УВОД

Инвестиције у инфраструктуру су од кључне важности за промоцију даљих, приватних инвестиција и стимулисање економског раста. Ове потребе су посебно изражене у земљама са транзиционим привредама, где припада и Србија, па је неопходно унапредити деценијама запостављену постојећу инфраструктуру и изградити нову по стандардима развијених земаља, jeр je потребно привући њихов капитал. Готово увек када јавни сектор може да обезбеди ефикасне инфраструктурне пројекте, за последицу има повећање стимулације и могућности за приватне инвестиције.

Национални инвестициони план представља један од кључних приоритета развоја Републике Србије, a подразумева улагање у стратешке пројекте инфраструктуре, који касније доводе до отварања нових радних места, смањења сиромаштва и постизања благостања свих грађана.1

Развој инфраструктуре која ће допринети одрживом економском развоју, подизање животног стандарда, смањењу сиромаштва, смањењу зависности од климатских промена, заштити и очувању животне средине, и равномерном регионалном развоју.

Република Србија се налази у ситуацији где је неопходно ради даљег привредног развоја обезбедити одговарајућу, тј. неопходну инфрастуктуру. У нашој земљи приватни сектор није много заинтересован за развој инфраструктуре и зато су неопходне државне инвестиције за даљи развој привреде. 2

1. Национални инвестициони план

1 http://www.mnip.gov.rs/nip/Pages/Signature.aspx2 Jovancai, A., Nacionalni investicioni plan kao instrument politike javnih rashoda u Srbiji, doktorska disertacija, Megatrend univerzitet, Beograd, 2010.

Национални инвестициони план је покретач привредног развоја Републике Србије, снажна полуга за остваривање приоритета, као што су: јачање економије, раст друштвеног производа, раст инвестиција и извоза, смањење незапослености и побољшање животног стандарда.3

Влада Републике Србије ове приоритете може постићи само кроз веће улагање у саобраћајну и енергетску инфраструктуру, здравство, образовање, науку и друге области које доприносе привредном развоју.

Инвестирањем државног капитала у квалитетну саобраћајну инфрастуктуру у великој мери се смањују трошкови и ризик транспорта, а доступношћу електричне и гасне енергије може доћи до смањења и саме производње. Инвестиције државе у едукацију и научно истраживачки рад обезбеђују високообразовану домаћу радну снагу, док добар здравствени систем обезбеђује њихов дуг животни и радни век.

Национални инвестициони план, адекватним координисањем политика и програма у развоју инфраструктуре омогућава усмеравање средстава на оне инфраструктурне пројекте који су приоритет у погледу задовољења потреба грађана и развоја економије. Изградњом инфраструктурних објеката који се финасирају средствима Националног инвестиционог плана обезбеђују се услови за повећање конкурентности привреде, равномернији регионални развој, смањење сиромаштва и бољи стандард свих грађана.4

Национални инвестициони план је партнер и има подршку међународних финансијских организација и европских институција. Међународне финансијске организације и друге европске институције усмеравају додатна средстава за развојне пројекте у Србији.

Република Србија ће у процесу наставка европских интеграција, имати доступна и средства из предприступних европских фондова. Зато је од изузетног значаја што се реализацијом пројеката Националног инвестиционог плана, на свим нивоима, успоставља систем по коме ће се користити и средства Европске уније. На тај начин се гради институцијални оквир и повећава потенцијал за искоришћенње средстава која ће нам бити на располагању.

Крајњи циљ ових пројеката и улагања у инфраструктуру је настанак просперитетне, модерна и европска Србија.5

3 Gnjatović, D., Grbić,V., EKONOMSKA POLITIKA, Megatrend univerzitet, Beograd, 2009.4 http://www.mnip.gov.rs/nip/Pages/Signature.aspx5 Jovancai, A., Nacionalni investicioni plan kao instrument politike javnih rashoda u Srbiji, doktorska disertacija, Megatrend univerzitet, Beograd, 2010.

2

2. Врсте инфраструктурних пројеката са аспектом на саобраћајну инфраструктуру

Национални инвестициони план је највећи развојни програм Србије, а он обухвата: - Саобраћајну инфраструктуру (Путеви, Унутрашње саобраћајнице, Мостови, Железничка мрежа, Телекомуникације);- Економска инфраструктура (Технолошки паркови, Индустријске зоне, Бизнис инкубатори, Туристичке зоне);- Комунална инфраструктура (Водоводна мрежа, Кишна и фекална канализација);

- Енергетска инфраструктура (Далеководи, Гасоводи, Топловоди);

- Остала инфраструктура (Здравствена, Образовна, Спортска, Социјална, Културна).6

Приоритетни пројекти Националног инвестиционог плана 2008. године у процентима су били следећи:- Еколошка инфраструктура 3%

- Енергетска инфраструктура 5%

- Економска инфраструктура 11%

- Комунална инфраструктура 18%

- Саобраћајна инфраструктура 63%

6 Jovancai, A., Nacionalni investicioni plan kao instrument politike javnih rashoda u Srbiji, doktorska disertacija, Megatrend univerzitet, Beograd, 2010.

3

3. Саобраћајна инфраструктура

Саобраћај је један од најзначајнијих подсистема друштвеног система, а везан је за

кретања која произилазе из задовољења људских потреба. Кретање се остварује путем

саобраћајног система који чине разни видови (путеви, мостови, железнице,

телекомуникације). Сваки од видова саобраћајног система има и одговарајућу

инфраструктуру. 7

У данашњем свету скоро да се ништа не конзумира на месту производње, због чега

се може констатовати да би велики број производа био безвредан да не постоји развијене

транспортна мрежа.

Међутим, транспортне трошкове не треба гледати као препреку продуктивности,

већ обратно: они повећавају продуктивност привреде јер утичу специјализацију локације.

Развој саобраћаја подстиче просторну интеракцију преко стимулације специјализације

локација, јер она захтева побољшање транспорта како би се повезала места производње и

места потрошње. Све то за последицу има модернизацију саобраћаја, а упоредо са тим и

раст продуктивности и ефикасније коришћење капитала.8

3.1. Друмска инфраструктура

3.1.1. Закон о јавним путевима

Овим законом уређују се правни положај јавних путева, услови и начин

управљања, заштите и одржавања јавних путева, извори и начин финансирања јавних

путева, посебни услови за изградњу и реконструкцију јавних путева и инспекцијски

надзор.

Делатност управљања државним путевима обавља јавно предузеће које оснива Влада ,

Јавно предузеће “Путеви Србије”.

7 http://www.fren.org.rs/attachments/074_001%20Makroekonomska%20Projekcija%20Razvoja%20Srbije%202011-2020.pdf8 http://www.mnip.gov.rs/nip/Repository/Files/Download/Javni%20poziv%202012%20konacno%201.pdf

4

3.1.2. Финансирање јавних путева

Финансирање изградње и реконструкције, одржавања и заштите јавног пута

обезбеђује се из:

- накнада за употребу јавног пута;

- накнаде за одржавање државног пута у висини од 10,0% од акцизе на

деривате нафте;

- финансијских кредита;

- улагања домаћих и страних лица;

- буџета Републике Србије и

- других извора у складу са законом.

Путну мрежу Републике Србије чини :

- 17000 км (државни путеви првог и другог реда),

- 3098 мостова,

- 92 тунела,

- вредност путне мреже се процењује на 13 милијарди долара,

- 23780 км локалних путева,

- 2150 км Европских (Е-путева) путева,

- 422 км под наплатом путарине за пун профил,

- 182 км под наплатом путарине за полуаутопутни профил.

Главни циљеви развоја путне мреже Србије су:

- Изградња деоница Коридора 10,

- Очување постојеће путне мреже кроз активности редовног одржавања,

- Смањење броја повређених и погинулих у саобраћајним несрећама

Дугорочни планови су:

- Завршетак изградње деоница аутопутева,

- Рехабилитација основне мреже од значаја за Западни Балкан,

- Санацији мостова, тунела и клизишта,

- Увођење техничких мера за повећање нивоа безбедности саобраћаја,

- Увођење мера за побољшање заштите човекове околине,

5

- Увођење и имплементација нових технологија.9

3.1.3. Коридор 10

Коридор 10 је један од паневропских саобраћајних коридора који повезује хладна и

топла мора Европе, од Аустрије до Грчке. Обухвата како железнички (дужине 2528 км),

тако и друмски коридор (2300 км) и сврстан је у ТЕМ (Trans Europian Motorways).

Национални значај ове саобраћајнице је озваничен кроз Национални инвестициони

план који је Коридору 10 доделио улогу окоснице развоја домаће саобраћајне

инфраструктуре, а тиме и целе привреде. За развој Србије показало се да је од највећег

значаја изградња нове и реконструкција постојеће саобраћајне инфраструктуре.

Главни правац пружања Коридора 10 је: Салцбург – Љубљана – Загреб – Ниш –

Скопље – Велес – Солун, са четири крака. Та четири крака су:

- Крак А – Грац – Mарибор – Загреб,

- Крак Б – Будимпешта – Нови Сад – Београд,

- Крак Ц – Ниш – Софија( Димитровград - Истамбул – веза преко Коридора 4) и

- Крак Д – Битољ – Флорина – Виа Егнација – Игуменица.

Укупна дужина предвиђене путне мреже у Коридору 10 на тлу Србије, када буде

потпуно изграђена износиће 850 км: oд границе са Хрватском до Бубањ Потока - 130 км,

oд Хоргоша до Прешева – 580 км и од Ниша до Димитровграда – 85 км. Важно је

нагласити да је деоница обилазног аутопута Батајница – Добановци (9,7 км), део Коридора

10 – крак Б, a деоница Добановци – Бубањ Поток (37,3 км) je део основног Коридора кроз

Србију.10

9 www.balkanpartnership.eu/.../Vuksanovic_Putevi_Srbije_31.01.2011...10 http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrGradjevinarstvo/TemaMeseca/KORIDOR%2010.pdf

6

Слика 1.: Коридор 10

7

3.1.4. Гранични прелази на Коридору 10

Гранични прелази су места где се троши пуно времена на постојеће процедуре.

Огромне уштеде времена се могу постићи добром организацијом и технологијом рада.

Надлежни државни органи су носиоци таквих активности.

Учесници у граничним процедурама су: полиција, царина, инспекција и железница.

За смањење времена задржавања на граничним прелазима потребна је добра

синхронизација рада у заједничкој граничној станици. Додатно смањење времена

остварује се паралелним радом служби две државе.

Пример ефеката Споразума на граничном прелазу Димитровград:

- У путничком саобраћају, просечно бављење возова од 150 минута, скраћено на 50

минута.

- У теретном саобраћају, са просечних 1200 минута (око20 сати) просечно време

задржавања скраћено на 500-600 минута (око10 сати).

3.2. Железничка инфраструктура

Процес интеграције Европе прати пораст привредног развоја и ефикасности

пословања, што последично доводи и до повећања мобилности.

Стратегија развоја саобраћаја, која би обезбедила одрживу мобилност у условима

еколошке и енергетске кризе, рачуна на значајну улогу железнице.

Железница је применом савремених техничких и технолошких достигнућа

(концепт великих брзина) доказала да је најрационалније превозно средство са низ

предности у односу на друге видове транспорта:

- успешно конкурише авионском саобраћају на растојањима 500-1000 км

- има специфичан конфор (могућност кретања, рада, разоноде, одмора)

- комплементарна је са другим видовима транспорта и омогућује комбиновање путовања

- заузима два пута мање земљишта од аутопута истог капацитета

- потрошња енергије по јединици превоза је два пута већа у друмском саобраћају

- еколошки је најприхватљивија – еколошке штете саобраћаја у ЕУ износе 4,6%

националног дохотка (92% на друм, 6% на авион и свега 1,7% на железницу)

8

-безбедност је велика предност железнице (број погинулих на железници и на друму је у

односу 1:100, а број повређених у односу 1:3500)

Све ово је утицало да се дефинише Трансевропска мрежа пруга за велике брзине.11

3.2.1. Планови и стандарди развоја железничке инфраструктуре

- Европски Споразум о најважнијим међународним магистралним пругама ( АГЦ),

- Европски Споразум о пругама за комбиновани превоз (АГТЦ),

- Мрежа пруга за велике брзине Европе,

- Паневропски приоритетни саобраћајни коридори,

- Споразум о мреживисоке перформансе у југоисточној Европи (СЕЕЦП)

3.2.2. АГЦ и АГТЦ споразуми

Споразум о најважнијим железничким пругама(АГЦ) дефинише техничке

карактеристике реконструкције, изградње и опремања мреже “Е” пруга за брзину од 160

км/сат, са циљем дa представља хомоген систем способан да железници омогући

одговарајућу улогу у дужем временском периоду. (Споразум закључен у Женеви 1985, а у

Скупштини СФРЈ ратификован 1989.)

Споразум о главним пругама у међународном комбинованом превозу (АГТЦ)

израђен је због потребе да се међународни комбиновани превоз у Европи учини

ефикаснијим ипривлачнијим за клијентелу и да се уведе правни оквир за усклђен развој

комбинованог превоза и инфраструктуре. (Споразум закључен у Женеви 1991, у

Скупштини Србије ратификован 2005.)

3.2.3. Мрежа пруга велике брзине

11 http://www.mi.gov.rs/koridor%20x_files/zeleznicki%20koridor%20x.pdf

9

Мастрихтски договор (1993.) предвиђа стварање Мреже пруга за велике брзине

Европе и наглашава одлучујућу улогу коју ће она имати у економском развоју.

Мрежа пруга за велике брзине повезује велике градске центре Европе на начин који

одговара захтевима будућности.

Мрежу чине:

- нове пруге способне за брзине веће од 250 км/сат

- постојеће пруге реконструисане за брзине 200+/-20 км/сат

Возови великих брзина одавно саобраћају између градова: Француске, Немачке, Италије,

Белгије, Холандије, Велике Британије, Шпаније, Јапана, Кореје, Кине, а данас и Турске.

3.2.4. Циљеви развоја

Стање железничке инфраструктуре, национални и европски значај овог коридора,

захтеви за високим нивоом услуге у превозу путника и робе, глобална стратегија

рационалне прерасподеле саобраћаја са аспекта очувања и заштите животне средине,

указују на потребу модернизације инфраструктуре Коридора Х.

Модернизација мора одговарати потребама, у складу са плановима суседних

земаља и Европе као целине.

Циљ је да се адекватним мерама и у разумном временском периоду постигне такав

ниво стања инфраструктуре, који ће , уз модернизацију возних средстава, омогућити да

овај коридор испуни захтеве националне и европске мреже, а да Железница Србије

нивоом услуге привуче путнике и робу и успешно послује, имајући у виду јавну и

комерцијалну функцију.

Инфраструктура са опремом мора да буде савремена и да одговара техничким

стандардима за интероперабилност (ЕЦТСИ), како би могла да прими и друге оператере.12

Програм модернизације Пруге Коридора 10 треба да буду:

12 http://www.mi.gov.rs/koridor%20x_files/zeleznicki%20koridor%20x.pdf

10

- реконструисане у двоколосечне пруге за мешовити путнички и теретни саобраћај,

електрифициране и опремљене савременом сигнализацијом,

- Пројектоване за брзине 160-200+/-20 км/сат,

- Оспособљене за све технологије комбинованог превоза.

У чворовима великих градова (Београд, Ниш, НовиСад, Суботица) постићи складан

развој железнице и града, а железницу приближити корисницима услуга:

- Станице опремити као места размене између саобраћајних мрежа (воз, аутобус,

метро, трамвај) интегрисане у урбанистичко окружење са пословним и комерцијалним

садржајима,

- Робне терминале на местима контакта железнице са друмским, ваздушним и

речним саобраћајем формирати као мултимодалне логистичке центре.

Могући ефекти модернизације железница, као моћног система, могу и треба да

имају значајну улогу у креирању одрживе мобилности. То је показао концепт “великих

брзина” који се реализује у ЕУ, са спектакуларним резултатима. Овај концепт представља:

квалитетну инфраструктуру, технолошки савремена возна средства и савршену

организацију саобраћаја, што омогућава да железница истакне многе предности и поправи

свој економски положај.

Железница ће, као најрационалнији и еколошки најповољнији вид транспорта,

значајно повећати учешће у копненом превозу, уз следеће ефекте:

- краће враме путовања и већа безбедност,

- мања потрошња енергије и мањи трошкови превоза,

- развој привреде и отварање нових радних места (улагање у шинске системе од 100

милиона евра и запошљавање 2000 радника),

- очекује се да ће од 4 милијарде евра уложених у изградњу, око 2 милијарде остати у

Србији,

- повећање прихода железнице, а посебно од транзита,

- очување и заштита животне средине са смањењем екстерних трошкова.

Према „Банкарском досијеу“ (1991. ЦИП-СОФРЕРАИЛ) за модернизацију пруга у

Коридору 10 стопа инерне рентабилности износи 8,4%, а друштвене 16%, што одговара

просечним стопама пруга за велике брзине у Европи.13

13 http://www.mi.gov.rs/koridor%20x_files/zeleznicki%20koridor%20x.pdf

11

Слика 2: Савремена возна средства

Слика 3 : Железнички Коридор 103.3. Телекомуникациона инфраструктура

Телекомуникације чине једну од инфраструктурне привредне гране. Стога улагање

у телекомуникациону и информациону инфраструктуру представља један од главних

покретача економског напретка. Уколико посматрамо са аспекта привреде,

информационо-комуникационе технологије су средство за модернизацију и побољшање

12

конкурентности, а уколико посматрамо са аспекта грађана оне представљају средство које

омогућава бољи приступ информацијама и побољшава квалитет живота. Позитивни

ефекти које телекомуникације имају на друштво је што омогућавају нове методе

комуникације и социјалног дијалога, доприносе развоју демократије и смањењу

социјалних и географских дискриминација. Уколико посматрамо земљу у целини, оне дају

могућност за промовисање „имиџа” земље, проширивање њених интереса, очување

културног наслеђа и идентитета, одржавање блиског контакта с дијаспором, као и

могућност стварања услова за улазак у Европску унију.

Брз развој телекомуникација и информационо-комуникационих технологија, у

савременом свету који је већ ушао у еру дигиталне поделе, има стратешки карактер и

вишеструки значај на политичком, економском, социјалном и информативном плану. У

таквим условима дефинисање стратешких циљева развоја телекомуникација за земље у

транзицији као што је Република Србија од посебног је државног интереса са бројним

утицајима, пре свега у сфери економског опоравка и раста.

Оно што би могли да наведемо као циљеве које жели да постигне Република Србија

улагањем у ову грану привреде је омогућавање еlektronske javne nabavke, E – Srbija и не

мање битно мodernizacija lokalnih samouprava ( e- uprava ). 14

4. Економска инфраструктура

Економска инфраструктура је област улагања која подразумева инфраструктурно

опремање и улагање у развој: индустријских зона слободних зона, робно-транспортних и

логистичких центара, бизнис инкубатора, технолошких паркова и туризма – планинског,

бањског, сеоског и наутичког туризма, као и туристичких центара на рекама и језерима.

14http://www.mtid.gov.rs/wpcontent/uploads/Dokumenti/Strategije_akcioni_planovi/Strategija_i_akcioni_plan_za_razvoj_telekomunikacija.pdf

13

5. Комунална инфраструктура

Комунална инфраструктура је област у коју се улаже у изградњу нових, ширење и

реконструкцију постојећих мрежа водовода, канализација, као и система за пречишћавање

вода. 15

6. Енергетска инфраструктура

Поуздано и сигурно снабдевање енергијом један је од основних предуслова

привредног развоја. На основу анализе релевантних чинилаца, може се закључити да

енергетски сектор Републике Србије карактеришу бројни проблеми који могу бити

ограничавајући чиниоци даљег привредног развоја: висок ниво енергетске увозне

зависности са тенденцијом даљег раста, основни енергетски индикатори не само да

превазилазе стандарде ЕУ него су лошији од већине земаља региона, стање

инфраструктурних капацитета је неадекватно од већине земаља, ниво пословне

ефикасности енергетских привредних субјеката је незадовољавајући.

Сагледавањем тренутног стања енергетског сектора, у смислу импликација које

може имати на даљи привредни развој Србије, дефинисани су следећи стратешки циљеви:

- Привлачење инвестиција у изградњу нових и модернизацију постојећих

електроенергетских капацитета у вредности од око 9 млрд. EUR и oko 4 млрд. EUR

инвестиција у гасном сектору,

- Диверзификација извора снабдевања енергијом и унапређење шире примене

обновљивих извора енергије и

- Унапређење енергетске ефикасности у свим секторима производње и потрошње

енергије.

Како би се реализовали наведени приоритети неопходно је да се предузме низ мера

и активности, међу којима се по значају издвајају следеће: уклањање ценовних

диспаритета међу енергентима и увођење компоненте заштите социјално угрожених

потрошача енергије, спровођење реорганизације и корпоратизације енергетски субјеката,

усвајање новог Закона о енергетици и Закона о рационалној употреби енергије, уклањање

15 http://www.mnip.gov.rs/nip/Repository/Files/Download/Uputstvo%20za%202012%20final.pdf

14

административних препрека и доношење подстицаја на системском нивоу за стимулисање

инвестиција у енергетске пројекте, а посебно у оне који се базирају на обновљивим

изворима енергије и др.

Србија је потписница Уговора о оснивању Енергетске заједнице Југоисточне

Европе и у складу са тим је обавезна да изврши хармонизацију законодавног оквира са

директивама ЕУ. Обављање енергетске делатности у Србији уређено је Законом о

енергетици из 2004. Године на основу кога је основана Агенција за енергетику и

формирана Агенција за енергетску ефикасност. Како је у међувремену на нивоу ЕУ

усвојен нови, трећи енергетски пакет директива од којих су најзначајније Директива ЕУ

72/2009 и Директива ЕУ 73/2009, као и пакет прописа о климатским променама, у току је

израда Нацрта новог Закона о енергетици.

Стратешки циљеви развоја енергетског сектора Републике Србије су дефинисани у

оквиру Стратегије развоја енергетског сектора Србије до 2015. године који је усвојила

Народна скупштина у мају 2005. године, а услови, начин и динамика њиховог

остваривања су одређени Програмом остваривања Стратегије развоја енергетике Србије за

период од 2007. године до 2012. године.

На основу анализе стања енергетског сектора дефинисани су следећи стратешки

правци развоја енергетског сектора:

- Привлачење инвестиција како би се обезбедило сигурно и поуздано снабдевање

енергијом,

- Диверзификација извора снабдевања енергијом и унапређење шире примене

обновљивих извора енергије и

- Унапређење енргетске ефикасности у свим секторима производње и потрошње

енергије.16

7. Остала инфраструктура

Област улагања у здравсто подразумева реконструкцију, адаптацију, изградњу

објеката свих нивоа.

16 http://www.fren.org.rs/attachments/074_004%20Infrastrukturni%20Prioriteti.pdf

15

Образовање и наука је област која подразумева улагање у реконструкцију,

адаптацију и изградњу објеката предшколског, основног, средњег, вишег и високог

образовања, ученичког и студентског стандарда, научних института и других научних

установа ради унапређења инфраструктуре за научна истраживања.

Социјална заштита је област која обухвата улагања у центре за социјални рад и

установе социјалне заштите специјализоване за одређене групе корисника.

Улагање у културу обухвата реконструкцију, адаптацију и изградњу објеката

културе као што су позоришта, музеји, културно историјски споменици, домови културе.

Спорт је област улагања која обухвата реконструкцију, адаптацију и изградњу

објеката и простора намењених за спортске активности. Вере као област улагања обухвата

адаптацију и реконструкцију верских објеката.17

ЗАКЉУЧАК

Циљ овог семинарског рада је да се покажу позитивни ефекти улагања у

инфраструктуре различитих области.

Национални инвестициони план подразумева улагање у стратешке пројекте

инфраструктуре који би чинили основу за смањење незапослености, сиромаштва и

постизање општег благостања свих грађана. Национални инвестициони план је усвојен

2006. године, од када се и бележи његова примена по унапред утврђеном принципу.

Од времена када је потреба за саобраћајем постала велика, налазили су се бољи

начини за превоз путника и робе. Унапређење превозних средстава као и унапређење

саобраћајне инфраструктуре омогућавале су боље услове транспорта.

Улагање у телекомуникациону и информациону инфраструктуру представља један

од главних покретача економског напретка. Брз развој телекомуникација и

информационо-комуникационих технологија има стратешки карактер и вишеструки значај

на политичком, економском, социјалном и информативном плану.

Поуздано и сигурно снабдевање енергијом један је од основних предуслова

привредног развоја.

17 http://www.mnip.gov.rs/nip/Repository/Files/Download/Uputstvo%20za%202012%20final.pdf

16

Поред свега наведеног неопходни услови за опште благостање једне земље и њену

интеграцију у светске економске токове захтева и улагање у образовање, здравство,

културу, спорт.

Садржај

УВОД 1

1. Национални инвестициони план 2

2. Врсте инфраструктурних пројеката са аспектом на саобраћајну инфраструктуру 33. Саобраћајна инфраструктура 43.1. Друмска инфраструктура 4

17

3.1.1. Закон о јавним путевима 43.1.2. Финансирање јавних путева 53.1.3. Коридор 10 63.1.4. Гранични прелази на Коридору 10 8

3.2. Железничка инфраструктура 8

3.2.1. Планови и стандарди развоја железничке инфраструктуре 93.2.2. АГЦ и АГТЦ споразуми 93.2.3. Мрежа пруга велике брзине 10

3.2.4. Циљеви развоја 103.3. Телекомуникациона инфраструктура 134. Економска инфраструктура 14

5. Комунална инфраструктура 14

6. Енергетска инфраструктура 14

7. Остала инфраструктура 16

ЗАКЉУЧАК 16

Literatura:

1. Гњатовић, Д., Грбић, В.,: Eкономска политика, Мегатренд универзитет, Београд, 2009.

2. Joванцаи, A.,: Национални инвестициони план као инструмент политике јавнбих расхода у Србији, докторска дисертација, Мегатренд универзитет, Београд, 2010.

18

3. 3.http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrGradjevinarstvo/TemaMeseca/KORIDOR%2010.pdf

4. http://www.ses.org.rs/pdf/kopaonik2010/Verica_Kalanovic.pdf

5. http://ww.mi.gov.rs/koridor%20x_files/zeleznicki%20koridor%20x.pdf

6. http://www.fren.org.rs/attachments/074_004%20Infrastrukturni%20Prioriteti.pdf

7. http://www.ses.org.rs/pdf/kopaonik2010/Verica_Kalanovic.pdf

8. 10.http://www.mnip.gov.rs/nip/Repository/Files/Download/Uputstvo%20za%202012%20final.pdf

9. 11.http://www.mtid.gov.rs/wpcontent/uploads/Dokumenti/Strategije_akcioni_planovi/Strategija_i_akcioni_plan_za_razvoj_telekomunikacija.pdf

10. www.balkanpartnership.eu/.../Vuksanovic_Putevi_Srbije_31.01.2011...

11. http://www.mi.gov.rs/koridor%20x_files/zeleznicki%20koridor%20x.pdf

19