mario reljanovic i aleksandra k. petrovic sikanozno vrsenje prava diskriminacija i zlostavljanje na...

186 |

PRAVNI ZAPISI, God. II, br. 1 (2011) 2011 Pravni fakultet Univerziteta Union UDK 349.2:342.7]:340.13

PREGLEDNI NAUNI LANAK

Dr Mario Reljanovi* i Aleksandra K. Petrovi**

IKANOZNO VRENJE PRAVA,DISKRIMINACIJA I ZLOSTAVLJANJE NA RADU

ZAKONSKA REGULATIVA I PRAKSA

Apstrakt: Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o spreavanju zlostavljanja na radu predstavljaju novinu u pravnom sistemu Srbije. Pred sudovima je veliki zada-tak izgradnje adekvatne prakse primene ovih propisa, otuda je vano razgraniiti tri pojma koja su slina ali se nikako ne mogu poistovetiti, posebno kada je re o zatiti prava zaposlenog, odnosno radno angaovanog lica: ikanozno vrenje prava koje se upravo temelji na sudskoj praksi, diskriminacija na radu i zlostavljanje na radu. Ovo pitanje postaje jo vanije kada se ima u vidu da se jedan broj teoretiara ne trudi da ove institute razlikuje; usvajanje njihovih pojednostavljenih i pogrenih tumaenja u praktinoj primeni moglo bi da dovede do konfuzije i oteavanja po-loaja rtve diskriminacije ili zlostavljanja na radu, koja trai zatitu svojih prava pred sudom ili u drugom zakonom predvienom postupku.

Kljune rei: Diskriminacija na radu, zlostavljanje na radu, ikanozno vrenje prava, radni spor, krivini postupak, sudska praksa.

Uvod

Srpski (i prethodno jugoslovenski) pravni sistem dugo je bio li-en regulative koja bi sankcionisala diskriminaciono ponaanje. Najpre kroz parcijalna reenja, a onda i donoenjem opteg Zakona o zabrani diskriminacije,1 ovaj problem je donekle reen. Sledei savremena reenja i trendove, ubrzo potom je srpsko pravo obogaeno za jo jedan slian institut zlostavljanje na radu. I diskriminacija i zlostavljanje su naravno postojali i pre donoenja ovih zakonskih tekstova, kao i njihovo sankci-

* Istraiva saradnik Instituta za uporedno pravo i saradnik u nastavi Pravnog fakulte-ta Univerziteta Union

** Student doktorskih studija i saradnik na Pravnoj klinici za Radno pravo Pravnog fa-kulteta Univerziteta Union

1 Slubeni glasnik RS, br. 22/09.

| 187

M. Reljanovi, A. K. Petrovi, ikanozno vrenje prava, diskriminacija i zlostavljanje na radu

onisanje ono je, meutim, bilo ogranieno tumaenjem krivinoprav-nih odredaba, odnosno podvoenjem razliitih krivinih dela pod ovakvo nedozvoljeno ponaanje. Zlostavljanje je takoe bilo uvijeno u institut ikanoznog ponaanja, koji se decenijama razvija iskljuivo u sudskoj praksi, bez izriite zakonske potpore.

Od trenutka stupanja na snagu Zakona o zabrani diskriminacije i Za-kona o spreavanju zlostavljanja na radu,2 rtvama diskriminacije ili zlo-stavljanja na raspolaganju je pokretanje parninog postupka, i to na nain koji im moe obezbediti daleko kvalitetniju zatitu i prikladniju satisfakci-ju. Kroz parnicu rtve imaju paletu mogunosti za zadovoljenje zabranu sprovoenja neke radnje, izvrenje neke radnje, naknadu materijalne i ne-materijalne tete, konstatovanje postojanja diskriminacije i sl.3 Ovi reimi zatite se ipak razlikuju propustima zakonopisaca ili neijom namerom, zatita od zlostavljanja na radu je donekle drugaije, rekli bismo neefika-snije, postavljena.

U samoj prirodi, nainu ispoljavanja i posledicama diskriminacije na radu i zlostavljanja na radu postoje dodirne take, slinosti i isto-vetnosti. Re je ipak o razliitim pojavama, koje su razliito motivisa-ne, zakonski ureene posebnim propisima i protiv kojih se mora boriti na razliite naine. Stoga zabrinjava tendencija, koja je izmeu ostalog i navela autore da napiu ovaj tekst, njihovog potpunog poistoveivanja.4 Ovo poistoveivanje ide kako u pravcu jednostavnog izjednaavanja ovih pojmova, tako i u pravcu odreivanja diskriminacije kao sredstva izvrenja zlostavljanja. Iako takve konstrukcije (po pravilu postavljene bez ikakvih argumenata) mogu na prvi pogled delovati logino, dublja analiza pojmova diskriminacije (i diskriminacije na radu kao jednog od pojavnih oblika) i zlostavljanja na radu, jasno pokazuju da se radi o ra-zliitim institutima. S obzirom na to da se srpsko pravosue nalazi u uzbudljivoj ali i nezavidnoj poziciji stvaranja prakse primene propisa o diskriminaciji i zlostavljanju, smatramo da se mora ve na poetku uka-zati na ove bitne distinkcije, kako se dva pravna sistema zatite ne bi, sasvim pogreno, stopila u jedan.

2 Slubeni glasnik RS, br. 36/10.3 Videti: Vladimir Vodineli, Tube za zatitu od diskriminacije, u: Saa Gajin (ur.), An-

tidiskriminaciono pravo vodi, Beograd 2008, str. 3132; Ljubica Milutinovi, Gra-ansko-pravna zatita od diskriminacije, u: Zdravko Petrovi (ur.), Parnini i izvrni postupak, naknada tete i osiguranje, Budva/Beograd 2006, str. 104.

4 Videti npr.: Predrag Jovanovi, Normativni okviri mobinga, u: Aleksandar Petrovi (ur.), Radno i socijalno pravo, Socijalna prava i dostojanstvo na radu, broj 12 (2008), str. 4168; Borislav Radi, Mobing psihiko zlostavljanje ili poniavanje radnika, u: ibidem, str. 390412.

188 |

PRAVNI ZAPISI Godina II br. 1 (2011) str. 186196

1. Odnos ikanoznog vrenja prava izlostavljanja na raduVe smo istakli da su i pre donoenja Zakona o spreavanju zlostav-

ljanja na radu nai sudovi pruali zatitu od ovog oblika nedozvoljenog ponaanja, pre svega pozivajui se na odredbe o ikani, pa emo se na samom poetku baviti njihovim odnosom, slinostima i razlikama.

Kod zlostavljanja na radu, izvrilac zlostavljanja se u odnosima na radu ili u vezi sa radom rukovodi namerom da nakodi drugome i ta namera ko-enja je dominantan motiv njegovog vrenja prava. Iz ovakve formulacije zlostavljanja na radu lako moemo uoiti slinost sa pojmom ikane (ika-noznog vrenja prava), koje se u naoj sudskoj praksi veoma uspeno koristi dugi niz godina. Vrenje prava je ikanozno, predstavlja ikanu, ako se pra-vo vri samo da bi se drugome naudilo, nakodilo ili prvenstveno zato.5

Paralelno sa namerom koenja, koja se kao dominantan motiv vrenja prava javlja kod oba pojma, titular/izvrilac zlostavljanja moe da ostvaruje i neki drugi opravdan interes. Iako kod nas ne postoji nijedan propis koji izriito zabranjuje ikanu, ona je iroko zastupljena i van svake je sumnje.6

ikanozno vrenje prava, kao jedan od vidova zloupotrebe prava,7 znatno je iri pojam od pojma zlostavljanja na radu jer obuhvata sve, a ne samo odnose na radu i povodom rada, kod kojih je prvenstvena namera titulara da drugome nakodi. Tako se pod ikanozno vrenje prava mogu podvesti i sve one situacije koje predstavljaju zlostavljanje, ali ipak nisu sankcionisane postojeim zakonom kod kojih, recimo, nije ispunjena zakonska pretpostavka o ponavljanju radnje zlostavljanja ili kada se kao rtva javlja lice koje trai zaposlenje ili pripadnik Vojske Srbije.

U teoriji, posledica koja nastupa kod ovih oblika nedozvoljenog po-naanje ne mora nuno da bude teta (materijalna ili nematerijalna), ve i razliiti oblici smetanja drugoga kao to su uznemiravanje, stvaranje ne-prijateljskog okruenja, iritiranje itd. Iz ovoga proizlazi da teite nije na teti (kao kod delikta), ve na motivu koji je maliciozan, jer titular svoje pravo vri sa pretenom namerom ugroavanja druge strane. Isto tako, postojanje ikane nije uslovljeno nastupanjem nepovoljne posledice, ve je

5 Vladimir V. Vodineli, Takozvana zloupotreba prava, Beograd 1997, str. 6.6 Kod nas zabrana zloupotrebe prava vai kao nepisano pravno naelo, poto je za va-

enje jednog pravnog naela potrebno i dovoljno da ideju izraenu kao opte pravilo sposobno za konkretizovanje prihvati bar jedan od meritornih uesnika pravnog i-vota zakonodavac, pravna praksa ili pravna nauka. A svi ti elementi su se stekli. Op. cit., str. 111.

7 Istorijski i uporednopravno gledano postoji bar osam vidova zloupotrebe prava: ika-nozno, beskorisno, nesrazmerno, protivciljno, neprimereno, protivreno, nemoralno i nepravino vrenje prava.

| 189


dovoljna realna opasnost da e ona nastupiti ukoliko se titularu omogui da nastavi sa vrenjem prava. Ovakva formulacija ikane je u praksi (kod radnih sporova) gotovo neprimenjiva jer sud nee reagovati ukoliko nije dolo do nastupanja nepovoljne posledice.

Slinu situaciju imamo i kod zlostavljanja, iako zakonodavac nigde nije izriito uslovio primenu zakona nastupanjem nepovoljne posledice. U teoriji bi mogli pretpostaviti da i realna opasnost od nastupanja zlo-stavljanja moe biti dovoljan razlog za pokretanje mehanizama zatite, ali su u praksi ovakve situacije teko zamislive zlostavljanje je samo po sebi veoma teko dokazivo, pa bi samim tim bilo jo tee ukoliko bi umesto nepovoljne posledice bila dovoljna samo realna opasnost.

Kod ikane, ali i kod zlostavljanja na radu, titular/izvrilac zlostav-ljanja svestan je da vrei pravo kodi drugome i vri ga upravo zato da bi drugome nakodio (dolus directus).8 Kako je ovde svest da se nakodi drugome praena i htenjem koenja drugome, postupanje sa eventual-nom namerom (dolus indirectus) ne bi se moglo smatrati ni ikanom, ni zlostavljanjem na radu.

Jedna od najuoljivijih razlika izmeu ikanoznog vrenja prava i zlo-stavljanja na radu ogleda se u zahtevu ovog drugog da se radnja zlostav-ljanja ponavlja. Ova odredba je ne samo nedovoljno precizna (u pogledu uestalosti ponavljanja i trajanja nedozvoljenog ponaanja)ve je i bez ika-kvog valjanog razloga ostavila van domaaja zakona jednokratnu radnju zlostavljanja koja ima trajne posledice.

Jo jedna bitna razlika koju uvodi novi zakon jeste prebacivanje tereta dokazivanja. Prema Zakonu o spreavanju zlostavljanja na radu, ako tuilac uini verovatnim da je zaposleni pretrpeo zlostavljanje, teret dokazivanja da odnosna radnja/e ne predstavlja zlostavljanje snosi poslodavac. ta znai uiniti verovatnim zakonodavac nije precizirao, pa emo odgovor na to pitanje potraiti u buduoj sudskoj praksi koja e ceniti izvedene dokaze.9

2. Nedoslednosti u zakonima i nunost razlikovanja zlostavljanja na raduod diskriminacijeDiskriminacija na radu je svoje mesto prvi put nala u Zakonu o radu

iz 2005. godine.10 Dugo su lanovi 1821. ovog zakona predstavljali je-dini izvor pojanjenja ta diskriminacija na radu jeste. Situacija se pro-

8 Vladimir V. Vodineli, Takozvana zloupotreba prava, Nomos, Beograd 1997, str. 6.9 Videti miljenje Zorana Ivoevia, Zakon o spreavanju zlostavljanja na radu, Pravni

zapisi, broj 2/2010, str. 459.10 Slubeni glasnik RS, br. 24/05 i 61/05.

190 |


menila donoenjem Zakona o zabrani diskriminacije, kada je lanom 16. zabranjena ali i pojanjena diskriminacija pri zapoljavanju, na radu ili povodom rada, kao naruavanje jednakih mogunosti za zasnivanje rad-nog odnosa ili uivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao to su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u slubi, na struno usavravanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravine i zadovoljavajue uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zatitu od nezaposlenosti (stav 1). Zatita od diskriminacije je proirena na svako lice koje na neki nain uestvuje u radu, bez obzira na pravni modalitet reavanja njegovog radnopravnog statusa.

Ova reenja imaju dalekosene posledice. Najpre, reim ustanovljen Zakonom o radu sada se ini sasvim nepotrebnim. Ovo je posebno evi-dentno ako se pogledaju definicije diskriminacije iz oba zakonska teksta, koje su najblae reeno veoma sline. Primena posebnog reima zatite lica koja uestvuju u radu daleko je efikasnija, ali se i primenom Zakona o radu, uz istovremenu primenu i komplementarnih odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, dolazi do istog ishoda. Kada je, meutim, re o licima koja su radno angaovana po drugom osnovu a nisu u radnom od-nosu, na njih se do sada Zakon o radu nije mogao primeniti i samim tim ona nisu imala zatitu od diskriminatornog ponaanja prilikom angaova-nja, na radu i u vezi sa radom.11

Diskriminacija postoji, prema Zakonu o zabrani diskriminacije, kada se javi svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno proputanje (iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe kao i na lanove njihovih porodica, ili njima bli-ska lica, na otvoren ili prikriven nain, a koji se zasniva na rasi, boji koe, precima, dravljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etnikom poreklu, jezi-ku, verskim ili politikim ubeenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, roenju, genetskim osobenostima, zdravstve-nom stanju, invaliditetu, branom i porodinom statusu, osuivanosti, sta-rosnom dobu, izgledu, lanstvu u politikim, sindikalnim i drugim organi-zacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim linim svojstvima (lan 2. stav 1. taka 1). Licem se u ovom zakonu smatra svako ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom bez obzira na dravljanstvo, kao i svako pravno lice koje je registrovano, odno-sno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije.12

11 Zakon o radu u lanovima koji se odnose na zabranu diskriminacije upotrebljava termin zaposleni, koji oznaava, prema lanu 5. istog zakona fiziko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.

12 lan 2. stav 1. taka 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

| 191


ini se da je zakonodavac jasno definisao osnovne pojmove koji odreuju sadrinu diskriminacije (na radu) i zlostavljanja na radu. Njihov odnos, meutim, nije jasno odreen i predstavlja jo jedan izvor nedou-mica kada se dogodi situacija da se moe (mora) izabrati da li je dolo do diskriminacije ili zlostavljanja u pojedinanom sluaju. Naime, lanovi 18, 19. i 21. Zakona o radu jasno su kao diskriminaciju oznaili indirektnu i direktnu diskriminaciju, kao i uznemiravanje i seksualno uznemirava-nje. Zakon o zabrani diskriminacije ostaje na istom pravcu, pa kao oblik diskriminacije u lanu 12. izriito predvia i uznemiravanje (seksualno uznemiravanje se ne pominje, ali se podrazumeva budui da je ono jedan oblik podvrsta uznemiravanja). Problem, meutim, nastaje donoenjem Zakona o spreavanju zlostavljanja na radu. Ovaj zakon ne sadri svoju definiciju uznemiravanja, ali jednostavno upuuje u lanu 3. na Zakon o radu: Odredbe ovog zakona primenjuju se i na sluajeve seksualnog uznemiravanja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad. Pri tom nema ni pomena obinog uznemiravanja.

Kako se postaviti prema uznemiravanju? Ako se logiki analiziraju citirane odredbe, moe se staviti znak jednakosti izmeu uznemiravanja i diskriminacije, ali i izmeu uznemiravanja i zlostavljanja na radu. Da li to znai da je re o istim pojavama koje se razliito nazivaju? Naravno da ne, jer se analizom sadrine njihovih definicija mogu uoiti znaajne razlike. Na prvi pogled, re je o grubom previdu zakonodavca, kojem je bilo lake da uputi na drugi akt nego da se u potpunosti odredi prema sadrini pojma uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja. Sigurno da je u nekom delu re i o tome, meutim, ini se da dublja analiza daje sa-svim dovoljno razloga za poistoveivanje ovih pojmova u praksi. Oni naravno nee predstavljati isti pravni institut, ali je sasvim mogue njihov odnos ustanoviti tako da sa jedne strane imamo nedvosmislene sluajeve zlostavljanja na radu, sa druge iste takve sluajeve diskriminacije na radu, a da se uznemiravanje i seksualno uznemiravanje nau u sredinjem delu u zavisnosti od situacije, okolnosti i motiva izvrenja, oni e se smatrati diskriminacijom ili zlostavljanjem. Ako se pogleda definicija uznemirava-nja iz Zakona o zabrani diskriminacije, moe se uoiti bitna karakteristika koja ovo ponaanje jasno razdvaja od zlostavljanja na radu: Zabranjeno je uznemiravanje i poniavajue postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog linog svojstva, a naroito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, poniavajue i uvred-ljivo okruenje.13 Dakle, osnov za vrenje diskriminacije, inicijator neza-konitog ponaanja jeste lino svojstvo rtve diskriminacije. Ovog uslova kod zlostavljanja na radu, sasvim pravilno, nema: Zlostavljanje, u smislu

13 lan 12. Zakona o zabrani diskriminacije (kurziv na).

192 |


ovog zakona, jeste svako aktivno ili pasivno ponaanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, linog i profesionalnog integri-teta, zdravlja, poloaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijatelj-sko, poniavajue ili uvredljivo okruenje, pogorava uslove rada ili do-vodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkae ugovor o radu ili drugi ugovor.14

Na osnovu reenog, postavlja se pitanje koje su to sve sutinske razlike izmeu diskriminacije na radu i zlostavljanja na radu?

Motiv je osnovna taka razlikovanja kod diskriminacije se osoba liava prava zato to poseduje odreene line karakteristike koje je opre-deljuju kao pripadnika jedne ire grupe; kod zlostavljanja na radu, osnov-ni pokreta nedozvoljenog postupanja jeste lini odnos prema rtvi (lju-bomora, ljutnja, netrpeljivost) koji ne potie od postojanja predrasuda prema grupi kojoj ona pripada, ili ista ekonomska dobit (tzv. strateki mobing). Diskriminacija se zasniva na kulturi, obrazovanju, politikom i/ili verskom opredeljenju, vaspitanju, usvojenim obrascima ponaanja i kao takva ima daleko ozbiljnije, vie sistematske korene u drutvu. Otuda se priroda ovih ponaanja, koja su po pravilu slina, ponekad ak i identi-na, sutinski razlikuje prema motivaciji. V. Dimitrijevi govori o diskrimi-naciji na sledei nain: Svi vidovi diskriminacije imaju jedan zajedniki imenitelj: svi se oni svode na to da se prema nekome ophodimo ovako ili onako, ne zbog onoga to on ili ona jeste, zbog njegovih ili njenih zaslu-ga ili prestupa, ve zbog njegove ili njene pripadnosti za koju se vezuju odreeni stereotipi.15 I ba u ovakvom odreenju pojma diskriminacije moe se videti sva razlika u pristupanju vrenju diskriminacije na radu, odnosno zlostavljanja na radu.

Uzmimo za primer seksualno uznemiravanje kao sivu zonu koja se moe smatrati i zlostavljanjem na radu i diskriminacijom. Da li je isto ako je maltretiranje koleginice od strane zaposlenog posledica odnosa prema enskom polu kao manje inteligentnom, nespretnom, neodgovornom i sl., ili je rezultat mrnje koja je posledica neuzvraene simpatije? Ne moe se rei da jeste. U prvom sluaju postoji sistemski poremeaj vrednosti koji nosi daleko veu drutvenu opasnost nego izolovani sluaj ljubomore i odbaenosti.

Ova naizgled teorijska razlika donosi i praktine posledice najpre, vea drutvena opasnost (recimo, rasistiko ponaanje praeno velianjem

14 lan 6. stav 1. Zakona o spreavanju zlostavljanja na radu. 15 Vojin Dimitrijevi, izlaganje na Konferenciji OEBS-a o rasizmu, ksenofobiji i diskri-

minaciji 5. septembra 2003. godine. Preuzeto iz: Vojin Dimitrijevi, Reindividualiza-cija kao lek protiv diskriminacije, Re 71(17)/2003, str. 9597.

| 193


nacizma) moe uzrokovati ne samo pokretanje parnice nego i podnoenje krivine prijave protiv poinioca; kod zlostavljanja na radu bie samo izu-zetno elemenata krivinog dela (npr. ako netrpeljivost prema zaposlenom preraste u fiziki obraun). Pored toga, ako se posmatra samo parnica, po-stoje situacije u kojima e se procesni poloaj rtve razlikovati u zavisnosti od toga da li je u pitanju diskriminacija ili zlostavljanje na radu npr. rtva diskriminacije moe da se obrati Povereniku za zatitu ravnopravnosti;16 kod diskriminacije na radu ne postoji prethodni postupak (mirenja) kod poslodavca;17 aktivna legitimacija je postavljena znatno ire u sluajevima diskriminacije nego to je to sluaj kod zlostavljanja na radu;18 sluajevi diskriminacije postoje i kada se razliito postupa prema lanovima po-rodice i/ili bliskim licima lica koje poseduje neko lino svojstvo19 kod zlostavljanja takvo reenje ne postoji niti ga moe biti, jer je priroda zlo-stavljanja takva da je agresija usmerena iskljuivo ka ispoljavanju negativ-nih oseanja prema licu kome se eli nauditi.20 Razlike su vidljive i kod dokazivanja (ne)postojanja nezakonitog ponaanja kod zlostavljanja na radu trai se ponavljanje radnje zlostavljanja;21 kod diskriminacije na radu (i diskriminacije uopte) ponavljanje nije uslov ona se moe izvriti i jednim nezakonitim postupanjem.22

Taka vezivanja diskriminacije na radu i zlostavljanja na radu jesu potencijalne posledice i jedno i drugo ponaanje moe dovesti do poni-avanja zaposlenog, njegove izolacije od ostatka kolektiva, psihike desta-bilizacije i sl. Neispravno je, meutim, zbog toga diskriminaciju smatrati nainom izvrenja zlostavljanja23 kao to je ve reeno, motivi za diskri-minatorsko postupanje su drugaiji i ukoliko oni postoje, konstituie se delo diskriminisanja; ukoliko ih nema, moe biti u pitanju zlostavljanje ili

16 lan 33. Zakona o zabrani diskriminacije.17 Prema lanu 38. Zakona o zabrani diskriminacije, mogu je postupak mirenja pri

kancelariji Poverenika za zatitu ravnopravnosti.18 lan 46. Zakona o zabrani diskriminacije i lan 29. Zakona o spreavanju zlostavlja-

nja na radu.19 lan 2. stav 1. taka 1. Zakona o zabrani diskriminacije. 20 Mora se konstatovati da je ovo razlikovanje naalost posledica nekvalitetnih reenja u

Zakonu o spreavanju zlostavljanja na radu, pre nego razliite prirode ovih instituta. Ovo, meutim, ne umanjuje znaaj razlikovanja, naprotiv u zavisnosti od kvalifika-cije nekog dogaaja kao diskriminacije ili zlostavljanja na radu, rtva e biti u prilici da sagleda i iskoristi razliite mogunosti zatite svojih prava.

21 lan 6. Zakona o spreavanju zlostavljanja na radu.22 Specifinost tzv. indirektne diskriminacije je u tome to se moe izvriti i radnjama

koje nisu nezakonite donoenjem i primenom propisa koji je zakonit i zasnovan na naelima jednakosti i zabrane diskriminacije, a koji moe proizvesti diskriminatorske posledice (videti lan 7. Zakona o zabrani diskriminacije).

23 Videti: Z. Ivoevi, op. cit., str. 458.

194 |


neki drugi oblik krenja prava zaposlenog. Uporednopravno gledano, po-istoveivanje diskriminacije i zlostavljanja na radu (mobinga) ne postoji, niti se ustanovljavaju posebne relacije izmeu ova dva instituta. Direktive Evropske unije koje se bave diskriminacijom na radu, takoe ne dovode u vezu mobing i diskriminaciju.24 vedska, kao prva drava u Evropi koja je uvela posebne propise kojima se zabranjuje mobing, ne poznaje diskri-minaciju kao oblik zlostavljanja; slino je i u Francuskoj, kao i u drugim dravama u kojima su doneti posebni zakoni o mobingu.25

U srpskom pravu, ovo razlikovanje je pre svega vano budui da se na zatitu od diskriminacije (na radu) i zatitu od zlostavljanja na radu primenjuju razliiti zakoni, a samim tim i razliiti pravni sistemi zatite u okviru radnog spora ili eventualnog krivinog postupka. U tom smislu se ak moe rei da je celishodnije posmatrati zlostavljanje na radu kao oblik diskriminacije kad god je to teorijski mogue (odnosno, kada po-stoji neko lino svojstvo koje je moglo biti uzrok nedozvoljenog ponaa-nja) s obzirom na injenicu da je sistem zatite od diskriminacije daleko kvalitetnije uraen nego sistem zatite od zlostavljanja na radu.26 Drugi pristup koji se javlja jeste teza da su diskriminacija i mobing ista pojava jer oba vuku korene iz prava na dostojanstvo linosti ako bi se ta zajed-nika taka uzela kao jedina relevantna, mogli bismo poistovetiti veliki

24 Council Directive 2000/43/EC of 29 June 2000 implementing the principle of equal treatment between persons irrespective of racial or ethnic origin, OJ L180/22;Council Directive 2000/78/EC of 27 November 2000 establishing a general framework for equal treatment in employment and occupation, OJ L303/16; i Directive 2006/54/EC of the European Parliament and of the Council of 5 July 2006 on the implementation of the principle of equal opportunities and equal treatment of men and women in matters of employment and occupation, OJ L204/23. Ovi akti sadre odredbe o uzne-miravanju kao obliku diskriminacije, i to na isti nain kako je to kasnije preuzeto u Zakonu o zabrani diskriminacije.

25 B. Radi u svojoj uporednoj analizi pogreno navodi da je u Nemakoj prisutna pret-postavka da je diskriminacija jedan od oblika mobinga. Do ovog zakljuka dolazi zbog nepravilnog prevoenja akata u kojima se termin uznemiravanje poistoveuje sa diskriminacijom, iako uznemiravanje, u zavisnosti od motiva zbog kojih je poi-njeno, moe biti okarakterisano i kao zlostavljanje na radu i kao diskriminacija (na radu), kao to je ve objanjeno u tekstu.

26 Ideja o podvoenju razliitih oblika zlostavljanja pod krenje ljudskih prava i dis-kriminaciju naroito je bila aktuelna pre nego to je donet Zakon o spreavanju zlo-stavljanja na radu, kada je bilo potrebno popuniti oiglednu prazninu koja je posto-jala u zakonodavstvu nasuprot velikom broju sluajeva zlostavljanja na radu koji su se u praksi pojavljivali. Sa druge strane, Krivini zakonik (Slubeni glasnik RS, br. 85/05, 72/09, 11/09) kod inkriminisanja teeg oblika krivinog dela Zlostavljanje i muenje iz lana 137. predvia da e zlostavljanje iz diskriminacionih pobuda biti tretirano kao tei oblik zlostavljanja. Iako moe uneti dodatnu zabunu, treba naglasiti da je ovde re o krivinopravnom pojmu zlostavljanja, koje se mora razgraniiti od zlostavljanja na radu.

| 195


broj ljudskih prava koja su nastala kao posledica optepriznatog prava na dostojanstvo.27

3. Kako pomiriti teoriju i praksu u cilju pravilnog sprovoenja zakona?

Donoenje Zakona o spreavanju zlostavljanja na radu predstavlja krupan iskorak u reavanju problema zlostavljanja na radu, kao i jasnijeg definisanja pojma i njegovog razdvajanja od drugih, slinih pojava, kao to je pre svega diskriminacija na radu.

Diskriminacija na radu se mora razlikovati od zlostavljanja na radu. Podvoenje diskriminacije pod zlostavljanje ne samo to bi bilo nepravil-no (i jedinstveno, gledajui uporednu praksu) ve i dovodi do konflikta primene reima koji su ustanovljeni razliitim zakonima. Ovakvo rezo-novanje (ili jo gore, ignorisanje Zakona o zabrani diskriminacije kada su u pitanju sluajevi diskriminacije pri zapoljavanju, na radu ili u vezi sa radom) moe samo dovesti u jo nepovoljniji poloaj rtvu diskrimi-nacije, ali i sud koji bi u tom sluaju morao da mea odredbe Zako-na o zabrani diskriminacije i Zakona o spreavanju zlostavljanja na radu. Otuda je jedan od prvih koraka utvrivanje da li je neki postupak diskri-minacija na radu ili zlostavljanje na radu, da bi shodno odgovoru na to pitanje usledila primena odgovarajuih propisa. Uznemiravajue je, stoga, to sudovi ne reaguju na tube u kojima tuioci tvrde da su istovremeno rtve zlostavljanja na radu i diskriminacije na radu, to se deava u praksi nakon donoenja Zakona o spreavanju zlostavljanja na radu. U takvim sluajevima se po pravilu radi o zlostavljanju na radu i ne postoje nikakvi

27 P. Jovanovi npr. poistoveuje mobing i diskriminaciju, tanije izjednaavajui mo-bing sa viktimizacijom posmatra ga kao vrstu diskriminacije. Izvor na koji se autor poziva potie iz Engleske, iz 1979. godine (Jeremy McMullen, Rights at Work); u tom naunom tekstu kao vrste diskriminacije pominju se direktna i indirektna diskrimi-nacija, viktimizacija i segregacija (Predrag Jovanovi, op. cit., str. 45). Da bi pojasnio upotrebu pojma viktimizacije, Jovanovi se slui Uredbom o viktimizaciji vedske iz 1993. godine, koja poistoveuje pojmove viktimizacija i mobing. Ovde je oi-gledno re o nesrenoj zameni termina, jer u antidiskriminacionom pravu (i tekstuMcMullena) viktimizacija ima sasvim drugo znaenje, a upotreba pojma viktimiza-cija u meuvremenu je i u vedskoj zamenjena opteprihvaenim terminom mo-bing. McMullen nikako nije imao na umu zlostavljanje na radu kao oblik viktimiza-cije, to sledi i iz same definicije viktimizacije iz citiranog dela koju Jovanovi prilae, a koja nikako ne odgovara pojmu zlostavljanja ve izuzetno podsea na definiciju diskriminacije. Cela konstrukcija koju Jovanovi daje u korist izjednaavanja ovih pojmova zasnovana je na nerazumevanju upotrebe ovih termina u razliitim pravnim sistemima, u razliitim fazama razvoja antidiskriminacionog i antimobing prava.

196 |


elementi ili okolnosti koji bi ukazivali na izvrenu diskriminaciju. Uko-liko se ovakva praksa needukovanosti svih uesnika u postupku nastavi, postoji naalost velika mogunost da se doe do utemeljenja trajnije po-grene prakse, ime bi Srbija postala jedina drava na svetu u kojoj su ovi pravni instituti izjednaeni iako ih, izmeu ostalog, razgraniavaju poseb-ni pravni reimi.

MISUSE OF RIGHTS, DISCRIMINATION AND MOBBING LEGAL FRAMEWORK AND PRACTICE

Mario Reljanovi and Aleksandra K. Petrovi

SUMMARY

Law on Prohibition of Discrimination and Law on Prevention of Mobbing are newly adopted in Serbian legal system. They have set out challenge on Serbian courts on how to fully implement them, thus it is very important to separate three similar but yet different legal terms, that especially differ when it comes to protection of employees rights: misuse of rights, which is based not on legal provisions but on case-law; employ-ment discrimination; and mobbing. This task becomes even more impor-tant bearing in mind that some theoreticians do not make efforts to make clear distinction between them; wide adoption of their simplified and wrongful interpretations of legal provisions could create both confusion in courts and aggravation of discrimination or mobbing victims position, trying to protect his/hers rights in court or any other legal procedure.

mario reljanovic i aleksandra k. petrovic sikanozno vrsenje prava diskriminacija i zlostavljanje na...

Documents