1. UvodObrazovanje odraslih podrazumeva sve formalne i neformalne oblike obrazovanja koji su namenjeni starijima od 18 godina a koji nemaju status uenika, odnosno studenta. U sistem obrazovanja odraslih mogu se ukljuiti i mladi stariji od 15 godina ako programi i oblici organizacije obrazovanja odraslih izlaze u susret zadovoljavanju njihovih orazovnih potreba. Obrazovanje odraslih se organizuje u tri osnovna domena: formalno obrazovanje odraslih, struno obrazovanje, osposobljavanje i usavravanje odraslih i neformalno obrazovanje odraslih.Obrazovanje i odgoj drutveno su i individualno uslovljavani. Glavne odrednice te delatnosti jesu razvijenost proizvodnih snaga i drutvenih odnosa u jednoj zajednici i njena kulturna tradicija. Individualne odrednice obrazovanja jesu sposobnosti za uenje i linini motivi koje pojedinac nastoji obrazovanjem realizovati bez obzira na to da li je re o interesu za obrazovanje ili je re o nekoj oekivanoj socijalnoj ili ekonomskoj koristi od obrazovanja.Prilikom operacionalizacije ciljeva obrazovne delatnosti mogua su dva pristupa: Prvi polazi od podele osobina linosti koje se obrazovanjem i odgojem razvijaju. To su kognitivne osobine (znanja, vetine i sposobnosti) koje se razvijaju obrazovanjem te afektivne i motivacijske osobine koje se razvijaju odgojem. Tako se konkretizuje unutranji ili humanistiki cilj obrazovne delatnosti.Drugi pristup polazi od spoljanjih ekonomskih i socijalnih ciljeva obrazovanja, odnosno strukture obrazovnih i odgojnih potreba koje proistieu iz interaktivnog odnosa oveka i promenjivih zahteva njegove okoline.

2. Odreenje pojma obrazovanja odraslih

Odreenje istraivakog predmeta nauke o obrazovanju odraslih menjalo se kako se menjalo podruje ovog obrazovanja. Obrazovanje odraslih se kao posebno podruje obrazovanja uspostavilo u devetnaestom i dvadesetom veku u razvijenim zemljama Evrope i Severne Amerike.

Termin obrazovanje odraslih (adult education) pojavio se u Velikoj Britaniji u prvoj polovini devetnaestog veka, no tek u drugoj polovini dvadesetog veka poinje oznaavati posebno koherentno podruja znanja i prakse obrazovanja.

U poetku se, pod uticajem pokreta prosvetiteljstva, pod obrazovanjem odraslih mislilo na prosveivanje odraslih i nije ukljuivalo praksu profesionalnog obrazovanja koja se obavljala u industriji.

Profesionalno obrazovanje obuhvata se konceptom obrazovanja odraslih tek iza drugog svetskog rata. Koncept obrazovanja odraslih dobija snaan zamah razradom ideje celoivotnog obrazovanja u radnim telima UNESCO-a sedamdesetih godina prolog veka nakon ega postaje univerzalno prihvaen.

Sve bre zastarevanje znanja, vetina, vrednosti, stavova i navika, do kojeg dolazi zbog ubrzanog ritma naunih otkria, tehnolokih i drutvenih promena, doprinelo je prerastanju obrazovanja odraslih iz marginalne obrazovne aktivnosti u najbre rastui sektor obrazovanja u svetskim razmerama.

U takvim okolnostima Opta konferencija UNESCO-a 1976. godine jednoglasno je prihvatila Optu preporuku o razvoju obrazovanja odraslih (Recommendation on Adult Education, 1977.) koja ukljuuje sledeu definiciju obrazovanja odraslih:

,,Naziv obrazovanje odraslih oznaava korpus organizovanih edukacijskih procesa svih sadraja, nivoa, i oblika (formalnih i drugih) bez obzira da li odrasli nastavljaju ili zamenjuju zapoeto kolovanje ili naukovanje, bez obzira razvija li odrasla osoba svoje sposobnosti, proiruje svoje znanje, poboljava svoje tehnike ili strune kvalifikacije ili ih preusmerava te dovodi do promjene svojih stavova ili ponaanja i u perspektivi potpunog posebnog razvitka i u perspektivi sudelovanja u uravnoteenom i nezavisnom socijalnom, politikom i kulturnom razvitku.

Iz definicije se vidi da edukacija (obrazovanje i odgoj) odraslih obuhvata i profesionalno i neprofesionalno obrazovanje, sve stupnjeve obrazovanja te da se sprovodi svim oblicima obrazovanja (formalnim i neformalnim obrazovanjem i informalnim uenjem).

Jedna od najcitiranijih definicija obrazovanja odraslih je definicija objavljena u knjizi Obrazovanje odraslih: temelji prakse koja glasi: edukacija odraslih je proces kojim osoba, ije su glavne socijalne uloge znaajne za status odraslosti, preduzima sistematsko i trajno uenje sa svrhom postizanja promena u znanju, stavovima, vrednostima i vetinama.

Ova je definicija znaajna po sledeem: 1) odraslost je odreena ulogama osobe, a ne hronoloki. 2) Budui da su obrazovanje i odgoj nekom cilju usmereno uenje, edukacija ukljuuje i samoobrazovanje (self-directed learning).

3) Postulira se da je edukacija utemeljena na procesu uenja, to je iri pojam od obrazovanja i odgoja.

Ima uenja koje nije cilju usmereno (nije edukacija) ali je vano za sticanje ne samo znanja i vetina nego i za celoivotno sticanjei menjanje vrednosti stavova i navika.

To je iskustveno uenje kojeg pisci eksplicitno ne navode (zbog vanosti iskustvenog uenja u sticanju razliitih kompetencija koncept se celoivotnog obrazovanja devedesetih godina transformisao u koncept celoivotnog uenja).

4) Naposletku, u navedenoj se definiciji kao ciljevi uenja ne navode samo znanja i vetine nego i vrednosti, stavovi i navike to su sadrajem odgojne i izvanodgojne socijalizacije.

Prema tome, ova definicija edukacije odraslih afirmie i afektivnu komponentu celoivotnog uenja odraslih to se ostvaruje odgojnom i izvanodgojnom socijalizacijom putem iskustvenog uenja.

3. Pojam odraslosti

Uz pojam odraslosti vezan je pojam zrelosti, ali ih ne treba izjednaavati jer postoje razliite vrste zrelosti i razliiti stupnjevi istovrsne zrelosti.Najvanije vrste zrelosti, uz bioloku, jesu psihika, socijalna i profesionalna.Kada je postignuta maksimalna razvijenost razliitih osobina linosti, to se obino zove razdoblje zrelosti. Smatra se da traje priblino od dvadesete do pedesete ili ezdesete godine ivota posle ega sledi predstaraka dob odnosno starost.Sa stajalita obrazovanja odraslih najvanijim vrstama zrelosti smatramo psihiku i profesionalnu.Osnovni kriteriji po kojima se prosuuje moe li se neko i po svojoj psihikoj razvijenosti smatrati odraslim[footnoteRef:2] [2: Andrilovi, V., Matijevi, M., Pastuovi, N. Pongrac, S., pan, M. (1985). Andragogija. Zagreb: kolska knjiga.str. 6-10.]

To je sposobnost diferenciranog reagovanja koje je prilagoeno postojeim prilikama,konstruktivno i drutveno prihvatljivo manifestovanje i zadovoljavanje potreba i napetosti, prihvatanje postojeih realnosti, uspostavljanje odnosa meuzavisnosti s uom i irom socijalnom okolinom itd.Vaan aspekt psihike zrelosti odrasle osobe je racionalno iskoritavanje svojih kapaciteta i sposobnosti. Racionalizacija se ostvaruje primenom proverenih rutinskih postupaka, ali i originalnim reenjima postojeih problema za koje je karakteristina odreena kreativnost. Zadovoljstvo u poslu koje isti autor navodi kao jo jedan kriterij psihike zrelosti, usko je vezano uz pojam profesionalne zrelosti.Profesionalna zrelost oznaava sposobnost za pravilan izbor i uspeh u zvanju[footnoteRef:3] odnosno, sposobnost oveka da sam sebe izdrava. [3: Andrilovi, V., Matijevi, M., Pastuovi, N. Pongrac, S., pan, M. (1985). Andragogija. Zagreb: kolska knjiga.]

Odrasla je, dakle, ona osoba kod koje je zavren proces biolokog rasta i koja je vie ili manje psihiki, socijalno i profesionalno zrela.Pojam odraslosti je prvi konstrukcijski element sintagme "obrazovanje odraslih" kojeg valja odrediti kako bismo pomou odreenja pojmova obrazovanja i odgoja mogli odrediti sam koncept obrazovanja odraslih. Bez njegovog jasnog odreenja nije mogue odrediti ni koncept celoivotnog obrazovanja. U savremenoj psiholokoj i andragokoj literature ima dosta neslaganja u vezi sa definisanjem pojma odraslosti[footnoteRef:4]. [4: Kuli-Despotovi (Uvod u andragogiju str 68).]

Odraslost je najue povezana sa zrelou. No pojam zrelosti je viedimenzijski pa valja odrediti koja je vrsta zrelosti s gledita obrazovanja najvanija za odreivanje odraslosti. U nerazvijenim zajednicama odraslost se poistoveuje s biolokom zrelou jer ivot u njima nije toliko sloen a da se za nju ne bi moglo osposobiti do kraja procesa biolokog sazrevanja. U razvijenim drutvima odraslost pojedinca je odreena, osim biolokom, jo psiholokom zrelou i socijalnom zrelou jer su raznovrsnije i zahtevnije odgovornosti koje odrasla osoba preuzima. Stoga je oita neprimerenost hronoloke dobi kao kriterijuma odraslosti. Prema kriterijumu psiholoke zrelosti, odrasla je ona osoba koja je dosegla vrhunac svojih intelektualnih sposobnosti i koja je toliko socijalizovana da moe drutveno prihvatljivo oitovati i zadovoljavati svoje potrebe, racionalno reavati frustrirajue situacije i uspeno uspostavljati odnose meuzavisnosti s uom i irom zajednicom. U odreivanju odraslosti sa stajalita obrazovanja odraslih uglavnom se primenjuje kriterijum socijalne zrelosti koja se oituje u sposobnosti preuzimanja uloga karakteristinih za odrasle osobe, a neprimerenih detinjstvu i mladosti.Obrazovanje odraslih moe bitno doprineti da ljudi usvoje kritike stavove prema drutvenim pojavama, da se stvaralaki odnose prema znanju, da ljudi proire svoje vidike i solidarnost. Moe se postaviti pitanje zato su andragozima potrebne ovakve analize kroz prizmu drutva, ekonomije, politike i kulture. Razlozi su prosti: nema ozbiljnijeg komparativnog istraivanja u andragogiji bez ozbiljnih prouavanja irih drutvenih procesa i protivurenosti koje karakteriu savremeni svet.[footnoteRef:5] [5: Savievi, D.M. (2003). Komparativna andragogija. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, str. 21-49]

4. Osnovna pojmovna odreenja

Obrazovanje odraslih podrazumeva sve formalne i neformalne oblike obrazovanja koji su namenjeni starijima od 18 godina a koji nemaju status uenika, odnosno studenta. U sistem obrazovanja odraslih mogu se ukljuiti i mladi stariji od 15 godina ako programi i oblici organizacije obrazovanja odraslih izlaze u susret zadovoljavanju njihovih orazovnih potreba. Obrazovanje odraslih se organizuje u tri osnovna domena: formalno obrazovanje odraslih, struno obrazovanje, osposobljavanje i usavravanje odraslih i neformalno obrazovanje odraslih. Formalno obrazovanje odraslih podrazumeva organizovan procesa obrazovanja koji vodi sticanju nacionalno priznatih kvalifikacija, diploma. Formalno obrazovanje odraslih ne znai deklarativnu mogunost odraslih da se ukljue u formalni sistem obrazovanja, ve podrazumeva posebno organizovan proces obrazovanja koji je primeren potrebama i mogunostima uenja odraslih. Struno obrazovanje, osposobljavanje i usavr.avanje podrazumeva sve nivoe i oblike osposobljavanja, usavr.avanja, dokvalifikacije, prekvalifikacije, specijalizacije i profesionalnog kontinuiranog obrazovanja koji se stiu kako u formalnom tako i u neformalnom sistemu obrazovanja. Neformalno obrazovanje podrazumeva sticanje znanja i ve.tina koja su izvan programa formalnog sistema obrazovanja a koja vode razvoju linih, socijalnih i profesionalnih kompetencija. Odrednica da je neformalno obrazovanje obrazovanje izvan formalnih programa, znai da se radi o obrazovnim programima koji se mogu organizovati podjednako u: institucijama formalnog obrazovanja, obrazovnim institucijama i organizacijama izvan formalnog sistema, institucijama i organizacije kojima obrazovanje nije primarna funkcija. Neformalno obrazovanje se realizuje na podrujima linog i socijalnog razvoja, unapreenja gaanskih sloboda, meuljudskih i meuetnikih odnosa, aktivne socijalne participacije, zatite i podrke marginalnim, hendikepiranim i ugroenim grupama, zatite ivotne sredine, zatite i unapreenje zdravlja, brige za roditeljstvo i porodicu, postizanje linog identiteta, kao i na podruju usavravanja za rad, zanimanje i razvoj profesionalnih kompetencija. 5. Mogunosti i granice uenja odraslih Problematika uenja odraslih odavno je predmet intenzivnog interesovanja psihologa i andragoga u svetu i kod nas. U osnovi poveanog zanimanja savremenih autora za mogunosti uenja u odraslom dobu lei saznanje da je taj veoma sloen i suptilan proces protkan razliitim uticajima i okolnostima. Meu njima, posebno vano mesto zauzimaju bioloke, psiholoke, socijalne i andragoske okolnosti i uticaji, bez ijeg razumevanja nije mogue sagledati i na najbolji mogui nain osmisliti proces uenja odraslih.5.1. Fiziko-fizioloke promene i uenje odraslihBlagovremen uvid u fizike i senzorne promene u odraslom dobu nije bez znaaja za organizaciju obrazovanja i proces uenja odraslih. Meu brojnim promenama koje su karakteristine za ljudski organizam posle njegovog sazrevanja, a naroito u toku srednjih godina i kasne odraslosti, izdvaja se nekoliko najvanijih: tkivo stanica presuuje, ne raste tako brzo, a njegovo obnavljanje je sporije; telesne stanice gube svoju elastinost; dogaaju se razliite promene u metabolizmu "na mnogim nivoima"; dolazi do progresivnog gubljenja misine mase, odnosno prilinog smanjenja snage i izdrljivosti; nastupa smanjenje brzine, intenziteta i trajnosti neuromuskularaih reakcija i dolazi do izvesnog slabljenja senzornog sistema. Sa andragoke take gledita, naroito su vane promene vida i sluha, kao i brzina i vreme reagovanja odrasle osobe. To je lako razumljivo, budui da su odrasle i starije osobe esto u stanju senzorae deprivacije, koja bi mogla biti odgovorna za neke sluajeve dezorijentacije i konfuzije. Reduciranje senzorne funkcije verovatno je najuniverzalnije gubljenje sposobnosti povezano sa starenjem." Funkcija vida osetno slabi u odraslom dobu, ali se podaci o stepenu tih promena u strunoj literaturi prilino razlikuju. Tako, neki autori navode da proces slabljenja vida postepeno traje od 18. do 40. godine, da bi posle toga nastupilo intenzivnije slabljenje vida koje traje do 55. godine. Drugi autori dopunjuju ovo saznanje tvrdnjom da su promene u vidu intenzivnije i bre posle napunjene 50. godine ivota, to traje sve do 70. godine, iako taj proces ponekad prate odreene fizioloke promene i bolesti, kao to su katarakta i glaukom.Na osnovu istraivanja ruskih autora moe se zakljuiti da se vizuelna osetljivost poveava do 24. godine, kada nastupa postepeno smanjivanje funkcije vida koje traje do 60. godine. Njihovi rezultati, takoe, pokazuju da se najvei obim vidokruga postie izmeu 20. i 29. godine. Sa andragokog stanovita, posebno su vani nalazi ruskih strunjaka iz oblasti andragoke psihologije koji potvruju saznanja da se kod odraslih ljudi sniava nivo elementarnih funkcija, ali se zato poveava nivo opte kulture posmatranja, to je rezultat razvoja funkcije miljenja u odraslom dobu. Takvo saznanje prilino relativizuje uticaj slabljenja vizuelnih funkcija na obrazovanje i uenje u odraslom dobu[footnoteRef:6]. [6: Kuli, R., Despotovi, M., Uvod u andragogiju,Zenica,2005.god.]

U odraslom dobu dolazi i do slabljenja funkcije i otrine sluha. Taj proces zapoinje u tridesetim godinama, da bi prema mnogim autorima kod velikog broja ljudi dobio ubrzanje posle 50. godine. Jo tanije, kod mukaraca funkcija sluha poinje da opada posle 32. godine a kod ena posle 37. godine. Ove promene su ponekad opredeljene naslednim, ali i spoljnim faktorima (okolinom), odnosno strunom delatnou oveka. Tako, na primer, pijanisti i drugi instrumentalisti dosta dugo odravaju optimalnu otrinu sluha, to potvruje znaaj radne, ali i pedagoke delatnosti u ouvanju slune funkcije. No, bez obzira na to, za veinu ljudi u odraslom dobu je karakteristino stalno opadanje sposobnosti sluha, to oni doivljavaju kao jedan od najteih fizikih nedostataka, 'pa se povlae u sebe, gube samopouzdanje i nerado ukljuuju u nove aktivnosti i nove asocijacije. Sve to valja uzeti u obzir prilikom organizacije uenja i nastave za odrasle da bi se pomoglo odraslim uenicima sa smanjenom funkcijom sluha, da se to lake i bezbolnije psiholoki prilagode novonastaloj situaciji.Brzina i "vreme reagovanja" se, takoe, povezuje sa fiziolokim promenama u odraslom dobu. Utvreno je da sa starou polaganije shvatamo i opaamo, polaganije delujemo "i mislimo polaganije". Iz toga proizilazi potreba da se obrati izvesna panja na "faktor brzine" u uenju odraslih, koji je za pojedine andragoge i psihologe jo uvek kontraverzan problem. Re je, u stvari, o tome da mnoga ispitivanja psihologa pokazuju da su odrasli uenici koji postiu najbolje rezultate na testovima sa ogranienim vremenskim trajanjem bili istovremeno i "najinteligentniji ili su imali najvee kapacitete za uenje", to prilino relativizuje "brzinu i vreme reagovanja" u uenju.

135.2. Intelektualni kapaciteti i uenje u odraslom dobuAmeriki psiholog E. Torndajk veoma je zasluan za afirmaciju ideje o mogunosti i potrebi uenja u odraslom dobu. U svojim eksperimentalnim istraivanjima najvanijih intelektualnih funkcija i sposobnosti odraslih Toradajk je osporio do tada preovladavajue miljenje da se ne moe uspeno uiti u odraslom dobu, odnosno, da je uenje i obrazovanje monopol mladosti. Njegova istraivanja pokazuju da inteligencija raste do 25-26. godine, a onda postepeno opada do 42. godine u proseku jedan odsto godinje. Procenat smanjivanja opte intelektualne sposobnosti u odraslom dobu moe se porediti sa napredovanjem intelektualnih sposobnosti na uzrastu od 12. do 16. godine. Za sposobnost pamenja karakteristian je rast do 16. godine, da bi potom usledilo lagano opadanje. Opadanje u funkcija pamenja malo je vee u kasnijim, nego u ranijim odraslim godinama. Torndajk istie da mnoga istraivanja nalaze da ne postoje naroite razlike u miljenju izmeu mladih i starijih odraslih. Stariji pokazuju samo malo vie brige i opreznosti u intelektualnim operacijama u odnosu na mlae odrasle. Na osnovu sopstvenog istraivanja ije metodoloke nedostatke je priznavao ("Alfa-skorovi nisu savrena mera inteligencije"), ali i rezultata istraivanja drugih autora, E. Torndajk zakljuuje da su opte zakonitosti uenja sutinski iste od 15. do 50. godine.Istraivanja intelektualnih kapaciteta u odraslom dobu koja su preduzeli ameriki psiholozi, na primer, Konrad i Dons i naroito Veksler, koji je najbolje sagledao "uzrasne karakteristike odraslih ljudi" kao i drugih autora primenom metodologije sline Torndajkovoj, u osnovi su potvrdila njegove rezultate. No, i pored toga, rezultati dobijeni u ovim istraivanjima donekle modifikuju Torndajkove nalaze i dopunjuju naa saznanja o intelektualnom razvoju u odraslom dobu.Najmanje tri zakljuka se mogu izvesti iz prethodnih istraivanja razvoja inteligencije u odraslom dobu:1. prvi, iz koga proizilazi da intelektualne sposobnosti odraslih poinju da opadaju kasnije, odnosno, da proces njihovog smanjivanja nije tako otar kao to je to utvrdio Torndajk;2. drugi, koji sugerie da prihvatanje prosenih skorova odraslih razliitog uzrasta, a ponekad i obrazovanja, kao "univerzalnog kljua" kojim se moe objasniti slabljenje intelektualnih sposobnosti u periodu posle adolescencije nije bez manjkavosti, posebno zbog toga to i u okviru jedne starosne grupe postoje sposobni i sposobniji. Zato poznati amerilki andragog Noks pravi razliku izmeu sposobnih i manje sposobnih i ;3. trei, koji sugerie da se korienje intelektualnih sposobnosti i opti intelektualni nivo, koji je u prilinoj meri povezan sa formalnim obrazovanjem, znaajno odraava na ukupni intelektualni razvoj.

6. Zakljuak

Pojam odraslosti je prvi konstrukcijski element sintagme "obrazovanje odraslih" kojeg valja odrediti kako bismo pomou odreenja pojmova obrazovanja i odgoja mogli odrediti sam koncept obrazovanja odraslih. U savremenoj psiholokoj i andragokoj literature ima dosta neslaganja u vezi sa definisanjem pojma odraslosti[footnoteRef:7]. Odraslost je najue povezana sa zrelou. No pojam zrelosti je viedimenzijski pa valja odrediti koja je vrsta zrelosti s gledita obrazovanja najvanija za odreivanje odraslosti. [7: Kuli, R., Despotovi, M., Uvod u andragogiju,Zenica,2005.god.]

U nerazvijenim zajednicama odraslost se poistoveuje s biolokom zrelou jer ivot u njima nije toliko sloen a da se za nju ne bi moglo osposobiti do kraja procesa biolokog sazrevanja. U razvijenim drutvima odraslost pojedinca je odreena, osim biolokom, jo psiholokom zrelou i socijalnom zrelou jer su raznovrsnije i zahtevnije odgovornosti koje odrasla osoba preuzima. Stoga je oita neprimerenost hronoloke dobi kao kriterijuma odraslosti. Prema kriterijumu psiholoke zrelosti, odrasla je ona osoba koja je dosegla vrhunac svojih intelektualnih sposobnosti i koja je toliko socijalizovana da moe drutveno prihvatljivo oitovati i zadovoljavati svoje potrebe, racionalno reavati frustrirajue situacije i uspeno uspostavljati odnose meuzavisnosti s uom i irom zajednicom. Kao to je ve spomenuto, socijalna zrelost je najvaniji kriterijum odraslosti u obrazovanju odraslih jer socijalne uloge, svojstvene odrasloj osobi, uslovljavaju obrazovne potrebe i uslove obrazovanja gde se njihove potrebe zadovoljavaju. Sasvim je izvesno da fizioloke promene u interakciji sa psiholokim i socio-kulturnim faktorima mogu uticati na individualni identitet u odraslom dobu, ali nisu velika prepreka za organizovanje procesa uenja i nastave u odraslom dobu. Stoga, veina savremenih autora istie da uspeh u procesu uenja ee i vie zavisi od fizikog i psihikog zdravlja odraslih uenika, utoliko pre to se slabljenje funkcija vida i sluha moe prilino uspeno nadoknaditi upotrebom aparata za njihovu korekciju.

Zato e etrdesetogodinjak, koji se vratio obrazovanju radi zavravanja fakulteta kao redovini student, biti smatran odraslom osobom zbog socijalnih odgovornosti koje je preuzeo (ekonomska samostalnost, eventualni brak, roditeljstvo, odgovornost graanina). Zbog toga su njegovo predznanje, motivacija i ivotne okolnosti u kojima ui drugaiji od onih kod mladih studenata.

7. Literatura

1. Andrilovi, V., Matijevi, M., Pastuovi, N. Pongrac, S., pan, M. (1985). Andragogija. Zagreb: kolska knjiga.2. Kuli, R., Despotovi, M., Uvod u andragogiju,Zenica,2005.god.3. Savievi, D.M. (2003). Komparativna andragogija. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Sadraj

1. Uvod ........................................................................................................12. Odreenje pojma obrazovanja odraslih ..................................................33. Pojam odraslosti ...................................................................................... 44. Osnovna pojmovna odreenja ................................................................. 65. Mogunosti i granice uenja odraslih ......................................................75.1. Fiziko-fizioloke promene i uenje odraslih ..........................75.2. Intelektualni kapaciteti i uenje u odraslom dobu ................... 96. Zakljuak ................................................................................................ 107. Literatura ................................................................................................ 12

13