ORGANIZACIJA RADAProf.dr. Milan Martinovi

ORGANIZACIJA POTIE OD LATINSKOG IZRAZA ORGANISATION SA ZNAENJEM: SPAJANJE POJEDINANIH DELOVA U CELINU, USTROJSTVO, ORGANIZOVANJE.

Organizacija je skup odnosa izmeu ljudi u obavljanju zajednikih poslova da bi se postigao cilj i ista se mora posmatrati u odreenim uslovima. Odreene uslove sainjavaju sredstva za rad, proizvodni (poslovni)odnosi i ostali uslovi sredine Organizaciona struktura definie vrlo usko, kao sistem rasporeda organizacionih jedinica i poslova ili kao sistem odnosa izmeu ljudi.. Organizaciona struktura se obino predstavlja u obliku eme.

PRVI RADOVI IZ OBLASTI ORGANIZACIJEVavilonski kralj Hamurabi (2123-2081. g.p.n.e.) nastojao da uvede planiranje i kontrolu izvrenja zadataka, minimalne nadnice, obraun trokova i obrazovanje kadrova. Grki vojskovo|a Ksenofan (IV vek p.n.e.) ostavio je jedan od najstarijih pisanih dokumenata sa podruja prouavanja organizacije. Tako se prvi put opisuje nain podele rada u radionici za proizvodnju obue i ukazuje na prednosti specijalizacije, ukoliko radnik obavlja samo odreene operacije (uvod u lananu proizvodnju). U periodu feudalizma retki su radovi iz oblasti organizacije (trgovina).

NAJVEE ZASLUGE ZA POSTAVLJANJE I DEFINISANJE OPTIH PRINCIPA ORGANIZACIJE IMA RENE DEKSCARTES (15961650.)

Pravilo racionalne jasnoe, prema kome ne treba nita unapred prihvatiti kao tano to nije jasno i dok se to, putem dokumentacije, sigurno ne utvrdi, Pravilo analize, zahteva da se svaki posmatrani problem prethodno raslani na onoliko elemenata koliko je to mogue i potrebno za dalje upoznavanje tih delova, Pravilo sinteze, sastoji se u sprovoenju sreivanja, na osnovu veza i uslovljenosti posmatranih elemenata, u cilju izvoenja zakljuaka u odnosu na prouavani problem, i Pravilo kontrole, uslovljava proveru rezultata prouavanja da bi se, u sklopu moguih izvro izbor optimalnog konanog reenja.

ORGANIZACIJA KAO NAUKA I NJEN RAZVOJ

Nagli razvoj nauke i tehnike postavio je problem interne organizacije preduzea i podizanje organizacionog nivoa funkcija u preduzeu. Sve vea mehanizacija i automatizacija proizvodnje omoguuju pojavu velikih preduzea sa ogromnom koncentracijom kapitala, sredstava za proizvodnju i radne snage. U novim uslovima kao prioritetni zadatak postavlja se koordinacija i sinhronizacija na desetine hiljada radnih operacija i na hiljade radnih mesta u cilju uspenog izvrenja sloenih zadataka u preduzeu. To zahteva i primenu novih metoda organizacije u poslovanju preduzea. Organizacija postaje nauka iji je zadatak da istrauje zakonitosti i utvruje optimalne principe i metode organizacije. U svom poetnom razvojnom periodu nauna organizacija se javlja u industrijski najrazvijenim zemljama (SAD, Francuska, Nemaka). Iz ovih zemalja potiu i prvi najpoznatiji predstavnici naune organizacije Henry Fayol, Frederic Taylor i Henri Ford.

KLASIFIKACIJA PRAVACA U RAZVOJU NAUKE O ORGANIZACIJI

Klasina teorija organizacije koja obuhvata sve one koncepcije koje prihvatajui nasleenu empirijsku organizacijsku strukturu stavljaju akcenat na formalnu stranu organizacije. Neoklasina teorija organizacije istie u prvi plan ovekovo ponaanje, psihosocioloki aspekt, vie kao protivteu obezliavanja kod preterivanja sa formalnom organizacijom i onim elementima koje takav pristup implicira. Moderna teorija organizacije odraava izrazito kompleksne savremene uslove i stavlja teite na problemsku stranu organizacije kroz modifikaciju, ali ne i negaciju formalne organizacije.

KLASINA TEORIJA ORGANIZACIJE

Polazi od formalne strane organizacije i tako utvruje sve ono to je bitno za njeno funkcionisanje i unapreenje. Pri tome se zanemaruju drugi, veoma znaajni aspekti organizacije. U stvari, ukupna panja je posveena samoj organizaciji, sa ciljem unapreenja organizacije proizvodnje, upravljanja i organizacije preduzea u celini, dok se radnici tretiraju samo kao izvrioci, koji su obavezni da to uspenije obavljaju svoje radne zadatke. To znai da su, na odreeni nain, zanemareni radnici, njihovi uslovi rada, njihove elje,potrebe i motivi, njihovo ponaanje i uloga u sklopu organizacije. Ovakav poloaj radnika omoguava ekonomska prinuda i administrativne mere, a posebno kontrola i autoritet rukovodioca u preduzeu.

HENRY FAYOL (1841-1925)

Henry Fayol, francuski rudarski inenjer, sintetizuje svoje dugogodinje iskustvo kao rukovodioca u svom radu Opta i industrijska administracija (Administration industrielle et gnrale 1916.g.), gde iznosi svoja vienja celovitog kompleksa upravljanja preduzeem. Fayol u svojim radovima polazi od srodnosti poslova koje deli u est funkcija: tehnike, komercijalne, finansijske, raunovodstvene i administrativne poslove i poslove obezbeenja. Prema Fayolu administracija predstavlja osnovnu i najvaniju funkciju preduzea koja treba da obezbedi koordinaciju i jedinstveno delovanje svih ostalih funkcija. Ujedno to su bila i prva istraivanja iz poslova menadmenta. Stoga administrativna funkcija sadri sledee elemente ili funkcije menadmenta: Planiranje, Organizacija, Komandovanje, Koordinacija, i Kontrola.

PO FAYOLU:Planiranje je pogled u budunost i pripremanje za budue dogaaje. Nekompletan je onaj menader koji planiranje zanemari. Organizacijom se obezbeuje sve to je potrebno za poslovanje preduzea (oprema, materijal, finansijska sredstva, radna snaga), a obuka iz menadmenta je kljuni deo organizacije. Komandovanje je nain na koji se ostvaruje organizovanje. Komandovanje predstavlja usmeravanje podreenih. Koordiniranjem se usklauju aktivnosti da bi se postigli uspeni rezultati. Kontrolom se postie da stvari teku onako kako je planirano.

FAYOL JE USTANOVIO ETRNAEST PRINCIPA ILI SMERNICA RUKOVOENJA I UPRAVLJANJA (MENADMENTA):

Podela posla, potreba za usavravanjem, Ovlaenja i odgovornosti, zvanini status rukovodioca (menadera) i njegova lina ovlaenja, Disciplina - strog, ali poten, Jedinstvenost komandovanja , jedan ef treba da daje nareenja, Jedinstven pravac, svi treba da tee istom cilju, Podreenost pojedinanih interesa optem interesu, potrebe grupe su na prvom mestu, Nagraivanje, rad treba poteno platiti, Centralizacija, stepen do kojeg su data ovlaenja, Hijerarhija, mora se odravati (u suprotnom moe nakoditi), Red, mesta za sve i sve na svom mestu, npr. sistematizacija radnih mesta, Jednakost, pravednost i ljubaznost kod rukovodioca (menadera) doprinose lojalnosti kod njihovog osoblja, Stalnost osoblja, sigurnost osoblja da nee ostati bez posla, Inicijativa, iznalaenje reenja i delovanje na osnovu ideja, jedno je od zadovoljstava kojima ovek najve tei. Neka ih podreeni sprovode. Esprit de corps, timski rad jaa organizaciju ili grupu. Principi se ne primenjuju strogo vese moraju prilagoavati konkretnoj situaciji u zavisnosti od promene nekih od elemenata.

FREDERIC TAYLOR (1856-1915)

Za Taylora se kae da je jedan od tvoraca naune organizacije, s obzirom na to da je prvi vrio sistematska istraivanja u ovoj oblasti i dokazao da se novim, racionalnim metodama moe u znatnoj meri poveati proizvodnja i produktivnost. Rezultati njegovog rada prerastaju u poseban sistem i dobijaju formu novog pravca u oblasti organizacije, pod nazivom tejlorizam. Prouavajui tehnoloki proces i pokrete radnika, Tejlor uvodi podelu rada i specijalizaciju radnika. Odvaja pripremu i kontrolu i oslobaa radnika sporednih poslova i obaveza koje nisu neposredno vezane za proizvodni rad. Pored toga, prouavao je i uslove rada od kojih takoe zavise radni rezultati. Tako je, na bazi velikog broja eksperimenata, doao do zakljuka da produktivnost rada zavisi od niza faktora, a ne samo od zalaganja radnika, kako je u poetku svojih istraivanja smatrao. Rezultate svojih istraivanja, principe i metode koje je primenjivao u proizvodnji, Tejlor je prikazao u svoja dva znaajna rada Rukovoenje pogonom (Shop managemet) i Principi naunog rukovo|enja (The principles of Scientific Management). Prvi rad je najpre podneo u vidu naunog referata Amerikom udruenju mainskih inenjera 1903.godine, a zatim je publikovan 1910.godine, dok je drugi rad objavljen 1911.godine.

TAYLOR NAVODI SLEDEE OSNOVNE PRINCIPE: prevaziena shvatanja i zastarele metode zameniti novim, savremenim - u skladu sa razvojem nauke, selekcija radnika na naunoj osnovi, a zatim njegova sistematska priprema i obuka, spajanje nauke i nauno odabranih radnika i podela rada izmeu radnika i rukovodilaca. Tejlor razrauje koncepciju takozvanog funkcionalnog sistema rukovoenja. Ovaj sistem zahteva specijalizaciju rukovodilaca, poput specijalizacije radnika u okviru funkcije izvrenja. Specijalizacija rukovodilaca sprovodi se po funkcijama, tako da ne postoje rukovodioci u klasinom smislu, ve funkcioneri za pojedine vrste poslova.

HENRY FORD (1863-1947)

Kao poznati ameriki industrijalac, Ford je imao prilike da u svojim fabrikama automobila praktino primeni nova i uspenija organizaciona reenja. On je prvi uveo sistem lanane proizvodnje na konvejeru, koji i danas predstavlja najsavreniji oblik organizacije procesa proizvodnje, jer, na bazi detaljne tehnike podele rada i specijalizacije radnika, omoguuje visok stepen produktivnosti rada i ekonominu proizvodnju. Uvoenjem sistema lanane proizvodnje, Ford ne propisuje pokrete i njihov redosled, kako je to inio Tejlor, ve preputa radniku da sam uskladi svoje pokrete prema individualnim mogunostima, ali zato strogo utvruje i sinhronizuje vreme potrebno za izvrenje svake radne operacije. Pri tome se smanjuje vreme provedeno van proizvodnje i obezbeuje racionalno korienje radnog vremena, Pored organizacije lanane proizvodnje, Ford je poznat po tome to se zalagao za primenu takvog sistema u rukovoenju, koji e omoguiti uspeno poslovanje sa minimalnim brojem rukovodilaca. Potcenjivao je ulogu rukovodilaca i smatrao da je za dobrog rukovodioca dovoljna sposobnost uspenog snalaenja u odreenoj situaciji.

NEOKLASINA TEORIJA ORGANIZACIJEOsnovne karakteristike neoklasi~ne teorije organizacije su: motivacija,

neformalna organizacija,komunikacija, i participacija. Po Maslowu :Fizioloke potrebe (potrebe za hranom i vodom),

Potrebe za sigurnou na poslu u porodici,Dru{tveno pripadanje (elja ljudi da pripadaju grupi koja }e imati uticaj u diskusijama o reorganizaciji preduzea), Potreba za potovanjem (samopotovanje, oseanje u realizaciji neeg od opte koristi, potreba za priznanjima i zahvalnost zbog dobro obavljenog posla), Potreba za samopotvrivanjem ovek mora biti ono to jeste", odnosno ovek radi ono to zaista eli.

MODERNA TEORIJA ORGANIZACIJEPorast obima poslovanja preduzea. Rastu}a sloenost manifestuje se kroz porast broja asortimana proizvoda, pojedini proizvodi po ugraenoj tehnologiji, znanju i radu predstavljaju izuzetno sloene tvorevine, strukturu velikih kompanija ine brojne jedinice koje pokrivaju raznovrsne poslovne aktivnosti, da bi kao vrhunac usledilo formiranje multinacionalnih kompanija, kao poseban izraz sloenosti u datim uslovima. Promene u svim oblastima kako unutar preduzea, tako i van njega, bitno karakteriu uslove poslovanja preduzea. Preduzee je sastavni deo okruenja, stalna interakcija sa ostalim preduzeima i institucijama, kao i optim drutvenim, politikim, ekonomskim, ekolokim i drugim iniocima nov je kvalitet savremenog okruenja bez obzira na ideoloke, politike i druge razlike; meusobni uticaj prelazi administrativno-teritorijalne, regionalne, pa ak i granice kontinenata.

MODERNA TEORIJA ORGANIZACIJESISTEMA

PROIZILAZI IZ

OPTE TEORIJE

Pod sistemom se podrazumeva skup (kompozicija) elemenata (delova) iji meusobni odnosi poivaju na odreenim zakonima ili principima (preduzee-sistem). Sistemski pristup naroito je izraen u razvoju novih oruja, kosmikih istraivanja, razvoju sloenih proizvoda gde je potrebno angaovanje strunjaka razliitih profila i nivoa, velika materijalna sredstva, u to kraem vremenu zbog konkurencije u meunarodnim razmerama ili u okviru nacionalnih granica.

TIMSKA ORGANIZACIJAProizvodnja je organizaciono-tehnoloki kompleks u okviru celovitog preduzea. U nizu komponenti koje sainjavaju celinu, proizvod se javlja kao elemenat u kome se prelamaju brojni uticaji na bazi:

usaglaavanja poslovno-proizvodnih mogunosti sa potrebama potroaa,usklaivanje tehniko-tehnolokih aspekata sa ekonomskim i usaglaavanje poslovnih interesa preduzea sa optim potrebama.

Faze kroz koje proizvod prolazi:planiranje (P), razvoj proizvoda (R), priprema proizvodnje (PP), proizvodnja (PR) i korienje proizvoda (K).

ema timske organizacije

Postoje: osnovni timovi, koordinacioni timovi i kompleksni timovi na nivou celine.

NA ELU TIMA JE KOORDINATOR - RUKOVODILAC CELINE.

PREDUZEA KAO

Svaka celovita grupa poslova koja ima svoje odreene granice, a time i determinisane odnose sa drugim delovima, zaokruava se u okviru osnovnog tima, odnosno najdalje na neposredno viem nivou koordinacije. Elementi poslovanja koji se proteu kroz sve delove objedinjavaju se u okviru posebnih timova ime se obezbeuje njihov integralni tretman i samim tim ispunjenje uloge koju u sklopu celine prevashodno imaju. Struktura timova konstituie se odozdo na gore polazei od date delatnosti i odgovarajuih potreba da se neki zajedniki elementi koordiniraju, sistematizuju na odgovaraju}em nivou uoptavanja. Na taj nain se dobija vienivovska struktura timova, ali sa neophodnim brojem nivoa koji proizilaze iz prirodne potrebe uoptavanja na bazi tri osnovne kategorije: sloenost poslova, vreme i prostor. Fleksibilan karakter timske organizacije omoguava primenu u razliitim uslovima po obimu i sloenosti poslovanja. Automatizacija operacija u proizvodnji i poslovanju omoguava jo puniju afirmaciju timske organizacije jer se timovi rastereuju repetitivnih operacija

OBLICI PREDUZEA

INOKOSNA PREDUZEA, PARTNERSKA I KORPORACIJE (AKCIONARSKA DRUTVA).

INOKOSNA (INDIVIDUALNA) PREDUZEA SU BILA TIPINA ZA KAPITALISTIKU PRIVREDU U RANIJIM FAZAMA NJENOG RAZVOJA. U POGLEDU OBIMA KAPITALA I BROJA RADNIKANEMA ZNAAJNIJU EKONOMSKU ULOGU U ODNOSU NA DINOVSKE MONOPOLISTIKE KOMPANIJE. INOKOSNO PREDUZEE JE U VLASNITVU KAPITALISTE - POJEDINCA, KOJI ISTOVREMENO ORGANIZUJE I OBAVLJA SVE POSLOVE. U TAKVOM PREDUZEU RADE I OSTALI LANOVI PORODICE, UZ MANJI BROJ RADNIKA. OVA PREDUZEA SE NAJEE JAVLJAJU U USLUNIM PRIVREDNIM DELATNOSTIMA, KAO TO SU PRODAVNICE IVOTNIH NAMIRNICA, RESTORANI, PEKARE, MESARE, RAZNE SERVISNE RADIONICE I SL.

PARTNERSKA PREDUZEA, ILI ORTAKA DRUTVA SU, PO PREDMETU POSLOVANJA I ORGANIZACIONO - TEHNIKIM KARAKTERISTIKAMA, SLINA INOKOSNIM PREDUZEIMA. ONA SU BROJANO SLABIJE ZASTUPLJENA, ALI, PO PRAVILU, RASPOLAU VEIMBROJEM STRUNJAKA I VEIM OBIMOM KAPITALA U ODNOSU NA INOKOSNA PREDUZEA, TAKO DA SE ESTO BAVE I VRENJEM INTELEKTUALNIH USLUGA.

PARTNERSKA PREDUZEA SE NAJEE JAVLJAJU KAO JAVNA TRGOVAKA I KOMANDITNA DRUTVA.

KOD JAVNIH

TRGOVAKIH DRUTAVA POSTOJE SAMO JAVNI PARTNERI

- ORTACI,

KOJI GARANTUJU

ITAVOM SVOJOM IMOVINOM ZA OBAVEZE PREDUZEA. JAVNI I TAJNI PARTNERI.

KOD KOMANDITNIH

DRUTAVA JAVLJAJU SE I

PRVI JEME ITAVOM

IMOVINOM ZA POSLOVE PREDUZEA, DOK DRUGI

-

KOMANDITORI SAMO ONOM IMOVINOM KOJU SU UNELI U PREDUZEE.

Korporacije ili akcionarska drutva su relativno malobrojna, ali ekonomski veoma mona, tako da predstavljaju najva`niji organizacioni oblik kapitalistike privrede. Od odluka koje donose velike korporacije u znatnoj meri zavisi i dravna i opta ekonomska politika. Akcije su hartije od vrednosti koje glase na jednake iznose. Vlasnici akcija su i suvlasnici akcionarskog drutva, a od broja akcija sa kojima raspolau zavisi i njihov uticaj u upravljanju i uee u raspodeli profita. Ostvareni profit se deli na fondove i na dividendu. Dividenda je deo profita koji dobijaju vlasnici akcija. Akcionarskim drutvom upravlja skuptina akcionara i savet direktora, koje biraju vlasnici akcija. Savet direktora zastupa akcionare u upravljanju i sprovoenju tekue poslovne politike u periodu izmeu dveju skuptina. Savet direktora bira svoje izvrne organe: predsednika, podpredsednike i druge funkcionere koji organizuju i odgovaraju za operativno poslovanje i podnose izvetaj o rezultatima rada savetu direktora. Nadlenosti i obaveze ovih organa, kao i njihovi meusobni odnosi su esto razliiti, jer se to posebno utvruje u okviru svake korporacije.

AKO SE KONTROLA PROIRI NA VEI BROJ KORPORACIJA STVARA SE HOLDING KOMPANIJA.Holding kompanija se nalazi na elu jedne organizacije koja raspolae kontrolnim paketom akcija jedne ili vie kompanija. Koncerni, karteli, trustovi i sindikati(monopolistike organizacije). Koncern je najei oblik monopolistuke organizacije, koji obuhvata preduzea raznih privrednih delatnosti. Poslovna politika koncerna ostvaruje se osnivanjem brojnih filijala i stvaranjem lanca preduzea koja su zavisna i, prvenstveno finansiranjem, kontrolisana. Kartel je, monopolistika interesna zajednica manjih preduzea koja zadravaju svoju samostalnost. Najpoznatiji su karteli cena, zatim karteli koji vre geografsku podelu trita i karteli kvota proizvodnjeTrust, kao monopolistika fuzija preduzea, ima ire mogunosti za voenje proizvodne politike i politike cena, na osnovu kompenzacije trokova izmeu pojedinih preduzea, preko jedinstvenog akumulacionog fonda. Sindikat je organizacija u kome preduzea zadravaju proizvodnu samostalnost, poslovi prometa obavljaju prekozajednokih organa. Stoga je za udruena preduzea u sindikat cilj podela trita, utvrivanje cena i ostalih uslova u vezi sa realizacijom proizvoda. Dravna preduzea,eleznica,PTT,Osiguranje.

ORGANIZACIJA PREDUZEAKadrovske resurse preduzea ine dve osnovne kategorije: menaderi (Vrhunski,srednji i menaderi prve linije)i izvrioci Izvrioci su svi ostali, koji se u preduzeu razvrstavaju na:

proizvodne radnike (po normi i ostale);radnike u pomonim slubama (odravanje, alatnica, unutranji transport i drugo); struno osoblje - razliitih strunih profila i stepena strunosti; administrativno osoblje (sekretarice, evidentiari, skladitari i drugo); pomono osoblje (odravanje istoe, obezbeenje i drugo). Prikazana klasifikacija omoguava uoavanje kategorija kadrova ije je obezbeenje kompleksno zbog: znaaja uloge u poslovno proizvodnom procesu, sofisticiranosti definisanih zahteva za odgovarajua radna mesta,

sloenosti metoda i tehnika proveravanja relevantnih svojstava kandidata.Ovo se odnosi prevashodno na: menadere i strunjake razliitog profila i stepena strunosti.

STRUKTURU PREDUZEAStrukturu preduzea ine svi kadrovi preduzea u kvantitativnom i kvalitativnom smislu. Podela preduze}a na etiri osnovne kategorije izvrilaca, na nekvalifikovane, polukvalifikovane, kvalifikovane i visokokvalifikovane radnike. Danas postoji prema zakonu osam stepena strunosti. Optimalna struktura predstavlja takvu brojanu i kvalifikacionu strukturu izvrilaca, koja najvie odgovara potrebama konkretnog preduzea. Problemi koji se javljaju u vezi sa organizacijom preduzea i obezbeenjem njegove optimalne strukture su: -procena poslova ili radnih mesta, -formiranje preduzea, -razvoj kadrova,

-uslovi radne sredine izatita na radu.

PROCENA POSLOVA ILI RADNIH MESTA Radno mesto se posmatra apstraktno, pod pretpostavkom da e na njemu raditi izvrilac prosenih radnih sposobnosti, koji e uz normalne uslove postii predviene rezultate. Sa stanovita organizacije procena omoguuje: -striktno definisanje poslova, -pravilan izbor kadrova i optimalnu kvalifikacionu strukturu preduzea, -pravilan raspored izvrilaca, -eliminisanje nepotrebnih poslova i smanjenje broja izvrilaca, -bolje odnose unutar preduzea i povoljnije uslove rada, -veu disciplinu i odgovornost i efikasniju kontrolu i -sagledavanje raznih organizacionih slabosti i propusta.

ANALITIKA METODA

Priprema procene,Popis i opis poslova, Analiza poslova i definisanje zahteva, zahtevi se utvruju na osnovu rezultata prethodne faze - popisa i opisa poslova, koji se koristi kao priprema za analizu poslova i definisanje zahteva. etiri osnovne grupe zahteva su: Znanje i sposobnost,( kolskog znanja, strunosti, spretnosti i sposobnosti rukovoenja). Odgovornost, za pravilno obavljanje poslova, za sredstva za rad, za rad i sigurnost drugih i za uspeh u poslovanju preduzea Napor, ( umnog napora, napora ula, telesnog napora i napora usled komuniciranja sa drugima). Uslovi radne sredine, zahtevi koji se odnose na: temperaturu, vlagu i kretanje vazduha, osvetljenje i blesak, tehnoloku temperaturu i zraenje, prljavtinu, prainu, gasove, buku, potrese, bakterije i viruse, povrede na radu i opasnost po ivot. Poslove, odnosno, radna mesta treba procenjivati na osnovu svih navedenih zahteva. U tu svrhu svaki zahtev je opisan zajedno sa merilima ije korienje omoguava analizu sloenosti rada.

SISTEMATIZACIJA POSLOVA I RADNIH ZADATAKASistematizacija poslova i radnih zadataka predstavlja pregled svih poslova i zadataka koje treba obaviti u okviru planiranog ukupnog zadatka. FORMIRANJE PREDUZEA-PLANIRANJE KADROVA Prilikom planiranja kadrova treba imati u vidu sledee momente: promene u proizvodnoj orjentaciji, kao rezultat izmenjenih trinih ili drugih uslova,

prodor kompjuterske tehnologije u industrijskoj proizvodnji i uslugama,predviene efekte na osnovu daljeg obrazovanja izvrilaca i napredovanja i interne premetaje izvrilaca. Sistematski izbor kadrova treba da obezbedi ravnoteu izmeu zahteva i kvalifikacija izvrilaca. Planom kadrova treba predvideti i izvore za obezbeenje potrebnih izvrilaca.

PROVERA SPOSOBNOSTI IZVRILACA

Za ocenjivanje izvrilaca koriste se uglavnom dve metode:lino ocenjivanje i testiranje. Lino ocenjivanje je klasini metod koji se i danas preteno primenjuje, a moe se sprovesti na direktan i indirektan nain. Direktno lino ocenjivanje svodi se na razgovor sa kandidatom, metod intervjua. Ocena se donosi na osnovu opteg utiska koji ostavlja kandidat - prema odgovorima, nainu izraavanja, optem izgledu i dranju, nainu ophoenja, nainu odevanja i sl. Strunjak koji vri ocenjivanje treba da ispunjava sledee uslove: da poznaje poslove na radnim mestima za koje se trae izvrioci, da shodno cilju ocenjivanja postavi plan i utvrdi postupak za razgovor sa kandidatom, da donosi objektivne ocene, bez uticaja linih predubeenja,

da raspolae izvesnim podacima o kandidatu, radi njihovog korienja pri postavljanju pitanja,da raspolae potrebnim linim osobinama za ocenjivanje, odgovarajui stepen inteligencije, brzina reagovanja, mo brzog zapaanja, da je dobar psiholog, da ima korektan stav u ophoenju itd.

TESTOcenjivanje putem neposrednog kontakta, moe se sprovesti i u odnosu na grupu izvrilaca odjednom.Indirektno lino ocenjivanje zasniva se na prethodnoj oceni koja je utvrena u vidu: radnih karakteristika i

diploma i kolskih svedoanstava.Testiranje kao metod ocenjivanja ima za cilj da na objektivniji - nauni nain, precizno utvrdi sposobnost kandidata prema zahtevima odreenih radnih mesta i time obezbedi pravilnu profesionalnu selekciju kadrova. Kao instrument za merenje psiho-fizikih sposobnosti i utvrivanja kvalifikacionog profila kandidata, slui test. Test je pripremljeni zadatak koji kandidat treba da izvri, za odreeno vreme i pod striktno odreenim uslovima. Test mora biti realno utvren. Test mora biti objektivan. Test mora biti postojan, Test mora biti ekonomian, to se ceni prema odnosu trokova testiranja i efekta koji se testiranjem ostvaruje.

ZASNIVANJE

RADNOG ODNOSA

Izabrani kandidat stupa u kontakt sa kadrovskom slubom radi zasnivanja radnog odnosa, odnosno sklapanja Ugovora o radu prema vaeem Zakonu o radnim odnosima. Ugovor o radu definie sva prava, dunosti i odgovornosti zaposlenih kao i preduzea. Postupak uvoenja u posao obuhvata: -opte informacije o preduzeu i -specifine informacije i uputstva u vezi konkretnog radnog mesta, poslova, kao i okruenja na iju saradnju je upuen izvrilac. Opte informacije o preduzeu treba da sadre:

istorijat,sadanje stanje i perspektive razvoja.Upoznavanje sa buduim radom i uslovima pod kojima treba da se ostvaruje, je posebno znaajan aspekt informisanja novozaposlenog, koji omoguuje bre i kvalitetnije ukljuivanje u rad.

POSTUPAK

UKLJUIVANJA U POSAO POKRIVA:

Informisanje o poslovima koje treba obavljati, kao i pravima i odgovornostima koji pripadaju izvriocu.Informisanje o ciljevima organizacione jedinice iji je lan, njegovo mesto i ulogu u ostvarivanju tih ciljeva , informacije o ciljevima njegove organizacione jedinice, te mesta i uloge u ostvarivanju ciljeva organizacione celine i ire preduzea. Upoznavanje sa lanovima radne grupe, kao linostima sa kojima e imati redovne neposredne poslovne kontakte (poeljno je ukljuiti i Direktora preduzea,. Predoavanje :svih pisanih uputstava za rad (procedura, postupaka, pravilnika, poslovnika i sl.),svih nosilaca informacije sa kojima e imati posla, kao i nain njihovog korienja, odnosno obrade,koje sve informacije i u kojim vremenskim rokovima treba da prima,najfrekventnijih i najznaajnijih poslovnih relacija u okviru i van preduzea.Upoznavanje sa uslovima rada (lokacija, oprema radnog mesta, mikroklimatski uslovi radne sredine, zatitne mere i mogue opasnosti i drugo).Upoznavanje sa mogunostima i uslovima korienja restorana, kluba, rekreacionih mogunosti i drugo. Upoznavanje sa mogunostima sindikalnog organizovanja. Upoznavanje sa prvom pomoi, ambulantnim i drugim mogunostima pruanja zdravstvenih usluga. Upoznavanje sa bezbednosnim merama i protivpoarnom zatitom.

RAZVOJ KADROVAOsnovni pravci razvoja kadrova su: permanentno obrazovanje i obuavanje i unapreenje. Sticanje novih znanja svakog pojedinca je imperativ dananjice. Razmatranje ove materije odvijae se u skladu sa dva postulata: da nema kolske institucije koja obuava za rad na odreenom radnom mestu; okonanjem bilo koga oblika redovnog kolovanja ne prestaje potreba za dalje sticanje znanja. Prikladan fond znanja, koji se obogauje u skladu sa novim saznanjima, je uslov da izvrilac moe da ispuni oekivanja u radu na radnom mestu.

PERMANENTNO

OBRAZOVANJE

Tehnologija obrazovnog procesa nalae, to se esto unapred spreava u nastavnim krugovima, utvrivanje: potreba za znanjima;

oblika transfera znanja;programa obrazovanja po pojedinim oblicima. Permanentno obrazovanje, kao i svako drugo, a ovo posebno u prvom koraku, je individualizovano. U sledeem koraku, racionalnosti radi, mogue je formirati grupe koje imaju istovetne potrebe.

OBUAVANJEPod obuavanjem se razume sticanje znanja i vetina sa potrebnim uvebavanjem, radi ispunjenja zahteva na radnom mestu koje neko lice treba da poseduje. Potreba za obuavanjem nastaje u sledeim sluajevima: kod prijema novog zaposlenog; kod izmena u nainu i uslovima rada; kod premetaja ili unapreenja. Program obuavanja je najee individualizovan, ali se ne iskljuuje mogunost deliminog, izuzetno, grupisanja korisnika odreenog programa. Izrada programa obuke poiva na utvrivanju: zahteva radnog mesta (opis poslova za radno mesto),

stanje relevantnih znanja izvrioca (dosije zaposlenog, posebno ispitivanje),sugestije nadlenog menadera.

ORGANIZACIJA OBRAZOVANJA KADROVA U PREDUZEUPrvi zadatak obrazovanja deli se u tri podjednako vana delimina zadatka:planiranje,izvrenje i kontrola. Podloga za planiranje jeste utvrivanje potrebe tj. utvrivanje nedostataka u obrazovanju na temelju uporeivanja stvarnog i potrebnog stanja. Identifikacija potreba se sprovodi tako to se najpre ustanovi stanje putem: sprovoenja direktnog ispitivanja stanja zaposlenih u pogledu relevantnih novih saznanja u odgovarajuoj oblasti nauke, struke,praenja korienja knjiga, asopisa, zatim mogunosti koje prua INTERNET, uvida u programe obrazovanja (seminari, kursevi, poslediplomske studije i dr.) koje je zaposleni uspeno pohaao. Potom se angauje tim kompetetnih strunjaka koji na bazi:

poznavanja dostignua u odgovaraju}im oblastima nauke, struke, uvida u stanje znanja zaposlenog, odreuje ime ga treba dopuniti i proiriti kod svakog zaposlenog.ipoznavanja prirode posla .

UNAPREENJE KADROVASnana poluga za lino radno angaovanje veine zaposlenih je perspektiva razvoja i napredovanje u okviru preduzea. Mogunosti za unapreenje u okviru preduzea nastaju u sluajevima:odlaska u penziju, izmena u organizacionoj strukturi,i naputanja preduzea. Sluajevi odlaska u penziju i izmene u organizacionoj strukturi spadaju u kategoriju predvidivih potreba, dok je naputanje preduzea u veini sluajeva nenadano i sa nedovoljno vremena za odgovarajue pripreme. Obezbeenje kandidata za upranjena radna mesta u svim pobrojanim sluajevima je mogue: iz okvira raspoloivih kadrova preduzea i van preduzea. Unapreenje kadrova iz preduzea stvara neku vrstu sigurnosti, za unapred obezbeeno napredovanje, to se ne mora pozitivno odraziti na njihovo zalaganje, ali moe. Odsustvo prakse unapreivanja sopstvenih kadrova, svakako destimulativno deluje u pogledu razvojne perspektive kadrova.

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADUFAKTORI,PRAVA,OBAVEZE I PREVENTIVNE MERERadnu sredinu sainjavaju svi uslovi u kojima ovek radi. Pod ovim uslovima podrazumevaju se svi elementi kao to su fiziki faktori (vazduh, osvetljenje, temperatura, itd.), kao i drugo sa ime ovek neposredno ili posredno dolazi u dodir, kao to su materijal, alati, maine, instalacije. To sve zajedno oblikuje uslove radne sredine. I , ba, zahvaljujui razliitosti svih tih elemenata, dolazi do razlike izmeu pojedinih radnih sredina. U nekoj sredini, na primer, u eljezari, gde je pretoplo i buno, nije toliko prijatno za oveka. Od uslova zavisi koliko e ovek biti izloen nezgodama i ugroen. To e se odraziti prvenstveno na njegovo zdravstveno stanje, a samim tim i na radne rezultate.

KARAKTERISTINI

UTICAJNI FAKTORI U RADNOJ OKOLINI

Prvu grupu takvih faktora sainjavaju fiziki faktori radne, i u izvesnom smislu, ivotne sredine. Tu spadaju: vazduh i mikroklima (temperatura, vlanost, strujanje vazduha), osvetljenje, buka i vibracije i

zraenja.U drugu grupu se svrstavaju faktori koji proizilaze iz rada maina, korienja alata i dejstva elektrine struje.

POSLEDICE DEJSTVA UTICAJNIH FAKTORA NA ZAPOSLENOGTrenutno ili trajno delovanje navedenih uticajnih faktora, zavisno od niza okolnosti meu koje prvenstveno treba ubrojati: jainu dejstva, otpornost organizma i

zatitne mere,uslovljava tetne posledice na oveka. Najrasprostranjenije posledice su: povrede i nesree na radu i profesionalne bolesti.

Povrede i nesree na radu Povrede i nesree na radu nastaju kada su ili ovek ili sredstvo u datim uslovima korienja trajno ili trenutno meusobno neprilagoeni.

POVREDE I NESREE NA RADU Povreda na radu je svaki oblik oteenja tela i zdravlja radnika nastao tokom obavljanja radnog zadatka. ire shvaeno, to su i oteenja nastala dok se izvrava taj zadatak, na putu za posao i sa posla, kao i za vreme slubenog putovanja. tetne posledice povreivanja na radu su velike. Vie ili manje trajna telesna i zdravstvena oteenja su neposredna posledica za oveka kao jedinku. Smanjena radna sposobnost i odsustvovanje sa posla odraavaju se kako na pojedinca, tako i na preduzeea a indirektno i na zajednicu u celini. Zbog toga je veoma znaajna borba protiv povreivanja na radu. Najefikasniji put borbe protiv povreivanja je otklanjanje uzroka povreda na radu. Smrt ili teko doivotno oteenje organizma oveka, spadaju takoe u kategoriju nesrea na radu.

PROFESIONALNE BOLESTIProfesionalnom boleu se smatra bolest za koju se dokae da je posledica delovanja tetnosti u procesu rada ili u radnoj okolini, odnosno bolest za koju je poznato da moe biti posledica delovanja tetnosti koja su u vezi sa procesom rada ili radnom okolinom,a intenzitet tetnosti i duina trajanja izloenosti toj tetnosti je u granicama za koju je poznato da uzrokuje oteenje zdravlja.Pojedini poslovi se obavljaju u tekim uslovima opasnim po zdravlje oveka. U radnom prostoru nastaju otrovni gasovi ili praina koji uslovljavaju trajna oteenja ovekovog organizma. Na primer, rad u livnicama metala obavezuje radnike da provode vreme u prostorijama gde se u veoj ili manjoj meri stvara silicijumska praina. Dugotrajnije udisanje vazduha zagaenog silicijumskom prainom uzrokuje oteenje, odnosno oboljenje disajnih organa, prvenstveno plua. Radnik dobija bolest silikozu. U profesionalne bolesti ubrajaju se pored silikoze, i tzv. kseonska bolest koja se javlja kod radnika u kseonima (specijalne komore za rad pod vodom), kao i trovanja izvesnim otrovima koji su sastavni deo odreenih hemijskih procesa u industriji.

Meutim, ima poslova ije obavljanje takoe oteuje ovekov organizam. Zavisno od otpornosti, vrstine i drugih svojstava organizma (kao i uslova ivota) do trajnih oboljenja moe, ali i ne mora da doe. Primer, pekarski radnici zbog udisanja sitnih estica brana dobijaju astmu (oboljenje disajnih organa praeno oteanim disanjem). U iru grupu profesionalnih bolesti spadaju: reumatina oboljenja, bronhitis, alergije, oboljenja kime, proirene vene i tome slino.

VAZDUHVazduh je neophodan uslov za ivot i rad oveka.Do nepovoljnog sastava i tetnog dejstva vazduha dolazi tek kada se u vazduhu nae nedozvoljena koliina raznih opasnih gasova i otrovnih materija, kao to je: ugljendioksid, ugljenmonoksid i drugi tetni gasovi i strane materije.

Razni tetni elementi u vazduhu radne prostorije negativno utiu direktno na radnika, izazivajui izvesna hronina oboljenja, malaksalost, zamor i opte pogoranje zdravlja radnika. Sve to dalje utie na smanjenje radnih sposobnosti i radnog efekta, odnosno na smanjenje produktivnosti rada. Prisustvo nedozvoljenog procenta tetnih gasova i otrovnih materija u vazduhu navodi na potrebu preduzimanja raznih organizacionih mera, u cilju obezbeenja normalnog sastava vazduha. U nekim prostorijama provetravanje i dovoenje sveeg vazduha moe se obezbediti i prirodnim putem - otvaranjem vrata i prozora. U radionicama gde to predstavlja ozbiljniji problem (usled karakteristika tehnolokog procesa, ili kada su prostorije ispod povrine zemlje) koriste se razni mehaniki ureaji za promenu vazduha i direktnu zatitu radnika (ventilatori, respiratori i sl.).

VAZDUHIzbor mehanikih sredstava za vetaku promenu vazduha zavisi od koncentracije tetnih sastojaka u vazduhu i od terenskih uslova. Cilj je obezbediti dovoljno sveeg vazduha u odnosu na jednog radnika. Smatra se da je za jednog radnika dovoljno 7 do 10 kubnih metara vazduha, s tim da se u toku svakog asa promeni 20 kubnih metara vazduha. Izuzetno je potrebno intenzivnije provetravanje, naroito kada je u pitanju vei procenat vlage u radnoj prostoriji. Najrasprostranjenije lino zatitno sredstvo koje se koristi je respirator ili maska. Respirator se primenjuje u sluajevima kada je dovoljno zatititi nos i usta kroz koje ulazi zagaeni vazduh, a maska kad postoje tetni uticaji na oi, kao na primer u sluaju radnih prostora zagaenih prainom.

MIKROKLIMAPod mikroklimom radne sredine podrazumeva se: temperatura vazduha,vlanost vazduha i strujanje vazduha. Optimalna temperatura radne sredine je ona koja najvie odgovara fiziolokim potrebama radnika, odnosno, koja najmanje odstupa od temperature ljudskog organizma. Ako je spoljna temperatura nia od temperature tela, organizam gubi vie toplote i pojaava proizvodnju toplote da bi se razlika nadoknadila. Ukoliko se to ne ostvari dolazi do drhtavice u miiima. Kada je temperatura sredine vea, suvine koliine toplote organizma troie se putem isparavanja i znojenja. Cilj primene organizacionih mera - usklaivanje temperature radne sredine sa temperaturom tela i to su: -Izdvajanje izvora toplotnih zraenja, odavanja vlage i strujanja vazduha kao najefikasnije zatitne mere je postavljanje izvora tetnog dejstva u potpuno zasebnu prostoriju, primer, pe za arenje odvojiti posebnim zidom, a pristup otvoru zatititi hladnom strujom vazduha,

MIKROKLIMA-Normalizovanje uslova uz pomo posebnog klima-ureaja koji odrava eljenu normalnu temparaturu, vlanost i brzinu strujanja vazduha. Jedan od takvih ureaja za pojedinane prostorije ugrauje se na prozor ili zid,

-Lina zatitna sredstva, u koje spadaju azbestna odela u sluaju visokih temperatura radne prostorije, kao i topla odela, bunde, u sluajevima rada na niskim temperaturama i-odgovarajue visokokalorine materije za niske temperature i razna bezalkoholna pia ili obina voda, u uslovima visokih temperatura.

VLANOST

VAZDUHA

Nepovoljni stepen vlanosti stvara uslove za poremeaje u organizmu i mogunost za laka oboljenja radnika. Na primer, visoki stepen vlanosti, uz povienu temperaturu, oteava znojenje i spreava proces oslobaanja suvine toplote i hlaenja tela, a vea vlanost, uz snienu temperaturu, smanjuje otpornost organizma i dovodi do raznih oboljenja (nazeb, grip, reumatina oboljenja i oboljenja od astme, naroito u tekstilnoj industriji). Nedovoljno vlage u vazduhu je takoe tetno za normalan rad ljudskog organizma. Sem direktnog uticaja na zdravlje i fiziku kondiciju radnika, dejstvo vlage odraava se i na efekat u radu. Gubici usled bolesti i smanjenje radne sposobnosti, dovode do odgovarajueg snienja produktivnosti rada. Na osnovu prouavanja utvreno je da oveijem organizmu najvie odgovara 70% relativne vlanosti vazduha u prostoru u kome ivi i radi. Izmena vazduha u prostoru gde ovek boravi je bitna da bi se ovek osveio, dostigao normalan sastav i vlanost, i da bi se smanjila koncentracija tetnih materija.

OSVETLJENJEU cilju obezbeenja povoljnog osvetljenja treba obratiti panju na:jainu,konstantnost i ujednaenost svetla. Jaina svetla u radnim prostorijama zavisi od vrste delatnosti i prirode posla na pojedinim radnim mestima. Jedinica za merenje jaine svetla je luks, a potrebno osvetljenje kree se izmeu 10 i 2000 luksa: za poslove bez posebnih zahteva u pogledu preciznosti 50 - 100 luksa, za poslove u radionicama i kancelarijama sa srednjim zahtevima u pogledu preciznosti 100 - 300 luksa,

za obavljanje preciznih i vrlo preciznih poslova 300 - 2000 luksa.Jaina svetla mora biti konstantna. Ukoliko se uoene tekoe i problemi vezani za osvetljenje ne mogu razreiti izborom pogodnog svetlosnog izvora, treba primeniti posebne zatitne mere.

BUKA I VIBRACIJEUticaj buke odraava se: na zdravstveno stanje radnika i na radnu sposobnost i produktivnost rada.Dejstvo buke na radnika zavisi od intenziteta buke i od osetljivosti radnika. Posebno negativno utiu jaki zvuci visoke frekvencije, koji se iznenada javljaju. Buka dovodi do oteenja ula sluha, a dugotrajna izloenost dejstvu buke jaeg intenziteta izaziva i potpunu gluvou. Profesionalna gluvoa javlja se u fabrikim halama bez odgovaraju}ih zatitnih mera i sredstava.Posledice buke su jo izraenije u odnosu na psiholoko stanje i nervni sistem radnika. Jedinica za merenje intenziteta buke je decibel (dB). Prema podacima ISO sporazumevanje meu ljudima je jo mogue pri buci od 50 - 60dB, a pri frekvenciji od 1000Hz na rastojanju od 1-2 metra, to je i prema naim propisima isto, ali su data manja rastojanja za vei nivo buke ( na primer 0,4m pri 70dB). Negativni efekti buke naroito su izraeni u mainogradnji i u pojedinim preduzeima tekstilne industrije. Na primer, pri buci od 90dB posle tri meseca produktivnost rada opada za 10%, a posle godinu dana rada u takvim uslovima za 15%, a posle pet godina za 20%.

ZRAENJEDele se prema talasnim duinama na: infracrvena zraenja, ultraljubiasta zraenja i jonizujua zraenja (rendgenska i gama zraenja). Zaposleni je izloen zraenju na RM:rad na poslovima zavarivanja,rukovanje rentgen aparatima u zdravstvu, kontrola materijala i rad sa ureajima gde su ugraeni aktivni izotopi. Mere za zatitu su: potpuna izolacija izvora zraenja u zasebnu prostoriju iji su zidovi od materijala odgovarajue debljine, koji potpuno onemoguuju prodor jonizujueg zraenja,mehanizacija i automatizacija radova u zoni zraenja, kako bi se izbeglo prisustvo oveka (mehanike ruke u kombinaciji sa zatitnim ekranom) i korienje linih zatitnih sredstava, kao to su olovne kecelje, zatitne rukavice, specijalna odela, posebni titnici sa zatamnjenim staklima (zatita od infracrvenih i ultraljubiastih zraenja).Dodatne mere:skraeno radno vreme u toku radnog dana, kako bi se umanjila opasnost od prijema vee koliine zraenja,dodatni broj dana u okviru godinjeg odmora u cilju uspenije regeneracije organizma i beneficirani radni sta za penziju, ime se predupreuju posledice na dugoronoj osnovi.

PRAVA I OBAVEZE POSLODAVACA I ZAPOSLENIH U VEZI SA ZATITOM NA RADU Prava i dunosti poslodavca i zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu odreena su Zakonom o bezbednosti i zdravlja(Slubeni glasnik RS.br 101/2005 ),donet je na osnovu lana.72 stav 1,taka 4 Ustava Repblike Srbije.

Na osnovu, i u okviru optih zajednikih odredaba i reenja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, svako preduzee propisuje obezbeenje i unapreuje bezbednosti i zdravlja na radu. U ovim aktima se blie odreuje bezbednost na radu za svako radno mesto koje je izloeno utvrenim tetnim uticajima. Razvijenija preduzea donose posebna akta o zatiti na radu.U okviru bezbednosti i zdravlja na radu menaderi snose odgovornost za sprovoenje zatitnih mera. Pored toga, oni su duni da spree upotrebu neispravnog orua za rad, odnosno neispravnog sredstva za bezbednost i zdravlje na radu.

U ostvarenju ove svoje uloge, menaderi se oslanjaju i tesno sarauju sa strunom slubom za bezbednost i zdravlje na radu.Treba istai, na njima lei teret odgovornosti za sprovoenje mera za bezbednost i zdravlje na radu.

ULOGA INSPEKCIJE RADASprovoenje mera bezbednosti i zdravlja na radu nailazi na mnoge prepreke. U tom cilju organizuje se Inspekcija rada u okviru Ministarstva rada,zapoljavanja i socijalne politike. Osnovna uloga Inspekcije rada sastoji se: Stalnom nadzoru primene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Pruanju pomoi u otklanjanju slabosti u primeni propisa zatitnih mera i Izricanju kazni za nesprovoenje propisanih zatitnih mera. Inspektori vre neposredni uvid u stanje i obavezno pregledaju svako preduzee. Znai Inspekcija rada zaduena da pomogne i ukae preduzeima na sprovoenje zatitnih mera,ali i da koristi zakonska ovlaenja prinude ukoliko na drugaiji nain nije mogue sprovesti bezbednost i zdravlje na radu.

PLANIRANJEFunkcija planiranja je pogled u budunost i pripremanje za budue dogaaje. Postoje dva osnovna kriterijuma koja se koriste pri klasifikaciji planova:vremenski period, i nivo planiranja. Ukoliko koristimo prvi kriterijum (vremenski period), sve planove moemo razvrstati na: dugorone planove, koji se rade za vremenski period dui od 5 godina,srednjerone planove, rade se za period do 5 godina, i kratkorone planove, rade se za period do jedne godine.

Klasifikacija planova na nivou planiranja je na:strategijske planove, gde se akcenat stavlja na kljune odluke kojima se obezbeuje harmonija izmeu sadanjih i buduih aktivnosti preduzea, planove razvoja, kojima se definie nain funkcionisanja preduze}a u odnosu na zadovoljenje osnovnih ekonomskih principa poslovanja (produktivnost, ekonominost i rentabilnost) u kratkoronom i dugoronom vremenskom periodu, i operativne planove, gde se plan razvoja konkretizuje u odreene aktivnostiOptimalno postavljen operativni plan treba da sadri obe komponente (vreme i nivo planiranja) i da prilagodi proizvodnju samoj tranji.

DUGORONI PLANDugorono planiranje na nivou preduzea obuhvata sledee vrste planova: plan proizvodnje,

plan realizacije,plan razvoja proizvoda, plan kadrova, plan investicija, i

plan trokova i ekonomskih rezultata.Plan proizvodnje Plan proizvodnje preduzea predstavlja vrednosni i fiziki izraz planirane proizvodnje preduzea za dui niz godina. On se sastavlja saglasno sa programom proizvodnje, predvienim potrebama trita, a odreen je obimom (veliinom) i strukturom (asortimanom) proizvoda.

DUGORONI PLAN

Plan realizacijeNa osnovu plana proizvodnje i predvianja o uslovima plasmana proizvoda na tri{tu, izrauje se plan realizacije, koji obuhvata dinamiki razraen i specificiran priliv finansijskih sredstava koji se oekuje kroz prodaju odgovarajuih koliina proizvoda.

Plan razvoja proizvoda obuhvata: osvajanje novih proizvoda, iusavravanje ve osvojenih proizvoda. Da bi se plan uspeno ostvario potrebno je isplanirati:istraivako razvojni rad, projektovanje,izradu radionike dokumentacije,razradu tehnologije,razradu dokumentacije za alate i njihovu izradu, i sl. Plan kadrova obuhvata: predvianje potreba, i planiranje naina obezbeenja utvrenih potreba u kadrovima. Plan investicija zavisi od: obima proizvodnje,potreba trita,proizvodnih mogunosti preduzea, razvoja novih proizvoda, iuvoenje nove i usavravanje postojee tehnologije. Dugoroan plan investicija obuhvata:plan poslova, i plan finansijskih sredstava. Plan trokova i ekonomskih rezultata Izraunati profit po godinama dae grubu orijentaciju o oekivanom ekonomskom rezultatu, koji moe potvrditi ili podstai na preispitivanje usvojene planirane elemente.

GODINJI PLANGodinji plan (osnovni plan) se donosi za period od godinu dana i obuhvata komponentne i operativne planove.Rade se planovi:radne snage, po zanimanju i kvalifikaciji,materijala,korienja kapaciteta,odravanja maina,kooperacije,trokova, i novanih sredstava (finansijski plan).

Plan radne snageproizvodni program,normativi radne snage,raspoloivi fond radnog vremena po izvriocu, i ostala dokumentacija u vezi sa organizacijom i sistematizacijom radnih mesta. Ukupan fond dana po jednom radniku se izraunava po sledeem obrazcu: F=(365-113- t go)g (dana po jednom izvriocu/god) 365 - broj dana u godini,113 - broj neradnih dana u godini (subota i nedelja, 104 dana i dravni i verski praznici, 9 dana).tgo- proseno trajanje godinjih odmora po izvriocu, podatak dobijen od kadrovske slube, gokoeficijent smanjenja broja radnih dana zbog raznih gubitaka (bolovanje, zakanjenje, obavljanje privatnih poslova, neplaeno odsustvo i sl.)

GODINJI PLANPlan materijalaZa izradu plana koristi se:proizvodni program, normativi materijala po proizvodima, i specifikacija materijala. Plan korienja kapaciteta

Kapacitet je potencijalna veliina koja izraava sposobnost ili mogunost da se neto uradi, na primer koliina proizvoda koju neka maina ili proizvodna organizaciona jedinica moe proizvesti ili obraditi u odreenom vremenu.Postoje tehniki (projektovani kapacitet shodno tehnikim karakteristikama), eksploatacioni (projektovani kapacitet shodno eksploatacionim i organizacionim uslovima) i ostvareni kapacitet. Plan odravanja maina Za izradu plana odravanja maina koristi se: proizvodni program, evidencije o stanju maina, i postojei normativi za odgovarajue vrste poslova. Plan kooperacije Definisanje proizvodnog programa pretpostavlja saradnju sa drugim preduzeima. Zadaci proistekli iz ove saradnje posebno su specificirani i ine komponentni plan kooperacije.

GODINJI PLANPlan trokova U strukturu trokova spadaju:materijal,energija i fluid, amortizacija,kamate na obrtna sredstva,kamate na osnovna sredstva, i ostali trokovi.

Finansijski plan (plan novanih sredstava)Finansijski plan sadri: Plan obrtnih novanih sredstava, koji obuhvata predvianje potrebnih novanih sredstava. Sa to manje obrtnih novanih sredstava ostvariti proizvodni program.

Plan prodaje proizvoda, predvia dinamiku priliva novanih sredstava na bazi prodaje.Plan raspodele dobiti sadri predvianje u pogledu novanih sredstava za potrebe: plata, formiranja fondova preduzea i podmirenje obaveza prema dravi. Nedostatak kod ovih planova je to su bazirani na vremenskoj podeli i ne daju dovoljno jasnu sliku zavisnosti izmeu pojedinih planova, kao to je veoma teko mnoge aktivnosti uklopiti u odreene vremenske intervale.

RAZVOJ I PROUAVANJE PROIZVODAPreduzee kao deo poslovnog sistema bilo kojeg radnog sadraja predstavlja osnovnu eliju, podsistem privrede neke zemlje kao sistema. Kompletna aktivnost unutar preduzea usmerena je na proizvod, i on preuzima centralnu ulogu unutar preduzea i u odnosu na okruenje.

Osobine proizvoda opredeljuju tehnologiju (kontinuirana, diskontinuirana), to uslovljava radikalne razlike u opremi, strukturi radne snage i funkcionisanju organizacije proizvodnje.Proizvod je sve ono to se moe ponuditi tritu da bi izazvalo panju, nabavku, upotrebu ili potronju, prvenstveno zadovoljavajui potrebe kupaca po kvalitetu, ceni i roku isporuke, odnosno vremenu. To podrazumeva fizike predmete, usluge, distribuciju, organizaciju i ideje. U okviru preduzea dugoroni i kratkoroni proizvodni program definie zadatke. Usvojena struktura asortimana proizvoda i odgovarajue koliine u najveoj meri predodreuju zadatke i pojedinih organizacionih jedinica u okviru realizacije prihva}enih programa.

RAZVOJ I PROUAVANJE PROIZVODADinamian karakter navedenih determinanti tokom vremena, kao i prisutna uzajamna uslovljenost, uzrokuju izuzetno sloen proces u kome se raa, proizvodi, inovira, prodaje i odumire proizvod. U I fazi - idejna razrada i razvoj novog proizvoda - dolaze do izraaja kreativni potencijali preduzea sa osnovnim ciljem da se doe do reenja koje na optimalan nain usaglaava potrebe korisnika i poslovne, tehniko-tehnoloke i proizvodne mogunosti datog preduzea. U II fazi - uvoenje proizvoda - razvijen proizvod se suoava sa korisnicima jer putem prodaje dospeva u eksploataciju.

U III fazi - rast - obim proizvodnje pokazuje izraziti porast, to ima za posledicu i prihod od prodaje ime se manifestuje prihvatanje proizvoda od strane novih korisnika.U IV fazi - zasienje - dati proizvod dostie kulminaciju prihvatanja od strane korisnika bez tendencija daljeg rasta. U V fazi - odumiranje - proizvod biva postepeno potisnut pojavom novih kvalitetnijih proizvoda ili usled postupnog stagniranja potreba korisnika, a to se izraava padom prihoda i konano, prestankom proizvodnje date varijante proizvoda. Sl. 9

RAZVOJ I PROUAVANJE PROIZVODARelativno je usamljen sluaj da proizvod proivi svoj vek u poetnoj varijanti.

OSNOVNI PRINCIPI I ZADACI RAZVOJA PROIZVODA(1) princip svestranosti - svestrano posmatranje proizvoda sa stanovita svih faza ivotnog veka, (2) princip celovitosti - tretiranje proizvoda i procesa razvoja proizvoda kao sistema - celine (neto je onoliko dobro, koliko je dobar njegov najslabiji deo), (3) princip metodinosti - postupak razvoja proizvoda zasnivati na naunim osnovama, a ne prvenstveno na linom, pojedinanom ili grupnom iskustvu, (4) princip neophodnog minimuma - (a) potrebnu funkciju proizvoda ostvariti uz minimalnu sloenost proizvoda, (b) minimalno troenje raspoloivih resursa (sirovinski, energetski, informatiki, finansijski, ljudski) pri razvoju i proizvodnji proizvoda, kao i u procesu funkcionisanja i upotrebe proizvoda i (c) minimalne ekoloke implikacije (zagaenje okoline) pri korienju proizvoda, (5) princip identiteta - prepoznatljiv i prihvatljiv imid proizvoda i same kompanije, (6) princip konkurentnosti - po kvalitetu, po ceni i po rokovima isporuke, (7) princip modularnosti (grupnosti) - primena grupnog prilaza znai: (a) sa manje polaznih materijala i delova iz kooperacije proizvesti iru lepezu gotovih proizvoda, (b) manja angaovana sredstva za odvijanje proizvodnje i nii tro{kovi proizvodnje i (c) vie znanja uloenog u razvoj, pripremu i proizvodnju proizvoda.

PROCES RAZVOJA PROIZVODANa osnovu znaaja razvoja proizvoda za trini i sveobuhvatni poslovni uspeh kompanije se mogu definisati osnovni zadaci razvoja proizvoda: (1) uvoenje novih proizvoda i usluga u proizvodni program, kojima e kompanija na tritu ostvariti konkurentsku prednost, boljim zadovoljavanjem potreba i elja plateno sposobnih kupaca i/ili rentabilnijom proizvodnjom, (2) usavravanje postojeih proizvoda i usluga u cilju njihovog usklaivanja sa zahtevima kupaca, sa zahtevima trita, sa novim nauno-tehnolokim dostignuima i sa tehnolokim i proizvodnim mogunostima kompanije i (3) eliminisanje zastarelih proizvoda i usluga, koji su izgubili kupce ili vie nisu, u postojeim proizvodnim mogunostima kompanije, rentabilni za proizvodnju. Osnovne faze razvoja proizvoda su 1. prikupljanje,2. selekcija i izbor ideja sa postavljanjem zadataka razvoja proizvoda,3.konstrukcija proizvoda,4. tehnoloko i proizvodno osvajanje proizvoda (izrada tehnolokih procesa, konstrukcija i izrada alata, naprava i pribora),5.ispitivanje uzoraka (modela, prototipova, proizvoda nulte i probne serije) i6. lansiranje i promocija proizvoda.

PROCES RAZVOJA PROIZVODA

MERE U PRAENJU,PLANIRANJU I USAVRAVANJUPROIZVODA(a) mora tradicionalna proizvodna orjentacija naih kompanija supstituisati tri{nom, marketinkom orjentacijom, (b) razvoj proizvoda nije samo briga konstruktora, nego isto tako tehnologa, komercijaliste, odnosno u realizaciji procesa razvoja moraju se ukljuiti sve relevantne poslovne funkcije, (c) upotrebljive ideje ne padaju s neba, nego su rezultat sistematinog, strpljivog i upornog profesionalnog rada tima strunjaka, (d) postavljanje zadataka mora imati za rezultat specificiranje uslova kvaliteta proizvoda (zahteva na proizvod, ali ne samo sa stanovita korisnika, nego i tehnologije i organizacije izrade, trita, socijalne i kulturne okoline, projekciju trokova i rokova razvoja po osnovnim fazama, (e) priprema proizvodnje mora biti ukljuena od postavljanja zadatka u proces razvoja, a ne tek nakon verifikacije prototipa (priprema i izrada prototipa u sluaju serijskih proizvoda treba da se tretira bar kao priprema i proizvodnja pojedinanog proizvoda) itd.

KONCEPT ORGANIZACIJE RAZVOJA PROIZVODA(a) konstruktori najee sami sebi zadaju zadatke, (b) korienje postijeih reenja zavisi od linog afiniteta konstruktora, nije rezultat sistema rada, (c) priprema proizvodnje deluje na razvoj proizvoda post festum, (d) servisne informacije se ne dobijaju pravovremeno, niti su sistematizovane, (e) razvoj proizvoda je relativno izolovan sistem za proizvodnju podataka, (f) razvoj proizvoda se tretira kao mesto tro{ka, (g) ostvarenje planova razvoja je vrlo teko i izuzetak je.

UPROAVANJE PROIZVODAUproavanje proizvoda i njegovih delova treba usresrediti na sledee sluajeve: zameniti sloene sklopove ili delove sa drugim prostijim, uz obezbeenje zahtevane funkcije

za obavljanje iste funkcije koristiti po mogustvu manji broj jednostavnih delova,sloena i komplikovana konstruktivna reenja pojednostaviti sa stanovita fabrikacije, zameniti ili izmeniti delove koji se tee nabavljaju, skupe materijale zameniti jeftinijim, i sl. Da bi reili postavljene probleme treba: prouiti proizvod kao celinu, razbiti proizvode na sastavne delove (podsklop, sklop) i sklopiti celinu od izmenjenih delova, da zadovolji funkcionalnost i kvalitit.

STANDARDIZACIJAStandardizacija je sporazumno ili zakonsko utvrivanje normi i uslova koje mora da zadovolji odreeno reenje u privredi i van nje. Sa stanovi{ta prouavanja proizvoda standardizacija, pod kojom se podrazumeva tipizacija, unifikacija i uopte bilo kakva normalizacija, se obavlja paralelno sa uproavanjem, pri emu se uzajamno upotpunjavaju ostvarujui racionalnije reenje proizvoda. Sprovoenje standardizacije u odnosu na jedan proizvod ili vie proizvoda treba kanalisati u dva smera: standardizovanje oblika i standardizovanje materijala, postupaka izrade, kontrole i drugog.

BRZ RAZVOJ PROIZVODA (RPD)Osnovni ciljevi ovog pristupa su: Skraenje vremena komercijalizacije novog proizvoda, od prve ideje do lansiranja na trite,

Razvoj inovativnih proizvoda uz potovanje vremena, trokova, kvaliteta i okruenja, i poveanje kvaliteta rada u smislu principa kompleksnosti.Integralni sistem brze izrade prototipa koji je razvijen na Temasek Politehnici u Singapuru, prua mogunost da se izrada prototipa novog proizvoda sprovede integralno sa odgovarajuim proraunima za mehanike delove i elektronske komponente, te da se kao celina podvrgne ispitivanju. Optimalno uklapanje svih potrebnih aktivnosti, znaajno skraenih korienjem metoda i tehnika brzog razvoja i kompjuterske podrke, uz punu sinhronizaciju i simultano obavljanje, postie se primenom Tehnike mrenog planiranja. Na taj nain, vreme potrebno za izlazak na trite se znaajno skrauje u fazi razvoja novog proizvoda.

ISTRAIVANJE I RAZVOJOsnovni cilj istraivanja je: sticanje novih znanja iz oblasti bazinih naunih disciplina koja se odnose na delatnosti preduzea, pronalaenje novih i rentabilnijih sirovina i materijala,

usavravanje postojeih proizvoda,razvoj novih proizvoda i usluga,unapreenje proizvodnog procesa (postupaka i metoda, maina i ureaja), ispitivanje novih mogunosti upotrebe proizvoda i razvoja novih trita,poboljanje kontrole kvaliteta,usavravanje postojeih i iznalaenje novih metoda istraivanja. Polazei od osnovnih ciljeva, istraivanja mogu biti fundamentalna i primenjena. Nastavak primenjenih predstavljaju razvojna istraivanja, iji se rezultati koriste u praktinom sprovoenju mera za usavravanje proizvodnje i tehnolokih metoda. Svrha fundamentalnih (bazinih) istraivanja jeste sticanje novih znanja opteg karaktera u odreenoj oblasti. Primenjena istraivanja su neposredno vezana za poslovanje, odnosno za obezbeenje znanja koja e doprineti unapreenju proizvodnog procesa i dobijanju novih proizvoda.

TEHNOLOKE INOVACIJERutinska tehnoloka poboljanja, to jest neznatne tehnoloke promene za ije projektovanje, konstruisanje i realizacija nije potreban dopunski istraivako-razvojni rad. Znaajna tehnoloka unapreenja, kojima se unose bitnije promene u postojeu tehnologiju. Za njihovu realizaciju dovoljna su postojea teoretska znanja, ali je za reavanje tehnikih detalja potreban razvojni ciklus. Radikalne tehnoloke promene, ije ostvarenje zahteva dodatna nauna znanja, to jest primenjena, a eventualno i bazina istraivanja i razvojni rad. Dalekoseni i bazini istraivaki projekti, pri emu su konana reenja i rezultati nepoznati. Takvi projekti zahtevaju iri obim fundamentalnih i primenjenih istraivanja. U sluaju uspeha imaju ire tehnoloke i ekonomske implikacije (na primer: atomska energija, kompjuteri,mobilna telefonija itd.).

ZADACI RAZVOJANa osnovu rezultata primenjenih istraivanja podrazumevaju se praktine mere u cilju usavravanja ili uvoenja novih proizvoda. Steena nauna saznanja koriste se za unapreenje postojee proizvodnje, odnosno za izradu prototipa proizvoda, za pripremu nove proizvodnje i stvaranje Pilot fabrika. Ako je u pitanju novi proizvod izrauje se prototip i to u sistemu izdvojene proizvodnje, a ne u postojeim redovnim pogonima. Za serijsku i masovnu proizvodnju, pored izrade prototipa, normalno je da se nova proizvodnja i putem probne serije proveri - u tehnikom i ekonomskom smislu. Najpre se proveravaju tehnike karakteristike i tehnoloki postupak, a zatim norme i normativi, kao neophodni elementi za utvrivanje trokova proizvodnje. Posle provere u Pilot-fabrici i izvrenih eventualnih korekcija, pristupa se pripremi za redovnu proizvodnju, koja obuhvata pripremu osnovnih faktora proizvodnje i prodaje. Redovna proizvodnja poinje tek kada proizvodni sektor dobije kompletnu tehniku dokumentaciju od istravako-razvojne organizacione jedinice.

ORGANIZACIJA ISTRAIVANJA I RAZVOJAKao samostalna organizaciona jedinica moe imati razne organizacione delove u skladu sa specifinim zahtevima konkretnog preduzea. To mogu biti, kao primer, sledee jedinice:

odeljenje istraivanja,odeljenje za projektovanje i konstruisanje,prototip, laboratorija, odeljenje kooperacije, dokumentacija i dr. Delatnost istraivako - razvojne organizacione jedinice obuhvata:

istraivanje,projektovanje i proraun proizvoda,konstruisanje sklopova i delova, izradu, umnoavanje i odravanje tehnike dokumentacije, sprovoenje izmena u tehnikoj dokumentaciji i kontrolu tehnike dokumentacije.

ORGANIZACIJA ISTRAIVAKO - RAZVOJNE ORGANIZACIONEJEDINICE

SASTAVNICASastavnica se izrauje na osnovu projektno-konstrukcijskih reenja za proizvod i sadri: nazive svih delova koji ine proizvod, razvrstani po sklopovima, podsklopovima,

oznaku crtea i ifru koja omoguava identifikaciju svakog dela, podsklopa i sklopa, koliinu u odgovarajuoj celini,specifikaciju materijala,osnovne dimenzije, odnosno karakteristike dela,koliinu potrebnog materijala i druge podatke u skladu sa specifinim svojstvima proizvoda. Sastavnica omoguava uvid u strukturu celine proizvoda, hijerarhijski poredak sklopova, podsklopova i delova. Kao popis, rekapitulativni prikaz svih sastavnih delova, predstavlja podlogu za:izraunavanje potrebnih koliina gotovih delova i reprodukcionog materijala i planiranje montae.

KOOPERACIJAKooperacija u industrijskoj proizvodnji predstavlja poseban vid saradnje koji se zasniva na podeli poslova pri proizvodnji nekog ili nekih odreenih proizvoda. Kooperacija se moe javiti u okviru jednog preduzea ili u okviru razliitih preduzea. Odnosi izmeu kooperanata se mogu temeljiti na uzajamnim interesima. Osnovne prednosti kooperacije su: bolje korienje kapaciteta,poboljanje kvaliteta proizvoda,lake i bre obezbeenje kadrova, uz osetno poveanje produktivnosti,osetno poveanje racionalnosti proizvodnje, odnosno snienje proizvodnih trokova itd. Za uspenu kooperaciju postavljaju se sledei osnovni zahtevi: precizno regulisanje odnosa izmeu kooperanata, koji se moraju temeljiti na zajednikom interesu,temeljno poznavanje trita (mogunost plasmana gotovih proizvoda, mogunost snabdevanja i sl.),detaljno preciziranje tehnologije rada i pravilan izbor kooperanata u smislu proizvodnog potencijala i drugih mogu}nosti.

RADNO MESTORadno mesto je najmanja tehnoloki i organizaciono zaokruena celina u okviru koje se odvija jedan tano odreen deo procesa.Radno mesto se sastoji iz pet radno pokazanih a tehnoloki i organizaciono meuzavisnih faktora:Radni predmet, proizvod ili usluga, kao polazni faktor na osnovu koga se radno mesto stvara.

Posao radnog mesta, tano odreeni deo celovitog proizvodnog procesa koji treba u okviru njega da se izvrava. Posao radnog mesta je celovit samo tada kada su za radno mesto odreeni:radni zadatak, materijal,alat idokumentacija. Sredstva za rad:maine,ureaji i instalacije.

Prostor za rad koji ima odgovaraju}e: veliinu, oblik, mikro klimu i psihosocioloke uslove.Pod veliinom se podrazumeva kvadratura i kubatura prostora radnog mesta koji moe imati razliite oblike.Mikro klima je sloena veliina i obuhvata vei broj parametara, a najvaniji su: temperatura vazduha, vlanost vazduha, brzina kretanja vazduha, osvetljenje, buka i vibracije i istoa. ovek kao najvaniji faktor radnog mesta objedinjava sve ostale faktore sa znanjem, sposobnosti,psihofizioloke osobine, psihosocioloke osobine i dr.

RASPORED MAINA (RADNIH MESTA)Mane, odnosno radna mesta, u okviru proizvodnog odeljenja mogu biti rasporeeni na jedan od sledeih naina: grupni,linijski i kombinovani. Grupni raspored : Maine su rasporeene u grupe prema vrstama (strugovi, glodalice, brusilice) Grupni raspored maina primenjuje se najee u pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji, odnosno gde se javlja vei broj razliitih proizvoda. Linijski raspored :Maine su poreane u skladu sa projektovanim redosledom operacija za izradu jednog komada, proizvoda. Na svakoj maini obavlja se jedna ili vie operacija, a radni predmet se kree od maine do maine u istom smeru po najkraoj moguoj putanji. Takav raspored maina najee je u primeni u masovnoj, odnosno lananoj proizvodnji.

Kombinovani raspored :Varijabilnost faktora koji utie na izbor rasporeda maina nekada uslovljava potrebu kombinovanja grupnog i linijskog rasporeda maina.

RASPORED MAINA (RADNIH MESTA)

TIPOVI PROIZVODNJEPodela na tipove proizvodnje izvr[ena je prema koliini proizvoda u ciklusu proizvodnje i prema tome da li se tehniki postupak ponavlja i u kojoj meri.Organizacija, na bazi kriterijuma kvantiteta, poznaje tri tipa proizvodnje:pojedinani,serijski i masovni vid proizvodnje.

Pojedinana proizvodnja sastoji se u izradi jednog proizvoda u okviru itavog proizvodnog ciklusa. Tehnoloki postupak ne ponavlja, Radna mesta nisu specijalizovana, Organizaciji pojedinane proizvodnje najee se pristupa na osnovu porudbine. Male su mogunosti planiranja elemenata proizvodnje, jer ne postoje precizno utvreni normativi poslova i materijala.Kod serijske proizvodnje istovremeno se proizvodi odreena koliina istovrsnih proizvoda (serija) ili njihovih delova u jednom ciklusu proizvodnje. Ciklus proizvodnje poinje prvom operacijom na novom proizvodu, a zavrava se poslednjom operacijom na poslednjem proizvodu. U uslovima ponavljanja tehnolokog postupka izvrena je striktna podela poslova, tako da se na pojedinim radnim mestima obavljaju samo odreene radne operacije. Radnici su, prema tome, specijalizovani samo za odreene poslove.

SERIJSKA PROIZVODNJA

Priprema radnih mesta vri se u odnosu na itavu seriju. Relativno niski trokovi tehnike pripreme proizvodnje. Realno postavljanje operativnih planskih zadataka omoguuje pravilno utvrivanje zaliha materijala i racionalno korienje obrtnih sredstava.

Trokovi tehnike pripreme manji su po jedinici proizvoda, jer se trokovi konstrukcije i razrade tehnolokog procesa rasporeuju na veu koliinu proizvoda, zavisno od obima serije.MASOVNA PROIZVODNJA

Za masovnu proizvodnju karakteristian je neprekidan tok procesa proizvodnje, na osnovu stalnog priliva materijala i neposrednog dobijanja gotovih proizvoda. Masovna proizvodnja je dobila naziv po tome to se stalno ubacuje masa materijala i sirovina u proizvodnju i stalno izlazi masa proizvoda. Karakteristike masovne proizvodnje su: Relativno niski trokovi tehnike pripreme i pripreme radnih mesta po jedinici proizvoda.

MASOVNA PROIZVODNJA

Sva radna mesta su specijalizovana za obavljanje odreenih radnih operacija, a samim tim i radnici i same maine i ureaji, s obzirom na detaljnu podelu poslova. Poto je raspored maina i radnih mesta prilagoen toku tehnolokog postupka, to se gubitak vremena u proizvodnom procesu svodi na najmanju meru, ime se obezbeuje bolje korienje obrtnih sredstava, jer materijal za izradu prolazi najkrai put pri izvrenju procesa proizvodnje. Masovna proizvodnja omoguuje potpuno korienje kapaciteta raspoloivih maina i ureaja i svoenje ciklusa proizvodnje na vreme koje je tehnoloki neophodno za obavljanje pojedinih operacija. U uslovima masovne proizvodnje unutranji transport i opsluivanje maina zahtevaju visok stepen mehanizacije. Masovna proizvodnja omoguuje snienje trokova planiranja, kontrole procesa proizvodnje, kontrole kvaliteta i obrauna trokova proizvodnje, jer su ovi poslovi jednostavniji i ne zahtevaju visok stepen strunosti proizvodnih radnika.

PROIZVODNA TRAKA - LANANA PROIZVODNJAProizvodna traka - lanana proizvodnja obuhvata takav sistem organizacije proizvodnog procesa u okviru koje se proizvodnja odreenog proizvoda ostvaruje preko operacija koje se odvijaju jedna za drugom na odgovaraju}im tehnolokim opremljenim radnim mestima.Prvi put proizvodnu traku sreemo kod:proizvodnje sandala (Ksenofon, Stara Grka u V veku pre n.e.), proizvodnje igala (Perronet, XVII vek), i ikakih klanica (krajem prolog veka). Henri Ford uveo je proizvodnu traku u svoje radionice1913. godine koja e imati za posledicu brzi razvoj automobilske industrije.Cilj uvoenja proizvodne trake: sniavanja trokova proizvodnje i zadovoljavanja elja kupaca kroz niu prodajnu cenu i kvalitet proizvoda, sniavanje trokova proizvodnje neispunjavanjem pojedinanih elja kupaca i pojednostavljenje tehnike i tehnologije proizvodnje, ugradnja to vie tipiziranih elemenata, nie prodajne cene, proirivanje broja kupaca, uvoenje specijalizovanih maina sa viim uincima, uvoenje radne snage sa niim strunim i optim obrazovanjem, mehanizovani dotok delova, materijala, podela rada na operacije a time oslobaanje oveka od suvinih naprezanja i nie satnice.

U SISTEMU PROIZVODNE DEHUMANIZIRANA.

TRAKE PODELA RADA DOSTIE VRHUNAC.

NI SAM FORD NIJE SLUTIO DO KOGATRACI JE

KRAJNJEG STEPENA TA PODELA MOE DOI.

DANAS

JE ONA OTILA VRLO DALEKO I SASVIM SIGURNO DA

RADNIK MOE VIE DOPRINETI NEGO TO SE PRETPOSTAVLJA.

ULOGA OVEKA NA PROIZVODNOJ

Proizvodna traka je stekla lo glas i dospela u or sokak. Nedostaci koji joj se pripisuju su:monotonija,urba i prinudni ritam rada,osiromaen rad radnika, razbijen na najjednostavnije mogue operacije i repetitivan,jednostavnost pokreta, rad zahteva malo strunosti ili skoro nikakvu,tano utvreni radni postupak, alati i maine, i neprestana panja, to iskljuuje razgovor na traci. Posledice svih tih nedostataka su:psihiki i fiziki zamor radnika, odsustvovanje sa posla,bolovanje,fluktuacija radne snage,nii proizvodni uinak, i slabiji kvalitet rada. U SAD, vedskoj i Nemakoj otpor podeli rada je veliki i u tim zemljama ve sada se mogu sresti humane fabrike.Pravi se novi koncept radnog mesta: zaobii mehaniki monotoni rad ponavljanja, probuditi u radnicima vei stepen odgovornosti i dati im veu mogunost samodokazivanja, omoguiti radniku identifikaciju sa proizvodom, poboljati socijalnu interakcionu struktura, mere organizacije rada i raspored daju radnu okolinu koja radnicima treba da prui ugodan oseaj prijatnih uslova okoline u kojoj rade.

ORGANIZACIJA PRIPREME PROIZVODNJEOperativna priprema proizvodnje ima za cilj da omogui nesmetan kontinuirani proizvodni proces i ine je:operativno planiranje,terminiranje,obezbeenje potrebnih resursa,lansiranje,dispeiranje i praenje usklaivanja aktivnosti proizvodnog procesa.Operativno planiranje je deo godinjeg planiranja, koje obuhvata krai vremenski period. Terminski plan obuhvata plan rada svakog radnog mesta za 3 do 5 dana unapred. Terminiranje se obavlja uz pomo raunara koji je umreen na sistem CAP-CAM i tako funkcionie upravljanje celokupnim sistemom. Lansiranje proizvodnje, podrazumeva kompletiranje tehniko-tehnoloke dokumentacije za nesmetani proizvodni proces. Dokumentaciju ine:radninalog,radnalista,trebovanje,povratnica, znaka materijala,propratnica,predajnica i nalog za doradu. Dispeiranje proizvodnje odnosi se na otklanjanje smetnji u izvrenju operatuivnog plana proizvodnje koji mogu dovesti do zastoja, ekanja ili nekorisnog rada u procesu

PRIPREMA I OBEZBEENJE PROIZVODNJE ALATIMAZa izvravanje proizvodnih zadataka, znaajnu komponentu predstavljaju alati, pribori i njima sline naprave. Klasifikacija alata ima za cilj da iste razvrsta po istorodnim grupama, s tim da svaka vrsta alata dobije poseban indeks (uslovnu oznaku).

Sa stanovita izvora obezbeenja alati i pribori se dele na:Standardne, i Specijalne. Standardni alati i pribori su obuhvaeni JUSom ili nekim drugim standardima, i kao takvi se mogu kupiti na tritu po ceni nioj od specijalnih alata.Specijalni alati i pribori su namenjeni za jednu konkretnu operaciju pri izradi odreenog dela. Prema nameni alati i pribori se dele na: proizvodne, i kontrolne. U metalopreraivakoj industriji postoje tri tipa ifriranja alata: brojani,slovni, i kombinovani.Specijalni alati ifriraju se prema datumu izrade ili serijom brojeva KNJIGA zaduenja alatom sadri:broj knjige zaduenja,naziv i ifra OJ u okviru preduzea,ime i prezime radnika i njegov broj iz matine evidencije,naziv radionice i dr.(markice)

KONTROLA KVALITETA PROIZVODAKvalitet je skup svih svojstava i karakteristika proizvoda, procesa ili usluge koje se odnose na mogunost da zadovolje utvrene ili indirektno izraene potrebe.Organizacija kontrole sprovodi se preko kontrole: uslova za proizvodnju, procesa proizvodnje i kvaliteta proizvoda.

Kontrola uslova za proizvodnju obuhvata kontrolu: maina, ureaja, alata i materijala.Kontrola procesa proizvodnje obuhvata kontrolu: proizvodnog procesa, i toka procesa proizvodnje.

Kontrola toka procesa proizvodnje se svodi na evidenciju izvrenja operativnog plana proizvodnje. Kontrola kvaliteta proizvoda ima za cilj:odravanje kvaliteta proizvoda, koji e biti u stanju da bude aktuelan na tritu,obezbeivanje takvog kvaliteta delova proizvoda, koji e omoguiti njihovu uzajamnu zamenljivost pri sklapanju u proizvod,poveanje ekonominosti proizvodnje, preko otkrivanja uzroka defektnosti proizvoda, i pruanje informacija o mestima i razlozima zbog kojih je dolo do proizvodnje defektnih proizvoda. NALAZ kontrole treba da bude:jednoznaan,dat odmah po zavretku operacije, i na vreme prezentiran slubi ili sektoru zaduenom za otklanjanje greaka konstruktivne prirode.

METODE KONTROLE KVALITETAU pogledu kontrolnih metoda i postupaka treba razlikovati:empirijske, i statistike. Empirijske metode obuhvataju takozvanu 100% kontrolu svakog proizvoda . Omasovljavanje proizvodnje uslovilo je primenu kontrole preko uzoraka. S razvojem matematike statistike stvoreni su uslovi za uvoenje metode statistike kontrole. Organizacija slube kontrole kvaliteta.Sluba kontrole kvaliteta je struno i disciplinski samostalna OJ, koja nesme biti podreena proizvodnji. Sluba kontrole kvaliteta mora biti organizaciono prilagoena proizvodnom procesu, tako da ne prouzrokuje zastoje ili bilo koje druge smetnje u proizvodnom procesu. Sluba kontrole kvaliteta je u vrhu centralizovana, tako da je ocenjivanje kvaliteta i politika kvaliteta jedinstvena za celo preduzee, i Nivo autoriteta slube kontrole kvaliteta treba da je visok, da bi bila osloboena nerazumnog pritiska zaposlenih, koje bi moglo rtvovati kvalitet za postizanje svojih ciljeva u proizvodnji. Toyota, :svaki izvrilac kontrolie sam svoju operaciju, i uestvuje u krugovima kvaliteta na unapreenju kvaliteta proizvoda.

ORGANIZACIJA FUNKCIJE RUKOVOENJAUpravljanje, predstavlja izbor jednog iz mnotva moguih reenja, odnosno odluke kojom se utvruje cilj i nainnjegovog ostvarivanja.Upravljanje u preduzeima, mora biti usmereno na ostvarivanje potreba i elja zaposlenih u preduzeu, imajui u vidu ciljeve preduzea, izbora naina njihovog ostvarivanja, podela poslova na nosioce, kontrolu ostvarivanja utvrenih ciljeva i nain usavravanja procesa u savremenim uslovima. Procesi usmeravanja radnih aktivnosti zaposlenih u preduzeu, koja su zasnovana na nekom od oblika vlasnitva, od strane imenovanih, odnosno postavljenih rukovodilaca od strane vlasnika preduzea, nazivaju se rukovoenje. Rad organa upravljanja je utvren ciljevima preduzea, izborom naina za ostvarenje tih ciljeva i kontrolom ostvarenih ciljeva. Organi rukovoenja preuzimaju realizaciju upravljakih odluka i njihov rad je ogranien sa ovlaenjima koje im dodele vlasnici sredstava za rad.

Uloga direktora (glavni, generalni) u preduzeu je rukovodna, i ona obuhvata voenje poslovne politike i strategije razvoja preduzea, organizovanje preduzea i kontrolisanje sprovoenja planiranih aktivnosti u okviru ostvarivanja ciljeva preduzea, kao i izvrenje odluka Upravnog odbora.

DIREKTOR MORA DA POSEDUJE SLEDEE OSOBINE:

1) kod donoenja odluka: inteligenciju, analitiki duh, sposobnost predvianja, odlunosti, optimizam, prihvatanje odgovornosti, doslednost i samokritinost; 2) kod komuniciranja: opta kultura, komunikativnost, vetina izraavanja, lini autoritet i civilizovanost; 3) kod izbora saradnika: poznavanje ljudi, sposobnost planiranja i poznavanje organizacione strukture preduzea; 4) kod koordiniranja: sposobnost sagledavanja celine, sposobnost uoavanja kretanja i tendencija, iskustvo u radu sa ljudima i iskustvo u struci; 5) kod kontrole: disciplinovanost, smisao za rad, oseanje mere i poznavanje kriterijuma za dozvoljeno odstupanje, poznavanje zahteva kontrole kvaliteta, bezbednosti, produktivnosti i rentabilnosti; 6) kod unapreenja kadrova: radne navike, ekspeditivnost, struni autoritet, skromnost, umerenost, psihika stabilnost, sposobnost prenoenja znanja; 7) kod stimulisanja: inicijativnost i industrijska psihologija.

ZADACI DIREKTORA I NJEGOVA PRAVA:

predstavlja i zastupa preduzee,brine o zakonitosti rada,koordinira rad podreenih rukovodilaca,stara se o izvrenju odluka Upravnog odbora,potpisuje i zastupa preduzee, zakljuuje ugovore i stupa u druge pravne i poslovne odnose,podnosi Upravnom odboru obrazloenje oko godinjeg plana i tekue poslovne politike, prati, usmerava i koordinira rad na izvrenju programa i plana od interesa za preduzee,pokree postupak zbog povrede radne obaveze, itd.

DIREKTOR MOE BITI SMENJENi : pre isteka mandata za koji je izabran,pod uslovom predvienim zakonom,kada Upravni odbor utvrdi negativno poslovanje,ako vri poslove suprotne poslovnoj politici preduzea,ako ne sprovodi odluke Upravnog odbora,ako u okviru datih ovlaenja zakljui ugovor kojim se nanosi teta preduzeu,po svom sopstvenom zahtevu.

MARKETINGSkup mera koje preduzee preduzima radi ostvarenja eljenog obima prodaje svojih proizvoda, i to od momenta kada je proizvodni proces okonan pa do momenta kada bude ostvarena njegova stvarna prodaja. Sve aktivnosti koje realizuju potencijalne trine odnose izmeu proizvoaa i korisnika ekonomskih roba i usluga. Marketing je stvaranje potroaa. Markerting je stvaranje ili pruanje ivotnog standarda. Sistem marketinga podrazumeva povezanost marketing funkcija, preduzea i potroaa, preduzea i njegovog okruenja ili marketing sistem, obuhvata odgovarajue smerove, zahteve i akcije izmeu preduzee i trita. Organizacionu strukturu sektora ine sledee slube: Istraivanje trzita

NabavkaProdaja i Izvoz i uvoz.

ORGANIZACIJA SEKTORA MARKETINGAISTRAIVANJE TRITA- Analiza trita na nivou potroaa; - Analiza trita na nivou trgovine na veliko;

- Uporedna analiza rentabilnosti nastupa na nekoliko trita;- Analiza i interpretacija optih podataka o izvesnom tritu; - Procena veliine apsorpcionog potencijala trita; - Procenjivanje kolika e biti tranja za jedan novi proizvod;

- Analiza trita po teritorijalnim podrujima;- Utvrivanje granica zona koje e obraivati pojedini istraivai trita; - Utvrivanje prodajnih kvota; - Istraivanje konkurencije na tritu; - Predvianje prodaje;

- Analiza apsorpcionog trinog potencijala novih trinih podruja;- Analiza apsorpcionog trinog potencijala novih trinih podruja koja preduzee ve obrauje i iskoriava.

NABAVNA SLUBAFunkcija nabavke ima zadatak da obezbedi potreban materijal i opremu za nesmetano obavljanje procesa proizvodnje. Sainjavaju je poslovi: Istraivanje trita; Planiranje nabavke;

Izbor dobavljaa i ugovaranje;Prijem materijala i Evidencija dobavljaa. Jedan od stalnih zadataka nabavne slube jeste istraivanje trita. Radi uspenog obavljanja poslova nabavke, nuno je praenje trinih kretanja, ispitivanje ponude i potranje materijala i sirovina, u pogledu koliine, kvaliteta i cene. Ispitivanje trita odnosi se, na postojee i poznate izvore nabavke i dobavljaa, u cilju utvrivanja mogunosti i ostalih uslova, da bi se izdvojili dobavljai sa najpovoljnijim ekonomskim i tehnikim uslovima. Plan nabavke materijala definie pojedine vrste materijala po koliini, kvalitetu i rokovima nabavke. Za uspeno izvrenje nabavke od posebnog je znaaja pravilno utvrivanje: - koliine i kvaliteta materijala.

.

NABAVNA SLUBA MORA DA VODI ODGOVARAJUU

POLITIKU ZALIHA MATERIJALA

Na osnovu rezultata istraivanja trita, nabavna sluba vri izbor dobavljaa i pristupa sklapanju ugovora. Ugovor o kupoprodaji treba da sadri osnovne elemente u odnosu na asortiman i koliinu materijala, cenu, rok i mesto isporuke, nain plaanja itd.Prilikom prijema materijala treba utvrditi da li materijal kvalitativno i kvantitativno odgovara zakljuenom ugovoru ili drugim dokumentima koji ga prate. Prijem vri komisija, a svoj nalaz konstatuje u posebnom zapisniku. Evidencija dobavljaa slui za obezbeenje informacija o dobavljaima, o njihovim proizvodnim mogunostima, o kvalitetu i cenama njihovih proizvoda, o rokovima isporuke itd. Podaci iz baze podataka dobavljaa doprinose pravilnoj orijentaciji pri izboru dobavljaa. Nabavna sluba sarauje uglavnom sa sledeim slubama: planskom slubom, pripremom proizvodnje, finansijskom slubom Da bi nabavna sluba mogla da izvri pravilan izbor dobavljaa, mora da koristi rezultate prouavanja trinih kretanja, kojima raspolae sluba razvoja i istraivanja. Saradnja sa slubom istraivanja ostvaruje se preko odeljenja za istraivanje trita, ukoliko postoji u sastavu nabavne slube.

PRODAJNA SLUBAOsnovni zadatak prodajne funkcije predstavlja uspeno realizovanje isporuke i prodaje proizvoda. Opti cilj prodaje ukljuuje uglavnom sledee blie konkretizovane zadatke: 1. Istraivanje trita,

2. Planiranje prodaje,3. Propaganda, 4. Odreivanje prodajnih cena, 5. Prodaja i fakturisanje,

6. Evidencija kupaca i dr.Istraivanje trita obuhvata: Istraivanja koja se odnose na politiku prodaje: Prouavanje struktura cena proizvoda;

Prouavanje pojedinih metoda ili politike prodaje;Prouavanje politike privredne propagande; Analiza uzroka storniranja porudbina; Analiza uzroka povraaja proizvoda;

PROUAVANJE PROUAVANJE PROUAVANJE PROUAVANJE PROUAVANJE

POLITIKE KREDITIRANJA KUPACA, ODNOSNO POTROAA; POLITIKE ODOBRAVANJA SKONTA I DRUGIH BONIFIKACIJA; ODNOSA SA JAVNOU;

ODNOSA SA TRGOVINOM NA MALO;PROBLEMA TRANSPORTA PROIZVODA;

Prouavanje mari trgovine na veliko i trgovine na malo; Istraivanje kretanja cena sirovina; Istraivanje i praenje nivoa zaliha.Istraivanja koja se odnose na metode prodaje:

Analiza primenjivane tehnike prodaje i naina propagiranja u poreenju sa onim koju praktikuju konkurentska preduzea; Istraivanje i prouavanje trokova prodaje;

Istraivanje kvaliteta programa obrade trita i metoda planiranja prodaje;Istraivanja radi racionalnog izbora propagandnih medija; Istraivanja radi iznalaenja najracionalnijih distributivnih kanala;

Testiranje pojedinih metoda i tehnika prodaje;Istraivanje nivoa strunosti izvrilaca u prodaji.

PRODAJA

Plan prodaje sastavlja se za odreeni vremenski period (operativni, godinji planovi) na osnovu rezultata do kojih se dolo u okviru istraivanja trita i na osnovu izvrenja plana u ranijim periodima. Planiraju i trokovi prodaje u istom periodu. 3. Za pravilno odreivanje prodajnih cena, rukovodioci prodajne slube moraju prouiti i upoznati sve spoljnje i unutranje faktore od kojih zavisi nivo cena. Spoljni faktori su: drutveni sistem i ekonomska politika, trini uslovi i stepen razvoja nauke i tehnike. 4. Propaganda slui za blie upoznavanje kupca sa asortimanom i kvalitetom proizvoda. Cilj propagande je poveanje plasmana proizvoda. Planom propagande treba predvideti: - najuspenija sredstva propagande i - efekat propagande u odnosu na ulaganja. Najee koriena sredstva propagande jesu:

oglasi u dnevnoj i strunoj tampi,radio i televizijske reklame,internet,prospekti,katalozi,propagandne plakate i sl.

POSLOVI

U VEZI NEPOSREDNE PRODAJE OBUHVATAJU:

a) zakljuivanje ugovora,b) isporuku i c) fakturisanje prodate robe.a) Kada je na osnovu svih prethodnih radnji dolo do saglasnosti sa kupcem u pogledu uslova prodaje, pristupa se sklapanju ugovora o kupoprodaji. Ugovor mora da sadri sve bitne i formalne elemente, da ne bi kasnije dolo do eventualnih nesporazuma u pogledu uslova prodaje - u pogledu kvaliteta, rokova isporuke, plaanja, itd. b) U okviru izvrenja ugovornih obaveza potrebno je, pre svega, isporuiti robu kupcu u predvienom roku. U tom smislu prodavac vri pakovanje robe u odgovarajuu ambalau i alje je kupcu sa odreenom dokumentacijom.

c) Po otpremi robe ispostavlja se faktura (raun) i to odvojeno od same robe (posebnom potom). Na osnovu fakture kupac vri plaanje kupljene i preuzete robe.6. Evidencija kupaca vodi se u bazi podataka - za svakog kupca odvojeno. Cilj ove evidencije sastoji se u prikupljanju informacija u odnosu na kupce, u pogledu koliine i asortimana robe, plaanja i evidentnih reklamacija. To moe posluiti za analizu efekata realizacije prema vrstama kupaca i pojedinim prodajnim podrujima.

SARADNJA SA OSTALIM

SLUBAMA

- Sa slubom istraivanja i razvoja, u cilju dobijanja informacija o trinim kretanjima i uslovima realizacije. - Sa pripremom proizvodnje, radi obezbeenja podataka o tehnikim i drugim karakteristikama proizvoda. - Za dobijanje planskih elemenata i utvrivanje plana realizacije, sluba prodaje mora se obratiti planu proizvodnje. - Sa finansijskom slubom, u cilju dobijanja podataka o raspoloivim finansijskim sredstvima za organizaciju prodajne mree i uopte za trokove prodaje.

- Sa finansijskom operativom, u vezi naplate faktura.-Sa

skladitenjem finalnih proizvoda, radi sagledavanja stanja u skladitu i prilikom isporuke iz skladita, to se obavlja na osnovu naloga prodajne slube.