pred elektroterapija

ELEKTROTERAPIJAELEKTROTERAPIJA

Tim Watson: “Applying energy to the body inevitably has an effect on the body, and my own fascination is in the relationship between the applied energy, the physiological changes that result, and how these might be harnessed for therapeutic gain.”

ISTORIJAT

Ideja za primenu električne enrgije potiče još iz antičkog doba, no njen razvoj je bio usko povezan sa razvojem nauke o elektricitetu, elektrotehnici i elektronici.

1745.god. Kratzenstein (nemački doktor, fizičar i inženjer) je prvi pokazao da se mišićna kontrakcija može izazvati pomoću elektriciteta.

1791. god. Galvani je ispitivao uticaj elektriciteta na žablje mišiće.

Primetio je da se mišići žablje noge grčikada se okači na bakarnu kuku, a drugim krajem dodirne gvozdena poluga. Otkrio je da je važno da se žablji batak dodiruje istovremeno na dva različita mesta, sa dva međusobno spojena metalna provodnika. Galvani je prvi naučnik koji je otkrio vezu između elektriciteta i života i otkrio je – bioelektricitet. On ga je zvao životinjski elektricitet, kako bi opisao šta je aktiviralo mišić.

On i njegovi savremenici su smatrali da aktivaciju izaziva električni fluid, koji su nervi prenosili do mišića. Ova pojava je nazvana “galvanizam, na predlog Aleksandra Volte. Galvanizam je termin koji podrazumeva nastanak elektriciteta hemijskim transformacijama, bez obzira da li je sistem deo žive materije.

Elektrohemijske osobine dva različita metala (Zn i Cu) spojenih na krajevima, i u kontaktu sa elektrolitom tkiva stvaraju električni impuls koji izaziva grčenje mišića već mrtve žabe.

Alessandro Volta je vršio mnogo eksperimenata, pa je tako 1775.god. izradio "Elektrophor", uređaj koji proizvodi statični elektricitet. 1776. i 1777.god. posvećuje se hemiji gasova i otkriva gas metan. Negde oko 1800.god. napravio je

takozvani Voltin elektrostatički stub, prethodnika moderne baterije. Voltin elektrostatički stub je baterija, koja se sastoji od naizmenično poređanih ploča Cu i Zn. Između ploča se nalazila krpica koja ih je međusobno delila. Pošto je kroz stub stalno prolazila stuja, Voltin elktrostatički stub je bio najupotrebljiviji izvor električne energije.Napoleon ga je 1810.god.proglasio grofom. Po njemu je nazvana jedinica za napon.

U XIX veku, javlja se niz fizičara koji doprinose razvoju i otkrićimaod značaja.

Majkl Faradej Kao mlad knjigovezački radnik zainteresovao se za fiziku i odlučio da se bavi izučavanjem prirodnih pojava. Najpre je radio u laboratoriji tada čuvenog engleskog hemičara Hamfrija Dejvija. Daroviti mladić bio je vrlo radoznao i dalje se sam usavršavao, neprekidno vršeći najraznovrsnije fizičke i hemijske oglede. Otkrio je dva osnovna zakona elektrolize. Ovi zakoni su postali osnov elektrohemije i učenja o elektricitetu. Prvi je otkrio i vezu između magnetskog polja i svetlosti. Njegovo najznačajnije otkriće je poznati Faradejev zakon elektromagnetne indukcije. Po Faradeju je dobila ime jedinica za merenje električnog kapaciteta - farad (F), kao i rotacija ravni polarizacije svetlosti u magnetskom polju - Faradejev efekat.

Najveći i najpoznatiji Faradejevi radovi bili su vezani za elektricitet. Otkriće danskog hemičara Hansa Kristijana Ersteda da magnetna igla skreće ako se nađe blizu provodnika kroz koji protiče električna struja, potaknulo je Dejvija i Volastona da 1821. pomoću Erstedovog elektromagnetizma pokušaju konstruisati elektromotor, ali u tome nisu uspeli. Faradej je, nakon diskusije sa njima, počeo raditi na uređaju koji bi radio na principu elektromagnetske rotacije: ako se na polovinu magneta (sličnog potkovici) postavi pljosnata metalna čaša napunjena živom, a u čašu uvuče sa oba kraja bakarna žica, čija se sredina oko jednog šiljka oslanja na pol magneta i kada se kroz živu pusti električna struja iz električne baterije, ona će, prolazeći kroz žicu, prisiliti žicu da se okreće oko magneta. Ako se taj pribor postavi na drugi pol magneta, žica će početi da se okreće na suprotnu stranu.

Taj izum poznat je kao homopolarni motor. Ovi su eksperimenti i izumi postavili osnove moderne elektromagnetske tehnologije. No onda je učinio grešku. Svoj eksperiment je objavio pre pokazivanja Volastonu i Dejviju, što je dovelo do kontroverze i bilo je uzrok njegovog povlačenja s područja elektromagnetizma na nekoliko godina.

Nakon deset godina, 1831. započeo je seriju eksperimenata u kojima je otkrio elektromagnetnu indukciju. Moguće je da je Džozef Henri otkrio samoindukciju nekoliko meseci pre Faradeja, ali su oba otkrića zasenjena otkrićem Italijana Frančeska Zantedekija. On je otkrio da ako provuče magnet kroz krug od žice da će se magnet zadržati sredini kruga.

Njegovi esperimenti su pokazali su da promenljivo magnetsko polje indukuje (uzrokuje) električnu struju. Ova je teorija matematički nazvana Faradejev zakon, a kasnije je postala jedna od četiri Maksvelove jednačine.

Faradej je to iskoristirao da konstruiše električni dinamo, preteču modernog generatora.

Faradej je tvrdio da se elektromagnetni talasi šire u praznom prostoru oko provodnika, ali taj eksperiment nikad nije dovršio. Njegove kolege naučnici su odbacile takvu ideju, a Faradej nije doživeo da vidi prihvatanje svoje ideje. Faradejev koncept linija fluksa koje izlaze iz naelektrisanih tela i magneta omogućio je način da se zamisli izgled električnih i magnetnih polja. Taj model bio je prekretnica za uspešne konstrukcije elektromehaničkih mašina koje su dominirale u inženjerstvu od 19. veka.

Faradej se bavio i hemijom, a tu je otkrio nove supstance, oksidacione brojeve i način kako gasove pretvoriti u tečnost. Takođe je otkrio zakone elektrolize i uveo pojmove anoda, katoda, elektroda i jon.

Godine 1845. otkrio je ono što danas nazivamo Faradejev efekat i fenomen nazvan dijamagnetizam. Smer polarizacije linearno polarizovanog svetla propušten kroz meterijalnu sredinu može biti rotiran pomoću spoljašnjeg magnetskog polja postavljenog u pravom smeru.

U radu sa statičkim elektricitetom, Faradej je pokazao da se elektricitet u provodniku pomiče ka spoljašnjosti, odnosno da ne postoji u unutrašnjosti provodnika. To je zato jer se u elektricitet raspoređuje po površini na način koji poništava električno polje u unutrašnjosti. Taj se efekt naziva Faradejev kavez.

Nauku o niskofrekventnoj terapiji i dijagnostici, posebno unapređuju. Erb, Nernst, Du Bois-Raymond...

Nikola Tesla

Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrno magnetno polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe je otkrio jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu.

Tesla otkriva visokofrekventne struje (1890-1893), čime udara temelj za njihovu primenu u lečenju, a prvi ih primenjuje u te svrhe d’Arsonval (1892.god.) francuski fizičar.

Za dalji razvoj kratkotalasne dijatermije izuzetno su zaslužni: Zeyenek, Schereschewsky, Schliphake i dr.

Razvoju mikrotalasne terapije doprineo je: sir arthur Tisdale – konstruisao je magnetronsku cev.

Na osnovu svih ovih otkrića postepeno su se razvijale metode elektroterapije.

Poseban napredak se beleži nakon otkrića elektronske cevi (Lee de Frost, 1907. god.), tranzistorske tehnike i katodnog osciloskopa.

Poslednjih godina znatno se razvijaju tehnike za registraciju i obradu podataka, odnosno nalaza, čime se puno dobija na preciznosti analize i uštede u vremenu.

ELEKTROTERAPIJAELEKTROTERAPIJANaziv elektroterapija dolazi od grčkih riječi

elektron + terapeia.

Elektroterapija jeste oblast fizikalne terapije koja se bavi izučavanjem biološkog dejstva elektriciteta i mogućnostima njegove kliničke primene.

Struja može proizvesti termički efekat zbog sudaranja elektrona sa atomima (najizraženije kod struja visoke frekvence), zatim hemijski efekat zbog pojave elektrolitne disocijacije (najizraženije kod galvanske struje) i elektromagnetni efekat u specijalnim uslovima postavljanja provodnika struje.

Savremeni koncepti u elektroterapiji(studija) medicine

Isporučena energija:

Primenjen tretmanPrimenjena dozaFiziološki efektTerapeutski efekt

“Electrotherapy” → ‘Electrophysical Agents’

Sledeći posao je da se odredi odgovarajuća doza. Tretman nije samo modalitetski zavisan već je i dozno zavisan. Doza se mora odrediti prema pacijentu da bi tretman bio uspešan.

Sve vrste elektroterapijskog tretmana (izuzimajući biofeedback) uključuju uvođenje fizičke energije u biološki sistem. Energija izaziva fiziološke promene, koje se koriste kao terapeutski benefit.

Klinički posmatrano, bolje je postaviti problem obrnuto – definisati prirodu problema, utvrditi potrebne fiziološke promene i na kraju odrediti vrstu (ili vrste) terapije koju treba primeniti.

Poslednji deo je aplikacija tretmana, koja je relativno najjednostavnija.

Odavno je poznato da je “količina” tretmana (doza) kritičan parametar. Ako se doza promaši lečenje nije efektivno (druga slika), što može dovesti do pogrešnog zaključka da izabrani modalitet nije odgovarajući.

Pozicija prozora se menja sa stanjem pacijenta. Drugačiji je položaj za slučaj: akutnog/hroničnog bolesnika, laboratorijskih/kliničkih uslova,...Postoje i mnogi drugi prozori bazirani na: isporučenoj energiji, vremenu, učestalosti tretmana,...

Idealna doza tretmana će biti kombinacija frkvencije i amplitude izabranog modaliteta koja daje centralni kvadrat i tada se dobija maksimalni benefit.

Koncept terapeutskih prozora

Električna akivnost tela se već dugo koristi u dijagnostici i monitoringu u medicini, uglavnom u vezi sa ‘ekscitativnim’ tkivom (ECG, EMG, EEG). Novija istraživanja pokazuju da tkiva pokazuju endogenu električnu aktivnost. Veza između endogene električne aktivnosti, povrede & izlečenja je dokumentovana u nekoliko publikacija.

Svaka živa ćelija ima membranski potencijal, koji je usko povezan sa transportom jona kroz membranu. Promena membranskog potencijala utiče na transport jona i time na ponašanje ćelije – osnovno načelo elektroterapije.Dakle, različite ćelije i tkiva odgovaraće preferentno na različite tipove energije i različite upotrebljene doze.

Bioelektrično telo – bioelektrična ćelija, Endogeni bioelektricitet

Postoje dva različita pristupa elektroterapiji:

1. Moguće je isporučiti ćeliji energiju dovoljnu da prevaziđe energiju membrane i primora je na promenu ponašanja;

2. Moguće je predati znatno manju energiju, koja će “nadražiti” membranu. Nadražaj izaziva ekscitaciju membrane i same ćelije. “Uzbuđene” ćelije će obaviti isti posao kao i “bored” ćelije, ali na bolji i brži način.

Zaključak: posao će obaviti sama ćelija a ne modalitet koji je odabran.

Glavni princip ovakvog pristupa elektroterapiji je da primena modaliteta niske snage/energije može pojačati prirodnu sposobnost tela da stimuliše, upravlja i kontroliše proces izlečenja i iskoristi prirodne resurse tela da obavi posao.

Dva pristupa elektroterapiji

Ova filozofija se može primeniti na mnoge oblasti terapije. Nekoliko oblasti se u tom smislu ispituju:

Mogućnost upotrebe endogene bioelektrične aktivnosti kao feedback mehanisma da osposobi pacijenta da preuzme (prirodnu) kontrolu svojeg izlečenja; Merenje fizioloških efekata različitih elektroterapijskih modaliteta (uključujući pulsne kratke talase, interferentnu terapiju); Najnovija oblast od interesa je primena energije veoma niskog nivoa (terapija mikrostrujama), pri čemu se tkivu isporučuje struja veoma slična endogenoj struji; izgleda da je ovaj pristup fiziološki efektivan.

Elektroterapija ima svoje mesto u kliničkoj praksi, kada se pravilno upotrebi. Ako upotreba nije pravilna, elektroterapija ima mali ili nikakav benefit. Izbor modaliteta i doza su ključ uspešne primene elektroterapije.

Zaključak

ELEKTROTERAPIJAELEKTROTERAPIJA

STATIČKI ELEKTRICITET

STATIČKI ELEKTRICITET

JEDNOSMERNA STRUJA

JEDNOSMERNA STRUJA

NAIZMENIČNA STRUJA

NAIZMENIČNA STRUJA

KONSTANTNA(galvanska str.)

KONSTANTNA(galvanska str.)

IMPULSNA(pravougli, trouglasti,

neofaradski, dijadinamske str.)

IMPULSNA(pravougli, trouglasti,

neofaradski, dijadinamske str.)

Niskofrekventna do 100Hz:Faradska str

Niskofrekventna do 100Hz:Faradska str

Srednjefrekventna do 1000Hz:Sinsuoidalne modulisane, interferentne str.

Srednjefrekventna do 1000Hz:Sinsuoidalne modulisane, interferentne str.

Visokofrekventna:Kratki, mikro, dugi talasi

Visokofrekventna:Kratki, mikro, dugi talasi

PODELA ELEKTROTERAPIJE

KOJE VRSTE ELEKTROTERAPIJA POSTOJE(Tim Watson)?

Therapeutic Ultrasound

Interferential (IFT) Therapy Transcutaneous Electrical Nerve Stimulation

(TENS)Pulsed Shortwave Therapy

Combination Therapy

Biofeedback

Tissue Repair

Microcurrent Therapy

Iontophoresis

Diadynamic Therapy / Stimulation

Electrical Proreties of Tissue

Law-Intensity Laser Therapy

1. Pain management

2. Electrical brain stimulation

3. Electrical muscle stimulation

4. Galvanic bath

5. Neuromuscular diagnostics

6. Deep brain stimulation

7. Transcranial magnetic stimulation

KOJE VRSTE ELEKTROTERAPIJA POSTOJE(Wikipedia)?

Jednosmerna strujaJednosmerna struja

Jednosmerna struja je struja koja teče kontinuirano u jednom smeru, može biti konstantna (galvanska) i impulsna (različiti oblici impulsnih struja: pravougli, eksponencijalni).

Jednosmerna struja nastaje izmedju dve elektrode koje su pod naponom i teče od katode ka anodi. U uredjajima za elektroterapiju naizmenična struja iz gradske mreže pretvara se u jednosmernu struju male jačine (do 100mA).

Galvanska strujaGalvanska struja

Galvanska struja je jednosmerna struja kod koje se joni kreću konstantno istim intenzitetom u jednom smeru.

Pri prolasku galvanska struje kroz tkiva čoveka nastaju polarni, interpolarni i specifični efekti.


Polarni efekti nastaju zbog kretanja jona ka suprotno naelektrisanim elektrodama (elektrolitska disocijacija). Od svih elektrolita najviše ima NaCl, tako da se struja najviše prenosi jonima Na+ i Cl -. Kada jon Na+ dospe do katode, a jon Cl- do anode, oni prelaze u atome. Atomi Na i Cl predstavljaju primarne produkte elektrolize. Medjutim pored NaCl tkiva su bogata i vodom H2O, tako da se pri prolasku struje odigrava sledeća reakcija: na anodi se oslobadja hlorovodonična kiselina, dok se na katodi oslobadja natrijum hidroksid. Zbog toga se elektrode izoluju gazom ili sundjerom da se spreči nastanak koagulacione nekroze (opekotina kiselinom), ili kolikvacione nekroze (opekotina bazom).

Efekti polova

Anoda (pozitivan pol)izdvaja se O2,

formiraju se kiseline (HCl)smanjen osmotski pritisak-gubitak vode (anaforeza)

vazodilatacija sa inicijalnom konstrikcijom

smanjeno krvavljenjesmanjena nadražljivost

senzitivnih i motornih nerava (analgezija)

smanjenje mišičnog tonusa (anelektrotonus)

kontrakcija mišića pri otvaranju (AO)

Katoda (negativan pol) izdvaja se H2,

formiraju se baze (NaOH)povećan osmotski pritisak-

višak vode (kateforeza)vazodilatacija

pojačano krvarenjepovećana nadražljivost

senzitivnih i motornih neravapovećanje mišićnog tonusa

(katelektrotonus)kontrakcija mišića pri zatvaranju (KZ)


Interpolarni efekti ispoljavaju se vazodilatacijom sa posledičnim ubrzanjem cirkulacije i metaboličkih procesa, ubrzanog odvodjenja svih negativnih produkata metabolizma. Smatra se da ona nastaje kao odgovor na protok jona. Iz istog razloga nastaje interpolarni toplotni efekat usled povećanja trenja.

Specifični efekti vezani su za ponašanja elektrolitnih lekova u polju galvanske struje.

Primena galvanske strujePrimena galvanske struje

Monoplarna i bipolarna (u zavisnosti od veličine elektroda)

Longitudunalna ili transverzalna Elketrode mogu biti različitog oblika (ploče,

tačkaste, valjak, maska, polumaska, ..)

ElektroforezaElektroforeza

Elektroforeza je postupak unošenja lekova u organizam putem galvanske struje. Lek se unosi u rastvorenom jonskom obliku (1-10%) sa one elektrode koja ima isto naelektrisanje kao i njegova aktivna supstanca. Iz tog razloga primenjuju se hidrosolubilni lekovi koji se unose kroz izvodne kanale znojnih i lojnih žlezda, stvarajući u koži i potkožnom tkivu depo koji posle izvesnog vremena (u zavisnosti od vrste leka) prelazi u sistemsku cirkulaciju.

Prilikom elektroforeze istovremeno deluje i lek i galvanska struja.

Na količinu unetog leka utiču intenzitet galvanske struje i vreme njene primene i izražava se u mA/min.

ElektroforezaElektroforeza

Prednosti unošenja leka putem elektroforeze: lokalno i protrahovano delovanje leka, zaobilaženje gastrointestinalnog trakta i bezbolno unošenje leka. Nedostaci unošenja leka putem elektroforeze: teškoće u doziranju i potreba za aparaturom

U praksi se najčešće unose: sa pozitivnog pola vazodilatatori, antihistaminici, antibiotici-sulfonamidi, streptomicin, novocain, kalcijum hlorid, vitamin B1; sa negativnog pola: salicilati, vitamin C, sklerolitici, Penicillin

Indikacije i kontraindikacijeIndikacije i kontraindikacije

Indikacije za primenu galvanske struje: neuralgije, neuritisi, periferne lezije nerava, funkcionalna i organska oštećenja perifernih arterija, artroze, artritis, algodistrofija, mijalgije, tendinitisi, postraumatski edemi, elektrodijagnostika, elektroforeza lekova.

Kontraindikacije: oštećenje kože, prisustvo metala, akutna krvarenja, oštećen senzibilitet i opšte kontraindikacije

ElektrostimulacijaElektrostimulacija Elektrostimulacija je fizikalno-terapijski postupak kojim se

izaziva mišićna kontrakcija uz pomoć električne draži. Može se izvoditi jednosmernom strujom (isprekidana

galvanska struja u vidu pravouglih impulsi ili trouglastih-eksponencijalnih impulsa) ili naizmeničnom strujom (faradske ili sinusoidalne)

Električna draž se bira po jačini (amplituda, visina impulsa-mA), po trajanju (širina impulsa-ms) i obliku (promena amplitude u vremenu) u skladu sa osobinama nadražljivosti mišića (koje su različite u različito teškim oštećenjima). U odabiranju parametara elektrostimulacije od velike koristi je klasična elektrodijagnostika.

ElektrostimulacijaElektrostimulacija

Kontrakcija izazvana električnim impulsom: može biti jača od voljne, sinhrona je za razliku od voljne koja je asinhrona i nema hijerarhijskog modela u aktivaciji. Takodje nije slična voljnoj kontrakciji i po modelu

aktivacije tipova mišićnih vlakana jer se pri arteficijalnoj elektrostimualciji uglavnom aktiviraju tip II mišićnih vlakana koji su inervisani debljim aksonima (time imaju niži prag za okidanje akcionog potencijala) i anatomski su bliži elektrodi. Snaga izazavane kontrakcije pri tome zavisi isključivo od jačine električne stimulacije dok voljni pokret povećava efikasnost mišićne kontrakcije neurofizioloskim mehanizmima sumacije i facilitacije

ElektrostimulacijaElektrostimulacija

Iako ne liči na voljnu kontrakciju električnom stimulacijom izazvana kontrakcija ima važno mesto u rehabilitaciji:

u sprečavanju atrofije, u održavanju mišića do inače dugotrajne

reinervacije, ili kao pomoć u motornoj reedukaciji kod

pacijenata sa izgubljenim motornim obrazcem a postignutom reinervacijom.

TENSTENS ((Transkutana Električna Nervna Stimulacija) TENS je skraćenica od transkutana (lat. Cutis=koža) električna nervna

(živčana) stimulacija. TENS pravougli impulsi odredjenog trajanja (monofazični, bifazični,

asimetrični, simetrični )MEHANIZAM Mehanizam gate control ali i neki drugi (stimulacija produkcije

endorfina) koji omogućavaju poboljšanje kod senzornih neuropatija i produženu analgeziju.

INDIKACIJE Analgezija akutni i hronični bol Vazodilatacija Redukcija spazma Redukcija miokardne ishemije (preko redukcije tonusa simpatikusa)

TENSTENSKONTRAINDIKACIJE Nepodnošenje agensa (do80Hz može da izaziva iritaciju) Tretman u trudnica nad abdomenom i ledjima kao i blizu karotida

epiglotisa Psihogeni bolMETOD Aparat izbor jačine, trajanja impulsa, frekvence, trajanja tretmana,

veličine i tipa electrode, mesta aplikacije, trajanje procedure. Manje od 100ma (prosečno 40 mA) širina impulsa 10 mikrosec do nekoliko stotina mikrosekundi frekevenca od 1 do 200Hz (niskofrekventni TENS (do 60), do 30

min, visokofrekventni TENS nekoliko sati) Prosečan tretman sa 40 do 80Hz, do 40mA 20 do 30min. 80 do 120

mikrosec.

Dijadinamske struje Dijadinamske struje

Dijadinamske struje (Bernarove struje) su niskofrekventne impulsne sinusoidalne struje frekvence od 50 do 100Hz, koje mogu biti modulisane po obliku amplitudi i frekvenci električnog impulsa.

Tipovi modulacija:Tipovi modulacija:

DF (diphasé fixe) 2 polutalasa sinusoide trajanja 10 ms, frekvence 100 Hz, pretežno dejstvo je blokada simpatikusa

MF (monopfasé fixe) 1 polutalas sinusoide trajanja 10 ms, frekvence 50 Hz, pretežno dejstvo je toniziranje vezivnog tkiva

CP (modulé en courtes périodes) periodične izmene prethodna dva oblika bez dodatnih pauza, nastala je u nastojanju da se izbegne adaptacija, pretežno delovanje je miorelaksantno i trofičko.

LP (modulé en longues périodes) kombinacija MF sa sličnim oblikom impulsa ali koji su modulirani po jačini i fazno pomaknuti, (trajanje kombinacije 5 sec), pretežno delovanje je snažna analgezija

RS (rythmé syncope) to je zapravo MF oblik kod koga postoji povremeno ritmička pauza u trajanju od 1 sec.

Biološka delovanjaBiološka delovanja

Glavna dejstva dijadinamskih struja su analgezija, vazodilatacija, simpatikolitični efekat i mogućnost izazivanja mišićne kontrakcije.

Način primene Postave se elektrode sa fiksacijom i dobrom izolacijom.

Veličina elektroda, način postavljanja elektroda, izbor modulacije i trajanje procedure odredjuje se prema stanju pacijenta. Obično se tokom aplikacije na 1,5 minut promeni pol jer dijadinamske struje imaju izražene polarne efekte pod negativnim polom. Jačina struje se odredjuje individualno do osećanja prijatnog peckanja.


Glavne indikacije su stanja posle povreda, bolna stanja, uključujući i algodistrofične sindrome, reumatska oboljenja, funkcionalni i organski poremećaji krvotoka.

Kontraindikacije su iste kao za galvansku struju.

Interferentne strujeInterferentne struje

Definicija Interferentne struje nastale su u nastojanju da se postignu

efekti niskofrekventnih struja u dubini tkiva. Preklapanjem dve srednjefrekventne struje od kojih je jedna

sa fiksnom frekvencom od 4000 Hz (i sa ritmom porasta amplitude od 1-250 Hz), a druga sa promenljivom od 4000-4200 Hz i sa pomakom u fazi, u dubini tkiva nastaje interferencija od potpunog poništavanja do sumiranja amplituda u predvidljivoj i niskoj frekvenci (Nemec). Time se postiže efekat niskofrekventnih struja, a izbegnut je kožni otpor i neprijatni kožni osećaj.

Efekti su najveći u frekvenci 50-100 Hz i ispoljavaju se ne ispod elektroda već u zoni geometrijskog preklapanja.

Biološki efektiBiološki efektiGlavni efekti su: analgezija (izražena u opsegu od 0-100 Hz), vazodilatacija (1-200 Hz), antiinflamatorni i antiedematozni efekat (1-100 Hz), poboljšanje regenerativnig sposobnosti (10-20 Hz),

kao i

izazivanje mišićne kontrakcije (20-50 Hz).

Način primeneNačin primene Mogu se primeniti bi (2

elektrode) ili kvadripolarnom tehnikom (4 elektrode). Takodje mogu se primeniti vakuum elektrode posebno na područjima gde se pločaste elektrode teško fiksiraju. Intenzitet se prilagodjava individualno do ugodnog osećanja i zato je neophodno da pacijent ima očuvan senzibilitet i da je komunikativan. Procedura traje 10 do 30minuta u serijama do 20 kada ih treba prekinuti, najmanje na 2 do 3 nedelje zbog adaptacije tkiva.


Indikacije su misićnoskeletni sindromi ukjlučujući i stanja posle traume imajući u vidu da se mogu primeniti i kod prisustva metala u tkivu.

Kontraindikacije su oštećenja kože na mestu postavljanja elektroda, bolesti vena i arterija u polju delovanja, sklonost krvarenjima, pace maker, opšte kontraindikacije (febrilnost, dekompenzacije organskih sistema, infektivne bolesti, malignitet, trudnoća).

Visokofrekventna elektroterapijaVisokofrekventna elektroterapija

Elektromagnetnu energiju karakterišu elektrostatičke sile, električna struja i elektromagnetno zračenje.

Elektrostatička sila nastaje izmedju naelektrisanih čestica i karakterišu je jačina i smer.

Električna struja je kretanja naelektrisanja. Pri svakom proticanju električne struje stvara se magnetno

polje. A pri ubrzanju naelektrisanja nastaje elektromagnetno zračenje. Pri postavljanju elektroda pacijent postaje deo strujnog kola sa rezonantnom frekvencom. Pri prolasku elektromagnetnog zračenja kroz neki deo tela toplota se stvara zbog vibracije jona, rotacije dipola i polarizacije većih nejonizovanih čestica.

Visokofrekventna elektroterapijaVisokofrekventna elektroterapija

Delovanje visokofrekventnih struja zasnovano je na termičkom efektu. D΄Arsonval je 1890 godine propustio kroz svoje i telo svog asistenta visokofrekventnu struju od 10MHz, jačine 1 ampera pri čemu su registrovali osećaj toplote. Procedure primene visokfrekventne struje dobile su zajednički naziv dijatermije. Uredjaji za kratkotalasnu visokofrekventnu elektroterapiju u kliničkoj su primeni od 1920 godine.

Vrsta struje i frekvenca

Talasna dužina

Primena

Dugi talasi 0,5-1MHz

300-600m Primena u hirurgiji

Kratki talasi,27,12 MHz

11,05m a)primena u kondenza-tornom poljub)primena u induktivnom poljuc)fizikalna medicina

Mikrotalasi, 300MHz-300GHz

1mm-1m fizikalna medicina

Glavni oblici visokofrekventne struje

Kratki talasiKratki talasi

Uredjaji za kratkotalasnu dijatermiju emituju elektromagnetne talase dužine 11.062 m i frekvence 27,12 MHz.

Dva su osnovna načina primene kratkih talasa aplikacija u kondenzatorskom ili induktivnom polju ( što zavisi od izgleda aplikativne elektrode odnosno da li će se stvoriti mogućnost stvaranja i vrtložnih struja koje su uslov za dominaciju magnetnog polja).


Kondenzatorske elektrode su kružne rigidne u plastičnom ili staklenom kućištu, a induktivne su spiralne ili u obliku navoja. Razlika postoji u tkivu koje će se bolje zagrejati, kod kondenzatorskog oblika najjače se zagreva tkivo koje ima malu provodljivost, odnosno masno tkivo, a kod induktivnog oblika vrtložne struje se stvaraju u tkivima sa boljom električnom provodljivošću odnosno u mišićima.

Efekti su isti kao i kod primene termoterapije: vazodilatacija i hiperemija.


Indikacije su iste kao i za termoterapiju sa posebnim naglaskom da se kratki talasi ne mogu primeniti kada postoji metal u tkivu, niti u bilo kakvom kontaktu sa pacijentom (drveni krevet), jer mogu nastati teške opekotine, kao ni kod pacijenata sa pace makerom niti kod pacijenata sa kognitivnim smetnjama. Dozira se do subjektivnog osećanja prijatne toplote, a procedura traje 15 do 20 minuta u serijama od 10 do 20 aplikacija.

pred elektroterapija

Documents