-05-19 2011-06-30 290 716 123 834

Stvaranje studija trećeg ciklusa – doktorske studije iz oblasti meteorologije

Usklađivanje studija iz oblasti meteorologije u sistemu studija u tri ciklusa, prema bolonjskom procesu: stvaranje doktorskih studija iz oblasti meteorologije; stvaranje otprilike 10 novih kurseva i osavremenjivanje postojećih; unapređivanje laboratorijskih kapaciteta.

EK 2010-01-15 2013-01-15 1 049 313 349 667

Razvoj regionalnih interdisciplinarnih studija iz oblasti mehatronike

Stvaranje regionalnih interdisciplinarnih osnovnih akademskih i diplomskih akademskih studija iz oblasti mehatronike, prema industrijskim potrebama; stvaranje mreža između obrazovanja i industrije; razvoj kurseva za celoživotno učenje za mala i srednja preduzeća.

EK 2010-01-15 2013-01-15 894 395 283 132


228

Međunarodna združena master diploma u oblasti prirodne medicine

Osmišljavanje i razvijanje udruženih diplomskih akademskih studija iz oblasti prirodne medicine, i stalne obuke za nastavno osoblje; unapređenje i osavremenjivanje IT unapređenje nastave i projekata.

EK 2010-01-15 2013-01-15 1 350 353 450 118

Kosovski interdisciplinarni centar trougaonog znanja – doktorsko istraživanje i obuka za medicinsku i prirodne nauke

EK 2010-01-15 2013-01-15 943 963 314 654

Podrška razvoju struktura za osiguranje kvaliteta u privatnim visokoškolskim ustanovama na Kosovu

Glavni cilj je da se ojačaju centri za osiguranje kvaliteta u privatnim visokoškolskim ustanovama; uvođenje održivog sistema za osiguranje kvaliteta u svim privatnim visokoškolskim ustanovama. To bi omogućilo povećanje kvaliteta u nastavi i učenju.

EK 2010-01-15 2012-01-15 509 558 254 779

Korišćenje lokalnih resursa za mikroregionalni razvoj-održivi agrobiznis i turizam u južnom Balkanu

Uspostavljanje modularnih višestrukih studija između univerziteta u EU i van nje, u oblasti održive poljoprivrede, šumarstva, ruralnog razvoja, održivog turizma i ruralnog razvoja.

EK 2010-01-15 2013-01-15 1 214 605 404 868


229

Negovanje i razvoj kulture kvaliteta na Univerzitetu u Prištini

Opšti cilj projekta je da se neguje i razvije kultura kvaliteta na svim nivoima kao usluga podrške nastavi, učenju, istraživanju, administrativne podrške i podrške studentima, uzimajući u obzir unutrašnje i spoljne perspektive univerziteta.

EK 2009-09-15 2012-08-31 510 868 170 289

Razvoj preduzetništva i lokalne privrede u Albaniji, na Kosovu i u Makedoniji

Ovaj projekat ima za cilj da unapredi kapacitet konzorcijuma od devet univerziteta u Albaniji, na Kosovu i u Makedoniji i da doprinese razvoju preduzetništva i stvaranju preduzetničkog okruženja u tim zemljama.

EK 2009-09-15 2012-08-31 1 057 880 352 627

Usklađivanje nastavnog plana i programa za fizičko vaspitanje na Balkanu sa stanovišta EU

Uskladiti sadržaj i strukturu nastavnog plana i programa za fizičko vaspitanje među visokoškolskim ustanovama sa ciljem da se unaprede studijski programi, posebno sa biomedicinskog stanovišta, i da se naučna i obrazovna dostignuća obuhvate smanjivanjem razlika između ishoda učenja i socijalnih uslova i uslova tržišta rada, čime bi se povećale mogućnosti zapošljavanja za svršene studente fizičkog vaspitanja, kao i za postdiplomce, i rešile nove socijalne potrebe i potrebe za javnu zdravstvenu zaštitu na Balkanu.

Evropska komisija 2009-09-15 2012-08-31 766 000 255 333


230

Razvoj diplomskih akademskih studija iz oblasti obrazovanja

Širi ciljevi su da se uspostavi nova vizija i tradicija za pedagoško visoko obrazovanje, stvaranje dobiti od iskustva koje su stekle zemlje učesnice u skladu sa najnaprednijim i najuspešnijim iskustvom koje postoji. Uspostaviti novi status za nastavnike i stručnjake iz oblasti obrazovne nauke. Doprineti daljem razvoju stručnosti u obrazovanju. Obezbediti konkretnu osnovu za ponovno planiranje programa za obuku nastavnika pre zaposlenja, u skladu sa zapadno-evropskim trendovima. Stvoriti uslove za angažovanje studenata i učesnika obuke u obrazovno istraživanje.

EK 2009-09-15 2011-08-31 880 582 440 291

Unapređenje i uspostavljanje biotehnologije u visokom obrazovanju

Širi cilj je da se razviju međunarodno priznati standardi i uslovi za kvalifikaciju u obrazovanju, u novim osnovnim akademskim i diplomskim akademskim studijama u oblastima poljoprivrede i prehrambene industrije, u okviru ciljeva reforme visokog obrazovanja na partnerskom univerzitetu.

EK 2009-09-15 2010-08-31 766 101 766 101

Stvaranje kapaciteta za istraživanje i razvoj, kao i mehanizama za unapređenje saradnje između visokog obrazovanja i prirode

Projekat ima za cilj da doprinese stvaranju kapaciteta za istraživanje i razvoj, u skladu sa ciljevima TEMPUS programa i širim prioritetima za visoko obrazovanje i društvo (znanstveni trougao, obrazovanje-istraživanje-inovacije; razvoj partnerstava sa preduzećima).

EK 2009-09-15 2012-08-31 912 246 304 082

Fokus na rezultate i unapređivanje kapaciteta u sektorima koji su u tranziciji

Program za unapređenje kapaciteta u sektorima koji su u tradiciji (FORECAST) daje mogućnost za obuku i studije za ljude sa Kosova koji su aktivni u mnogim različitim zanimanjima, i pomaže lokalnim partnerskim organizacijama i ustanovama da rade efikasnije.

USAID 2005-09-28 2010-09-30 7 221 804 1 444 361


231

Partnerstva za razvoj visokog obrazovanja

USAID 2010-12-31 266 000 266 000

Hitno renoviranje objekata Univerziteta u Prizrenu

TIKA

2010-08-20

Upošljavanje 3 lektora iz Turske na Učiteljskom fakultetu u Prizrenu

TIKA

2010-09-01

150 000

150 000

Visoko obrazovanje na univerzitetima u Turskoj

Projekat obuhvata obezbeđivanje stipendija studentima koji žele da završe diplomske akademske i doktorske akademske studije na univerzitetima u Turskoj. U ovom trenutku, 473 studenata sa Kosova studira u Turskoj, preko tih stipendija. Stipendije pokrivaju smeštaj, školarine, dnevnice i druge vrste obrazovnih troškova.

Ambasada Turske

1 260 000

630 0


232

6. Obrazovanje odraslih



Usvojen datum

početka

Usvojen datum

završetka



Omladinski centri u Mitrovici i Vučitrnu

Cilj projekta je da mlade u Mitrovici i Vučitrnu naučni životnim veštinama. Omladinski centri pozivaju mlade na časove engleskog i IT i nude prostor za aktivnosti u slobodno vreme.

Finski KEO 2010-01-01 2010-12-31 149 000 149 000

Syd forum Kosovo

Ciljani mladi ljudi su u velikoj meri osnaženi, organizovani i aktivni građani, koji su priznati i koji aktivno doprinose demokratskom i miroljubivom društvu. Program će imati tri oblasti aktivnosti: jačanje omladinskih organizacija i mreža, rad mladih u zajednici i obrazovanje mladih lidera.

SIDA 2009-05-18 2012-12-31 1 842 367 526 391

Podrška za kosovske mlade lidere

Kroz ovaj program USAID procenjuje da će obuhvatiti oko 1200 mladih i da će ih osposobiti veštinama za rad i preduzetništvo, a 1100 mladih će dobiti iskustvo u radu kroz stažiranje i praksu u privatnom sektoru.

USAID 2008-09-16 2011-09-30 1 763 295 587 765

Obrazovanje odraslih na Kosovu

Unapređenje i podrška lokalnim strukturama za obrazovanje odraslih, kao doprinos stabilnosti na Kosovu, kroz podršku strukturama ustanova za obrazovanje odraslih.

Savezno ministarstvo za

ekonomsku saradnju i razvoj

(BMZ) – Nemačka

2010-01-01 2012-12-31 415 000 138 333

Projekat zapošljavanja i učešća mladih (YEP)

USAID 2010-09-01 2015-06-30

12 160 000

2 432 000


233

7. IKT



Usvojen datum

početka

Usvojen datum

završetka



Obrazovanje i zapošljavanje – oprema IT

EK 2010-10-01

2011-06-01

1 000 000 1 000 000

Obrazovanje i zapošljavanje – obuka o IT

EK 2010-02-01

2012-01-31

2 000 000 1 000 000

Pilot projekat za IT u oblasti obrazovanja na Kosovu (Rezolucija SB UN 1244)

Pilot projekat za IT u oblasti obrazovanja pod IPP 2008. predstavlja jednu od komponenti šireg programa za obrazovanje i zapošljavanje za Kosovo. Projekat će obezbediti obuku za nastavnike i prosvetne stručnjake u oblasti IKT.

EK 2010-01-02 2012-01-

02 1 979 500 989 750


234

8. Izgradnja kapaciteta na centralnom nivou



Usvojen datum

početka

Usvojen datum

završetka



Obuka za javne službenike u JIE 2009-2011.

Ojačati evropsku kompetentnost službenika u javnoj upravi kroz ciljano obrazovanje i obuku. Kosovska vlada bi trebalo da dobije pomoć u programima EU za saradnju oko sakupljanja sredstava i da učestvuje u strukturnoj reformi.


2009-01-06 2012-06-

30 110 000 36 667

Stipendije EU u javnoj službi

Stvoriti delotvornu, efikasnu i transparentnu javnu upravu na svim nivoima i unaprediti stručnost javnih službenika kroz stipendije u ključnim segmentima kosovske javne uprave.

EK 2008-09-19 2010-09-

19 1 000 000 500 000

Razvoj ljudskih resursa i administracije

Izgradnja kapaciteta za javne zvaničnike Kosova. Vlada Japana 2010-01-01 2011-12-

31

Projekat za izgradnju kapaciteta i reformu obrazovanja

CBERP je usredsređen na tri oblasti podrške – Okvir strateškog planiranja – da bi se obuhvatile sve relevantne oblasti obrazovanja u obuhvatnoj politici i planu realizacije, određivanje budžeta za sektor i finansiranje sektora – finansiranje prioritetnih potreba i kako unaprediti učinak postojećih sistema za upravljanje javnim finansijama, smanjiti rizike u sistemu, i izgraditi kapacitete centralnih agencija.

SIDA 2009-05-01 2011-06-

30 470 667 217 231


235

9. Razno


Opis ciljeva projekta/programa


Usvojen datum

početka

Usvojen datum

završetka



Podrška primeni celosektorskog pristupa u obrazovanju na Kosovu

Projekat obezbeđuje podršku za kapacitete za razvoj upravljanja i kvaliteta u opštem obrazovnom sistemu, kroz razvoj i primenu celosektorskog pristupa: izgradnja kapaciteta MONT i OUO; razvoj nastavnog plana i programa i obuka nastavnika.

EK 2009-10-

20 012-10-

20 2 869 000 717 250

Lepo Kosovo

Ovo je inicijativa koja se bavi nezaposlenošću na Kosovu kroz inicijative za otvaranje novih radnih mesta, koje u isto vreme promovišu obnovu gradskih sredina, unapređenje životne sredine u lokalu i razvoj otvorenih zelenih površina, rekreacionih površina i obnovu kulture.

EK 5 000 000 1 666 667

Studenski jesenji sajam Ima za cilj da podrži studenski jesenji sajam i da na njemu učestvuje.

Ambasada Francuske

2010-01-10

2010-11-30

1 850 1 850

Izazovi za mlade ljude na Kosovu

Da se osnaže mladi kroz podršku i izgradnju participatornih studentskih i omladinskih saveta, kroz P2P obrazovanje. Širenje znanja o STI i drugim zdravstvenim rizicima.

Luksemburg

2009-01-01

2010-12-31

604 200 302 100

Pristup obrazovanju za romsku, aškalijsku i egipćansku decu na Kosovu

a) Povećati svest među RAE decom i zajednicom o pravima, i povećati učešće RAE zajednice, kao i posvećenost inkluziji njihove dece u redovno obrazovanje. b) Škole dobijaju podršku oko preispitivanja svog pristupa i praksi.

Save the Children Švedska

2010-01-01

2010-12-31

54 100 54 100

draft kosovo education strategic plan 2011 …...strateŠki plan za obrazovanje na kosovu 2011-2016....

Documents