godišnji izvještaj - ckb

CRNOGORSKA KOMERCIJALNA BANKA

C R N O G O R S K A K O M E R C I J A L N A B A N K A

Godišnji izvještaj

�


�

s a d r ž a j

04 Finansijskipokazatelji Bilansuspjeha Bilansstanja

07 UvodnariječGeneralnogdirektora

08 CKBakcionari

09 CKBMenadžment

11 CKBorganizacionastruktura

13 CrnaGora,maloalisvjetskotržište

17 CKB,bankazasvavremena

18 CKBbrand

20 Infromacionetehnologije, sigurnabudućnostzaCKB

21 Ljudskiresursi,najvećasnagaCKB-a

22 CKBmreža

25 Izvještaj nezavisnogrevizora


�

Bilans uspjehaGodina završena na dan

�1. decembra

Napomena �005 �00�

Prihodi po osnovu kamata i slični prihodi 1 1�.187 8.��8Rashodi po osnovu kamata i slični rashodi 1 (7.57�) (�.�85)Neto prihod od kamata 6.61� �.95�

Prihodi od naknada i provizija � 11.��0 10.6�5Rashodi od naknada i provizija � (�.618) (�.108)Neto prihod od naknada i provizija 8.61� 6.5�7

Neto prihodi iz trgovanja finansijskim instrumentima � (�69) (115)Dobici umanjeni za gubitke po osnovu ulaganja hartija od vrednosti �� -Ostali poslovni prihodi - �0�Ostali poslovni rashodi � (11.1�5) (7.��9)Gubici po osnovu umanjenja vrednosti kredita i avansa 5 (5�0) (1.�50)

(11.9�1) (8.590)

Dobit pre oporezivanja �.�0� 1.890

Porez na dobit 6 (�79) 67

Dobit nakon oporezivanja �.0�5 1.957

5

Bilans stanjaGodina završena na dan

�1. decembra


AKTIVAGotovina i salda sa Centralnom bankom 7 ��.67� 1�.0�0Državni zapisi 8 �.8�1 8.799Krediti i avansi bankama 9 76.��5 �7.606Krediti i avansi klijentima 10 161.�17 86.0�5Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 11 17� 15�Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz dobitak ili gubitak 1� �11 18�Nekretnine, postrojenja i oprema 1� 10.�6� 6.6�0Nematerijalna ulaganja 1� �.700 �.19�Ostala sredstva 15 �.8�� 1.7�0Ukupna aktiva �0�.��7 1�7.�70

PASIVADepoziti od drugih banaka 16 1�.�0� 16.5��Depoziti od klijenata 17 ��8.1�� 10�.7�0Ostala pozajmljena sredstva 18 �1.�75 1�.1�0Obaveze za porez tekuće godine �79 69Odložene poreske obaveze 19 159 159Rezervisanja �� 7� 168Ostale obaveze �0 517 81�Ukupne obaveze �8�.0�9 1��.60�

AKCIJSKI KAPITALAkcijski kapital �1 15.��7 11.176Ostale rezerve �� 9�6 9�1Neraspoređena dobit �.0�5 1.671Ukupan kapital 19.�18 1�.768

7

Drage moje kolege i klijenti,Poštovani akcionari,

Crnogorska komercijalna banka je imala još jednu uspješnu godinu. Danas je CKB bankarsko ime Crne Gore i jedna od institucija koje najbolje odslikavaju uspješnost jedne zemlje i njene ekonomije. Evropa, najvećim dijelom već inte-grisana, dobila je još jedno tržište na svojoj ekonomskoj mapi, koje je intere-santno i koje veoma privlači strani kapital. Prepoznate ekonomske šanse Crne Gore - turizam, poljoprivreda, transport, stabilan i jak bankarski sektor, pravi su putokazi za moćne domaće i strane investitore, koji su u crnogorskim resursima prepoznali mogućnosti za uvećanje sopstvenog kapitala...

2005-a već je za nama, bogata iskustvom, uvijek novim i nikad dovoljnim za naš tim. Jedna uspješna godina, u kojoj smo puno radili, stvorili i osvojili nove prostore na bankarskom tržištu Crne Gore...

Svi naši pokazatelji su ubjedljivo bolji od onih iz �00�. godine. Bilansna suma je dva puta veća i na kraju 2005. godine je iznosila 303 mil EUR. Ostvareni profit je iznosio 3,3 mil EUR, što je za 55% više nego prethodne godine. Očigledni su naši napori da i dalje gradimo vrlo profitabilnu CKB, konsolidujemo ogroman rast koji nas prati cijelu deceniju od osnivanja, da pređemo granice i okvire crnogor-skog tržišta itd. Već smo spremni da ponudimo nešto što samo mi u CKB-u zna-mo - originalan bankarski proizvod, crnogorski upakovan i ekonomski obojen, ali spreman da se nađe i oproba na bilo kojem drugom tržištu Evrope i svijeta.

Ovo je bila zlatna decenija jedne banke i njenog tima, ispunjena radom, entuzijaz-mom i velikim rezultatima. Jedna uspješna ekonomska priča, za neke samo profe-sionalna. Za nas, koji smo tu od početka, i životna i profesionalna i stvaralačka ...

Zadovoljstvo mi je da saopštim i jednu važnu vijest za sve nas - CKB će u 2006. godini dobiti novog strateškog partnera koji će, sigurna sam, biti spreman da i dalje ulaže u crnogorsku ekonomiju i gradi CKB, upravo na način kako smo mi to do sada radili.

Hvala Vam što smo svih ovih godina zajedno mijenjali i razvijali Crnogorsku komercijalnu banku.

Milka Ljumović, Generalni direktorPodgorica, maj �006. godine


Uvodna riječ Generalnog direktora

8

CKB Crnogorska komercijalna banka CKB

CKB CKB CKB CKB CKB CKB CKB CKB

























OlegObradovićTelekomCGPredsjednikUpravnogodbora









C R N O G O R S K A K O M E R C I J A L N A B A N K Anaziv %

FMO ��,05DEG �1,71VEKTRA 15,8�TELEKOM CG 11,�8MONTE NOVA 9,�6

OSTALI 19,67

KarloDeWaalFMOČlanUpravnogodbora

MartinMainzDEGČlanUpravnogodbora

* Članovi Upravnog odbora Crnogorske komercijalne banke su i gospođa Milka Ljumović, Generalni direktor CKB-a i gospođa Bose Tatar, Zamjenik generalnog direktora CKB-a

CKB akcionari

9


CKB Menadžment

MilkaLjumovićGeneralnidirektor

AleksandraPopovićPomoćnikgeneralnogdirektora

JelicaPetričevićPomoćnikgeneralnogdirektora

BoseTatarZamjenikgeneralnogdirektora

Milka LjumovićGeneralnidirektor

tel.+381(0)81404256fax.+381(0)81235757

[email protected]

Bose TatarZamjenikgeneralnogdirektora

tel.+381(0)81404256fax.+381(0)81235757

[email protected]

Aleksandra PopovićPomoćnikgeneralnogdirektora

tel.+381(0)81404364fax.+381(0)81235252

[email protected]

Jelica PetričevićPomoćnikgeneralnogdirektora

tel.+381(0)81404364fax.+381(0)81235252

[email protected]

Crnogorska komercijalna banka Crnogorska komercijalna banka Crnogorska komercijalna banka Crnogorska komercijalna banka Crnogorska komercijalna banka Crnogorska komercijalna banka

11

Crnogorska komercijalna banka

CKB CKB CKB CKB CKB CKB CKB





























orgranizaciona struktura

Sektor likvidnosti Sektor kontroleSektor podrške

Zamjenik generalnogdirektora

Sektor distribucije proizvoda

Pomoćnici generalnog direktora

Sektor za odnose sa klijentima

Upravni odbor

Generalni direktor

Skupština

Kreditni komitet

ALCO

Interna revizija

Komitet za upravljanje kreditnim rizikom

Komitet za nadzor

1�

Crnogorska komercijalna banka Crnogorska komercijalna banka





































1�

Crna Gora, malo ali svjetsko tržišteEkonomski snažna Crna Gora nije prijetnja, već je malo, ali svjetsko tržište i dobar partner investitorima, koji garantuje slobodno i sigurno ulaganje - poruka je CKB tima sa regionalne investiciono-finansijske, Euromoney konferencije u Dubrovniku, oktobra prošle godine.

Crna Gora se, nakon skoro jednog vijeka, vraća na političku mapu Evrope i svije-ta. Najnovija svjetska država nikad nije prestala da bude ekonomski interesantna. Evropa je vodeći svjetski ,,proizvođač’’ država, ali ,,više’’ ne mora značiti ,,gore’’, piše britanski Gardijan, odmah nakon crnogorskog referenduma, �1. maja �006. godine. Najmlađa država ujedinjene Evrope, ali sa najdužim stažom na Balka-nu, ekonomskom politikom za 2006. godinu obavezala se da će obezbijediti rast životnog standarda svojih građana, uz adekvatni obrazovni, zdravstveni i socijalni sistem. Ekonomski rast treba da bude baziran na privatnom sektoru, uz smanje-nje regionalnih disproporcija i očuvanje životne sredine. Zakone i procese treba uskladiti sa Evropskom unijom i Svjetskom trgovinskom organizacijom. I nasta-viti održavanje makro-ekonomske stabilnosti, uz smanjenje javne potrošnje…

2005. je bila uspješna i za Crnu Goru i za njene građane i institucije. Najvažniji trendovi, koji su obilježili ovu godinu su: rast ekonomske aktivnosti, opadanje stope inflacije ispod 2%, ali i vrlo dinamičan rast finansijskog tržišta.

Ostvarena stopa inflacije niža je od stope inflacije u Evropskoj uniji. U 2006. godini očekuje se da će ovaj pokazatelj biti nešto veći, ali da neće preći 3%.

U pogledu pristupanja EU, 2005. godina je bila veoma značajna. Savjet ministara EU usvojio je pozitivnu Studiju o izvodljivosti, a u oktobru su započeli pregovori o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. Crna Gora je već ispunila gotovo sve Mastrihtske kriterijume i priprema se za nastavak pregovora tokom �006. godine.

Kretanja na finansijskom tržištu, tokom 2005. godine, bila su veoma dinamična. Iznos odobrenih kredita je povećan za 34%, depoziti su povećani za 78%, štednja stanovništva za 118%, a aktiva banaka je povećana za 55,8%. Proces privatizacije banaka je ušao u finalnu fazu. Bankarsko tržište je dodatno ojačano sa nekoliko međunarodnih bankarskih partnera - Societe Generale, NLB, Hypo Alpe-Adria. Kamatne stope su u opadanju. Očekuje se da će i nominalne i efektivne kamatne stope nastaviti da padaju i u �006.

InflacijaOPŠTI INDEKS CIJENA NA MALO

Godina Indeks XII tek. g. / XII preth. g. Stopa inflacije (%)

�001 1�8 �8�00� 109.� 9.��00� 106.7 6.7�00� 10�.� �.��005 101.8 1.8

Izvor: Republički zavod za statistiku

1�

Ekonomski razvoj u Crnoj Gori, uprkos padu industrijske proizvodnje u �005. godini, održan je porastom realnog BDP od 4,1%. Značajne negativne stope rasta su ostvarene u onim granama u kojima dominiraju preduzeća koja se suočavaju sa zastarelom tehnologijom, nelikvidnošću i viškom radnika. Procesi privatizacije i prestruktuiranja rezultirali su i velikim brojem uspješno privatizovanih preduzeća, hotela i sl, koji nastavljaju tržišnu borbu, ali ne samo na domaćem tržištu, nego kreiraju prostor za sebe i van Crne Gore.

Direktna strana ulaganja dostigla su cifru od �8� miliona EUR, u �005. godini. Ovaj pokazatelj govori da je Crna Gora prema nivou stranih direktnih investicija, po glavi stanovnika, na trećem mjestu u Evropi, u kategoriji privreda u tranziciji, odmah iza Češke i Estonije. Ipak, najjači resurs koji Crnoj Gori i dalje nedostaje je novac za ulaganje u investicioni preporod. Moćni strani investitori, koji po zako-nima Crne Gore imaju nacionalni tretman, najavili su ulazak i tokom �006. i �007. godine, zbog čega će modernizacija Crne Gore biti, zasigurno, veoma efikasna. To je proces koji je otpočeo, ali koji će i trajati izvjesno vrijeme.

2005. godinu obilježilo je i izuzetno dinamično tržište kapitala. Promet na berza-ma je utrostručen, a berzanski indeksi su zabilježili izuzetno visoke stope rasta. Usvajanjem novog Zakona o hartijama od vrijednosti, stvaraju se uslovi za dalji budući razvoj finansijskog tržišta, a naročito tržišta kapitala. Tržište kapitala se širi, raste broj vrsta hartija kojima je moguće trgovati, Komisija za hartije od vrijednosti i CDA imaju veće obaveze izvještavanja prema učesnicima na tržištu, prateća zakonska regulativa postaje transparentnija i sl.

Spoljni javni dug Crne Gore na kraju �005. godine iznosio je 51� miliona EUR. Prema ovom pokazatelju, Crna Gora je u grupi zemalja koje se nalaze na granici između umjereno i nisko zaduženih.

Turizam je grana koja se najdinamičnije razvijala u 2005. godini. Ukupan broj turista je uvećan za 16,6% u odnosu na 2004, a povećanje broja stranih turista iznosilo je 44,6%. Užurbano se radi na unapređenju infrastrukture, smještajnih kapaciteta, produženju turističke sezone, ulasku renomiranih međunarodnih ho-telskih lanaca i sl.

Više nego očigledno je da Crna Gora krupnim koracima ide naprijed i da će ne-koliko narednih godina aktivno raditi na traženju sopstvenog prostora na eko-nomskoj sceni Evrope, pozicioniranju turističkog proizvoda i kreiranju brenda „Montenegro“ itd. Svjetski savjet za turizam i putovanja proglasio je Crnu Goru najbrže rastućom turističkom privredom u svijetu, sa predviđenom prosječnom stopom rasta od 9,9%, za period �006-�015. ,,Jedna od posljednjih skrivenih tajni Evrope’’, kako kažu, na putu je da postane poznata evropska turistička destinacija, čije su nekretnine duž obale već uvrštene u ponude međunarodnih agencija. Crna Gora postaje prepoznatljiva luka i za putničke jahte i sl. Tako ovaj relativno mali prostor na jugoistoku Evrope postaje važan most za nove biznise i nove izazove.

16


Crnogorska komercijalna banka banka za sva vremena


banka za sva vremena






banka za sva vremna
























17

CKB, banka za sva vremena Ne tako davno, prije nepunu deceniju, odvažan tim ljudi krenuo je, za to vrijeme, u pravu bankarsku pustolovinu. Ta 1997. godina, ostaće upamćena i kao godina osnivanja CKB-a, prve privatne banke na prostoru Crne Gore. Ali i godina kada su Vlada Crne Gore i ostale institucije, počele snažnije da reformišu društvo i ekonomiju... Danas, skoro deset godina kasnije, CKB je živi dokaz da je izrasla jedna drugačija i ekonomski mnogo snažnija Crna Gora. Svih ovih godina, CKB i njen tim su pratili sve uspone i oscilacije domaće ekonomije i dali važan dopri-nos aktuelnim reformama, koje su u velikoj mjeri izmijenile zemlju i vratile je u razvijeniji svijet – otvoreno tržište i otvorene granice, svijet kome je Crna Gora pripadala prije skoro �0 godina.

2005. godina je očigledan finansijski iskorak u odnosu na 2004. godinu. Svi bitni pokazatelji bilježe značajan rast. I bilansna suma i kreditni portfolio veći su za � puta nego u �00�. godini. Bilansna suma je iznosila �0�,� mil EUR, a kredit-ni portfolio 16� mil EUR. Ukupni kapital Banke, na kraju �005. godine, bio je 19,�� mil EUR (�0,�% više nego �00�), ali je ovaj kapital još uvijek vrlo nizak, ako uzmemo u obzir da je on pokriće za kreditno-garancijski potencijal Banke i neodgovarajući je za tako velik i kompleksan obim CKB transakcija. U privlačenju kvalitetnijih sredstava iz ino-izvora, ovaj kapital takođe limitira moguća značajnija dugoročna zaduženja CKB- a. Ukupni profit u 2005, poslije oporezivanja, veći je za 5�,5% u odnosu na �00�. godinu i iznosio je �,0�5 mil EUR. Iznos depozita, na kraju 2005. godine, od 261 mil EUR, veći je za 2,2 puta u odnosu na 2004. U strukturi prihoda, prednjači prihod od naknada, 8,62 mil EUR, a prihod od ka-mata, iznosio je 6,6� mil EUR. U strukturi troškova, operativni troškovi su porasli za 50% u odnosu na prethodnu godinu i bili su 11,1 mil EUR. Značajna CKB ulaganja u zaokruživanje sopstvene mreže filijala, implementiranje informacionih tehnologija, nova radna mjesta, najviše su doprinijeli ovom povećanju. CKB je u svom Biznis planu za naredih 5 godina planirala postepeno, ali značajno sma-njenje troškova i njihovo dovođenje na prihvatljiv ekonomski nivo.

Više od �0 poslovnih lokacija, 1�5 poštanskih mjesta, oko 1000 POS-ova i �0 bankomata, preko 140,000 klijenata i 180,000 njihovih računa, 288 zaposlenih, najvažniji su segmenti CKB sistema, na kraju 2005. godine.

Renomirani akcionari, domaći i strani, zajedno sa CKB Menadžmentom, značajno su, svih ovih godina, doprinosili, pomagali i kreirali jednu drugačiju poslovnu etiku u CKB-u, primjerenu standardima i najboljoj svjetskoj bankarskoj praksi. Tako je CKB rasla u veoma ozbiljnu finansijsku instituciju, ispunjavajući ne samo važeće standarde Crne Gore u bankarstvu, već i one međunarodne, opšte prihvaćene u razvijenijim bankarskim sistemima. Nimalo lak put za CKB tim, ali �005/�006. pokazuju da je Crnogorska komercijalna banka samo jača i spremnija za nove iza-zove. Nije neskromno ako kažemo da je vizija Menadžmenta bila od presudnog značaja za razvoj Banke.

Vizija Banke je uvijek bila i ostala vizija njenog tima i klijenata. CKB je banka koja je podizana i stvarana i za buduće generacije crnogorske mladosti, koje će živjeti u evropskoj Crnoj Gori i po nekim drugim ekonomskim standardima. Ta energija i kopča između mladosti i njene vizije i iskusnijeg kadra, njihove po-slovne mudrosti i strategije, ne smiju se prekinuti. I ne postoji proces ili neki novi Menadžment koji će moći da razvija CKB, ako te energije i takvih mostova ne bude i u budućnosti...

18

Crnogorska komercijalna banka, ,,Vaša banka i Vaš prijatelj“ ili ,,Mi se dobro poznajemo’’- paradigme su vizije i strategije na temelju kojih se razvijala i raz-vija CKB kao univerzalna komercijalna banka. Razne vrste kredita, kartica, štedni proizvodi, CKB lizing, elektronsko bankarstvo, najveća mreža POS terminala i bankomata u Crnoj Gori, nove i sigurne tehnologije, najvažniji su, ali ne i jedini dio onoga što se danas u Crnoj Gori zove CKB imenom. Banka i njen tim su osvojili crnogorske građane i kompanije, čineći im život udobnijim. Povjerenje, si-gurnost, efikasnost sinonimi su za CKB, koja je prisutna u svakoj crnogorskoj kući i porodici. Banka je uvijek korak ispred jer prepoznaje i razumije zahtjeve svoga tržišta i nudi samo kvalitetne proizvode implementirajući nove tehnologije, nove servise, primjenjujući međunarodne standarde u poslovanju, uvijek povezujući ljude i projekte...

Imajući u vidu svjetska bankarska iskustva, CKB kreira vlastiti, prepoznatljiv model poslovanja. CKB tim dobro poznaje konkurenciju, ne kopira je, sarađuje sa njom, uvijek razvijajući samo svoj korporativni identitet. Na tom putu, CKB je stekla veliki broj uglednih poslovnih partnera i prijatelja, jer je, nema sum-nje, obilježila cijelu jednu ekonomsku deceniju života Crne Gore i u njoj postala brend.

Svi ovi elementi zajedno, uticali su na kreiranje i profilaciju marketinške strategije Banke. Dvije su linije CKB marketinškog djelovanja – ona, u čijem fokusu je komunikacija sa klijentima, partnerima i odnosi sa javnošću, druga, koja podrazu-mijeva interni marketing i PR u svim organizacionim jedinicama, što su parametri koju utiču na pozicioniranje Banke i njen profit.

Snaga CKB-a je u njenoj multimedijalnosti. Jedan vrlo racionalan projekat, subli-mirao je mnoga znanja i okupio i povezao razne ljude i razne profesije. Osim eko-nomista i pravnika, CKB je danas prostor i za lingviste, profesore književnosti, politikologe, inženjere, istoričare umjetnosti i sl. CKB je i centar susreta crnogor-skih kompozitora, reditelja, dizajnera, likovnih umjetnika i dr, koji su svi zajedno uključeni u kreiranje i struktuiranje marketinških kampanja i vizuelnog identiteta CKB-a. Ta sinergija i preplitanje različitih kreacija i znanja u CKB timu, utemeljila je novu poslovnu vrijednost i novi bankarski koncept.

CKB je pokretač i autor mnogih inicijativa u crnogorskoj ekonomiji, ali i partner u realizaciji brojnih reprezentativnih projekata u kulturi i sportu. Godinu �005. obilježilo je nekoliko važnih CKB angažmana i u kulturi - knjižara „Karver“ je već nezaobilazni topos na crnogorskoj kulturnoj mapi i šire, prezentacija mladih crnogorskih umjetnika na Venecijanskom bijenalu, jednoj od najvažnijih smotri savremene svjetske likovne umjetnosti, reprezentativne izložbe, značajne naučne studije, publicistika, beletristika, afirmacija crnogorskog teatra i ... Svi projekti crnogorske kulture i sporta u kojima je CKB bila partner, za Banku su još jedan prostor novih približavanja i novih tržišta. I novih prihoda u budućnosti.

CKB brand

19

CKB brand

�0

U tehnološkom smislu, CKB je najnaprednija crnogorska banka. Tokom pret-hodnih godina imali smo jasnu viziju kuda želimo da idemo i kako da to ostva-rimo. Postigli smo da CKB konstantno raste i da u tom procesu pravilnim selek-tovanjem tehnologija, one postanu naš oslonac, a ne naše breme. Oslanjanje na globalne kompanije i lokalnu stručnu podršku CKB tima, omogućilo je CKB-u da ostvari svoju politiku „business on demand” i racionalizuje svoje troškove „pay as you grow”. Dovoljno je reći da su CKB partneri napoznatija svjetska imena: IBM, HP, Thales, Wincor-Nixdorf, Hypercome, Ingenico, Veriphone, Cisco Systems, Oracle, ACI Worldwide, Tieto-Enator, Sterling-Commerce, Master Card, Visa i dr.

Naša infrastruktra sada obezbjeđuje brzo uspostavljanje novih proizvoda i njena jednostavnost i stabilnost omogućiće rast CKB performansi i uvođenje napred-nijih tehnologija u budućnosti. U toku je završetak projekata sertifikacije za CHIP Acquiring kod VISA International, uvođenje Info servisa preko mobilnih operatera, funkcionisanje GPRS POS mreže preko GSM provajdera i realizacija mnogih drugih projekata. Otpočeli su procesi Acquiring & Issuing Chip kar-tica, MasterCard i VISA, prihvatanje VISA kartica na POS terminalima CKB-a, pružanje usluga in–house Procesing centra drugim finansijskim institucijama, razvoj „value added” servisa (plaćanje računa, plaćanje prema inostranstvu, kupo-vina vaučera i sl), kroz razne distributivne kanale (E-banking, POS, ATM). Danas je CKB IT sistem pouzdano, sigurno i efikasno rješenje, koje integriše cjelokupnu ponudu Banke i čini da korisnici imaju potpunu kontrolu svog poslo-vanja i upravljanja novcem u bilo kom trenutku i na bilo kojoj lokaciji u svijetu. Domaće znanje i najbolja svjetska bankarska infrastruktura, omogućavaju CKB- u da poveže projekte i ljude i da gradi razne mostove u biznisu.


Informacione tehnologije, sigurna budućnost za CKB

�1

Ljudski resursi, najveća snaga Crnogorske komercijalne banke

CKB Menadžment razumije zahtjeve savremenog biznisa i tako planira i razvija i svoj tim. Razvoj ljudskih resursa jedan je od primarnih zadataka CKB- a. U postojećoj organizacionoj šemi Banke, utemeljenjem HR odjeljenja, napravljen je most pozitivnog prožimanja interesa zaposlenih i interesa organizacije. Kon-cepcija i procedure odjeljenja podstiču aktivno učešće svih zaposlenih u izgradnji cjelokupne korporativne kulture i pozitivne radne klime.

Menadžment je svjestan da se od kadrova više ne očekuje samo usko opera-tivno znanje, već i kreativnost, inovativnost, visoka motivisanost i odgovarajuće organizaciono ponašanje. Zato Crnogorsku komercijalnu banku karakteriše de-mokratski model rukovođenja i velika briga za zaposlene. Cilj Menadžmenta banke je da izgradi tim poslovnih ljudi, koji je stručan, odgovoran i spreman da uvaži potrebe klijenata.

Danas, CKB tim je grupa stručnih, efikasnih, dobro motivisanih i zadovoljnih pojedinaca. Posebna pažnja je posvećena obučavanju kadra, jer su upravo za-posleni i sinergija među njima, glavna snaga i najveća konkurentska prednost CKB-a na bankarskom tržištu Crne Gore. Ovaj tim je na 31.12.2005. brojao 288 zaposlenih.

Novi izazovi i planovi Crnogorske komercijalne banke, nesumnjivog lidera na bankarskom tržištu Crne Gore, nijesu umanjili značaj već osvojenih bankarskih znanja, tehnologija i odnosa u biznisu. Oni su samo podsticaj da se ide dalje i da se CKB tim polako približi svome cilju, da ,,Cijeli svijet bude u CKB- u, a CKB u cije-lom svijetu’’. Ovaj tim mora i treba da daje nova, prava rješenja za novo vrijeme.

Biznis je početak i kraj naše priče. I ponovo početak. Ne postoje mali i veliki biz-nisi. Jedina podjela koju priznajemo je ona na sposobne i one koji to nijesu, na one koji imaju moć da vide dalje i više i one koji nijesu spremni da mijenjaju ni sebe, ni društvo, ni svoju ekonomiju...

Informacione tehnologije, sigurna budućnost za CKB

CKB mreža


��

��

CKB mreža

CKB ORGANIZACIONE JEDINICE

adrese i kontakt telefoni

sjedište adresa telefon

Podgorica (centrala) Moskovska bb 081 / �0�-��

Podgorica (šalter Centar) (x�) Novaka Miloševa 6 081 / �10-��5

Podgorica (šalter Trg Vektre) Rimski trg 081 / ��5-�5�

Podgorica (šalter Univerzitet CG) Džordža Vašingtona bb 081 / �06-110

Podgorica (šalter Aerodrom Golubovci) Golubovci bb 081 / 6�1-6�0

Podgorica (šalter KAP) Dajbabe bb 081 / 6��-�6�

Podgorica (šalter Autobuska stanica) Mitra Bakića bb 081 / 6�5-8�0

Podgorica (Planeta Telekom) Bul. Sv. Petra Cetinjskog � 081 / �0�-6�5

Bar Maršala Tita 5 085 / �17-�75

Berane �1. jula bb 087 / ��1-700

Bijela Bijela bb 088 / 671-07�

Bijelo Polje Živka Žižića 14 08� / ��-77�

Bijelo Polje Pošta Crne Gore 08� / ��1-90�

Budva Mediteranska 7 086 / �51-075

Cetinje V Proleterske 1 086 / ��0-��5

Danilovgrad Baja Sekulića 22 081 / 81�-0�8

Herceg Novi Trg Nikole Đurkovića 11 088 / ��-666

Igalo Šetalište Pet Danica 1 088 / ��-656

Kolašin Trg boraca S6 081 / 865-6��

Kotor Trg od oružja 08� / �0�-008

Mojkovac Mališe Damjanovića bb 08� / �70-17�

Nikšić Njegoševa �� 08� / �1�-87�

Nikšić Željezara Nikšić 08� / �01-06�

Plav Plav bb 087 / �55-095

Pljevlja Velimira Jakića 2 089 / �00-060

Rožaje Maršala Tita bb 087 / �7�-5�8

Tivat Palih boraca bb 08� / 675-�19

Tivat Aerodrom Tivat 08� / 675-�61

Tuzi Pošta Crne Gore 081 / 60�-9�0

Ulcinj Majke Tereze bb 085 / �1�-187

Žabljak (u osnivanju)

Golubovci (u osnivanju)

��











































Izvori:Vladin Biro za odnose sa javnošćuMakroekonomski ambijent u Crnoj Gori(Izvještaj glavnog ekonomiste CBCG)PWC izvještaj �005CKB press

Izrada i prevod Godišnjeg izvještaja: CKB tim

Dizajn: Ana MatićFotografija: Duško Miljanić, Josif LjumovićŠtampa: DPC Podgorica

Finansijski izvještaji na dan i za godinu završenu 31. decembra 2005. i Izvještaj nezavisnog revizora

�

�

C R N O G O R S K A K O M E R C I J A L N A B A N K A A . D . P O D G O R I C A - C R N A G O R A

�

Finansijski izvještajina dan i za godinu završenu31. decembra 2005.Izvještaj nezavisnog revizora

�

s a d r ž a j

CRNOGORSKA KOMERCIJALNA BANKA A.D. PODGORICA Finansijski izvještaji na dan i za godinu završenu 31. decembra 2005.

stranaIzveštaj nezavisnog revizora _________________________________________________ �Bilans uspjeha ____________________________________________________________ �Bilans stanja ______________________________________________________________ �Izveštaj o promeni akcijskog kapitala ___________________________________________ �Izveštaj o tokovima gotovine _________________________________________________ 5Računovodstvene politike _________________________________________________ 6-16Upravljanje finansijskim rizicima ___________________________________________ 17-24Kritike računovodstvene procjene i prosuđivanja u primjeni računovodstvenih politika _____ 25Napomene uz finansijske izvještaje01 Neto prihod po osnovu kamata ____________________________________________ 2602 Neto prihod po osnovu naknada i provizija ___________________________________ 2603 Neto poslovni prihod ___________________________________________________ 2604 Poslovni rashodi _______________________________________________________ 2705 Gubici po osnovu umanjenja vrijednosti kredita i avansa _________________________ 2706 Porez na dobit ________________________________________________________ 2707 Gotovina i sredstva kod Centralne Banke ____________________________________ 2808 Državni zapisi _________________________________________________________ 2809 Krediti i avansi bankama _________________________________________________ 2910 Krediti i avansi klijentima ________________________________________________ 3011 Hartije od vrijednosti raspoložive za prodaju __________________________________ 3112 Finansijska sredstva po fer vrijednosti kroz dobitak ili gubitak _____________________ 31�� Nekretnine, postrojenja i oprema __________________________________________ �� Nematerijalna ulaganja __________________________________________________ ��5 Ostala aktiva __________________________________________________________ ��16 Obaveze prema drugim bankama __________________________________________ 3417 Ostali depoziti _________________________________________________________ 3418 Ostala pozajmljena sredstva ______________________________________________ 3519 Odložene poreske obaveze _______________________________________________ 3620 Ostale obaveze ________________________________________________________ 3721 Akcijski kapital ________________________________________________________ 3722 Ostale rezerve _________________________________________________________ 3823 Potencijalne i preuzete obaveze ____________________________________________ 3824 Gotovina i gotovinski ekvivalenti __________________________________________ 3825 Odnosi sa povezanim licima ______________________________________________ 3926 Događaji nakon datuma bilansa stanja _______________________________________ 40

�

s a d r ž a j

�

Bilans uspeha

CRNOGORSKA KOMERCIJALNA BANKA A.D. PODGORICA Finansijski izvještaji na dan i za godinu završenu 31. decembra 2005.(svi iznosi su izraženi u ‘000 EUR, osim ako nije drugačije naznačeno)

Godina završena na dan31. decembra


Prihodi po osnovu kamata i slični prihodi � 14.187 8.338Rashodi po osnovu kamata i slični rashodi � (7.574) (4.385)Neto prihod od kamata 6.613 �.95�

Prihodi od naknada i provizija � ��.��0 10.635Rashodi od naknada i provizija � (2.618) (4.108)Neto prihod od naknada i provizija 8.612 6.527

Neto prihodi iz trgovanja finansijskim instrumentima � (269) (115)Dobici umanjeni za gubitke po osnovu ulaganja hartija od vrednosti �� -Ostali poslovni prihodi - �0�Ostali poslovni rashodi � (11.145) (7.429)Gubici po osnovu umanjenja vrednosti kredita i avansa 5 (530) (1.250)

(11.921) (8.590)

Dobit pre oporezivanja �.�0� 1.890

Porez na dobit 6 (279) 67

Dobit nakon oporezivanja �.0�5 1.957

* Napomene na stranama 6 do 40 čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja

Bilans stanja

�




AKTIVAGotovina i salda sa Centralnom bankom 7 43.672 ��.0�0Državni zapisi 8 3.831 8.799Krediti i avansi bankama 9 76.435 27.606Krediti i avansi klijentima �0 161.217 86.045Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju �� 174 �5�Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz dobitak ili gubitak �� 183Nekretnine, postrojenja i oprema �� 10.264 6.620Nematerijalna ulaganja �� 3.700 �.�9�Ostala sredstva �5 3.843 1.740Ukupna aktiva 303.347 147.370

PASIVADepoziti od drugih banaka 16 ��.�0� 16.543Depoziti od klijenata 17 248.124 102.730Ostala pozajmljena sredstva 18 21.475 ��.��0Obaveze za porez tekuće godine 279 69Odložene poreske obaveze �9 �59 �59Rezervisanja �� 273 168Ostale obaveze �0 517 813Ukupne obaveze 284.029 133.602

AKCIJSKI KAPITALAkcijski kapital �� 15.347 11.176Ostale rezerve �� 946 9��Neraspoređena dobit �.0�5 1.671Ukupan kapital 19.318 13.768

Finansijski izvještaji na stranama 2 do 40 potpisani su od strane:

Milka LjumovićGeneralni direktor


�

Izveštaj o promjenama na kapitalu


Napomena Akcijski kapital Ostale rezerve Neraspoređenadobit Ukupno

Stanje na dan 1. januara 2004. 9.99� 9�� 1.673 12.585

Korekcija početnog stanja za odloženi porez (Napomena 19) - - (505) (505)

Korigovano stanje na dan 1. januara 2004. 9.99� 9�� 1.168 12.080

Neto dobit - - 1.957 1.957Ukupno priznata dobit za 2004. - - 1.957 1.957Isplata dividende - - (269) (269)Emisija novih akcija po osnovu raspodele dobiti 1.185 - (1.185) -Stanje na dan 31. decembra/1. januara 2005. 11.176 9�� 1.671 13.768

Promene vrednosti hartija od vrednosti dostupnih za prodaju (Napomena 11) - �5 - �5

Neto dobit koja nije priznata u bilansu uspeha - �5 - �5Neto dobit - - �.0�5 �.0�5Ukupno priznata dobit za 2005. - �5 �.0�5 �.050Emisija novih akcija po osnovu raspodele dobiti �� 1.671 - (1.671) -Emisija novih akcija �� .500 - - �.500Stanje na dan 31. decembra 2005. 15.347 946 �.0�5 19.318


Izveštaj o tokovima gotovine

5




Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnostiPrilivi po osnovu kamata i slični prihodi 12.698 7.761Odlivi po osnovu kamata i slični prihodi (7.188) (4.267)Prilivi po osnovu nadoknada i provizija 8.198 11.267Odlivi po osnovu nadoknada i provizija (3.198) (4.108)Ostali prihodi - 176Odlivi po osnovu zarada zaposlenih i troškova za dobavljače (8.872) (6.879)Plaćeni porezi na prihod (279) (163)

Tokovi gotovine iz poslovne dobiti prije promjena poslovne aktive i pasive �.�59 3.787

Promjene poslovne aktive i pasiveNeto povećanje obavezne rezerve (15.114) (1.362)Neto povećanje kredita i avansa klijentima (71.793) (36.994)Neto povećanje ostale aktive (2.103) (96)Neto (smanjenje)/povećanje depozita drugih banaka (3.341) 14.589Neto povećanje depozita od klijenata ��5.�9� 32.892Neto (smanjenje)/povećanje ostalih obaveza (86) �.�9�Neto gotovina iz poslovnih aktivnosti 54.316 14.007

Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranjaKupovina nekretnina i opreme (4.302) (1.891)Kupovina nematerijalnih ulaganja (2.211) (1.261)Državni zapisi 4.968 (5.249)Neto gotovina za aktivnosti investiranja (1.545) (8.401)

Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranjaNeto povećanje pozajmljnenih sredstava 8.355 3.769Emisija običnih akcija �.500 -Neto gotovina iz aktivnosti finansiranja 10.855 3.769

Efekat kursnih razlika na gotovinu i gotovinske ekvivalente (269) (115)Neto povećanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata 63.357 9.260Gotovina i gotovinski ekvivalenti na početku godine �� 33.864 24.604Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju godine �� 97.221 33.864


6

Indeks računovodstvenih politika

CRNOGORSKA KOMERCIJALNA BANKA A.D. PODGORICA Raučnovodstvene politike za godinu završenu 31. decembra 2005.

A. Opšte informacije 7

B. Osnova za sastavljanje finansijskih izvještaja 7

C. Funkcionalna i valuta izveštavanja 9

D. Prihodi i rashodi od kamata 10

E. Prihodi od naknada i provizija 10

F. Finansijska sredstva 10

G. Prebijanje finansijskih instrumenata 14

H. Nematerijalna ulaganja ��

I. Nekretnine postrojenja i oprema ��

J. Ulaganja u povezana preduzeća 15

K. Gotovina i gotovinski ekvivalenti �5

L. Rezervisanja 15

M. Porezi �5

N. Obaveze po kreditima 15

O. Akcijski kapital 16

P. Fiducijarne aktivnosti 16

Q. Uporedni podaci 16

strana

7


(svi iznosi su izraženi u ‘000 EUR, osim ako nije drugačije naznačeno)

A. Opšte informacijeCrnogorska komercijalna banka a.d., Podgorica (“Banka”) osnovana je kao nezavisna banka i registrovana je kod Privrednog suda u Podgorici 15. januara 1997. godine.

Većina akcija Banke nalazi se u posedu četiri glavna akcionara: Deutsche Investitions und Entwicklungs GmbH (“DEG”), Keln, Njemačka; Nederlandse Financierings Maatschappij voor Ontwikkelingsladen N.V. (“FMO”), Hag, Holandija; Vektra, Podgorica, i Telekom Crne Gore, Podgorica, čiji pojedinačni udeli u vlasništvu iznose 22,05%, 21,71%, 15,83% i 11,47% akcija Banke.

Banka je dobila dozvolu za rad u Republici Crnoj Gori, i u skladu sa zakonom u Republici Crnoj Gori treba da posluje na principima likvidnosti, sigurnosti plasmana i profitabilnosti.

Na dan 31. decembra 2005. godine, Banku čine centrala u Podgorici i 20 filijala na teritoriji Republike Crne Gore.

Rukovodstvo Banke je na dan 30. marta 2006. godine odobrio objavljivanje ovih finansijskih izveštaja.

Osnovne računovodstvene politike koje su usvojene pri sastavljanju finansijskih izveštaja izložene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na godine na koje se odnosi izveštaj, osim ukoliko nije naznačeno drugačije.

B. Osnova za sastavljanje finansijskih izvještajaPriloženi finansijski izveštaji Crnogorske komercijalne banke a.d. sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim Stan-dardima Finansijskog Izveštavanja (IFRS). Finansijski izvještaji sastavljeni su prema principu istorijskog troška, koji je modifikovan revalorizacijom finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju i finansijskih sredstava i obaveza (uključujući izvedene instrumente) po fer vrednosti kroz dobitak ili gubitak.

Pripremanje finansijskih izvještaja u skladu sa IFRS zahtijeva upotrebu procjena ipretpostavki koje utiču na: prikazane iznose aktive i pasive, objelodanjivanje potencijalneaktive i pasive na datum finansijskih izvještaja, i na prikazane iznose prihoda i rashodatokom izvještajnog perioda. Iako se ove procjene zasnivanju na najboljoj ocjenirukovodstva tekućih događaja i aktivnosti, stvarni rezultati se na kraju mogu razlikovati odpomenutih procjena. Područja koja zahtevaju viši stepen procene ili složenosti, ilipodručja u kojima su pretpostavke i procene od velikog značaja za finansijske izveštaje,obelodanjena su u napomeni.

Usvajanje novih i revidiranih standarda

Banka je u toku 2005. godine usvojila IFRS, relevantne za njeno poslovanje, kao štosledi. U skladu sa zahtevima, izvršena je izmena i dopuna izveštaja za 2004. godinu.

8

CRNOGORSKA KOMERCIJALNA BANKA A.D. PODGORICA Raučnovodstvene politike za godinu završenu 31. decembra 2005.(svi iznosi su izraženi u ‘000 EUR, osim ako nije drugačije naznačeno)

B. Osnova za sastavljanje finansijskih izvještaja (nastavak)

- IAS 1 (revidiran 2003) Prezentacija finansijskih izveštaja- IAS 8 (revidiran 2003) Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške- IAS 10 (revidiran 2003) Događaji nastali nakon datuma bilansa stanja- IAS 16 (revidiran 2003) Nekretnine, postrojenja i oprema- IAS 17 (revidiran 2003) Lizing- IAS 21 (revidiran 2003) Učinci promena kurseva stranih valuta- IAS 24 (revidiran 2003) Obelodanjivanje povezanih strana- IAS 32 (revidiran 2003) Finansijski instrumenti: obelodanjivanje i prezentacija- IAS 39 (revidiran 2003) Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje- IAS 36 (revidiran 2003) Umanjenje vrednosti sredstava- IAS 38 (revidiran 2003) Nematerijalna ulaganja

Usvajanje revidiranih standarda IAS 1, 8, 10, 16, 17, 21, 24, 32 i 39 (revidirani 2003), kao i standarda IAS 36 i 38 (revidirani 2004) je rezultiralo u izvesnim dodatnim obelodanjivanjima, ali nije rezultiralo u materijalno značajnim promenama računovodstvene politike banke niti računovodstvenog tretmana transakcija.

Standardi, tumačenja, dopune i izmene izdatih standarda koji još uvek nisu u primeni

Objavljeni su izvesni novi standardi, izmene, dopune i tumačenja postojećih standarda koje je banka obavezna da primenjuje počevši od 1. januara ili posle 1. januara 2006. ili u narednim periodima osim u slučaju njihovog ranijeg usvajanja od strane banke.

IFRS 7, Finansijski instrumenti Obelodanjivanja i dopunski amandmani na IAS 1, Prikazivanje finansij-skog izveštaja – Obelodanjivanje kapitala (primenjuje se od Januara 2007).

IFRS 7 uvodi nova obelodanjivanja radi poboljšanja kvaliteta informacija o finansijskim instrumentima. Prema standardu moraju biti obelodanjene kvalitativne i kvantitativne informacije o izloženosti riziku vezanim za finan-sijske instrumente, uključujući precizirana minimalna obelodanjivanja kreditnog rizika, rizika likvidnosti i tržišnog rizika, kao i analizu osetljivosti na tržišni rizik. On zamenjuje IAS 30, Obelodanjivanja u finansijskim izveštajima banaka i sličnih finansijskih institucija, i zahtevana obelodanjivanja u IAS 32, Finansijski instrumenti: Obelodanji-vanje i prezentacija. Primenjuje se na sve entitete koji vrše izveštavanje prema IFRS –u. Izmene i dopune IAS 1 uvode obelodanjivanja o nivou kapitala entiteta i načinu upravljanja kapitalom. Banka će primenjivati IFRS 7 i izmene I dopune IAS 1 u obračunskim periodima počev od januara 2007.

IFRS 39 i IFRS 4 (izmene i dopune), Ugovori o finansijskim garancijama (primenjuju se od 1. januara 2006).

Ovaj amandman zahteva da izdate finansijske garancije, osim onih koje su prethodno određene kao ugovori o osiguranju, budu inicijalno priznate prema fer vrednosti, i naknadno vrednovane prema (a) punoj vrednosti provizija koje su po tom osnovu unapred naplaćene i razgraničene na period trajanja garancije, (b) troškovima izmirenja obaveza na dan izveštavanja, u zavisnosti od toga koja je vrednost veća.

9



B. Osnova za sastavljanje finansijskih izvještaja (nastavak)

Tumačenja i amandmani izdatih standarda koji još uvek nisu u primeni i koji nemaju značajnijeg uticaja na Banku:- IFRIC 4, Utvrđivanje postojanja lizinga (u primeni od 1 Januara 2006).- IAS 39 (Revidiran) – Opcija Fer Vrednosti (u primeni od 1 Januara 2006).- IAS 39 (Revidiran) – Ugovori o finansijskim garancijama (u primeni od 1 Januara 2006).- IFRS 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja i dopunski amandmani standarda IAS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja – Obelodanjivanje kapitala (u primeni od 1 Januara 2007).- IAS 19 (Revidiran) – Nadoknade zaposlenima (u primeni od 1 Januara 2006).- IAS 21 (Revidiran) – Neto investicije u strana ulaganja (u primeni od 1 Januara 2006);- IFRS 6, Istraživanje i evaluacija mineralnih resursa (u primeni od 1 Januara 2006).- IFRS 1 (Revidiran) – Prvo usvajanje Meunarodnih Standarda o Finansijskom Izveštavanju i FRS 6 (Revidiran) – Istraživanje i procena mineralnih resursa (u primeni od 1 Januara 2006);- IFRIC 5, Prava na koristi od povlačenja iz upotrebe, Procena obnove Fondova za rehabilitaciju prirodne sredine (u primeni od 1 Januara 2006);- IFRIC 6, Obaveze iz učešća na posebnom tržištu – otpad električne i elektronske opreme (u primeni za periode počev od ili nakon 1 Decembra 2005, odnosno od 1 Januara 2006).- IFRIC 7, Primena pristupa ponovnog izveštavanja po standardu IAS 29 (u primeni za periode počev od ili nakon 1 Marta 2006, odnosno od 1 Januara 2007).- IFRIC 8, Delokrug IFRS 2 (u primeni za periode počev od ili nakon 1 Maja 2006, odnosno od 1 Januara 2007).- IFRIC 9, IFRIC 9 Ponovna procena ugrađenih derivata (u primeni od 1. Jula 2006)

C. Funkcionalna i valuta izveštavanja

(a) Funkcionalna i valuta izveštavanja

Sve stavke uključene u finansijske izveštaje Banke se odmeravaju korišćenjem valute koja najbolje odražava eko-nomsku suštinu u kojoj banka posluje (“funkcionalna valuta”). Ovi finansijski izveštaji su prikazani u eurima, koji predstavljaju funkcionalnu valutu i valutu prikazivanja finansijskih izveštaja Banke.

(b) Transakcije i stanja

Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha.

�0


D. Prihodi i rashodi od kamataPrihodi i rashodi po osnovu kamata se priznaju u bilansu uspeha za sve instrumente, prema ceni amortizacije uz primenu metode efektivne kamatne stope.

Metod efektivne kamatne stope je metod izračunavanja cene amortizacije finansijskih sredstava ili finansijskih obave-za i alokacije prihoda po osnovu kamate ili rashoda po osnovu kamate na odgovarajuće vremenske periode. Efektiv-na kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća gotovinska plaćanja ili prilive tokom očekivanog veka trajanja finansijskog instrumenta ili, tamo gde je to izvodljivo, kraćeg perioda na sadašnju vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Pri izračunavanju efektivne kamatne stope, banka procenjuje gotovinske tokove razmatrajući sve ugovorene uslove finansijskih instrumenata (npr. opcije avansnih plaćanja) ali ne razmatra buduće gubitke po osnovu kreditnog rizika. Kalkulacije uključuju sve naknade i provizije plaćene ili primljene između ugo-vornih strana koji su integralni deo efektivne kamatne stope, troškova transakcije i svih drugih premija ili popusta.

Kada se neko finansijsko sredstvo ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao posledica gubitka usled uma-njenja vrednosti, prihod po osnovu kamate se priznaje u Bilansu uspeha uz korišćenje kamatne stope korišćene za diskontovanje budućih tokova gotovine za svrhu izračunavanja gubitka po osnovu umanjenja vrednosti.

E. Prihodi od naknada i provizijaPrihodi od naknada i provizija se uglavnom evidentiraju prema načelu nastanka poslovne promene u periodu kada su usluge izvršene. Naknade za neiskorišćene kreditne linije se razgraničavaju (zajedno sa povezanim direktnim troškovima) i priznaju kao ispravke efektivne kamatne stope za kredit. Provizije po osnovu ostalih usluga se priznaju u zavisnosti od ugovora o uslugama koji su u primeni, obično po osnovu vremenskog razgraničenja.

F. Finansijska sredstvaBanka je svoja finansijska sredstva klasifikovala u sledeće kategorije: zajmovi i potraživanja; hartije od vrednosti koje se drže do dospeća; hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih ulaganja u momentu inicijalnog priznavanja.

(a) Zajmovi i potraživanja

Zajmovi i potraživanja predstavljaju ne-derivatna finansijska sredstva sa fiksnim i odredivim isplatama, koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Oni nastaju kada banka obezbedi novčana sredstva, robu ili usluge dužniku direktno bez namere da trguje potraživanjem.

(b) Ulaganja koje se drže do roka dospeća

Ulaganja koje se drže do dospeća predstavljaju ne-derivatna finansijska sredstva sa fiksnim i odredivim isplatama i fiksnim dospećem, i koje rukovodstvo Banke ima pozitivnu nameru i sposobnost da ih drži do roka dospeća. Ukoliko Banka prodaje više od beznačajnog iznosa investicije koja se drži do dospeća, čitava kategorija ulaganja se obeležava i reklasifikuje kao raspoloživa za prodaju. Ulaganja koje se drže do dospeća se odnose na Državne Zapise izdate od Republike Crne Gore.

��



F. Finansijska sredstva (nastavak)

(c) Ulaganja raspoloživa za prodaju

Ulaganja raspoloživa za prodaju predstavljaju ona ulaganja za koja postoji namera da se drže u posedu tokom neodređenog vremenskog perioda, a koja se mogu prodati u slučaju potrebe za likvidnim sredstvima, u slučaju promene kamatnih stopa, deviznog kursa ili vrednosti kapitala.

Kupovina i prodaja finansijskih sredstava koja se drže do dospeća i finansijskih ulaganja raspoloživih za proda-ju, priznaje se na dan transakcije – a to je dan kada se banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Krediti se priznaju u trenutku kada se gotovinska sredstva plasiraju korisnicima kredita. Finansijska sredstva inicijalno priznata po fer vrednosti uvećana za troškove transakcija za sva finansijska sredstva koja se ne evidentiraju po fer vrednosti kroz dobitak ili gubitak.

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju se naknadno priznaju po fer vrednosti. Zajmovi i potraživanja, kao i ulaganja koja se drže do dospeća, evidentiraju se po amortizacionoj ceni korišćenjem metode efektivne kamatne stope. Dobici i gubici koji proisteknu iz promena fer vrednosti finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju priznaju se direktno u okviru kapitala, sve dok se finansijsko sredstvo ne prizna ili ne obezvredi kada se kumu-lativna dobit/gubitak prethodno priznata u okviru kapitala priznaje u bilansu uspeha. Međutim, kamata koja se obračunava korišćenjem metode amortizacione cene priznaje se u bilansu uspeha. Dividende od hartija od vred-nosti raspoloživih za prodaju priznaju se u bilansu uspeha onda kada subjekt stekne pravo na uplatu. Dividende na ulaganja raspoloživa za prodaju se priznaju u bilansu uspeha nakon deklarisanja dividende.

Fer vrednosti hartija od vrednosti kotiranih na aktivnim tržištima zasnivaju se na cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva i (i za hartije od vrednosti koje se ne kotira na berzi) nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost primenom tehnika procenjivanja. Tehnike procene obuhvataju korišćenje poslednjih nezavisnih tržišnih transakcija između upoznatih voljnih strana, analizu diskontovanih novčanih tokova i druge tehnike procenjivanja koje koriste obično učesnici na tržištu.

(d) Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava

(i) Sredstva koja se prenose po amortizacionoj ceni

Na dan bilansa stanja Banka procenjuje da li postoji bilo kakav objektivni dokaz da je došlo do umanjenja vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstava je umanje-ne vrednosti ili su pretrpljeni gubici zbog umanjenja vrednosti, ako i samo ako postoji objektivni dokaz umanjenja vrednosti kao rezultat događaja koji se odigrao posle prvobitnog priznavanja sredstava (nastanak gubitka), i taj nastanak gubitka ima uticaja na procenjene buduće tokove gotovine od finansijskog sredstva ili grupe sredstava. Objektivni dokaz da je došlo do umanjenja vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava obuhvata podatke koje imalac sredstva može da primeti o nastanku gubitka.

1 Značajne finansijske teškoće imaoca dužnika.

� Kršenje ugovora, kao sto je greška ili kršenje isplata kamate ili glavnice.

��



3 Garancija od strane zajmodavca zajmoprimcu zbog ekonomskih ili pravnih razloga zbog finansijske teškoće zajmoprimca, povlastice koje zajmoprimac ne bi uzimao u obzir u nekim drugim okolnostima.

4 Visokoj verovatnoći bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije zajmodavca.

5 Nestanku aktivnog tržišta za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoća.

6 Objektivnim podacima koji pokazuju da postoji merljivo smanjenje budućih tokova gotovine od grupe finansijskih sredstava nakon početnog priznavanja tih sredstava, mada smanjenje ne može još uvek da se utvrdi kod pojedinih finansijskih sredstava u grupi, uključujući:

- štetne promene moći zajmoprimca u grupi, ili - nacionalni ili lokalni ekonomski uslovi koji su u vezi sa izmirivanjem obaveza u grupi.

Banka prvo procenjuje da li postoje objektivni dokazi o umanjenju vrednosti: pojedinačno za finansijska sredstva koja su pojedinačno značajna, i pojedinačno ili zajednički za finansijska sredstva koja nisu pojedinano značajna. Ako Banka odredi da ne postoji objektivni dokaz umanjenja vrednosti za finansijsko sredstvo koje se pojedinačno procenjuje, bilo da je značajno ili ne, ono obuhvata sredstvo u grupi finansijskih sredstava sa sličnim karakteris-tikama kreditnog rizika i zajednički ih procenjuje zbog umanjenja vrednosti. Sredstva koja se pojedinačno proce-njuju zbog umanjenja vrednosti i za koja je gubitak od umanjenja vrednosti priznat ili nastavlja da se priznaje se ne uključuju u zajedničku procenu o umanjenju vrednosti.

Ukoliko postoji objektivni dokaz da je gubitak po osnovu umanjenja vrednosti zajmova i potraživanja nastao, iznos gubitka se odmerava razlikom između knjigovodstvene vrednosti i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali) diskontovane po prvobitnoj efektivnoj ka-matnoj stopi. Knjigovodstvena vrednost sredstva čije se smanjenje vrši direktno ili korišćenjem računa nadoknade i iznos gubitka se prikazuje u bilansu uspeha. Ako je u pitanju zajam sa promenljivom kamatnom stopom, dis-kontna stopa za odmeravanje svakog gubitaka po osnovu umanjenja vrednosti biće aktuelna kamatna stopa koja je određena ugovorom. Kao praktičan primer, banka može da odmerava gubitak po umanjenju vrednosti na bazi fer vrednosti korišćenjem tržišne vidljive cene.

Izračunavanje sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine obezbeđenog finansijskog sredstva odra-žava novčane tokove koji mogu biti rezultat isključivanja umanjenim za troškove pribavljanja i prodaje kolaterala, bez obzira na to da li je isključenje verovatno ili ne.

U svrhu zajedničke procene umanjenja vrednosti, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteris-tika kreditnog rizika. Te karakteristike su relevantne za procenjivanje budućih tokova gotovine za grupe takvih sredstava time što pokazuju na sposobnost dužnika da isplati sve iznose i dugovanja koji su dospeli u skladu sa uslovima ugovora za sredstva koja se procenjuju.

��




Budući novčani tokovi u grupi finansijskih sredstava za koja se zajednički procenjuje zbog umanjenja vrednosti se procenjuju na osnovu ugovorenih novčanih tokova u grupi na osnovu prethodnih iskustava u vezi sa gubitkom za sredstava sa karakteristikama kreditnog rizika koja su slična onima u grupi. Iskustvo prethodnih gubitaka se prilagođava na osnovu aktuelnih vidljivih podataka da bi se odrazili uticaji aktuelnih uslova koji nisu uticali na pe-riod na kome se zasniva iskustvo prethodnih gubitaka, i da bi se uklonili uticaji uslova iz prethodnih perioda koji ne postoje u sadašnjosti.

Procene promena u budućim tokovima gotovine odražavaju i u skladu sa promenama u vidljivim podacima koji su za njih vezani od perioda do perioda. Ova metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu budućih to-kova gotovine se redovno pregledaju od strane banke da bi se smanjile sve razlike između procenjenog i stvarnog nastalog gubitka.

Kada je zajam nenaplativ, on se otpisuje na bazi odgovarajućih rezervi za umanjenje vrednosti potraživanja po osnovu zajmova. Takvi zajmovi se otpisuju nakon svih neophodnih procedura po utvrđivanju iznosa gubitka. Naknadna naplata prethodno otpisanih potraživanja smanjuje iznos rezervisanja za umanjenje vrednosti I priznaje se u bilansu uspeha. Ako se, u narednom periodu, iznos gubitka po osnovu umanjenja vrednosti smanji i ako se to smanjenje može objektivno dovesti u vezu sa događajem koji je nastao posle priznavanja umanjenja vrednosti, prethodno priznati gubitak po osnovu umanjenja vrednosti treba da se obrne direktno ili podešavanjem računa ispravke. Iznos obrta treba da se uključi u dobitak ili gubitak.

Zahtevi za dodatnim rezervisanjima u skladu sa statutarnim i drugih relevantnim zahtevima koji prevazilaze ove iznose, evidentiraju se kao opšte bankarske rezerve u vidu prisvajanja neraspodeljene dobiti.

(ii) Fer vrednost finansijskih sredstava

Na kraju svakog obračunskog perioda, na dan izveštavanja, banka procenjuje da li postoje objektivni dokazi da je došlo do umanjenja vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. U slučaju da postoje ob-jektivni dokazi da je došlo do umanjenja vrednosti finansijskih instrumenata raspoloživih za prodaju, značajan ili produženi pad fer vrednosti finansijskih instrumenata ispod nabavne vrednosti se uzima u obzir pri utvrđivanju mogućeg umanjenja vrednosti sredstava. Ako postoji dokaz za finansijske instrumente raspoložive za prodaju, tada se akumulirani gubitak – kao razlika između cene akvizicije i tekuće fer vrednosti, umanjen za bilo koja umanjenja vrednosti finansijskog sredstva prethodno priznata kao dobitak ili gubitak uklanja iz kapital i priznaje u bilansu uspeha. Ako se u narednom periodu, fer vrednost dužničkog instrumenta klasifikovanog kao ono koje je dostupno za prodaju poveća, i ako se to povećanje bude moglo objektivno dovesti u vezu sa događajem koji se odigrao posle gubitka zbog umanjenja vrednosti I koji je priznat u neto dobitku ili gubitku, gubitak zbog umanjenja vrednosti treba da se obrne, sa iznosom tog obrta priznatim u neto dobitak ili gubitak.

��


G. Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obavezaFinansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju u neto iznosu i iskazuju u bilansu stanja ako banka ima zakon-ski primenljivo pravo prebijanja priznatih iznosa i ako banka namerava podmiriti neto iznos ili istovremeno realizo-vati sredstvo ili podmiriti obavezu.

H. Nematerijalna ulaganjaTroškovi razvoja računarskog softvera

Stečene licence računarskih softvera kapitalizuju se na osnovu troškova nastalih sa ciljem da se dođe do specifičnih softvera i da se oni puste u rad.

Troškovi održavanja računarskog softvera priznaju se u periodu nastanka. Troškovi koji se direktno odnose na je-dinstvene softverske programe koji su pod kontrolom Banke i koji će verovatno proizvesti ekonomske koristi koje su veće nego što su troškovi, a u periodu dužem od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Troškovi obuhvataju troškove eksterne kompanije angažovane na razvoju softvera.

Ovi troškovi se otpisuju u toku njihovog procenjenog veka trajanja.

I. Nekretnine, postrojenja i opremaGrađevinski objekti uglavnom obuhvataju filijale i poslovne prostorije banke. Nekretnine postrojenja i oprema is-kazuje se po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za amortizaciju. Nabavna vrednost obuhvata trošak koje se direktno pripisuje kupovini sredstava.

Amortizacija drugih sredstava obračunava se primenom proporcionalne metode kako bi se njihov trošak rasporedio na njihovu rezidualnu vrednost tokom predviđenog korisnog veka trajanja sredstva kao što sledi:

Građevinski objekti 50 godinaRačunari i prateća oprema 3-5 godinaNameštaj i oprema 5-7 godina

Rezidualna vrednost i korisni vek trajanja se pregleda i koriguje na dan bilansa stanja.

Sredstva koja podležu amortizaciji pregledaju se kako bi se utvrdilo postojanje umanjenja vrednosti. To se vrši kada god događaji ili okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost sredstva možda neće biti nadoknadiva. Knjigovodst-veni iznos nekog sredstva se odmah otpisuje do njegovog nadoknadivog iznosa ukoliko je knjigovodstveni iznos veći od procenjenog nadoknadivog iznosa sredstva. Nadoknadiva vrednost je neto prodajna cena ili upotrebna vrednost, koja je od njih veća.

Dobici i gubici pri otuđenju sredstava određuju se poređenjem priliva sa knjigovodstvenim iznosom i uključuju se u bilans uspeha. Troškovi opravke i obnove se priznaju u bilansu uspeha u periodu u kom su nastali.

�5



J. Ulaganja u povezana preduzećaUlaganje u preduzeće ‘’Moneta’’, nad kojim Banka ima efektivnu kontrolu, nije konsolidovano jer je ruko-vodstvo smatralo da nije bilo materijalno značajno. U ovim odvojenim finansijskim izveštajima, ulaganja u povezana preduzeća treba računovodstveno evidentirati u skladu sa IAS 39, kao ulaganje po fer vrednosti kroz dobit ili gubitak. Dobici i gubici nastali promenom fer vrednosti ‘finansijskih sredstava klasifikovanih po fer vrednosti kroz dobit ili gubitak’ se priznaju u bilansu uspeha u periodu u kom su nastali.

K. Gotovina i gotovinski ekvivalentiZa potrebe izveštaja o novčanim tokovima, pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima se priznaju sva sredstva sa rokom dospeća kraćim od tri meseca, i to: gotovina, gotovina u procesu naplate, salda sa Centralnom Bankom.

L. RezervisanjaRezervisanja se priznaju kada Banka ima važeću zakonsku ili izvedenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada postoji velika verovatnoća da će za podmirenje obaveze biti potreban odliv sredstava; i kada je iznos obaveza pouzdano procenjen.

M. PoreziOdloženi porez na dobit se rezerviše u punom iznosu, korišćenjem metoda obaveza, za privremene razlike koje nastanu između poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Odloženi porez na dobit se određuje na osnovu ozakonjenih poreskih stopa za koje se očekuje da će se primenjivati kada odnosna sredstva odloženog poreza na dobit budu realizovana ili kada se obaveze odloženog poreza na dobit podmire. Principijelne privremene razlike nastaju zbog amortizovanja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme.

Sredstva odloženog poreza na dobit se priznaju do obima u kome je verovatno da će buduća oporeziva dobit, u odnosu na koju privremene razlike mogu da se primene, biti na raspolaganju.

Porez na dobit na osnovu primjenljivog poreskog zakona priznaje se kao trošak u periodu u kome se javlja profit.

N. Obaveze po kreditimaObaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale troškove transakcije. Obaveze za kredite se naknadno iskazuju po amortizovanoj ceni; sve razlike između ostvarenog priliva (umanjenog za troškove transakcije) i vrednosti otplata, priznaju se u bilansu uspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope.

16


O. Akcijski kapitalDividenda na akcije

Dividende na akcije se prikazuju u finansijskim izveštajima u periodu u kojem su objavljene. Dividende za datu godinu, koje su objavljene nakon datuma bilansa stanja navode se u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja.

P. Fiducijarne aktivnostiSredstva i obaveze koje Banka preuzima u svoje ime, a za račun trećih lica, ne iskazuju se u bilansu stanja.

Q. Uporedni podaciGdje je bilo potrebno, uporedni podaci su korigovani kako bi bili usaglašeni sa izmjenama u prezentaciji tekuće godine. Rukovodstvo Banke smatra da reklasifikacije nisu materijalno značajne u uporednim podacima i stoga je odlučilo da ih ne obelodanjuje u finansijskim izveštajima.

Upravljanje finansijskim riz ikom

17



a. Kreditni rizik 18

b. Tržišni rizik 18

c. Devizni rizik 19

d. Rizik od promene kamatnih stopa novčanih tokova i kamatni rizik fer vrednosti 20

e. Rizik likvidnosti 22

f Fer vrednosti finansijskih sredstava i obaveza 23

strana

18


Upravljanje finansijskim rizikom

a. Kreditni rizikBanka je izložena kreditnom riziku koji predstavlja rizik da dužnici neće biti u mogućnosti da dugovanja prema Banci izmire u potpunosti i na vreme. Banka vrši rezervisanja za gubitke po osnovu umanjenja vrednosti, a koji se odnose na gubitke nastale na dan bilansa stanja. Značajne promene u privredi, odnosno stanju pojedinih privrednih grana koje čine osnov kreditnog portfolija Banke, mogle bi dovesti do gubitaka koji se razlikuju od gu-bitaka po osnovu kojih je izvršeno rezervisanja na dan bilansa stanja. Stoga rukovodstvo Banke oprezno upravlja izloženošću kreditnom riziku.

Izloženost kreditnom riziku ispoljava se kao rizik finansijskog gubitka koji nastaje kao posledica nemogućnosti dužnika da ispuni sve ugovorene obaveze prema Banci. Banka upravlja preuzetim kreditnim rizikom tako što određuje limite u odnosu na velike kredite, pojedinačne korisnike kredita i povezana lica. Pomenuti rizici se kon-tinuirano prate i predmet su kontrole koja se vrši jednom godišnje ili češće. Svi krediti iznad propisanog limita treba da budu odobreni od strane Komiteta za upravljanje kreditnim rizikom.

Iako limiti nisu propisani, granska koncentracija kredita je predmet kontinuiranog praćenja.

Izloženost riziku po pojedinačnim zajmoprimaocima, uključujući druge banke i brokerska preduzeća, dalje se ograničava tako što se utvrđuje podlimit u odnosu na bilansnu i vanbilansnu izloženost. Stvarna izloženost u odnosu na utvrđene limite se redovno prati.

Upravljanje izloženošću kreditnom riziku vrši se redovnom analizom sposobnosti korisnika kredita i potencijal-nih korisnika kredita da otplaćuju obaveze po osnovu kamate i glavnice. Izloženost kreditnom riziku se takođe delimično kontroliše pribavljanjem instrumenata obezbeđenja i garancija pravnih i fizikih lica. Pored toga, sva fizička lica su u obavezi da svoju mesečnu zaradu primaju preko tekućeg računa kod Banke, a u cilju smanjenja kreditnog rizika.

Preuzete obaveze po osnovu kredita

Primarna svrha ovih instrumenta je da se obezbedi da sredstva budu dostupna klijentu u skladu sa zahtevima. Garancije i aktivirani akreditivi predstavljaju neopozive garancije Banke da će izvršiti plaćanje u slučaju da klijent ne može da ispuni svoje obaveze prema trećim stranama, i stoga nose isti kreditni rizik kao i krediti. Dokumen-tarni i komercijalni akreditivi – koji predstavljaju pismenu izjavu o obavezi Banke preuzetoj u ime klijenta, a ko-jom se trećem licu daje ovlašćenje da kod Banke vuče menice do iznosa dogovorenog posebnim uslovima – su obezbeđeni osnovnom isporukom robe na koju se odnose, te, stoga, nose manji rizik nego direktna pozajmica.

Preuzete obaveze po osnovu produženja roka otplate predstavljaju neiskorišćeni deo prava da se produži rok otplate kredita u formi zajma, garancija ili akreditiva. U pogledu kreditnog rizika vezanog za preuzete obaveze po osnovu produženja roka otplate kredita, Banka je potencijalno izložena gubitku u iznosu ukupnih neiskorišćenih obaveza. Međutim, verovatni iznos gubitka je manji od ukupnih neiskorišćenih preuzetih obaveza, budući da većina obaveza koje se odnose na produženje rokova otplate zavisi od toga da li će klijent održati određene kreditne standarde. Banka prati period do dospeća kredita, budući da dugoročnije obaveze uglavnom nose veći stepen kreditnog rizika od kratkoročnijih.

b. Tržišni rizikBanka je izložena tržišnim rizicima. Tržišni rizici se javljaju u slučaju otvorenih pozicija, a zbog promene kamatnih stopa, promene kursa valute i promene cena hartija od vrednosti koji se menjaju u skladu sa tržišnim fluktuaci-jama. Limiti za izloženost tržišnim rizicima nisu interno propisani, ali Banka koristi limite propisane od strane Centralne banke Crne Gore.

�9



c. Devizni rizikFinansijska pozicija i novčani tokovi Banke su izloženi u efektima promena kursa valuta. Izloženost deviznom rizi-ku se redovno prati putem usklađivanja sa limitima propisanim od strane Centralne banke Crne Gore. Izloženost riziku od promena kursa valuta na dan 31. decembra 2005. godine prikazana je u sledećoj tabeli. Tabela sadrži sredstva i obaveze Banke klasifikovane po valutama. Na dan 31. decembra 2005. godine, Banka ima bilansne pozicije u sledećim valutama:

USD Ostale valute Ukupno strane valute

Lokalna Valuta(EUR) Ukupno

Na dan 31. decembra 2005.AKTIVAGotovina i depoziti kod Centralne banke 676 �0� 978 42.694 43.672Krediti i avansi bankama 1.725 474 �.�99 74.236 76.435Krediti i avansi klijentima - - - 161.217 161.217Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju - - - 174 174Državni zapisi - - - 3.831 3.831Ostala sredstva - - - 3.843 3.843

Finansijska sredstva po fer vrednosti stečenoj kroz dobit ili gubitak - - - ��

Nekretnine, postrojenja i oprema - - - 10.264 10.264Nematerijalna ulaganja - - - 3.700 3.700Ukupna aktiva �.�0� 776 3.177 300.170 303.347

PASIVADepoziti od drugih banaka �.�0� - �.�0� �0.00� ��.�0�Depoziti od klijenata 3.722 581 �.�0� 243.821 248.124Ostala pozajmljena sredstva - - - 21.475 21.475Obaveze za poreze tekuće godine - - - 517 517Poreske obaveze - - - 279 279Rezervisanja - - - 273 273Odložene poreske obaveze - - - �59 �59Ukupne obaveze 6.923 581 7.504 276.525 284.029

Neto bilansna pozicija (4.522) �95 (4.327) 23.645 19.318Na dan 31. decembra 2004.Ukupna aktiva 2.084 ��0 �.�� 144.946 147.370Ukupna pasiva 5.860 �� 6.183 127.419 133.602Neto bilansna pozicija (3.776) 17 (3.759) 17.527 13.768

�0



d. Rizik od promene kamatnih stopa novčanih tokova i kamatni rizik fer vrednostiOsetljivost aktive, pasive i vanbilansnih stavki na kamatu

Rizik od promene kamatnih stopa novčanih tokova predstavlja rizik da će budući novčani tokovi finansijskog instrumenta biti podložni oscilacijama usled promenljivih kamatnih stopa na tržištu. Kamatni rizik fer vrednosti predstavlja rizik da će vrednost finansijskog instrumenta biti podložna oscilacijama usled promenljivih kamatnih stopa na tržištu. Banka je izložena efektima promene važećih kamatnih stopa na tržištu i to po osnovu rizika od promene kamatnih stopa na novčane tokove. Kao posledica takvih promena može doći do povećanja kamatnih marži; međutim, one mogu umanjiti dobit ili dovesti do gubitka u slučaju neočekivanih kretanja. Kamatne stope se zasnivaju na tržišnim stopama tako da Banka redovno vrši ponovno određivanje cena.

U tabeli koja sledi prikazana je izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa. U tabeli su prikazani i sred-stva i obaveze Banke, iskazani po knjigovodstvenim iznosima i svrstani u kategorije prema datumu ponovnog određivanja cena odnosno datumu dospeća, zavisno od toga koji je raniji.

Do 30 dana Od 1 do 6 meseci

Od 6 d0 12 meseci

Više od 12 meseci

Nekama-tonosna Ukupno

Na dan 31. decembra 2005.AKTIVAGotovina i depoziti kod Centralne banke 12.677 - - - �0.995 43.672Krediti i avansi bankama 70.880 - - �.000 �.555 76.435Krediti i avansi klijentima �9.9�� 33.842 40.855 63.298 3.308 161.217Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju - - - - 174 174Državni zapisi 2.447 1.384 - - - 3.831Ostala sredstva - - - - 3.843 3.843

Finansijska sredstva po fer vrednosti stečenoj kroz dobit ili gubitak - - - - ��

Nekretnine, postrojenja i oprema - - - - 10.264 10.264Nematerijalna ulaganja - - - - 3.700 3.700Ukupna aktiva 105.918 35.226 40.855 65.298 56.050 303.347

PASIVADepoziti od drugih banaka 6.880 6.314 - - 8 ��.�0�Ostali depoziti 63.980 53.676 50.771 ��.999 37.698 248.124Ostala pozajmljena sredstva - - �.000 �9.��5 �0 21.475Ostale obaveze - - - - 517 517Obaveze za poreze tekue godine - - - - 279 279Rezervisanja za potencijalne obaveze - - - - 273 273Odložene poreske obaveze - - - - �59 �59Ukupne obaveze 70.860 59.990 52.771 61.434 38.974 284.029

��



U tabeli koja sledi, prikazan je pregled kretanja efektivne kamatne stope po glavnim valutama za monetarne finan-sijske instrumente koji se ne priznaju po fer vrednosti kroz stečenu dobit ili gubitak:

Do 30 dana Od 1 do 6 meseci

Od 6 d0 12 meseci

Više od 12 meseci

Nekama-tonosna Ukupno

Izloženost riziku od promene kamatnih stopa 35.058 (24.764) (11.916) 3.864 17.076 19.318Na dan 31. decembra 2004.Ukupna aktiva ��.�9� ��.5�5 39.778 34.977 17.607 147.370Ukupna pasiva 28.642 ��.��9 43.069 36.389 ��.�5� 133.602Izloženost riziku od promene kamatnih stopa 12.851 1.366 (3.291) �.�� .�5� 13.768

%EUR CHF USD

Na dan 31. decembra 2004.AktivaGotovina i depoziti kod Centrale Banke 0,5� - -Državni zapisi 7,13 - -Depoziti kod banaka �,�� - -Krediti i avansi klijentima 10,67 - -

ObavezeDepoziti od banaka �,�� - �,0�Depoziti od klijenata 6,85 5,�9 6,02Ostala pozajmljena sredstva 5,0� - -

��



e. Rizik likvidnostiU tabeli koja sledi prikazana su sredstva i obaveze Banke prema periodu preostalom dougovorenog datuma dospeća, a u odnosu na datum bilansa stanja.

Dospeća aktive i pasive

Manje od � meseca

Od 1 do � meseca

Od 3 do�� meseci

Preko jedne godine Ukupno

Na dan 31. decembra 2005.AKTIVAGotovina i depoziti kod Centralne banke 43.672 - - - 43.672Krediti i avansi bankama 74.435 - - �.000 76.435Krediti i avansi klijentima ��.�� 33.842 40.855 63.287 161.217Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju - - - 174 174Državni zapisi i ostale kvalifikovane menice 2.447 1.384 - - 3.831Ostala sredstva 3.843 - - - 3.843

Finansijska sredstva po fer vrednosti stečenoj kroz dobit ili gubitak - - - ��

Nekretnine, postrojenja i oprema - - - 10.264 10.264Nematerijalna ulaganja - - - 3.700 3.700Ukupna aktiva 147.630 35.226 40.855 79.636 303.347

PASIVADepoziti od drugih banaka 6.888 6.314 - - ��.�0�Ostali depoziti 126.168 43.676 45.771 ��.509 248.124Ostala pozajmljena sredstva �0 - �.000 �9.��5 21.475Ostale obaveze 517 - - - 517Obaveze za poreze tekuće godine 279 - - - 279Rezervisanja za potencijalne obaveze - - - 273 273Odložene poreske obaveze - - - �59 �59Ukupne obaveze 133.892 �9.990 47.771 52.376 284.029

Ročna neusklađenost 13.738 (14.764) (6.916) 27.260 19.318

Na dan 31. decembra 2004.Ukupna aktiva 49.835 ��.5�5 39.778 ��.�� 147.370Ukupna pasiva 29.165 ��.0�5 43.069 38.353 133.602Ročna neusklađenost 20.670 (9.500) (3.291) 5.889 13.768

��


Usklađenost i kontrolisana neusklađenost dospeća i kamatnih stopa po osnovu sredstava i obaveza su od velikog značaja za rukovodstvo Banke. Nije uobičajeno da banka ima kompletno usklađenu poziciju, budući da poslovne transakcije često imaju neodređen rok dospeća i da su različitih vrsta. Neusklađena pozicija potencijalno povećava profitabilnost, ali i povećava rizik od gubitka.

Dospeća sredstava i obaveza i sposobnost Banke da po prihvatljivim troškovima obezbedi izvore sredstava po dospeću obaveza važan su činilac u proceni likvidnosti Banke i njene izloženosti promenama kamatnih stopa i kurseva.

Potrebe za likvidnošću za pokrivanje garancija odnosno aktiviranih akreditiva su znatno manje od iznosa preuzetih obaveza, budući da Banka ne očekuje da treća strana povuče ugovorena sredstva. Ukupni neizmireni iznos ugovorne obaveze kojom se odobrava kredit sa produženim rokom dospeća ne mora nužno dovesti do budućih zahteva za likvidnim sredstvima, s obzirom da će mnoge od ovih obaveza isteći ili biti okončane bez finansiranja.

f. Fer vrednosti finansijskih sredstava i obavezaFer vrednost je iznos po kojem finansijski instrument može biti razmenjen između zainteresovanih strana, osim ukoliko nije u pitanju prinudna prodaja ili likvidacija, a najbolji dokaz fer vrednosti je tržišna vrednost. Banka je izvršila procenu fer vrednosti finansijskih instrumenata pomoću raspoloživih tržišnih informacija, onda kada ih je bilo, kao i primenom odgovarajućih metoda procene. Meutim, prilikom tumačenja tržišnih podataka neophodno je izvršiti određene procene kako bi se odredila procenjena fer vrednost.

(a) Krediti i avansi bankama

Potraživanja od drugih banaka obuhvataju međubankarske plasmane i pozicije u procesu naplate.

Fer vrednost plasmana sa varijabilnom kamatnom stopom i prekonoćnih depozita prikazanaje po knjigovodstvenoj vrednosti. Procenjena fer vrednost plasmana sa fiksnom kamatnomstopom zasnovana je na diskontovanim tokovima gotovine primenom važeće kamatne stopena tržištu novca na instrumente sa sličnim kreditnim rizikom i preostalim dospećem.

�005

Knjigovodstvenavrednost Fer vrednost

Finansijska sredstvaKrediti i avansi bankama 69.517 69.517Krediti i avansi klijentima 158.407 158.160

Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju i mereni po fer vrednosti 385 385

Finansijske obavezeDepoziti od drugih banka 6.314 6.314Depoziti od klijentima 245.782 ��.��Ostala pozajmljena sredstva ��.5�0 ��.5�0

��


(b) Krediti i avansi klijentima

Krediti i avansi klijentima su umanjeni za rezervisanja za gubitke po osnovu umanjenja vrednosti kredita. Proce-njena fer vrednost kredita i avansa predstavlja diskontovani iznos procenjenih budućih tokova gotovine čija se naplata očekuje u budućnosti. Očekivani tokovi gotovine su diskontovani primenom važećih tržišnih stopa, a u cilju određivanja fer vrednosti.

(c) Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju

Fer vrednost hartija od vrednosti raspoložive za prodaju u zasnovani na tržišnim cenama. Ukoliko informacije o tržišnim cenama nisu bile raspoložive, korišćene su tržišne cene kotiranih hartija od vrednosti sa sličnim karak-teristikama. Vrednost promene fer vrednosti koja se priznaje u revalorizacionim rezervama tokom perioda iznosi EUR 25 hiljada (2004: nula).

(d) Depoziti i pozajmice

Procenjena fer vrednost depozita bez navedenog roka dospeća, uključujući nekamatonosne depozite, predstavlja iznos plativ po zahtevu.

Procenjena fer vrednost fiksnih kamatonosnih depozita i drugih pozajmica sa fiksnom kamatnom stopom bez na-vedene tržišne cene bazira se na diskontovanom toku gotovine primenom važeće kamatne stope na nove obaveze sa sličnim preostalim dospećem.

(e) Finansijski instrumenti mereni po fer vrednosti u finansijskim izveštajima

Ukupan iznos promene fer vrednosti procenjene primenom tehnike procene koja se priznaje u bilansu uspeha za period iznosi EUR 23 hiljade (2004: nula ).

�5


Banka donosi procene i pretpostavke koje mogu uticati na prikaz iznosa sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima za narednu finansijsku godinu. Procene i prosu]ivanja biće predmet stalne procene i donosiće se na osnovu istorijskog iskustva i drugih činilaca, uključujući očekivanja u pogledu budućih događaja za koje se veruje da su u okvirima datih okolnosti razumna.

(a) Gubitak usled obezvređenja kredita i avansa

Banka vrši pregled svog kreditnog portfolija najmanje jednom u tri meseca kako bi procenila gubitak koji je nas-tao usled umanjenja vrednosti kredita. Prilikom utvrđivanja da li gubitak usled obezvređenja treba evidentirati u bilans uspeha, Banka prosuđuje da li postoje bilo kakvi posmatrani podaci koji ukazuju na to da je u procenjenim budućim novčanim tokovima kreditnog portfolija došlo do merljivog smanjenja, a pre nego što se takvo smanje-nje može identifikovati za svaki pojedinačni kredit u okviru kreditnog portfolija. Takav dokaz može uključiti posmatrane podatke koji ukazuju na to da je došlo do promena koje mogu imati štetnog uticaja, i to promena u statusu dužnika u pogledu otplate kredita Banci, odnosno u privrednim uslovima u državi koji su u direktnoj vezi sa uticajem koji neizmirene ugovorne obaveze plaćanja mogu imati na sredstva Banke. Rukovodstvo se oslanja na procene koje se zasnivaju na istorijskim iskustvima u vezi gubitaka za sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika, kao i na objektivnim dokazima o postojanju umanjenja vrednosti, slične pomenutim u kreditnom portfoliu prilikom procene budućih tokova gotovine. Metodologija i pretpostavke koji se koriste pri proceni iznosa budućih tokova gotovine i njihovog vremenskog usklađivanja predmet su stalne kontrole, a u cilju svođenja razlike između procenjenog i stvarnog gubitka na najmanju moguću meru.

(b) Umanjenje vrednosti hartije od vrednosti raspoložive za prodaju i ulaganja u pridružena preduzeća

Banka utvrđuje da je došlo do umanjenja vrednosti u hartijama od vrednosti raspoloživih za prodaju onda kada do]e do značajnog ili produženog smanjenja njihove fer vrednosti i to ispod njihove nabavne vrednosti. Određivanje šta je značajno ili produženo zahteva rasuđivanje. Umanjenje vrednosti može biti opravdano onda kada postoji dokaz da je došlo do pogoršanja u finansijskoj poziciji preduzeća u koje se ulaže, privrednoj grani ili sektoru, kao i u novčanim tokovima iz poslovanja i finansiranja.

Kritike računovodstvene procene i prosuđivanja u primeni računovodstvenih politika

26

CRNOGORSKA KOMERCIJALNA BANKA A.D. PODGORICA Napomene uz finansijske izveštaje na dan i za godinu završenu 31. decembra 2005.(svi iznosi su izraženi u ‘000 EUR, osim ako nije drugačije naznačeno)

Napomene uz finansijske izveštaje na dan i za godinu završenu 31. decembra 2005.

1. Neto prihodi i rashodi od kamata�005 �00�

Prihod po osnovu kamata i slični prihodiKrediti i avansi dati komitentima 13.061 7.414Plasmani bankama 676 ��Blagajnički zapisi 378 479Obavezna rezerva 72 ��

14.187 8.338Rashod po osnovu kamata i slični rashodiDepoziti od komitenata 5.609 �.5�0Depoziti od banaka �.�� 5��Pozajmljena sredstva 5�� 5�

7.574 4.385

Iznos od EUR 1.383 (2004: 2.782) predstavlja prihode od kamata obračunate za finansijska sredstva koja imaju umanjenje vrednosti

2. Neto prihodi i rashodi od naknada i provizija�005 �00�

Prihodi od naknada iz domaćeg platnog prometa 4.989 5.473Prihodi od naknada iz međunarodnog platnog prometa 3.832 3.826Prihodi od naknada po poslovima sa kreditnim karticama 1.263 760Prihodi od naknada za izdate garancije i druge potencijalne obaveze 850 �0�Ostalo 296 175

��.��0 10.635Rashodi naknada i provizija za usluge platnog prometa u zemlji 1.474 3.365Rashodi naknada i provizija za usluge međunarodnog platnog prometa �.�� 743

2.618 4.108

3. Ostali poslovni prihodiDevizni kurs �005 �00�

- dobici umanjeni za gubitke po osnovu nerealizovanih kursnih razlika (273) (347)- dobici umanjeni za gubitke po osnovu realizovanih kursnih razlika � ��

(269) (115)

27

CRNOGORSKA KOMERCIJALNA BANKA A.D. PODGORICA Napomene uz finansijske izveštaje na dan i za godinu završenu 31. decembra 2005.


4. Poslovni rashodi�005 �00�

Troškovi zaposlenih 4.247 2.872Administrativni troškovi 1.764 �.5�9Amortizacija (Napomene 13 i 14) �.5�� 772Zakup po osnovu operativnog lizinga �9� 277Ulaganja u kompjuterski softver i hardver 5�� Troškovi održavanja vozila 273 �99Profesionalne usluge �0� ��Unapred plaćena premija osiguranja 580 -Reprezentacija i marketing, pretplate i donacije 1.289 9��Ostalo 318 �9�

��.��5 7.429

Plate

Troškovi zarada �005 �00�

Plate 2.795 �.�5�Socijalno osiguranje 955 �.0�5Ostalo 497 �9�

4.247 2.872

5. Gubici po osnovu umanjenja vrednosti kredita i avansaKrediti klijentima (Napomena 10) 95� 3.861Ukidanje rezervisanja za otplaćene kredite (Napomena 10) (516) (2.427)Troškovi rezervisanja za potencijalne obaveze (Napomena 23) �05 (173)

Ukidanje rezervisanja za obračunatu kamatu i ostalu aktivu (Napomena 15) (13) (11)

5�0 �.�50

6. Porez na dobit�005 �00�

Tekući porez (279) (279)Odloženi porez - 346

(279) 67

28


6. Porez na dobit (nastavak)Dalje informacije o odloženom porezu na dobit date su u Napomeni 19.

�005 �00�

Dobit za godinu pre oporezivanja �,�0� 1,468Porez na dobit (9%) 297 -Porez na dobit 15% - �5Porez na dobit 20% - 274Poreski efekat na računovodstvenu amortizaciju 138 �50Poreski efekat na računovodstvenu amortizaciju (195) (160)Troškovi koji se ne priznaju u poreskom bilansu �5 -

265 279Preplaćeni porez za tekuću godinu �� -Tekući porez za 2005 godinu. 279 279

Konačni trošak poreza na dobit računa se primjenom progresivne stope na oporezivi prihod na osnovu godišnje poreske prijave. Oporeziva osnova prihoda, koja se prijavljuje u poreskoj prijavi, uključuje dobit prije poreza koja je prikazana u bilansu uspjeha korigovanu za stalne razlike, kako je definisano poreskom regula-tivom. Pomenute korekcije uglavnom uključuju troškove koje poresko zakonodavstvo ne uzima kao odbitne stavke u obračunu poreske osnovice, a koji su se desili tokom godine u skladu sa poreskom regulativom.

Važeći poreski zakon ne dozvoljava poreske gubitke tekućeg perioda koji bi se koristili za povraćaj pore-za u okviru prethodnih perioda. Međutim, svaki gubitak tekuće godine može biti iskorišćen za smanjenje oporezivog dobitka u budućim periodima, ali samo na period koji nije duži od 5 godina.

7. Gotovina i sredstva kod Centralne banke�005 �00�

Novac u blagajni ��.550 5.096Gotovina u procesu naplate 258 ��Čekovi u procesu naplate u stranim valutama �� Depoziti kod centralnih banaka, osim depozita obavezne rezerve 7.646 829Obavezna rezerva kod Centralne banke 22.886 7.772

43.672 ��.0�0

U skladu sa propisima Centralne banke Crne Gore, od Banke se zahteva da održava iznos obavezne rezerve u iznosu od 23% prosečnog iznosa njenih obaveza vezanih za depozite koji se izračunava svake nedelje. Na dan 31. decembra 2005. godine, obavezna rezerva u iznosu EUR od 22.886 hiljada se nalazila na računu kod Centralne banke. Deponovana sredstva obavezne rezerve ne mogu se koristiti za potrebe svakodnevnog poslovanja Banke. Na dan 31. decembra 2005. godine, poslovanje Banke je bilo u skladu sa gore pomenutim propisima (2004: 1%).

Centralna banka plaća kamatu na obaveznu rezervu po stopi od 1% godišnje. Gotovina u blagajni i depoziti kod Centralne banke osim obavezne rezerve su nekamatonosni.

�9



8. Državni zapisi�005 �00�

Državni zapisi- neograničeni - 5.598- ograničeni 3.831 �.�0�

3.831 8.799

Državni zapisi predstavljaju dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Centralna banka Crne Gore u ime Mini-starstva finansija Republike Crne Gore na period od dva, tri i šest meseci. Kamata na državne zapise je u formi eskonta, na osnovu kamatnog rizika sa fiksnom kamatnom stopom ugovorenom na dan kupovine.

Državni zapisi u iznosu od EUR 3.831 hiljada (2004: EUR 3.201 hiljada) predstavljaju deo obavezne rezerve koja se drži kod Centralne banke Crne Gore. U skladu sa propisima Centralne banke Crne Gore, banka može držati do 25% obavezne rezerve u državnim zapisima.

Državni zapisi u koje je banka ulagala sredstva tokom 2005. godine imaju godišnju kamatnu stopu od 1% do 10,5% sa tendencijom pada kamatnih stopa tokom godine (2004: 9-10,5 p.a.)

9. Krediti i avansi bankama�005 �00�

Računi kod domaćih banaka 172 1.870Računi kod stranih banaka �0.��5 8.086Plasmani kod banaka 66.038 17.650

76.435 27.606

Računi kod stranih banaka predstavljaju račune otvorene kod jednog broja banaka u Evropi. Plasmani kod banaka predstavljaju depozite kod Commerzbank AG Frankfurt u iznosu od EUR 58.000 hiljada (2004: EUR 14.000 hiljada) i LHB International Handelsbank AG Frankfurt u iznosu od EUR 6.000 hiljada na period od jednog meseca (2004: EUR 1.650 hiljada) i depozit kod Commerzbank S.A. Luxembourg u iznosu od EUR 2.000 hiljade sa rokom dospeća od 12 meseci (2004: EUR 2.000 hiljade), a koji predstavlja instrument obezbeđenja pozajmljenih sredstava (Napomena 18).

Svi plasmani nose fiksne kamatne stope u rasponu od 2-2,5% godišnje (2004: 2-2,2%).

�0


10. Krediti i avansi klijentimaDalje informacije o odloženom porezu na dobit date su u Napomeni 19.

�005 �00�

Do jedne godine - U EUR 99.9�� 49.068Preko 1 godine - U EUR 63.287 �9.�00Bruto krediti i avansi klijentima 163.229 88.268Minus: rezervisanje za gubitke usled umanjenja vrednosti kredita i avansa (2.012) (2.223)Krediti i avansi klijentima 161.217 86.045

Krediti sa rokom dospeća do jedne godine u EUR su prvenstveno odobreni lokalnim preduzećima u svrhu promovisanja i podržavanja trgovinskih aktivnosti, industrijske proizvodnje, finansiranja uvoza, kao i za lik-vidnost i ostale svrhe. Ovi krediti su obično dati na period od 1 meseca do 1 godine, po kamatnoj stopi od 10-12% godišnje.

Krediti preko 1 godine uključuju kredite date malim i srednjim preduzećima koji su uglavnom odobreni iz sredstava dobijenih od Kreditanstalt für Wiederaufbau (“KfW”), Frankfurt am Main (Napomena 18). Ovi krediti su dati u svrhu finansiranja obrtnog kapitala i nabavke osnovnih sredstava u sektorima usluga, proiz-vodnje, trgovine i poljoprivrede. Rok dospeća ovih kredita je od 12-60 meseci, sa kamatnom stopom od 8-15% godišnje (2004: 8-15% p.a).

Rezervisanje za gubitke po osnovu kredita i avansa

Kretanja u rezervisanjima za gubitke po kreditima i avansima:�005 �00�

Stanje na dan 1. januar �.�� 962

Troškovi rezervisanja za gubitke po osnovu umanjenja vrednosti kredita (Napomena 5) 95� 3.861

Ukidanje rezervisanja za otplaćene kredite (Napomena 5) (516) (2.427Ukidanje rezervisanja za otpisane kredite (649) (173)Stanje na dan 31. decembra �.0�� .��

Koncentracija rizika vezana za kreditni portfolio po sektorima:�005 �00�

Proizvodnja 16.623 �.�00Fizička lica �0.��5 15.726Trgovina 60.217 37.765Transport 14.655 �.��

Vladine institucije i opštinske vlasti 16.809 3.764

Ostalo ��.590 ��.59�Bruto krediti i avansi klijentima 163.229 88.268

Koncentracija geografskog rizika u okviru portfolija se odnosi isključivo na Republiku Crnu Goru.

��



10. Hartije od vrijednosti raspoložive za prodaju�005 �00�

Vlasničke hartije od vrednosti – po fer vrednosti:– kotirane 126 ��5– nekotirane 48 38

174 �5�

�005 �00�

Banka ima sledeća ulaganja:Zetatrans AD 38 ��Lovćen osiguranje �� 9Magrom 48 48Depozitarna Agencija 38 38Nova Berza 16 16

174 �5�

Kretanja u ulaganjima u hartije od vrednosti:Na dan 1. januara 2005. godine �5�Dobici od promena fer vrednosti �5Gubici od promena fer vrednosti (4)Na dan 31. decembra 2005. godine 174

11. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz dobitak ili gubitak

Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz dobit ili gubitak odnose se na 35% vlasništva nad preduzećem Monet a.d. Podgorica, koje je računovodstveno obuhvaćeno po fer vrednosti. Dobici koji proističu iz prome-na u fer vrednosti finansijskih sredstava po fer vrednosti obuhvaćeni su u bilansu uspeha u iznosu od EUR 27 hiljada.

��


12. Nekretnine, postrojenja i oprema

Građevinskiobjekti

Oprema iostala aktiva Ukupno

Nabavna vrednostStanje na dan 1. januara 2004. 4.147 1.485 5.632Povećanja 5�0 1.361 1.891Stanje na dan 31. decembra 2004. 4.677 2.846 7.523

Ispravka vrednostiStanje na dan 1. januara 2004. �� 5 �59Amortizacija 85 �59 ��Stanje na dan 31. decembra 2004. �09 59� 90�

Nabavna vrednostStanje na dan 1. januara 2005. 4.677 2.846 7.523Povećanja �.005 1.477 4.482Stanje na dan 31. decembra 2005. 7.682 �.�� .005

Ispravka vrednostiStanje na dan 1. januara 2005. �09 59� 90�Amortizacija �� 696 838Stanje na dan 31. decembra 2005. �5� �.�90 1.741

Neto knjigovodstvena vrednostNa dan 31. decembra 2005. 7.231 �.0�� 10.264Na dan 31. decembra 2004. 4.368 �.�5� 6.620

��



13. Nematerijalna ulaganja

Softver Ukupno

Nabavna vrednostStanje na dan 1. januara 2004. �.�9� �.�9�Povećanja tokom godine 1.261 1.261Stanje na dan 31. decembra 2004. �.555 �.555

Ispravka vrednostiStanje na dan 1. januara 2004. �� Amortizacija 328 328Stanje na dan 31. decembra 2004. 361 361

Nabavna vrednostStanje na dan 1. januara 2005. �.555 �.555Povećanja tokom godine �.�� .��Stanje na dan 31. decembra 2005. 4.766 4.766

Ispravka vrednostiStanje na dan 1. januara 2005. 361 361Amortizacija 705 705Stanje na dan 31. decembra 2005. 1.066 1.066

Neto knjigovodstvena vrednostNa dan 31. decembra 2005. 3.700 3.700Na dan 31. decembra 2004. �.�9� �.�9�

Povećanja tokom u iznosu od EUR 2,211 hiljada (2004: EUR 1,261 hiljada) se odnose se na različite softverske aplikacije u Banci (standardni i prilagođeni softver).

14. Ostala sredstva�005 �00�

Obračunate naknade 3.457 �.0��Ostalo 407 741

3.864 1.774Rezervisanja (21) (34)

3.843 1.740

�005 �00�

Stanje na dan 1. januara �� Ukidanje rezervisanja (Napomena 5) (13) -Stanje na dan 31. decembra ��

��


15. Obaveze prema drugim bankama�005 �00�

Depoziti po viđenju - domaće banke - 500Kratkoročni depoziti - strane banke ��.�0� 16.043

��.�0� 16.543

Kratkoročni depoziti od stranih banaka uključuju depozite od LHB International Handelsbank AG, Frank-furt, u iznosu od EUR 6.322 hiljade (2004: EUR 2.450 hiljada), i kratkoročni kreditni aranžman sa Commer-zbankom u iznosu od EUR 6.880 hiljada (2004: EUR 13.593 hiljade).

Kratkoročni depoziti u EUR od stranih banaka u iznosu od EUR 6.000 hiljada odnose se na depozite prim-ljene od LHB International Handelsbank AG, Frankfurt, na period od jedan mesec, sa godišnjom kamatnom stopom od 2,35%. Depozit od LHB International Handelsbank AG, Frankfurt u iznosu od EUR 314 hiljada nosi kamatnu stopu od 3M Euribor+4,5 % p.a. Preostali iznos od EUR 8 hiljada se odnosi na razgraničenu kamatu na 31. decembar 2005.

16. Ostali depoziti�005 �00�

Depoziti po viđenju u EUR - Preduzeća 48.370 �5.�90 - Vladine institucije 16.667 2.771 - Fizička lica ��.�5� ��.�90 - Strane organizacije 1.260 961 - Ostalo 11.506 7.457Depoziti po viđenju u stranim valutama - Preduzeća �.0�� - - Vladine institucije 9� - - Fizička lica 59� 484 - Strane organizacije - - - Ostalo 217 -Kratkoročni depoziti u EUR - Preduzeća 20.797 5.841 - Vladine institucije 47.236 675 - Fizička lica �0.�� 4.801 - Strane organizacije - 7 - Ostalo 3.338 14.185Kratkoročni depoziti u stranim valutama - Preduzeća 586 - - Fizička lica 732 2.699 - Ostalo 604 -

�5



16. Ostali depoziti (nastavak tabele)�005 �00�

Dugoročni depoziti u EUR - Preduzeća �0.�� 11.338 - Vladine institucije 974 - - Fizička lica 15.714 ��.�� - Ostalo 4.682 -Dugoročni depoziti u stranim valutama - Fizička lica 717 487

248.124 102.730

17. Ostali depoziti

Kratkoročni depoziti u EUR i stranim valutama se plasiraju na period do tri meseca. Pomenuti depoziti dono-se godišnju kamatu od 2% do 8% (preduzeća) i do 12% (stanovništvo).

18. Ostala pozajmljena sredstva�005 �00�

Dugoročne domaće pozajmice 2.007 1.724Dugoročne strane pozajmice: - Kreditanstalt fur Wiederaufbau (“KfW”), Frankfurt am Main 7.952 9.�99 - Commerzbank International S.A., Luxembourg �.000 �.000 - DEG and FMO �.9�� - - European Fund for Southeast Europe, Luxembourg 4.605 - - LHB International Handelsbank AG, Frankfurt - 97

21.475 ��.��0

Iznos od EUR 2.007 hiljada predstavlja dugoročnu pozajmicu od Fonda za razvoj Republike Crne Gore. Ove pozajmice su odobrene za period od 3 do 5 godina, sa grejs periodom od 6 meseci do 1 godine, po godišnjim kamatnim stopama od 2,5% do 7,5%.

Na dan 31. decembra 2005. godine, Banka je pozajmila sredstva od Kreditanstalt fur Wiederaufbau (“KfW”), Frankfurt am Main u svrhu finansiranja malih i srednjih preduzeća. Ovi iznosi dospevaju do 30. decembra 2010. godine sa promenljivom kamatnom stopom od EURIBOR + 2% - 3% godišnje.

Iznos od EUR 2.000 hiljade predstavlja dugoročnu pozajmicu dobijenu od Commerzbank International S.A. Luxembourg, sa prvobitnim datumom dospeća u 2004. godini koji je produžen do 17. septembra 2006. go-dine, sa kamatnom stopom od LIBOR + 0,70% godišnje.

Banka je ugovorila kreditnu liniju sa svojim akcionarima Deutsche Investitions und Entwicklungsgesellschaft GmbH (“DEG”), Köln and Nederlandse Financierings Maatschapij voor Ontwikkelingsladen N.V. (“FMO”), Hag u iznosu od EUR 10.000 hiljada za svrhu finansiranja lokalnih malih i srednjih preduzeća. Pozajmice dospevaju 15. novembra 2010. sa promenljivom kamatnom stopom vezanom za Euribor uvećanom za maržu koju će odrediti zajmodavac. Na dan 31. decembra 2005. Banka je povukla EUR 5.000 hiljada.

Pozajmica od Evropskog fonda za jugoistočnu Evropu iz Luksemburga predstavlja sredstva u iznosu od EUR 3.000 hiljade koja su pozajmljena po kamatnoj stopi EURIBOR + 3,5% godišnje i rokom dospeća od 5 godina. Preostali iznos predstavlja pozajmljena sredstva prvobitno dobijena od KfW, a koja su u toku 2005. godine prodata Evropskom fondu za jugoistočnu Evropu od strane KfW

36


19. Odložene poreske obaveze

Odložena poreska sredstva i obaveze se utvrđuju na osnovu privremenih razlika koje su prikazane u datoj tabeli i primenom poreske stope od 9%, a u skladu sa lokalnim zakonodavstvom. U prethodnom periodu poreska stopa je iznosila �0%.

Tabela promena odloženog poreza na prihod:�005 �00�

Na dan 1. januara �59 505Odložene poreske obaveze - oslobađanje za 2004 - (346)Na dan 31. decembra �59 �59

Obaveze odloženog poreza na dobit se odnose na sljedeće stavke:Obaveze odloženog poreza na dobitUbrzana poreska amortizacija �59 �59

�59 �59

Trošak/oslobađanje po osnovu odloženog poreza na dobit u bilansu uspeha nastalo je na osnovu sledeće privremene razlike:

31. decembar 2005. 31. decembar 2004.

Iznos Poreska stopa 9% Iznos Poreska

stopa �0%Privremene razlikeOsnovna sredstva i nematerijalna ulaganja (1.762) (159) (1.761) (159)

(1.762) (159) (1.761) (159)

Ovi finansijski izveštaji uključuju korekciju početnog stanja kapitala sa stanjem na dan 1. januara 2004. godine po osnovu promene računovodstvene politike. Banka je obračunala odloženu poresku obavezu u iznosu od EUR 159 hiljada za 2004. godinu i EUR 505 hiljada za 2003. godinu. U prethodnim obračunskim periodima raunovodstvene evidencije osnovnih sredstava (koje su osnovica za obračun poreske vrednosti imovine) nisu bile dovoljno detaljne niti je zakon o porezu na dobit poznavao razliku između knjigovodstvene vrednosti os-novnih sredstava i poreske vrednosti osnovnih sredstava. Promena raučnovodstvene politike je evidentirana kao korekcija početnog stanja neraspoređene dobiti koja se odnosi na prethodne obračunske periode.

37



20. Ostale obaveze�005 �00�

Dobavljači ��0 73Aktivna vremenska razgraničenja �� 0�Obaveze za indirektne poreze i doprinose 187 �0�Povlačenje gotovine od bančinih klijenata kod drugih finansijskih institucija - �50Ostalo 148 187

517 813

21. Akcijski kapital31. decembar 2005. 31. decembar 2004.

Iznos(000 EUR) Udeo u % Iznos

(000 EUR) Udeo u %

Nederlandse Financierings Maatschapij voor Ontwikkelingsladen N.V. (“FMO”), Hag 3.384 ��,05 2.464 ��,05

Deutsche Investitions und Entwicklungsgesellschaft GmbH (“DEG”), Köln

�.�� 21,71 2.464 ��,05

Vektra, Podgorica �.��0 15,83 �.�� 18,91

Telekom Crne Gore, Podgorica 1.761 11,48 �.��9 11,80

Ostali akcionari �.��0 28,93 2.815 �5,�9

15.347 �00,00 11.176 �00,00

Na dan 31. decembra 2005. godine akcijski kapital Banke činilo je 30.017 običnih akcija (2004: 21.858) sa poje-dinačnom vrednošću svake od EUR 511,29 (2004: EUR 511,29). Sve izdate akcije su u potpunosti uplaćene.

Na osnovu odluke Skupštine akcionara od 26. juna 2005. godine, neraspoređena dobit u iznosu od EUR 1.671 hiljada je podeljena akcionarima u vidu akcija (reinvestiranje dividendi).

Sve akcije su izdate po nominalnoj vrednosti i u potpunosti su plaćene.

U skladu sa propisima Centralne banke Crne Gore, Banka je obavezna da održava minimalan stepen adekvat-nosti kapitala od 8%. Na dan 31. decembra 2005. godine adekvatnost kapitala iznosi 14,52% (31. decembra 2004: 15,7%).

38


22. Ostale rezerve�005 �00�

Opšti bankarski rizik 9�� 9��Revalorizaciona rezerva – ulaganja raspoloživa za prodaju �5 -Ukupne rezerve na dan 31. decembra 2005. 946 9��

Opšte bankarske rezerve predstavljaju transfere sredstava iz neraspoređene dobiti u cilju ispunjenja zahteva kvalifikovanog kapitala u skladu sa relevantnim propisima. Ove rezerve se ne mogu distribuirati.

Revalorizaciona rezerva se odnosi na dobitke u fer vrednosti ulaganja u preduzee Lovćen Osiguranje (Napo-mena 11).

23. Potencijalne i preuzete obavezeU tabeli koja sledi prikazani su ugovoreni iznosi vanbilansnih finansijskih instrumenata Banke na osnovu kojih mogu nastati preuzete obaveze:

�005 �00�

Plative garancije 11,823 7,469Činidbene garancije 6,531 7,417Komercijalni akreditivi 1,720 907

20,074 15,793

Na datume bilansa stanja nije bilo derivatnih instrumenata, a po osnovu preuzetih obaveza po osnovu deviznog kursa.

Tabela promena rezervisanja za potencijalne obaveze:�005 �00�

Stanje na dan 1. januara 168 ��Troškovi rezervisanja (Napomena 5) �05 (173)Stanje na dan 31. decembra 273 168

24. Gotovina i gotovinski ekvivalentiZa potrebe izveštaja o tokovima gotovine, gotovina i gotovinski ekvivalenti sastavljeni su od sledećih iznosa:

�005 �00�

Gotovina i sredstva kod Centralne banke (Napomena 7) 20.786 6.258Potraživanja od drugih banaka (Napomena 9) 76.435 27.606

97.221 33.864

Obavezna rezerva koja se drži kod Centralne banke nije uzeta u obzir kao deo gotovine i gotovinskih ekvivalenata.

�9



Depoziti�005 �00�

Depoziti na dan 1. januara 6.703 825Depoziti primljeni tokom godine ��.950 87.375Depoziti vraćeni tokom godine ��5.�� 81.497Depoziti na dan 31. decembra �.�� 6.703

Rashodi od kamata na depozite iznose EUR 325 hiljada u 2005. godini (2004: EUR 303 hiljade).

Prihodi od naknada dobijenih u 2005. godini od transakcija sa povezanim licima iznose EUR 1.437 hiljada (2004: EUR 1.050 hiljada).

Garancije izdate povezanim licima od strane Banke iznose EUR 583 hiljada na dan 31. decembra 2005. godine (31. decembra 2004: EUR 908 hiljada).

25. Odnosi sa povezanim licima

U toku redovnog poslovanja sa povezanim licima se sklapa izvestan broj bankarskih transakcija. Uglavnom su to krediti, depoziti i devizne transakcije.

Obim transakcija sa povezanim licima, neizmirena salda na kraju godine i odnosni rashodi i prihodi za godinu prikazani su u tabeli koja sledi:

Vrsta povezanog licaDirektori i akcionari Povezana preduzeća�005. �00�. �005. �00�.

KreditiNenaplaćeni krediti na dan 1. januara 63 5 �.00� 716Krediti odobreni tokom godine �� 65 9.0�� 8.534Otplate kredita tokom godine 158 7 6.556 7.247Nenaplaćeni krediti na dan 31. decembra 128 63 4.458 �.00�

Preduzeće Ditta Montenegro je u toku 2005. godine izgubilo status povezanog pravnog lica zato što je pro-dalo svoje akcije u Banci (nenaplaćeni krediti na dan 31. decembra 2004. godine: EUR 22 hiljade).

Prihodi od kamata iznose EUR 150 hiljada u 2005. godini (2004: EUR 287 hiljada). Prihodi od kamata os-tvareni u toku ove godine odnose se na kredite date preduzećima u iznosu od EUR 145 hiljada (2004: 268 hiljada), dok krediti dati direktorima i akcionarima iznose EUR 5 hiljada (2004: EUR 10 hiljada).

Rezervisanja za gubitke po osnovu kredita odobrenih povezanim licima iznose EUR 30 hiljada na dan 31. decembra 2005. godine (31. decembra 2004: EUR 89 hiljada). Krediti dati direktorima i akcionarima u toku godine u iznosu od EUR 223 hiljade (2004: EUR 65 hiljade) otplaćuju se mesečno, sa rokom dospeća od šest meseci do pet godina, po kamatnoj stopi od 6-12% godišnje (2004: 6-14%).

�0


25. Odnosi sa povezanim licima (nastavak)

Naknade direktorima

U toku 2005. godine izvršena je isplata naknada direktorima u iznosu od EUR 61 hiljada (2004: EUR 191 hiljada).

Nije bilo transakcija sa povezanim licima - akcionarima, osim plaćanja dividendi na obične akcije. Ove dividende su reinvestirane u kapital Banke od strane akcionara.

26. Događaji nakon datuma bilansa stanja

Nije bilo događaja nakon dana bilansa stanja koji mogu uticati na finansijski položaj i rezultat Banke na dan 28. marta 2006. godine.

godišnji izvještaj - ckb

Documents