INFORMATIKA U ZAŠTITI

ŽIVOTNE SREDINE

1

PRIMENA IT U IZŽS

U razvijenim zemljama Evrope odavno se

više ne postavlja pitanje aerozagađenja jer

su uvedeni savremeni sistemi koji

automatski, iz minuta u minut, prate kretanje

zagađujućih materija u vazduhu, pa, ukoliko

se pojave nedozvoljene koncentracije

opasnih supstanci, zadužene institucije

reaguju i preduzimaju odgovarajuće mere

zaštite

U Srbiji rezultati merenja vazduha za koje su odgovorne

ovlašćene kuće koji podatke prosleđuju nadležnoj upravi za

zaštitu životne sredine.

U aprilu 2004. godine, Vlada Srbije je donela Uredbu o

Programu kontrole kvaliteta vazduha u Republici za 2004. i

2005. godinu kojom je uključeno 19 stručnih ovlašćenih

organizacija koje sistematski vrše merenja kvaliteta vazduha

usvojeni model na međunarodnom nivou postavljen između

Svetske meteorološke i Svetske zdravstvene organizacije.

Vazduh nad Srbijom ispunjen je širokom lepezom zagađujućih

materija počev od klasičnih – sumpordioksida, čađi, dima,

prašine, takozvanih suspendovanih čestica, preko azotovih

oksida, ugljenmonoksida i prizemnog ozona kao produkta

saobraćaja, pa sve do opasnih industrijskih ugljovodonika,

fluorida, hlora, teških metala.

Prema rezultatima merenja u prethodnim godinama,

najugroženiji su veliki industrijski centri

U Beogradu je instalirana lokalna urbana mreža od 16 mernih

mesta za osnovne zagađujuće materije, tri za industrijska

zagađenja i dva merna mesta u suburbanom prostoru. Srednja

godišnja vrednost aerosedimenta u odnosu na zakonom

dozvoljenu vrednost bila je veća u 77,6 slučajeva, nedozvoljene

koncentracije benzoapirena zabeležene su na svim mernim

mestima, a ukupne suspendovane čestice uveliko su

premašivale dozvoljene vrednosti.

Rezultati merenja kvaliteta vazduha u Pančevu ukazuju na

nedozvoljene koncentracije čađi u januaru, februaru, martu,

oktobru, novembru i decembru, dakle u periodu sezone grejanja.

U drugoj polovini godine u pančevačkoj zoni najviše dominiraju

poliaromatični ugljovodonici, a u vazduhu su se mogli

povremeno registrovati amonijak i benzen u nedozvoljenim

koncentracijama.

Vazduh u Boru, opterećen je sumpordioksidom, a u

nedozvoljenim koncentracijama bilo je i arsena.

U Šapcu je registrovano povećano prisustvo čađi, amonijaka i

hlorovodonika.

Nadležnosti

Agencija za zaštitu životne sredine, kao organ u sastavu

Ministarstva, ima sledeće nadležnosti:

razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog

sistema zaštite

životne sredine (praćenje stanja činilaca životne sredine,

katastar

zagađivača i dr);

prikupljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini,

njihova obrada i

izrada izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenju politike

zaštite

životne sredine;

razvoj postupaka za obradu podataka o životnoj sredini i

njihovu procenu

Ustanovljenje informiacionih sistema životne

sredine je jedan od osnovnih preduslova, za

rešavanje adekvatnog upravljanja životnom

sredinom. Prikupljanje i obrada informacija o

životnoj serdini je veoma složen posao jer

podrazumeva njihovu akviziciju iz širokog

kompleksa imalaca informacija i veoma različitog

sklopa naučnih i stručnih oblasti, ali i iz različitih

komponenti sredine koje ponekad mogu da budu

izolovane jedna od druge iako one utiču jadna na

drugu.

8

Primena informacione tehnologije je postala

neophodna u domenu zaštite životne sredine, jer

obezbeđuje neophodne informacije o životnoj

sredini koje su odgovarajućeg nivoa detaljnosti,

potpunosti, tačnosti i brzine. Ove informacije su

podjednako značajne kao baza za odlučivanje o

akcijama zaštite životne sredine kao i za sticanje

znanja u istraživanju životne sredine. To uključuje

opise trenutnog stanja životne sredine, prognoze

budućeg razvoja životne sredine kao i ocenu

trenutnog i budućeg stanja.

9

U obradi informacija životne sredine prisutni su sledeći ulazni i

izlazni sadržaji:

monitoring životne sredine sredstvima daljinske detekcije i

kombinacijom podataka koji se prikupljaju sa svih strana sveta;

deljenja i integracije informacija životne sredine duž političkih i

administrativnih granica;

napredne tehnike analize podataka bazirane na modelima se

karakterišu prebacivanjem fokusa sa baza podataka na

dinamičku strukturu sistema;

način obrade informacija o životnoj sredini je sve detaljniji i

obimniji, sa ciljem postizanja veće ekološke ekasnosti i

ekonomskih sistema.

10

Tehnologija je namenjena upravljanju prostorno

orijentisanim podacima. Najveća vrednost ovih

tehnologija je mogućnost analiza geografskih

objekata i fenomena realnog sveta.

Tehnologija integriše uobičajene operacije sa

bazama podataka kao što su pretraživanja ,,upiti ili

statističke analize,, sa jedinstvenim prednostima

vizuelizacije i prostorne analize koju donose karte.

Geografski informacioni sistem je kompjuterski

sistem za prikupljanje, obradu, prenos, arhiviranje i

analizu podataka koji imaju i geografsku referencu.

Integrisani sistem ima višestruku ulogu u

geoprostornim naukama, tehničkim naukama, ali i

proučavanju i upravljanju životnom sredinom 11

GIS

Predstavlja skup digitalnih i interaktivnih karata;

Kompjuterski alat za rešavanje geoprostornih

problema;

Sistem za distribuciju geoprostornih informacija;

Podsistem za unos koji vrši konverziju karata

(mapa) i drugih prostornih podataka u digitalni;

Podsistem za skladištenje i pozivanje podataka;

Podsistem za analizu

Izlazni podsistem za izradu mapa, tabela i za pru-

žanje odgovora na postavljene upite.

12

APLIKATIVNI SOFTVER

Za razliku od sistemskog softvera čiji je

osnovni zadatak usmeravanje, nadgledanje i

podržavanje rada računarskog sistema,

aplikativni softver čine programi koji su

izrađeni da razreše konkretne probleme u

mnogim oblastima.

APLIKATIVNI SOFTVER

Projektovanje uz pomoć računara (Computer Aided Design ili skraćeno CAD) veoma je olakšano pojavom kvalitetnog softvera, kao i odgovarajuće mašinske opreme (posebnih terminala, plotera, laserskih štampača, foto-osetljivih olovaka i slično.

APLIKATIVNI SOFTVER Primena računara u administraciji i

upravljanju ima sve veći značaj, naročito

kada se zna količina podataka i dokumenata

koji su tu prisutni.

APLIKATIVNI SOFTVER Primeri primene računara u ovoj oblasti su

programi za automatizaciju

knjigovodstvenih, finansijsko-

računovodstvenih i raznih drugih

evidencionih poslova.

APLIKATIVNI SOFTVER

Poseban aplikativni softver bavi se

problematikom primene simulacionih metoda, na

primer, kod konstrukcija vazduhoplova,

svemirskih letilica ili kod sistema signalizacije na

saobraćajnicama itd.

APLIKATIVNI SOFTVER

Vođenje industrijskih procesa sve više

preuzimaju računarski sistemi i posebno

konstruisane mašine, alati i roboti tako da

se danas i najkomplikovaniji proizvodni

procesi u automobilskoj, hemijskoj,

mašinskoj ili nekoj drugoj industriji, mogu

obaviti praktično bez učešća čoveka.

APLIKATIVNI SOFTVER

Naročito interesantna oblast postala je

oblast veštačke inteligencije, koja se

bavi primenom računara u rešavanju

logički složenih zadataka.

APLIKATIVNI SOFTVER

Programska podrška istraživanjima

u ovoj oblasti su ekspertni sistemi

koji omogućuju korisnicima ne samo

da reše neki problem već i da

sagledaju logiku zaključivanja.

BAZE PODATAKA

Sa razvojem informacione tehnologije

uočeni su mnogi nedostaci informacionih

sistema zasnovanih na principu da svaka

aplikacija, odnosno skup programa za jednu

oblast poslovanja, ima svoju kolekciju

podataka ili kako se uobičajeno kaže -

datoteku.

BAZE PODATAKA Sistem baza podataka bitno se razlikuje od

ovakve koncepcije, jer podrazumeva kolekciju

podataka koja je zajednička za više aplikacija.

BAZE PODATAKA

Baza podataka je skup podataka koji su

povezani preko određenih relacija.

Ove relacije formira i održava jedan ili više

programa koji se nazivaju upravljački sistem

baze podataka (Database Management System

- DBMS).

BAZE PODATAKA

Upravljački sistem baze podataka sadrži i

odgovarajući softver za ažuriranje,

pretraživanje, uređivanje, povezivanje i

sortiranje podataka kao i za formiranje

izveštaja na osnovu njih.

NAJVAŽNIJI CILJEVI ORGANIZOVANJA

PODATAKA U BAZE PODATAKA

Kompatibilnost podataka

Nezavisnost podataka

Smanjenje redudantnosti podataka

Zajedničko korišćenje informacija od strane

više korisnika

Integritet podataka

Potpunost podataka

Fleksibilnost baze podataka

NAJVAŽNIJI CILJEVI ORGANIZOVANJA

PODATAKA U BAZE PODATAKA

Kompatibilnost podataka - svi relevantni podaci

smešteni su na jednom mestu i mogu se lako

upoređivati.

Nezavisnost podataka - fizička i logička

struktura podataka su razdvojene i bilo koja od

njih se može menjati bez uticaja na drugu.

NAJVAŽNIJI CILJEVI ORGANIZOVANJA

PODATAKA U BAZE PODATAKA

Smanjenje redudantnosti podataka - za razliku

od klasične organizacije, jedan podatak se samo

jednom pojavljuje i unosi u bazu podataka što

donosi uštede kako kod unošenja tako i kod

održavanja.

NAJVAŽNIJI CILJEVI ORGANIZOVANJA

PODATAKA U BAZE PODATAKA

Zajedničko korišćenje informacija od strane

više korisnika - ovde je važno rešiti problem

sigurnosti podataka, pristupa podacima i osigurati

ispravno funkcionisanje sitema u tim uslovima.

NAJVAŽNIJI CILJEVI ORGANIZOVANJA

PODATAKA U BAZE PODATAKA

Integritet podataka - potrebno je obezbediti

zaštitu podataka od gubitaka ili oštećenja.

Potpunost podataka - neophodno je da svi

podaci koji su potrebni za obradu budu sadržani u

bazi podataka.

NAJVAŽNIJI CILJEVI ORGANIZOVANJA

PODATAKA U BAZE PODATAKA

Fleksibilnost baze podataka - ovim se

označava potreba da se omogući spajanje već

razvijenih programa sa novim programima i

eventualno novim pogledima na bazu.

Pri izboru softvera za upravljanje bazama

podataka, obično se preporučuje

upoređivanje po sledećim kriterijumima:

jednostavnost korišćenja,

mogućnost programiranja,

brzina pretraživanja,

mogućnost korišćenja programa koji

su proizvod drugih firmi,

pitanje održavanja softvera,

mogućnost obuke u radnom okruženju.

BAZE PODATAKA Osnovna razlika u pristupu bazi podataka, u

odnosu na konvencionalno organizovanje

datoteka, sastoji se u shvatanju i definisanju tzv.

fizičkog i logičkog načina gledanja na strukturu.

BAZE PODATAKA

Fizička struktura označava stvarnu strukturu

podataka i postoji samo jedna fizička

struktura podataka, dok postoji više tipova

logičkih struktura podataka.

Logička struktura predstavlja poseban način

gledanja na strukturu podataka koji zavisi

od samog subjekta posmatranja.

Primena IT alata u IZZS

WORD, EXCEL, ACCESS...

34

0,00

20,00

40,00

60,00

80,00

100,00

120,00

koncentr

acija

07.2005-06.2006

SO2 u ug/m3 dim u ug/m3

Red.br Datum Mjesec SO2 u ug/m3 dim u ug/m3 NO2 u ug/m3

1 2.-3.1.2005. 1 20,94 24,00

2 3.-4.1.2005. 1 13,46 33,00

3 4.-5.1.2005. 1 26,87 55,00

4 5.-7.1.2005. 1 20,91 51,00

5 7.-8.1.2005. 1 28,16 69,00

6 8.-10.1.2005. 1 18,05 45,00

7 10.-11.1.2005. 1 13,59 83,00

8 11-12.1.2005. 1 24,12 78,00

9 12-13.1.2005. 1 23,26 73,00

10 13-14.1.2005. 1 13,44 59,00

11 14-15.1.2005. 1 16,72 53,00

12 15-17.1.2005. 1 11,30 49,00

13 17-18.1.2005. 1 12,15 51,00

14 18-19.1.2005. 1 29,28 66,00

15 19-20.1.2005. 1 31,32 78,00

16 20-21.1.2005. 1 32,75 52,00

17 21-22.1.2005. 1 25,67 55,00

18 22-24.1.2005. 1 21,40 48,00

19 24-25.1.2005. 1 20,50 29,00

20 25-26.1.2005. 1 16,19 35,00

21 26-27.1.2005. 1 23,40 34,00

22 27-28.1.2005. 1 18,28 46,00

23 28-29.1.2005. 1 34,43 41,00

24 29-31.1.2005. 1 17,97 40,00

25 31.1.-1.2.2005. 1 28,88 84,00

26 1.-2.2.2005. 2 33,87 27,00

27 2.-3.2.2005. 2 32,88 35,00

28 3.-4.2.2005. 2 34,25 24,00

29 4.-5.2.2005. 2 40,66 38,00

30 5.-7.2.2005. 2 26,59 50,00

31 7.-8.2.2005. 2 43,87 69,00

32 8.-9.2.2005. 2 55,21 69,00

33 9.-10.2.2005. 2 59,65 80,00

34 10.-11.2.2005. 2 76,89 86,00

INFRASTRUKTURA INTERNETA

Internet (inter-između, net-mreža), mreža

između računara na Zemljinoj kugli ili globalna

mreža računra.Računari se povezuju da bi se

što lakše i brže došlo do velikog broja

informacija. Internet je nastao 60-ih godina u

Americi, povezivanjem računara na

univerzitetima, ali pravi razvoj interneta desio

se ipak 90-ih godina prošlog veka

35

36

Šta su Internet tehnologije?

Šta je Internet?

Mreža svih mreža

Na čemu je zasnovan?

IP protokolu

Šta se podrazumeva?

Arhitekture

Servisi Protokoli

36

Jedinice mere Bit su jedinice koja opisuju količinu podataka na mreži

1 kilobit (Kbit) = 1 x 103 bits = 1,000 bits

1 megabit (Mbit) = 1 x 106 bits = 1,000,000 bits

1 gigabit (Gbit) = 1 x 109 bits = 1,000,000,000 bits

Sekunde are the units used to measure time

1 millisekunde (msec) = 1 x 10-3 sekunde = 0.001 sekunde

1 microsekunde (msec) = 1 x 10-6 sekunde = 0.000001 sekunde

1 nanosekunde (nsec) = 1 x 10-9 sekunde = 0.000000001 sekunde

Bit / sekundi per second su jedinice koej mere kapacitet / propusnost komunikacijskog kanala

bit / second (bps)

kilobits / second (Kbps)

megabits / second (Mbps)

37

Modem – uređaj za pristup Internetu.

Povezivanje računara na Internet se obavlja pomoću kablova, ali i

bežičnim putem, tako da je potrebno da se signal koji koriste

računari(digitalni signal) pretvori tj. Modulira u signal koji koriste

telefonske linije(analogni signal), kablovi(koaksijalni, optički...) ili

bežična veza, a da bi komunikacija bila dvosmerna analogni signal

mora da se pretvori tj. Demodulira u digitalni. Ovu ulogu obavlja

modem(modulator/demodulator).

Internet provajder je firma koja pruža Internet usluge, tj. Posrednik

između nas i Interneta na svetskom nivou. Provajder(eng.

Obezbediti, omogućiti) omogućava ostvarivanje veze sa svakim

Internet korisnikom pojedinačno, kao i fizičko priključivanje na

Internet mrežu. Najčešći načini pistupa na Internet su: kablovski,

ADSL, i bežični,

Provajderi kod nas su: Telekom, SBB, PTT, Verat, Eunet, Infosky...

Korišćenje Interneta se plaća u zavisnosti od “Paketa” koji se izabere, a

predstavlja količinu ili brzinu protoka podataka.

U oblasti informacionih tehnologija server je

računarski sistem koji pruža usluge drugim

računarskim sistemima – klijentima.

Komunikacija između servera i klijenta odvija se

preko računarske mreže. Naziv server najčešće se

odnosi na ceo računarski sistem, ali se ponekada

koristi i samo za hardver ili softver takvog sistema.

Klijent i server zajedno obrazuju klijent-server mrežnu

arhitekturu.

40

Server se može sastojati od standardnih hardverskih

komponenti koje se ugrađuju u obične desktop

računare (PC – personal computer) u slučaju da

programi (aplikacije) koji se izvršavaju na serverima

nisu složeni odnosno hardverski zahtevni.

Pod serverom se podrazumeva program koji od

klijenta preko mreže prima zahteve, obrađuje ih i opet

preko mreže šalje odgovore klijentu.

Programi koji se koriste na serverima su posebno

razvijani za serverske operativne sisteme i potrebe

server/klijent okruženja. Primeri serverskih programa

su DHCP, DNS, mail server, ruter i drugo 41

Operativni sistemi koji se koriste na serverima su

specijalno dizajnirani za servere. Na serverima se

najviše koriste Linux, Solaris i FreeBSD operativni

sistemi koji su razvijeni po uzoru na operativni

sistem juniks. Koriste se i serveri iz Microsoft

Windows porodice: Windows NT, Windows

2000, Server 2003, 2017, 2010...

42

Većina server programa radi u pozadini i ne očekuje

ulazne podatke od korisnika niti ispisuje informacije

na ekranu. Ovo je posledica toga da serveri

komuniciraju samo sa klijent-računarima preko

računarske mreze. Zbog toga na serverima vrlo često

nema potrebe za postojanjem grafičkog radnog

okruženja. A ne korišćenje takvog okruženja značajno

oslobađa procesor servera za svoje namenske zadatke.

43

cela Internet struktura bazira se na klijent-server

modelu.

Milioni servera spojenih servera čine Internet i

rade neprekidno opslužujući zahteve korisnika.

Internet serveri pružaju usluge kao sto su Web, e-

mail, transfer podataka, chat i mnoge druge.

44

Mail server

Instant messaging server

Web server

FTP server

News server

Game server

Sound server

Peer-to-peer server

Print server

45

Kablovski Internet je servis koji podrazumeva povezivanje

korisnika na internet korišćenjem kablovske infrastrukture

namenjene distribuciji televizijskog programa.Na ovaj način,

korisnicima je na raspolaganju stalna veza sa Internetom 24

časa dnevno, sedam dana u nedelji, pri čemu nije potrebna

telefonska linija za rad.

ADSL- Asimetrična digitalna pretplatička linija. (eng. ADSL-

asymmetric digital substriber line). Podrazumeva povezivanje

korisnika na Internet korišćenjem već postojeće telefonske linije.

Asimetrično je u smislu brzine prenosa podataka(mogućnost bržeg

prenosa podataka ka korisniku-download, nego od korisnika ka

mreži-upload). ADSL tehnologija filtrira frekvencija koje ne pripadaju

opsegu potrebnom za telefonski razgovor i koristi ih za prenos

podataka bez ometanja.

Bežične mreže su nezaobilazne i nezamenljive,

naročito za infrastrukturno nerazvijene zemlje poput

naše. Termin “bežični internet” se koristi da bi opisao

vezu sa internetom ili provajderom koristeći radio

talase i frenkvencije, standardnim načinima

povezivanja preko telefonske linije ili drugim vrstama

pristupa internetu.

Bežična mreža (engl. wireless network)

predstavlja povezivanje računara, digitalnih

komunikacionih uređaja, mrežne opreme i raznih

drugih uređaja putem radio talasa.

Primenjuju se na mestima gde kablovsku (žičanu) infrastrukturu nije moguće postaviti ili je cena uvođenja takve strukture previsoka i na javnim mestima koja nude javni bežični pristup internetu - hotspotovi (engl. hotspots).

Bežične mreže poseduju neke osobine koje predstavljaju veliku prednost u odnosu na žičano umrežavanje, kao što su:

‒ Mobilnost klijenata

‒ Laka mogućnost proširivanja

‒ Brzo i jeftino uspostavljanje mreže privremenog trajanja

‒ Jeftinije u odnosu na žične

Bežične mreže mogu podeliti na:

– Bežične mreže kratkog dometa – (bluetooth)

– Bežične mreže srednjeg dometa – (Wi-Fi ili IEEE 802.11)

– Bežične mreže velikog dometa – (satelitske mreže, mobina

telefonija, ...).

Potrebna oprema

Većina laptopova, mobilnih telefona i mnogi desktop

računari sadrže fabrički ugrađeni bežični adapter (karticu).

Ukoliko ga nemaju, treba kupiti USB bežični modul ili

karticu za desktop računar koja se priključuje u PCI

podnožje za proširenje.

Bežični adapter (kartica).

Bežičnia pristupna tačaka (AP – Access Point)

Bežična pristupna tačka (engl. Acces point - AP)

je uređaj koji spaja WiFi bežične uređaje u jednu bežičnu

mrežu. AP se obično spaja na žičanu mrežu (na svič) i

prenosi podatke između žičanih i bežičnih mreža.

Bežični ruter (WRT – Wireless Router).

Ovaj uređaj u sebi sadrži:

‒ jedan port na koji ćete povezati kablovski ili ADSL modem

‒ ruter

‒ mrežni komutator (Switch)

‒ zaštitni zid (Firewall) i

‒ bežičnu pristupnu tačku.

Antene

Antene za bežični internet se mogu podeliti:

- one koje rade na 2,4 GHz i one koje rade na 5 GHz

- po njihovoj nameni, odnosno antene za spoljašnju

ugradnju i antene za unutrašnju ugradnju

- po konstrukciji na nekoliko kategorija.

Omnidirekcione antene ili popularno „štap“

antene

Postavljaju vertikalno i njihov signal se prostire 360° od

same antene. Imaju pojačanje signala od nekih 2-4 dB.

Jagi (yagi) antena

Jagi (yagi) antena podseća na cev i koja se postavlja

horizontalno u pravcu u kome se želi usmeriti signal. Jagi

antena ima bolje pojačanje signala od omnidirekcione

antene samim tim što usmerava ceo signal u jednom

pravcu i ugao zračenja od nekih 20-30°.

Satelitski Internet iako najskuplji, ipak predstavlja

najpouzdaniji i najbrži sistem za prenos podataka, pa tako i za

pristup Internetu. Kao posrednik u komunikaciji koristi se

geostacionarni satelit(pozicioniran na visini od 35000 km iznad

Zemlje). Pošto se kreće ugaonom brzinom identičnoj brzini

rotacije Zemlje, to je njegov položaj u odnosu na određeni

prostor na Zemlji uvek istim. Prostor koji je pokriven signalom

satelita naziva se “Footprint”.

Računarske komunikacije Uslovi komuniciranja:

1. Komunikacioni medijum

2. Komunikacioni uređaj

3. Komunikacioni softver

Komunikacioni medijum

• Kablovski (žice, kablovi, optička vlakna)

• Bežični (radio talasi, mikrotalasi, infracrveni i drugi)

Kablovski Medijumi

Specijalni kablovi za povezivanje (direktno povezivanje

računara, na maloj udaljenosti)

„Upredena Parica“ (kabl koji se koristi za telefonski saobraćaj)

Koaksijalni kabl (povezivanje računara na većoj udaljenosti)

Optički kabl (prenos svetlosnim signalom staklenim vlaknima)

Bežični medijumi

Veze pomoću svetlosnih talasa:

Infracrveni, laserski zraci... (na manjim udaljenostima, osetljivi

na smetnje)

Veze pomoću radio talasa:

Mikrotalasi... (Na većim udaljenostima na Zemlji i sa

komunikacionim satelitom)

Računarske Mreže

Prema površini koju pokriva mreža

Prema načinu povezivanja računara u mreži (topologija)

Prema načinu komunikacije računara u mreži (logička

organizacija)

Prema odnosu među čvorovima u mreži

Definicije:

Računarska mreža - grupa međusobno povezanih

računara i uređaja koji dele resurse i informacije.

Topologija - prostorni raspored ili način povezivanja

delova jedne celine.

Komunikacioni kanal - fizički medijum kroz koji se

prenose podaci. Kod žičanih mreža, to su kablovi različitih

tipova. Kod bežičnih mreža, komunikacioni kanal je

vazduh.

Značaj računarskih mreža za

pojedince i firme Računarske mreže imaju veliki značaj kako za kompanije, tako i za

pojedince.

Kompanijama mreže omogućuju:

- deljenje resursa (programa, opreme, podataka),

- visoku pouzdanost sistema (pouzdaniji je sistem sa više računara

nego sa jednim),

- uštedu novca (bolji je odnos cena/performanse sistema sa više

jeftinijih računara od sistema zasnovanog na superkompjuteru),

- skalabilnost (sistem se lakše proširuje dodavanjem jednog novog

računara, nego zamenom superkompjutera),

- moćni komunikacioni medijum (udaljeni saradnici mogu zajedno

obavljati neki posao) i

- elektronsko poslovanje.

Za pojedince računarske mreže takođe imaju veliki značaj,

i to pre svega za:

- pristup udaljenim informacijama,

- komunikaciju,

- interaktivnu zabavu i

- elektronsku kupovinu.

Prema površini koju pokriva mreža

Lokalne računarske mreže(LAN – Local Area Network)

Zgrada ili grupa zgrada, manji prostor (učionica)

Globalne računarske mreže (WAN – Wide Area Network)

Povezuje računare koji su geografski razdvojeni

Local Area Network

Local Area Network (LAN) je mreža visoke brzine koja pokriva relativno malu geografsku površinu. Najčešće umrežava radne stanice, računare, printere, servere i ostale uređaje. Najčešći mrežne tehnologije koji se koriste su Ethernet, Token Ring, Frame Relay i FDDI.

Mreža u okviru učionice.

69

Metropolitan area network MAN

Metropolitan Area Network (MAN) se sastoji iz

mnogo računara koji se nalaze u jednom gradu ili

kampusu.

Primer kg.ac.rs domen i sl.

Za razmjenjivanje podataka najčešće se koristi

optički kabl ili bežični način komunikacije.

70

Wide area network WAN

Wide Area Network (WAN) pokriva relativno

veliku geografsku površinu, a najpoznatija WAN

mreža je upravo Internet.

Razmenjivanje podataka u ovim mrežama se

najčešće vrši preko telefonskih kablova i druge

telekomunikacione infrstrukture.

71

Prema načinu povezivanja računara u mreži (topologija)

Topologija nastaje geometrijski uređenjem veza i čvorova.

Čvor – krajnja tačka neke grane mreže

Veza (fizička i logička) – komunikacioni put između dva čvora

Zvezdasta topologija Prstenasta topologija

Topologija magistrale Hibridna topologija

Prema odnosu među čvorovima u mreži:

Mreže tipa klijent-server

Server je računar koji stavlja na raspolaganje svoje resurse

svim ostalim računarima u mreži

Ravnopravna mreža (peer-to-peer, p2p)

Računari u mreži komuniciraju ravnopravno

Mrežni uređaji

Hub

Switch

Ripiter

Bridge

Router

Gateway

74

Mrežna kartica i modem

Modulator/demodulator ili modem, je eksterni uređaj koji prevodi digitalne signale koje šalje računar u analogne signale koje se prenose konvencionalnom telefonskom linijom, tj. da ponovo prevede analogne siganle u digitalne da bi računar mogao da ih razume.

Postoji: kablovski pristup Internetu, digitalne pretplatnička linija DSL, digitalna mreža za integrisane usluge ISDN, komutirana komunikaicja (dial-up).

Mrežna

kartica sa

priključcim

a za UTP5

Etherent

75

Hub / Switch

76

Switch

Switch је uređaj koji upravlja protokom podataka

uzmeđu delova loklane mreže. Za razliku od hub-

a switch deli mrežni saobraćaj i šalje ga na

određena mesta, dok hub šalje podatke na sve

uređaje koji su u mreži.

Njihova je uloga da regulišu saobraćaj lokalnoj

mreži. Možemo sve naše računare povezati

na svič, a i svič na svič te tako proširiti našu

mrežu.

77

Svič vodi računa o tome koji podatak kom računaru

ili mrežnom uređaju prosleđuje. Svič je u stanju da

razlikuje (indentifikuje) uređaje (računare) koji su

povezani na njega na osnovu MAC adrese.

Switch se korisi za mreže srednje veličine i daje

računaru punu brzinu jedne konekcije, dok računari

priključeni na hub dobijaju samo deo te konekcije.

79

80

Bridge Spaja sisteme koji ne rade na istom fizičkom nivou.

Na primer spaja 10 Base 2 i 10 Base 5.

81

Router Ruter ili mrežni usmerivač (engl. Router) je računarski

uređaj koji služi za međusobno povezivanje računarskih mreža. On ima funkciju da za svaki paket podataka odredi putanju - rutu kojom treba taj paket da ide i da taj isti paket prosledi sledećem uređaju u nizu.

Iako su najčešće ruteri posebni uređaji, oni su u suštini računari čiji su softver i hardver specijalizovani za namenu da povezuju više mreža. U malim lokalnim mrežama (LAN) ruter se obično postavlja da bude veza između same mreže i Interneta. Tako na primer ADSL ruter služi kao veza između kućne mreže i mreže Internet provajdera do koje ruter dolazi preko ADSL veze. 82

Host kompjuteri nivoi protokola

Izraz host kompjuter se koristi za kompjuter koji se konektuje na

Intenet i pokreće aplikacije.

Host može biti mali kao mobilni telefon ili veliki kao mejnfrejm.

CPU hosta može biti spor ili brz, memorija može biti velika ili mala, a

mreža na koju se host konektuje može da radi na velikoj ili maloj brzini.

TCP/IP protokoli omogućavaju bilo kom paru hostova da komuniciraju,

uprkos hardverskim razlikama.

I hostovima i ruterima treba softver protokola TCP/IP.

Ruteri ne koriste protokole sa svih nivoa.

Ruteru nisu potrebni protokoli sa nivoa 5 za aplikacije kao što je

transfer datoteka zato što ruteri ne pokreću konvencionalne

aplikacije

Internet servisi WWW Servis (World Wide Web) ili Web servis je

najkorišćeniji

Internet servis i omogućava „surfovanje“ internetom.

Najpoznatiji program koji se koristi u te svrhe je Internet

Explorer

E-mail servis omogućava primanje/slanje elektronske pošte.

Ovaj servis je za mnoge korisnike postao nezamenljiv način

komuniciranja, pošto poruke veoma brzo stižu u bilo koji deo

sveta

Diskucione grupe (forumi) – koriste posebne programe za

primanje, čitanje i slanje poruka o nekoj temi, nezavisno od

vremena (of-line)

IRC (Internet Relay Chat) – „Četovanje“ – istovremena

komunikacija i razmena poruka na ekranu u realnom vremenu

(on-line)

WWW (WORLD WIDE WEB) –WEB SERVIS

Omogućava tzv. surfovanje internetom (pretraživanje), odn.

gledanje internet prezentacija.

Za korišćenje ovog servisa potreban je program koji se naziva

Internet Browser (Internet “istraživač”). Na primer:

-Internet explorer (sastavni deo windows-a)

Mozilla Firefox

Google Chrome

Opera

Internet prezentacija

Skup uređenih podataka na određenu temu i podrazumeva

multimedijalni sadržaj odnosno tekst,2D ili 3D sliku, fotografiju,

pokretnu sliku i zvuk (zvuk se izbegava), sadržaj koji može biti

interaktivan (korisnik može uticati na redosled pregledanja

sadržaja).

Hipertekst (tekst u kome je moguće “skakati“ sa jednog dela

teksta na drugi deo teksta ili na potpuno novi sadržaj,

korišćenjem linkova (koji su obicno markirani, podvučeni, u

drugoj boji ili sadrže Screen Tip...), što zajedno čini

HIPERMEDIJU.

Hipermedija omugućava korisnicima da pored gledanja(i

slušanja)prezentacije, budu aktivni učesnici interaktivno

povezani sa tekstom, slikom, pokretnom slikom..., preko

linkova (veza sa drugim prezentacijama ili sadržajima).

Veb Sajt (Web site) predstavlja skup povezanih veb strana

koje imaju multimedijalni ili hipermedijalni sadržaj, odnosno

sadrže internet prezentaciju .

Internet adresa

Da bi se pristupilo prezentaciji potrebno je znati njenu adresu:

www.ime.domen (npr. www.tfzr.uns.ac.rs)

www nije obavezno(u internet explorer-u)

Ime je obavezno

Domen:

.co - bliže određuje sadržaj prezentacije

.rs - oznaka za državu

www.tfzr.uns.ac.rs

*tfzr – TFMP fakultet – ime sajta

rs – domen koji obuhvata sve mreže u našoj zemlji

ac – poddomen – mreže akademskih institucija

uns - akademske institucije u Novi Sad

Pored teritorijalne podele osnovni domen može biti:

.com – komercijalne institucije .net – mreža - provajder

.edu – obrazovne institucije .org – neprofitne organizacije i

udruženja

.mil – vojne institucije .gov – vladine institucije

Web Serveri Web server je može se posmatrati kao računar na

kojem se nalaze web stranice. Kako je pristup svakom računaru određen portovima (ulazima) koji su predstavljeni brojevima, tako je i pristup web serveru određen portom. Port za pristup web serveru je 80. Svaki server ima IP adresu tako da kada se neka

stranica posećuje, odnosno neki server, zapravo se posećuje adresa kao 98.34.65.243:80, gde broj 80 govori da se radi o web serveru.

Web server se može posmatrati i kao softver koji

omogućava gore navedene funkcije u klijent server

arhitekturi.

91

Apache web server Web server „Apač“ je otvoreni veb

server za Unix, Linux i slične operativne sisteme, MS Windows, Novel i druge platforme. Apač je najkorišćeniji veb server na Internetu . Lako je podesiv za prijavljivanje na sisteme baza podataka. Takođe je podržan od strane više grafičkih korisničkih okruženja koja imaju jednostavniji način podešavanja servera. Apač je razvijen od strane otvorene zajednice programera pod vođstvom fondacije „Apache softvare“.

92

Internet Infromation Services (IIS) Internet Infromation Services (IIS) је web server

aplikacija koju je kreirao i razvio Microsoft za Windows operativni sistem. IIS je drugi najpopularniji web server, a ispred njega samo prednjači Apache HTTP Server. U martu 2010, 24,47% svih webs ervera na Internetu koristilo je IIS. Protokoli koje IIS podržava su: FTP, FTPS, SMTP, NNTP и HTTP/HTTPS.

93

Internet protokol

IP sadrži informacije o adresiranju, čime se

postiže da svaki mrežni uređaj (računar, server, radna stanica, interent ruter) koji je povezan na internet ima jedinstvenu adresu i može se lako identifikovati u celoj Internet mreži, a isto tako sadrži i kontrolne informacije koje omogućavaju paketima da budu prosleđeni na osnovu poznatih IP adresa.

94

TCP/IP

TCP/IP je uobičajena oznaka grupe protokola

koju još nazivamo IP grupa protokola.

Naziv je ova grupa protokola dobila prema dva

najvažnija protokola iz te grupe: TCP (od

engleskog Transmission Control Protocol) i prema

samom IP protokolu.

95

IP adresa ili IP broj IP adresa ili IP broj je jedinstveni broj, sličan

telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće

računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta

uz korišćenje Internet protokola. Ovo dozvoljava

mašinama dalje sprovođenje informacije u ime

pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje

pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi

mašine znale da je to namenjena destinacija).

Primer IP adrese je 207.142.131.23

96

Broj IP adresa U ovoj verziji IP adresa se sastoji od 32 bita, odnosno 4 bajta,

što čini teoretski 4 294 967 296 (preko 4 milijarde) jedinstvenih

adresa domaćinskih interfejsa. U praksi, postoji nedovoljno

slobodnih IP adresa, tako da postoji pritisak da se proširi raspon

adresa preko verzije 6 IP

Računar ima identifikator koji predstavlja adresu računara u mreži(tridesetdvobitni )

Piše se kao kombinacija 4 osmobitna broja u dekadnom sistemu(224.34.12.56)

224.34.12.56 i 224.34.12.26 predstavljaju dva različita računara jedne lokalne mreže

224.34.12.56 i 224.34.11.23 predstavljaju dva različita računara

(host-a) dve lokalne mreže.

97

DNS (Domain Name System)

DNS je u stvari jedna baza podataka u kojoj su upisana sva imena i odgovarajuće IP adrese pojedinih računara, te grupa funkcija koje omogućavaju prevođenje istih. Treba naglasiti da npr. ceo Internet, koji je takođe jedna velika mreža, koristi DNS mehanizam.

Kada se u browser ukuca http://sr.wikipedia.org/ računar će uz pomoć DNS servera to ime pretvoriti

u 208.80.152.2, što je IP adresa računara gde se

nalazi sajt.

98

Internet domeni

Domen je jednostavno rečeno, ime ili adresa

jednog web sajta. Koristi se kako bi se izbegle

adrese koje računari koriste i koje su numeričke

.com

.org

.biz

.net

.edu

Nacionalni domeni

99

http://www.tfzr.uns.ac.rs/

HTTP

HTTP (engl. HTTP, HyperText Transfer Protocol)

je glavna i najčešća metoda prenosa informacija

na Webu. Osnovna namena ovog protokola je

omogućavanje objavljivanja i prezentacije HTML

dokumenata, tj. web stranica.

HTTP je samo jedan od protokola aplikativnog

nivoa koji postoje na Internetu. Drugi značajniji

internetski protokoli na aplikacijskom nivou su:

FTP, HTTP, HTTPS, IMAP, IRC, NNTP, POP3,

RTP, SIP, SMTP, SNMP, SSH, SSL, Telnet,

UUCP, BitTorrent ... 100

FTP FTP ( eng. File

transfer protocol –

protokol za prenos

datoteka) je

najčešće korišćen

protokol za prenos

podataka između

dva računara na

mreži. FTP koristi

TCP/IP za mrežnu

komunikaciju, što

omogućava da

bude pouzdan i

sesijski orijentisan. 101

Интернет сервис провајдер

Интернет сервис провајдер (скраћено ИСП) је компанија која својим корисницима омогућава услугу прикључивања на Интернет и повезане сервисе. У говору скраћено се употребљава израз провајдер. Сам израз је енглеског порекла (енгл. Internet Service Provider) и у преводу значи добављач интернет услуге.

Приступ Интернету се омогућава на више начина: модемски, кабловски, АДСЛ-ом. Осим приступа Интернету, провајдери углавном омогућавају још и имејл, хостовање веб презентација, регистрацију домена и друго.

102

U oblasti informacionih tehnologija server je

računarski sistem koji pruža usluge drugim

računarskim sistemima – klijentima.

Komunikacija između servera i klijenta odvija se

preko računarske mreže. Naziv server najčešće se

odnosi na ceo računarski sistem, ali se ponekada

koristi i samo za hardver ili softver takvog sistema.

Klijent i server zajedno obrazuju klijent-server mrežnu

arhitekturu.

103

Server se može sastojati od standardnih hardverskih

komponenti koje se ugrađuju u obične desktop

računare (PC – personal computer) u slučaju da

programi (aplikacije) koji se izvršavaju na serverima

nisu složeni odnosno hardverski zahtevni.

Pod serverom se podrazumeva program koji od

klijenta preko mreže prima zahteve, obrađuje ih i opet

preko mreže šalje odgovore klijentu.

Programi koji se koriste na serverima su posebno

razvijani za serverske operativne sisteme i potrebe

server/klijent okruženja. Primeri serverskih programa

su DHCP, DNS, mail server, ruter i drugo 104

Operativni sistemi koji se koriste na serverima su

specijalno dizajnirani za servere. Na serverima se

najviše koriste Linux, Solaris i FreeBSD operativni

sistemi koji su razvijeni po uzoru na operativni

sistem juniks. Koriste se i serveri iz Microsoft

Windows porodice: Windows NT, Windows

2000, Server 2003, 2017, 2010...

105

Većina server programa radi u pozadini i ne očekuje

ulazne podatke od korisnika niti ispisuje informacije

na ekranu. Ovo je posledica toga da serveri

komuniciraju samo sa klijent-računarima preko

računarske mreze. Zbog toga na serverima vrlo često

nema potrebe za postojanjem grafičkog radnog

okruženja. A ne korišćenje takvog okruženja značajno

oslobađa procesor servera za svoje namenske zadatke.

106

cela Internet struktura bazira se na klijent-server

modelu.

Milioni servera spojenih servera čine Internet i

rade neprekidno opslužujući zahteve korisnika.

Internet serveri pružaju usluge kao sto su Web, e-

mail, transfer podataka, chat i mnoge druge.

107

Mail server

Instant messaging server

Web server

FTP server

News server

Game server

Sound server

Peer-to-peer server

Print server

108

eMail standardi i protokoli

Simple Mail Transfer Protocol (SMTP) je Internet

standard za elektronsku poštu mail (e-mail) preko

Internet Protocol (IP) mreže.

Post Office Protocol (POP) je standardni Internet

protokol koji koriste lokalni e-mail klijenti za

primanje e-mail od udaljenog servera preko

TCP/IP konekcije. POP i IMAP (Internet Message

Access Protocol) su dva najyastupljenija Internet

standard protkola za primenje e-mailova.

109

Hosting

110

Telekom, SBB, Eunet, PTT….

110

WEB aplikacije Parametri koji utiču na razvoj web aplikacija:

Heterogena struktura Interneta;

Raznolikost platformi;

Raznolikost zahteva i razvojnih alata.

111

HTML Hyper Text MarkUp Language

Univerzalni jezički format na Internetu

WWW se zasniva na klijent server-modelu

Jezik kojim se opisuje pristup WWW

dokumentima je HTML.

http://www.w3.org/

112

Upotreba Web aplikacija deljenje podataka sa

partnerima

deljenje alata i

iskustava

e-katalozi

EDI

izbor poslovnog

partnera

saradnja

CAD/CAM

Upravljanje

proizvodnim

podacima

simulacija

analiza

podrška životnom

ciklusu proizvoda

Zaštita životne

sredine 113