skripta disaster 1

7/22/2019 Skripta Disaster 1

1/144

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA DEPARTMAN ZA INENJERSTVO ZATITE IVOTNE

SREDINE

UPRAVLJANJE AKCIDENTNIM RIZICIMA

Skripta

Pripremili:

dr Duan Sakulski dr ore osi dr Sran Popov mr Ana Pavlovi Ljiljana Popovi, M.Sc. Tanja Novakovi, M.Sc. Jovana Simi, M.Sc.

Novi Sad, 2012


2/144


1

SADRAJ:

1. UVOD ...................................................................................................................................................... 3

1.1 KLIMATSKE PROMENE ............................................................................................................................... 4 1.1.1 TRENDOVI KLIMATSKIH PROMENA, NJIHOVI UZROCI I POSLEDICE .................................................. 7 1.1.2 CIKLUS UPRAVLJANJA RIZICIMA SA KATASTROFALNIM POSLEDICAMA ......................................... 14

1.2 PARAMETRI RIZIKA ................................................................................................................................... 19 1.2.1 PROCENA RIZIKA ............................................................................................................................ 19

2. POPLAVA KAO HAZARDNA POJAVA ....................................................................................................... 33

2.1 NAJVANIJE VRSTE POPLAVA ................................................................................................................... 33 2.2 ZATITA OD POPLAVA .............................................................................................................................. 36

2.2.1 MERE ZATITA OD POPLAVA .......................................................................................................... 37 2.2.2 AKTIVNOSTI ZA UB LAAVANJE POSLEDICA POPLAVA .................................................................... 40 2.2.3 NAINI ZATITE OD POPLAVA ........................................................................................................ 41

3. SUA KAO HAZARDNA PO JAVA ............................................................................................................. 43

3.1 POREKLO SUA......................................................................................................................................... 43 3.2 PODELA SUA........................................................................................................................................... 45

3.2.1 METEOROLOKE SUE .................................................................................................................... 45 3.2.2 HIDROLOKE SUE .......................................................................................................................... 46 3.2.3 POLJOPRIVREDNE SUE .................................................................................................................. 47 3.2.4 SOCIO- EKONOMSKE SUE .............................................................................................................. 47 3.2.5 ZIMSKE SUE .................................................................................................................................. 47

3.3 INDIKATORI SUE..................................................................................................................................... 47 3.3.1 STANDARDIZOVANI INDEKS PADAVINA ......................................................................................... 49

3.4 POSLEDICE SUA...................................................................................................................................... 54

4. POAR KAO HAZARD ............................................................................................................................. 56

4.1 ISTORIJAT POARA......................................................................................................................................... 56 4.1.1 POARI KROZ ISTORIJU ................................................................................................................... 56

4.2 OPTE O POARU.......................................................................................................................................... 59 4.3 MESTO NASTANKA POARA............................................................................................................................. 62

4.3.1 INDUSTRIJSKI POARI ..................................................................................................................... 62 4.3.2 POARI U URBANOJ SREDINI .......................................................................................................... 63 4.3.3 POARI NA OTVORENOM PROSTORU ............................................................................................ 64

4.4 SEKUNDARNI POARI KAO POSLEDICE PRIMARNIH HAZARDA................................................................................... 67 4.4.1 POARI KAO POSLEDICE ZELJOTRESA............................................................................................. 67 4.4.2 POARI KAO POSLEDICE ERUPCIJE VULKANA................................................................................. 69 4.4.3 POARI KAO POSLEDICE NUKLEARNIH KATASTROFA ..................................................................... 70 4.4.4 POARI KAO POSLEDICE SUE ........................................................................................................ 71

4.4.5 POARI KAO POSLEDICE SNANIH VETROVA ................................................................................. 72 4.5 TETE I POSLEDICE USLED POARA.................................................................................................................... 72

4.5.1 LJUDSKE RTVE POARA ................................................................................................................ 73 4.5.2 POSLEDICE POARA NA IVOTNU SREDINU ................................................................................... 74 4.5.3 KISELE KIE ..................................................................................................................................... 75

4.6 SEKUNDARNI HAZARDI POARA........................................................................................................................ 76 4.6.1 DIM KAO POSLEDICA POARA ........................................................................................................ 76 4.6.2 OPASNOSTI KOD EKSTREMNIH POJAVA U POARU ....................................................................... 77

5. VETAR KAO HAZARDNA POJAVA ........................................................................................................... 79


3/144


2

5.1 STRUKTURA VETRA........................................................................................................................................ 82 5.1.1 VRSTE VETROVA ............................................................................................................................. 82 5.1.2 UZROK VETRA ................................................................................................................................. 84

5.2 HAZARDNO DEJSTVO OLUJNIH VETROVA ................................................................................................ 88 5.3 VETROVI KARAKTERISTINI ZA PODRUJE VOJVODINE ........................................................................... 89

5.3.1 SREDNJE BRZINE VETROVA U AP VOJVODINI ................................................................................. 93

5.4 TETE NASTALE USLED JAKIH VETROVA ................................................................................................. 96 6. ZEMLJOTRES KAO HAZARD .................................................................................................................. 100

6.1 PRIRODNO UZROKOVANI ZEMLJOTRESI ........................................................................................................... 101 6.2 ELEMENTI ZEMLJOTRESA ....................................................................................................................... 103 6.3 TIPOVI RASEDA PRILIKOM ZEMLJOTRESA .............................................................................................. 103

7. OSNOVNI POJAM KLIZI TA .................................................................................................................. 118

7.1 KAKO PREPOZNATI KLIZITE................................................................................................................... 120 7.2 UZROCI I NAINI NASTANKA KLIZITA................................................................................................... 122 7.3 VRSTE KLIZITA...................................................................................................................................... 123 7.4 BRZINA POMERANJA KLIZITA............................................................................................................... 125 7.5 AKTIVNOST KLIZITA.............................................................................................................................. 127 7.6 MATERIJAL KLIZANJA............................................................................................................................. 128 7.7 ISTRANI RADOVI ................................................................................................................................... 129 7.8 TIPOVI KLIZITA..................................................................................................................................... 130

7.8.1 PREVRTANJE ................................................................................................................................. 132 7.8.2 OSIPANJE ...................................................................................................................................... 133 7.8.3 ODRONJAVANJE ........................................................................................................................... 133 7.8.4 TEENJE ........................................................................................................................................ 134 7.8.5 LIKVIFIKACIJA ................................................................................................................................ 135 7.8.6 PUENJE SUVO TEENJE ............................................................................................................ 135

7.9 SANACIJA KLIZITA................................................................................................................................ 135 7.10 PREVENTIVNE MERE ......................................................................................................................... 136 7.11 KOREKCIONE MERE ........................................................................................................................... 137

7.12 SANACIONE MERE ........................................................................................................................... 142


4/144


3

1. UVOD

Poveanje frekventnosti i ozbiljnosti samih katastrofa i njihovih posledica ukazuju da prokatastrofa mora biti u fokusu svetske zajednice u godinama koje dolaze. U okviru IDDR(International Decade of Disaster Reduction 1990-1999. godine) i ostalih organizacija nastalih tokom prolih godina, smanjenje uticaja katastrofa dobija na znaaju.Svetska konferencija o smanjenjuuticaja katastrofa, odrana od 18. do 22. januara 2005. godine u Kobe-u, Japan, i Cunami u Indijskomokeanu ukazali su na potrebu za akcijom svetskih razmera. Katastrofe izazivaju velike tete zemljau razvoju, njihovim ekonomijama, ivotnoj sredini u svim regijama sveta i samim tim ugroa

bezbednost ljudi u istim.

Skoranji dogaaji koji su se desili u visoko razvijenim zemljama, kao to je uragan K(Sjedinjene Amerike drave, 29. avgust 2005. godine) koji je unitio New Orleans i snena ol Nemakoj (25. novembar 2005. godine) podseaju nas da su sve drave, bez obzira na stepen nrazvijenosti, ranjive na posled ice katastrofa. Meutim, evidentno je da su siromane zemnajizloenije katastrofama.

Razumevanje bezbednosti pomereno je iz nacionalne bezbednosti u individualnu i humanitarnuljudsku bezbednost. Druga promena paradigme predstavlja promenu siromatva, sa finansijskogsiromantva (finansijski uticaj zarade) u ljudsko siromatvo (nedostatak dobrostanja). Ova proodrazila se i u polju upravljanja katastrofama od toga da katastrofa predstavlja ekstreman dogakao posledicu prirodnih sila do toga d a se katastrofa posmatra kao manifestacija izazvana nereen

problemima razvoja. Pristupi smanjenju posledica katastrofa postali su kompleksniji. Ranjivost,ilavost i izdrljivost kao pojmovi dobili su na vanosti a panja je usmerena na socijalekono mske, politike i kulturne faktore. Integrisano smanjenje posledica katastrofa zaviskolaboracije i razmene znanja izmeu raznih disciplina i kompetencija.Pristupi mogu bitikvantitativni i kvalitativni, a esto previe opasni po svojoj prirodi. Zbog toga mnoga podrujaistraivanja razvila su sopstvene definicije za pojmove vezane za katastrofe i njene uticaje.Kao posledica toga, komunikacija unutar te naune zajednice je izuzetno oteana.


5/144


4

1.1 KLIMATSKE PROMENE

O potencijalnim efektima klimatskih promena koje mogu nastati globalnim zagrevanjem ukazuje film

The Day After Tomorrow (Dan posle sutra) u kome je prikazano kako globalno zagrevanjsu posledice topljenje leda na Antarktiku, poplave, grad, uragani, tornada, "gura" planetu pravo unovo ledeno doba. Iako je stanje klimatskih promena sa ovako katastrofalnim posledicama jofikcija, privredni subjekti i osiguravajua i reosiguravajua drutva uviaju injenicu da je r

broj rizika uslovljenih klimatskim promenama prisutan u realnosti. Na to posebno ukazuje uraganKatrina iz avgusta 2005. godine, dogaaj koji se ranije smatrao najgorim moguim scenaostvarenja prirodne katastrofe, koji je usmrtio vie hiljada ljudi, uzrokovao preseljenje vimiliona ljudi, izazvao ogromn e materijalne tete i najvanije, ukazao kako su sve nacije izloenegativnim efektima vremenskih ekstrema uzrokovanih globalnim zagrevanjem. Promena klime uvidu globalnog zagrevanja je vidljiva, opipljiva i merljiva i predstavlja jedan on najznaajnijih rizikasa kojima se svet suoava.

Takoe, dodatna poveanja prosenih temperatura na globalnom planu su ne samo mogua veverovatna a brojna istraivanja dokumentuju da ljudski faktor ima znaajan uticaj na klim promene. tetni dogaaji uzrokovani klimatskim promenama se kontinuirano poveavaju isamo u oblastima koje su oduvek, za trite osiguranja i reosiguranja bile izloene prirodhazardima , kao to su SAD ili Japan, ve i u drugim delovima sveta, posebno u Evropi. Imavidu evidentnost klimatskih promena pred privrednim subjektima a posebno osiguravajureosiguravajuim drutvima se postavljaju izazovi identifikovanja potencijalnih kratkorodugornih efekata klimatskih promena na njihovo poslovanje i finansijske performanse i pronalmera za njihovo minimiziranje. Predvianje verovatnoe nastanka i intenziteta tetnih posledickljunog znaaja za osiguravajua i reosiguravajua drutva. Meutim, priroda sistema klim

procesa je kompleksna i haot ina. Mehanizmi povratne sprege izmeu razliitih klimatskih procine ovaj sistem nelinearnim. Imajui u vidu da su osiguravajua drutva, istorijski posmatrano, bilafokusirana na tetne dogaaje lokalnog intenziteta za koje je postojalo relevantno istorijsko iskustvokao i injenicu kompleksnosti klime i njenih promena na globalnom niovu, adekvatna prverovatnoe nastanka i intenziteta tetnih posledica ektremnih prirodnih katastrofalnih dog predstavlja znaajan izazov.

U svetu dananjice ne postavlja se vie pitanje da li postoji ili ne globalna promena klime ve kevidentne klimatske promene odraavaju i kako e se odraziti kao i kakve izazove prouzrokuivot na Zemlji, ekonomiju a posebno na osiguravajua i reosiguravajua drutva koja se nalsamom epicentru deavanja, zbog njihove sutinske uloge u drutvu da formiranjem zajednica obezbeuju zatitu pojedinaca i privrednih subjekata od ruilakog dejstva prirodnih sila i nessluajeva izazvanih ljudskim delovanjem. U kontekstu globalnih promena klime, odgovornostosiguravajuih i reosiguravajuih drutava je dvojaka, jer s jedne strane ona treba da

pripremljena za negativne efekte koje klimatske promene mogu prouzrokovati na njihovo poslovanjei njihove klijente, a sa druge strane ona mogu u velikoj meri doprineti minimiziranju rizika, kojem suizloeni pojedinci i privredni subjekti, obezbeenjem adekvatnih reenja za pokrie tog rizika. Usmislu problematika globalnog zagrevanja se sa aspekta trita osiguranja i reosiguranja moe posmatrati takoe dvojako, kao izvor novih rizika, koji prete obezbeenju kontinuiteta poslovakako sa aspekta poslova osiguranja tako i sa aspekta investicija, ali i kao izvor novih mogunos


6/144


5

koje mogu rezultirati znaajnim ekonomskim koristima ukoliko se preduzmu adekvatne mRazumevanje globalnih promena klime je osiguravajuim i reosiguravajuim drutvima neophkako bi mogli sagledati potencijalne efekte tih promena u kontekstu razliitih ishoda katastroalnihdogaaja koji su uslovljeni promenama vremena kao to su uragani, cunamiji ili zimske oluje, kmogli donositi na informacijama zasnovane odluke o rizicima koji nisu povezani sa vremenskim

prilikama ali koji mogu biti pod uticajem klimatskih pro mena kao to su ivotno i zdravstvenoosiguranje, i kako bi se mogli na vreme zatiti od neeljenih akumulacija rizika katastrofadogaaja. Upravo zbog tih razloga, a imajui u vidu injenicu da od doneenih odluka u sadazavise ne samo budui trokovi ve i opstanak kako sektora osiguranja i reosiguranja tako i oveanstva, ime rizik klimatskih promena predstavlja jasan primer rizika kod koga je dugo planiranje od kljunog znaaja kako bi se izbegli potencijalno katastrofalni efekti. Analizom trendovaklimatskih promena koji su evidentni kao i njihovih uticaja na ukupnu ekonomiju, a posebno na poslovanje osiguravajuih i reosiguravajuih drutava potrebno je ukazati na naine upravrizikom klimatskih promena.

Razmatranje pro blematike klimatskih promena neminovno zahteva odreivanje samog pojma k

ali i potrebu ukazivanja na razliitost pojmova klime i vremenskih prilika. Naime, vreme i klimdva razliita pojma. Pod pojmom vremena se podrazumevaju momentalne vremenske prilike kojeine realni fenomeni koji se mogu osetiti i precizno izmeriti, kao to su temperatura vazdvlanost, koliina kinih ili snenih padavina, snaga vetra, vazduni pritisak, nivo mora i dmeteo roloki fenomeni nad nekim mestom/geografskim podrujem koji se mogu menjati u kravremenskim intervalima. Pod klimom se podrazumeva proseno stanje atmosfere nad nekim mili podrujem u odreenom vremenskom razdoblju. U antikim vremenima se smatralo da zavisi samo od nagiba Sunevih zraka da bi se u XIX veku klima definisala kao proseno atmosfere nad nekim mestom ili podrujem. U novije vreme kao klima se definie statistiki kokoji opisuje prosene meteoroloke uslove nad nekim mestom ili podrujem Zemljine povrinodreenom razdoblju. Najee je to u periodu od minimum 30 godina, uzimajui u obzir proseks tremne varijacije kojima su izloena stanja atmosfere. Klima, kao vremenski prosek, predstavljamatematiki artifakt koji se ne pojavljuje u stvarnosti. Imajui u vidu razliku u pojmovremenskih prilika i klime jasno je da se vremenske prilike menjaju konstantno a klima postepeno izega proizilazi da klima ne moe da reflektuje sve kratkorone fluktuacije i ekstremne vredmeteo rolokih uslova. Na klimu utiu klimatski elementi (promenljivi inioci klime kojmeteoroloke prirode ali su posmatrani u duem vremenskom razdoblju i svedeni na srednje st posebna odstupanja) i klimatski faktori (stalni inioci klime koji su geografske prirode i utimenjanje klimatskih elemenata). U klimatske elemente spadaju na primer, temperatura vazduha,zemljita i okeana, vlanost vazduha, padavine, vetrovi a u klimatske faktore spadaju relje primer Alpi spreavaju prodor hladnih vazdunih masa prema Sredozemlju), geografska irina (n primer, pod uticajem geograf ske irine temperatura vazduha u letnjem periodu godine razli ita je uTunisu u odnosu na vedsku), udaljenost od mora, nadmorska visina (smanjuje temperaturu vazduha

pr oseno za 0,5C na svakih 100 m visine), vegetacija i konano ovek. ovek utie na klimindustrijskim zagaenjima kojima se produkuju gasovi koji zamuuju atmosferu, krenjem poumljavanjem, podizanjem vetakih jezera i sl.

Vremenske uslove nije mogue determinisati u vidu jednostavnih relacija uzroka i posledica, jeone produkt kompleksnih sistema u kojima razliiti faktori utiu meusobno jedni na druge nada se male promene u domenu uzroka mogu odraziti na ogromne posledice. injenica je da su


7/144


6

vremenski uslovi pod uticajem manjih ili veih promena u kraim ili duim vremenskim intervu atmosferi, biosferi, litosferi i hidrosferi. Ova injenica ukazuje na nemogunost davanja obja

promene vremenskih prilika usled promena uti caja samo jednog uzroka. Takoe, imajui u vidu da klima menja pod uticajem promena vremena, pogreno bi bilo zakljuiti da su vremenske prilikuticajem klime, ve upravo supr otno. Meutim, imajui u vidu evidentnost promene klime, o emu

biti v ie rei u daljem tekstu, koja je utvrena dugoronim pomeranjem izraunatih statis proseka vremenskih promena, mogue je pretpostaviti trendove tih promena.

Klima je oduvek imala snanog uticaja na oveka, odnosno ljudsko drutvo. U per pleist ocenskog ledenog doba, poznatijeg kao poslednje ledeno doba, dolazi do poveanja veovekovog mozga, razvoja orua i irenja ljudske vrste irom sveta. Nakon ledenih doba nholocen, period u kome i danas ivimo, a u kome je klima igrala veoma vanu ulogu u istoriji kui civilizacija, od pronalaska poljoprivredne proizvodnje do uspona i padova imperija. Ljudsko dse razvijalo u velikoj meri u zavisnosti od razliitih klimatskih tipova koji se javljaju u okviklimatska pojasa, arki, umereni i hladni, koji su se formirali zahvaljujui obliku Zemlje i razlistepenu zagrevanja njenih delova tokom godine. U okviru svakog od navedena tri klimatska pojasa

javljaju se odreeni klimatski tipovi, na primer u okviru arkog pojasa ekvatorijalna, monsunska itropska klima, u okviru umerenog pojasa sredozemna, pustinjska, kontinentalna i umereno-kontinentalna klima a u okviru hladnog pojasa subpolarna i polarna klima. Uticaj klime na oveknajjasnije se moe sagledati na osnovu injenice da je najvea gustina naseljenosti stanovnioblastima kontinentalne i umereno- kontinentalne klime za koje je specifina karakteristika postojasva etiri godinja doba.

Klima utie na sve aspekte ovekovog ivota, njegov nain oblaenja, oseanja i ponaanja, nsadraj ishrane, trokove zagrevanja ili rashlaivanja. Takoe, ona odreuje raznov poljoprivredne proizvodnje, utie na razvoj turizma (na primer, pojedine vrste turizma razvijajzavisnosti od karakteristika podneb lja u odreenim oblastima, na primer, sredozemna klima se smatraveoma povolj nom za letnji turizam a planinska klima za zimski turizam), vrste biljnih i ivotinjvrsta, a utiui na odnose ponude i tranje za odreenim proizvodima, klima indirektno utifinansijski sistem. Odreene studije ukazuju i na uzrono- posledinu povezanost izmeu klime ivotnog standarda. Na primer, zahvaljujui globalnom hlaenju, odnosno tzv. malom ledenom dobuu Evropi je tokom XIII veka dolo do smanjenja nutritivne vrednosti hrane to se dovodi u uzrovezu sa kugom koja je uzrokovala veli ki gubitkak ljudskih ivota u XIV veku (procene se kreu oko jedne etvrtine ili ak jedne treine ukupnog stanovnitva Evrope). Klimatske informacije ogromnog eko nomskog znaaja za razliite poslovne aktivnosti kao to su poljoprivreda (na prinformacije o tome da li e odreeni klimatski uslovi biti povoljni za uzgajanje odreenih biljnih kultura), graevinarstvo (na primer, klimatske informacije su u graevinarstvu neopzbog potrebe da graevine budu izgraene na nain da su sposobne da podnesu uticaje klime, je na primer sposobnost podnoenja udara uragana), snabdevanje energijom (na primer, izgr polja vetrenjaa zavisi od toga koji klimatski uslovi najvie odgovaraju korienju energije vtransport, ali i osiguravajuim i reosiguravajuim drutvima kako bi mogli da predvide potencuticaje klime na ostvarivanje tetnih dogaaja, pre svega onih katastrofalnog karaktera.

Ima jui u vidu snaan uticaj klime na ljudsko drutvo jasno je da e promene klime u vidu globzagrevanja neminovno uticati na oveka i njegove aktivnosti. Do sada dokumentovani efekti ptemperature postoje u razliitim oblastima, na primer promene u domenu upravljanja poljoprivredom


8/144


7

i umarstvom na viim irinama Severne hemisfere, kao to je ranija prolena setva, i uticaji naljudsko zdravlje kao to su smrtnost usled talasa visokih temperatura u Evropi ili alergije na psevernim i srednjim irinama Severne hemisfere. Meutim, varijabilnost klime karakterisalcelokupnu istoriju ljudskog drutva i konstantno primoravala, u cilju opstanka, oveka i njaktivnosti na adaptaciju njenim promenama. Globalno zagrevanje, kao dugorono ispoljeni najnoviji

trend u klimatskim promenama takoe zateva takav pristup u svim sferama ovekovog ivota predstavlja jedini put njegovog opstanka. Upravo iz tog razloga, kljuni zadatak istraivanja klida se identifikuju razmere varijabilnosti klime i bilo koji konzistentno prisutni trendovi, kao i da seodrede uzrono- posledini odnosi povezani sa ovim varijabilnostima. Dobijeni rezultati takistraivanja mogu se primeniti u cilju predvianja buduih klimatskih varijabilnosti i minimiznjihovih negativnih uticaja.

1.1.1 TRENDOVI KLIMATSKIH PROMENA, NJIHOVI UZROCI IPOSLEDICE

Prilikom razmatranja globalne promene klime neophodno je pre svega ukazati kako do nje dolazi a tozahteva analizu efekta staklene bate, efekta koji je prvi uoio francuski naunik Jean-Baptiste JosephFourier 1824. godine, a koga je prvi istraivao vedski naunik Svante Arrhenius koji je otrkapsorpcijom suneve radijacije Zemljina atmosfera omoguava zagrevanje planete. Postojanje staklene bate je od izuzetnog znaaja s obzirom da bi bez postojanja efekta staklene bate Z bila znaajno hladnija to bi onemoguilo postojanje ivota. Meutim, u novije vreme dola problema globalnog zagrevanja upravo zahvaljujui pojaanju efekta staklene bate.

Funkcionisanje efekta staklene bate moe se objasniti na sledei nain. Sunce emituje energiZemlju pri emu najvei deo ove energije predstavlja elektromagnetna radijacija a manji

predstavlja infracrveno i ultra ljubiasto zraenje. Deo te energije Zemlja apsorbuje a deo vraa uatmosferu u vidu infra crvenog zraenja, pri emu jedan deo od tog zraenja atmosfera propu jedan deo ponovno emituje na Zemlju. Ovo vraanje jednog dela zraenja iz atmosfere na Zemvidu toplote predstavlja sutinski efekat slian efektu koji se primenjuje u staklenim batama.

Brojne studije ukazuju na injenicu da je promena klime, oliena u globalnom zagrevanju, posledicauticaja porasta koncentracije pre svega ugljen dioksida u atmosferi. Imajui u vidu injenicu da jeugljen- dioksid jedan od osnovnih elemenata zahvaljujui kome je omogueno da atmosfera v

jedan deo energije ponovno na Zemlju, jasno je zato se upravo zahvaljujui poveanju koncentracovog elementa u atmosferi javlja uveani efekat staklene bate. Poveanje koncentracije u-dioksida u atmosferi prikazano je na grafikonu br. 1


9/144


8

Grafikon br.1: Kretanje prosenih mesenih koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi u perioduod 1958. do 2004. godine, meren u observatorijumu Muna Loa, Havaji, SAD

Izvor: Atmospheric Carbon Dioxide and Carbon Isotope Records

Prema podacima Ujedinjenih nacija godinje emisije ugljen-dio ksida su porasle za prosenih 6,4gigatona karbo na godinje tokom devedesetih, a zatimna 7,2 gi gatona godinje u periodu od 2000do 2005. godine to je doprinelo poveanju zadravanja toplote i ponovnog zraenja na zemljudodatnih 20% u periodu izmeu 1995. i 2005. godine to predstavlja najvee poveanje u posle200 godina. Prema etvrtom izvetaju od strane Meuvladinog panela za klimatske pro(Intergovernmental Panel on Climate Change - meunarodne grupe eksperata formirane od stranSvetske meteo roloke organizacije i Programa Ujedninjenih nacija za zatitu sredine koja rezuistraivanja o klimatskim promenama publikuje u vidu izvetaja svakih pet do est godina od .godine) u periodu od 1970. do 2004. godine zabeleeno je 80% poveanje emisije uglen-dioksida to

predstavlja 77% ukupne emisije gasova koji izazivaju efekat sta klene bate. Najvei deo porastaemisije ugljen-dioksida u atmosferu uzrokovan je snabdevanjem energijom, transportom i industrijomdok su emisije uzrokovane stambenim i komercijalnim objektima, umartstvom (ukljuujui i kuma) i poljoprivrednim sektorom imale manjeg uticaja jer su ove emisije uglen-dioksida rasle znatnosporije. etvrtim izvetajem ove ekspertske grupe ukazano je da je za navedena zagaenja emisijeugljen- dioksida, koja su uzronik globalnog zagrevanja, direktno odgovoran ovek, odnosnokorienje fosilnih goriva. Dugorono posmatrano, industrijska revolucija iznedrila je proklimatskih promena. Naime, podaci iz navedenog izvetaja ukazuju da je koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi pre industrijske revolucije iznosila 280 delova po milionu (ppm) a da je 2005.godine iznosila 379 ppm. Takoe, smatra se da je ostvareno poveanje efekta staklene baindustrijskoj eri bez presedana u periodu od vie od 10000 godina. Ukoliko bi se zagaenje atmosfereugljen-dioksidom nastavilo, po sadanjem trendu do 2050. godine koncentracija ugljen-dioksida bi seudvostruila u odnosu na predindustrijski period, odnosno dostigla bi kritinih 550 ppm to bi dovelo,sa najmanje 77% ansom a moda i 99% ansom, por ast temperature za 2-5C. Takva kretanja dovela bi do poveanja rizika gladi za 25-60%, u velikoj meri bi ugrozila raspoloivost vode, podstak


10/144


9

propadanje dela ili celine tropskih uma u dolini Amazona, uzrokovala dupliranje prouzrokovanih uraganima kao i nepovratno topljenje ledenog pokrivaa na Grenlandu. Pre izvetaja grupe eksperata Meuvladinog panela za klimatske promene postojala su ratumaenja u pogledu intenziviranja efekata staklene bate. Meutim, zakljukom etvrtog izvove ekspertske grupe definitivn o, sa 90% verovatnoom, je razreeno da je ovek, odnos

industrijska era kljuni uzronik globalnog zagrevanja. U izvetaju se navodi da bi suma solvulkanske energije, bez po stojanja uveane emisije ugljen-dioksida u atmosferu, koja je uzrokovanaovekovim delovanjem, verovatno dolo do efekta globalnog hlaenja a ne zagrevanja. Verov ovekovog uticaja na fenomene klimatskih promena i budua kretanja trenodva predstavljeni sutabelom br. 1.

Tabela br. 1: Prikaz fenomena klimatskih promena, n jihovih trendova i verovatnoe uzroka ibuduih kretanja

Fenomen i smer

trenda

Verovatnoa da je trend

nastao

tokomdvadesetogveka

Verovatnoa uticaja

oveka na

posmatranitrend

Verovatnoa buduihtrendova

Topliji i manji broj hladnihdana i noi

vrloverovatno verovatno

praktinoizvesno

Topliji i vei broj vruih danai noi

vrloverovatno verovatno

praktinoizvesno

Poveavanjeverovatnoe

ostvarenjatoplotnih talasa

verovatnovie verovatno

nego nevrlo verovatno

Poveanjeverovatnoe snanih padavina


nego ne vrlo verovatno

Proirenjeoblastiobuhvaenihsuama

verovatno umnogim

oblastima od1970. god.

vie verovatnonego ne verovatno

Poveanjeciklonskihaktivnosti

verovatno unekim

oblastima od1970. god.

vie verovatno

nego neverovatno

Poveanjesluajevaekstremnih nivoamora


nego ne verovatno

Izvor: Earth Observatory, NASA


11/144


10

Sa poveanom emisijom ugljen-dioksida efekat staklene bate je postao prenaglaen to uzrokovalo stanje koje se o znaava kao globalno zagrevanje, a ije su neposredne posledice topljledenog pokrivaa, porast globalne temperature, poveenje nivoa mora. Na evidentnost post

globalnog zagrevanja ukazuju podaci Svetske meteo roloke organizacije o kretanjima temperaturevazduha u 2006. godini u odnosu n a tridesetogodinji period 1961-1990. godine. Naime, prosenaglobalna temperatura tokom 2006. godine bila je za + 0, 42C iznad tridesetogodinjeg prosekaodnosno na estom mestu po visini temperature od 1861. godine, od kada postoje podaci.Temperatura u severnoj hemisferi bila je za +0, 58C iznad tridesetogodinjeg proseka i etvrta povisini temperature od 1861. godine, a u junoj hemisferi temperatura je bila za+0,26C iznadtridesetogodinjeg proseka, odnosno sedma najtoplija godina u junoj hemisferi od 1861. godin poetkaXX veka do 2006. godine prosena globalna temperatura vazduha je porasla za +0,7C, priemu ovaj rast nije bio kontinuitetan, ve je ubrzano poveanje prosene temperature na glo balnomnivou, u visini od +0.18C za dekadu, zabeleeno u periodu od 1976. godine, dok je u periodu od1997. do 2006. godine prosena temperatura na globalnom nivou bila u severnoj hemisferi za

+0,53C, odnosno u junoj hemisferi za +0.27C iznad proseka za tridesetogodinji period od do 1990. godine. Postepeni porast temperature tokom poslednjih 150 godina prikazan je na grafikonu br. 2.

Grafikon br. 2: Postepeni porast temperature na globalnom niovu u perioduod 1850. do 2007. godine

Izvor: Climatic Research Unit and the UK Met. Office Hadley Centre

Vremenska serija predstavljena grafikonom br. 2 prikazuje kombinovane promene temperature na povrini zemlje i mora za period od 1850. do 2007. godine. Na osnovu ove vremenske serije.godina je bila osma najtoplija godina od kada postoje podaci. Od nje su bile toplije, prema redosleduvisine temperature, 1998, 2005, 2003, 2002, 2004, 2006. i 2001. godina. Godina 1998. je bilanajtoplija godina u prethodnom milenijumu to takoe vai za period devedesetih godina. Trend porasta temperature naroito je izraen tokom dvehiljaditih koje su u odnosu na devedesete g prolog veka u proseku toplije za 0, 21C. Na osnovu ovih podataka jasno se moe izvui zakljuda je globalno zagrevanje evident no i posebno izraeno poslednjih godina. Osim porasta temperatu


12/144


11

evidentna posledica prenaglaenog efekta staklene bate, odnosno globalnog zagrevanja jtopljenje ledenog pokrivaa kao i porast nivoa mora ( pogledati sliku br. 1 i grafikon br. 3)

Slika br. 1: Uporedni prikaz ledenog pokrivaa na Arktiku i Grenlandu u1979. i 2003. godini

Izvor: NASA

Topljenje ledenog pokrivaa na Arktiku i Grenlandu, kao to prikazuje slika br. 1, dokaz je prisutnogglobalnog zagrevanja. Prema podacima NASA- e povrina leda na Arktiku se smanjuje proseno z9% po dekadi.

Grafikon br. 3: Porast nivoa mora kao posledica globalnog zagrevanja

Izvor: UNEP/GRID-Arendal


13/144


12

Sa grafikona br. 3 jasno se vidi prosean porast nivoa mora zabeleen u periodu od 1880. do 1980.godine. Prema analizama Programa Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu (United NaEnvironment Programme) prosean nivo mora na globalnom nivou tokom prikazanih 100 g

porastao je za oko 10 do 25 centimetara. Na osnovu studije istraivaa u Australiji, preciznutvreno da je zahvaljujui globalnom zagrevanju u periodu izmeu 1870. i 2004. godine do porasta nivoa mora za 19, 5cm. Takoe, ova studija ukazuje da je prosean godinji porast nivoa moraod 1870. godine bio 1,44mm, dok je prosek u XX veku bio 1, 7mm godinje,a od 1950. godinegodinji prosek je porast nivoa mora za 1, 75mm. Porast nivoa mora intenzivira se naroito poslednjdvadeset godina kada je zabeleen prosean godinji porast od 3,1mm. Ovi podaci jasno pokazujutrend ubrzanijeg porasta nivoa mora paralelno sa trendom globalnog zagrevanja.

Navedene posledice globalnog zagrevanja nisu ogranienog efekta. Naime, oni utiu na verovostvarenja i jainu katastrofalnih dogaaja, na ta ukazuju brojne studije.Jedna od njih, koja se bavianalizom uticaja efekata globalnog zagrevanja na aktivnost uragana Atlanskog okeana je studija

profesora Mark Saunders- a i dr Adam Lea objavljena u prestinom naunom asopisu NatuJournal. Ispitujui oluje koje su se formirale u tropskim oblastima Severnog Atlantika, Karipskogmora i Meksikog zaliva u periodu od 1950. do 2005. godine, autori ove studije su primraunarski podranog modela simulacija dogaaja utvrdili da je zagrevanje okeana direktno povsa verovatnoom nastanka, snagom i trajanjem uragana. Poveanje temperature za pola celzijusovogstepena povezana je sa 40% poveanjem verovatnoe nastanka uragana. Naime, poveavanje lotemperature povrine mora bilo je odgovorno za 40% poveanje uraganske aktivnosti u perioduizmeu 1996. i 2005. godine, mereno relativno u odnosu na prosek za period od 1950. do godine. Znaaj ove studije je ogroman jer je u pogledu uzroka ostvarenja uragana postojala debata. Naime, broj i intenzitet uragana se pojavljuju u ciklusima a ovi ciklusi su uslovljeni dejstvomnekoliko faktora: koliinom padavina u Sahel regionu u Zapadnoj Africi ispod pustinje Sah

pritiska i temperaturnih uslova u tom regiounu, pravca ekvatorskih stratosferskih vetrova, nivoa i pritiska Atlantskog okeana i Karipskog mora, i fenomena El Nino. U prilog rezultatima ove najnovijestudije kojom je potvren uticaj promena lokalne temperature mora na poveanu aktivnost ursvedoe i empirijski podaci o tetama uzrkovoanim uraganima iz 2004. i 2005. godine ije ostvse mora posmatrati u kontekstu faze uveane aktivnosti u Severnom Atlantiku zapoete od godine. Naime, prosena godinja verovatnoa ostvarenja uragana poveana je za oko 23sadanjoj toploj fazi u odnosu na hladniju fazu temperatura na povrini okeana koja je bila u pod 1971. do 1994. godine.

Posledice globalne promene klime ne oseaju se, meutim, samo u SAD, ve i u drugim delsveta, posebno u Evropi, iako su sa aspekta ukupnih ekonomskih trokova i uticaja na svetsko osiguranja i reosiguranja svakako sezone uragana iz 2004. i 2005. godine u SAD bile najuticajnije.Reosiguravajue drutvo Swiss Re je u saradnji sa federalnim institutom za tehnologiju u Csprovelo studiju analize uticaja klimatskih promena na zimske oluje u Evropi. Jedan od rezultata ovestudije je da klimatske promene imaju direktnog uticaja na zimske oluje na ovom podruju. Promenese deavaju i u pogledu varijacija pojedinih godinjih perioda. Na primer, u Evropi su tokom zime na prelasku iz 2005. u 2006. godinu zabeleene prvo znaajne snene padavine krajem 2005. godine, a potom poetkom 2006. godine nesvakidanje visoke temperature za to doba godine. Navedekretanja su u saglasnosti sa trendom klimatskih promena, k oji se u ovom smislu oituju u poveano


14/144


13

verovatnosti ispoljavanja vremenskih ekstrema sa veim stepenom izraenih varijacija. Zahval blaim zimama verovatnoa jakih zimskih oluja postepeno raste u Evropi zbog injenice pristendencije poveavanja zimskih temperatura kao posledice globalne promene klime. Tipini hsistemi visokog pritiska iznad istone Evrope i Rusije, koji su uobiajeno bili barijera za siniskog pritiska koji se razvijaju sa Atlantika, postaju sve rei, to posledino dovodi da vremenski

intervali izme u ozbiljnih,olujama izazvanih, tetnih dogaaja u Evropi postaju sve krai.Globalna promena klime, osim direktnog uticanja na poveanje katastrofalnih dogaaja kao uragani i zimske oluje ima i brojne druge po sledice, kao to su uticajina raspoloivost hrane,naseljavanje, ljudsko zdravlje, ekosisteme, vodene resurse. Prolea se javljaju ranije, to ima una Zemaljske bioloke sisteme ukljuujui promene kao to su listanje drvea, migracije p

pola ganje jaja i promene u vrstama biljaka i ivotinja. U Alpima je na primer uoeno da su odrevrste biljaka migrirale navie za jedan do etiri metra po dekadi,a neke vrste biljaka koje su se ranijemogle nai samo na planinskim vrhovima su potpuno izumrle. Takoe, zahvaljujui povetemperatura vazduha dolazi i do promena u raznovrsnosti ivotinjskih vrsta, posebno insekata,uoeno da leptiri, vilinski konjici, moljci, kukci i drugi insekti ive na veim prostranstvima, k

pogledu geograf ske irine tako i visine, na kojima ranije nisu usled hladnoe mogli da prePoveane temperature vode, kombinovane sa promenama povrine ledenog pokriv aa, saliniteta inivoa kiseonika, utiu na promenu u raznovrsnosti kako pomorskog tako i slatkovodnog biljnog iivotinjskog sveta. Toplija i suvlja leta doprinee veoj verovatnoi ostvarenja toplotnih talasa s jedne, ali i poplava sa druge strane. Na to ukazuje studija Bernarda Lehnera i njegovih saradnika saUniverziteta Kassel u Nemakoj koja je objavljena u naunom asopisu Climatic Change a koja bavi pitanjima rizika poplava i sua u Evropi. Integrisana analiza moguih uticaja klima promenana na budue ostvarenje poplava i sua na kontinentu ukazuje da e u severnim i s-istonim delovima Evrope u budunosti dolaziti do uveane verovatnoe poplava, dok e u junim i

jugo- istonim delovima Evrope biti uveana verovatnoa ostvarenja sua, pri emu ese ekstremnidogaaji poplava i sua javljati sa veom verovatnoom (procene su da e se one deavati na svakih10 do 50 godina do 2070. godine a njihova sadanja uestalost deavanja je u proseku na svakgodina). Ovakva kretanja rezultirae tetnim dogaajima kao to su umski poari, ali i tete usektorima kao to su poljoprivreda, unutranja pedicija i snabdevanje energijom. Pretpostaveskaliranje problema sa suama i oskudicama vode bie uzrok smanjenja obradivih povr poveanja pustinjskih predela. Takoe, prognoze su da e celokupni Mediteranski basen biti ioz biljnim suama. Vrlo visoke temperature mogu usloviti i strukturne promene uzrokosleganjem tla u oblastima gde dominira glinena struktura zemljita, fenomen koji se ve ispoljVelikoj Britaniji. Pomenuti toplotni talasi imaju snane negativne posledice na ljudsko zdravlje imoratalitet, posebno starijih osoba. Rekordno visoke temperature iz 2003. godine usmrtile su oko35000 ljudi u Evropi, a takvih toplotnih talasa, zahvaljujui globalnom zagrevanju, bie sve vie.

Budue trendove klimatskih promena nije mogue sa egzaktnom preciznou predvideti. Za s primenjuju razliiti raunarski podrani modeli kojima se primenom simulacija razliitih scedolazi do zakljuaka o moguim, odnosno verovatnim trendovima koji e karakterisati budustivota na Zemlji uslovljenu globalnim zagrevanjem. Na osnovu takvih analiza predvianja pos klimatskih promena u budunosti se kreu u rasponu od opasnih do katastrofalnih. U svakom sgotovo je izvesno da e u buduem periodu doi do daljeg porasta nivoa mora, smanjenja povrineledenog pokrivaa i poveanja temperatura vazduha iznad kopna i mora ukoliko se trend globzagrevanja nastavi. Takve promene uticae na ostvarivanje sve eih i u pogledu tetnih pos


15/144


14

intenzivnijih tropski h oluja, pojavu sve izraenijih sua i poplava, novih bolesti i geografskrasprostiranja postojeih bolesti kao to je malarija, koja ve godinje uzrokuje, u proseku,gubitakoko milion ljudskih ivota, problema sa proizvodnjom hrane, problema sa vodom, izumiranjaodreenih biljnih i ivotinjskih vrsta.

1.1.2 CIKLUS UPRAVLJANJA RIZICIMA SA KATASTROFALNIMPOSLEDICAMA

Ciklus upravljanja akcidentnim rizicima podrazumeva sumu svih aktivnosti, mera i programa koji se preduzimaju pre, u toku i nakon akcidenta u cilju njegovog izbegavanja, smanjenja njegovog uticaja ioporavljanja od pretrpljene tete (slika br. 2) . Tri kljune faze u okviru upravljanja akcidentnimrizicima su:

1. Faza pre akcidenta:

Aktivnosti koje se preduzimaju u ovoj fazi imaju za cilj smanjenje potencijalnih i materijalnihgubitaka u sluaju akcidenta. Na primer, sprovoenje kampanja za rano upozorenje, ojaa postojeih slabih struktura, pripremanje planova u okviru upravljanja rizicima na nivou domaizajednica itd. Aktivnosti pred uzete u ovoj fazi nazivaju se mere pripravnosti i ublaavanja.

2. Faza tokom trajanja akcidenta:

Podrazumeva korake koji se preduzimaju radi to efektnijeg zbrinjavanja rtava i smanjenja ntete. Aktivnosti preduzete u ovoj fazi nazivaju se mere trenutnog reagovanja na udes.

3. Faza nakon akcidenta:

Podrazumeva preduzimanje inicijative za reagovanje na udes u cilju brzog oporavka pogostanovnitva neposredno nakon to se akcident odigrao. Ove aktivnosti se nazivaju mere reagovanja i oporavka.


16/144


15

Slika br. 2: Ciklus upravljanja katastrofama

Na dijagramu upravljanja akcidentnim rizicima istaknute su aktivnosti koje se obino preduzimokviru dve grupe mera : brzog reagovanja i oporavka. Neke od aktivnosti se proteu kroz obemere,dok su druge jedinstvene za odreenu fazu. Ovaj dijagram najbolje oslikava mere preduzete u siznenadnih akcidenata, kao to su zemljotresi, poplave, umski poari itd., ali nije toliko primensluaj akcidenata sa duim poetnim vremenom kod kojih ne postoji tzv. dogaaj pokretaoznaava poetak faze trenutnog reagovanja.

Mere ublaavanja i pripreme se odvijaju uporedo sa poboljanjem upravljanja akcidentima uiekivanja samog dogaaja. Paljivo razmatranje i razvoj planova imaju glavnu ulogu udoprinoenju poboljanja mera pripremljenosti neke zajednice da se to efektnije suo


17/144


16

akcidentom. Kada se akcident dogodi, uesnici timova za upravljanje akcidentnim rizicimrazliitih humanitar nih organizacija preuzimaju ulogu u trenutnom reagovanju na akcident idugoronim fazama oporavka. Glavne etiri faze upravljanja akcidentima prikazane u nastavku (slika br. 3), ne moraju se uvek odvijati pojedinano, niti ovim redosledom; esto sefaze preklapaju iduina svake od njih zavisi od teine i ozbiljnosti akcidenta.

Faze upravljanja akcidentima su:

UBLAAVANJE- podrazumeva minimiziranje negativnih efekata akcidenta. Primeri:graevinski propisi, analize ranjivosti, obrazovanje i pripr ema javnosti...

PRIPREMLJENOST- podrazumeva planiranje odgovora. Primeri: detaljni planovi pripremljenosti, obuke i vebe za sluaj opasnosti, sistemi upozorenja...

REAGOVANJE ILI ODGOVOR- podrazumevaju se napori za smanjenje posledica odhazarda. Primer i: hitno ukazivanje pomoi, potraga za rtvama i spaavanje...

OPORAVAK- vraanje zajednice u normalu. Primeri: medicinska pomo, privrem prihvatilita, montane kue, subvencije...

Slika br. 3: Osnovne faze upravljanja katastrofama


18/144


19/144


18

1.1.2.2 PRIPREMA ZA KATASTROFU

U fazi pripreme, razvijaju se planovi za akciju koja sledi nakon katastrofe. Mere pripremeobuhvataju:

o Komunikacione planove sa lako razumljivom terminologijom i metodama;o Obuka hitnih slubi i pripremne vebe;o Skladitenje zaliha i opreme neophodne za funkcionisanje nakon katastrofe;o

Organizovanje i obuka do brovoljaca meu civilima i razvijanje oranizacija obuenvolontera (kao sto su npr. Hitna pomo i Crveni krst);

Drugi aspekt pripreme je predvianje nezgoda, studija o tome koliko se moe oekivati smrtnihsluajeva ili povreenih za svaki slua j od mo guih dogaaja. To omoguava planiranje - koji resursii gde treba da budu da bi se moglo reagovati na odreenu vrstu dogaaja tj. katastrofe.

1.1.2.3 ODGOVOR NA KATASTROFU

Faza odgovora ukljuuje mobilizaciju neophodnih hitnih slubi i prve odgovore na katastrofu koja sedogodila. To su, pre svega, vat rogasna sluba, policija, hitna pomo. Ove slube mogu biti podrandrugim hitnim slubama kao to su specijalni timovi za spaavanje i slino.

Dobar probni plan, razvijen kao deo faze pripreme omoguava efikasnu koordinaciju spasilaca tamogde su oni neophodni , pretragu i spasavanje zapoete u najranijem stadijumu. Zavisno od povreda istanja rtava, spoljne temperature i pristupa vodi i vazduhu, veina pogoenih katastrofom e uu roku od 72 sata od udara katastrofe.

1.1.2.4 OPRAVAK OD KATASTROFE

Cilj faze oporavka je da obnovi pogoene regije i vratiih u prethodno stanje. Razlikuje se od fazeodgovora u svom fokusu - oporavak se koncentrie na pitanja i odluke koje moraju biti donete.

Napori oporavka se pr venstveno odnose na aktivnosti koje ukljuuju obnovu unitene imov ponovno zaposlenje i popravku ostalih infrastruktura. Vaan aspekt efikasnog oporavka je pmogunosti koji se otvara za implementaciju mera koje bi inae teko bile sprovedene. Gr pogoenih regija e lake prihvatiti mere ublaavanja nakon katastofe, kada su seanja josvea, koje inae ne bi prihvatili.


20/144


19

1.2 PARAMETRI RIZIKA

1.2.1 PROCENA RIZIKA

Po najprihvatljivijoj definiciji rizika odreenoj meunarodnim standardom, rizik predstavljakombinaciju verovatnoe dogaaja i njegovih posledica. Rizik zavisi od verovatnoe ostvarenjintenziteta posledica ostvarenja odreenog dogaaja.

Rizik se definie na sledei nain:

R= P x C

Gde je:

R-Rizik,P-Verovatnoa nastanka rizika,C-Posledice ispoljavanja rizika

Rizik je jednak proizvodu mogunosti nastanka rizika i posledici ispoljavanja rizika.

Mogunost nastanka rizika moe biti:

uestala, esta, retka i nikakva.

Posledice ispoljavanja rizika mogu biti:

katast rofalne, (preduzee uniteno i izbaeno sa trita) kritine, ( preduzee doivelo totalnu tetu) male (teta koja je oko 1/10 vrednosti preduzea) i minorne.

Uestale tete su tete koje nastaju vie od jednog puta godinje i imaju statistike izveta je.este tete su one tete koje nastaju u periodu od 2 do 5 godina i takoe imaju statistike izveta Retke tete su one tete koje se deavaju u periodu od 10 do 20 godina.


21/144


20

tete gde je mogunost nastanka gotovo nikakva su one koje se deavaju jednom u sto godina, a ivie. One su teoretski mogue i zasnovane su na iskustvima.

U optem sluaju rizik se moe izraziti kao vremensko- prostorna funkcija itavog niza kompleksni parametara:

R = f (h, v, cc, e, r, ...)

Gde je: h = hazard

v = ranjivost (vulnerability)

e = izloenost (exposure)

cc = izdrljivost (coping capacity) r = otpornost (resistance)

Na verovatnou hazardnih pojava moemo uticati, ali u malom broju sluajeva. Ona se iz godgodinu sve vie poveava. Najvei doprinos smanjenju rizika se moe postii u domenu smanranjivosti, u bilo kojem od etiri oblika:

infrastrukturna (physical vulnerability) ranjivost ivotne sredine (environmental vulnerability) ekonomska (economic vulnerability)

socijalna ranjivost (social vulnerability).

Komponenta ranjivosti, zajedno sa analizom izloenosti (exposure) se moe dovesti u vezmoguim tetama izazvanim uticajem hazardnih pojava na pojedine sisteme i njihovo funkcioni

Dakle, da bismo adekvatno procenili rizik, moramo pre svega da prikupimo podatke o hazardnim pojavama koje posmatramo. Za svaku hazardnu pojavu potrebno je imati to vei broj me(istorijskih praenja) da bi se verovatnoa nastanka mogla to tanije predvideti. Po zakonu v brojeva to nam je uzorak vei manje e nam biti odstupanje, a frekvencija pojave tanija. Sa drustrane kao vaan parametar za procenu rizika jeste analiza ranjivosti. Veoma je vano imati i poo tetama u to je mogue veem broju, jer se na osnovu tih podataka moe iskazati funkcija

(ranjivost) na odreene jaine hazarda. Na osnovu toga procena rizika odvija se prema dijagramutoka datom na slici br. 5.


22/144


21

Slika br. 5: Procena rizika

Metode procene rizika razlikuju se kod razliitih autora koji se bave procenama rizika od prirodnihkatastofa. Po predlogu ISDR (2004) rizik je predstavljen sledeom formulom jednak proizvodizmeu opasnosti i ranjivosti

R=HxV

Gde je:

R-rizikH-hazard ili opasnostV-ranjivost

Aleksander (Alexander) definie rizik kao funkciju kroz termine ranjivosti, izdrljivosti i opasnogde izdrljivost znai kakve su mere drutvena zajednica ili pojedinci preduzeli da bi se spreumanjile posledice prirodne katastrofe.

Nacionalni sistem za posmatranje

(podaci,mape)

Hazardne pojave(verovatnoa nastanka,

magnituda)

Ranjivost (magnituda, teta) Potrebni indikatori za

odreivanje ranjivosti

Procena rizika

R = f (h, v, cc, e, r, ...)

Prihvatljivostrizika

neda

Periodina provera

PlaniranjeUpravljanjerizikomRano upozorenjeMinimiziranjerizika


23/144


22

Iz toga sledi: R=HxV/C

Gde je:

R-rizik

H-hazard ili opasnostV-ranjivostC-izdrljivost

Jo jedan pojam se sree u literaturi, a to je pojam izloenosti i na taj nain bi se rizik mogao izsledeom formulom:

R=H+V+E-CGde je:

R-rizikH-hazard ili opasnost

V-ranjivostC-izdrljivost E-izloenost

Iz sv ega gore navedenog moe se zakljuiti da se rizik moe iskazati na razliite naine, a mosmanjiti najvie smanjenjem ranjivosti, a poveanjem izdrljivosti tj. merama koje smo preduzeli kao pojedinci ili drava da bi minimizirali rizik. Zato je vrlo vano kroz parametar ranjivosti smanjitirizik. Sama ranjivost se moe izraziti kroz razne indikatore kod razliitih hazardnih pojava. G

pitanje i jeste kako odrediti parametar ranjivosti na neki hazard i koje indikatore koristiti?

1.2.1.1 HAZARD ILI OPASNOST

Svaka katastrofa poinje sa opasnou- poznatom ili nepoznatom. Postoji mongo naina da okarakterie opasnost, na primer prirodna, tehnika, stvorena ljudskim faktorom, nuklearnekoloka... Kategorije su verovatno toliko razliite koliko je disciplina i sektora obuhvaeno. Ali onoto im je zajedniko je potencijal da prouzrokuju ozbiljne, tetne efekte koji su u korenu nezgode, nesree ili katastrofe. Opasnost moe biti opta kao 'poplava' ili 'oluja' i kao takvuvrstiti u grupu potencijalnih tetnih dogaaja razliite jaine. Drugim reima, opasnost zvana 'ose odnosi na svaku potencijalnu brzinu vetr a koja se moe oekivati u datom regionu. Opasnost setakoe moe formulisati preciznije kao zemljotres jaine7,2 u Crnoj Gori ili kao uragan kategorije 5koji je pogodio Filipine. U tom sluaju radi se o specfinom scenariju opasnosti. Jedna bitna os

opasnosti je da odaje utisak o veravatnoi, ili mogunosti da se dogodi.Opasnost je pretnja, a ne samdogaaj. Svaka opasno st se moe manifestovati kroz stvaran tetni dogaaj. Drugim reima, akoopasnost moe meriti jedinicama stvarne tete, tada opasnost vie nije opasnost ve postaje dognezgoda ili katastrofa. Magnituda ili jaina svake odreene opasnosti je obino vezana za empirijskidobijen period povratka za odreeni region. Period povratka za uragan kategorije 5 je razliit zOrleans u odnosu na Filipine. Ako je opasnost oznaena kao 'epidemija', 'sua' ili 'poplava', onokarakterisana svim moguim magnitudama. Kako bi se kvantitativno odredila opasnosti, svakamagnituda se vezuje za odreeni period povratka ili njenu suprotnost - frekvenciju (grafikon br. 4).


24/144


23

Grafikon br. 4 : Uestalost opasnosti ili hazarda

1.2.1.2 RANJIVOST

Postoje razliiti naini razumevanja termina ranjivosti, a jedan opte prihvaen je da se ranmoe definisati kao stepen do kog odreeno drutvo, struktura, sluba ili geografsko podruje podneti odreeni hazard na raun svoje prirode i konstrukcije, kao i udaljenost od podruja sklonihhazardnim dogaajima.

Ranjivost je dinamina, svojstvena odlika svake zajednice (ili domainstva, regije, drinfrastrukture ili drugog elementa rizika), koja sadri mnotvo komponenata.Razmera do koje jeotkrivena odreena je ozbi ljnou dogaaja. Ranjivost ukazuje na potencijal tete i varijabla je kousmerena ka napred ili kako to Canon (2004 .) karakterie: Ranjivost (za razliku od siromatva, ko je merilo sadanjeg statusa) bi trebala ukljuiti predikativnu osobinu: to bi trebalo biti zamiljanja ta se moe desiti odreenoj populaciji u uslovima odreenog rizika i opasn.Odrediti ranjivost znai postaviti pitanje ta e se desiti ako odreeni dogaaj (dogaaji) uodreene elemente koji su pod rizikom (npr. drutvo).Ranjivost je svojstvena osobina zajednice koja je uvek prisutna ak i u mirnom periodu izmeu dogaaja. Ona se ne ukljuuje ili iskljuujdogaaj doe ili ode, ve je stalna i dinamina osobina koja se u toku dogaaja ispoljava odreommerom u zavisnosti od jaine tetnog dogaaja. To znai da se ranjivost esto moe meriti indirektno i retrospektivno. Za ovakvo indirektno merenje kao merilo se uzima nastala teta ilizlo. Ono to se obino vidi kod posledica katastrofe nije ranjivost sama po sebi ve priinjenaSagledavajui obrazac tete odreenog drutva bez prethodnog poznavanja magnitude dogadozvoljava donoenje zakljuka o ranjivosti tog drutva. U tom smislu veza jaina/teta(grafikon br.5) reflektuj e ranjivost ugroenog elementa (zajednica, domainstvo, nacije, infrastruktura,itd.).


25/144


24

Grafikon br. 5: Merenje ranjivosti

Ranjivost se konstantno menja u vremenu i obino je pod uticajem tetnog dogaaja. Mo poveati ako je, na primer, siromatvo poveano zbog nesree,tada e sledea nesrea imati jorazorniji uticaj na osiromaenu zajednicu. Meutim, mali dogaaj moe podii svest zajednice nain smanjiti njegovu ranjivost. Ranjivost je funkcija osetljivosti i pripremljenosti sis (zajednice, domainstva, zgrade, infrastrukture, nacije itd.). Ona je nezavisna od bilo koje odreen jaine pojedinih prirodnih dogaaja,ali zavisi od konteksta u kojem se pojavljuje. Ranjivost se nemoe proceniti apsolutnim terminima, izvedba nekog ur banog mesta se treba procenjivati sa osvrtomna odreene prostorne i vremenske skale. Iz praktinih razloga analiza ranjivosti e se sama ogna odreeni scenario, npr. magnitude dogaaja za koju se vri analiza. Ovo je obino odgovarajui

pristup za procenjivanje ranjivosti, ali izbor scenarija je subjektivan. Koji scenario treba izabrati:

stogodinji dogaaj, dvestogodinji dogaaj, najvei dogaaj koji se desio tokom ivota, visoka poplava? Ranjivost ima vie dimenzija- fiziku ( izgradnja okoline ), drutvenu, ekonomsku,faktora sredine, institutcionalnu i ljudsku i mnoge od njih se ne mogu lako kvantitativno odrediti.Kompleksnost ranjivosti nije odre ena samo mnotvom dimenzija ve i injenicom da je ona zavisnaod lokacije i da joj se parametri menjaju sa geografskim parametrima. Parametri koji odreranjivost su razliiti za nivo domainstva, zajednice i drave. Po ekonomskoj dimenziji za domainstva, parametri kao to su iznos i raznovrsnost prihoda svakog pojedinca su relevantni, doksu na nivou drave, stopa inflacije i bruto domaeg proizvoda primereniji. Ogranienja teorijeranjivosti u vezi sa ko mpleksnom i dinaminom realnou date su u knjizi Dirjog Niravana: Razumevanje ranjivosti . On tvrdi da je Ranjivost suvie komplikovana da bi se moglageneralizovati kao model ili okvir. Postoji mnogo dimenzija: ekonomska, demografska, polit psiholoka. Postoje mnogi faktori koji ine ljude ranjivim: ne samo raspon neposrednih uzroka ako neko detaljno analizira temu - takoe je u korenu uzroka Istrage o ranjivosti su istrage oradovima ljudskog drutva, a ljudsko drutvo je kompleksno- toliko kompleksno i razliito da esvaki pokuaj da se ono ogranii ili svrsta pod ucrtani poredak , kategoriju i definiciju lako propasti.Ono je takoe dinamino, u stanju konstantnih promena i zato sto je kompleksno i razliitelementi u okviru drutva se menjaju, tako da se ove promene pojavljuju u razliitim delodrutva, na razliite naine i u razliito vreme. Sa optimistike take gledita, svaka anranjivosti zahteva prilagoavanje specifinim zadacima i merilima.Profesionalci u tom polju moraju


26/144


25

biti svesni da postoje razliiti odgovori na pitanja o ranjivosti. Jedan od moguih odgovora na pranjivosti je dat u knjizi autora Birkmana, koji definie ranjivost na sadraniji nain ukljuuizloenost i istrajnost zajednice.

1.2.1.3 PROCENA RANJIVOSTI

Procena ranjivosti se radi obzirom na domainstvo, grupu ljudi, zajednicu, ili dravu u odnorazliite vrste hazardnih pojava. Nakon to se ranjivost proceni odreuju se norme, regula programi podizanja svesti sa krajnjim ciljem da se postojea ranjivost redukuje i minimizira budue generisanje. Tipian primer za ovo moe biti utvrivanje i obavezujua primena graev propisa kod izgradnje objekata, ime se ine naselja ili gradovi manje ranjivim obzirom na hakao to su zemljotres ili klizita. Ovakvi propisi imaju za cilj promovisanje odrivog razvoja.Razliite delatnosti ili struke kao i razliite institucije definiu ranjivost na razliite naine. Retoga je i njihova esta protivrenost. Sa druge strane broj metoda za procenu ranjivosti je mali Nekisociolozi idu ak i tako daleko da tvrde da se ranjivost uopte ne moe meriti ve da se moe indirektno iskazati. U veini sluajeva istr aivai irom sveta rade na razvoju i testiranju metoda z

procenu ranjivosti.U kontekstu globalnih promena Polsky (2003), iz Belfer centra za nauku i meunarodne odnHarvard univerzi teta je predloio procenu ranjivosti u osam koraka, i to su:

o definisati podruje od interesa,o razumeti podruje istraivanja i njegove sadraje,o pretpostaviti ko je ranjiv i u odnosu na ta,o razviti uzroni model ranjivosti,o pronai indikatore koji e predstavljati komponente ranjivosti,o odrediti teinske faktore i kombinovati indikatore,o proceniti buduu ranjivost,o objaviti rezultate.

Procena ranjivosti najee poinje istorijskom analizom dogaaja sa katastrofalnim poslediidentifikujui i sistematizujui uslove ranjivosti iz podataka o teti i gubicima pretrpljenimu okviruodreene zajednice. U tom sklopu najee su angaovani graevinski inenjeri ne samo u protete i shvatanju ranjivosti, ve i u procesu pronalaenja novih materijala i naina gradnje da ranjivost redukovala.

INDEKSIRANJE RANJIVOSTI - KARAKTERISTIKE

Sa aspekta projektanata odreivanje i primena indikatora i indeksa dozvoljavaim merenje iodreivanje odreenog statusa zajednice ili drutva to omoguuje njihovo poreenje, a takoei

identifikaciju znaajnih parametara na koje treba ukazati, a sve sa ciljem promovisanja odre pravca odrivog razvoja. Na primer merenje Bruto domaeg prizvoda omoguava ne samo poreizmeu zemalja u okviru regiona, nego i vr emensku procenu razvoja makro-ekonomske situacije u periodu od nekoliko godina. Osim toga, odreeni ciljevi razvoja se mogu postaviti promoodreene propise i mere koji e promeniti jaine ovih indikatora u odreenom pravcu (povesmanjenje). Ti pian primer takvih propisa predstavlja nametanje graninih vrednosti koncentrotrovnih gasova u atmosferi i s tim u vezi propisa koji redukuju takva zagaenja.


27/144


26

Tri najvanija aspekta u vezi ovih indikatora su unutranje karakteristike takvih indik atora,metodologije upravljanja podacima i procesima za svaki od njih kao i raspoloivost podataka o nDizajniranje indikatora se vri u skladu onim za ta e se oni koristiti. Na primer, u sektoru zatitivotne sredine indikatori se koriste za praenje stanja te sredine kao i za praenje uspenosti mera dase smanji njihov negativan uticaj. Grupa za ivotnu sredinu organizacije za ekonomsku sarad

razvoj (OECD) je usvojila okvirni set indikatora koji se odnose na upravljanje ivotnom sredinomodrivost. Okvir je poznat kao P-S-R model (Pressure-State-Response) Pritisak-Stanje-Reakcija (slika br. 6).

1 2 3

OSNOVNI UZROCI DINAMIKI NESIGURNI KATASTROFA HAZARDPRITISCI USLOVI

Slika br. 6: P-S-R model

Indikatori pritiska opisuju one promenljive koje direktno prouzrokuju probleme u ivotnoj s kao to je emisija zagaenja. Indikatori stanja opisuju trenutne uslove (stanje) u ivotnoj sredito je koncentracija NOx u urbanoj sredini, trenutna koncentracija CO2. Indikatori reakcodgovora demonstriraju napore drutva da upravlja tim problemima. Primeri za to su uvoautomobila sa katalizatorima, upotreba bezolovnog benzina, investiranje u solarnu energiju i

Ogranien pristup:

Moi , Strukturi ,Resursima

Ideologije :

Politiki sistemi

Ekonomskisistemi

Nedostatak :

LokalnihinstitucijaObuavanjeOdgovarajue vetine LokalneinvesticijeLokalnihtrita Slobodatampe Etikistantardi u

javnomivotu

Makro snage :

Nagla promena populacijeBrzaurbanizacijaRasporedotplateduga

Fiziko okruenje:Opasne lokacije Nezatienezgrade iinfrastruktura

Lokalna ekonomija:

Rizian ivotnistandard

Nizak nivo prihoda

Drutveniodnosi:

Rizine grupe Nedostacilokalnihinstutucija

Javne akcije iinstitucije:

Nedostatak pripremljenostina katastrofuRasprostranjenostendemskih

bolesti

Rizik =Hazard xRanjivost

Zemljotres

Snanivetrovi

(ciklon/uragan/tajfun )

Poplave

Vulkanskeerupcije

Klizita

Sue

Virusi i bolesti


28/144


27

obnovljive resurse. Ovi okviri se implicintno odnose na ranjivost ivotne sredine obzirom na ljdelatnost predstavljajui stanje ivotne sredine u nekom trenutku, ali ne odreuje eksplicitno ini ranjivom. Bez obzira na to, okviri ukljuuju indikatore reakcije koji predstavljaju aktiv preduzete da bi redukovali pritisak na ivotnu sredinu od strane ljudskih aktivnosti.Adaptacija P-S-R modela u razliitim sektorima, zajednicama ili drutvu u kontekstu ranjivo

obzirom na prirodne hazarde nije direktna jer pritisak mora uzeti u obzir ne samo socijalne faktorekao to su siromatvo, porast stanovnitva i migracije, ve i zemljotrese, poplave, klizita itd. Sledei model za analizu procene ranjivosti je BBC model i on predstavlja kombinaciju razelemenata prethodno analiziranih modela. Model je nastao kako bi se odgovorilo na neka na

postavljana pita nja: kako povezati ranjivost, ljudsku bezbednost i odrivi razvoj; potrebeholistikim pristupom u proceni rizika sa katastrofalnim posledicama kao i ire rasprave o ra jedinstvenog modela za merenje degradacije ivotne sredine u kontekstu odrivog razvoja.BBC model ukazuje na injenicu da analize ranjivosti idu mnogo izvan procene nedostat procene uticaja katastrofa u prolosti. On naglaava potrebu posmatranja ranjivosti unutar p(dinamikog), to podrazumeva istovremeno posveivanje panje ranjivosti, sposobnosti suoav potencijalnim alatima za redukciju ranjivosti. Osim toga, kao to je i prikazano u modelu, ranjiv

bi trebalo da se posmatra kao izolovana funkcija. Analize i procene ranjivosti uzimaju u obzirspecifine tipove hazarda i potencijalne dogaaje kojima je izloeno ranjivo stanovnitvo, njekonomija i okruenje, i interakciju meu njima koja vodi do rizika. Ovo bi znailo da se BBC mfokusira na socijalnu, ekonomsku ranjivost i ranjivost ivotne sredine, jasno povezujui i integkoncept odrivog razvoja u sam model ranjivosti.Unutar BBC modela definisane su tri glavne dimenzije u okviru kojih bi ranjivost trebalo da budeidentifikovana i definisana: ivotna sredina, drutvo i ekonomija. ivotnasredina u ovom smislu je uvezi sa izloenou i fizikom osetljivou, socijalnom i ekonomskom krhkou i nedostaotpornosti ili sposobnosti suoavanja i oporavka. Takoe, ovaj model pravi razliku izmeu od pre nego to se rizik i katastr ofa manifestuju ( t = 0 ) i odgovora koji je potreban kada se rizik ikatastrofa dogode ( t = 1 ). To znai da, u toku katastrofe krucijalnu ulogu ima upravlvanrednim situacijama i odgovor na katastrofu, dok bi redukcija ranjivosti trebalo da dobije navanosti u fazi pripremljenosti, a ne kada ve doe do ostvarenja rizika.BBC model, kroz povezivanje odrivog razvoja i redukcije ranjivosti istie potrebu pridavanosti razmatranjima ivotne sredine (slika br. 7). Organ izacijski i institucionalni aspekti su takoveoma vani, kao to su i fizike ranjivosti, i oni bi trebalo da budu analizirani u okviru tri glavnesfere: ekonomske, drutvene i sfera ivotne sredine. Osim toga, ovaj model pronalazi da se reen

problema ranjivosti moe dobiti analizom moguih gubitaka i nedostataka odreenih elemenatasu izloeni riziku ( npr. drutvene grupe ) i njihove sposobnosti suoavanja kao i potencijalnih kintervencije, a sve to unutar tri prethodno pomenute kljune oblasti. Na ovaj nain se ukazuinjenicu da je veoma vano biti proaktivan u cilju smanjenja ranjivosti, pre nego to odredogaaj nanese tetu drutvu, ekonomiji i ivotnoj sredini.Ukazujui na razliite elemente i veze, sa posebnim naglaskom na kljune elemente ranjivosti, BBCmodel predlae strategije za redukciju rizika, dok sistemi intervencije istiu mere za reduranjivosti i mere za smanjenje uestalosti i dimenzija dogaaja, kao to su poplave, sue ili kkoji su posledica hazarda prirodnog porekla.Dok neki pristupi gledaju na ranjivost prvenstveno u smislu gubitaka ivota i ekonomske tete,model pronalazi razliite tipove ranjivosti u socijalnoj, ekonomskoj i sferi ivotne sredine.Ove trisfere definisane su kao osnovni stubovi odrivog razvoja.


29/144


28

Konano, BBC model pokazuje da postoje dve opcije umanjenja ranjivosti ( t = o ) i ( t = 1 ). U kontekstu izuzetno je vano ne ekati da se naredna katastrofa dogodi, ve uzeti u obzir priliredukciju ranjivosti pre neg o to se rizik pretvori u katastrofu. Iako je nain upravljanja katastrofaveoma vaan, ovaj model istie vanost prepoznavanja opasnosti i preduzimanja odgovarajuih pre nego to doe do njihovih ostvarenja ( t=0 ). Sa posebnim osvrtom ranog upozorenja na

politikom nivou, od izuzetnog je znaaja naglasiti potrebu, da se prilikom svakodnevnog prdonoenja odluka, ranjivost uzima u obzir. Napredovanje katastrofa isposobnosti hitnog reagovanja(t=1), predstavljaju samo jedan deo i obino se, u realnom ivotu, nalaze na kraju lanca. Umovakve situacije, potrebno je shvatiti vanost da se gleda unapred i proaktivno deluje ( spremublaavanje ) kako bi seranjivost smanjila. Na primer, poznato je da investiranje u ublaavanje uticaja i spremnost za odreeni dogaamnogo vei efekat nego ulaganje sredstava potrebnih za pomo i oporavak, nakon katastrofdogaaja.

Slika br. 7: BBC model procene ranjivosti


30/144


29

Maclaren (1996) je predloio neto drugaiji nain razvoja indikatora ran jivosti. Po tom pristupuindikatori se razvijaju da bi pratili napredovanje obzirom na odreene ciljeve. Proces pidentifikacijom i definicijom ciljeva za koji su potrebni indikatori. Ako govorimo o ranjivosti, jedanod ciljeva moe biti smanjenje ranjivosti do odreenih nivoa obzirom na postavljene repere. Sfaze u razvoju indikatora su:

pretraga koja moe biti uraena analizom ciljnih grupa za odreene indikatore, nj potrebe, percepciju i kapacitet da razumeju i interpretiraju rezultate. Rezultat pretrage treba da bude odreivanje broja indikatora koji e se primeniti kao i prostornovremenskarasprostranjenost indikatora;

izbor odgovarajueg okvira indikatora. Mogui okviri ukljuuju domen (ivotna sreekonomija, drutvo); ciljevi (osnovne ljudske potrebe, ekonomski razvoj); sektori (stanovanje,zdravstvo, obrazovanje); problemi ( industrijsko zagaenje, nezaposlenost);

izbor kriterijuma obzirom na validnost, pouzdanost, lakou prorauna, tanost i efektivtrokova u skupljanjui procesiranju podataka;

identifikacija potencijalnih indikatora u sklopu okvira i kriterijuma;

izbor konanog skupa indikatora; procena performansi izabranih indikatora u odnosu na prethodno utvrene kriterijume.

Tipine karakteristikeindikatora su razl iito tumaene od strane raznih autora. Hahn (2003) je predloio sledee karakteristike indikatora:

validnost: da li je indikator stvarna mera elementa koji se razmatra? senzitivnost: ako se rezultat menja da li e indikator biti osetljiv na te promene? r aspoloivost: da li e prikupljanje podataka i merenje biti jednostavno? objektivnost: mogu li se podaci reprodukovati pod promenjenim uslovima?

U okviru projekta procena ranjivosti u centralnoj i junoj Americi (interamerika banka za razvrazliiti istaivai (Briguglio 2003, Confort 2003, Lavell 2003, Munda 2003, Suarez 2003.) ukazujuna nekoliko potencijalnih slabosti vezanih za razvoj indexa kao kombinacija indikatora (tabela br. 2).

Tabela br. 2: Indikatori procene ranjivosti

Subjektivan izbor promenljivih

Odnosi se na subjektivnost kod izbora promenljivih i naina proraunindexa

Problemi merenja Odnosi se za odsustvo podataka na odreene promenljive, za odreene regili sisteme; ili se odnosi na razliite metode koje se mogu primeniti urazliitim zemljama kod skupljanja i procesiranja podataka

Osrednjavanje iteinski faktori

Je vezano za kombinacije nekoliko indikatora. Kombinacija se moe uraditupotrebom teinskih faktora, razliitih vrednosti ali subjektivno u odnosu n

jedan indikator ali ne i na drugi indikatorProblem agregacije Odnosi se na agregaciju podataka obzirom na regionalni, pokrajinski ili

nacionalni nivo iz podataka sakupljenih na nivou optine Politiki aspekti Odnosi se na injenicu da navedeni indikator ili indeks moe kreirati

politiki problem, ili podii nivo tenzije izmeu subjekata koji se porede


31/144


30

1.2.1.4 IZLOENOST

Zajedno sa ranjivou i opasnou, izloenost je jo jedan preduslov postojanja rizika i katastrofe.Izloenost podrazumeva broj ljudi i/ili drugih elemenata pod rizikom koji mogu biti pogoodreenim dogaajem. U nenaseljenim podrujima ljudska izloenost je jednaka nuli. Bez obzirakoliko e oluja ili uragana pogoditi nenaseljeno ostrvo, ljudska izloenost, a samim tim irizik odgubitka ljudskih ivota, bie nula. Dok ranjivost odreuje ozbiljnost uticaja dogaaja na ele pod rizikom, izloenost je ta koja odreuje konanu visinu tete ili oteenja. Dakle, u sekonomskoj dimenziji, ranjivost je prikazana kroz projekciju da e, u datom dogaaju, porodicaverovatno imati gubitak od 50% u svoj im primanjima. Koliko porodica e bit pogoeno u gubitku50% pokazuje se kroz izloenost. U najjednostavnijem primeru, siromatvo zajednice e odrestepen kojim e zajednica biti pogoena dogaa jem odreene magnitude, a broj lanova zajednice predstavljati izloenost. U tom smislu prenaseljeno podruje je podlono veem riziku u odnoretko naseljeno, ako su svi ostali uslovi jednaki.

1.2.1.5 SIGURNOST (IZDRLJIVOST I OTPORNOST)

U stvarnom ivotu priinjena teta ne zavisi samo od opasnosti, ranjivosti i izloenosti, ve sigurnosti odreenih elemenata koji su izloeni nekoj opasnosti. Uliterature, veina definicijaukazuje na veliko preklapanje izmeu izdrljivosti i otpornosti i esto se koriste kao sinonimi. Ovadva parametra sigurnosti veoma je teko razdvojiti. Za sigurnost se iz tog razloga moe i rei funkcija izdrljivosti i otpornosti. Izdrljivost se sastoji iz takvih strategija i mera koje utiu dirna tetu tokom dogaaja ublaavanjem ili suzbijanjem udara ili obezbeivanjem olakanja, prilagodljive strategije koje menjaju ponaanje ili aktivnosti kako bi izbegli tetne efekte. Znase ostvari neki hazard, to koliko je neki sistem izdrljiv zavisi od toga ta smo preuzeli da se nosimosa tom opasnou. Tu bi na prvom mestu bili inenjerski poduhvati za gradnju, zatim kod poplava -da li postoje pumpe za brzo izbacivanje vode itd.. Otpornost se pre svega odnosi na to da li je sistemotporan na opasnost koja preti. Ako smo na primer napravili vakumska vrata, poplava je svuda okonas, ali ne moe da ue u objekat. Takoe se pod otpornou smatraju i nasipi koji su izgra pojedinim delovima koji poveavaju otpornost na poplavu.

Sloeno pitanje koje proizilazi iz ove definicije je da li ranjivost obuhvata izloenost i otpornost ilioni razdvojeni i suprotni termini? Odgovor zavisi od toga kako definiemo nezgodu i tetu koje sunastale . Ako je obim nezgode ili tete definisan i trajanjem nepovoljih uticaja i ponavljanjem udarana ljudski standard, ekonomiju ili svesnost, tada ranjivost mora da ukljui izdrljivost i otpoOvaj zakljuak proizilazi iz postulata da ranjivost opisuje osetljivost prema nezgodi ili teti.

1.2.1.6 RIZIK POSMATRAN KROZ KOMPONENTU RANJIVOSTI

Rizik se kao i ranjivost meri oekivanom tetom. Kako je mogue razdvojiti ova dva termina?Rizikuvek ukljuuje predstavu o mogunosti da se neto desi. Dakle informacija tipa kada ili kesto ukazuju da se govori o riziku. Ovo moe biti obuhvaeno u konstantnoj vezi izmeu frekvencije ili samo u definiciji povratnog perioda za odreeni scenario dogaaja. Dok ragovori o posledicama mogueg tetnog dogaaja, rizik nam daje informacije o tome koliko esa kojom verovat noom moemo oekivati ovakav scenario.


32/144


31

Na primer: informacije o oekivanim gubitcima dogaaja za vreme kog nivo vode prelazi 5 mnormalnog ukazuje na opasnost i ranjivost. Informacija o oekivanim gubicima za dogaaj dugodina, za vreme kog n ivo vode dostie 5 m iznad normalnog, ukazuje na rizik. Drugim reim

projekcija posledica poplavnog talasa visine 15 m je vana, ali kako bi se donele odluke o upravljanjtokom katastrofe, neophodno je znati koliko esto se taj dogaaj moe oekivati.Odluke o upravljnju

tokom katastrofe su bazirane na riziku a ne samo na opasnosti. Uprkos svim poznatim nedostacima baza podataka istorijskih dogaaja, one ipak daju neka reenja za stvaranje veze izmeu magnfrekvencije tokom spektra magnituda dogaaja. Veza izmeu magnitude i frekvencije movano sredstvo za proces donoenja odluka uzimajui u obzir nivo prihvatljivog rizika. Menakoji su odgovorni za upravljanje katastrofama moraju da odlue na koju vrstu dogaaja zajtreba da bud e pripremljena. Najbezbednije je da se pripremi za najgori mogui dogaaj, ali je to ekonomski nemogue; takvi visoki nivoi zatite se jednostavno ne mogu priutiti, a korist od toga ne moe da opravda izdatke. Takoe, odravanje i spremnost ne mogu se urediti na tako dugvremenski period zato to se moe oekivati nastanak najveeg dogaaja posle dugog niza gtrpljenja posledica.Da zakljuimo, rizik predstavljamo kao funkciju opasnosti i ranjivosti (grafikon br. 6) , izloenosti,

izdrljivosti i otpornosti. Frekventnost povratnog perioda tetnih efekata dozvoljava individualnnadlenim organima da odrede nivo prihvatljivih posledica.To je mogue jedino ako shvate kdogaaj i kada mogu oekivati tokom perioda. Odluke su razliiteza 10 - ogodinji dogaaj iza 5000- godinji dogaaj. Za donoenje odluka, najbitnije su informacije o mogunosti nastanka dogaesto je istorijska dokumentacija nedovoljna da obezbedi pouzdanu vezu izmeu magnifrekvencije za odreenu opasnost i region. Na kraju krajeva i klimatske promene su poenaruavaju ove veze. To se moemo videti na primeru Nemake gde se dogaaj sa povratnim

periodom od 100 godina na Rajni i Dunavu morao revidirati kao 20 - ogodinji ili ak kao 10-ogodinji dogaaj (Alt, 2002). Ili u SAD gde je reka Misuri od 1946. godine 6 puta plavila, a gde je

povratni period trebalo da bude 100 godina (Abright Seed Company, 1998 ). Greka prirode ilistvarna tendencija? Teko je odluiti. Mnogo naunika se slolio da je tendencija ozbiljno pod

podacima. U situacijama nesigurnosti bilo bi odgovarajue da se drmo principa predostronosti. Nakon svega, ako nismo pripremljeni da se nosimo sa trenu tnom rizinom situacijom, kako emodorasti i prilagoditi se pogoranoj situaciji nastaloj usled klimatskih promena.


33/144


32

Grafikon br. 6: Rizik kao funkcija hazarda i ranjivosti


34/144


33

2. POPLAVA KAO HAZARDNA POJAVA

Definisanje poplave kao osigurane opasnosti nije jednostavan zadatak. Industrija osiguranja sveta im a mnogo definicija termina poplava. Nijedna od njih nije potpuno ispravna ili pogrese takvi dogaaji razlikuju od jedne zemlje do druge. Sledea sveobuhvatna definicija kae:

Termin poplava podrazumeva privremeno, delimino ili kompletno plavljenje suve povrine zusled:

- prelivanja reka, potoka, kanala, jezera, itd.- obilnih atmosferskih padavina- poplavnog olujnog talasa- cunamija- renih ili morskih talasa - potoka blata ili lahar- probijanja objekata koji zaustavljaju vodu (brane i ustavi)- nadolaenje podzemnih voda - vraanje ot padnih voda u kanalizaciju

2.1 NAJVANIJE VRSTE POPLAVA

Jedva da postoji bilo koja druga prirodna katastrofa koja moe vie da varira od poplave. prelivaju svoje obale, kanalizacije u gradovima mogu biti preoptereene za vreme oluja, priobalne brane pucaju pred naletom olujnog talasa, talasi pustoe priobalna podruja posle zemljotresa- to jesamo nekoliko primera poplava. Zato je izvrena klasifikaciju poplava u nekoliko vrsta:

Izlivanje reka

Dugotrajne kie koje padaju danima ili ak nedeljama natapaju tlo. Kao rezultat velika koliina padne u reku. Pritoke donose velike koliine vode u reno korito koje ubrzo postaje premadodatne koliine vode. Nasipi sa obe strane reke obezbeuju njen nesmetan tok do mora. Meutim,ako dodatne koliine vode premauju kapacitet renog korita ili ako zatita od poplave zataji nnain, rezultat je dugotrajna poplava velikih razmera.


35/144


34

Olujni talas

Olujni talas koji moe da izazove ogromne tete je nastao kombinacijom oluje i morske plime. Olujakoja ide sa puine prema obali moe da donese velike koliine vode na obalu u toku nekoliko

Posebno za vreme plime, velike koliine vode se nakupe du obale i mogu poplaviti velike pov priobalnog pojasa. Visoki tal asi mogu jo vie pogorati situaciju. Na mestima gde je obala mnadmorske visine, ona je zatiena branama, ali morska voda u tom sluaju ne moe da nanazad u more. ak tavie, olujni talas koji se pomera du renog estuara moe uzrokovati tee navelikom podruju duboko u kopnu.

Cunami

Zemljotresi u moru, vulkanske erupcije i gigantska klizita na morskom dnu mogu inicirati talase koji se kreu prema povrini u dubokoj vodi brzinom od preko sto kilometara na sat i

prema obali u v idu ogromnih talasa koji rue sve pred sobom. Cunami e zbrisati velike povr

priobalnog pojasa brzinom koja varira u odnosu na jainu prvobitnog dogaaja, konfigu priobalja i oblike podvodnih stena. Neke obale su zabeleile rekorde u visini poplavnog talasa i dotridese t metara. Tako dolazi do velikih pustoenja i probijanja brana.

Probijanja brana

Brane i nasipi se esto puta podiu du vodenih tokova i u priobalnom podruju niske nadmvisine da bi se okolna zemlja mogla obraivati i nastaniti. Kada ovi zatitni objekti zakau nogromna ekonomska teta. Ali ta je uzrok njihovom probijanju?

Brane i nasipi se esto puta sastoje od kompaktne zemlje nasute iz okoline. ak i kada su otravom i bunjem, njihova otpornost na jake struje, visoke talase i tete od proceda je mala. Kad poplavnog talasa pree vrh brane erozija zemlje izaziva njeno brzo probijanje.

Jednako znaajno, ali manje poznato jeste da brana moe biti oslabljena usled vode koja je p probija. Uzane brane i nasipi sa procedima sagraeni od propusnog materijala su posebno rizRupe koje kopaju ivotinje ili suvo korenje takoe slabe konstrukciju. Snana izlivanja su indikovana vodom koja kljua u podnoju brane, ili vodom koja kulja iz zemlje. U takvimsluajevima su neophodne brze intervencije da bi se sauvale brane i nasipi. Najvei broj nastrse obino javlja na priobalnim podrujima u krugu od nekoliko stotina kilometara od mesta nesr

Pucanje ustava

Na svetu ima desetine hiljada velikih vodenih rezervoara koji predstavljaju rizik po oblasti u kojimase nalaze. Obilne padavine, klizita ili propusti u gradnji mogu izazvati pucanje zemljan betonskih ustava. Veina nesrea se deava u toku izgradnje ili neposredno posle obavljenih radova.Poslednjih godina u svetu je zabeleeno u proseku jedno do dva probijanja ustava godinje.


36/144


35

Poplave usled obilnih padavina

Poplave usled obilnih padavina se javljaju svuda po svetu. One mogu da izazovu veliku najei su oblik poplava. Poplave usled obilnih padavina nastaju posle viednevnih intenzivniZemlja ne moe da apsorbuje tako velike koliine kie, pa ona tee po povrini. Kao rezultat, po

nastaju ne samo du plitkih ili srednje dubokih potoka ve gde god se pojave neke koliine Poplave esto puta preplave kanalizacionu mreu kada otpadna voda pone da se vraa i uzgrade zajedno sa podzemnim vodama.

Ledeni ustavi

U mnogim krajevima sveta reke se zamrznu u toku zime. Kada led pukne, u prolee moe doi dostvaranja ledenog ustava u okolini mostova. Ako led na reci popuca prvo na povrinskom slkrhotine leda se utisnu u zaleeni sloj, stvaraju se ledeni ustavi koji mogu da pregrade reku. Ovomoe izazvati poplave, a kada se takav ledeni ustav probije moe nastati poplavni talas koji svelike tete nizvodno.

Potoci blata

Natopljena praina na obroncima planine moe spontano da sklizne u podnoje. Ukoliko je zasienosti dovoljno visok, vodeni tok moe prei u potok blata koji tee duvododerina i suvihrenih korita. Potoci blata su kombinacija klizita i poplava: visoka gustina vode i zemlje, zajedvelikom brzinom daje potocima blata veliki razorni potencijal. Pogoena oblast je mala i ogranPotoci blata se mogu ponoviti u toku nekoliko dana, jer materijal koji se skuplja u podnoju brmoe zaustaviti nadolazeu vodu. Ovi potoci obino nastaju zajedno sa poplavama uzrokovobilnim padavinama i izlivanjem reka.

Lahar

Indonezijska re lahar znai potok blata na obodu vulkana. Kada doe do erupcije vulkana koliine pepela i prva naredna kia stvore potoke blata na obodu vulkana. Rezultat moegomilanje ustava visokog nekoliko metara koji se protee na nekoliko desetina kvadratnih kilomAko je dolo do erupcije vulkana prekrivenog snegom i ledom, na visokoj temperaturi sneg i led setope stvarajui velike koliine vode pomeane sa vulkanskom lavom koja se sputa u pod

planine.

Podzemne vode

Ukoliko je nivo podzemnih voda samo nekoliko metara is pod povrine zemlje, padavine i infiltracijokolnih vodotokova usled poplava moe uzrokovati porast podzemnih voda kada su pod poplavljeni, a ponekad i cele zgrade ugroene ili unitene. Promenljive vremenske prilike i padmogu uzrokovati porast nivoa podzemnih voda.


37/144


36

Posledice meteora

Meteoriti udaraju u Zemlju mnogo ee nego to to mislimo. Meutim, kada meteorit padne uretko kada uzrokuje razarajue poplave; da bi se to desilo mora biti u preniku od nekoliko smetera. Ovakav meteorit, moemo oekivati da udari Zemlju jednom u nekoliko hiljada godi

Predmeti manji od stotinak metara u preniku se raspadnu od toplote pri ulasku u atmosferu; mkoji sadre u sebi gvoe su izuzetak.

Veina svih poplava se moe jednostavno klasifikovati prema navedenoj podeli. Ponekad, meklasifikacija je komplikovana to moe stvoriti probleme u osiguranju.

Po pravilu pokriveni rizici su jasno definisani u terminima i uslovima osiguranja. Zajeddeavanje nekoliko vrsta poplava zajedno je sasvim mogue. Deava se, na primer, da ekstenzduge atmosferske padavine uzrokuju izlivanja reka to se moe pogorati kratkotrajnim lok pljuskovima to opet moe dovesti

skripta disaster 1

Documents