Ekonomska i budetska politika

Sneana orevi

Ekonomska politika: Odravanja prosperitetne ekonomije i obezbeivanje ekonomskog rasta i prosperiteta drutva. Standard graana i blagostanje. Ciklinost privrednih kretanja od uspona, staliblnosti, usporavanja rasta, recesije, pada pa opet preko uspona. Od recesije 1930 godine vlast pokuava da kontrolie i da utie na ekonomiju a isti liberalni koncept Adama Smita se povlai. Vlast koristi razne instrumente:poreska politika, monetarna politika, regulacija biznisa, troenje drave... Lokalna vlast brojne instrumente za LER. Posledica kriza je podizanje kvaliteta regulative i procedura da obezbede sigurniji nain poslovanja. U amerikom drutvu dominira shvatanje da prevelika regulativa u ekonomiji nije dobra i da je veoma bitno pronai pravu i neophodnu meru regulacije

Smisao ekonomske politike

Ciljevi ekonomske politike

Ekonomski rast: porast proizvodnje roba i usluga izraen na godinjem nivou (rast GDP ili GDP po glavi stanovnika). Sa ek.rastom rastu plate, porezi, potronja... Nivo zaposlenosti: ideal puna zaposlenost (varira 1993 -7,5 , 2000 - 4% i 2009 - 12%). Vea zaposlenost: vie plata, poreza, troenja, investicija, manja soc. davanja. Bitno je identifikovati strukturu nezaposlenih... Stopa inflacije i stabilna valuta: pad vrednosti novca, pad objektivne kupovne moi, rast cena. indeks cena roba i usluga na malo (potroaka korpa- vrednost) Trgovinski balans izmeu uvoza i izvoza. + ili -. Globaliz. intenzivira trgovinu (liberalna ili protekcionistika: zatitne kvote i tarife na uvezenu robu) Uspena kontrola i servisiranje budetskog deficita: ravnotea prihoda i rashoda. Znak dobrog upravljanja finansijama, stabilne privredne situacijea i odgovornosti prema graanima i poreskim obveznicima. Dileme, do koje mere dug ?

Potroaka korpa u SAD

hrana i pie: cerealije, mleko, kafa, piletina, vino, gotovi

obroci i snacks; stanovanje: rente za iznajmljeni stan, renta vlasnika kue ili stana, grejanje, nametaj za spavau sobu; odea: muke koulje i jakne, enske haljine, nakit; transport: nova vozila, osiguranje, benzin, avionske karte; zdravstvene usluge: lekovi i drugo na recept, usluge lekara, usluge bolnice, briga o oima, naoare i medicinski tretman; rekreacija: sportska oprema, ulaznice za nacionalne parkove, televizija, kablovska, kuni ljubimci i proizvodi za njih; obrazovanje i komunikacija: kolarine za univerzitete, potanske i telefonske usluge, kompjuterski softveri i programi; druga dobra i usluge: duvan i duvanski proizvodi, frizeri i druge line usluge, trokovi sahrane.

U Srbiji ? U Nemakoj ? U Italiji ?

Povezanost svih ekonomskih ciljeva

Negativna korelacija, izmeu zaposlenosti i inflacije. Sa rastom nezaposlenosti, opada kupovna mo, tranja pa i cena proizvoda i usluga (poveava se ponuda) to vodi inflaciji. Izmeu ekonomskog razvoja i inflacije pozitivna korelacija. Sa ekonomskim razvojem i rastom raste tranja, rastu cene, pa i inflacija. Ipak, ekonomski razvoj moe obuhvatiti i podizanje tehnoloke efikasnosti, veu konkurenciju pa time dovesti i do pada cena odreenih proizvoda. Relacija deficita (duga) sa investicijama i ekonomskim razvojem. Deficit i dug vezuju novac, pa ima manje investicija ime se limitira ekonomski razvoj. Potencijalno ovakvo stanje dovodi do porasta nezaposlenosti, do pada potronje graana, pada potronje drave, do pada tranje, pada cene proizvoda i smanjivanja inflacije.

Instrumenti ekonomske politikePoreska politika: kreiraju izvrni i predstavniki organi. Vrste poreza, visina, potena redistribucija poreskog tereta na razne socijalne slojeve su stalne teme. Vii porezi, manje novca graanima ostaje da troe, pada tranja, cene, pada i inflacija. Sa druge strane, vei budet omoguava dravi da troi pa tako ona podie tranju, utie na porast cena, na porast inflacije i vee zapoljavanje. Smanjivanje poreza je uvek popularna mera (Regan 1981, Bu 2000). Monetarna politika: vodi je politiki nezavisna i profesionalna Centralna banka. Kontrolie koliinu novca u opticaju. A. Kada je ekonomija prezagrejana, inflacija previsoka i slino, centralna banka smanjuje ponudu novca:prodaje vladine obveznice javnosti da bi usisala viak novca; podie eksontnu stopu, ime novac ini skupljim i tee dostupnim Podie visinu obaveznih rezervi za banke, ime takoe smanjuje koliinu novca u opticaju.

B. Ekonomija umrtvljena, slab je ekonomski rast i poveava se nezaposlenost, centralna banka poveava koliinu novca na tritu i podstie ekonomski rast:kupuje vladine obveznice, ubrizgavajui novac na trite; sniava eskontnu stopu, ime pojeftinjava novac i ini ga lake dostupnim i smanjuje visinu obaveznih rezervi za banke, ime im omoguava da dobar deo ranije rezervama zarobljenog novca ponude tritu.

Regulacija: do koje mere treba ekonomska pitanja regulisati ? Odreivanje visine minimalnih nadnica- moe doi do otputanja jednog broja zaposlenih, smanjuje se potronja, optereuje socijalni fond budeta davanjima za nezaposlene, ime se limitira ekonomski razvoj jer pada potronja, cene i smanjuje se inflacija. S druge strane vee nadnice zaposlenima - poveava mogunost potronje, vee troenje, tranja, porast cena, inflacije i ekonomski rast. Podsticaji, davanja i podrka: razni oblici subvencija, davanja, poreskih podsticaja i olakica kao i oslobaanje od poreza (poreski trokovi). Oprez: cost benefit analiza bitna

Poreska politika Visina poreskih optereenja: SAD sa oko 29% nie od drugih zemalja. V. Britanija i Kanada oko 37%, Francuska 45% a vedska 80%. koji je mehanizam prikupljanja poreza, u smislu vrste poreza (porez na imovinu, na prihode, na promet); kako je rasporeeno poresko optereenje na razne socijalne kategorije i grupe (pravednost poreskog sistema); da li je prikupljanje poreza administrativno izvodivo i da li je efikasno (ili postoji poreska evazija. regresivni i oni imaju istu stopu za sve poreske obveznike progresivni pa imaju razliitu stopu poreza za razne kategorije poreskih obveznika.

Pet glavnih karakteristika sistema oporezivanja: Lakoa prikupljanja poreza Poreska (fiskalna) neutralnost (rupe su problem) Prilagoenost i fleskibilnost poreza (sposobnost poreza da se nosi sa inflacijom i ekonomskim rastom)

Distributivni efekti podrazumevaju efekte koje poreskisistem ima na razne socijalne slojeve i grupe. Bitno je identifikovati ko nosi najvei teret oporezivanja i u tom kontekstu, da li je poreski sistem pravedan;

Vidljivost se odnosi na stepen vidljivosti i prihvatljivosti poreskog sistema za javnost; Horizontalna i vertikalna jednakost su indikatori do koje

mere je poreski sistem poten i jednak. Horizontalna jednakost znai da je stopa poreza za sve poreskeobveznika sa istom poreskom osnovicom (prihodom, imovinom i slino) ista. Veritkalna jednakost znai da je ljudi sa razliitim nivoom bogatstva i prihoda plaaju primereno tim prihodima, razliite visine poreza.

U SAD budetski proces poinje 1. oktobra i zavrava 30 septembra naredne godine. Faze: planiranje (postavljanje parametara), pretres i predlog od strane vladinih agencija, koordinacija i konani predlog od strane izvrne vlasti, pretres i usvajanje od strane Kongresa, izvravanje budeta i budetska kontrola.

Planiranje i postavljanje parametara uz detaljnu analizu za svaku oblast: predvianje budue inflacije, nezaposlenosti, ekonomskog rasta. Utvruje okvirna visina budeta i pozivaju agencije da daju predlog svog budeta. Pretres i predlog od strane vladinih agencija: prave analizu buduih aktivnosti kao i finansijsku projekciju datih potreba Koordinacija i konani predlog od strane izvrne vlasti: Za kompleksan i osetljiv proces pregovaranja je zaduen Biro za upravljanje i budet (profesionalno i politiki neutralno). Svaki od direktora departmana, ukoliko smatra da predlog nije dobro izbalansiran, ima pravo da pojedinano komunicira i svoje predloge uputi Predsedniku. Pretres i usvajanje od strane Kongresa: predlog se pretresa po komitetima i u oba doma kongresa Predstavnikom domu i Senatu. Rasprava se vodi: o strukturi budeta, vrstama i stopama poreza, o potenju poreskog sistema, redistribuciji poreskog tereta, o visini i strukturi budetskih trokova, visini sredstava za programe, o kvalitetu prioriteta .

Faze budetskog procesa

Koordinacija izmeu raznih komiteta vri Kongresni biro za budet. Kongres konano usvaja predlog budeta u vidu Zakona o budetu i taj predlog alje Predsedniku na potpisivanje. Predsednik ima opciju da potpie budet ili da stavi na njega veto. Veto Predsednika Klintona na budet 1995. godine: problematian smer daljeg razvoja drutva. Predsednici su imali potrebu da koriguju neke stavke budeta, da ne bi zadravali usvajanje itavog dokumenta, pa su traili za sebe takvo pravo (Guverneri veeg broja drava imaju takvo pravo). Bill Klinton dobio i koristio to pravo u kraem periodu (1996 - 1998). Vrhovni sud proglasio takvo pravo neustavnim jer se tako menja forma predloga Kongresa to nije u duhu raspodele moi izmeu ova dva organa. Izvravanje budeta i budetska kontrola U SAD je proces korektnog praenja izvravanja budeta i troenja sredstava veoma bitan pa postoji telo Opti biro za raunovodstvo koje vri budetsku kontrolu i ukazuje na propuste i slabosti koje treba korigovati. Ono redovno prati izvravanje budeta i svoje izvetaje alje Kongresu kao vane pokazatelje i indikatore kvaliteta rada vladinih agencija.

Uspesi i neuspesi ekonomske politike

Jedan od uspenih projekata je Zakon o smanjivanju poreza Predsednika Ronalda Regana koji je usvojen 1981. Smanjivanje poreza, evazija pada, podstie se ekonomija Interesantno iskustvo Gramm- Rudman - Hollings zakona o balansiranom budetu i hitnoj kontroli deficita. Korien je mehanizam automatskog seenja trokova svih vladinih programa. Zakon je predvideo da ga realizuje kongresno telo Opti biro za raunovodstvo. Vrhovni sud je to proglasio neustavnim. Donet Gramm- Rudman - Hollings zakon II kojim je za realizaciju ovog posla data vladinom Birou za menadment i budet. Neuspeh, ali i bolje jer bi efekti bili loi Bu je na osnovu projekcija suficita 2001. doneo Zakon o seenju poreza, optimalno reenje . Radikalno se smanjuju svi porezi. Graani vide liberalnu dravu koja se povlai oslobaajui prostor slobode i slobodnog izbora graanima. Teroristiki napad 2001 doneo ogromne budetske izdatke Suficit se istopio, pojava deficita a ekonomija se suoila sa brojnim tekoama.

Stalna dilema oko namenskih programa. Oni 1968. odnosili oko 28% budeta a taj procenat 2003. iznosi oko 53%.

Dileme

Finansijski skandaliA. Sluaj kompanija kao to su Enron, Arthur Anderson, WorldCom, AOL Time Warner, Halliburton itd. u kojima su menaderi davali lane podatke da bi vetai naduvavali cenu akcija a time poveavali svoje, i tako ogromne prihode. Vrtoglavi pad vetaki podignutih cena akcija i do kraha berze. Snano poljuljano poverenje graana i svih privrednih aktera u finansijska trita. Bolja regulativa ali etika je osnov Otplata nacionalnog duga; Poveati solventnost namenskih programa kao to su socijalna zatita, zdravstveni programi itd.; Poveati davanja za diskrecione programe (ekologija, javna gradnja i infrastruktura itd) i Smanjiti poreze (sve poreze, odreene grupe poreza ili kombinacija).

Ekonomska dimenzija ovih reenjaProblem svakog trinog drutva je nemogunost da se uklone trine eksternalije Bitno efikasno i pravovremeno servisiranje duga, Korienje suficita da se povea solvenost namenskih

programa

Opravdanosti upotrebe suficita u obogaivanje i podizanje kvaliteta diskrecionih programa za iju kvalitetnu realizaciju uvek postoji budetska oskudica. Ekologija kojom se smanjuje zagaenje kao eksternalija. Meu sline programe spadaju programi gradnje infrastrukture kao to su projekti obnove zaputenih delova grada, geta, luka, gradnja i obnova kola, vrtia, biznis zona Poslednji izbor za korienje suficita predstavlja smanjivanje poreza koje se moe pojaviti u raznim oblicima. Mogu se smanjiti svi porezi u istoj meri, mogu se napraviti razlike u smanjivanju poreskih stopa raznih poreza i takvim kombinacijama se mogu obezbediti razliiti ekonomski efekti

U pogledu opravdanosti otplate duga po pravilu nema mnogo debate jer se javnost uvek slae da dug treba da bude to manji i da bude pod kontrolom Solventnost namenskih programa (socijalna zatita, zdravstveni programi) je za ameriko drutvo uvek pitanje sa velikom politikom teinom pa je po pravilu prate brojne politike rasprave praene brojnim strunim analizama, novim projektima, mehanizmima i instrumentima realizacije.

Politika dimenzija ovih reenja

delimina privatizacija socijalne zatite

Demokrate su uvek ukazivale na zapostavljenost diskrecionih programa, na neophodnost obogaivanja Smanjivanje poreza politiki veoma atraktivno reenje Republikanci ga tradicionalno zagovaraju a i demokrate shvataju njegov znaaj. Ponekad javnost ne smatra da je smanjivanje poreza prioritet. Tokom predsednikih izbora 2000 slaba zainteresovanost za smanjivanje poreza je bio znak da graani smatraju da novac moe da se iskoristi na bolji nain u neke programe.

Pitanje jednakosti i druga etika pitanja Svako demokratsko drutvo se oslanja na demokratske vrednosti i principe koji su veoma bitni za kvalitet ivota zajednice i svakog pojedinca. Svaka javna delatnost i aktivnost se moe ocenjivati s etikog stanovita da li je pravedna i potena. U amerikom drutvu postoji ideal da ljudi u privatnom ivotu moraju biti odgovorni i prilagoditi svoj ivot prihodima i okolnostima, pa se isto takvo ponaanje oekuje i za vlasti u pogledu javnih prihoda i poslova. Ideal jednakosti se odnosi kako na sline uslove koje treba da imaju svi lanovi zajednice (meu-generacijska jednakost). ostaviti buduoj generaciji pristojne uslove za ivot: ista ivotna sredina, stabilna ekonomija , neoptereenost dugovima, socijalnim davanjima itd. Ideal ograniene drave (opresivnost) ali odgovorne i aktivne: da potuje graane kao izvor vlasti, izvor prihoda, da potuje njihovu slobodu, pravo na izbor i na kvalitetan nain ivota.

HVALA NA PANJI !