anatomija i fiziologija srca -...

ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA

CIRKULACIJSKOG SISTEMA

ICEPS, 2018.godina

Dr Vladimir Krstić

CIRKULACIJSKI SISTEM

Uloga cirkulacijskog sistema

– cirkulacijski sitem je sistem krvnih sudova koji ima veoma važnu ulogu u održavanju

homeostaze

– snabdeva tkiva O2 i hranljivim materijama, a eliminiše otpadne produkte metabolizma,

pored toga prenosi hormone, faktore homeostaze, antitela, učestvujući u odbrani

organizma kao i u interćelijskoj komunikaciji i povezivanju organizma u jedinstvenu

funkcionalnu celinu

– cirkulacija je podeljena na sistemsku (veliki krvotok) i plućnu (mali krvotok)


Uloga cirkulacijskog sistema

– u levu pretkomoru dolazi oksigenisana krv iz pluća, koja se ispumpava iz leve komore pod visokim pritiskom u aortu i dalje preko sistema arterijske cirkulacije (arterije, arteriole) do svih kapilara u organizmu, gde se vrši razmena supstanci između krvi i intersticijumske tečnosti

– venski krvni sudovi vraćaju neoksigenisanu krv u desnu pretkomoru i komoru odakle se putem plućne arterije izbacuje pod niskim pritiskom u plućnu cirkulaciju gde na nivou plućnih kapilara kiseonik iz plućnih alveola prelazi u krv, a CO2 difunduje iz krvi

– cirkulacijski sistem sastavljen je od nekoliko anatomski i funkcionalno različitih krvnih sudova: arterija, arteriola, kapilara i vena


Arterije

– krvni sudovi koji prenose krv iz srca pod visokim pritiskom

– poseduju jak vaskularni zid, a krvna struja u njima je brza

– arterije elastičnog tipa, koje sadrže više elastičnog tkiva, omogućavaju kontinuirano

kretanje krvi

– osobina elastičnosti koristi i u amortizovanju i sprečavanju prekomernog porasta krvnog

pritiska u toku sistole komora – “rezervoar krvi sa visokim pritiskom”


Arteriole

– sadrže dosta mišićnog tkiva i mogu menjati svoj dijametar više puta

– pružaju najveći otpor protoku krvi (2/3 otpora)

– najvažniji krvni sudovi u regulaciji krvnog pritiska i protoka krvi u tkivima

• Metaarteriole – terminalne arteriole

– nemaju kontinuiran mišićni sloj, već ih glatka mišićna vlakna obavijaju mestimično

– na mestima gde prelaze u kapilare, nalaze se prekapilarni sfinkteri koji kontrolišu priliv

krvi u kapilarnu mrežu


Kapilari

– krvni sudovi čiji zidovi sadrže jedan sloj visokopermeabilnih endotelnih ćelija koje su

obložene bazalnom membranom – zato se na nivou kapilara odvija razmena materija

između krvi i intersticijumske tečnosti

– krv iz kapilara prikupljaju venule, a ove se pak ulivaju u vene

Vene

– krvni sudovi koji donose krv u srce, zahvaljujući tankim zidovima vene mogu da sadrže

velike količine krvi – značajan rezervora krvi

– venski depoi omogućavaju da KVS skoro normalno funkcioniše čak i pri gubitku od 20-

25% ukupnog volumena krvi


Vene

– kao rezervoar krvi regulišu i priliv venske krvi u pretkomore srca, a time i minutni volumen srca

– pritisak krvi u desnoj pretkomori naziva se centralni venski pritisak i iznosi oko 0mmHg

– kretanje venske krvi ka srcu omogućava “venska pumpa” ili “mišićna pumpa”

– za vraćanje venske krvi važni su i intraabdominalni i intratorkalni pritisak koji su zavisni od procesa tj. dubine disanja (ekskurzije dijafragme)

– vene sadrže valvule koje omogućavaju da se krv kreće samo u smeru ka srcu (vene ispod nivoa srca)


Volumen krvi u različitim delovima cirkulacije

– cirkulacijski sitem je zatvoren sistem sa ukupnim volumenom krvi od oko 5 litara

– u toku jedne minute srce ispumpa celokupni volumen krvi

– oko 84% čitave zapremine krvi se nalazi u sistemskoj cirkulaciji, od toga 64% u venama,

13% u arterijama i 7% u arteriolama i kapilarima

– oko 80% krvi cirkuliše kroz vene, desno srce i plućne krvne sudove koji zajedno čine

“sistem niskog pritiska i visokog kapaciteta”


Volumen krvi u različitim delovima cirkulacije

– arterijski sistem se može označiti kao “sistem visokog pritiska i niskog kapaciteta”

– distribucija krvi kako u organima tako i u sistemskoj cirkulaciji determinisana je njihovim

funkcionalnim prioritetom (vitalni organi) i telesnim potrebama

– obezbeđivanje adekvatnog protoka krvi u nervnom sistmu (13% srčanog kapaciteta u

miru) je vrhunski prioritet, zbog izuzetne osetljivosti CNS-a na hipoksiju

ANATOMIJA KVS

ANATOMIJA KVS

• sve arterije velikog krvotoka nastaju od aorte

Aorta ascedens

Arcus aortae

Aorta descedens

• Arcus aortae- luk aorte

truncus brachiocephalicus

a. carotis communis dex.

a.subclavia dex.

a. carotis communis sin.

a. subclavia dex.

Arterije glave i vrata

a.carotis communis

- grudni i vratni deo

- deli se na a.carotis int. i a.

carotis ext.

- a. carotis externa- deli se na

nivou gornje vilice na:

a. temporalis superficialis

a. maxilaris


a. carotis interna

- krvlju opskrbljuje oko, mozak,

moždane ovojnice, nosnu šupljinu,

spoljašnji deo nosa, paranazalne

sinuse

- grane ove arterije su:

a. cerebri anterior

a. cerebri media


Willisov šestougao

a. cerebri anterior

a. communicans anterior

a. cerebri media

a. cerebri posterior

a. communicans posterior

Arterije ruke

a. subclavia

- a.vertebralis

- truncus thyreocervicalis

- a. thoracica interna

a. vertebralis

- najznačajnija bočna grana a.subclaviae

- ide kroz otvore poprečnih nastavka C1-C6

- prolazi kroz foramen magnum

- spajanjem nastaje a. basilaris

Arterije ruke

a. axillaris

- nastavlja se na tok a. subclavia

- proteže se od prostora izmedju

prvog rebra i ključne kosti

- u nivou m.pectoralis major se

nastavlja na a. brachialis

- dalje se deli na a. ulnaris i a. radialis

u nivou lakatne jame

- na nivou dlana arcus palmaris za

vaskularizaciju šake i prstiju

Grudni deo aorte- pars thoracica aortae

Pars thoracica aortae-

grudna/descedentna aorta

aa. inrecostales posteriores

(parijetalne grane)

aa. bronchiales

rami oesophagei

rami mediasinales

rami pericardiaci

(visceralne grane)

Trbušna aorta- pars abdominalis aortae

- nastavlja se na descedentnu aortu

- deli se na:

a.iliaca communis dextra et sinistra

(završne grane aorte)

• parijetalne grane aa. lumbales

• neparne grane

truncus coeliacus

a. mesenterica sup. et inf.

• parne grane

Arterije donjih ekstremiteta

• a. iliaca communis- polazi se od

bifurkacije aorte u nivou L4, a završava

se u nivou sakroilijačnog zgloba

• nastavlja se sa a. iliaca interna et

externa

• sve grane su parne strukture sa leve i

desne strane

• vaskularizacija pelvične regije i donjih

ekstremiteta

• daje visceralne ogranke (a. uterina, a

vesicalis, a. rectalis), parijetalne

ogranke za mišiće glutealne regije i

medijalnog dela pelvične regije

Arterije donjih ekstremiteta

• a. femoralis- najveća arterije

koja snabdeva krvlju donje

ekstremitete

• nastavlja se u zoni zatkolene

jame u a. poplitea

• grane su joj:

aa. pudendae externae

a. profunda femoris

a.tibialis anterior

a.tibialis posterior

Venski sistem


Tok krvi u krvnim sudovima

– kroz glatke krvne sudove u cirkulaciji krv protiče mirno, u slojevima (lamine) –koncentrični slojevi krvi u sudovima imaju različitu brzinu protoka, ovaj tip protoka se označava kao laminarni i karakteriše se mnogo većom brzinom protoka krvi u centru suda u odnosu na brzine slojeva ka zidovima krvnog suda – brzina sloja uz sam zid krvnog suda je neznatna – parabolični profil brzine toka krvi

– laminarni tok krvi prelazi u turbulentni u komorama srca, a u izvesnoj meri i u pretkomorama

– turbulencija se može pojaviti i u drugim delovoma cirkulacije kada tok krvi postane veoma brz, kada nailazi na opstrukciju u krvnom sudu ili prelazi preko neravne površine



– velika brzina protoka, veliki dijametar krvnog suda i mala viskoznost krvi favoriziju

turbulentni tok krvi

– dva glavna faktora u determinisanju protoka krvi kroz krvne sudove su razlika pritisaka

između dva kraja krvnog suda i otpor proticanju krvi ili vaskularna rezistencija

– promer krvnog suda ima najveću ulogu u određivanju protoka krvi, oko 2/3 otpora u

sistemskoj cirkulaciji pripada arteriolama čiji vaskularni zidovi dozvoljavaju velike

promene njihovog obima

– manje arterije i arteriole čine dakle 60% totalne periferne rezistencije – “krvni sudovi

otpora” i zato krvni pritisak u njima znatno opada


Vaskularna rastegljivost arterijskog i venskog sistema

– bitna osobina vaskularnog sistema je rastegljivost svih krvnih sudova, tako porast pritiska u

arteriolama dovodi do njihove dilatacije čime se smanjuje otpor, a protok krvi raste

– rastegljivost krvnih sudova omogućava prilagođavanje na pulzativni rad srca, čime se

ostvaruje i kontinuirani laminarni tok krvi

– vene su 6-10 puta rastegljivije od arterija; u krvnim sudovima dakle postoji međuzavisnost

pritiska i volumena – vaskularna komplijansa (kapacitativnost) označava promenu

volumena krvnog suda za datu promenu pritiska


Regulacija krvnog protoka

– Autoregulacija – osnovna karakteristika cirkulacije jeste sposobnost tkiva da kontroliše

sopstveni protok krvi zavisno od metaboličkih potreba (kratkoročno – vazodilatatorne

supstance – prekapilarni sfinkteri – “vazomocija”; dugoročno – promena stepena

vaskularizacije i neovaskularizacija)

– Humoralna regulacija – vazokonstrikcijski faktori (noradrenalin, adrenalin, angiotenzin

II, vazopresin, endotelin, tromboksan A2); vazodilatacijski faktori (prostaciklin, NO,

bradikinin, histamin)


Regulacija krvnog protoka

– Nervna regulacija

• Simpatička nervna vlakna ne inerivšu samo kapilare, prekapilarne sfinktere i metaarteriole,

noradrenalin koji se oslobađa izaziva vazokonstrikciju, najbolje su inervisane arteriole i vene

• uloga parasimpatikusa u regulaciji tonusa krvnih sudova je mala

• Vazomotorni centar u retikularnoj formaciji produžene moždine i donjoj trećini ponsa

• Viši nervni centri (pons, mezencefalon, kora velikog mozga)


Apsolutni pritisak u različitim delovima krvnog korita

– krvni pritisak je sila kojom krv deluje na jedinicu površine zida krvnog suda, on je važan hemodinamski parametar jer se krv u zatvorenom sistemu krvnih sudova kreće na osnovu razlike pritisaka

– izbacivanje krvi u aortu ima pulzativni karakter, pa zbog toga arterijski pritisak osciluje između sistolnog nivoa od 120mmHg i dijastolnog od 80mmHg

– visina sistolnog pritiska zavisi od veličine udarnog volumena, brzine izbacivanja krvi iz srca i rastegljivosti krvnih sudova

– visina dijastolnog pritiska zavisi od ukupnog perifernog otpora proticanju krvi i od elastičnosti velikih arterija


Apsolutni pritisak u različitim delovima krvnog korita

– od komore, preko krvnih sudova, prema pretkomori krvni pritisak permanentno opada,

ovo opadanje nije linearno i najveće je u području arteriola u kojima je otpor najveći, na

nivou desne pretkomore krvni pritisak pada na 0mmHg

– u plućnoj cirkulaciji sistolni arterijski pritisak iznosi oko 25 mmHg, a dijastolni pritisak oko

8 mmHg


Arterijski krvni pritisak

– pritisak krvi u arterijama proporcionalan je minutnom volumenu srca, a obrnuto

proporcionalan perifernom otporu

– što je manja rastegljivost arterijskog sistema (kod ateroskleroze npr.), veće je povećanje

pritiska za dati udarni volumen

– sa svakom sistolom srca nova količina krvi puni arterije, da nema rastegljivosti arterijskog

sistema, krvi bi proticala kroz tkiva samo tokom sistole, rastegljivost arterija omogućava

kontinuirani tok krvi, dok periferna rezistencija tj. otpor u njima redukuju pulzacije pritiska

skoro do nule u trenutku dostizanja krvi u kapilare, zato pulzativna priroda srčanog

rada nema uticaja na krvni protok u tkivima


Mehanizmi regulacije krvnog pritiska

– Mehanizmi brze kontrole pritiska (deluju tokom nekoliko sekundi ili minuta) - "prva linija

odbrane":

• Baroreceptorski mehanizam

• Hemoreceptorski mehanizam

• Ishemična reakcija CNS-a

– Mehanizmi srednjoročne kontrole pritiska (nekoliko minuta posle promene pritiska)

• Sistem renin-angiotenzin

• Stres relaksacija krvnih sudova

• Pomak tečnosti u kapilarima

– Mehanizmi dugoročne regulacije pritiska (potrebno je nekoliko sati za ispoljavanje efekta)


Baroreceptorski i hemoreceptorski sistem

– Baroreceptori su nervni završeci smešteni u arterijskim zidovima, naročito mnogo su

lokalizovani u zidu unutrašnje karotidne arterije (karotidni sinus)

– signali iz baroreceptora prenose se do vazomotornog centra u produženoj moždini

– kada je pritisak nizak (0-60mmHg), baroreceptori nisu stimulisani, dok sa porastom

pritiska reaguju brzo pa se nazivaju i "puferski sistem za pritisak"



– Hemoreceptorski sistem povezan je sa baroreceptorskim, hemoreceptori su osetljivi na porast koncentracije CO2 i vodonikovih H+ jona u krvi

– lokalizovani su u karotidnoj arteriji (karotidno telašce) kao i u aorti (aortno telašce)

– kada nastane pad arterijskog krvnog prisitka - niži od 80mmHg, smanjuje se protok krvi kroz karotidno i aortno telašce, a time i konc. O2 uz porast koncentracije CO2 i H+, nastaju impulsi koji se prenose do vazomotornog centra uz dalji porast i normalizaciju arterijskog pritiska

– u plućnim arterijama i pretkomorama srca nalaze se "receptori na istezanje" koji se nazivaju receptori niskog pritiska koji reaguju na promene u volumenu (usled promena u zapremini krvi) i važni su u kontrolu volumena plazme i krvi


Ishemijska reakcija centralnog nervnog sistema

– u stanjima niskog pritiska (15-60mmHg) nastaje poremećaj ishrane mozga, ova ishemija

CNS-a izaziva snažnu ekscitaciju vazomotornog centra

– nastaje intenzivna vazokontrikcija i stimulacija srčanog rada, sa značajnim povećanjem

arterijskog pritiska i do 250 mmHg

– ishemijska reakcija CNS-a predstavlja jedan od najsnažnijih aktivatora simpatičkog

nervnog sistema


Sistem renin-angiotenzin

– aktivira se kod sniženog arterijskog pritiska i smanjene glomerularne filtracije

Stres relaksacija krvnih sudova

– kod povišenog pritiska krvni sudovi se relaksiraju – rastežu, smanjuje se periferni otpor i

dolazi do pada vrednosti arterijskog pritiska

Pomak tečnosti u kapilarima

– pri niskom krvnom pritisku tečnost se pojačano reapsorbuje u kapilare, suprotno kod

visokog pritiska tečnost se premešta u intersticijumski prostor


Dugoročna kontrola pritiska

– obavlja se mehanizmom bubrezi-telesna tečnost koji predstavlja dugoročnu povratnu

spregu za kontrolu TA

– pri arterijskom pritisku od 200mmHg, izlučivanje mokraće povećano je 6-8 puta, dok je

kod hipotenzije smanjeno izlučivanje tečnosti mokraćom


Razmena tečnosti na nivou kapilara

– kapilari predstavljaju segment krvnog korita gde se vrši razmena između krvi i intersticijumskog prostora

– brzina protoka krvi kroz kapilare je mala jer oni imaju najveću površinu poprečnog preseka

– hranljivi i raspadni produkti se razmenjuju kroz zidove kapilara i postkapilarnih venula, endotel kapilara sadrži funkcionalne pore (posebno u bubrezime i jetri) i propustljivost varira od organa pri čemu je najmanja u CNS-u

– transport kroz zid kapilara može biti paracelularan i transcelularan



– hidrostatski pritisak i koloidno-osmotski pritisak nisu u ravnoteži duž kapilara

– hidrostatski pritisak potiskuje tečnost u intersticijum, dok koloido-osmotski pritisak (koji

potiče od proteina, prevashodno albumina) plazme povlači tečnost iz intersticijuma u krv

– reaspsorpcijski pritisak omogućava da se 9/10 ukupne zapremine tečnosti koja se filtrira

na arterijskom kraju, vraća se u cirkulaciju, preostala 1/10 tečnosti u cirkulaciju se vraća

preko limfnih sudova

– neto filtracioni pritisak iznosi 13mmHg, a neto reapsorpcijski pritisak iznosi 7mmHg



– dnevno se filtrira na nivou kapilara oko 20l tečnosti, 17l se reapsorbuje, dok se oko 3l

vraća u vensku cirkulaciju putem limfnog sistema


Limfni sistem

– predstavlja pomoćni put kojim se tečnost iz intersticijuma vraća u cirkulaciju

– pomoću limfe iz intersticijuma se odnose proteini i druge velike čestice koje ne mogu da

se reapsorbuju u kapilarima

– limfni sistem kontroliše koncetraciju proteina u intersticijumu kao i volumen i pritisak

intersticijumske tečnosti

– skoro sva tkiva izuzev površnog dela kože, endomizijuma mišića, CNS-a i kostiju sadrže

limne sudove


Limfni sistem

– ukupan protok limfe iznosi oko 120ml/h, odnosno oko 2-3l/dan

– kretanje limfe omogućava limfna pumpa (endotelne ćelije limfnih kapilara sadrže

aktomiozinske kontraktilne elemente koji omogućavaju kontrakciju, dok veći limfni sudovi

mogu da se kontrahuju zahvaljujući prisustvu glatkog mišićnog tkiva)

– takođe limfni sudovi sadrže valvule koje sprečavaju kretanje limfe u suprotnom smeru

– spoljašnji faktori koji utiču na tok limfe su: kontrakcije mišića, pokreti delova tela,

pulzacije arterija i spoljašnji pritisak na tkiva


Limfni sistem

HVALA NA PAŽNJI!

anatomija i fiziologija srca -...

Documents