vuk karadzic дан школе сања и јована

Рођен 1787. у Тршићу у кући свог дедe Јоксима

који је бежећи од Турака дошао из

Херцеговине у Тршић.

Турци су му спаљивали кућу 10 пута.

Родитељи су му имали још много деце али су

она умирала. Када је он дошао на свет

дадоше му име Вук, јер су сматрали да

децу односе вештице, а сада на ,,вука’’ неће

смети. Млади новинари Јoвана ЂорђевићСања Милојевић

Писање и читање научио је од рођака Јефте Савића који је био једини писмени човек у крају.

Још као дечак показивао је невиђени таленат и стекао углед

у селу, а касније и шире.

Школовање наставља у Лозници, а затим у манастиру Троноши где је више времена проводио чувајући

овце него што је учио.

Млади новинари Јoвана ЂорђевићСања Милојевић

Отишао је да се упише у Карловачку гимназију.

Разочаран одлази у Јадар где ради као писар код Јакова Ненадовића.

Нису га примили јер је наводно био престар за то.

Доситеј га оштро одбија.

Одлази у Београд да се упознаје са Доситејем Обрадовићем, највећим српским просветитељем тога

времена.

Када је 1813. године отворена Велика школа у Београду, Вук постаје њен ђак.

Убрзо оболева и одлази на лечење у Пешту.

Млади новинари Јoвана ЂорђевићСања Милојевић

Кључна година у његовом животу је 1813. кад одлази у Беч, ,,у царствујушћу Вијену’’.

Млади новинари Јoвана Ђорђевић Сања Милојевић

У Бечу упознаје једног Словенца, Јернеја Копитара, који је

најзаслужнији за Вуков успех.

На наговор Јернеја Копитара Вук почиње са са сакупљањем народних умотворина, како

би народни језик прогласио књижевним што је основни циљ његовог рада.


Вуков рад и најважнија дела: РАД НА ЈЕЗИКУ

*Мала простонародна славеносербска пјесмарица -1813.

*Писменица сербскога језика по говору простога народа написана- 1813.

*Први српски ријечник -26 270 речи *Прва граматика спрскога језика *Народна сербска песмарица *Први српски буквар (1827) Српске народне пословице

као и друге као и оне у обичај узете ријечи (1836,1849) *Одговори Јовану Хаџићу – Милошу Светићу


*Ситнице језикословне (1839) и Утуке (1843,1847) *Писма Платону Атанацковићу о српском језику и правопису (1845) Превод Новога завјета (1847) Разни језички и полемички списи

-Збирке народних песама (1841, 1845, 1846, 1862)-Збирка народних пословица (1836, 1849)-Збирка народних приповедака (1821, 1853)

САКУПЉАЊЕ НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ЈЕЗИЧКА РЕФОРМА

• МОДЕРНА СРПСКА АЗБУКА има 30 ћириличних слова и свако од њих представља одговарајући глас. Саставио ју је Вук Стефановић Караџић 1818. године мада је као званично писмо у Србији призната тек 1868. Он је из руске грађанске азбуке, која је у то време употребљавана и код Срба, изоставио сва непотребна слова: i, ю, й, ъ, ь, щ, я и др., а у своју реформисану азбуку унео шест нових слова: ћ, ђ, љ, њ, ј и џ. Слово ћ Вук је унео из старе ћирилице; ђ му је начинио Лукијан Мушицки према ћ; љ је спојено слово од л и ь, њ је такође спојено слово од н и ь; ј је узео из латинице, а џ из румунске ћирилице.

• Ѥ ѥ (је) Ѣ, ѣ (јат) І ї (и) Ы ы(јери, тврдо и) Ѵ ѵ (и) Ѹ ѹ (у) Ѡ ѡ (о) Ѧ ѧ (ен) Я я (ја) Ю ю (ју) Ѿ ѿ (от) Ѭ ѭ (јус) Ѳ ѳ (т) Ѕ ѕ (дз) Щ щ (шч) Ѯ ѯ (кс) Ѱ ѱ (пс) Ъ ъ (тврди полуглас) Ь ь(меки полуглас)

• А а Б б В в Г г Д д Е е Ж ж З з И и К к Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш

• Ј ј• Љ љ Њ њ Ћ ћ Ђ ђ Џ џ

Вукови сарадници поред Јернеја Копитара били су и:

•Бранко Радичевић •Ђура Даничић


Вук је успео и поред силних противника. Против њега су били:

•Многи учени људи Србије•Црква•Милош Обреновић (тадашњи српски кнез)

•Кнез Обреновић је бранио штампање и издавање Вукових књига у Србији.


Као година Вукове победе и врхунца његовог рада узима се 1847. Те године је објављено на

народном језику:

•Рат за српски језик и правопис – Ђура Даничић

•Песме – Бранко Радичевић

•Горски Вијенац – Његош

•Вуков превод Новог завјета


Упоредо са његовим радом за српски језик тече и љубавни живот. У Бечу је упознао Ану Марију Краус коју је и оженио.

Са њом је имао 13 деце. Имао је ту несрећу да их је дванаесторо преминуло пре њега. Остала је са њим једино ћерка Вилхелмина,

познатија као Мина.

• Мина се бринула о њему,све до саме смрти у Бечу , 1864. године.

• Кости су му пренешене 1897. у Београд, и налазе се у Саборној цркви, поред Доситеја Обрадовића.


"Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо

и поштујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи народ,

може се међу собом разумевати и умно сједињавати, не прелива се у

други, не пропада."


Захвалност Вуку Караџићу

• Данас, много школа, библиотека, културних центара, биоскопа, домова културе, позоришта, вртића, носе име нашег великог реформатора ВУКА КАРАЏИЋА. Тако и ми поносимо се именом наше школе и својим учењем и залагањем, са именом тог великана у срцу чувамо свој језик и културу


РАДОВИ УЧЕНИКА НАШЕ ШКОЛЕ


Уживајте у програму!


vuk karadzic дан школе сања и јована

Documents