kostanj 16

Ljeto za mene počinje onog popodneva kada na balkonu prvi puta popijem kavu. Nakon toga sve je puno opuštenije. Doduše, u luci su se konačno ukazali kruzeri, ali mislim da nema neke šanse da nam invazija turista poremeti ljetnju dokolicu. Već kako smo navikli, krenule su Melodije Istre i Kvarnera i Kastavsko kulturno leto, nedavno je u Ronjgima održana klapska smotra pod nazivom Halubje va klapskoj pjesme, Pehinari su organizirali devetu Ri-barsku feštu, a ljeto tek počinje. Čeka nas blues festival, čanson fest...., za svakoga po nešto, neće biti dosadno. U međuvremenu bi se trebalo i malo otoćat. Kako nebi ljeto preležali u hladovini i presjedili u publici, dobro bi bilo pridružiti se planinarima. Zadnju nedjelju u lipnju PD Tuhobić organizira povodom 50-te godišnjice društva susret u svom planinarskom domu u Zamostu. Pozivaju na druženje planinare i svih koji će to možda postati.Organiziran je prijevoz autobusom koji polazi s okretišta linije 7 na Turkovu, a u programu susreta su, već prema afinitetima, uspon na Svetu Goru ili obilazak Zamosta, mlinova, izvora Gerovčice i sl. Finale druženja je po običaju u bistrou Klarić uz odojka na ražnju. Planinari u srpnju planiraju uspone na Visočicu, Klek i Piz Boa (It), a u kolovozu na Triglav, Bijele i Samarske stijene i Terre Rosse (It). Članovi Udruge Pehlin su se prošli

vikend natjecali u kuhanju kotlića na Marčejskim danima. Iako je gulaš bio izvrstan, s time se nije složio žiri i ostali smo bez medalje, ali je zato ekipa zaslužila slikanje za naslovnicu Kostanja. A u novom broju se možemo pohvaliti s novom suradnicom Jadrankom Cetina koju smo upoznali putem intervjua u prošlom broju. Od nje možemo očekivati zanimljive priče o ljudima i običajima našega kraja.

I uz ovaj broj Kostanja pripremili smo kupone za kupnju po sniženim cijenama. Ponovo djelimo kupon Frizerskog salona Tanja za pranje, šišanje i sušenje, kupon za bojanje izrasta, argan masku i feniranje, zatim kupon za usluge Autopraonice Splendid i kupon za punjenje autoklime Auto Stella. Po prvi puta u ponudi je i kupon, odnosno bon u vrijednosti 50,00 kn za usluge beauty centra Natura dei koji od 01. srpnja posluje na novoj adresi Marinići 70d. Kupone se može zatražiti na tel 098 290 627, a dostupni su i na mjestima distribucije Kostanja. Na kraju poziv svima koji se spremaju na put da na e-mail udruge šalju fotografije sa putovanja, a najzanimljivije ćemo objavili u Kostanju koji izlazi u rujnu. Lani smo tome posvetili samo jednu stranicu i to se pokazalo premalo, zato ćemo ove godine za slike sa putovanja rezervirati duplericu. Stojte mi dobro Gordan Srok

LJETNA SHEMA

2

Rajko Srok – Ivanov dela skulpture va drve. Rojen je 19.11.1952. pul Gornjeh Sroki. Šal je va Osnovnu školu Sv. Matej. Zanat je finil va Reke i 16 let delal va Autotroleje kot auto limar. Nakon tega je 23 leta bil privatnik, a sad je va penzije i uživa delat ono ča voli.Iva Čehić: Kako ste krenuli s obrađivanjem drva? Bili ste još i kinološli sudac i predsjednik lovačkega društva.Rajko Srok: Odvavek san volel drvo, jako me interesiralo. Dok san va Autotroleju ravnal kurijere, doma san po celo vreme delal pomalo va drve. Kad san šal va penziju, od sega san se maknul da bin se mogal posvetit kiparstvu. Najviše volin delat tu va vikendice va Liscu, na terenu ki se zove Močila - tu iman najviše mira i moren po par ur bez prekida delat skulpturi. Ovu kućicu storil san na ženinoj starine, a na ulaznen zide je reljef ki prikažuje kako se je seno nekad z voli doma vozilo, bila su to vremena kad je na Lisce bilo fanj blaga a zato blago prehranit je trebalo fanj sena pokosit i pospravit., slika simbolizira ovaj kraj. Delal san na zalepljeneh tavaloneh ki su debeli 8cm, a visoki po 10cm,si su oni skupa zalepjeni tako da san dobil ovako veliku plohu za storit sliku. Za delat vanjske skulpture je najboji slavonski hrast, a voćarice su dobre za skulpturi ke te bit nutre va suhen i za manje skulpturi.I.Č.: Kipar Mato Tijardović z Ernestinova je s vami osnoval kiparsku udrugu tu na Viškoven?R.S.: Kipari z Ernestinova (pobratimljena općina s Viškoven) oteli su se odužit Viškovu na višegodišnjeh novčaneh donacijami pa su storili drveni kipi zvončari ki su va parke pred groblje va centru Viškova. Dok su tu bili par dan i delali skulpturi, puno smo povedali pa su jednu večer prišli pul mene videt ča doma delan. Kroz ćakulu san prišal na ideju da bi se mogla storit jedna škola kiparstva pul nas aš

se je skoro zatrlo delanje va drve. Matotu se ideja zapijažala pa san se ja ćapal organizacije ljudi, logistike i šoldi, a Mato je prihvatil ulogu učitelja i tako je nastala Kiparska udruga Mato Tijardović Viškovo. Udruga već 9 let kroz celo leto saki pundejak va Delavskoj katedri organizira tečaji za decu i odrasle. Za vreme zimskeh praznik držin zimsku školu kiparstva za djecu i stareji va prostore Osnovne škole “Sveti Matej”, a za vreme ljetnjeh praznik va sedmen mesecu letnju školu kiparstva za deci i starejeh va preljepen srednjovjekovnen dvorce Stara Sušica. Udruga sudjeluje na razneh općinskeh, županijskeh i međunarodneh događanji i takmičenji. Radi od zimske i letnje škole doniramo potrebitim organizacijami ke se brinu o djeci pod geslom “Djeca djeci”. Ovo leto školica je va Staroj Sušice od 13.-17.07.zato koristin ovu priliku da pozoven seh ki su zainteresirani da se prijave na broj 091 20 50 816I.Č.: Na koliko izložbi ste dosad pokazali svoji radi? Na koliko kiparskeh kolonija ste sudjelovali?R.S.: Imel san tri samostalne izložbi: prva je bila va Ronjgeh, pa va Osijeke va Galerije Magis, a treća va kraljevsken grade Kninu. Skupneh izložbi je bilo oko desetak - va Pule, Zagrebe, Ernestinoven, Barbanu, Ronjgi, Poljicah. Va 7. mesecu imamo skupnu izložbu va Sofije z kipari iz Ernestinova. Sudjeloval san na dosti kiparskeh kolonija, na nekeh i po više puti: sad će bit sedmo leto va Pečuhu, pa 7 let va Paunovcu (blizu Zagreba) i Ernestinoven, 5 let va Viškoven i va Brođanci (na Olimpijade stareh sporti), po 4 leta va Barbanu i po jedno leto va Grude (Hercegovina), Hlebine, Koprivnice, Poljicah i Donjoj Voče (Zagorje). Udruga M.Tijardović je 5 let imela kiparske kolonije va Viškove,

a pasano leto smo po prvi put koloniju delali va Liscu – sa učenici ki su stasali va našoj kiparskoj škole. Bilo je jako lepo, deca su spala 5 dan va šatore, roditelji bi prnesli jist, a pijaču su sponzorirali Općina Viškovo i Klana. Tu je nastalo 5 prelepih 1 m visokeh skulptur na temu „Bajka“ ke san doniral Osnovnoj škole Sveti Matej va Viškovu. Moje skulpturi morete videt pul školi va Viškove, velega zvončara pul Mladenki, na trge pul gornjeg Sroki san storil velega Halubajskega zvončara i Halubajsku mlekaricu, na Lisce pred crekvun stoji moja skulptura svetega Jurja, a va Studenoj je sveti Mikula. Pred rodnun kućun Ivana Matetića Ronjgovega storil san drvene sopile metar i dvajset velike dvojnice od Vindijskega kamika.

Intervju: Rajko Srok

NAJVIŠE VOLIN DELAT TU VA LISCU

3 4

I.Č.: Ljubitelj ste starina i bavite se održavanjem tradicijskih vrijednosti našega kraja i iz tega razloga ste osnoval Delavsku katedru pri ustanovi “Ivan Matetić Ronjgov“?R.S.: Prvo san storil katalog stareh stvari pod imenom „Da se ne pozabi“ i od te inicijative je zrasla Delavska katedra. Katalog sadrži 263 eksponati – saki ima sliku, opisano je ča je i za ča se rabil. Dosta teh eksponati san

sam skupljal, a ono ča nisan imel, san pital judi i šal po kućah, slikal tu pošadu i orudja i zapiševal o njimi. Otel san prikazat bogatstvo uporabneh predmeti ki su se nekad koristili dok ni došla tehnologija. Storili smo i velu izložba va Viškoven – namestili smo celu kuhinju i pupe da pokažemo kako se nekad živelo. Se san to stavil na Internet pod adresun „Ustanova Ivan Matetić Ronjgov- Delavska katedra“ Želja mi je storit virtualni muzej naše Županije a potle storit i pravi katalog ki bi obuhvatil prostor cele naše Županije

i prikazal bogatsvo etnografije našega kraja i vele jezične različitosti naše Županije jer bi saki eksponat trebal bit opišen na izvornen dijalekte određenog govornog područja.I.Č.: Idejni ste začetnik simpatičneh natjecanji va starinskeh običaji – se kako se ne bi pozabilo!R.S.: Za Dan Općine Viškovo, 15. 04. organiziramo natjecanje: muški se takmiče va kopanju po starinski,

a ženske va sjetve semena i sadnja kumpira. Ocjene gredu 1-10, imamo 4 kategorije i 3 suca za saku grupu. Nagrade su pršut, panceta, bocunić vina. Za Matejnu 15. 09. ocjenjujemo kako muški kose, a ženske žanju. Posle manifestacije se nastavja druženje va Delavskoj katedre. Ovo leto smo prvi put proširili aktivnosti: imamo izbor najzimske hrane Halubja: 10-12 ženskeh se natjecalo va kuhanju starinske hrane (1.mesto: Repa – Neda Srok), a imet ćemo i takmičenje za najletnju hranu Halubja. Posle bi bilo

Ljetna školica u Staroj Sušice: 13.-17.07. (pon-pet) 800kn za 5 dana (uključeni u cijenu: materijal, smještaj, hrana) Kontakt: Rajko Srok 091/ 20 50 816

lepo storit kuharicu s tun hranun, da i hranu našeh stareh ne pozabimo.I.Č.: I dosti vašeh skulpturi i reljefi va drve su vezani uz tradiciju ovega kraja, ko ova ča krasi vašu kućicu, a imate i puno mićeh i veleh kipi ke prikažuju životinje.R.S.: Delan dosti po svojoj žeje, ali i po narudžbe. Za crekvu va Liscu san storil miću skulpturu sv. Jurja, zaštitnika mjesta Lisac na konju. Pred 7-8 let, po mestu je pasal ciklon i zrušil puno krovi i stabla, jedno jušto pred crekvun, pa san storil sv.Juraja za pred crekvu, al po svojen viđenju. Lane san za Božić storil kip sv.Nikole va prirodne veličine za Studenu. Kip sv. Huberta, zaštitnika lovci, stoji na mostiću ki vodi do kućice, on sih ki pridu pozdravja. Pred malo san storil kip sv. Stjepana visok 190cm, po privatnoj narudžbe za va Melnice, kade je naručitelj imel žeju da glava sliči na njega aš su si muški va familije Stjepani. Pa ako ki ima žeju da mu ča storin nek se javi va Delavsku katedru pa ćemo se dogovorit.No na kraje nesmen nikako pozabit općinu Viškovo ka moja dela prati sa leta i pomore va realizacije mojeh programi koliko god more. Pomore nan i županija i općina Klana, zato sen njin od srca jedno velo hvala aš bez njihe pomoći seg ovega nebi bilo.www.delavskakatedra.com Iva Čehić

4

Nekada su muški šli va goru delat ugjeve. Rekli su da redu va paleriju. Va gore su zakupili štrik ki su lugaru platili.Va marče mesece su šli sneg zagrnut. Bilo ga je po jamah al mej većemi kamiki, pa su ga z lopatami natukli i pokrili z vejen. To njin je po lete rabilo za vodu imet. Vrnuli su se doma kopat i postorit ča j’ rabilo po kuće i okol kući. Na kraj aprila su šli va goru i tamo ostali do Bele nedeji. Sobun su zeli fažola, ocvirki, ploh panceti al špeha, kafa, tabaka, muki. Kad su prišli gore, najprvo su storili kućicu od prašća. Važno je bilo znat postej storit, to je saki storil za se. Va zemju su zabili kolčići z rožići, na njih vezali drugi kolci pa je prišal kvadar. Na to su na gusto stavili kolčići (šprikji)i to pokrili z prašćen i vejen. Pred kućun su storili skodić na kega su stavili sneh kega su očuvali. Drevo su zdubli da dobiju korito. Korito su klali pul skodića da va njega more teć voda od otopjenega snega (snežnica). Neki su sneh stavili va vreću pa obesili. Za ten je trebalo parićat drva. Zrušili su bulano drevo, a trupac su raspilili na dugi taki. Sekirami i z kunjerami su to rascepali na cepanice. Debele kiti su okleštrili i se raspilili i rascepali na manji kusi. Mulca su delali na pol rebri, da bude čin bliže za drva znašat. Kad su morali nosit nazdolu, drevo se ne more rodulat, lego su ga prehićevali. Cepanicu su zdignuli pa je prekombrčili, a ča j’ bilo tanjo su na hrbate znesli. Pomogli su se z vlačicami. To su bile ko da bi sanjki ke je čovek vukal. Se se je za sobun očistilo i porabilo pa je šuma ostala čista. Kad su napravili dosti drv, šli su delat mulca (krbunicu). Mulac je kup posloženeh drv od keh će se storit ugjeve. Delali su ovako:Najprvo su očistili mesto od kamiki i poštrpali da bude drito. Na srede su zabili kolac, na njega vezali špag ki je na kraje imel kolčić. S ten su narisali kolo. Tako urejeno mesto se j’ zvalo kopišće. Na sred kopišća su stavili tri visoki kolci (štibji) keh su na dne stavili na široko, a na vrhe vezali z kolombaron od škrebuta. Okol tega su slagali cepanice, pozgorun nagnjene jendna na drugu do narisanega kola. Zgora nasloženeh drv još jedan red. Na to su stavjali grasu (veje) i se to pretisnuli štemji (cepanice ke drže veje).Da bi

mulac bil povezan od dna do vrha grasu su pretisnuli i z sveci (debelo prašće vezano va butori). Butora je prašće va mace vezano škrebuton. Složilo se j’ po dvesto i više kvintali drv va jenu kopu. Na zadnjen su to začrnili. To je značilo da su mej cepanice taftali zemju da nutar ne hodi zrak. Gore su storili škuje – dimi, a dole manje škuje – dušniki. Tako su regulirali koliko će prit zraka i jačinu ognja. Oganj je moral sušit drva da sa mokrina re vanka pa je to dimelo i pomalo se j’ delal krbun. Od dna do vrha su pustili škuju kroz ku se j’ hitalo brašku (tanka drva, prašće). Kad su brašku važgali, vrh su pokrili z plehon. Ovistega je trebalo nastat. Trebalo ga je bokat – hitat novu brašku da smiron gori. Storili su stubu za prit do vrha. Saki put je pokrov trebalo opret pa su bili si črni. Tako je mulac gorel ozdola prema gore. Nastalo se ga j’ dan i noć. Saki put su jenega zadužili da čuva mulca aš da je progorel, sa muka bi bila šla va dim. Kad je mulac zgorel do

PALERIJA

vrha potukli su ga z lopatami i zaprli da zgori do finjetka. Gorel je otprilike osan dan. Kad je zgorel, ga se j’ šturalo (razgrnulo) da se ohladi.Dokla j’ ovisti gorel, parićevali su drugega, pa tretega i tako su jih storili po šest-sedan.Kad se j’ prvi ohladil, prišal je furman z vozon i ugjeve spejeval doma. Za platit furmana trebalo mu je dat pol ugjeva. Nekad su oni i furman delali za trgofca. Najviše se je jilo palentu z režnji i maneštru. Delali su po Gumance i po Gorsken Kotare.Prihajali su doma sake tri šetemane, po sobote, jedan po jedan, oprat se, probuć, na tanac poć i nedeju nazad z furmanon va goru. Za sensega su doma prišli za Belu nedeju.Ugjeve su ženske pokle , skupa z mlekon znesle prodat v Reku. Koristilo se j’ za va peglu klast i va šparhete važgat oganj. Na veliko se j’ prodavalo oštaron, kovačon, koristile su fabrike, imelo je velu porabu. Jadranka Cetina

5

Učeni judi i duhotri sakeh sorti zadnjeh par let smiron govore kako smo mi fanjska nacija kad je va pitanje kilaža. Rekli su da smo med najdebjima va Evrope. Moran priznat da semu temu i ja malo davan svoj doprinos. Ma nekako me to jako ne tiče okol srca dokla god me koleno ne počne bolet kad mu postanen preteška al dokla se ne moran suć va kupaći kostim. A kako vavek neč mora bit krivo za se ča ne vaja, mane je za se kriv – kalendar.

Moj kalendar bi se mogal podelit samo na dva štajona. Prvi je štajon od veleh blagdani, od rojendani i sakakoveh obljetnic kad po nekakovoj užance jimo kot smućeni se ča nan se najde pod pirunon. Va mojoj familje tisti štajon dura od početka novembra pa do sred maja meseca. Si smo se nekako rodili va ten mrzlejen delu leta, najveć va zimsko doba. Samo par od nas su letnja deca. I si smo takovi da nan ne rabi neka vela škuža za dobro se najist.

Sad je jušto drugi štajon, onaj od kupanji i kupaćeh kostimi, a okol trbuha se ćapalo kolo kot onisto za plavat. Ja, rabilo bi sledić stesat se te pečenke i nareski, sarme i kumbasice, ocvirki, kolači i se te slasne monade ke nisan mogla propustit (bi boje reć da nisan otela propustit). Bilo bi dobro da malo gren na dijetu. Parićujen se na to još od Vazma, kad san rekla da ću pundejak počet. Nisan mislela na Vazmeni pundejak, leh onisti potla. Ma ti pundejak nikako da pride!

Va današnje vreme je va mode bit na nekakovoj dijete. I to do te mere da kad se nas par najdemo na kafu, namesto da ćakulamo o dece, o delu, o muškeh al o ženskah, nan je glavna tema ka je kuliko kil zgubila. Jedna je mesec dan jila samo čudotvornu juhu od kapuza ka nima baš neki lepi dih ma more se potrpet, druga samo belo meso i sled

skute ma ju je fanj zapiralo, treća su verduru sirovu stori va soki pa to pije, četrta ne ji ni kruh ni paštu ni konpir.... i dok tako ćakulamo, ruka nan sako tuliko z pijata nasred stola zima kakovu fritulicu, al keksić, i hita ju v usta aš nan je užanca da saka neč slatko sobun prnese na kafe. I žalimo se kako nan kila slabo i sporo kalaju. Zapravo, ja se ne žalin, aš još nisan na dijete, moran najprvo te fritule pojist! Pred malo san od jedne prijatelice dobila padelicu ocvirki, aš zna da san luda za njimi, a ona od sad to više ne ji, morete već i sami razumet zač. Pa da ne dojde va napast, raje neka jih ja pojin. Kad san to videla, zajno san pozabila kako se reče da neću.

Ma sad je dosti, moran storit ozbiljan plan. Najprvo moran počistit frižider, maknut žnjega se ča dela debjinu. Ma kad san otprla vrata od frižidera, nisan niš nevajatega našla. Nutre su samo salame, siri i sirići za mazat, putri i zdrave domaće marmelade, jaja i se neč ča dece treba za južinu. I kus pancete ka tako lepo diši i par fetic pršuta, ma to je škoda ća maknut, to ću do pundejka pojist. Drugi del plana je poć kupit malo nove robe, broj manje, da ju moren obuć komać kad malo ošušejen. A va butegah, po najnovejoj mode su

bluzice i veštajice se na široko i vrećasto kot ča se j nosilo pred trejsetak let. To mi baš ni po planu, ma san sejno zela dve-tri i spravila doma va ormar. Treći del plana je da moran više hodit i bavit se z nekakovum fiskulturun, potekovat zgorun-zdolun po sele, ako niš drugo. Ma kad dojden z dela va sakakovo doba i nedoba, užan komać stat na nogah i ni mi baš do potekovanja. Morda će bit dosti to ča potekujen po vrte aš itako smiron neč pozabjujen pa se moran vrnjat od vrta do konobe i nazada, a to je dobreh sto metri. I tako par puti.

Najvažneji del tega mojga plana je storit plan od jila. Va vrtu je sakakove verdure, jušto ono ča mi rabi za dobar jelovnik. Bit će čuda mineštric, salatic, voćneh soki...čekajte malo, mobitel mi sope.

-Čuj, drugu nedeju bimo delali roštilj va vrte, bit će koteleti, krejuti, ćevapčić, pjeskavic i nekeh odličneh kumbasic, moraš jih provat! I računan da ćeš ti kakov kolač prnest...- poveda mi glas na drugoj strane. Ava mane! Ma kakov sad pak roštilj?! To mi ni va plane bilo! A ne moren odbit, niman nikakovu škužu. Mepar da ću morat dijetu i ta put na drugi pundejak pomaknut. Opeta mi plan ne vaja!

Ma znate ča, komać čekan augušt da mi pride sestra z familjun z metropole, oni su van vegetarijanci pa ćemo storit pravu feštu od verdure! Jušto za moju dijetu! A do onda gren potekovat po vrte i plavat va jednodjelnen kupaćen, ne bojin se da ću se potopit aš mast ionako plava na vode. Tr i nisan baš tuliko debela, ću hletu gladovat! Ala, dosti je ćakule, homo ča delat (pa ću i od dela neki dek ošušet, rekla bi moja nona)!

Vaša Sandra Žinić

Ćakulona

OD PUNDEJKA GREN NA DJETU !

6

Kao i sve tradicionalne maškarane kumpanije i Pehinarski feštari su se ranijih godina nakon pusta okupljali još jednom na „jajarskoj“ - feštarskoj večeri. Vremenom se je taj običaj pretvorio u cijelodnevno druženje u lovačkoj kućici na Liscu, pa se tamo odlazilo nekoliko godina, a pred devet godina je odlučeno da nema razloga odlaziti u Lisac jer se druženje može organizirati kod nas – na Mistražu. Uz mnogo volonterskog rada na Mistražu je sve počišćeno i uređeno. Od tada je krenula tradicionalna ri-barska fešta koja više nije samo za maškare nego je postala tradicionalno okupljanje na koje su svi pozvani.

Predsjednik Pehinarskih feštara i jedan od organizatora fešte Marin Dujmović: Organizatori su Pehinarski feštari uz Mjesni odbor Pehlin. Počeli smo s organizacijon od 2006. leta i se još vavek dura uz pomoć vrednih judi i dece ka imaju velu želju da neč lepoga store za svoj kraj i judi ki va njem žive. Ovo leto je bilo jako puno ljudi i semi je srce bilo na mestu. Naplaćevalo se ni niš nego smo se delali na bazi donacija. Saki da koliko more. Bilo je srdela i kompir salate za pojist i puno sega za popit. Gosti ki su se natjecali su osim feštari bili i Konopaši s Pehina i Maškare Studena. Zabavljali su nas Halubajke Viškovo, Klapa Mistrage i Grupa Yamas. A se isto pozivamo i

drugo leto na jubilarnu 10. RI-barsku feštu na Mistraže.Takmičanja su održana u prenošenju vode u šupljoj posudi, skakanju u vreći, prelasku preko Mistraža u barki i potezanju konopa. Reultati takmičenja: 1. Konopaši, 2. Studena, 3. FeštariEkipe su se također takmičile u spravljanju kotlića. Nakon degustacije žiri je proglasio ove rezultate: 1. Studena, 2. Konopaši, 3. FeštariFeštanje se proteglo u noć, a publiku se posebno dojmio nastup akrobatskih plesačica na šipki. Gordan Srok

Ri barska 2015

7

Bojan Tuhtan je jedan od prvih Pehlinara-ronioca i vlasnik firme Aquasub p.z.r. Sa 16 godina završio je tečaj za ronioce u Klubu „3.maj“. To je bila prva grupa školovanja za sportsko-rekreativne ronioce. Toliko ga je ronjenje

zainteresiralo da je 4 godine kasnije, 1974. god. postao najmlađi instruktor ronjenja u tadašnjoj Jugoslaviji. U međuvremenu je završio srednju Građevinsku školu, nakon koje je stigao poziv za vojsku pa je u Jugoslavenskoj ratnoj mornarici dobio

p r i l i k u za daljnje školovanje. Z a v r š i o je obuku za teškog ronioca, tzv. palambaro, čija je o p r e m a teška oko 80 kg s v e l i k o m mjedenom k a c i g o m kakvu se danas može vidjeti u mu z e j i ma i na starim

fotografijama, a i sam je posjeduje u svojoj privatnoj zbirci. Uz tu obuku, učio se i hidrograđevinskim radovima pod vodom i rukovanjem s barokomorom što mu je kasnije pomoglo u poslu. Nakon vojske vraća se u “Primorje” te je nakon toga oko godinu dana radio u Konstruktoru uglavnom kao profesionalni ronioc, a zatim kao lučki ronioc u Luci Rijeka, sve do 1986. godine. Kaže kako je to jako lijep period u njegovom životu, bio je vrlo interesantan posao, imali su dobro opremljen brod sa barokomorom, pa mu je znanje iz vojske par puta dobro došlo. Kako se u to vrijeme nije pretjerano vodilo računa o sigurnosti ronioca, počeo se zalagati za promijene i da se sigurnosne provjere i uvjeti za ronioce podignu na višu razinu na državnom nivou.I.Č.: Godine 1986. osnovali ste Aquasub i godinu dana vodili firmu s kolegom s posla.B.T.: Sa 32 godine odlučio sam se, uz malo koleginog nagovaranja, krenuti u privatni biznis. Zajedno smo radili oko

Ronjenje – sport i zanimanje A Q U A S U B

Ronjenje – sport i zanimanje A Q U A S U Bgodinu dana, a nakon 1987.g. sam dalje nastavio sam. U početku je tvrtka Aquasub radila sa GP Krkom (hidrograđevinski radovi) i Kvarner Expressom (čiščenje i održavanje podvodnog dijela njihovih brodova). Počela je suradnja s Brodogradilištem Viktor Lenac i tako je posao krenuo. Jedini smo se bavili podvodnim radovima i pomalo smo se profilirali prema zahtjevima tržišta. Tada smo započeli, a to radimo i danas, na hidrocentralama, u brodarstvu i u off-shore industriji (platforme). Trvtka danas obavlja vizualne, foto, CCTV i video preglede brodova; preglede podvodnih instalacija i konstrukcija; popravke, održavanje i čišćenje brodskih trupova, podvodnih konstrukcija, usisa, rešetki i ventila; čišćenje i poliranje, podvodno pjeskarenje, brušenje, piljenje, rezanje i zavarivanje te popravke manjih oštećenja na vanjskoj oplati brodova. S vremenom smo svojim radom zaslužili razne certifikate pa danas posjedujemo 9 licenci raznih svjetskih tvrtki za ovlaštene radove (pregled i popravak brodova i platformi). Radimo sa par svjetskih ronilačkih udruženja u ime kojih obavljamo poslove za njihove brodove u Jadranu. U Rijeci smo angažirani na godišnjem održavanju Jadrolinijinih brodova (pregled, čišćenje podmorskih dijelova broda te sitni popravci koji ne zahtjevaju odlazak u dok) i drugih kompanija koje imaju potrebu za ronilačkim uslugama.I.Č.: Kako dolazite do kvalitetnih profesionalnih ronioca?B.T.: Uvijek je bio problem naći prave ljude za ovakve poslove jer radnici trebaju biti educirani i kvalificirani. Ispočetka sam surađivao sa bivšim kolegama

iz Kluba «3.maj» i ostalih ronilačkih klubova. Iz potrebe za radnicima-roniocima rodila se ideja o osnivanju ronilačkog kluba koji smo osnovali i koji je djelovao preko 10 godina. Kroz klub je prošlo oko 100 Pehlinara, Kastavaca i Halubajaca kao rekreativnih ronioca, a to nam je bila baza za zapošljavanje ronioca koji su onda išli na daljnju edukaciju. S vremenom su drugi ronilački klubovi počeli izvoditi iste radove i uzimati posao, a budući da su registrirani kao neprofitne udruge, došlo je do sukoba interesa. Zato smo se udružili nas nekoliko firmi i osnovali UIRRH (Udruga izvođača ronilačkih radova Hrvatska) kako bi zaštititli svoje poslovne interese. Kako bi to postigli trebalo je mjenjati stari zakon o ronjenju profesionalaca iz 1963. godine koji je tada bio na snazi, što je bio mukotrpan posao jer je trebalo uključiti i pregovarati s 12 različitih ministarstava, no ipak smo uspjeli i Vlada je donijela izmijenjeni pravilnik koji je prilagođen današnjem načinu poslovanja. Aquasub posjeduje međunarodnu licencu IMCA programa osposobljavanja za profesionalne ronioce koji provodimo zajedno sa Pomorskom školom Bakar već nekoliko godina. Radimo na tome da u i Hrvatskoj otvorimo IMCA-inu školu za profesionalne ronioce. U ovakvom poslu potrebno je puno edukacije jer ima neke specifične zahtjeve. Stoga su svi ronioci koji rade u Aquasubu ujedno i instruktori ronjenja. Nitko nije prošao kroz firmu, a da nije nadogradio svoje znanje kroz edukaciju ili dodatni certifikat jer je naš moto: ‘sigurnost najprije’. Iva čehić

Na kraju školske godine osnovna škola Pehlin i autor Ivan Rudanović – Mali Kosićev ugodno su nas iznenadili promocijom slikovnice BAJKA O MISTRAŽU. Radi se o izdanju koje je po svemu jedinstveno, najprije po temi koja je prava pehlinska, zatim po sadržaju koji je uporedno pisan na čakavskom i standardnom štokavskom te oslikan radovima učenika, pa do same izrade slikovnice, za što je korišten poseban ekološki papir dobiven od morskih algi i akrilna boja.

Bajka o Mistražu u prvoj varijanti napisana je prije dvije godine za potrebe dječjeg vrtića Pehlin, na molbu odgajateljice Dibi Host i od tada je

Promocija BAJKA O MISTRAŽU

čekala priliku da postane slikovnica. U trenutku kada se je priključila i škola, sve je već u nekoliko mjeseci bilo zgotovljeno. Ivan Rudanović – Mali Kosićev: Obratila mi pedagogica s molbom da bi za jedan školski projekt trebalo neke bajke prevest na domaći. Ja sam odgovorio da mogu, ali da već imam gotovu bajku na čakavštini koja bi odgovarala. Tako smo krenuli, potom je škola pozvala nakladnika i krenulo se u realizaciju. Poseban doprinos slikovnici su dali učenici likovne grupe koji su slikovnicu oslikali. Moram nabrojiti

njihova imena: Ejla Valenčić, Laura Palačinović, Renata Šegvić, Ivona Ereš, Sara Komjenović, Carmen Milošević, Barbara Brekalo, Antonija Borović, Iva Lalić, Martina Budiselić, Ivana Brkljača i Ivan Vujević. Također treba zahvaliti učiteljicama Tatjani Grgić voditeljici likovne grupe i Jeleni Crnković koja je napravila lekturu i naravno, ravnatelju Željku Šimuniću.

Slikovnica se za sada može nabaviti u OŠ Pehlin ili kod nakladnika: Naklada Kvarner Gordan Srok

10

„Priprema, pozor, sad...“ bio je naziv prioljetne akcije kojom su planinari Planinarskog društva Viškovo željeli potaknuti svoje sumještane da se odlijepe od televizije i prošeću već uređenim šetnicama na području svoje općine. I odaziv bi dobar – na devet poslijepodnevnih šetnji skupilo se ukupno 240 šetača. Pomagala je i surađivala i turistička zajednica. -Bila je to zanimljiva akcija koju su mještani očito vrlo dobro prihvatili. Ono što je najvažnije, promovirali smo šetnice koje smo nekoliko godina uređivali pa vjerujem da će mnogi koji su šetali s nama planinarima sada u šetnji poći i sami ili će povesti i neke druge sa sobom. A kao završnu manifestaciju, organizirali smo zajednički izlet na rt Kamenjak kraj Pule koji je kao stvioren za grupne šetnje. Naravno, posjetili smo tom prilikom i Pulu - govori o akciji jedan od planinarskih vodiča koji djeluju u sklopu PD Viškovo, Alen Čančarević.Planinarsko društvo Viškovo još nije stiglo do desete godišnjice osnivanja, a već se mogu pohvaliti lijepim rezultatima i uspjesima. Kroz društvo je do sada prošlo oko 300 članova, neki su „planinarili jedno ljeto“ neki eto planinare svih osam, devet godina. Okupili su se spontano, par zaljubljenika u planine i hodanje, pa se onda krug počeo širiti. Pomogla je i općina pokojom manjom dotacijom, da se kupi „gps“ ili koji drugi dio opreme. Predsjednik i osnivač Radovan Brnelić ipak ne „puca“ od sreće i zadovoljstva.

-Ma, nama je u društvu lepo, ali interes je ljudi relativno slab. Verbalno svi su za prirodu, aktivan odmor i tome slično, ali kad se treba stat ujutro i krenut put planine – zamru. Najaktivnija nam je vodička sekcija – nema vikenda da nisu negdje u planini ili na kakovoj ferati (čeličnom užadi osigurani penjački usponi različite težine). Inače, imamo stotinjak članova u prosjeku godišnje, organiziramo desetak društvenih izleta a ostalo eto uglavnom odrađuju vodiči. – kaže Brnelić.Što se vodičke specijalnosti tiče PD Viškovo doista ima dobar prosjek, tim prije što je većina vodiča mlađa od društvenog prosjeka. Osposobili su 6 vodiča

AB i D kategorije (dakle vodiča osposobljenih za vođenje društvenih izleta te za vođenje u zimskim uvjetima i penjačkih pohoda), potom 2 vodiča A i D kategorije i 3 vodiča A kategorije. Više od 10 posto vodiča u društvu prosjek je kojega imaju samo najbolje organizirana društva u Hrvatskoj. A jaka je i njihova markacistička sekcija – to je sekcija koja okuplja članove koji brinu o planinarskim putovima. Uredili su i trasirali planinarske putove prema Lončevoj griži na području Viškova, ali i planinarsku stazu Mošćenice – Perun. Uredili su i održavaju i kilometre šetnica na području Viškova koje su pravi izazov za hvatanje kondicije u proljetnim danima ali i hvatanje osvježenja u ljetnjim predvečerima. Planinari Viškova dosta su putovali Europom u potrazi za zanimljivim usponima. Uz klasiku kao što je Triglav, popeli su se i na najviši vrh Slovačke (Krivan), bili su i na talijanskoj Bereti, ispenjali su niz ferata u Dolomitima i Julijskim alpama, a u ovih osam godina prošli su i sve najzanimljivije planine u Hrvatskoj. -Ustrajat ćemo u radu našega društva ponajprije jer to volimo. I pokušat ćemo kao i do sada tu ljubav prema planinama i sve ono što nam one daju prenijeti i drugima, možda i oni otkriju tajnu vezu koja povezuje ćovjeka i planinu – kaže Brnelić na kraju.A mi samo dodajmo kako je lijepo imati takvu udurgu zaljubljenika u prirodu i planinarenje u svojoj sredini. Damir Konestra

PLANINARSKO DRUŠTVO VIŠKOVO

U 8 GODINA – 300 ČLANOVA

11

Neki dan san va „Noven liste“ videl sliku od školankah i školani Ekonomske škole v Reke ki su tu školu finili pred pedeset let, na koj je bila i Desanka Host.Tako su mi misli proletele vamladost aš san i ja tu školu finil pred pedeset let, ma ja san bil va jenen razrede a Desanka va drugen. Poznamo se mi i više let a bil san njin i va službe, kot poštar, aš san Pavićeva pisma nosil Desanke va školu, a Desankina pisma Paviću.Spametin se, kako smo bili dobri, a već je bila i oženjena, da me zvala ako ću njin prit pomoć kosmat vunu.Sedeli smo tako va jenoj kamare va koj ni bilo niš nego kup zagunjane vune, ma malo pomalo, ćakulajuć i škercajuć, se više je rasal drugi kup i to kup fin, mekak kako pero, raskosmane vune.Misli su mi hodile naprvo, vrnul san se va sadašnjost i spametil da na Pehine žive štramacerka, ki zna, morda zadnja va celoj Kastafšćine – Zdenka Saftić. Znal san da iman odčesa pisat za Kostanj. Teta Zdenka delala je delo štramacerke više od šezdeset let, za sen ten ča ni zajeno počela delat to delo, nego se kot jako mlada, strinajst let, najprej počela vadit šit. Za štramacerku se počela vadit pet let kašneje pul Josipe Bezjak – Pepice od Štefani, tako da za nju, potla toliko let va ten dele ni nikakoveh tajni.Poveda mi da za dupli štramac trebe 14-15 kil vune, tako da san se zajeno spametil onega kupa vune pul Desanke. Roba se merila i krojila potloh, pa onda zašila se okolo, samo se pustila jena ne vela nezašivena škuja kroz ku se nutra rivala vuna. Z napošnun iglun se ta vuna morala na si kraji jednako rasporedit, tako da su se najprej napunili kantuni a onda se

drugo. Vela praksa i ruke rasporedile su vunu posema jednako na saken delu štramaca, prej nego se počel prošivevat da bi za čuda let vuna ostala na mestu, da ne bi šećala slobodno vaštramacu. Poveda mi da je za pet ur mogla skrojit, zašit, napunit z vunun, rasporedit i prošit dupli štramac. Delala je teta Zdenka i štep deke, krpaturi od perja, od bumbaka al od vune.Poveda mi da se vuna najprvo morala oprat va umrtoj (mlačnoj) vode aš da se oprala va jako teploj ne bi se mogla više raskosmat al na gardašeh zgardašat. Povedela mi je i to da se za muškega ki je delal delo štramacera da je tapetar a za žensku da je štramacerka. Ni mi znala reć zač, ma ja mislin da su tapetari zato aš su delali delo ko je baš

iskalo jaku mušku ruku, a to je baza, osnova pusteje na ku se potle stavilo štramac, pa lancuni a po zime i krpaturi. Spametin se da je to none delal tapetar z Marčeji, zapravo predeleval, vane na tarace aš je to jako kurilo. Kad je se staro hitil ća, pokazale su se železne šušte ke su bile ćapane na daskahzabijeneh na dnu tega okvira. Ako ka šušta ni bila dobro ćapana ju je zabil svijenemi čavlići za dasku.Potla je na široku plašćanicu na križ zašil saku šuštu na četiri kraji i još saku šuštuz debelun dretvun šušte vezal, tako da se nisu mogle svit nikamo nego samo drito na zdolu.Na plašćanice je najprvo prišla nekakova jaka roba, pa zmotana kafena trava, pa kot nekakov filc i na kraje opet roba. Spametin se da je na ruke imel srednji prst obučen va debelu kožu i zavezan oko ruke a na toj kože železnu pločicu z jamicun kade je selo uho od igle da moreprobit plašćanicu i zašit je. Roba se pak na drveni okvir zabila s čavlići z velun glavun da moru boje robu držat.Povedajuć tako s tetun Zdenkun, nismo se ni zmisleli jogija i seh drugeh moderneh stvari ke nan danas leže na pusteje od antialergijskeh, antipotneh, antibakterijskeh i keh se ne.Ma za kraj mi je rekla da je na Pehin prišla 1957. leta od Tić, da je, prej nego se oženilaimela prezime Blažić i da još sako toliko neč stori, onako za gušt al potrebu, da delo ne pozabi.Smejuć me je dočekala i smejuć se, skupa z nevestun, s manun oprostila teta Zdenka, ka je poduhu, veselosti i voje čuda mlaja nego ča njoj na krsnen liste piše. Miljenko Valenčić - Bačurkin

Š T R A M A C E R - KAStari zanati

12

kastafskokulturnoleto

pet − 20:00 − trg Matka Laginje

SVEČANO OTVORENJE

pet − 2�:00 − Crekvina

CINKUŠI

2 6 . 6 .

sub − kastav

BOJE KASTVALikovna radionica

2 7 . 6 .

utO − 2�:00 − Crekvina

Gd SPINČIĆI, KLAPA KASTAV & NENO BELAN

3 0 . 6 .

6

sri − 20:00 − gradska LOža

3. dANI KNJIŽEVNOSTI8 . 7 .

7pet − 2�:00 − Crekvina

A GdE SU KOKOŠKE? autorski projekt / M. romić, t. kecman

3 . 7 .

čet − 20:00 − gradska LOža

3. dANI KNJIŽEVNOSTI9 .7 .

pOn − �9:30 − Crekvina

BAJKA O RIBARU I RIBICIivana boban / kazalište smješko

� 3 . 7 .

čet − 2�:00 − Crekvina

Festival gitaredAMIR KUKURUZOVIĆdJANGO GROUP & FRIENdS

� 6 . 7 .


LET 3


HAREM ivan Leo Lemo / kazalište Moruzgva

2 8 .7 .

sub − kastav

�3. VELA UMJETNIČKA dELAVNICA

� 8 . 7 .


PLEMENA slavica knežević / teatar exit, planet art

2 � . 7 .


Festival gitareFOG PAINTERS feat. VASKO ATANASOVSKI

� 7 . 7 .

sub − 2�:00 − Crekvina

Festival gitareGERBAZ GIIPUJA feat.ELVIS STANIĆ

� 8 . 7 .

2 4 . 7 .

sub − kastav

8. KASTAV BLUES FESTIVAL

8 . 8 .


KLAPA TRAMUNTANA� � . 8 .

sri − 2�:00 − Crekvina

Kino Mediteran / dIVLJE PRIČE damián szifrón, argentina, 20�4., �22'

5 . 8 .

čet − 2�:00 − Crekvina

Kino Mediteran / LEKCIJA kristina grozeva & petar valchanov, bugarska-grčka, 20�4., �05'

6 . 8 .


Kino Mediteran / VAN SEBEOle giæver, norveška, 20�4., 80'

7 .8 .

8

8 . 7 . – � 0 . 7 . Radionica kreativnog pisanja voditelj nikola petković

� 3 . 7 . – � 7 . 7 .Radionica sviranja gitarevoditelj Zoran Majstorović

5 . 8 . – 7 . 8 .Radionica glumevoditeljica simona dimitrov-palatinuš (studio kubus)

utO − �9:30 − Crekvina

dJEČAK KOJI JE TRAŽIOZMAJAdamir Mađarić / scena gorica

2 5 . 8 .

pet − Crekvina

��. ČANSONFEST 2 8 . 8 .


AMIRA MEdUNJANINTRIO

2 � . 8 .

ned − 2�:00 − Crekvina

dUHIdenis brižić / dramska kumpanija katedre čakavskog sabora kostrena

� 6 . 8 .


VATRA� 4 . 8 .

sub − 2�:00 − Crekvina

MIRJANA BOBUŠ & PAPE� . 8 .

www.kkl.hr

prodajna mjesta: Festivalski ured, trg matka Laginje 4 – 5�2�5 Kastav / +385 5� 69� 6�0 / [email protected] / dallas records, splitska 2a, rijeka /Foto revija, Užarska 28, rijeka / antikvarijat ex libris, riva Boduli 3B, rijeka / new sound, trg maršala tita 2, matulji / www.mojekarte.hr / [24] KKL / 26. 6. – 28. 8. 2015.

[24]

oštarija fortica

Ruža sej´ rodila dvajseti drugega ivanjskega meseca. Dan je počel kod i saki drugi, komać san hodila aš san bila široka kod barkača. Ivanić je hodil za manun da mi pomore ako ča rabi. Mići je, al kad treba jak je kod vrag. Tako smo skupa hodili, hranili kokoše. On je rad pobiral jaja makar su va kokošinjce bili te-kuti. Stalno mislin na Zvanića. Fali mi i komać čekan kraj leta da pride. Mama je za obed kuhala halduni na kiselo. Komać san ih pojila, aš mi ni bilo pravo. Mat je to videla i zajedno rekla: Mala moja, prišlo ti je vreme za rodit. Zajeno san zna-la, aš je mlaj mesec, hod se oprat pa va kamaru, a ja gren h babe.Va kamare je bilo se pripravno. Zibelica pul moje posteje va koj san još ja spala. Stavili smo pera od frmenti va štramacić. Va boro san složila krpe od stareh lan-cuni, garzu, faši, baretice i pun-tin. Lepo san ga kolanega speglala. Kad je prišal dan za rodit počel me je lovit strah. Ako se otrok rodi z bareticun – toj´ dobro. Baba će mu bareticu zatisnut pod pazuh pa će bit jako šegav. Bit će sigurno mediko, kunšjiv i povrćan. Ako pak bude minja i rodi se s pleni-cun, baba ju mora zakopat da niki nezna kade, aš ako bi ju našle štrige

minju bi zamotale va nju pa bi i ona bila štriga. Nedaj bog da se rode z repićon od zada na križe. Nebi to bilo dobro, aš ako je muški bi mogal postat vudlak al štrigun, a ženskica štriga. Repić treba zajeno odrezat, a baba nesme to nikemu

povedet. Takova deca se moraju brzo krstit. Nesmen na to ni mislet.Intato, h večeru je počelo. Prišla je baba, a celu je noć bilo muke. Baba je se provala al ni mogla puno pomoć, dokle ni pred jutro na svet prišla Ruža sa plava. Plaka-la je da ju je so selo čulo, zdrava i čitovata. Oprali su je i zafašali od glave do peti. Jila je kod da će joj ki zet, a onda smo obadve zaspale.Drugi dan su već od rana prihajale susede, sestre i prijatelice. Sakaj´ neč prinesla. Par jaj, pogaču, cu-kara al masla. Se će se to duperat za botrinje. Po užancu botrinje su vavek nedeju. Na botrinje pridu ženske i nose slatki kruh, ručicu,

BOTRINJEmaslo, cukar i jaja. Se to prnesu va koneštre ka se samo za botrinje nosi na glave, a za se drugo se koneštra oprti. Frigaju se supice od slatkega kruha. Nafriga se vela zdela, a kad se ostude saka ku supicu poji, a i doma saki zame pa ih drugi dan raznašaju susedon. Te supice su boje od pusneh, aš su frigane na masle i to tako da po njih vise cindrići od jaj, a posute su s puno cukara.Tako san veselo imela moju Ružicu. Dan i noć san je stiskala pul sebe, z dveh vod i z mehkun krpicun bin ju trla, a saki put bin joj posula frišku bršujedinu da se ne podji od plen. Glavica joj je puna vlasi pa joj teško mažen mast da joj granpa pade z glavice.Plene smo sušili na tube va kuhinje i cela kuća je dišela po cure pa sej´ zajedno znalo da je va kuće otrok. Sekrva je pazila name. Saki dan mi je kuhala prežganu juhu na ma-sle, panadu al kašu z mlekon al vi-non. Dve kokoše je ubila i se mane va juhe pokuhala. Nekad san po skriveć Ivaniću dala kušćić mesa. Mleka san imela za troje dece i na četrdeset dan san se mogla obuć i počet delat. Ćutila san se kod carica, samo ni bilo mojga cesara, a nisan mu mogla ni javit daj´dobil hćer. Gorana Bratuša

14

Bi se reklo konoba kot konoba. Ma ni baš tako. Saka konoba ima ono neš svojo, po koj je drugačeja od oneh drugeh. Nekako ulaz va konobu od Ervina Jardasa pul mavri, ni baš neš pokaževal da ćemo prit va staru konobu. Mislel san bit će to jena prostorija požbokana z finun meltun i dve tri katridi, a kad smo nutar prišli bilo je ča videt. Najvažneji je veli stol i dugi škanji okol njega. Ni tuliko bila natrpana z starinskemi stvarami, a Ervin, kot pravi gospodar, povedal nan je pun ponosa kako je to nekada bila peknjica, i još se vidi kuda su va peć kruh stavjali. Ma vreme se promenjuje pa tako i peknjica više ne rabi, ča ne znači da nete judi va nju prihajat. Malo čudno, na zide visi slika od Franje Josipa, ne smeš jako niš reć

da ne uvrediš gospodara, ma je Ervin sam pokla povedel da je slika zato aš je ta kuća storena va vreme od Franjota Josipa, pak neka i slika od ondašnjega cara tamo bude. Lepa starinska vetrinica z črepi, mića škancijica, va jenen kantune latica od mleka – ki ume gjedat i zna ča saki od teh predmeti predstavja - su našu domaću težašku časnu povijest. Ne bi trebal ni naslišat Ervina, se bi doznal prez besed od gospodari, od kuće, od Mavar…

A more se reće da je Ervin i estetičar aš mu na saken kantuniće po konobe vise suhe rožice.

Ma ni Ervin samo nekakov domaći dobar kmet, samo za to ča je zajeno na stol zinesal svojo dobro belo, lego je uključen va kulturni život Kastafšćini.

Kot i njigovi stari, sad je već i on stari zvončarina, a bil je i uspješan glumac, policaj va Kastafsken pučken teatre. Ne more se od konobi povedat, a da se neš ne reče i od vlasnika.

Va drugen kantune va jenoj karijole je

neka stara bačuka. Ki zna kuliko je ta bačuka zleh sil potirala z Kastafšćini, kuliko je sel obašla, matačila i kuliko je puti bila va zvončarske koleh? A to mi je dal Jači od Jardas – a to se zna ki je, ni ga trebe imenovat, povedel je Ervin. Onda se zna da je to pravi, kako se reče autentični predmet od našeh zvončari.

I se je to, nekako jako lepo, ma najlepče je poslišat kako gospodari, va

Kastafske konobe PUL MAVAR VA ERVINOVOJ KONOBE

sakoj od teh našeh domaćeh konob, pak tako i Ervin, s tuliko žara i jubavi govore od svojeh stareh, kako se je nakada živelo i delalo, kako se to ča su nan pustili moramo sačuvat i neš novega za našu dečinu pustit. To je ono najvredneje pul našeh judi.

A konoba je ono mesto kade se moru judi još trefit osin na sprogode. Ta moderna tehnologija nas je posensega otujila jeneh od drugeh. Ma ni baš! Aš se je dokla praveh domaćeh dobreh judi, a i oneh ki su hnan prišli ćemo opstat.

Budi kako.

Branko Jani Kukurin

15

Dragi moji,Da se je Bertotu Savranovemu stat i ovu muziku z naselja na „granice“ naslišat, ne bi znal kamo je prišal. Judi bi pital ako oni znaju je doma al va tujen kraju.Zač san ovo napisal? Berto Savranov je va prvoj kuće, ma pod broj dva, pul Mihovilić bival. Bil je „stari“ mladić, tihe naravi, ma delavac pravi.No, neću pisat o njemu nego o naselju (selu) ko se (sada kot ulica) zove Mihovilići a ko počinje od Savranoveh.Od njih zgorun spram Seline po klancu se prihaja na križanju, od nje levo se daje šlo va selo. Ozdola do te križanje su bile četire kuće ma šest broji. Tu su bi-vali troji Savranovi i troji Rumanotovi.- S a v r a n o v i - U d o v i ć - ( M i l k a ) , -B e z ja k-(B er to) , -B e z ja k-(Tone) .Kuća va koj je bival Tone je jed-na od naj starijeh na Pehine.- R omanotov i - Rub e š a - ( Mi ma ) , -Rubeša-(Stanko),-Rubeša-(Marijo).Naprvo od njh, poć va selo, bila su tri –Kapitova- posjeda a med njimi jedan –Trdoverićev.Kapitovo Roviš-(Klemento), B e n a š - ( M a r i j a n č i ć ) .

T r d o v e r i ć e v i - S r o k - ( R i n a )-Kapitovi-Mimni- Pilepić (Jurdano).Pokle njih po redu gre šest pre-zimeni Širola a to su bili:-Tonićevi-Palotovi Širola- (Milen-ko), Palotovi- Širola-(Branko) ,-Mihovilićevi-Širola-(Miro), Zorini-F r a n c i k i n i - Š i r o l a - ( N e v e n k a ) ,-Nadalini- Širola- (Vika), N e t i n i - Š i r o l a - ( I v e ) .Zdola njih po putu još su tu bi-vali: Bartulovi-Gril-(Karlo) i- F l i k o v i - T i b l j a š - ( I v a n ) .Se su to bili Mihovilići krajen pede-seteh i početkon šezdeseteh let pasanega vjeka. Judi su se med sobun pomagali i jedni do drugeh držali.Bilo je tu najveć artižani (tišjari, zidari, pituri, butigeri, šoferi,bolničari) ma i oneh ki su od vrta svojga živeli. Ženske su nastale decu i vrti. Već njh je doma bilo, pa se na placu hodilo i za doma soldi služilo.Se skupa je bilo osavnajst kućneh broji. Danaska judi moji, ulica Mihovilići, šezdeset i devet kućneh broji, broji. Ne znan kako se to piše ma je to skoro za 400% broji više.

ĐIR - MIHOVILIĆIDragi moji, za kraj evo van jednu pjesmicu o Karlotu Bartolovemu, ki je lepo kantal a pul Mihovilić je bival.

KARLO BARTULOVKot kanarinje znal zakantat,

kad se pomalovrnjal do kućneh vrat.Klobuk s peron od šoje

bi mu malo na stran stal,aš tako je otel,

i komać bi ga kad bi doma prišalz glave znel.

Va Habence se lepo ćutil,dobre voje je bil.Onda bi zel zraka

i neku kranjsku zakantal na glas.Čulo ga se dugo,dugobi on rekal, cela vas.

Karlo Bartulov smo ga zvali,od mićeh nog mu jeno oko fali.

Falel mu je malo i stas,ma zato je imel glas.

Kad bi onako poskočil,niki od njega srećneji ni bil.Jenu je vavek spravil za kraj,

To je ona ku i ti znaš.Oj Marička, ti ju maš,

pa mi ju ne daš! Mali Kosićev

kostanj 16

Documents