4. oktobar 2018. godine

Kurir.rs/Tanjug/Več ernje novosti

Na poslednjoj sednici GO SNS nije bila pomenuta rekonstrukcija Vlade

MAJA GOJKOVIĆ DIREKTNA: Neki ministri

predugo sede u vladi, treba da se odmore!

Na poslednjoj sednici Glavnog odbora SNS nije bila pomenuta rekonstrukcija vlade, ali neki ministri bi

"možda trebalo da se odmore", izjavila je predsednica Narodne skupštine Srbije Maja Gojković.

"Predsednik (Aleksandar Vučić) je kritikovao neke ministre, da nisu tu samo da bi se slikali, zivkali

novinare da izaberu najlepšu fotografiju, već moraju suštinski da zagovaraju politiku Vlade. Moj je

zaključak da neki od njih predugo sede u Vladi. Možda bi trebalo da se odmore", rekla je Maja Gojković

u intervjuu za Večernje novosti.

Na konstataciju da je lider SNS kritikovao članove, ali i partnere da nisu dovoljno branili premijerku od

napada, predsednica parlamenta je rekla da Anu Brnabić neki nisu branili uopšte i nisu osudili brutalan

napad kao ni jezik mržnje usmeren prema svim ženama koje se bave politikom.

"Imate one koji se često oglašavaju na temu rodne ravnopravnosti, a sada ih nigde nije bilo", istakla je

Gojkovićeva.

Upitana da li misli na Zoranu Mihajlović, ona je rekla da misli na sve kojima je upućena kritika. "Sada se

videlo ko vodi pirovsku borbu za ravnopravnost žena, a ko to suštinski i misli. Prava borba ne podrazumeva

lepe govore i konferencije, a onda se ne radi ništa. Kada se desio fizički napad na mene u kabinetu mnogi su

ćutali", dodala je Maja Gojković.

Upitana kada će biti sednica parlamenta na kojoj će se raspravljati o Kosovu i Metohiji, ona je rekla da će se

održati onda "kada budemo imali određene naznake kompromisnog rešenja o kojem će parlement reći svoje

mišljenje".

"Želim da pokažemo ozbiljnost, a ne da samo pokažemo da postoje političari koji se slažu sa onima u

Prištini da Srbiija ne treba ništa da dobije. I da raspravu koriste da vređaju predsednika Aleksandra Vučića

ili premijerku Anu Brnabić", rekla je Maja Gojković.

U „Lidlu” kupovina na odloženo do 150 dana

Najveći diskontni lanac najavio da 11. oktobra otvara 16 radnji u 12 gradova u Srbiji i da nastavlja širenje na našem

tržištu

Najveći diskontni lanac „Lidl” je saopštio dugo očekivanu informaciju da će 11. oktobra u osam sati ujutro

otvoriti prvih 16 prodavnica u Srbiji. Radnje će istovremeno biti otvorene u 12 gradova – Beogradu, Boru,

Zrenjaninu, Kragujevcu, Leskovcu, Nišu,

Novom Sadu, Smederevu, Somboru, Subotici,

Užicu i Šapcu. Kako „Politika” saznaje, ovaj

nemački diskonter, kao i ostali veliki trgovci u

Srbiji, davaće mogućnost plaćanja na odloženo

čekovima do 150 dana. Ovo je prvi put da

„Lidl” uvodi poček na neko tržište. Na naše

pitanje zašto su se odlučili na ovaj korak i da li

je razlog to što konkurencija ima odloženo

plaćanje do godinu dana, rekli su nam da „Lidl” svoj uspeh zasniva na uniformisanom sistemu, ali da je u

izvesnoj meri neophodno prilagoditi se lokalnim potrebama.

– Osim standardnog plaćanja gotovinom i karticama, ponudićemo i opciju plaćanja na odloženo do 150

dana, čekovima velikog broja banaka – rekla je za naš list Martina Petrović, rukovodilac korporativnih

komunikacija „Lidl Srbija”.

Uvideli smo, dodaje, da se određen broj potrošača u Srbiji redovno snabdeva plaćanjem na odloženo i

odlučili smo da im ponudimo tu mogućnost.

– Verujemo da će ih za kupovinu u „Lidlu” opredeliti, pre svega, svakodnevno povoljne cene i visok

kvalitet, u koje mogu da se uvere po otvaranju naših objekata – kaže Petrovićeva u razgovoru za „Politiku”.

Na pitanje kakav će biti odnos domaćih proizvoda i „Lidlove” privatne robne marke, naša sagovornica kaže

da će asortiman u Srbiji biti jedinstven u odnosu na ostale države u kojima posluju.

– Čak 350 artikala proizvedeno je u Srbiji. Proizvodi domaćih dobavljača biće ponuđeni potrošačima kroz

„Lidl” brendove ili poznate domaće marke. Nakon što se malo bolje upoznamo, u zavisnosti od reakcije

potrošača u mesecima koji dolaze, radićemo na prilagođavanju asortimana njihovim potrebama i željama.

Jedno će ipak ostati nepromenjeno, a to je cilj „Lidla” da obezbedi najbolji odnos cene i kvaliteta – kaže

Petrovićeva.

Da li su već potpisani neki ugovori sa proizvođačima u Srbiji?

– Naravno, sarađujemo sa oko 50 domaćih dobavljača, a posebno nam je važno da gradimo partnerstva, jer

se na taj način unapređuje ceo lanac snabdevanja. Na primer, pre više od godinu dana otpočeli smo razvoj

proizvoda domaće mlevene kafe, koji će se prodavati pod brendom „Lidl”. Izuzetno nam je drago što je ovaj

dobavljač iz Užica, uz našu podršku, uspešno implementirao IFS sertifikat (međunarodni sertifikat kvaliteta

i bezbednosti hrane) i da ćemo potrošačima ponuditi kvalitetnu domaću kafu – kaže ona.

Od 1.500 artikala koji će biti u ponudi 350 je proizvedeno u Srbiji. Proizvodi domaćih dobavljača biće ponuđeni kroz

„Lidl” brendove ili poznate domaće marke

U „Lidlu” nisu komentarisali najavu „Špara” da razmatra dolazak u Srbiju, niti da li je to izazvano njihovim

dolaskom na ovo tržište.

– Ne ulazimo u komentarisanje poslovnih odluka drugih kompanija. Nama je važno da svi učesnici na tržištu

poštuju pravila fer utakmice, a potrošači su ti čiji je sud najvažniji i na njih se fokusiramo – kaže Martina

Petrović.

Ovaj trgovac najavljuje da se njihove investicije ne završavaju otvaranjem 16 prodavnica i da u narednom

periodu planiraju još radnji.

Osim asortimana od 1.500 proizvoda, na policama prvog savremenog diskonta u Srbiji naći će se i mali

kućni aparati, tekstil, igračke , alati, kućni dekor, oprema za baštovanstvo... Ovi neprehrambeni proizvodi

nudiće se na vremenski ograničenim sniženjima. Prve potrošače u Srbiji u „Lidl” prodavnicama dočekaće

više od hiljadu prodavaca.

Ovaj trgovac otvorio je predstavništvo u Srbiji još 2010. godine, a gradnja prvih objekata počela je 2015.

godine, najpre u Smederevu, a onda i na ostalim lokacijama širom Srbije. Najveći evropski trgovinski lanac

u Srbiji već zapošljava 1.500 ljudi.

Gde „Lidl” otvara prvih 16 radnji

Beograd

Bratstva i jedinstva 2 d

Vojislava Ilića 143

Zemunska 4

Kneza Višeslava 61 v

Save Maškovića 4

Bor – Zeleni bulevar 26 a

Zrenjanin – Pere Dobrinovića 37

Kragujevac – Save Kovačevića 50 b

Leskovac – Kralja Petra Prvog 24

Niš – Vizantijski bulevar 47

Novi Sad – Bulevar vojvode Stepe 2

Smederevo – Hajduk Stankova 2

Sombor - Josifa Pančića 6

Subotica – Pala Papa 1

Užice – Norveških interniraca 1 b

Šabac – Vojvode Janka Stojičevića 1

Otvaranje od novembra do kraja godine

Beograd – Ada

Vršac

Inđija

Jagodina

Kikinda

Kruševac

Pančevo

Izvor: „Lidl Srbija”

Novac od poreza na zarade uložiće u opremu ili

projekte

Poreske olakšice za početnike u poslovanju primenjuju se od 1. oktobra. – Analiza pokazala da ušteda, koju

će po tom osnovu ostvariti mladi preduzetnik, ide i do 250.000 dinara godišnje

Jelena Jović, prva je mlada preduzetnica u Srbiji koja će, u svojoj

tek osnovanoj agenciji za marketing, raditi po novim pravilima –

bez plaćanja poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje

u prvoj godini poslovanja. Nova državna mera stupila je na snagu

pre dva dana što je Jelenu podstaklo da se odvaži da započne

sopstveni biznis i odluči u startu za poslovanje u legalnim

tokovima. Ovoj Beograđanki ubuduće neće biti potreban ni

klasičan pečat firme, jer je baš 1. oktobra preko portala Agencije

za privredne registre elektronskim putem registrovala svoj mali

biznis. Jelena se, kako kaže, uverila da elektronska uprava u Srbiji

funkcioniše kako valja, a sam čin registracije firme trajao je

kratko.

– Oduševila sam se kada sam saznala da ću na godinu dana, kao početnik u poslovanju, biti oslobođena

plaćanja tih poreza. Čula sam da mladi preduzetnik može da uštedi i do 250.000 dinara godišnje na takav

način. Taj novac ću onda moći da uložim u neku opremu ili razvojni projekat – uverena je Jelena Jović. Da

bi uopšte mogla da računa na ovakvu podršku države, morala je da ispuni nekoliko uslova. Mera propisuje

da početnici u biznisu moraju da budu tek svršeni srednjoškolci, studenti ili osobe sa evidencije Nacionalne

službe za zapošljavanje. Uslov da nezaposleni dobiju poresku olakšicu je da su duže od šest meseci na

evidenciji NSZ-a.

– Na birou sam više od 10 meseci, čime sam stekla uslove, ali je cela moja priča počela prijavljivanjem na

NALED-ov konkurs. Na kraju je sama procedura registracije firme trajala kratko. U MUP-u sam najpre

odradila deo oko elektronskog potpisa. Dobijanje elektronskog sertifikata preduzetnika je besplatno. Uz to,

elektronski sam se posavetovala i sa APR-om, jer je bilo potrebno da odredim šifru delatnosti i proverim da

li je naziv za moju firmu slobodan. Ta elektronska registracija me je koštala 1.000 dinara, što je jevtinije 500

dinara, u odnosu na klasično registrovanje u APR-u. Sve u svemu, to su bili svi podaci koji su mi bili

potrebni za registraciju – otkriva preduzetnica.

Prema izmenama Zakona o porezu na dohodak i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,

koje su usvojene u decembru 2018, početnici u poslovanju biće oslobođeni plaćanja poreza na zarade i

doprinose za najviše devet novozaposlenih. Time država želi, kako je istakla premijerka Ana Brnabić, da

poruči mladima da treba da probaju sami sebi da stvore posao.

– Ako uspeju, svima će biti dobro. Država će imati porez, oni će imati ustaljen posao i prihode. Ako ne, nije

problem, niko nije prohodao, a da prethodno nije nekoliko puta pao – rekla je Brnabićeva, i dodala da će se

primena ovih mere širiti, ako bude dala rezultate.

Cela ideja oko ukidanja plaćanje nameta početnicima u biznisu u prvoj godini njihovog rada potekla je od

NALED-a, koji je lane sa Fakultetom političkih nauka sproveo istraživanje na temu ukidanja poreskog

opterećenja početnika. Na primeru jednog preduzetnika i jednog društva sa ograničenom odgovornošću

izračunato je da preduzetnik u proseku mora da izdvoji od 12.245 dinara do 32.892 dinara mesečno kako bi

platio poreze i doprinose, a društvo sa ograničenom odgovornošću 14.813 dinara mesečno za izmirenje ovih

obaveza.

Irena Đorđević, istraživačica NALED-a, podseća da preduzetnici početnici tokom prve godine moraju da

plate od 151.550 do 426.314 dinara, a privredna društva od 188.126 do 235.126 dinara za troškove osnivanja

i poreze i doprinose. Ove cifre moraju da se plate čak iako ne ostvaruju nikakve prihode. Zato se pokazalo

da je upravo visoko poresko opterećenje jedan od većih problema među mladima, koji žele da započnu

biznis, naročito porez na dohodak i porezi na obavezno socijalno osiguranje, dodaje Đorđevićeva.

Procena je da će u prvoj godini ukidanja poreskog opterećenja biti oko 8.000 korisnika ove mere (trećinu

čine paušalci) i da bi za to trebalo u budžetu izdvojiti od 1,4 do 1,9 milijardi dinara.

Srbija ipak nije prva zemlja koja je sprovela ovakvu meru, jer nešto slično već postoji u Albaniji, Indiji,

Irskoj, Kini, Letoniji i Singapuru.

Prijavite instituciju koja traži pečat

Od 1. oktobra privrednici mogu da prijave institucije koje im traže pečat putem

mejla ukidanje.pecata@gov.rs, a u narednih meseca dana vladina kancelarija za IT i e-Uprava u saradnji sa

NALED-om pokrenuće pozivni centar. On će pružati podršku službenicima, građanima i privredi u

korišćenju elektronskog servisa i razmeni podataka.

Poseban novčani iznos za najsiromašnije

penzionere

Povećanje penzija od naredne godine trebalo bi da bude u jedinstvenom procentu za sve penzionere, a koliki

će to tačno biti znaće se posle rasprave o budžetu za 2019.

Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija prestao

je da važi pre tri dana, a osnov za isplatu prinadležnosti za

oktobar 2018. godine činiće penzija isplaćena u oktobru 2014.

godine, plus usklađivanje s važećim propisima. Za one koji

penziju nisu primali u oktobru 2014, kada je umanjena 22 i 25

odsto, već posle toga, osnov za isplatu prinadležnosti u

novembru 2018. godine i njeno dalje usklađivanje činiće prva

pripadajuća penzija usklađena prema važećim propisima.

Buduća uvećanja uz penziju i isplate jednokratne pomoći, koju

predviđa novi penzijski zakon, osnov su za dalje unapređenje socijalnog položaja ugroženijih penzionera, a

očuvanje adekvatnog nivoa penzija jedan je od osnovnih ciljeva penzijskog sistema, stoji u tekstu

novousvojenog zakona.

Za sprovođenje ovog zakona sredstva su obezbeđena finansijskim planom PIO fonda i to za ovu godinu u

iznosu od oko 615,5 milijardi dinara, odnosno 638,7 za 2019. godinu.

Na pitanje šta zapravo čeka penzionere od naredne godine, s obzirom na to da primanja neće pratiti rast

inflacije i BDP-a, Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine i potpredsednik Saveza

penzionera Srbije, tvrdi da penzioneri nemaju razloga za brigu jer penzijski sistem neće biti narušen, a 1,7

miliona najstarijih u Srbiji, primaće penzije koje su po zakonu zaradili.

– Novi predlog usklađivanja penzija, koji će zavisti od budžetskih prilika, znači veće penzije od onih koje bi

primali da su penzije nastavile da prate rast inflacija, kako je to bilo do sada – kaže on.

Na konstataciju da penzionerima nije pravo ni to što oktobarsko usklađivanje nije linearno, on objašnjava,

da će se o procentu uvećanja penzija za narednu godinu razgovarati kada ne dnevni red dođe rasprava o

budžetu, znači u novembru i decembru.

– Očekujemo da će povećanje od nove godine biti u jedinstvenom procentu za sve penzionere, a dobro je i

što je novim zakonom o PIO, vlada predvidela i posebna povećanja za penzionere s primanjima do 34.000

dinara, a takvih je skoro milion – kaže Nenadić.

– Naime, članom 207 ovog zakona predviđa se da se u uslovima postojanja fiskalnog prostora korisnicima

starosne, prevremene starosne, invalidske i porodične penzije mogu dodatno povećati primanja. Isplata tog

novčanog iznosa i uvećanje koje će ići uz penziju zavisiće od ekonomskih kretanja i finansijskog stanja u

budžetu. S tim, što sredstva za ove namene ne mogu biti viša od 0,3 odsto BDP na godišnjem nivou – ističe

naš sagovornik.

Na ovaj način će se izaći u susret najsiromašnijima, a pri tome će se taj novac obezbeđivati iz republičkog

budžeta i prebacivati PIO fondu, dakle, ni na taj način neće biti narušena stabilnost penzijskog sistema –

kaže Nenadić.

Ono na čemu bi u narednom periodu vlada posebno trebalo da poradi jeste kako da vrati 700 do 800 miliona

evra duga na ime umanjenih penzija u protekle četiri godine, a da se pri tome izbegnu dugi sudski procesi

kako kod domaćih tako i kod stranih sudova.

On kaže da vlada u dogledno vreme treba da izađe s konkretnim predlogom kako da se u periodu od pet-šest

godina vrati ovaj novac s pristojnom kamatom svima kojima je penzijama bila umanjena. Taj novac mora

jednom da se vrati jer je već mnogo penzionera podnelo žalbu za obeštećenje, a ukoliko država ne bi našla

način da te pare vrati, moglo bi da joj se vrati kao bumerang.

Lidl kreće za 7 dana, da li je najveća noćna mora

radnji "preko puta"?

Ekonomista Dragovan Milićević smatra da će nemačka kompanija Lidl otvaranjem prodavnica u Srbiji

preuzeti deo kupaca od drugih trgovina, a manje i zatvoriti.

Lidl će sledeće nedelje otvoriti istog dana 16 maloprodajnih objekata, od kojih je pet u Beogradu, a do kraja

godine još sedam.

Milićević je rekao da je ta nemačka kompanija dugo snimala tržište u Srbiji i da joj motiv za ulazak nije bio

isključivo rast tržišta na koji i ne može da se računa, već preraspodela kupaca.

"Lidl ima trgovine u skoro svim zemljama u okruženju, Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, a Makedonija je

malo tržište i možda nije interesantno u ovom trenutku, pa je preostalo da se 'pokrije' još i srpsko tržište sa

sedam miliona stanovnika", rekao je Milićević.

Dodao je da će ta nemačka kompanija uspeti da već u prvoj poslovnoj godini preotme deset do 15 odsto

tržišta i kupaca, "što nije malo".

"Lidl će agresivnom kampanjom, velikim asortimanom robe i nižim cenama preuzeti deo kupaca od drugih

trgovina", ocenio je Milićević.

Promet i broj kupaca će, kako je rekao, prvo pasti u malim trgovinama i radnjama "preko puta" pa će

verovatno prodavati samo hleb, mleko i još ponešto dok se ne zatvore.

Potvrda da nemačka kompanija, kada je odlučivala da otvori mrežu robnih kuća u Srbiji, nije imala u vidu

samo rast kupovne moći stanovništva, jer ni u susednim zemljama, Rumuniji i Bugarskoj, gde već imaju

robne kuće, platežna sposobnost nije bolja nego u Srbiji.

Inspekcija ispituje kako je poginuo radnik na

gradilištu "Beograda na vodi"

Inspekcija Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izašla je na teren kako bi ispitala

okolnosti pod kojima je radnik iz Turske teško povređen na gradilištu tržnog centra Galerija u okviru

projekta Beograd na vodi, rečeno je danas u tom ministarstvu.

Radnik je juče teško povređen kada je pao sa visine od oko pet metara, a

prema navodima inspekcije slučaj je prijavljen policiji.

"Inspekcija je odmah izašla na teren da ispita sve okolnosti tog slučaja i

mi očekujemo njihov izveštaj", rekli su agenciji Beta u Ministarstvu za

rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Prema saznanjima N1, radnik star 58 godina turski je državljanin, a sa

teškim povredama prevezen je u bolnicu.

Na gradilištu projekta "Beograd na vodi", 14. septembra poginula su dva radnika kada su pala sa stambene

kule "Park vju" u izgradnji.

Sastanak premijerke Ana Brnabić sa šefom misije MMF-a

Džejmsom Rufom:

Strukturne reforme su za Srbiju prioritet u

narednoj godini

Strukturne reforme su za Srbiju prioritet u narednoj godini, ocenjeno je na sastanku premijerke Ana Brnabić

sa šefom misije MMF-a Džejmsom Rufom.

Razgovarali su o prvim rezultatima sprovođenja novog programa makroekonomskih i strukturnih reformi

podržanog Instrumentom za koordinaciju politike (The Policy Coordination Instrument).

Šef Misije MMF-a je na sastanku, kojem su prisustvovali i ministar

finansija Siniša Mali i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu

Branko Ružić, pohvalio makroekonomske rezultate Srbije.

Naročito je značajno povećanje nominalnog BDP-a i smanjenje učešće

javnog duga u BDP-u, istakao je Ruf i dodao da je odlična vest i to što

je revidirana stopa privrednog rasta za celu godinu sa 3,5 odsto na 4,2

odsto, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Dodaje se da je Ruf pohvalio Ministarstvo finansija koje je reformu Poreske uprave postavilo kao prioritet u

2019. godini.

Brnabićeva je istakla da su ove godine postignuti veoma dobri makroekonomski rezultati, te da je važno da

se trend ubrzanog rasta nastavi i u narednoj godini.

Premijerka je ocenila da je, u cilju ostvarivanja očekivanog rasta, važno da se više ulaže u javne investicije i

infrastrukturu, i nastavi sa stimulativnim merama za podsticaj razvoja inovacija u privredi.

Pašalić: Neko mora da kontroliše i sudstvo

Od kada postoji institucija zaštitnika građana u Srbiiji, 10 odsto svih pritužbi odnosi se na rad sudova,

izjavio je ombudsman Zoran Pašalić i dodao da se građani ne žale na presude, već na dužinu trajanja

postupka, zloupotrebu procesnih radnji i neizvršenje sudskih odluka.

- Moj posao je da brinem o pravima građana i zato sam

predložio da se ovlašćenja zastitnika građana prošire na

mogućnost da on kontroliše sud u ove tri oblasti, ne mešajući se,

naravno, u pojedinačne sudske odluke. Međutim, svi su na to

rekli da zaštitnik pokušava da naruši nezavisnost sudstva. U

svim zemljama bivše Jugoslavije najmanje ingerencije nad

kontrolom sudova ima ombudsman u Srbiji - rekao je Pašalić u

intervjuu za današnje "Večernje novosti".

On kaže da, kada se govori o ustavnim amandmanima,

uglavnom se priča o nezavisnosti sudstva i stavu Venecijanske komisije, a niko ne govori o građanima i

zaštiti njihovih prava.

- Ideja nam je da budući zakon o zaštitniku građana predvidi da, ukoliko se neko požali na dužinu trajanja

postupka, zloupotrebu procesnih radnji, ili neizvršavanje presuda, ombudsman može da zatraži objašnjenje i

da preporukom naloži da propusti budu otklonjeni - dodaje Pašalić.

Na pitanje u kojoj meri su osnovane primedbe sudija i tužilaca na ustavne amandmane, on odgovara:

"U razmatranju nezavisnosti suda prema politici zanemarili smo unutrašnju nezavisnost, odnosno slobodu

sudije da prema svom sudijskom uverenju presuđuje. Nezavisnost nije samo od zakonodavne i izvršne vlasti,

već i od bilo kojeg spoljnog uticaja - od medija, pojedinaca ili interesnih grupa. Uslov samostalnosti i

nezavisnosti sudstva je i karakter sudije, čvrstina da se odupre svakom iskušenju kada donosi odluku".

POTVRĐENO ZA BLIC BIZNIS Kompanija

"FIJAT" definitivno OSTAJE u Srbiji

"Fijat" definitivno ostaje u Srbiji i nastavlja proizvodnju automobila u kragujevačkoj fabrici, saznaje "Blic

biznis" u Vladi Srbije.

Iako je ugovor o saradnji države Srbije i italijanskog investitora, potpisan pre 10 godina, nedavno istekao, u

Nemanjinoj 11 izričito tvrde da "Fijat" ne planira da se seli iz Srbije.

Naime, pojedini mediji nedavno su objavili da je ugovor istekao 29. septembra, a da novi još nije sklopljen.

Do sada nije bilo komentara iz italijanske fabrike, a poznato je samo to da su čelnici "Fijata" polovinom

septembra boravili u Srbiji.

Kragujevačku fabriku tada su obišli Alfredo Leđero, šef svih direktora

proizvodnje fabrika u Evropi, i generalna direktorka kompanije "Fijat

Automobili Srbija" Silvija Verneti. Prema navodima pojedinih medija,

povod za njihov dolazak bila je priprema novog ugovora.

Već se zna novi model za Srbiju

Zanimljivo je i da su italijanski mediji za vreme boravka čelnika

"Fijata" u Srbiji objavili da je u planu da se u Srbiji pravi novi model automobila. Kako su istakli, izvesno je

da "Fijat" uvodi u proizvodnju dva nova SUV modela, jedan manji i jedan veći, kao i automobil koji bi

nasledio "grande punta", kome ističe rok, pošto je u prodaji već 13 godina.

- Odluka menadžmenta iz Torina je da u Kragujevcu pravi novi model, jedan od buduća tri torinska aduta -

pisalo je u italijanskoj štampi.

Pojedini mediji u Srbiji spekulisali su i da se na novom ugovoru između Srbije i "Fijata" uveliko radi i da će

uskoro biti obelodanjen. Kako su naveli, Vlada Srbije je spremna da u skladu sa vlasničkim udelom

pomogne nastavku razvoja ove fabrike, čak i u proizvodnji novog modela, koji bi sa montažnih traka trebalo

da siđe u drugoj polovini 2019. godine. Takođe, pominjao se i plan zapošljavanja nekoliko stotina novih

radnika sledeće godine.

Kapacitet 330.000 automobila

Podsetimo da je proizvodnja novog modela "500L" u pogonima u Kragujevcu rezultat strateškog ugovora o

zajedničkom ulaganju "Fijata" i Vlade Srbije u kragujevačku fabriku "Zastava automobili" 2008. godine.

Prema ugovoru, italijanski "Fijat" je vlasnik 67 procenata fabrike automobila u Kragujevcu, a država Srbija

preostalih 33 odsto.

"Fijat" se obavezao da neće smanjiti poslove i da će maksimalni proizvodni kapacitet biti 330.000

automobila.

Fabrika u Kragujevcu je u potpunosti obnovljena i modernizovana, i ponovo je otvorena u aprilu 2012.

godine kao jedna od najsavremenijih evropskih fabrika automobila. Sredinom 2012. godine počela je

proizvodnja modela "500L".

Najveći srpski izvoznik

"Fijat" je godinama najveći srpski izvoznik, sa prometom od oko 1,5 milijardi evra u 2015, dok je u 2016.

vrednost izvoza iznosila 1,1 milijardu evra. Ovo je najveća strana industrijska investicija u Srbiji, i nadalje

najveći izvoznik zemlje.

"Fijat" trenutno ima otprilike 2.000 zaposlenih i blisko sarađuje sa 15 drugih kompanija i dobavljača

komponenti, a dnevno proizvodi oko 400 automobila.

Prodaju Budimke odlaže restitucija

Iako navodno ima 20 zainteresovanih kupaca za požešku fabriku za preradu voća Budimka, ni posle tri

godine od kada je najavljena privatizacija konačno rešenje se ne nazire, a problem su dva ili tri nerešena

zahteva za restituciju.

Pre dva meseca ministar poljoprivrede Branislav Nedimović

rekao je da „rešavamo Budimku“, a državni sekretar u istom

Ministarstvu Željko Radošević pre dva dana imao je sličnu,

samo dopunjenu verziju izjave u kojoj navodi da ima

dvadesetak zainteresovanih domaćih i stranih kupaca za ovu

fabriku, ali da je uprkos tome što je rešeno pitanje imovinsko

pravnih odnosa, ostalo još nekoliko otvorenih pitanja, „dva-

tri pitanja iz sektora restitucije“.

– Procenjena je vrednost tako da možemo očekivati u jako kratkom vremenskom roku javni oglas – istakao

je za RTS Radošević.

Da je restitucija problem Danasu je potvrdio i stečajni upravnik ove fabrike Đorđe Zečević.

– Nisu ispunjeni uslovi, zbog problema sa restitucijom. Krenulo je i biće rešeno, ali bez konkretnog datuma,

ne znamo kada će biti – rekao je Zečević.

On napominje da postoji procedura u vezi sa tim zahtevima za restituciju koji su tu poslednjih „pet ili šest

godina“, ali da očekuje da će sve biti rešeno.

Problemi sa restitucijom, ali i najava tendera u skorije vreme bili su tema o kojoj je Danas pisao još pre šest

meseci, tako da se od tada do danas nije mnogo toga pomaklo sa mrtve tačke. Međutim, Budimka je, o čemu

smo takođe pisali u nekoliko navrata u poslednje tri godine, imala i mnogo većih problema.

Budimku je 2008. privatizovala novosadska firma Pankomerc, u vlasništvu poznatog biznismena i bivšeg

hapšenog direktora Metals banke Ananija Pavićevića. Zbog lošeg poslovanja dve godine kasnije ta

privatizacija je raskinuta. Međutim, to nije sprečilo Pavićevića da se šest godina kasnije ponovo „uključi u

bitku“ za osvajanje Budimke i to tako što mu je kao najvećem poveriocu država poverila da napravi plan

reorganizacije.

U međuvremenu, Pavićević je u saradnji sa firmom Stevović and Partners pokušao da napravi ugovor i

proda fabriku Kinezima u junu 2016, međutim, pokušaj je propao zahvaljujući „sabotaži“ bivšeg ministra

privrede Željka Sertića. Pankomerc i Stevović and Partners su, naime, hteli da prodaju kineskom investitoru

fabriku ne pomenuvši mu, pritom, da se ona nalazi u stečaju. Pavićevićev „plan spasa“ fabrike koja postoji

od 1947. nije uspeo, tako je Budimka otišla u bankrot krajem prošle godine. Šta će, međutim, biti sa ovom

fabrikom koja propada čekajući nove vlasnike u kraju u kom bi i te kako mogla da se iskoristi neizvesno je.

Od Agencije za restituciju nismo dobili odgovor koji su to zahtevi, koliko ih ima i kada će biti rešeni.

Penzioneri traže od države da vrati dugove u ratama

Udruženja najstarijih uputila pismo Vladi s predlogom za rešenje zahteva. Zahtevaju isplatu razlike u

primanjima za četiri godine. Ideja je da se u donese program po kojem bi bili obeštećeni svi penzioneri

PENZIJA je imovina, odnosno svojina svakog penzionera,

i u Ustavu piše da se njeno umanjenje mora vratiti po

tržišnoj vrednosti. Ovaj stav zastupa većina udruženja

penzionera i smatra da država mora da im isplati razliku u

penzionim čekovima koje su primali u poslednje četiri

godine zbog primene Zakona o privremenom umanjenju

penzija.

Savezi penzionera Vojvodine i Srbije već su uputili pismo

Vladi. Oni smatraju da nije dovoljno da se iznosi vrate, već mora i da se nadoknadi dug, jer je to pravo

stečeno na osnovu godina radnog staža i uplaćenih doprinosa.

- Svi u Srbiji imaju pravo da primaju onoliku penziju koliku su zaradili - smatra Milan Nenadić, predsednik

Saveza penzionera Vojvodine. - Predložili smo Vladi da donese poseban program i obešteti penzionere za

prethodne četiri godine, koliko nam je skidano od primanja. Predlažemo da država u nekom određenom

periodu obezbedi novac u skladu sa stanjem u državnoj kasi, uz određenu kamatu. U suprotnom bi sigurno

došlo do tužbi pred domaćim i međunarodnim sudovima.

Oni svoj stav obrazlažu kroz slučaj vojnih penzionera koji su zbog izbegavanja vanrednog usklađivanja

penzija za 11,07 odsto, pre nekoliko godina, dobili spor protiv države. Budžet je to koštalo oko 16 milijardi

dinara.

Mihajlo Radović, iz Udruženja sindikata penzionera, ističe da su se njihovi članovi odmah odlučili za tužbe.

- Opredelili smo se da podnesemo tužbe pred upravnim i osnovnim sudovima - kaže Radović. - Kakve god

odluke sud da donese, mi ćemo ih prihvatiti. Naš stav je da kada neko nekome uzme pare, onda mora i da

mu ih vrati.

Radović naglašava da veza između uplaćenih doprinosa i primanja mora da postoji i da ne može nijedna

vlada da raspolaže primanjima onako kako ona misli da je najbolje.

- Bežanje od sistema švajcarske formule ili bilo kakve druge predvidive za usklađivanje penzija, urušavanje

je PIO fonda - kaže on. - Ne može penzija da rešava pitanje socijale, odnosno onih koji imaju niže čekove,

jer za tu oblast postoji zakon o socijalnoj zaštiti i njime se treba rukovoditi.

POMOĆ

U SAVEZU penzionera Vojvodine smatraju da je uredba Vlade kojom se predlaže da se onima sa čekovima

nižim od 34.000 dinara povremeno isplati određena pomoć dobar predlog. Na taj način se ne ugrožava

penzioni sistem Srbije, a Vlada bi trebalo da proceni kada je to neophodno.

Danas potpisivanje kupoprodajnog ugovora za

PKB sa Al Dahrom

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović potpisaće danas u 11.00 časova ugovor o

prodaji Poljoprivredne korporacije Beograd AD sa predstavnicima kompanije Al Dahra doo Irig, saopštilo je

resorno ministarstvo.

Al Dahra doo Irig, podsetimo, dostavila je jedina ponudu za

privatizaciju Poljoprivredne korporacije Beograd, a

Ministarstvo privrede je, na predlog Komisije za sprovođenje

postupka, proglasilo Al Dahru kupcem 14. septembra.

Početna cena je naveli su tada, određena u iznosu od 50%

procenjene vrednosti predmeta prodaje na dan 31.12.2017.

godine, i iznosila je 104,55 mil EUR, dok je kompanija Al

Dahra ponudila 105,055 mil EUR.A

l Dahra u Srbiji posluje od 2014. kada su postali većinski

vlasnici 51% firme Rudnap agrar Vojina Lazarevića.

Već početkom 2015. Al Dahra international postala je jedini vlasnik plantaže u Irigu – Al Dahre Rudnap.

Inače, pretežna delatnost kompanije Al Dahra agriculture iz UAE je uzgoj muznih krava.