KOSOVO I IZBORIŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI?

Izveštaj

KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI?

Ovaj izveštaj su podržali:

Promovisanje demokratskog društva (DSP) - finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) i Ministarstvo spoljnih poslova Danske (DANIDA), a upravlja ih Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF).

i

Ambasada Kraljevine Norveške

Odricanje od odgovornosti: Stavovi i analize u ovom političkom izveštaju su izričito stavovi Grupe za Balkan i Instituta za razvojne politike i ne odražavaju stavove donatora.

Autor: Institut za razvojne politike i Grupa za Balkan

Sadržaj

Izvršni pregled .................................................................................................... 2

Uvod ..................................................................................................................... 3

Izbori i politički sistem Kosova ....................................................................... 4

Istorijat prethodnih izbora ................................................................................ 5

Institucionalna osnova ................................................................................... 7

Izbori i upravljanje izborima ............................................................................ 7

Upravljanje izborima ...................................................................................... 8

Nevažeći glasovi - Edukacija birača ............................................................. 9

Uslovni glasovi ............................................................................................. 12

Glasovi poštom ............................................................................................ 14

Upravljanje izbornim rezultatima ................................................................. 16

Kandidati i subjekti ......................................................................................... 17

Zaključci sa preporukama .............................................................................. 18

Spisak tabela i slika

Slika 1. Opšte izborne statistike. Izvor: CIK ................................................. 9

Tabela 1. Izborne statistike za Skupštinu Kosovas ...................................... 9 Tabela 2. Statistike lokalnih izbora ............................................................... 10 Tabela 3. Izborna statistika za oba nivoa .................................................... 11 Tabela 4. Uslovni glasovi na nacionalnim izborima 2017. ....................... 12 Tabela 5. Uslovni glasovi na nacionalnim izborima 2017. ....................... 13 Tabela 6. Uslovni glasovi na izborima za gradonačelnike 2017. ............. 13 Tabela 7. Glasovi poštom za nacionalne izbore 2017. .............................. 14 Tabela 8. Glasovi poštom za gradonačelnike 2017. .................................. 15

Izvršni pregled

O izbornoj reformi na Kosovu se već dugo govori, kao neizbežnoj potrebi od strane međunarodnih i domaćih političkih faktora. Evropska unija neprekidno insistira na izradi izborne reforme koja će obezbediti "implementaciju najboljih evropskih praksi". Evropska komisija smatra da je potrebna politička volja čitavog političkog spektra za preduzimanje neophodne izborne reforme pre sledećeg kruga opštih izbora1. Međutim, uprkos stalnim pokušajima, od 2011, Kosovo je ušlo u vanredne izbore 2017. bez izborne reforme. Iako su nacionalni i lokalni izbori u 2017. ocenjeni kao dobri, bilo je određenih nedostataka u upravljanju izborima, što je oslabilo njihov uspeh, kao npr. veliki broj nevažećih glasova, delimičnog ponovno prebrojavanje glasačkih kutija što je dovelo do promene rezultata, kasna sertifikacija konačnih rezultata itd.

Odsustvo političkog jedinstva, odnosno konsenzusa u nekim aspektima izbornog sistema, npr. da li bi liste kandidata trebale da budu otvorene, da li bi trebala postojati jedna ili više izbornih zona, da li su mandat CIK-a, Zakon o izborima itd, onemogućili rešavanje nekih lako dostupnih pitanja koja bi, u slučaju održavanja izbora, direktno doprinela boljem i kredibilnijem izbornom procesu. Ove izmene nije nužno da iziskuju reformu čitavog izbornog sistema. Ovaj dokument ima za cilj odgovor na neke aspekte izbornog sistema, za koje bi se lako postigao konsenzus između relevantnih faktora. Ako bi se ovi aspekti poboljšali, izborni proces bi bio uspešniji i ne bi se gubilo vreme dok Kosovo ne postigne širok politički konsenzus o izbornoj reformi, kojim bi se rešila sva sporna pitanja. Glavna stvar u izbornom procesu jedne zemlje je upravo bezbednost koju građanin mora imati, da će njegov glas, odnosno ispunjenje njegove obaveze kao građanina te zemlje, biti nepristrasno delegiran. Zbog toga, imajući u vidu glavni problem sistema, nedostatak konsenzusa o ključnim elementima izborne reforme ne bi trebalo da predstavlja prepreku poboljšanju sistemau pristupu odozdo-nagore.

Na osnovu istraživanja i analize podataka o izbornim procesima koji su do sada organizovani na Kosovu, ovaj dokument iznosi određene nalaze, koji su detaljno razrađeni i koji nude alternative za poboljšanje izbornog procesa. Glavni aspekti izbornog procesa koji se razrađuju su, između ostalog:

• Potreba za edukacijom birača o ostvarivanju njihovog prava• Upravljanje izbornim rezultatima

o Potreba za momentalnim prebrojavanjem svih glasačkih kutijao Uslovno i glasanje poštomo Objavljivanje birača, kao podsticaj za čišćenje biračkog spiska

Uprkos postojanju brojnih problema koje treba neprekidno adresirati i diskutovati, dokument pristupa izbornoj reformi kroz pitanja, čijom izmenom i poboljšanjem se može lako postići konsenzus. Na ovaj način ceo proces izborne reforme ne bi bio blokiran zbog odsustva širokog konsenzusa o najdiskutabilnijim aspektima izbornog sistema. U dokumentu se predlaže

1Evropska komisija (2018), Izveštaj o Kosovu - 2018, Politički kriterijum i vladavina prava, Izbori, strana 5, Brisel, dostupno na https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20180417-kosovo-report.pdf (pregledano u julu 2018).

KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI 2

preduzimanje određenih mera koje za početni cilj imaju postizanje stalnog procesa poboljšanja izbornog procesa, na taj način doprinoseći da se i volja građana delegira na odgovarajući način.

Uvod

Prevremeni izbori 11. juna 2017. i lokalni izbori 22. oktobra se karakterizuju po napetom političkom okruženju, nereformisanom izbornom sistemu i novoj ustavnoj realnosti zahvaljujući se prethodnim odlukama Ustavnog suda. Mesecima i godinama, Skupština Kosova nije uspela da ratifikuje sporazum o obeležavanju granične linije između Kosova i Crne Gore. Pošto je ovo bio jedan od jedina dva preostala kriterijuma za viznu liberalizaciju, Kosovo je i dalje izolovano i bez mogućnosti slobode kretanja. Sa druge strane, ova tema i druge teme, kao što je su dijalog sa Srbijom, osnivanje Vojske kosova, Zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom, borba protiv korupcije itd. dele političke stranke više nego ikada.

Takođe, Kosovo je u ove izbore ušlo sa nereformisanim izbornim sistemom, iako se godinama govorilo i radilo na tome. Centralna izborna komisija, organizacije civilnog društva i drugi mehanizmi su neprekidno tražili sprovođenje izborne reforme. Međutim, objavljivanje prevremenih izbora nije ostavilo Kosovu opciju da realizuje ovu reformu. Nedostatak izborne reforme je prouzrokovao prepreke pre, tokom i posle izbornog dana.

I same odluke Ustavnog suda iz 2014, neposredno pre ovih izbora, su verovatno uticale na odluku političkih stranaka da proglase kandidata za premijera. Političke stranke pokazale su spremnost za stvaranje predizbornih koalicija i sa ciljem da budu prve. Takođe, na izborima smo videli i spremnost političkih stranaka da maksimalizuju svoj glas, čak i putem kandidovanja gradonačelnika za poslanike.

Uprkos tome, uopšteno, u većini mesta na Kosovu su parlamentarni i lokalni izbori bili konkurentni i dobro upravljani2. Sledstveno, s jedne strane, nastavljamo da imamo ocene da je izborna reforma neophodna i da bi bilo kakav izborni proces u budućnosti trebao prethoditi takvoj reformi, a s druge strane u dva poslednja izborna kruga, sve je uopšteno dobro. U svakom slučaju, sam izborni proces je karakterizovan izolovanim nepravilnostima i, uopšteno, postojalo je nezadovoljstvo načinom upravljanja izbornim rezultatima, glasanjem poštom, institucionalnom interakcijom itd.

Od 2011, pokušaji za reforme na Kosovu su neprekidni. Evropska unija je neprekidno insistirala na izradi izborne reforme koja će obezbediti "implementaciju najboljih evropskih praksi". Pre sledećeg kruga opštih izbora neophodno je dobiti političku volju čitavog političkog spektra za preduzimanje neophodne izborne reforme. Skupština bi trebalo hitno da se pozabavi slabostima, uzimajući u obzir preporuke Izborne posmatračke misije EU. Preporuke EU uključuju:

• Uspostavljanje minimalnog roka za organizovanje prevremenih izbora• Izmena zakona tako da omogućava bolje funkcionisanje Centra za rezultate i prebrojavanje

o Razjašnjavanje roka za žalbe

2Evropska komisija (2018), Izveštaj o Kosovu - 2018, Politički kriterijum i vladavina prava, Izbori, strana 5, Brisel, dostupno na https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20180417-kosovo-report.pdf (pregledano u julu 2018).

3 KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI

o Povećanje informisanja birača itd3.

Ovaj dokument ispituje nedavne izbore iz opšte perspektive razvoja demokratskog sistema, s jedne strane, i političkog i partijskog sistema, s druge strane. Na početku, predstavljen je istorijat organizovanja izbora i političkog sistema, izazovi i ono što ih je najviše okarakterisalo. Dalje, u dokumentu se govori o opštem toku izbora, uključujući pravne probleme, informisanje građana itd, zatim probleme upravljanja izbornim rezultatima itd. A sve to pridržavajući se načela nezavisnog istraživanja i poštujući pravila pisanja o javnim politikama.

Posebno poglavlje posvećeno je kandidatima na parlamentarnim izborima. Tačnije, ovaj dokument obrađuje kandidovanje trenutnih gradonačelnika na parlamentarnim izborima. Pažnja je takođe posvećena činjenici da ukoliko postoji zakonska i/ili legitimna osnova za zabranu kandidovanja gradonačelnika za poslanike i obratno. Na kraju, daju se određeni zaključci i listiraju preporuke. Dokument je deo INDEP-ovog programa za demokratsko upravljanje i ima za cilj da kroz svoje nalaze doprinese unapređenju izbornog sistema i institucionalnih tela koja ga upravljaju.

Izbori i politički sistem Kosova

Republika Kosovo je parlamentarna demokratija definisana članom 4. Ustava. Kosovo je demokratska republika, zasnovana na načelu podele vlasti i kontrole i ravnoteže između njih, kao što je definisano ovim Ustavom4, Načelo parlamentarne republike i jedinstvene države se sastoji u činjenici da postoji predstavnički organ koje ima zakonodavnu vlast na nacionalnom nivou.

Opštine, s druge strane, su upravne jedinice drugog nivoa vlasti, a to je lokalna samouprava. Pravo lokalne samouprave garantuje i reguliše se zakonom. Lokalna samouprava se sprovodi posredstvom organa koji su izabrani na opštim, jednakim, slobodnim i direktnim izborima, tajnim glasanjem. Model lokalne samouprave i teritorijalne organizacije Kosova zasniva se prvenstveno na načelu devolucije, što podrazumeva uspostavljanje sistema lokalne samouprave koji nosi nadležnosti, koje, prema tradicionalnom sistemu državne organizacije, vrše organi centralne vlasti5.

Ovakav model, zasnovan na jasnoj podeli između centralne i lokalne vlasti, uspostavljen je kako bi proširila ljudska prava i decentraliziralo donošenje odluka, usluga i vlasi uopšte6. Štaviše, karakter jedinstvenog upravljanja učinio je da o nacionalnim izborim obično govorimo kao o sistemu sa jednom izbornom zonom, jer se donošenje odluka u izabranom organu(ima) odnosi na čitavu teritoriju, uopšteno.

Istovremeno, proces decentralizacije vlasti i stvaranja novih opština u okviru Ahtisarijevog paketa takođe je odredio direktni izbor gradonačelnika, jer je reformom političkog sistema koja se odvijala na njih koncentrisan veliki deo vlasti. Prema tome, trenutni izborni sistem je delimično određen oblikom upravljanja i istorijatom državotvornosti Republike Kosovo.

3Posmatračka misija Evropske unije (2017), Konačni izveštaj o opštim izborima na Kosovu 2017. godine, dostupna na https://eeas.europa.eu/sites/eeas/files/final_report_eom_kosovo_june_2017.pdf (pregledan u julu 2018. godine 4Ustav Republike Kosovo, (2008), Član 4, Oblik vladanja i podela vlasti, Priština: SLRK 5 Ibid, član 123. 6Hasani, Enver, Čukalović, Ivan, (2013), Komentar Ustava Republike Kosovo, strana 618, Priština: GIZ.

KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI 4

Istorijat prethodnih izbora

Na sednici 6. juna 2008. usvojena su dva bitna zakona za izborni sistem Republike Kosovo; Zakon o opštim izborima i Zakon o lokalnim izborima. Prvi je usvojen sa samo 64 glasova za, a drugi sa79 glasova za, bez nijednog glasa protiv ili suzdržanih7. Dakle, za jedan dan u drugom čitanju usvojena su dva zakona, o kojima se prethodno opširno raspravljalo. Glavne dileme bile su povodom sadržaja Zakona br. 03/L-073 o opštim izborima u Republici Kosovo.

Početkom maja je predsedništvu Skupštine Republike Kosovo dostavljen predlog 41 poslanika za izglasavanje nepoverenja Vladi Mustafa. Poslanici su iskoristili član 100. Ustava Republike Kosovo, odnosno stav 1: Na predlog jedne trećine (1/3) svih poslanika Skupštine se može pokrenuti glasanje o nepoverenju Vlade8. Predsedništvo Skupštine je odmah odredilo 10. maj za održavanje plenarne sednice, na kojoj bi se razmatralo i glasalo nepoverenje.

Prevremeni izbori su rezultat dekreta o raspuštanju Skupštine nakon uspešnog glasanja o nepoverenju Vlade. Glasanje za izglasavanje nepoverenja bilo je veliko jer je 78 poslanika glasalo za, uključujući i poslanike zajednica9. Istog dana, predsednik Republike Kosovo, g. Hashim Thaçi, je proglasio dekret o raspuštanju Skupštine, na osnovu uspešnog glasanja nepoverenja Vladi10. Ovim dekretom je otvoren put organizovanju prevremenih izbora 2017, kao trećih opštih izbora od proglašenja nezavisnosti 2008.

Održavanje prevremenih izbora negativno utiče na ekonomsku stabilnost zemlje. Vladini programi se ne mogu realizovati, nego ostaju napola, dok nova vlada pokreće implementaciju svog vladajućeg programa. Štaviše, birači ne osećaju veliki entuzijazam u pogledu čestog izlaska na izbore, jer je poznato da glasaju za vladu i skupštinu na 4-godišnji mandat. Ako se svemu ovome dodaju i igre političkih stranaka za uske političke i lične interese, onda se postavlja pitanje da li je opravdano održavati izbore tako često, pošto rezultati izbora često ne menjaju političku scenu za tako kratko vreme.

Jedan od načina za izbegavanje prevremenih i nepotrebnih izbora bi bilo da glasanje o nepoverenju postane pravosnažno samo ako se izabere nova vlada sa novim premijerom od strane iste skupštine. Ako parlamentarna većina prikupi glasove za kažnjavanje vlade, ista većina mora takođe postići kompromis o izboru nove vlade. Ako ne uspe da izabere novu vladu, onda stara vlada treba da nastavi svoj rad do redovnog isteka mandata. Na ovaj način bi se izbegli nepotrebni izbori i uski politički proračuni za lične/individualne interese. Poslanici se biraju na četvorogodišnji mandat, tako da moraju odlučiti da otpuste jednu vladu i glasaju za drugu u roku od ove četiri godine, a ne da donesu odluku da odvedu zemlju na nepotrebne i izbore bez rešenja.

7Skupština Kosova, (2008), Transkript plenarne sednice 5. juna 2008, strana 5, Priština: SLRK, dostupno na http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/proc/trans_s_2008_06_05_14_al.pdf (pregledano u avgustu 2017. 8Republika Kosovo, (2008), Ustav Republike Kosovo, član 100, Glasanje o Poverenju ili Nepoverenju Vlade, stav 1, strana 39, Priština: SLRK, dostupno na https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=3702 (pregledano u avgustu 2017). 9Skupština Kosova, (2017), Elektronsko glasanje od 10. maja za samo jednu tačku dnevnog reda, Priština: Skupština Kosova, dostupno na http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/voting/vot_1_2017_05_10_10_1.pdf (pregledano u avgustu 2017) 10Predsednik Republike Kosovo, (2017), Dekret br. DV-001-2017, Priština: Kancelarija predsednika Republike Kosovo.

5 KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI

Zbog prevremenog prekida petog saziva i odsustva volje političkih stranaka, Kosovo ni na ovim izborima nije uspelo da preduzme izbornu reformu. U opštem diskursu, reformom je bilo predviđeno preispitivanje izbornog praga, karakter mandata poslanika razmatranjem mogućnosti zona, ali i niz drugih promena koje nisu bile moguće. Nesprovođenje izborne reforme je ostavilo bez diskusije niz problema koje su prethodno identifikovale strane organizacije, Centralna izborna komisija i drugi akteri.

Opšti parlamentarni izbore su se karakterizovali novom zakonskom realnošću, koja je uticala na sastav političkih stranaka u izborima. Odluka Ustavnog suda iz 2014. bila je presudna za političke stranke da traže saradnju u vidu predizbornih koalicija! Sud je 2014. dodelio isključivo pravo stranci ili koaliciji koja dobije izbore da predloži kandidata za predsednika Skupštine i da imenuje, makar prvog puta, mandatara za formiranje Vlade11. Ova nova realnost, zajedno sa atmosferom saradnje ili nesaradnje između političkih stranaka tokom izbora, podstakla je LDK da napravi koaliciju sa Alijansom novo Kosovo (AKR) i novom strankom, ALTERNATIVA, a PDK da u poslednjim trenucima napravi koaliciju sa AAK i NISMOM. VV je ušla sama na izbore, iako se prethodno registrovala kao politička stranka, kako bi imala zakonske mogućnosti za sklapanje predizbornih koalicija.

Odluka Ustavnog suda iz 2014. otvorila je mnoge debate i istovremeno i mnoge dileme o političkom koloritu, s obzirom na vreme kada je doneta ova odluka. Dokazalo se je da je Odluka više blokirala institucionalni život, nego što je donela rešenja, odnosno, kao što se izražava istražitelj KDI, Albert Krasniqi, da tumačenje ustavnog suda je "izopačilo politički sistem jer proizvodi stalne blokade"12, dok Rasim Alija smatra da "odluka USK-a u velikoj meri ograničava slobodnu volju poslanika, postavljajući ih i čineći ih delom političkog trgovanja, koje samo po sebi ma za cilj deobu vlasti"13.

U smislu ustavne osnove, ali i praksi koje pronalazimo svuda u demokratskom svetu, odluka Ustavnog suda je svakako diskutabilna. Opšte je poznato da u svakoj naprednoj demokratiji sistem funkcioniše na osnovu većine, a ne prvog koji nema većinu za formiranje novih institucija - naravno, ne negirajući činjenicu da pravo na početku pripada najvećem političkom subjektu koji je proizašao iz izbora14. Međutim, takve dileme treba razraditi u okvirima izborne reforme tako da se reforma ne ograniči samo na izmene i dopune zakona, nego, ukoliko rezultuje da je prihvatljivo, sprovesti ustavne izmene.

Neshvatljivo je da se onima koje bira narod nameće glasanje kandidata za predsednika Skupštine, iako postoje mišljenja da "se ne može reći da odluka Ustavnog suda iz 2014. ograničava volju poslanika, već je usmerava da se odluke donose lakše. Takođe, deo o izboru za predsednika Skupštine je pravilan i nije u suprotnosti sa međunarodnim praksama"15. Prema Yll Buleshkaju,

11Ustavni sud Republike Kosovo, (2014), Rešenje u predmetu br. K0103/14, str. 23, Priština 12Kosovo 2.0, Albert Krasniqi, Izborne lekcije koje smo naučili, sada je došlo vreme da ih primenimo, dostupno na http://kosovotwopointzero.com/mesimet-zgjedhore-morem-tash-ka-ardhur-koha-ti-zbatojme-ato/ (pregledano 07.06.2013.). 13Intervju 1: Istraživač u D4D, (20.07.2018) 14Intervju 2: Bivši član Centralne izborne komisije, (23.07.2018) 15Intervju 3: Poznavalac izbornih pitanja, (06.07.2018).

KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI 6

problem "je u tome da odluka daje autoritet i diskreciju drugoj instituciji, predsedniku, da odluči iz koje parlamentarne grupe može doći drugi kandidat16.

Još jedna karakteristika ovih izbora, koja je takođe u velikoj meri posledica odluke Ustavnog suda, je proglašavanje kandidatura za premijera. Glavni politički subjekti su predložili svoje lidere ili članove na mesto premijera, dajući trci nov duh većinskog sistema, iako isti nije takav. Konačno, odluke Ustavnog suda povodom krize iz 2014. značajno su uticale na izbornu trku 2017, počevši od proračuna pre obaranja Vlade pa sve do formiranja koalicija, sastavljanja lista kandidata itd.

Prevremeni parlamentarni izbori su pronašli politički spektar na Kosovu podeljenim više nego ikada ranije. Glasanje u širokom bloku i izglasavanje nepoverenja Vladi od strane svih političkih stranaka na Kosovu stvorilo je raskol ne samo između PDK i LDK, nego i između LDK i drugih opozicionih stranaka, koje su se 2014. udružile u bloku VLAN (Samoopredeljenje, LDK, AAK i NISMA). Napetost je postojala i zbog neuspeha u postizanju konsenzusa o temama kao što su razgraničenje, vojska, zajednica opština sa srpskom većinom itd. Ova javna politička pitanja i podele koju su izazvala su prouzrokovala i uveliko uticala na opštu izbornu atmosferu.

Politička volja za izradu izborne reforme i dalje nedostaje. S jedne strane, stranke na vlasti na pokušaj postizanja izborne reforme gledaju kao način prihvatanja prevremenih izbora, a s druge strane, opozicione stranke su mnogo više zainteresovane da prvo dobiju izbore, a zatim otpočnu izbornu reformu.

Institucionalna osnova

Centralna izborna komisija je stalni organ koji priprema, nadzire, upravlja i verifikuje sve radnje koje se tiču procesa izbora i referenduma, i objavljuje njihove rezultate17. Članove Centralne izborne komisije imenuje predsednik Republike Kosovo, na predlog političkih stranaka.

Međutim, Centralna izborna komisija (CIK) je od septembra 2017. ostala bez mandata i nije održala nijedan sastanak. Ovo je rezultat obrazloženja Kancelarije predsednika da još nije primio sve predloge političkih stranaka. Ovo obrazloženje pretpostavlja da sve stranke trebaju da pošalju imena predsedniku, kako bi kasnije došlo do grupnog imenovanja u CIK-u. Ovo otaljavanje u funkcionalizaciji CIK-a utiče i na opšti učinak kancelarije, stoga i ovo bi ovo trebalo uzeti u obzir u bilo kojoj budućoj reformi.

Izbori i upravljanje izborima

U novembru 2014, predsednica Centralne izborne komisije, gđa. Valdete Daka je naglasila da bi uvođenje informativne tehnologije u izborni proces u velikoj meri pomoglo CIK-u u brzoj obradi rezultata. Prema njoj, izborna reforma je neophodna za rešavanje takvih pitanja. Međutim, reforma se nije desila i gđa. Daka, zajedno sa CIK-om, se je još jednom suočila sa nepromenjenom zakonskom osnovom i kratkim rokom za održavanje izbora.

Opšti izbori su ovog puta bili prevremenog tipa. U skladu sa Ustavom Republike Kosovo, ovi izbori se održavaju nakon predsedničkog dekreta o raspuštanju Skupštine. Redovni izbori za

16Ibid. 17Republika Kosovo, (2008), Ustav Republike Kosovo, član 139, Centralna izborna komisija, Priština: SLRK

7 KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI

Skupštinu se održavaju najkasnije trideset (30) dana pre isteka mandata, a u slučaju raspuštanja Skupštine ne kasnije od četrdeset pet (45) dana od raspuštanja18. U slučaju redovnih izbora, Centralna izborna komisija može otpočeti sa pripremama koliko god joj je vremena potrebno pre izbora, dok je u slučaju prevremenih izbora ovo vreme veoma ograničeno.

Na osnovu zakonodavstva na snazi Kosovo je jednostrana izborna teritorija, a deoba mesta je prema proporcionalnom sistemu, sa dvadeset mesta zagarantovanih za nevećinske zajednice i sa garantovanom preferencijalnom kvotom od 30% za žene19. Sistem koristi otvorene liste sa pet kandidata, sa preferencijalnim rangiranjem za izbor za poslanika Skupštine Kosova. Međutim, mi nećemo govoriti o prednostima ili slabostima opšteg sistema, nego ćemo se usredsrediti samo na upravljanje izborima prema slučaju poslednjih izbora.

Upravljanje izborima

Iako je u javnom diskursu spominjana mogućnost prevremenih izbora od izbora predsednika Kosova, uspeh predloženog nepoverenja nije bio siguran do datuma sednice. Zato što je Demokratska stranka Kosova bila nejasna u stavu u vezi zahteva opozicije za glasanje nepoverenja Vladi.

Tokom ovih izbora skoro da se nije videla nikakva kampanja Centralne izborne komisije za podizanje svesti. Štaviše, veoma mali broj organizacija civilnog društva je pokrenuo kampanje podizanja svesti građana. CIK ima zakonsku obavezu da obavlja aktivnosti informisanja javnosti. 20 Uprkos tome, broj nevažećih glasova je bio ogroman.

18Republika Kosovo, (2008), Ustav Republike Kosovo, Poglavlje IV, Skupština Republike Kosovo, član 66, stav 2, Izbor i mandat, Priština: SLRK, dostupno na https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=3702 (pregledano u avgustu 2017). 19Republika Kosovo, (2008), Zakon br. 03/L-073 o opštim izborima u Republici Kosovo, Poglavlje XVIII, Izborni sistem za Skupštinu Kosova, Opšte odredbe, strana 47, dostupno na https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2544 (pregledano u avgustu 2017). 20Republika Kosovo, (2008), Zakon br. 03/L-073 o opštim izborima u Republici Kosovo, Poglavlje XVIII, Izborni sistem za Skupštinu Kosova, Opšte odredbe, strana 47, dostupno na https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2544 (pregledano u avgustu 2017).

KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI 8

Slika 1. Opšte izborne statistike. Izvor: CIK21

Statistika govore o veoma velikom broju nevažećih glasova. U konačnim izveštajima, Centralna izborna komisija je primetila da od ukupnog broja glasova 6,2% su bili nevažeći, što predstavlja veoma veliku brojku. Pored toga, političke stranke i njihovi kandidati su se usredsredili isključivo na maksimalizovanje svog glasa i praktično nimalo na edukaciju glasača. Uprkos kratkom vremenu koje je CIK imao na raspolaganju od dana raspuštanja Skupštine, isti poslednjih godina nije organizovao nijednu kampanju za podizanje svesti. Odsustvo aktivnosti CIK-a u vreme kada nema izbora je zabrinjavajuće.

Nevažeći glasovi - Edukacija birača

Tabela 1. Izborne statistike za Skupštinu Kosovas

Ako je broj nevažećih glasova veći od 40.000, odnosno više od 6%, to znači da veoma veliki broj birača nije uspeo da učestvuje u kolektivnom odlučivanju za biranje Skupštine Republike Kosovo.

21Centralna izborna komisija, (2017), Opšti izbori 2017, Opšte statistike, Priština: CIK, dostupno na http://www.kqz-ks.org/Uploads/Documents/1.%20Statistikat%20e%20%C3%ABrgjithshme%20-%20General%20Statistics_lvzxcuouox.pdf (pregledano u avgustu 2017).

0 50.000 100.000 150.000 200.000 250.000 300.000

12 Demokratska stranka Kosova Stranka pravde Pokretza ujedinjenje Albanska demohrišćanska stranka…

Alijansa za budućnost Kosova

Inicijativa za Kosovo

DEMOKRATSKI SAVEZ KOSOVA

ALIJANSA NOVO KOSOVO

Pokret SAMOOPREDELJENJE!

GRAĐANSKA INICIJATIVA SRPSKA LISTA

Druge

Chart

2017 2014 2010

Izbori za Skupštinu Kosova 2017 2014 2010

Broj registrovanih birača 1,888,059 1,799,023 1,632,276

Br. birača koji su glasali na svakom biračkom mestu 747,228 734,055 706,317

Br. birača koji su glasali van biračkih mesta 32,501 32,779 33,001

9 KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI

Kao što je prikazano u tabeli ispod, broj nevažećih glasova je zabeležio porast, ako se uporedi sa tri prethodna nacionalna izbora. Rast je zabeležen u procentima, kao i u apsolutnim vrednostima.

Uprkos činjenici da su u prošlosti stalno postojali programi za podizanje svesti birača i načinu glasanja, koje su sprovodili razni NVO-i i zvanične institucije, ostaje činjenica da stotine hiljada ili čak milioni evra uloženi tokom ovih 7 godina nisu proizveli nikakav pozitivan efekat na smanjenje broja nevažećih glasova. Ako ovi programi i ova uložena finansijska sredstva nisu proizvela odgovarajući efekat onda se postavlja pitanje šta treba uraditi ili promeniti kako bi broj nevažećih glasova opao na prihvatljiv procenat. Štaviše, poslednji rezultati, bilo na nacionalnim ili lokalnim izborima, ukazuju da je pobednik u nekim slučajevima određen razlikom od nekoliko desetina ili stotina glasova, stoga ako se analizira koliko je nevažećih glasova, ostaje sumnja da li je volja birača ona koja je rezultovala.

Vrsta izbora Lokalni izbori za Skupštinu opštine

Lokalni izbori za gradonačelnika

Godina 2017 2013 2017 2013

Br. iskorišćenih biračkih listića 829,493 830,325 829,467 825,792 Br. birača koji su glasali van biračkih mesta 17,812 18,882 22,260 23,592 Br. oštećenih biračkih listića 2,247 1,466 1,441 1,080 Br. nevažećih biračkih listića 66,151 70,782 13,814 15,512 Br. praznih biračkih listića 5,500 12,775 7,889 8,248

Na lokalnim izborima broj nevažećih glasova je i dalje veći nego na nacionalnim izborima, iako je na izborima za gradonačelnika broj ovakvih glasova znatno niži. Ovo samo po sebi ukazuje na to da najjednostavniji sistem glasanja rezultuje manjim brojem nevažećih glasova. Na prvi pogled i ne zalazeći u empirijske analize, nego samo na osnovu broja nevažećih glasova i njihovog poređenja, kao logičan zaključak se pokazuje da se veliki broj nevažećih glasova na izborima za Skupštinu Kosova ili za skupštine opština uglavnom odnosi na izborni sistem na ovim nivoima, neznanjem birača da glasaju, kao i "agresivnu kampanju kandidata", dok ovo poslednje naglašavaju i mnogi naši sagovornici. Neinformisanje birača, odnosno needukacija, rezultuje posledicom velikog broja nevažećih glasova, što potvrđuje i predsednica Centralne izborne komisije, Valdete Daka, koja ovu stvar povezuje i sa velikim brojem mladih birača i kratkim rokom za pripremu prevremenih izbora22.

Da birači greše kada glasaju potvrđuje i Albert Krasniqi, koji naglašava da je "revizijom koju je CIK izvršila nad nevažećim biračkim listićima za skupštinske izbore 2017. ustanovljeno da je do 45,83% nevažećih glasačkih listića došlo jer su birači glasali samo za kandidate, ali nisu izabrali i

22Valdete Daka, dostupno na http://zeri.info/aktuale/147978/daka-votat-e-pavlefshme-pasoje-e-mosinformimit/ (pregledano 04.06.2013).

Tabela 2. Statistike lokalnih izbora

Da su nevažeći glasovi bili politička stranka imali bi najmanje 7 poslanika!

KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI 10

politički subjekat"23. Prema Krasniqiju, ovo je rezultat "izuzetno agresivne kampanje kandidata, koji biračima daju samo svoje brojeve ne objašnjavajući im dobro da na treba dodati i politički subjekat"24. I Yll Buleshkaj takođe naglašava da kod nevažećih glasova "problem mogu predstavljati i individualne kampanje kandidata, koji pozivaju birače da obeleže njihov broj kao kandidata, dok možda zaboravljaju da istaknu i broj subjekta kojem pripadaju"25. Veliki broj glasova se takođe proglašava nevažećim i zbog pokušaja članova Saveta biračkih mesta da dodaju ili smanje glasove određenih kandidata, dakle njihovog angažovanja u manipulisanje glasova, umesto čuvanja glasanja građana, u skladu sa odgovornošću koja im pripada i obukom koju im pruža CIK26.

Ovaj zaključak je logičan ako vidimo da isti glasači istog dana glasaju za gradonačelnike, gde ima više od dva kandidata i kada treba birati samo jednog od njih, oni daleko manje greše nego kada glasaju više kandidata - na nacionalnim ili lokalnim izborima. Upoređujući tri para izbora u poslednjih nekoliko godina, zaključujemo da zbog komplikovanog sistema više od 3% birača ne zna kako da glasa na nacionalnim izborima, dok na izborima za skupštine opština ovaj procenat ide do 6%, jer se situacija tu još više komplikuje, kao rezultat drugačijeg sistema u poređenju sa nacionalnim ili onog za gradonačelnike.

Kako bi imali empirijske podatke treba sprovesti analizu svih nevažećih glasova kako bi se precizno utvrdio uzrok toliko puno nevažećih glasova, ali uvek uzimajući za osnovu komparativnu analizu i logične zaključke da je rezultat komplikovani i različit sistem za sva tri para izbora, i da onda isti rezultuje velikim brojem nevažećih glasova. Smatramo da bi pojednostavljenje procesa glasanja bilo dobar korak ka smanjenju broja nevažećih glasova, jer čak i nakon devet izbora, edukacija i milioni potrošeni za tu svrhu nisu dali očekivane rezultate. Opcije su mnogobrojne, polazeći od zatvaranja liste kandidata pa do objedinjavanja načina glasanja, bilo za nacionalnu ili skupštine

23Kosovo 2.0, Albert Krasniqi, Izborne lekcije koje smo naučili, sada je došlo vreme da ih primenimo, dostupno na http://kosovotwopointzero.com/mesimet-zgjedhore-morem-tash-ka-ardhur-koha-ti-zbatojme-ato/ (pregledano 07.06.2013.). 24Ibid. 25Intervju 3: Poznavalac izbornih pitanja, (06.07.2018) 26Bivši član Centralne izborne komisije, (23.07.2018).

Vrsta izbora Lokalni izbori za Skupštinu opštine

Nacionalni izbori

Lokalni izbori za gradonačelnika

Godina 2017 2013 2017 2014 2017 2013 Br. iskorišćenih biračkih listića 829,493 830,325 777,191 766,847 829,467 825,79

2 Br. birača koji su glasali van biračkih mesta

17,812 18,882 32,501 32,779 22,260 23,592

Br. oštećenih biračkih listića 2,247 1,466 1,746 1,899 1,441 1,080 Br. nevažećih biračkih listića 66,151 70,782 42,554 30,725 13,814 15,512 Br. praznih biračkih listića 5,500 12,775 6,553 4,842 7,889 8,248 % nevažećih glasova 7.97% 8.52% 5.48% 4.01% 1.67% 1.88%

Tabela 3. Izborna statistika za oba nivoa

11 KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI

opština. Demokratija nema cenu, stoga ne bi trebalo dozvoliti da se ovoliki broj glasova građana ne čuje, samo zato što smo uspostavili sistem glasanja koji je komplikovan za njih.

Uprkos ovim podacima, CIK još uvek nije preduzela bilo kakvu detaljnu analizu ili istragu o nevažećim glasovima, kako bi se ustanovilo da li postoje elementi namernog kršenja ili je sve ovo stvarno rezultat needukacije birača. Na osnovu informacija kojima raspolažemo, Centralna izborna komisija nije preduzela bilo kakvu detaljnu istragu, štaviše, naprotiv čak se nije ni pripremila za rešavanje problema nevažećih glasova i edukacije birača. Iz tabele budžeta za 2017. vidi se da je CIK-u - ne računajući ovom prilikom poseban budžet koji se izdvaja za svake izbore - dodeljeno još 70.000 evra za različite projekte27. Većina ovih sredstava je usmerena na projekte za snabdevanje opremom i softverima IT. U budućnosti, čak i u periodima kada nije izborna godina, CIK bi trebao da radi na edukaciji birača o načinu glasanja i korišćenju podataka iz svakog nevažećeg glasa za identifikovanje problema.

Čak ni budžet dodeljen za izbore, u iznosu od skoro 5 miliona evra, skoro uopšte nije iskorišćen za kampanju podizanja svesti.

Planirani novčani iznos odnosi se na izradu izbornog materijala; transport osetljivog i neosetljivog materijala; obuku Saveta biračkih mesta; isplate za opštinske izborne komisije; isplate za članove Saveta biračkih mesta i drugog pomoćnog osoblja28.

CIK je mogao da iskoristi kampanju za podizanje svesti i druge aktivnosti edukacije za smanjenje broja nevažećih glasova. Osim direktnih aktivnosti, CIK je mogao da preko organizacija civilnog društva i drugih grupa delegira veliki deo posla za identifikovanje područja na kojima se može intervenisati sa kampanjama za podizanje svesti i drugim aktivnostima koje su bile deo i prethodnih izbora.

Uslovni glasovi

Drugo važno pitanje koje treba obraditi je veliki broj uslovnih glasova. Uprkos tome što je Kosovo jedna izborna zona i svi glasači imaju dovoljno vremena da provere gde trebaju da glasaju, ali i da zatraže promenu biračkog mesta ako je potrebno, opet 24.745 osoba je na nacionalnim izborima glasalo uslovno.

Od ukupnog broja uslovnih glasova, samo 23.005 su bila važeća, 1.475 nevažećih, a 177 je bilo praznih. Ovi podaci ostaju zagonetni, pošto prema tabeli koju je predstavio CIK, ne zna se

šta se desilo sa 88 glasačkih listića koji

27Ministarstvo finansija Vlade Republike Kosova (2017), Budžetske tabele za 2017. godinu, Kapitalni projekti na centralnom nivou, strana 99, Priština: MF, dostupno na https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=13230 (pregledano u avgustu 2017 28Zvanična internet stranica CIK-a, (2017), Obaveštenje: CIK počinje pripreme za organizovanje prevremenih izbora za Skupštinu Republike Kosovo, dostupno na http://www.kqz-ks.org/sq/lajme/Details/298 (pregledano avgusta 2017).

Nacionalni izbori 2017. Uslovni glasovi Prazni Nevažeći Važeći Ukupno:

177 1,475 23,005 24,745

Tabela 4. Uslovni glasovi na nacionalnim izborima 2017.

KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI 12

nedostaju. Sledstveno, ovde se nailazi na nekoliko problema, a takođe se pojavljuju i sumnje, prvo zato što ne znamo koliko je od 1.475 nevažećih glasova proglašeno kao takvo - da li je osoba već glasala redovno - jer to podaci CIK-a ne pokazuju. Ako postoje takvi slučajevi, treba pokrenuti krivični postupak protiv lica koja su pokušala da glasaju dva puta. Slični slučajevi su zabeleženi i na prošlim izborima, kada je CIK doneo odluku da pokrene krivični postupak protiv nekoliko lica zbog pokušaja dvostrukog glasanja - jedno uslovno i jedno redovno. Ovo se je desilo na izborima 2013, ali šta se kasnije dogodilo i da li je CIK zaista preduzeo korake, nemamo izveštaj.

U međuvremenu, i sam CIK potvrđuje da su postojali pokušajidvostrukog glasanja, u jednom slučaju u opštini Istok29. Ovde bi trebalo istražiti i komesare, jer da su obavljali

posao pravilno ne bi bilo moguće da ista osoba dva puta uđe na različita biračka mesta, a razlog za to je sigurnosna boje koja im se nanosi na ruku. Još veći problem predstavljaju nestalih 88 glasačkih listića koji uopšte nisu prikazani na tabeli CIK-a. Ako ovi glasački listići nedostaju, onda bi trebalo pokrenuti krivični postupak protiv 88 lica, osumnjičenih za manipulaciju na izborima. Nedostatak glasačkih listića u glasačkim kutijama predstavlja još jedan ozbiljan problem jer je direktno povezan sa takozvanim "bugarskim vozom".

Da uslovno glasanje služi kao mogućnost za manipulaciju potvrđuje i Albert Krasniqi, koji naglašava da uslovno glasanje takođe "odlaže proces objavljivanja rezultata"30. Ukraden glasački listić može se iskoristiti za kupovinu glasa i osiguranje da će kupljeni glas otići "pravom kandidatu". Opštine koje imaju najveći broj glasačkih listića koji nedostaju su Đakovica sa 15, Kačanik sa 11, Priština sa 8 i Suva Reka i Vučitrn sa 6.

Ni ovde nemamo podatke koliko od ovih birača je pokušalo da glasa dva puta, niti šta se desilo sa ova 32 glasačka listića. Opštine koje vode po broju uslovnih glasačkih listića koji nedostaju su Priština sa 11, Istok sa 6 i Đakovica sa 3.

Što se tiče glasova za gradonačelnike, ima ukupno 236 nevažećih glasačkih listića, a nedostaje 53 glasačkih listića. Imajući u vidu uske rezultate u trci za gradonačelnike u mnogim opštinama, nedostatak glasačkih listića trebalo bi da bude crveni signal treba preduzeti hitne mere protiv ove pojave.

Opštine koje vode po broju uslovnih glasačkih listića koji nedostaju u glasanju za gradonačelnike su Priština sa 14, Istok sa 6 i Đakovica sa 5. Reviziju uslovnih

glasova svakako treba preduzeti, rezultati bi trebali biti transparentni, a svi oni koji

29CIK: Evo zašto su potvrđeni i odbijeni uslovni glasovi poštom, dostupno na https://infoglobi.com/kqz-ja-pse-u-konfirmuan-dhe-refuzuan-votat-me-kusht-e-poste/ (pregledano juna 2018). 30Kosovo 2.0, Albert Krasniqi, Izborne lekcije koje smo naučili, sada je došlo vreme da ih primenimo, dostupno na http://kosovotwopointzero.com/mesimet-zgjedhore-morem-tash-ka-ardhur-koha-ti-zbatojme-ato/ (pregledano 07.06.2013.).

Izbori za skupštine opština 2017. Uslovni glasovi

Prazni Nevažeći Važeći Ukupno: 26 1,126 9,881 11,065

Izbori za gradonačelnike 2017. Uslovni glasovi

Prazni Nevažeći Važeći Ukupno: 129 236 10,649 11,067

Tabela 5. Uslovni glasovi na nacionalnim izborima 2017.

Tabela 6. Uslovni glasovi na izborima za gradonačelnike 2017.

13 KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI

su zloupotrebili ovu mogućnost bi trebali biti krivično gonjeni. Prošlost je dokazala da kada god su preduzete krivične mere protiv komesara koji su zloupotrebili dužnost, drugi su u budućnosti bili mnogo oprezniji.

Prema Yll Buleshkaju, "imajući u vidu da je birački spisak Kosova još daleko od savršenog" i "dok bi se na lokalnim izborima možda čak i mogli ukinuti i uslovni glasovi, za nacionalne izbore ova opcija se ne treba uzimati u obzir na srednji rok (do 10 godina)"31. Čak i Enis Halimi smatra da bi trebalo nastaviti uslovno glasanje dok ne budemo imali integrisan sistem adresa, kao i odraz ovog sistema za precizno raspoređivanje birača i tačan birački spisak32, dok Albert Krasniqi misli da je "dalja primena uslovnog glasanja nepotrebna"33. A Rasim Alija smatra da bi "bilo idealno da se uslovno glasanje u potpunosti ukine na lokalnim izborima", iako naglašava da "međutim, opciju ukidanje uslovnog glasanja za lokalne izbore treba analizirati u duhu ljudskih prava, odnosno slobode i mogućnosti svakog građanina da bude u stanju da ostvari svoje pravo da bira i da bude biran"34.

Dokument predlaže da se uslovno glasanje treba ukinuti u potpunosti. Smatramo da su problemi koje ova mogućnost prouzrokuje daleko veći od koristi od iste. Dovoljno vremena za pregled gde vam je biračko mesto, dovoljno vremena za promenu biračkog mesta, kao i mala teritorija Kosova za odlazak na glasanje gde god vam se nalazilo biračko mesto, dovoljni su argumenti za ukidanje mogućnosti uslovnog glasanja, s obzirom da je i mogućnost manipulisanja ovim glasanjem veoma velika, s jedne strane, a uslovni glasovi utiču na kašnjenje u objavljivanju rezultata i to nužno utiče na porast postizbornih tenzija, s druge strane.

I kod uslovnih glasova broj nevažećih glasova je sličan broju nevažećih glasova redovnog glasanja. Na nacionalnim izborima, uslovni nevažeći glasovi su 6%, za skupštine opština dostižu 10%, dok je nevažećih za gradonačelnike oko 2%. Još jednom, na osnovu komparativne analize, dolazimo do zaključka da prost sistem glasanja za gradonačelnike proizvodi manji broj nevažećih glasova, dok kod glasanja za skupštine opština, kao i nacionalne, njihov broj je prevelik.

Glasovi poštom

Glasovi poštom su stalno bili tema diskusije, a zbog mogućnosti zloupotrebe. Poslednji izbori su ponovodokazali da su ovi glasovi u velikoj meri zloupotrebljeni. Hiljade glasova poštom

je poništeno zbog zloupotreba. Prema izvorima iz CIK-a, procenjuje se da su oko polovine glasova poštom falsifikovani glasovi od strane

31Intervju 3: Poznavalac izbornih pitanja, (06.07.2018) 32Intervju 4: Viši službenik CIK, (09.07.2018) 33Kosovo 2.0, Albert Krasniqi, Izborne lekcije koje smo naučili, sada je došlo vreme da ih primenimo, dostupno na http://kosovotëopointzero.com/mesimet-zgjedhore-morem-tash-ka-ardhur-koha-ti-zbatojme-ato/ (pregledano 07.06.2018). 34Intervju 1: Istraživač u D4D, (20.07.2018).

Nacionalni izbori 2017. glasovi poštom

Prazni Nevažeći Važeći Ukupno: 12 113 5,076 5,201

Tabela 7. Glasovi poštom za nacionalne izbore 2017.

KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI 14

organizovanih grupa35. Prema istom izvoru, glasovi poštom iz Srbije su u velikoj meri manipulisani, iako su na kraju priznati kao važeći.

Veliki broj kosovskih birača u dijaspori i mali broj onih koji glasaju putem pošteje dodatan razlog za preispitivanje ovognačina glasanja. Pored kašnjenja i ulaganja u ovaj način glasanja, odziv

ovakvih birača je stalno bio nizak. Prema CIK-u, na nacionalnim izborima 2017. poštom je glasalo 5.201 osoba, dok su 5.076 glasačka listića bila važeća. Na izborima za skupštine opština glasalo je 6.570 osoba, dok je važećih bilo 5.030 glasačkih listića.

Na izborima za gradonačelnike glasalo je 6.751 osoba, važećih je bilo 5.440, a odbijeno je (ovo je pretpostavka, pošto ovo nije objašnjeno u tabeli koju je predstavio CIK) 1.303 glasačkih listića. Treba naglasiti da je odbijeno na hiljade zahteva i to se uopšte ne pojavljuje na tabelama predstavljenim na zvaničnoj internet stranici CIK-a. Imajući u vidu da se pretpostavlja da je broj birača iz dijaspore preko 500.000 birača, onda rezultuje da pravo glasa poštom koristi vrlo mali broj njih.

Što se tiče procesa glasanja poštom, kao proces izgrađen isključivo za građane Kosova koji borave u inostranstvu, mislimo da treba promeniti proces jer ovakav kakav je sada je komplikovan i težak. Promene trebaju da se sastoje od pronalaženja drugih, lakših oblika glasanja za naše građane van Kosova. Na primer, oblik koji se široko primenjuje u različitim državama je organizovanje glasanja u diplomatskim predstavništvima36. Ovi modeli još nisu dovoljno razmatrani u javnom diskursu.

Albert Krasniqi smatra da glasanje poštom treba zameniti "ličnim glasanjem, koje se organizuje u diplomatskim predstavništvima"37. Isto mišljenje deli i Enis Halimi, iako dodaje da bi za glasanje poštom na opštinskim izborima trebalo "razmotriti mogućnost potpunog ukidanja" 38 , dok je Yll Buleshkaj naglašava da "glasanje poštom na nacionalnom nivou treba da ostane, dok bi se glasanje na opštinskim izborima moglo ukloniti" 39. Dok Rasim Alija smatra da "u izbornoj reformi, kao alternativu za zamenu glasanja poštom treba analizirati mogućnost glasanja u kosovskim ambasadama"40.

Sumnje o postojanju glasanja poštom su uvek postojale, jer su čak i na prethodnim izborima dolazili glasovi poštom potpisani od iste ruke, što je bio dovoljan dokaz da su ovi glasovi zloupotrebljeni. Kako bi uklonili sve ove sumnje i kako bi se postigao što transparentniji proces, glasanje poštom treba ukinuti i omogućiti fizičko glasanje po ambasadama i konzulatima Republike Kosovo. Ovu mogućnost bi trebalo primeniti na nacionalne izbore, dok na lokalnim izborima ne bi uopšte trebalo dozvoliti glasanje osoba koje nisu živele u datoj opštini najmanje u poslednjih 6 meseci. Besmisleno je da za lokalne izbore pravo glasa imaju osobe koje nikada nisu živele na

35Intervju 1: Istraživač u D4D, (20.07.2018). 36Intervju 2: Bivši član Centralne izborne komisije, (23.07.2018) 37Kosovo 2.0, Albert Krasniqi, Izborne lekcije koje smo naučili, sada je došlo vreme da ih primenimo, dostupno na http://kosovotwopointzero.com/mesimet-zgjedhore-morem-tash-ka-ardhur-koha-ti-zbatojme-ato/ 07.06.2018). 38Intervju 2: Bivši član Centralne izborne komisije, (23.07.2018) 39Intervju 2: Bivši član Centralne izborne komisije, (23.07.2018) 40Intervju 1: Istraživač u D4D, (20.07.2018).

Izbori za gradonačelnike 2017. glasovi poštom Prazni Nevažeći Važeći Ukupno: 2 6 5,440 6,751

Tabela 8. Glasovi poštom za gradonačelnike 2017.

15 KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI

Kosovu i to samo zato što poseduju kosovske dokumente. Lokalna pitanja ostaju lokalna, stoga je i na lokalnom stanovništvu da izabere ko ih treba voditi u naredne četiri godine.

Upravljanje izbornim rezultatima

Ogroman problem koji je primećen na ovim izborima je kašnjenje u proglašavanju rezultata, posebno proglašavanja konačnih rezultata. Od dana održavanja izbora, 11. juna, rezultati nisu sertifikovani punih 27 dana. Dakle, bilo je potreban jedan čitav mesec za sertifikovanje izbornog rezultata. Ovo je zbog zakonskih postupaka za žalbe na rezultate, počevši sa proglašavanja preliminarnih rezultata, konačnih, pa sve do njihovog sertifikovanja. Ista situacija se je desila i na lokalnim izborima, koji su održani nekoliko meseci kasnije. Čak i na lokalnim izborima, predviđeni zakonski postupci za žalbe direktno utiču na proglašavanje konačnog ishoda.

Brojne žalbe su prouzrokovale kašnjenja u procesu brojanja glasova. To je zato što se, prema važećim zakonskim propisima, prvi ili preliminarni rezultati daju nakon podataka brojanja na biračkim mestima. Nadalje, glasačke kutije se prenose u Centar za prebrojavanje, gde se vrši verifikacija podataka i, ako je potrebno, njihovo prebrojavanje. Čin prebrojavanja se sprovodi samo na nalog CIK-a i ukoliko Komisija za žalbe i predstavke oceni da je došlo do nepravilnosti ili ako dođe do neusklađenosti podataka. U ovom slučaju, iako Zakon41 ograničava CIK, potonji je u mogućnosti da razmotri druge alternative, kao na primer da naloži automatsko prebrojavanje svakog glasa u Centru za brojanje.

Nakon prebrojavanja samo 117 glasačkih kutija na poslednjim nacionalnim izborima, tri kandidata su uspela da uđu u Skupštinu Kosova nakon što su sa liste poslanika uklonjena druga tri kandidata za koje se je pre prebrojavanja smatralo da su dobili dovoljno glasova42. S druge strane, tokom poslednjih lokalnih izbora, nakon prebrojavanja 440 biračkih mesta izvršeno je 14 izmena na spisku odbornika u opštinama, uključujući ovde i samu promenu broja glasova kandidata za gradonačelnika Istoka43.

Uzimajući u obzir i mogućnost da se prebrojavanjem glasovi menjaju, čak i ako se odnosi na samo jednog kandidata, onda ovo podrazumeva dovoljan razlog da se od sada nadalje vrši dvostruko brojanje, odnosno odmah prebroje svi glasovi. Ovo bi predstavljalo dodatan napor da se volja birača verno odrazi na konačne rezultate. U suprotnom, konačni rezultati bez opšteg prebrojavanja glasova uvek će biti diskutabilni. Drugo, opšte prebrojavanje glasova bi omogućilo smanjenje broja žalbi, koje odlažu proces prebrojavanja glasova. Treće, momentalno prebrojavanje svih glasova obezbedilo bi brži proces i istovremeno bi povećalo odgovornost komesara na biračkim mestima. Ako bi se sve kutije prebrojale u roku od 3-4 dana od dana okončanja izbora, CIK bi bio spreman da maksimalno u roku od nedelju dana sertifikuje izborni rezultat, tako da bi bilo daleko manje prostora za osporavanje konačnih rezultata.

41Republika Kosovo, (2008), Zakon br. 03/L-073 o opštim izborima u Republici Kosovo, dostupan na https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2544 (pregledano u avgustu 2017). 42Prebrojavanje glasova menja listu poslanika (FOTO), http://klankosova.tv/rinumerimi-i-votave-ndryshon-listen-e-deputeteve-foto/ 43Prebrojavanje glasova na Kosovu, preokrenut Istok http://top-channel.tv/2017/11/24/rinumerimi-i-votave-ne-kosove-permbyset-istogu/

Glasanje je tajno, ali ne i sam čin glasanja! Dakle, zašto ne objaviti spisak onih koji su glasali?!

KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI 16

Normalno, ovo bi zahtevalo da CIK zaposli dodatno osoblje u kratkom vremenskom periodu, ali bi uveliko ubrzalo proces. Istovremeno, ukoliko bi komesari imali informacije da će njihova kutija svakako biti prebrojana, bili bi mnogo oprezniji tokom popunjavanja obrasca i izveštavanja o rezultatu.

Pored dela upravljanja rezultatima, CIK bi trebao da uradi značajan posao i na rešavanju odsustva transparentnosti. Tačnije, CIK bi mogao da koristi mnogo više transparentnost kao sredstvo za sprečavanje povreda. Do sada CIK nije objavilo imena komesara za koje je utvrđeno da su počinili prekršaje. Ovaj oblik javnog pritiska je efikasan u sprečavanju slučajeva zloupotrebe glasa u budućnosti. Još jedna mera transparentnosti, koja bi mogla da reši veliki deo optužbi za zloupotrebu na izborni dan je objavljivanje biračkog spiska birača koji su glasali. Ovo bi tačno identifikovalo preminule ili nerezidentne osobe koje glasaju, sledstveno, ovo bi bio dodatan pritisak na komesare da ne obavljaju takve radnje.

Kandidati i subjekti

Na opštim izborima, četiri gradonačelnika su bila kandidati za poslanike. Trojica su osvojila mandat poslanika. Od ovih četvoro, troje će se utrkivati da postanu gradonačelnici. Ova praksa, iako zakonita, ne može se smatrati legitimnom.

Mandati gradonačelnika su četiri godine. Prema našem političkom sistemu, na osnovu Ahtisarijevog okvirnog sporazuma i primene modela decentralizacije, gradonačelnici opština su de facto lokalni lideri. Njih biraju direktno i vrše proširena izvršna ovlašćenja. Iako Ustav nigde ne zabranjuje kandidaturu, pa čak ni vršenje dužnosti gradonačelnika, ovo drugo je donekle pokriveno Zakonom br. 03/L-040 o lokalnoj samoupravi.

Odmah nakon njihovog izbora, gradonačelnici prekidaju sve ugovore ili odnose koji imaju, koji mogu dovesti u pitanje njihovu sposobnost da izvršavaju svoje dužnosti pravično i nepristrasno44.

Iako im je zakonski zabranjeno, učešće gradonačelnika u izbornoj kampanji za opšte izbore, jer u praksi oni prekidaju odgovarajuće vršenje funkcije gradonačelnika. Sledstveno, učešće gradonačelnika na opštinskim izborima ugrožava opštinske vlasti u toj opštini. Takođe, škole su istovremeno i glasački centri. Direktore škole imenuje opštinska uprava koja je pod direktnim uticajem gradonačelnika. Sledstveno, kandidovanje gradonačelnika na opštim izborima može se obraditi i iz ugla sukoba interesa šefova centara za brojanje. Na kraju, pitanje kandidovanja gradonačelnika na centralnim izborima i poslanika za gradonačelnike može biti deo izborne reforme, kako bi potonji bili primorani da se odreknu prvog položaja u trenutku kandidovanja. Sa ustavne tačke gledišta, ovo je teško izvodljivo, iako bi bilo legitimno to učiniti.

Tok izbora nije bio isti u svim kosovskim opštinama. Izborni proces se značajno razlikovao u opštinama sa većinskim stanovništvom kosovskih Albanaca u odnosu na one sa srpskom većinom.

U kosovskim opštinama sa albanskom većinom, izbori su bili stvarno konkurentni i ambijent kampanje je bio miran, omogućavajući velikom broju kandidata da

44Republika Kosovo, (2008), Zakon br. 03/L-040 o lokalnoj samoupravi, član 59, Sukob interesa, Priština: SLRK, dostupno na https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=2530 (pregledano u avgustu 2017

17 KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI

slobodno prenesu svoje poruke biračima. S druge strane, kampanje u mnogim srpskim sredinama su oštetile pretnje koje su bile naročito usmerene na srpske stranke koje nisu deo Srpske liste45.

Pretnje srpskim strankama i kandidatima koji nisu pripadali Srpskoj listi značajno su uticale na oštećenje slike izbora. Ovi elementi izbora su identifikovani i u međunarodnim izveštajima, posebno Posmatračke misije Evropske unije. Pretnja je bila i pritisak na razne kandidate da se povuku sa trke, kao i česti nasilni incidenti u Leposaviću, koji su konkretno za cilj imali političke stranke i kandidate koji osporavaju dominaciju Srpske liste46. Sve ovo je učinilo da se izborni proces u opštinama sa srpskom većinom ne smatra slobodnim i demokratskim.

Zaključci sa preporukama

Održavanje prevremenih izbora negativno utiče na političku i ekonomsku stabilnost zemlje. Osnivanje novih institucija zahteva vreme, dok se od trenutka raspisivanja izbora do konstituisanja novih institucija gube vredni meseci. Naročito sada kada je Kosovu potrebno stabilno političko okruženje za ispunjavanje mnogih kriterijuma za evropske integracije, prevremeni izbori prekidaju ove procese, a u određenim slučajevima ih čak i vraćaju unazad.

Ovim dokumentom su obuhvaćeni neki aspekti izbornog sistema, za koje bi se lako postigao politički konsenzus. Ako bi se ovi aspekti poboljšali, izborni proces bi bio uspešniji i ne bi se gubilo vreme da Kosovo uspe u realizovanju duboke izborne reforme. Ono što je veoma važno u čitavom izbornom procesu jedne zemlje je upravo bezbednost koju građanin mora imati da će njegov glas, odnosno ispunjenje njegove obaveze kao građanina te zemlje, biti nepristrasno delegiran. Zbog toga, imajući u vidu glavni problem sistema, nedostatak konsenzusa o ključnim elementima izborne reforme ne bi trebalo da predstavlja prepreku poboljšanju izbornog procesa kroz pristup odozdo-nagore. Preporučene radnje se ne dotiču srži izbornog sistema, tako da mislimo da će i saglasnost političkih stranaka o ovim promenama biti lako dostižna.

Kako bi se postigla ova poboljšanja u okviru procesa i upravljanja izborima, trebaju se preduzeti najmanje sledeći koraci:

Razmotriti automatsko prebrojavanje glasova u Centru za brojanjeglasova. Ovaj proces:

• Smanjuje broj žalbi;• Ubrzava proces i proglašavanje rezultata;• Smanjuje mogućnost manipulacije glasova za kandidate unutar vrste;

Ukinuti mogućnost uslovnog glasanja:• Smanjuje mogućnost manipulacije, uključujući i manipulaciju takozvanim "Bugarskim

vozom";• Ubrzava proces brojanja i proglašenja konačnih rezultata;

Ukinuti glasanje poštom:

45Posmatračka misija Evropske unije (2017), Konačni izveštaj o opštim izborima na Kosovu 2017. godine, dostupna na https://eeas.europa.eu/sites/eeas/files/final_report_eom_kosovo_june_2017.pdf (pregledan u julu 2018. godine). 46Posmatračka misija Evropske unije (2017), Konačni izveštaj o opštim izborima na Kosovu 2017. godine, dostupna na https://eeas.europa.eu/sites/eeas/files/final_report_eom_kosovo_june_2017.pdf (pregledan u julu 2018. godine).

KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI 18

• Uklanja se mogućnost manipulacije glasanja poštom, kao što je dokazano u prošlosti;• Omogućava se fizičko glasanje na nacionalnim izborima; dok glasanje poštom na lokalnim

izborima treba potpuno eliminisati;• Ubrzava se proces brojanja i proglašavanja konačnih rezultata;

19 KOSOVO I IZBORI ŠTA SE MOŽE POBOLJŠATI

Ovaj izveštaj su podržali:

Promovisanje demokratskog društva (DSP) - finansira Švajcarska agencija za saradnju (SDC) i Ministarstvo spoljnih poslova Danske (DANIDA), a upravlja ih Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF). Sadržaj ovog izveštaja je odgovornost Grupe za istraživanje politika na Balkanu i ni na koji način se ne može smatrati da odražava stav SDC-a, DANIDA ili KCSF-a

i

ambasade Kraljevine Norveške.

www.balkansgroup.org

Balkanska Grupa za istraživanja u oblasti politika je nezasvisan regionalni istraživački centar iz Prištine na Kosovu. Mi omogućavamo brzu analizu i razvoj politika iz mnogih oblasti izgradnje države; institucionalne i demokratske konsolidacije; manjinske integracije i dobrosusedskih odnosa; i evropskih integracija i promena u oblasti politika. Imamo višedecenijsko iskustvo u izradi politika i razvoju, strateškom razmišljanju i javnom zagovaranju sa vlastima,međunarodnim i nevladinim organizacijama.

Naše rigorozno, detaljno, nepristrasno izveštavanje, uvek zasnovano na temeljnom terenskom radu, je u centru našeg rada. Idemo dalje od uobičajenih stavova i uvek pokušavamo da promenimo stvari kroz kreativne, održive, dobro odmerene i dalekovidne preporuke iz oblasti politika kako bismo pomogli da naše zemlje razviju jake, dinamične demokratije, da postanu prosperitetne države i društva uz puno poštovanje vladavine prava.

Balkanska grupa je sačinila druge mehanizme kako bi ostvarila te promene: Dijalog za politike, forum politika(forum javnog zagovaranja na visokom nivou u organizaciji istraživačkog centra) i Forum za prekograničnu saradnju civilnog društva.

Za više informacija, posetite našu internet stranicu ili nas kontaktirajte na ofce@balkansgroup.org