НОВЕ

www.mc.kcbor.net

Информационе Технологије КОМПЈУТЕР ЦЕНТАР БОР доо факс:030422386,427386,458270 19210 Бор, Трг ослобођења 8 office@kcbor.net, www.kcbor.net

ГОДИНА III БР. 37, 12. СЕПТЕМБАР 2011. ИЗЛАЗЕ ПЕТНАЕСТОДНЕВНО, ЦЕНА 20 ДИН.

У следећем бројуСаветовалиште за младе Књажевац:Др Драгана Митровић-Заблуде и истине о

дрогама

ХОТЕЛ НА ЈАБУЧКОМ РАВНИШТУ ПРЕ НОВЕ ГОДИНЕ

“ПЕКО” У МИНИЋЕВУ

Фот

о Б.

Фил

ипов

ић

КАМП У ДЕБЕЛИЦИСтр 3. и

7.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 2ИНФО.

ОСНИВАЧ: Медија центар - Компјутер центар Бор; ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: мр Звонко Дамњановић, РЕДАКЦИЈА: Брана Филиповић, др Витомир Милић, Саша Тодоровић, Александра Миљковић, Мирослав Радуловић, Драган Попаз, Златко Јеленковић; Секретар Редакције: Снежана Јеленковић; DTP: Милан Панић, АДРЕСА: Kнеза Милоша 75, (ЗГРАДА „НАПРЕТКА“), 19350 Књажевац; Телефон: 019/730-020; Факс: 019/730-021; e-mail: knjazevacke@kcbor.net; mc@kcbor.net; www.mc.kcbor.net

NOVEМ

ЕДИЈА ЦЕНТАР

КО

МПЈУТЕР ЦЕНТАР Б

ОР

На седници Општинског већа, одржаној првог септембра, на днев-ном реду нашло се 11 тачака. Детаље Акционог плана за развој туризма у оп-штини Књажевац образложио је Драган Милутиновић, директор Агенције за развој, који је нагласио да документ садржи акциони, али и стратешки део. Планирана су четири основна вида туризма: планински, бањско-здраствено-рекреациони, сеоски и туризам специјалних интересовања, као што су бициклизам, параглајдинг и сл. У расправи је замерено што није посебно издвојен спортски туризам, јер је општина Књажевац по томе препознатљива. Већници су се сло-жили да би материјал требао да има и списак аутора, који својом стручношћу и кредибилитетом стоје иза одређених ставки у документу.

Политичка странка Г17 плус, односно Удружени региони Србије, тражили су у закуп пословни простор у улици Књаза

Милоша бр.88. Закључак Oпштинског већа је да се од сада уговором са закуп-цима мора унети и тачка која предвиђа примену Закона о реституцији, те да нови-стари власник у тој ситуацији не

Популарност и велика гледа-ност, коју је за непуне три године постојања, стекао интернет пор-тал www.knjazevacinfo.com, као својеврсна интернет телевизија, била је полазна основа за Д.О.О. ’’East Star Group’’, од које се крену-ло у отварање локалне телевизије. Емитовање ће, у оба кабловска си-стема која постоје и функционишу у Књажевцу, према најавама, почети 15. септембра.

- У почетку биће то 60 минута програма, чију ће окосницу чинити информативни садржаји и актуелне

теме, везане за живот у Књажевцу - од економије и инфраструктуре, преко политике, културе, забаве и спорта. Биће то модеран медиј, који ће усмеравати естетски и друштвени критеријуми – најавила је Љиљана Павловић, главни и одговорни уредник.

Квалитетно, брзо и правовреме-но информисање грађана, подједнака критичност према свим друштве-ним структурама, биће императив уређивачке политике кабловског канала ‘’Књажевацинфо’’, поручују запослени у овом медију. С.Т.

Први пројекат удружења ОКЦЕ (Омладинског културног центра) имао је задатак да младим особама пружи алтернативу и информације о могућностима провођења сло-бодног времена на конструктиван и креативан начин. Кроз поделу промо материјала, организовања радионице и снимања документар-ног филма на тему волонтеризма и концерта након радионице, указано је младима на могућност да се уз ма-ло труда и добре воље могу постићи значајни резултати у побољшању

квалитета живота у средини у којој живе. Планирана јавна радионица о теми волонтеризма одржана је 2. сеп-тембра у Спомен парку, где се го-ворило о значају волонтеризма. Рок концерт је одржан након радио-ница, где су представљени млади бендови из тимочког региона. На-ступили су: “RIDERS”(Књажевац),

“UKT”(Сокобања), “HATE-TECH”(Зајечар), “И ШТА САД”(Неготин). Сви бендови су свирали без надокнаде. Концерт је одржан у великој галерији Дома културе. инфоОКЦЕ

сме да трпи. Трошкови улагања у локал од стране закупца више се неће при-знавати, нити „пребијати“ од кирије, једино у случајевима када се процени да постоји опасност по животе људи.

Плаћање одштете грађанима за уједе паса до сада је предвиђала суму од 35 хиљада динара. Уочено је да многи оштећени грађани траже веће паре и да има злоупотреба, те је изгласан прин-цип по коме ће се за те случајеве ићи на суд. У расправи је споменута и изградња азила за псе, која због одређених стан-дарда изискује велика средства, која локална самоуправа нема. Могло се чути и да је у Параћину отворен азил, те да је можда сврсисходно да општина оформи интервентну јединицу, која би псе луталице сакупљала и одвозила до прихватилишта. Конкретније о овом проблему одлучиваће се на наредној седници Општинског већа.

У допуни дневног реда одлучено је да се за смртне случајеве грађана Књажевца у иностранству, а због ве-ликих трошкова транспорта покојника, уплаћује износ од 50 хиљада динара, осим када би ситуација захтевала одређени специјалан третман. С.Т.

СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

ЧЕТИРИ РАЗВОЈНА ПРАВЦА У ТУРИЗМУ

КАБЛОВСКА ТВОД 15. СЕПТЕМБРА

ОМЛАДИНСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР КЊАЖЕВАЦ

КОНЦЕРТИБЕЗ НАДОКНАДЕ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 3ИНФО.

Радови на изградњи хотелског комплекса на Јабучком равништу ула-зе у завршну фазу. Проба инсталација најављена је за септембар, а прве го-сте хотел са 147 смештајних јединица и 450 постеља примиће крајем годи-не. Очекивања су да ће са изградњом хотела, још једне жичаре, гондоле и пратећих садржаја, на Старој планини посао, директно, или индиректно, наћи на стотине грађана Књажевца и Тимочке

крајине.-Реконструкција деонице пута ка

Старој планини од села Балта Бериловац до Јањског моста коштаће 144 милиона динара. Средства су издвојена у Наци-оналном инвестиционом плану. Упоре-до, ради се и на рекоснтрукцији путних праваца Сврљиг-Кална и Кална-Јаловик Извор . За инвестиције  на једном од највећих градилишта у Србији НИП је у овој години издвојио 800 милиона

Позната словеначка Фабрика „Пеко“ рагистровала је 26. августа  фирму „Пеко-Књажевац“ која ће од Нове године отворити фабрику обуће у Минићеву и запослити 300 радника. У почетку ће посао доби-ти 100 до 150 радника. Овај вредан посао потписали су 2. септембра у Тржичу представници „Пека“ и

“Тине”.-Фабрика ће бити смештена у

просторијама „Тине“ у Минићеву. Већ четири  месеца договарамо се о детаљима. Ко ће добити радно место о томе још није разговарано, мада по Књажевцу круже разне приче, чак се праве и некакви спискови с именима радника. По-уздано је да ће се уговори с рад-ницима закључивати на годину и по. Менаџмент фабрике је једини надлежан за избор радне снаге. Инвестиција је вишемилионска-изјавио је Младен Радосављевић, председник општине Књажевац на Тимочкој ТВ.

Индустрија обуће “Пеко” осно-вана је 1903. године, а тренутно има око 100 продавница широм бивше Југославије. К.Н.

Први састанак Савета социјалистичке омладине Књажевца, у новом сазиву, одржан је 24. августа.

- Много тога зависи и од сарадње са другим реле-вантим институцијама, удружењима и личностима. Треба истаћи да млади социјалисти желе да учине много тога за добробит свих грађана Књажевца, а посебно младих – нагласио је за „Књажевачке“ Ненад Илијић, новоизабрани председник, који је заједно са Александром Миладиновићем, потпред-седником и Иреном Тошић, секретаром, председа-вао првим окупљањем.

Усвајање плана и програма рада Савета, организовање трибина о наркоманији, турнира у баскету, караоке такмичења са омладином Де-мократске странке, као и реализације излета до Бабиног Зуба и многобројних хуманитарних акција и радионица, само су део планираног.

- Сигуран сам да ћемо нашим активностима ани-мирати младе да се више друже, размењују искуства и самим тим допринесу квалитетнијем животу у нашем граду – истакао је Илијић.

С.Т.

динара, рекао је, обилазећи  радове, државни секретар за НИП Милан Ђокић.

Младен Радосваљевић, председник Општине Књажевац, гостујући у емисији

„С поводом“ Тимочке ТВ рекао је да је пријатно изненађен брзином и квали-тетом радова на Јабучком равништу, где ће у старту посао добити 40 до 50 радника. До краја ове године биће рас-писан и тендер за пројекат Туристичког центра Ргошка бањица. К.И.-К.Н

ЈАБУЧКО РАВНИШТЕ ПРЕ НОВЕ ГОДИНЕ

ФАБРИКА ЗА 300

РАДНИКА

САРАДЊА СА ВРШЊАЦИМА ДС

МЛАДИ СОЦИЈАЛИСТИ

МИНИЋЕВО

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 4ОГЛЕДАЛО

Идеја о састајању ради читања радова тињала је неколико годи-на. Заговорник и ослонац био је дугогодишњи професор из Ниша др Борислав Првуловић, који пен-зионерске дане траје у Селачкој и где има три члана који пишу. Лако су прихватиле библиотеке у Минићеву и Књажевцу и дале просторије, а већ афирмисано Завичајно друштво Тимочана-Торлака примило се са задовољством да буде суоснивач. Са неизвесношћу чекао се заказани дан. По угледу на песничку браћу из Неготина - „Крајински књижевни круг“, понела је сличан назив и ова трибина. Дакако, потражила је ме-сто у врсти са давно основаним, ре-номираним књижевним клубови-ма и у Књажевцу и у Сврљигу, који штампају и књиге.

У подужем програмском излагању професор Првуловић је навео да ли-терарни ствараоци нису постајали у књижевним клубовима, нити клубови имају таквих амбиција, али су они од значаја посебно за почетнике. „Мак-сим Горки је“, даље упућује Првуловић, „написао брошуру Младим писцима који ступају у литературу. Ваља читати књижевне часописе, зборнике, стручне критике, па потражити и преведену поезију и др. да се виде и песничке хаљине других народа. Писци, а пес-ници посебно, поседују жељу да се саопште. Будући да није једноставно наћи се на страницама листа, часопи-са, књиге; захвалне су књижевне три-бине, клубови, књижевне вечери, где млади књижевник, песник чује себе и ван своје собе.“ Затим је говорио и о теми „Како су стварали књижевници, како су радили на језику и стилу“. У том контексту је цитирао нашег великана у књижевности И. Андрића: „Савијте сва-ку реченицу десет пута преко колена, станите на сваку реч целом тежином, испитајте њену носивост..., ...ако у рече-ници једна реч омане, па и друга, трећа ће говорити за обе њих...“ Затим цити-ра Ф. Достојевског: „Уметник је онај ко уме да прецртава. Краткоћа је сестра талента“. Л.Н. Толстој је, кажу, покаткад чак и путем телеграма, у последњем тренутку, исправљао своје радове. Говори се да су рукописи Оноре Де Балзака били толико ишарани, да су у париским штампаријама постојали специјални слагачи да читају његове рукописе и коректуре.

Посебно је било речи о литерарним

формама: проживелим, заживе-лим, понављаним, експеримен-талним, о „кризи речи“, о литерар-ним теоријама, правцима, теорији информације, структуралној линг-вистици и др. Задржао се предавач и на херметичној, рефлексивној поезији у поређењу са реали-стичном, неореалистичном и др. Илустрације ради, навео је мисао Л.Н. Толстоја: „Нису сва разумљива дела генијална, али су сва генијална дела разумљива“. Затим наводи став поборникâ херметизма, рефлексив-не, филозофске теорије: „Не може све и заувек бити као код Чика Јове Змаја и Драгана Лукића; већ и ком-плексна, стилски снажна и видови-та поезија Васка Попе и Миодрага Павловића“.

Оно право, што су сви присут-ни (седамнаесторо њих) понели као са лепе приредбе, као по некој доброј режији или некој врсти сло-бодног часа, јесу утисци. Читани су радови: разноврсни, инспиратив-ни, изазовни. Људи се нису сви ни познавали. Укратко би се предста-вили а затим наводили коју врсту литературе негују, имају ли штам-пане књиге или тек једну, да ли су имали промоције тих књига, они који немају штампане књиге гово-рили су о својим радовима у при-преми, о својим истраживањима... Првуловић је водио трибину, али су се присутни, понекад, обраћали и без најављивања. Коментарисало се између себе, било је кратких ана-лиза, питања и одговора, вршила се компаративна посматрања и анали-зе; била су ту питања, нпр.: „Шта би професор Бранковић рекао за ову

песму?“, „кад је писац говорио, мислио је на појаву у науци и књижевности“, итд. Биле су и захвалне упадице Мио-драга Мије Стојановића, неке са адек-ватним смислом, неке зачињене дозом хумора.

Бранислав Бранковић (Радиче-вац, Зајечар) читао је песму и поетску прозу с укрштањем хаикуа. Има не-колико штампаних књига, различи-тих жанрова. Драгослав Јовановић (Стубал, Зајечар) читао је песму о Минићеву (касније предложену за химну Минићева) и песму „Анђела“ у поетски снажној форми акрости-ха. Борислав Првуловић (Штитарац, Ниш, Селачка) репортажу „Ода цвећу и Мироч-планини, Јоргованфест“. Има штампаних књига, студија, уџбеника. Велимир Милошевић (Јелашница тимочка) поему „Јелашница некада и сада“. Има штампаних књига. Адам Томић (Зајечар, Минићево) читао веома успеле афоризме. Члан је Књижевног клуба Бранко Миљковић у Књажевцу. Љубиша Живковић (Селачка) читао песму „Теби“. Славиша Саша Цветковић (Петруша, Минићево) читао је три пес-ме Зорице Цвејић (Селачка, Минићево, Зајечар) на торлачком дијалекту

„Полћин стра“, „Винска“, „Рећијска“. Цветковић је аутор књиге приповедака на дијалекту „Приче из Торлачију“, при-према хронику о минићевском КУД-у, врши истраживања о селу Петруши. Мијајло Мика Марковић (Селачка) читао песму „Шах“. Негује дечију и ди-дактичку поезију. Милан Јеленковић (Јелашница тимочка) говорио је о свом вишедеценијском раду на сакупљању и систематисању бројне и разноврсне грађе из народног живота (материјалне и духовне културе) села Јелашнице

тимочке. Професор Првуловић преда-

вао је 27 година на Филозофском факултету у Нишу: српски језик, примењену лингвистику и осно-ве теорије књижевности. Након пензионисања предавао је 11 го-дина српски језик на Учитељском факултету из Врања - одељењу у Неготину. На трибинама Завичајног књижевног круга, на редовним са-станцима одржаће предавања: 1. О речи у језику - рад писца на језику; 2. О стиловима; 3. Богаћење речника; 4. Композиција литерарног дела; 5. Анализа лирске песме; 6. Приказ; 7. Писмо - књижевна писма; 8. Лик, портрет; 9. Путопис; 10. Есеј; 11. Репортажа; 12. Стилске фигуре; 13. Правопис и интерпункција; 14. Осно-ви правилног и лепог говорења - о беседништву.

Трибина Завичајног књижевног круга радиће сваке претпоследње суботе у месецу: 24. септембра, 22. октобра и 26. новембра 2011. го-дине у просторијама минићевске библиотеке и минићевске основне школе. Неће радити током зим-ских месеци (децембра, јануара и фебруара). Председник је др Бо-рислав Првуловић, заменик пред-седника биће професор Бранислав Бранковић а секретар Властимир Николић, библиотекар у Минићеву. На крају су присутни разгледали не-велику изложбу фотографија два ау-тора, Б. Првуловића и Љ. Живковића.

Потписник ових редова дугује велику захвалност др Бориславу Првуловићу на сарадњи у овом чланку.

Славиша Саша Цветковић

КЊИЖЕВНА ТРИБИНА У МИНИЋЕВУ ОПРАВДАЛА ОСНИВАЊЕ

ПО УГЛЕДУ НА КРАЈИНСКУ КЊИЖЕВНУ САБРАЋУ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 5ОГЛЕДАЛО

У Друштвеном клубу Дома култу-ре, 26. августа, Регионална агенција за развој источне Србије (РАРИС) организовала је  конференцију ‘ ’Регионалном сарадњом до конкурентније туристичке понуде Тимочке крајине’’. Туристички рад-ници и представници јавног и при-ватног сектора овог дела Србије го-ворили су о моделима повезивања, стимулисања и развоја туризма у Тимочкој крајини.

Младен Радосављевић, председ-ник Општине, поздравио је учесни-ке, наглашивши да је туризам при-вредна грана на коју се с правом рачуна у будућности.

- Сви знамо за републички пројекат изградње туристичког комплекса на Старој планини, који је у задње две године максимално интезивиран. Ове године очекујемо и прве госте у новоизграђеном хотелу, али општина Књажевац обилује и другим туристичким потенцијалима, пре свега термал-ни извор „Бањица“ у Ргошту. Ту су и могућности бављења сеоским туризмом – рекао је Радосављевић.

- Пројекат ‘’Јачање туристичке конкурентности источне Србије’’, чија се реализација у Књажевцу приводи крају, (партнери општи-не Сокобања и Белоградчик, као и

У организацији Удружења инва-лида рада Књажевац, пензионери из града и околине провели су два не-заборавна дана на ескурзији до Зла-тибора, Мокре Горе, Кремне, Бајине Баште и Перућца. Циљ путовања био је рекреативног и едукатив-ног карактера, јер су пензионери, поред угодног путовања, шетњи и уживања, посетили и културне спо-менике Западне Србије, као што су манастири у Овчарско-кабларској клисури, који с правом носе назив

„Српска Света Гора“. Посећено је и место Кремна, где се налазе куће чувених пророка, браће Митра и Милоша Тарабића.

- Највећи утисак оставио је

одлазак на Мећавник и посета Ту-ристичко-културном комплексу

„Дрвенград“, чији је идејни творац и градитељ наш чувени редитељ Емир Кустурица. Остаје и незаборавна вожња чувеним возом „Шарганском осмицом“, о којој су многи путници до сада само читали или слушали

– рекао је Русомир Димитријевић, члан Удружења књажевачких инва-лида и вођа пута.

Путовање је настављено до Бајине Баште и језера Перућац, где је било обезбеђено преноћиште. Сутрадан су путници посетиоли хи-дроцентралу „Бајина Башта“, а потом је уследио одлазак на Златибор и у Врњачку бању. С. Милић

Младен Радосављевић, председ-ник општине Књажевац, гостујући у емисији Тимочке ТВ „Поводи“, 1. септембра, рекао је да ће се за пројекат будућег Туристичког цен-тра у Ргошкој бањици тендер рас-писати крајем ове године, али да се – уз хотеле и остале атрактивне садржаје на Старој плнини – ра-чуна и на развој сеоског туризма. Засад је регистровано 20 таквих домаћинстава која ће примати госте,

али и организовати производњу здраве хране за посетиоце објекта на Јабучком равништу који ће бити отворени пре предстојеће Нове го-дине. Сада постоји више уређених и обновљених објеката у потпланин-ским селима на удаљености од 50 километара. И Кална се спрема да прими госте из земље и света. У целој тој замисли помоћи ће и Сокобања, вишедеценијски лидер здравственог туризма у Србији. Н. К.

Завичајни музеј Књажевац, град Књажевац и Парк природе Стара планина представљени су на „ФорестФест“-у, који је од 26. до 28. августа одржан у Београду, на ски стази у Кошутњаку. У петак, 26. августа, отворена је изложба фотографија ‘’57 слика’’ аутора Саше Милутиновића Летећег, фотогра-фа Завичајног музеја, на којима су представљене лепоте књажевачког дела Старе планине и културно благо

које се чува и излаже у оквиру стал-них музејских поставки. У суботу, 27. августа,  ученици ОШ ‘’Вук Караџић’’ представили су своју колекцију модела насталих од рециклиране пластике, под називом ‘’Из ормара једне лутке’’, аутора Тање Видојковић

-Копривице, наставника ликовне културе. Туристички потенцијал књажевачког краја представила је Туристичка организација општине Књажевац. К.И.

РАРИС), омогућио је, првенствено, неколико важних докумената. Један од њих је Акциони план за развој туризма за наредних 10 година. С друге стране, детаљно је разрађен и

Акциони план за наредних пет годи-на – изјавио је Драган Милутиновић, директор Агенције за развој оп-штине Књажевац и менаџер пројекта. С.Т.

Обновљена кућа у Папратни

КАКО ДО КОНКУРЕНТНИЈЕ ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ У ТИМОЧКОЈ КРАЈИНИ

ТУРИЗАМ У НАРЕДНОЈ ДЕЦЕНИЈИ

КњАжЕВaЦ НА “ФОРЕСТ ФЕСТ-У”

ПЕНЗИОНЕРИ НА ЗЛАТИБОРУ

И БАњИЦА И СЕЛА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 6ЗАПИС

Бане Стојановић живи у улици Илије Бирчанина, у делу града испод Здравственог центра. Радио је нека-да у „Џервину“, сада је у предузећу “Вега-Фрут”, на одржавању расхлад-них уређаја. Рођен је 1953. године. У четрнаестој години, у време ране младости, почиње да пише љубавне песме. Периодично и необавезно. Када је одрастао и када му се 1981. године родио син, јавила се инспирација и почиње озбиљније писање поезије, првенствено за децу.

- Одувек сам водио рачуна да моје песме могу, уз музику, и да се певају. Љубав према музици датира из младо-сти, када сам, на другарској вечери, у тадашњем Дому омладине, отпевао три ауторске песме са својим бендом. Било је то 1975., дружење су организовали браћа Вучковић – присећа се Бане.

Песме за децу је писао и пажљиво их сакупљао, да би му прва збирка “Кад је тата био дете” била објављана 1990. године. Две године касније, 1992. из-лази друга књига“Мале и велике дечје тајне”. Трећу збирку песама “Плашило и зец”, уз помоћ Јавног информативног

предузећа “Књажевац”, издаје 1996. годи-не. Сем поезије, у књизи су своје место пронашле и две позоришне приче.

Генерације се смењују, и свака има “своју” књигу. У реализацији ЈИП-а “Књажевац” (радио и ТВ), четврта збир-ка “Нешко и Смешко” и две позоришне игре појављују се 1999. године. Две го-дине касније излази прозно дело “Уо-бражена маца”, сада и са пар песама. Две хиљаде друге, књига “Петар - ветар и Бода – вода”, позоришне игрице и не-колико песама, представљају Банетово шесто писано стваралаштво. Књижевно дело “То је дете са друге планете”, проза у виду позоришних игрица, са придодатих пар песама, из штампе излази 2005. годи-не, у издању Књижевног клуба “Бранко Миљковић”. Пре четири године изашл је његова седма збирка прозе и песама “Еколошка бајка”. У припреми је књига “Деца су извор живота”, која ће садржати позоришне игрице, песме, загонетке и мисаоне игрице.

На „даскама које живот значе” Бане је остварио седам ауторских позоришних представа за децу,. Као редитељ опробао се и у две “туђе” представе за децу.

- Са људима из Дома културе успешна сарадња траје већ дуги низ година. Последња у низу, представа “Изгубљени осмех”, догодила се априла ове године – каже Стојановић.

У дому и души овог човека, осим стваралаштва за децу, места има и за друге хобије и занимације. Увек радозналог духа, шетајући поред ре-ка и потока, Бане је приметио да је књажевачки крај препун фосила, мор-ских животињица још из доба Јуре.

- Моја јединствена колекција сведо-чи о мало познатој и бурној геолошкој прошлости овога краја. Нађене при-мерке послао сам на експертизу у Геолошки завод у Београд и добио потврду да се ради о праисторијским пужевима и рибама, који су по про-цени стручњака Бојана Трбића, ста-ри 60 до 100 милиона година. Ово упућује на закључак да је Тимочки регион био залив некадашњег великог мора – прецизира овај проналазач и дечији песник. Највреднији експонати у Банетовој приватној збирци су ретки примерци “коло молуска” или неко-лико одавно изумрлих врста пужева. Према његовим речима, најдражи му је окамењени корал са дна споменутог праисторијског мора.

Шетајући природом, овај занимљиви човек проналази и гране и жиле дрве-та необичног облика. “Машта може свашта”, и он тада, уз мало дораде и обраде, ствара дела која подсећају на животиње и предмете из свакодневног живота.

- Првенствено пуштам да природа изваја своје. Тако су настале фигуре јелена, птице или рибе. Прву само-сталну изложбу ових скулптура имао сам већ давне 1988. године у Дому културе. Групно сам наступао у Ни-шу, Сокобањи, Чаковцу (Хрватска) и Белоградчику (Бугарска) – напомиње овај, пун маште и животне радости, свестрани Књажевчанин.

С.Т.

У Б а н е т о в о ј п р и в а т н о ј збирци су рет-ки примерци “коло мол у -ска” или не-колико одав-но изумрлих врста пужева. Најдражи му је окамењени корал са дна праисторијског мора.

БАНЕ СТОЈАНОВИЋ, ДЕЧЈИ ПЕСНИК, ПОЗОРИШНИ РЕжИСЕР, МУЗИЧАР, САКУПљАЧ ПРaИСТОРИjСКИх ПРИМЕРАКА

ПРОНАШАО ОСТАТКЕ ПРАИСТОРИЈСКИх ПУжЕВА И РИБА

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 7ЗАПИС

У петак, 26. августа, свечано је от-ворена адаптирана зграда некадашње основне школе у селу Дебелица. Просторије са 12 лежајева, купатилом и кухињом, Туристичка организација општине Књажевац, у сарадњи са Параглајдинг клубом ‘’Бабин зуб’’, на-менила је смештају учесника спортских кампова. Током септембра, стартоваће Центар за обуку пилота параглајдера, први такве врсте у Србији и региону.

- Собе са 12 лежајева, учионички део за предавања и цео објекат омогућиће квалитетан рад Центра за обуку пило-та и свих осталих спортова из области ваздухопловства. Зграда је јавног ка-рактера, што је веома битно, а такође је предност и то што се објекат налази на лепом месту, у селу које је „живо“, подно Тупижнице и поред Тимока – рекао је Саша Игњатовић, директор Туристичке организације.

- На иницијативу Парагладинг клуба „Бабин Зуб“ и Туристичке организације, објекат који је од прошле године остао без ђака, сада је добио нову намену, и то представља одличан пример. Биће у функцији младих, првенствено за по-требе Параглајдинг клуба, али и свих осталих иницијатива који ће потећи од стране омладинског активизма – ис-такао је Дарко Живковић, предедник СО Књажевац. С.Т.

СПОРТСКИ КАМП У ДЕБЕЛИЦИ

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 8РАСКРШЋА

Инфраструктура, како општа тако и комунална, има кључну функцију у про-цесу производне репродукције, ради спајања и покретања свих процеса про-изводног циклуса. Са становишта раз-новрсности коришћења инфраструк-турних капацитета, привреда општине Књажевац нема много алтернатива, јер јој није доступно коришћење воденог саобраћаја и гасовода. Са друге стране, расположива инфраструктура (путеви, пруга, електроенергија, телекомуникације, водоснабдевање, комунална инфраструк-тура) како по обиму тако и по квалитету није на задовољавајућем нивоу, али није ни основни ограничавајући фактор и ресурс.

САОБРАЋАЈ И САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА

Саобраћајна инфраструктура има по-себан значај за спајање свих елемената и фактора производње (сировине, радна снага, транспорт…) у јединствен процес репродукције и општу мобилност фак-тора привредног развоја. С друге стране, саобраћај је уско условљен укупним при-вредним развојем, посебно индустрије, и доприноси смањењу транспортних трош-кова. Степен развијености и разноврсно-сти саобраћајне инфраструктуре, битан је чинилац и за алокацију појединих капаци-тета и за укупне инвестиционе активности.

Привреда општине Књажевац упућена је на коришћење друмског и железнич-ког саобраћаја, што је велика погодност. Срећна околност је и сам гео –саобраћајни положај, јер преко целе територије прола-зи магистрални пут и пруга Зајечар- Ниш, којима се повезују са главним коридорима у Нишу.

Мрежа и дужина путева у 2008. год. показују да Књажевац има задовољавајућу густину саобраћајне инфраструктуре. Укупна дужина путева износи 501 км и са 2,40 км путева по км2 површине има бољу мрежу од просека Србије (2,36), а на нивоу је Региона.

У структури путне мреже магистрални путеви заузимају 6,60 %, регионални 36,93 % и локални 56,47 %. Под савременим ко-ловозом се налази 84,03 % што је више од Србије и Региона.

Повезаност са окружењем је скоро идеална, јер је зракасто повезан са су-седним градовима Зајечар, Бољевац,

Сокобања, Сврљиг и Пирот.Развој друмског и железничког

саобраћаја на тимочким магистралама омогућио је у фази индустијализације добре транспортне услуге и потврђује велику зависност између развијености и техничкоексплоатационих карактери-стика саобраћаја и укупног економског развоја.

ЕНЕРГЕТИКА И ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА

Енергија, у најширем смислу, је најснажнији покретач производних про-цеса и укупног развоја. Разноврсност енергената у томе је веома битна јер утиче на избор опреме и технологија и карактер привредних капацитета. При-вреда Књажевца у избору енергената нема алтернатива јер је једино доступна електроенергија, о чему се морало водити рачуна приликом њеног развоја.

Капацитети за пренос електроенергије и дистрибутивна мрежа развијали су се упоредо са развојем производних ка-пацитета и нису били ограничавајући фактор тог развоја. Међутим, и поред тога, није достигнут највиши степен си-гурности и поузданости система и није увек омогућено стабилно снабдевање потрошача.

Ниво потрошње електричне енегије по потрошачима и становнику уједно показује и ниво и степен привредног и социо-економског развоја. Са потрошњом од 2.882 Кw по становнику Књажевац је на нивоу од 77,53 % од просека Србије и Региона где је 81,97 %.

КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА

Развијеност, карактеристике и ква-литет комуналне инфраструктуре, узете у најширем смислу, представљају један од значајних полазних основа за развој подручја и његов привредни развој. С обзиром на то да је комунални развој општине Књажевац претежно зависио од локалних извора средстава, то су она била превелики материјални напор за становништво.

У к о м у н а л н о ј п р и в р е д и водоснабдевање има приритетни значај и оно је и за становништво и за привреду на задовољавајућем нивоу.

Са укупно захваћеном количином во-де од 4.468.000 м3 или 135,2 м3 по станов-нику Књажевац је изнад просека Србије (91,7 м3 ) и Региона (112,7 м3). Међутим, по испорученој количини воде по становни-ку од 46,5 м3 је знатно испод нивоа Србије (64,7 м3) и Региона (64,9 м3).

Н а с и с те м в о д о с н а б д е в а њ а прикључено је 61,8 % домаћинстава што је испод нивоа Србије (79,2 %) и Региона (71,8 %). Захваћене количине нису опти-мално дистрибуиране до потрошача услед недостатка мреже, тако да истовремено постоје залихе воде на једној и потражња потрошача на другој страни. Постојећи си-стем водоснабдевања није у сразмери са резервама воде и водним потенцијалима и степеном коришћења.

Остала комунална инфраструкту-ра (канализациона мрежа, комунално опремање и уређење јавних површина, комунални отпад и рециклажа и др.) нису на задовољавајућем нивоу.

Комунална инфраструктура није ограничавајући фактор привредног развоја.

ПОШТАНСКЕ АКТИВНОСТИ И ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ

Комуникације, као процес преношења порука, битне су за споразумевање и сазнања. Оне обезбеђују информације као основни ресурс у процесу доношења одлука. Традиционалну, вербалну комуникацију, данас углавном замењује електронска комуникација, која је ос-нов електронског пословања. Савреме-но предузеће користи информациону технологију у свим доменима пословања. Отуда је важно располагати инфраструк-туром мреже са модерном техником и технологијом.

Стање поштанских активности и телекомуникација на подручју општине Књажевац показује све карактеристике просечног стања ове инфраструктуре.

Поштанске активности, као класични облик комуникације, због великог броја насеља, су изразитије него у Србији а мање него у Региону. Телефонску мре-жу, као најраспрострањенији начин комуникације, користи 12.983 прет-платника, односно 392,8 телефонских прикључака на 1.000 становника, што је мање у односу на Србију а више него у Региону.

Капацитети и мрежа за електронску комуникацију је мање развијена у односу на просек Србије.

У целини посматрано телекомуникаци-она инфраструктура није ограничавајући фактор привредног развоја.

ИЗГРАЂЕНИ ПРОИЗВОДНИ КАПАЦИТЕТИ

Изграђени поизводни капацитети и њихово техничко-технолошко стање поуз-дан су параметар за процену њихове гене-ричке снаге у текућим производним про-цесима. С обзиром на то да је последњих 15 година био потпуни застој у инвести-ционим активностима, постојећи при-вредни капацитети настали су углавном у претходном периоду индустријализације. Услед тога данас имају исте заједничке карактеристике:

1. Сви постојећи привредни објекти и капацитети изграђени су пре више од 15 година те су физички и морално највећим делом застарели;

2. Имају висок степен амортизованости и отписаности преко 70 % ревалоризова-не вредности;

3. На већини капацитета је знатно смањена производња а на многима и обустављена;

4. Битно су нарушени интерни и екстер-ни економски односи, чиме је угрожена рентабилност пословања.

Међутим, независно од наведених карактеристика, постојећи привредни капацитети представљају могућа језгра, чијом ревитализацијом може започе-ти нови привредни развој у општини Књажевац. Реално, они не могу дати оне ефекте из периода када су стварали национални доходак на нивоу просека Србије. Постојећи грађевински објекти, изграђена инфраструктура, просторно уређење локације, постојећа опрема и људски ресурси су реална шанса да се додатном модернизацијом, производном оријентацијом и обртним капиталом, може веома брзо обновити производни процес.

Евидентираћемо предузећа која су по вредности материјалних ресурса од битног знача за привредни развој оп-штине Књажевац: ИМТ, Фабрика обуће

“Леда”, Фабрика конфекције “Бранка Динић”, Индусрија намештаја “Тина”, Фа-брика котлова “Подвис”, Пољопривредно-прехрамбени комплекс “Џервин”. (Крај)

ПОТЕНЦИЈАЛИ ПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ СТУДИЈА, ОДГОВОРНИ РУКОВОДИЛАЦ: ПРОФ. ДР НЕДЕЉКО МАГДАЛИНОВИЋ

Обрадио Мр Миодраг Петковић

ЗАСТОЈ У ПРОИЗВОДЊИ МОЖЕ БРЗО ДА СЕ ОБНОВИ...(10)

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 9СЕЛО

Програм овогодишње, шеснаесте по реду, манифестације народног стваралаштва „Сабор на Панаџур“ у Јаловик Извору, обогаћен је по први пут програмским садржајем дан раније, у селу Кална. После тридесетак година, мештанима Калне и окол-них села, приређен је спектакл у виду, локалним жаргоном речено, „седенће“. Профи бина из Дома културе, са рефлекторима и одличним озвучењем, уз промоцију Удружених српских пивара и бесплат-ним печеним кукурузом и кромпиром, приуштили су публици догађај вредан памћења.

Звуци књажевачких музичара, блех оркестра „Злат-не трубе“ и „Кешоловаца“, уз већ проверени сценско-музички приказ КУД-а „Сунчана јесен“ и хитове старог естрадног „вука“ Андрије Ере Ојданића, загрејали су срца присутних у прохладној, двадесет седмој августовској вечери.

Сутрадан, на Велику Госпојину, 28. августа, у селу Јаловик Извор, по већ устаљеном сценарију, Жи-ка Раденковић, алијас Лепи Бренко, идејни творац Сабора на Панаџур, повео је „сабораше“ до Врела и Обреда код сеоске цркве. У фестивалском делу програма, чула се само изворна српска музика, ин-тепретирана од стране аматера и професионалаца, браће Бајић, Слађане Ристић, Сандре Милошевић и оркестра „Златне трубе“. „Шлаг на торти“ представљао је Избор лепотице и Коло од 1000 играча.

По први пу т, у оквиру прик азаних „Великогоспојинских дана“, одржан је и Панаџурски турнир у малом фудбалу. Учествовало је шест екипа, а овогодишњи победник је екипа „Миџора“ из Калне. Друго и треће место заузели су фудбалери „Шамрок

– Роверса“ из Књажевца и „Борца“ из Штрпца.Заједнички именитељ Великогоспојинских дана у

Буџаку и Сабора на Панаџур је позитивна енергија, пуни локали и пуна срца учесника и публике. Тури-стичка организација општине Књажевац, заједно са Скупштином општине и Месном заједницом Кална, реализовала је програм вредан пажње.

Саша Тодоровић

ШЕСНАЕСТИ САБОР НА ПАНАЏУР

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 10СЕЛО

После бербе, воће иде на тржиште или прераду , односно складиштење и чува се до употребе. За успеш-но складиштење битно је и време бербе. Приликом чувања, стварамо неповољне услове за физиолошке бо-лести и развој гљивица, проузроковача труљења. Од гљивица да поменемо са-мо : Glomerellu cingulatu - горка трулеж плодова (Симптоми, у виду округлих пега, се у складиштима јављају негде од јануара па надаље) и Botrytis cinereu

– трулеж меса плодова. Најбоље је чу-вати их у хладњачама, али то важи само за велике произвођаче. Овде ћемо да поменемо неке облике складиштења у домаћинству. У зависности од услова и могућности, плодови воћака се могу чу-вати на различите начине, у различитој амбалажи и коришћењем различитих материја.

Чување воћа на полицама. - Пло-дови одабрани за чување, при овом начину чувања, ређају се на полице (на које се предходно стави исецка-на чиста хартија или танак слој чисте сламе) у један ред, али тако да се не додирују међу собом. Простирка мора бити потпуно сува и чиста, као и по-лице, које се постављају у предходно припремљене просторије. Дршке су окренуте на доле (јабука) или на горе (крушка, дуња и сл.). Ако се плодови

увију у меку и чисту хартију, онда се на полицама могу поређати у 3-4 реда, јер се у том случају не додирују, а струјање ваздуха је побољшано. Хартија се ко-ристи за увијање плодова при разним начинима чувања, јер је слаб прово-дник топлоте, успорава сазревање, односно презревање плодова при чувању, отежава испаравање воде из плодова и спречава преношење обољења са једног плода на други. По-ред тога, увијени у хартију плодови се могу ређати у више редова, а да се не ремети циркулација ваздуха. Хартија за увијање плодова мора бити чиста и мека.

Ч у в а њ е в о ћ а у п л и т к и м сандучићима и сандуцима. - У сандучићима 10-ак цм висине, плодо-ви се ређају у једном слоју и сандучићи стављају на сталаже или један на дру-ги, све до на 30-50 цм од таванице. При овом начину чувања може се на истом простору чувати већа количина плодо-ва, него при ређању на полице, а лак-ше је и преношење и контрола стања. Већи сандуци, запремине 25 до 30 кг плодова, се могу користити за чување плодова воћака, али морају бити са избушеним страницама и дном, ради лакшег струјања ваздуха. Сандуке по-ставити на гредице висине око 20 цм . При стављању плодова, дно и стране сандука треба обложити слојем чисте сламе или хартијом, а кад се напуне, такође плодове покрити. А и плодове обавити хартијом, да би се спречио њихов непосредан додир и омогућило јаче струјање ваздуха, а тиме и дуже чување. Међусобно растојање између сандука, као и од зида треба да буд бар 5-10 цм . А оставити и довољно про-стора за пролаз (50-70 цм) приликом контроле.

Чување у бурадима и каца - Мо-жемо искористити старе и дотрајале каце и бурад .Морају бити подигнути бар 20 цм од земље . На дно ставити сламу ( струготину), а онда ред јабука (крушака), па опет слој сламе и све тако до врха. Додатком прашине дрвеног угља у струготину и обавијање плодова хартијом, чување плодова је знатно ефикасније.

Чување воћа у тресету, песку или креч - Предходно сваки плод се завије у хартију, а онда ређа у наизменичним редовима – слој тресета или песка, па ред плодова, итд. Негашени креч (у праху) такође може да се користи за чување воћних плодова, јер је утврђено да не шкоди покожици и не оставља непријатан мирис.

Чување воћа парафинисањем и чување воћа у пластичним кесама

– Може, али је поступак сувише ком-пликован , скуп, и са дискутабилним резултатима

Чување воћа у расутом стању – ринфузи - При чувању у расутом стању плодови се не смеју стављати директно на земљу, већ на предходно направљену подлогу од дасака и одиг-нуто од земље. Ако су у питању веће количине воћа, за које је потребан и

већи простор, а ако нема могућности да се изгради под од дасака, онда се на земљу или бетонски под може ста-вити слој грања, па слој суве и чисте сламе, а преко њих воће. Плодови се не смеју стављати у слоју дебљем од 50 (70) цм. Контрола стања плодова је при овом начину чувања знатно оте-жана. У расутом стању чувају се мање квалитетни плодови, или они за које нема довољно места на повољнијим складишним местима.

Чување воћа у траповима - Тра-пови могу бити на површини земље, полуукопани и укопани, а подижу се на оцедним местима. У траповима се чувају плодови нешто отпорнијих сор-ти јабука. Димензије трапова су: ши-рина 1,2 до 1,5 м, дубина од 1 м до 0,2 м. Дужина трапа зависи од количине воћа. Дно и зидове трапа обложити чистом сламом, како плодови не би дошли у додир са земљом и примили њен мирис. Преко дебљег слоја сламе на дну трапа плодови јабуке се ређају са петељком окренутом на доле, али тако да се не додирују, затим се ставља тањи слој сламе, па ред јабука док се гомила не заврши у облику крова или у виду купе. Пре стављања плодова треба поставити хоризонталне (ис-под масе плодова) и вертикалне цеви (излазе изнад површине земље) на свака 2-3 м, за вентилацију . Горњи от-вор вентилације заштитити од уласка падавина закуцавањем две дашчице у виду крова. Плодови се у трап могу стављати и без слојева сламе између редова, али је чување боље и сигурније ако се редови раздвајају сламом. Стање температуре у складишту контролише се спуштањем термометра кроз усправ-ну вентилацију. температура треба да је у границама између 2 и 5 степени Ц.

Живорад Јовановић,Дипл. инж. пољ.

пројект менаџер за рурални развој,

Агенција за развој општине Књажевац

Већина мештана Калне, још у августу, припремила је дрва за зи-му. По старом добром обичају, рет-ко који домаћин сачека јесен или први снег. Одувек се овде знало да се огрев спрема у лето, а не кад завеје. И дрва има за свакога. До почетка сезоне испред стамбених зграда и кућа никну купе исеченог багрема, букве, јасена, па и храста. Дрво се преко лета просуши, тако да је ква-литет за пример. Многи домаћини

спремају дрва и за продају. Није ма-ло ни одних који одвозе „кубике“ до периферија града, где је и данас ста-ри „смендеравац“ најпоузданиији извор енергије. Поред њега се, кажу у Кални, најлепше огреје, а може да послужи и за печење хлеба и спремање свакодневних, па и слав-ских ручкова. Кад је у кући „смеде-ревац“ и довљно сувог дрвета, рећи ће домаћини из старопланинских села, нема зиме. Б.Ф.

ЧУВАњЕ ВОЋНИх ПЛОДОВА У СВЕжЕМ СТАњУ

АКТУЕЛНОСТИ У ПОЉОПРИВРЕДИ

У КАЛНИ НЕМА ЗИМЕОком камере

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 11РАСКРШЋА

Захваљујући драгоценим подацима које су ми доставиле г-ђа Мира, кћи апотекара Воје Мицића и г-ђа Борка, сестра Љубинка Миљковића, апоте-кара, родом из Књажевца, могуће је потпуније сагледати почетак и развој апотекарства у Књажевцу. Г-ђа Мира тврди да је њен отац започео студије у Бечу, а дипломирао у Загребу пре Првог светског рата. Прешао је Албанију, преболео тифус на Крфу и затим радио као апотекар у енглеској болници. У чину санитетског капетана борави извесно време у Министарству, затим 5 година у Зајечару. По добијању дозволе отвара дрогерију у Књажевцу, а касније и апотеку. Ради до пензије. Умро је 1972. године.

Мика Шапинац је млађи од њеног оца. Долази у Књажевац тек по одласку

апотекарке Кучерове. Јово Лилић је провео годину дана као стажиста у апотеци Мицић. За време Другог свет-ског рата ради у истој, као апотекар. Љубинко Миљковић матурира 1941. године, а затим ради као помоћник у апотеци Шапинца све до ослобођења

1944. године. Апотека Шапинац такође доставља лекове борцима за сво време рата, у чему учествује и Љубинко. Он уписује фармацију и први дипломира у својој генерацији. Ради као апотекар у Шапцу. Радмила Марковић такође припада првој послератној генерацији

фармацеута. За сво време ради у апоте-ци на Теразијама, у Београду. Цењена као врстан стручњак.

Претпоставља се да је апотекарка Кучерова отворила прву апотеку у Књажевцу, можда одмах по завршетку Првог светског рата, Мицић почетком двадесетих година прошлог века, док Шапинац негде почетком тридесетих година. Лилић ради у Мицићевој апо-теци за време Другог светског рата, сигурно годину дана пре ослобођења.

Очекујем да млађи фармацеути из Књажевца доставе исцрпне податке о даљем раду апотека у нашем гра-ду и тиме помогну историчарима из Зајечара да сагледају развој апотекар-ства у нашој Тимочкој Крајини.

Др Драга Јанковић, Земун

Драгоцена фотографија (2,5 х 1,5 цм) непознатог аутора, из збирке Етно-куће Минићева - “Задужбина Мом-чила Војводе”, пример је фокусирана уличних призора којима се чува драж прошлог времена и навика. Чедност

“преоблачења” за тзв. маскенбалове је новим начином живљења и утицајем досељеника и у приградским срединама потиснула “лазарице”, “полаженике” и

“коледаре” у првој половини двадесетог века пшром Србије.

Скупина учесника, десеторо уснимљеника школског и омладинског узраста, избором одеће, фризурама, брадама и шминком (тзв. стајлингом) обликује типски врепознатљиву целину:

“Скитница” (са штапом и завежљајем), “Дама” (тек сишла са кочија), “Редов” посувраћене шајкаче (облика аустро-угарске капе), “Болесник” из хоспитала (војне болнице), “Дете” (“Н. Пашић” ),

“Лутка”, “Старац”, “Сељанчица” (са по-везачом - трвељом и паргар-сукњом).

Један од Снежаниних патуљака сиве браде плени скулптуралном подударношћу са парковским украси-ма окућница наших првих фабрикана-та. “Дете” у матроском оделу и шапка

“бродског капетана” - издвојили су се реалистичношћу албумског серијала. У позадини се назиру краци металне конструкције 320 метара дубоког ар-тешког бунара. Будућа репрезентативна

подземна чесма са мермерним оплатама и степеништем поклон је представни-ка утемељивача данашњег Минићева

- најстарије краљевоселске старосе-делачке породице Марјановић. Љуба Марјановић, књижар из Зајечара, и његова супруга Видосава, посрбљена Немица, одужили су се, подизањем пре-копотребне наменске грађевине, својим суграћанима у великом стилу. Говорио је да га је изградња коштала колико и велелепна породична кућа у Зајечару. Чесма је шездесетих година због нове трасе пута измештена, али је почетком радова открила годину настанка снимка: 1935/36.

Забележен је чин потраге за воденом жилом на месту где је, према казивању старијих житеља, давно, коритом текла речица Клисура. Снажна експозиција, угаоност доњег ракурса и полукруж-ни размештај прочељем трговачких здања породица Ђерговић, Николић и Радовановић, те крошњи горостас-них борова испред Среског начел-ства - обликује времепловни одломак крокија из фото-бележнице путујућег

сниматеља - записивача... Остварен је “левак” - удубљење чаршије са назнакама “трга” јејше посве равничарске насоби-не. Филмоскопни набој је приближава секвенци италијанског неореализма Виториа де Сике.

Ситна пластика “фугованих” избо-чина забата, ћерамидних слемена и изненађујуће одсуство знатижељне светине - казују нам да су ове покретне

“машкаре” обилазиле дућане и бројне кафане и механе (7), увесељавајући притом доконе чаршинлије. Економ-ска криза је закуцала и на врата богатих торлачких домаћина из ближе околи-не (крчма - Витковац, Дреновац, Мали Извор, Јаковац, Трновац, Јелапгаица...), приморавши их да као “аргати” надниче на поседима у Румунији (Оршава, Тур-ну Северин), често за бедну надницу и оскудну исхрану (комаће бајатог кача-мака бачено на ледину)...

“Забављачи” су без поклона, уобичајених пратилаца коледарских обичаја. То Краљево Село на овој фотографији сврстава међу средине са обележјем града (уснуле варошице), што

се и данас, начином живљења и наречјем, правилнијем од житеља Сврљига и Кал-не, да запазити од намерника...

Висинка “изједначеност” са обрисима кућа твори равномеран, зумирањем уса-глашен снимак. Укипљеност позирања образује фон фигуралне фотографије тротажног типа, док подударност не-ба (без облачка) и тла (утабане пра-шине) - доприноси особености фото-илустрације. Блискост са мотивима божићннх и новогодишњих честитки приватних штампарија и књиговезница у Србији деветнаестог и почетком два-десетог века чини од ње тематски зрео сниматељски рад. Уснимљена црта наговештај је суморности и оскудице долазећих смутних времена, неизвес-ности и страха у предворју рата чет-рдесетих година. Упечатљивост учма-лости вазда прометне саобраћајнице надвисује очекивани аматеризам...

Маскенбалови и прославе измећу 1920. и 1939. године у Сврљигу, Књажевцу, Зајечару, Бољевцу, Бору и Неготину, по-водом верских и националних празни-ка, приређиваних у кућним и јавним просторима, наставили су се све до седамдесетих. Појавом телевизије наг-ло замиру, као и тзв. дилетантске тру-пе, немерљиве у развоју позоришта у Срба. Њихова активност, посебно у Тимочкој и Неготинској крајини, посве је необрађена. Богата грађа чека своје театролошке истраживаче...

Приређење изложбе могуће насловљености “Светосавске прославе и маскенбалови између два рата”, на-ставак пређашње запажене изложбе

“Зајечар на старнм фотографијама”, час-на је обавеза приређивача – потомака учесника и свечара.

Мирослав Бата Благојевић

Маскенбалови и прославе измећу 1920. и 1939. године у Сврљигу, Књажевцу, Зајечару, Бољевцу, Бору и Неготину приређивани су у кућама и јавним просторима, и трајали су се све до седамдесетих. После је стигла телевизија.

КУЧЕРОВА, МИЦИЋ, ШАПИНАЦ, ЛИЛИЋ

МАСКЕНБАЛ У КРАЉЕВОМ СЕЛУ 1936.

НОВЕ КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ СТР. 12ЛОПТА

М л а д и ф у д б а л е р и , „петлићи“ ФК „Књажевац“, изгубили су, у другом колу региона источне Србије, на домаћем терену од „Хајдук Вељка“ из Неготина - 0:6. Ово је прва утакмица у новој сезони, јер је меч првог кола са „Ђердапом“ из Кладова од-ложен. У ФК „Књажевац“ се надају бољим резултатима у наставку првенства. У клубу истичу недовољан одзив деце за ову старосну категорију. У тиму су само тројица дечака рођених 1999/2000, а остали су млађи, што није случај у екипама „петлића“ осталих клубова. У следећем, трећем колу, књажевачки „петлићи“ путују у Зајечар. Утакмица се игра у недељу, 11. септембра, од 11 часова. КњажевацИНФО

Своју последњу утакмицу пред „пензионисање“, Срђан Голубовић, познатији у фудбалским круговима као Југа, одиграо је у Кални, 9. августа.

- У пријатељском сусрету са ФК „Тимо-чанин“, на традиционалном Панталејском турниру, навијачи и управа клуба опро-стили су се са својим голгетером. Попу-ларни Југа је 1969. годиште. Да није било повреде, још увек би био у „погону“ – ка-же за „Књажевачке“ Драган Ранђеловић,

председник и тренер ФК „Миџор“ из Калне.У цалој својој каријери, Југа није често

мењао клубове. Играо је у ИМТ-у и екипи ШСК из Штипине, а од 2001., пуних 11 година, бранио је „боје“ клуба из Калне.

- Био је један од најбољих играча и врсни голгетер. Дао је велики допринос клубу и књажевачком фудбалу, и као такав, про-глашен је и за спортисту године – напомиње тренер, присећајући се анегдоте са утакми-це у Грљану када је зајечарски спортски

У граду на „три Тимока“ од недавно постоји клуб под на-зивом „Knjazevac Grappling Team“, у коме се тренира Brazilian Јiu Jitsu. Ова бори-лачка вештина је релативно нова на овим просторима, а основни мото ове вештине је да се, уз „минимум снаге

и максимум ефикасности“, по-стане успешан и признат борац.

- Функционишемо кроз Сам-бо и Џудо клуб „Књажевац“. Бразилска ђиу ђица постоји још и  у Београду, Новом Саду и Нишу. Тренирамо истовре-мено и греплинг, што предвиђа борбе без горњег дела кимона,

новинар Миша Николић, гледајући запис-ник, замерио управи да је пустила у игру извесног Срђана Голубовића, а на уштрб популарног Југе.

- Па, то је тај човек – објаснио је Ранђеловић знатижељном новинару, који је био сигуран да је Југа уствари – Југослав, или тако некако.

Уз почасни дрес и захвалницу, саиграчи, управа и навијачи, опростили су се од свог

„убојитог“ шпица. С.Т.

што је знатно теже. Клуб во-де Драган Петровић, задужен за џудо тренинге, док Милан Павловић и Жељко Радивојевић „покривају“ ђиу ђицу – каже Миљан Живковић, задужен за бразилске ђиу ђицу и председ-ник Самбо клуба.

Од 26. до 28. августа, у сео-ском Дому културе у Бучју, уз помоћ „B.J.J.“ клуба из Ниша, реализован је спортски камп за тридесетак учесника из Књажевца, Зајечара и Ниша. Си-стематски су обрађене технике џудоа, бразилске ђију ђице (пар-тер), неке рвачке технике, Гре-плинг (без кимона) и Валетудо, који представља комбинацију рвачких, партерних и ударачких техника (М.М.А.).

- Желим да се захвалим Спортском савезу Књажевца и МЗ Бучје – напомиње Живков-ић. С.Т.

ВАТРЕНО КРШТЕЊЕ „ПЕТЛИЋА“

ОПРОШТАЈНА УТАКМИЦА СРђАНА ГОлУБОвИћА ЈУГе

ВЕРАН КАЛНИ И „ШПИЦУ“

КАМП У БУЧЈУ