cp - kanoni

2

Садржај

САДРЖАЈ.............................................................................................................................................................. 2

БОГОСЛОВЉЕ СВЕШТЕНИХ КАНОНА................................................................................................ 3 КАНОНИ И ЊИХОВ САДРЖАЈ ................................................................................................................. 5 ДУХ И АУТОРИТЕТ КАНОНА................................................................................................................... 6

9

...............................................................................................12

КАНОНИ 1. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА ................................................................................................. 13 КАНОНИ 2. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА ................................................................................................. 14 КАНОНИ 3. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА ................................................................................................. 15 КАНОНИ 4. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА ................................................................................................. 16 КАНОНИ 5/6. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА .............................................................................................. 17 КАНОНИ 7. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА ................................................................................................. 18

....................................................................................................... 19

КАНОНИ АНКИРСКОГ САБОРА............................................................................................................ 20 КАНОНИ НЕОКЕСАРИЈСКОГ САБОРА .............................................................................................. 21 КАНОНИ АНТИОХИЈСКОГ САБОРА ................................................................................................... 22 КАНОНИ САРДИКИЈСКОГ САБОРА .................................................................................................... 23 КАНОНИ ГАНГИРСКОГ САБОРА ......................................................................................................... 24 КАНОНИ ЛАОДИКИЈСКОГ САБОРА ................................................................................................... 25 КАНОНИ КАРТАГИНСКОГ САБОРА ................................................................................................... 27 ЦАРИГРАДСКИ ПОМЕСНИ САБОРИ................................................................................................... 31

394. год. / 1 канон ...................................................................................................................................... 31 861. год. / 17 канона .................................................................................................................................. 31 879-880. год. / 3 канона............................................................................................................................. 32

................................................................................................................... 33

...............................................................................................................................34

34. КАНОН АПОСТОЛСКОГ ПРАВИЛА ............................................................................................................... 35 НИКЕЈСКО-ЦАРИГРАДСКИ СИМВОЛ ВЕРЕ ..................................................................................................... 35 ОРОС ХАЛКИДОНСКОГ САБОРА ....................................................................................................................... 35 2. КАНОН ТРУЛСКОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА................................................................................................. 36 ОРОС 7. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА...................................................................................................................... 37 22. КАНОН 7. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА ............................................................................................................. 38

3

БОГОСЛОВЉЕ СВЕШТЕНИХ КАНОНА Правилан приступ питања: ШТА ЈЕ КОНСТИТУИВНИ ИЗВОР ЦРКВЕНОГ

КАНОНСКОГ ПРАВА? Може бити једино исправно, ако не занемаримо са једне стране

ТАЈНУ ОВАПЛОЋЕЊА ХРИСТОВОГ, а са друге стране ТАЈНУ ЦРКВЕ. Краће

речено, није могуће без две важне области:

1. ПРАВОСЛАВНЕ ХРИСТОЛОГИЈЕ

2. ПРАВОСЛАВНЕ ЕКЛИСИОЛОГИЈЕ

Дакле = конституивни извор канонског права је тајна божанске икономије у Христу

Тајна оваплоћења Христовог се ПРОДУЖУЈЕА у ТАЈНИ ЦРКВЕ. Христос у

себи носи цело човечанство, које опет у Христу постаје Црква – Тело Христово.

Христос није само човек међу људима, него и човек који у свом Телу носи цело

човечанство. Живот телу Христовом – Цркви искључиво даје Христос, јер се Он

продужава у Цркви, чини све у Цркви и Црква чини све са Христом.

Према томе: једини извор хришћанског живота и духовности канонског предања

јесте – припадање Телу Христовом, учествовање у светотајинском животу,

искуству Цркве.

У животу Тела Христовог – Цркве, учествују сви чланови (Рим. 12,5). Даље Св.

ап. Павле говори, да нису по својој служби у Цркви (Рим. 12,4). Разлочитост служби

мора да постоји: КЛИРИЦИ и ЛАИЦИ. Та различитост не нарушава јединство Цркве.

Учење Христово пренето на апостоле, да држе оно што им је Спаситељ заповедио,

треба ЗАШТИТИТИ, од било каквог ИСТОРИЈСКОГ ОДСТУПАЊА или ПРОМЕНЕ

САДРЖАЈА. Ту велику улогу има КАНОНСКО ПРАВО. Канонска правила изражавају

ДОБРО ФУНКЦИОНИСАЊЕ међу члановима Цркве у литургијском и пастирском

животу Цркве.

ИЗВОРИ одакле примимо грађу за изучавање канонског права јесу: само

КАНОНИ. Они су сведочење о црквеним питањима, проблемима и њиховим решењима

кроз различите епохе. Ту се види на који начин је Црква суочавана са проблемима и

како их је решавала. Треба разликовати:

1. ИСТОРИЈСКИ САДРЖАЈ КАНОНА

2. ДУХОВНУ СВЕСТ ЦРКВЕ ИЗРАЖЕНУ У КАНОНИМА

Како треба истраживати каноне? Основно је да их треба истраживати на

ОБЈЕКТИВАН НАЧИН. Свако формулисање и тумачење канона треба да је на чврстој

ХРИСТОЦЕНТРИЧНОЈ основи, у Цркви под вођством Духа Светог. Нормално је, да

канони морају да буду у САГЛАСНОСТИ са СВЕТИМ ПИСМОМ и СВЕТИМ

ПРЕДАЊЕМ.

СВЕТО ПИСМО

Основни извор канонског права. Важно је разликовати СТАРИ Завет од

НОВОГА Завета, јер Стари Завет садржи ОБЕЋАЊЕ, а у Нови Завет садржи

ИСПУЊЕЊЕ ОБЕЋАЊА – СПАСЕЊЕ У ХРИСТУ. Оваплоћени Христос ПОВЕЗУЈЕ

Стари и Нови Завет.

Стари Завет

Има ХРИСТОЦЕНТРИЧНИ карактер, јер НАЈАВЉУЈЕ Христа. Зато се тумачи

христоцентрично како у Новом Завету тако и у СВЕТОМ ПРЕДАЊУ ЦРКВЕ. Стари

Завет је био ВАСПИТАЧ за Христа. Свети Јован Златоуст каже: «Закон Старога Завета

ДАТ ЈЕ ДУХОМ, а закон Новог Завета ДАЈЕ ономе који га прихвата ДУХА У

ИЗУБИЉУ». Христос каже: «Нисам дошао да укинем Закон и пророке, него да

испуним». Многе заповести из Старога Завета нашле су своју примену КАНОНСКОМ

ПРЕДАЊУ Цркве. Например:

4

• 10 Божијих заповести

• брачне сметње

• услови за ступање у свештенство

• сметње за свештенство.

Нови Завет

Најважнији извор целокупног канонског предања је свакако НОВИ ЗАВЕТ, који

садржи АУТЕНТИЧАН ОПИС Христовог живота, Његове речи и поуке, затим списе

апостолске који говоре о ширењу Цркве по свету и њеном животу.

Ево неких питања која директно произилазе из учења саджаног у Новом Завету:

1. Христоцентрична онтологија Цркве

2. Извори и карактер власти апостола и њихови наследници

3. Критеријум примања или губитка свештенства

4. Мисија Цркве – Црква и свет

5. Светотајнско искуство вере – евхаристијски живот

ОБИЧАКНО ПРАВО И ЛИТУРГИЈСКО ПРЕДАЊЕ

Евхаристија је основ светотајнског живота и пастирске мисије Цркве. Литургија

је заиста у ЦЕНТРУ целукупног искуства православне вере. У прва три века Црква

заиста живи литургијским животом, живи животом апостолског предања. Такав начин

управљања био је преношен путем ОБИЧАЈА. То налазимо у:

Ø Дидахи

Ø Посланице Коринћанима Св. Климента Римског

Ø Посланице Игњатиј Антиохијског, Иполита Римског, Иринеја Лионског

Ø Апостолске Установе

ДОКАЗ да црквени обичај има велики утицај у канонском праву је 6. канон 1. Вас. Саб.,

који каже: «Нека важе стари обичај» и 2. канон 2. Вас. Сабора.

ПРИГОДНО ПРАВО

Црква увек повезује ПРИГОДНО ПРАВО СА БОЖАНСКИМ ЗАКОНОМ

ОТКРИВЕЊА У ХРИСТУ. Јер Христос нас ПОУЧАВА, ВОДИ, ДАЈЕ ПУТ. Свако има

унутрашње надахнуће које носи у СРЦУ, КОЈЕ МУ ДАЈЕ ПУТОКАЗ. А тај једини

путоказ је Христос. Природно право су само ЗРАЦИ БОЖАНСКОГ ЗАКОНА, који нас

обасјавају.

5

КАНОНИ И ЊИХОВ САДРЖАЈ Термин КАНОН настао је у Цркви за ОДЛУКЕ, које су донете у ДУХУ

СВЕТОМЕ на:

Ø Васељенским саборима

Ø Помесним саборима

Ø Кроз апостоле и велике Свете оце.

• Црква је кроз каноне ЗАШТИТИЛА УЧЕЊЕ О ОВАПЛОЋЕНОМ ХРИСТУ

• Црква ГАРАНТУЈЕ ТРАЈНОСТ И ОЧУВАЊЕ ПОРУКЕ СПАСЕЊА У

ХРИСТУ.

КАНОНИ ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА УНИВЕРЗАЛНОГ АУТОРИТЕТА

Ø ПРВИ = 325. Никеја = 20 канона

Ø ДРУГИ = 381. Цариград = 7 канона

Ø ТРЕЋИ = 431. Ефес = 8 канона

Ø ЧЕТВРТИ = 451. Халкидон = 30 канона

Ø ПЕТОШЕСТИ = 691. Цариград = 102 канона

Ø СЕДМИ = 787. Никеја = 22 канона

ПЕТОШЕСТИ у свом 2 канону = потврђује правила помесних сабора:

v 85 АПОСТОЛСКИХ КАНОНА

v 25 КАНОНА = АНКИРСКОГ 314.

v 15 КАНОНА = НЕОКЕСАРИЈСКОГ 314.

v 25 КАНОНА = АНТИОХИЈСКОГ 341.

v 21 КАНОН = САРДИЧКОГ 343.

v 21 КАНОН = ГАНГИРСКОГ после 340.

v 60 КАНОНА = ЛАОДИКИЈСКОГ 343-380.

v 1 КАНОН = ЦАРИГРАДСКОГ 394.

v 133 КАНОНА = КАРТАГИНСКОГ 419.

v Овде се ДОДАЈЕ 17 КАНОНА = ЦАРИГРАДСКОГ 861.

v Додаје и 3 КАНОНА = ЦАРИГРАДСКОГ 879/80.

6

ДУХ И АУТОРИТЕТ КАНОНА Канонско право има за ЦИЉ да УСКЛАДИ садржај ОТКРИВЕЊА у Христу са

МИСИЈОМ, ОРГАНИЗАЦИЈОМ и ДУХОВНИМ ЖИВОТОМ Цркве. Црква живи у

историји, у стално промењивим историјским условима, који утичу на црквени живот.

Канонско право проналази начина да се црквени живот без обзира на историјске

услове, у основи не мења.

КАНОНСКО ПРАВО ДЕЛУЈЕ НА ДВЕ СТРАНЕ

v Добром спољашњом организацијом и одговарајућим деловањем саборског

система.

v Светотајинским и моралним животом верних.

Једино је тако осигурано ЈЕДИНСТВО Цркве у ВЕРИ И ЉУБАВИ. Не само

догматско-теоретијски, него и у пракси-искуству светотајинског, ЛИТУРГИЈСКОГ

ЈЕДИНСТВА свих у Цркви (КЛИРА и ЛАИКА), и нормално, МОРАЛНОГ ЖИВОТА.

ДАКЛЕ: ЦИЉ канонског права је да САЧУВА ЈЕДИНСТВО ЦРКВЕ у истинитој

ВЕРИ и ЉУБАВИ. Том циљу теже сви канони Васељенских, Помесних сабора и

Великих Светих Отаца.

ШТА ДАЈЕ АУТОРИТЕТ КАНОНИМА?

Снагу имне даје њихово ПОРЕКЛО, или АУТОРИТЕТ ОРГАНА који су их

донели. Снага канона не произилази из ЦРКВЕНОГ АУТОРИТЕТА, него првенствено

ЗАТО ШТО КАНОНИ ИМАЈУ АУТЕНТИЧАН ОДНОС СА САДРЖАЈЕМ

ОТКРИВЕЊА У ХРИСТУ.

ПРИМЕР: Петошести сабор је признао каноне АНТИОХИЈСКОГ ПОМЕСНОГ

САБОРА, 341. године, иако су га сачињавали ЕПИСКОПИ ПОЛУАРИЈАНЦИ, или

УМЕРЕНИ АРИЈАНЦИ. Само зато што се те канонске одлуке СЛАЖУ СА

ОТКРИВЕЊЕМ у Христу. Остале одлуке које се тичу исповедања вере нису признате.

КАНОНЕ ВАСЕЉЕНСКИХ И ПОМЕСНИХ САБОРА РАЗЛИКУЈЕМО ПО

САДРЖАЈУ:

ВАСЕЉЕНСКИ САБОРИ:

Ø Ови канони се односе на темељна питања: ЈЕДИНСТВА АДМИНИСТРАТИВНЕ

ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЦРКВЕ.

Ø ЈУРИЗДИКЦИЈУ СЛУЖБИ У ЦРКВИ (патријарси, митрополити)

Ø Питања појава ЈЕРЕСИ и РАСКОЛА у Цркви.

Ø Примање ЈЕРЕТИКА и РАСКОЛНИКА у црквено јединство.

ПОМЕСНИ САБОРИ:

Ø Ови канони се односе на питања: ЈУРИЗДИКЦИЈУ ПАСТИРСКЕ ДУЖНОСТИ

ЕПАРХИЈСКОГ АРХИЈЕРЕЈА

Ø ОДНОСЕ ЕПИСКОПА И ПАСТВЕ

Ø ОДНОСЕ КЛИРА И ЛАИКА (НАРОДА)

Ø ПРАКТИЧНА ЛИТУРГИЈСКА ПИТАЊА ПОМЕСНИХ ЦРКАВА

o Васељенских сабора овим питањем се једини бавио петошести сабора

(691.) и због тога признао каноне помесних сабора 4. века

Ø РЕЛИГИОЗНО-МОРАЛНИ ЖИВОТ ВЕРНИХ

Ø ПОКАЈАЊЕ

ВЕЛИКИ СВЕТИ ОЦИ:

Ø Ови канони имају ПАСТИРСКИ КАРАКТЕР. Садрже пастирске поуке онима

који су се УДАЉИЛИ од Цркве, који су учинили тешке моралне и канонске

ПРЕСТУПЕ.

7

Заиста, Црква ствара каноне да би омогућила вернима да исправно живе у сваком

тренутку. Исправно се разумеју и аутентични су само ако им је САДРЖАЈ

УТЕМЕЉЕН НА ОТКРИВЕЊУ Христовом.

ДУХ КАНОНА

Дух канона увек мора изражавати дух ОТКРИВЕЊА у Христу и мора

предавати вернима НЕПРОМЕЊИВУ ПОРУКУ СПАСЕЊА У ХРИСТУ.

Аутентичност ГАРАНТОВАНА живим и непрекидним ПРИСУСТВОМ = ДУХА

СВЕТОГ у Цркви.

ПЕТОШЕСТИ САБОР ПРИЗНАЈЕ И ПОЈЕДИНЕ ДЕЛОВЕ ДЕЛА СВЕТИХ ОТАЦА

Набројаћемо:

• Дионисије Александријски

• Григорије Неокесаријски

• Петар Александријски

• Атанасије Александријски

• Василије Велики

• Григорије Ниски

• Амфилохије Иконијски

• Кирило Александријски

• Генадије Цариградски

НАЈВАЖНИЈЕ ТЕМЕ КАНОНСКОГ ПРЕДАЊА

v СТУПАЊА У СВЕШТЕНСТВО

v ГУБИТАК СВЕШТЕНСТВА

v АДМИНИСТРАТИВНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПОМЕСНЕ ЦРКВЕ

v ДЕЛОВАЊЕ САБОРСКОГ СИСТЕМА

v ОСУДА ЗБОГ ЈЕРЕСИ, РАСКОЛА, КАЗНЕ ЗА ЈЕРЕТИКЕ И ПОНОВО

ВРАЋАЊЕ У ОКРИЉЕ ЦРКВЕ

v ДЕФИНИСАЊЕ ОДНОСА ИЗМЕЂУ ЕПИСКОПА

v НЕОПХОДНОСТ ДА СВИ ВОДЕ СВЕТОТАЈИНСКИ, ЛИТУРГИЈСКИ И

МОРАЛНИ ЖИВОТ.

Дакле, канони произилазе из историјског живота Цркве, неодвојиви су од Цркве,

која је сигурно са разлогом прихватала одређене каноне, и примењивала их у свом

животу.

Понекад се неки канони не могу стриктно пименити у Цркви, јер је например

ДАНАС другачији живот Цркве, него кад су канони доношени. Црква није

СТАТИЧНА него има ДИНАМИЧАН ХОД КА ИСПУЊЕЊУ ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ.

Свакако канони Васељенских сабора имају НЕПРИКОСНОВЕНУ и НЕПРОМЕЊИВУ

важност у целој Цркви.

Нормално то се односи на оне каноне који су у тесној вези са догматским истинама

откривења, истинама вере. Остали су ПРОМЕЊИВИ према схватањима и потребама

Цркве. То нам потврђују Васељенских сабори, који, не да су само допуњавали

поједине каноне, него су многе од њих УКИДАЛИ. Јер свакако, сви канони не могу да

имају ауторитет као и СВЕТО ПИСМО, осим оних који си и домену вере у откривење

Божије.

Једино Црква ИМА ПРАВО ОДРЕДИТИ, шта је у канонима стално и вечно, а шта

промењиво и привремено.

8

ДУХ СВЕТИ

Ø Води Цркву ка есхатолошком испуњењу Царства Божијег

Ø Потврђује непрекидно присуство Божије у Његовој Цркви

Ø Чини приступачним Цркви истину откривења у Христу

Ø Чува Цркву од пролазних утопија и спекулација

Ø Гарантује аутентичност истине наше вере

Ø Преображава историјски истину Христа у историјску истину Цркве

Ø Води Цркву испуњењу њене највише мисије у историји спасења

АУТОРИТЕТ КАНОНА

Пошто су канони доношени Духом Светим, они су сигурно СВЕДОЧЕЊЕ о

аутентичном ПРИЛОГАЂАВАЊУ САДРЖАЈА ОТКРИВЕЊА У ХРИСТУ =

историјском животу Цркве у свакој ЕПОХИ.

Канони су СИГУРАН ПУТ, КАНАЛ којима та непромењва порука, упутство,

долази до верних, прожима живот верних у Цркви. Зато у канонима нема делћа истине

него ПУНОЋА ИСТИНЕ ВЕРЕ.

БОГОСЛОВСКЕ ПРЕДПОСТАВКЕ САБОРСКОГ ПРЕДАЊА Црква УВЕК делује САБОРНО, било на помесном или васељенском нивоу,

када се ОКУПЉА око ТРПЕЗЕ ГОСПОДЊЕ, да би вршила ЕВХАРИСТИЈУ и

живела јединство верних између себе као чланова Цркве и са Божанском ГЛАВОМ

ЦРКВЕ – ХРИСТОМ. Зато саборски систем произилази из само ПРИРОДЕ И

СУШТИНЕ Цркве.

Саборски систем је у органском јединству тела Цркве и у односу је са

ХРИСТОЦЕНТРИЧНОМ онтологијом. То јединство је Црква увек имала кроз свету

Евхаристију, а ПОТВРЂУЈЕ СЕ кроз ТРАЈНОСТ СВЕШТЕНСТВА ХРИСТОВОГ

(служба апостола, епископа и наследника њихових).

СРЕДИШТЕ САБОРСКЕ СВЕСТИ ЦРКВЕ

То је ЕВХАРИСТИЈСКО САБРАЊЕ, окупљено под ЕПИСКОПОМ.

Саборска свест у ПРОСТОРУ и ИСТОРИЈИ изражава својства: ЈЕДИНСТВА,

СВЕТОСТИ, КАТОЛИЧНОСТИ и АПОСТОЛИЧНОСТИ. Зато је њен континуитет

историјске мисије у свету изражен и изражава се на сваком евхаристијском скупу. А то

је управо јединство, светост, саборност и апостоличност.

РАЗЛОГ САЗИВАЊА САБОРА

Сазивани су због ОЧУВАЊА црквеног ИДЕНТИТЕТА и СВЕДОЧЕЊА у

свету, а када су неки ЈЕРЕТИЧКИМ одступањима или расколом (разбојнички сабори),

услед погрешног схватања Цркве покушали да наруше црквени живот. ДАКЛЕ: Црква

сазива сабор када је суочена са проблемима који захтевају сарадњу неколико

помесних цркава, или када сама не може да реши одређени проблем.

Ø Прво се тражи осуда јеретика или разбојника који кидају јединство Цркве

Ø Друго да се обрати пажња и сагласност на КОНТИНУИТЕТ апостолске службе

(настављање постављања епископа) и доношење одлука ОПШТИ ЦРКВЕНИХ

ПИТАЊА: Заједничко празновање Васкрса, примање јеретика и расколника у

Цркву.

У прва три века сабори су пригодно сазивани услед неких проблема, а после, већ на

ПРВОМ сабору, 325. године, одлучено је да се сваке године састају епископи једне

помесне цркве ДВА ПУТА, касније се на петошестом сабору, 691. године, каже да се

епископи састају бар једном годишње, без обзира да ли има проблема или нема.

Васељенски сабори су увек били ИЗУЗЕТАН ДОГАЂАЈ у животу Цркве. На њему се

решавају најтежа питања, када треба да буду присутни СВИ ЕПИСКОПИ из света.

10

У свим канонским зборницима на првом мету стоје 85 АПОСТОЛСКИХ

КАНОНА. Њихову важност утврдио је Трулски сабор 691. године својим 2. правилом,

и прописао да имају важност у целој васељени. Њих НИСУ НАПИСАЛИ ДИРЕКТНО

АПОСТОЛИ, него су потекли из АУТЕНТИЧНОГ АПОСТОЛСКОГ ПРЕДАЊА које се

несумљиво слаже са ОТКРИВЕЊЕМ ХРИТОВИМ. Дакле, нису написани од апостола,

него су преношени УСМЕНИМ ПРЕДАЊЕМ, преко ЕПИСКОПА и тако дошли до

Трулског сабора.

ДОКАЗ да су апостолска је на првом месту зато што се СЛАЖУ са Светим

Откривењем Новог Завета. Затим се слажу са списима АПОСТОЛСКИХ УЧЕНИКА, и

на крају што су их признали на Васељенским саборима. Први пут се помињу на

ПРВОМ САБОРУ и утицали на одлуке тог сабора. Одмах после 1. сабора апостолска

правила су коришћени на АНТИОХИЈСКОМ сабору, 341. године. Поредак правила

Антиохијског сабора је скоро ИСТИ као код Апостолских канона. После сваки већи

сабор спомиње ова правила.

Не зна се тачно када су настали. Једни мисле да су настали на ПРВОМ

АПОСТОЛСКОМ САБОРУ 49-51. године у Јерусалиму, неки да су настали негде око

ПРВОГ сабора 325. године у Никеји. Свети ЈОВАН ДАМАСКИН у свом делу о

ПРАВОСЛАВНОЈ ВЕРИ помиње да их је САКУПИО Свети КЛИМЕНТ РИМСКИ из

1. века. Данас је утврђено, да Св. Климент није написао ништа осим ПОСЛАНИЦЕ

КОРИНЋАНИМА. У 85. помиње се Климент као сакупљач правила, али то свакако није

Св. Климент Римски, а такође то није учинио ни Св. Климент Александријски. Није

ни ПАПИЈЕ ЈЕРАПОЉСКИ за кога тврди Јевсевије Кесаријски..

Највероватије је да су ова правила скупљена у један зборник негде између 3. и 4.

века од за сада непознатог благочестивог човека. Да се приметити да има узетих 19

канона из АПОСТОЛСКИХ УСТАНОВА, и 2 канона из посланице КОРИНЋАНИМА

СВ. ИГЊАТИЈА БОГОНОСЦА.

Број од 85 АПОСТОЛСКИХ КАНОНА налазимо у КАНОНСКОМ ЗБОРНИКУ

цариградског патријарха ЈОВАНА СХОЛАСТИКА око 550. године. Пре тога нема

оваквиј зборника. Важно је, да се већ тада помиње број од 85 канона.

ЗАПАДНА ЦРКВА

Признала је само првих 50 канона. У првој половини 6. века настојатељ једног

РИМСКОГ манастира, ДИОНИСИЈЕ, на позив СОЛИНСКОГ епископа СТЕФАНА

преводи са грчког на латински један зборник и то само 50 канона. УПРАВО према

ОВОМ ЗБОРНИКУ цела Западна црква је прихватила првих 50 канона. Ово је урадио

сигурно по инструкцији из Рима, јер се осталих 35 канона није слагало са Западним

обичајима, које се римска црква уводила. Већ 51. правило говори о БРАКУ

СВЕШТЕНИКА, а на Западу је свештенство у ЦЕЛИБАТУ, или 70. правило о

СЛУЖЕЊУ ЛИТУРГИЈЕ НА ПРЕСНИМ ХЛЕБОВИМА што је уведено на Западу. Има

и међу првих 50 канона оних који не одговарају западној цркви тако да су папе и

њихови епископи покушавали свесно да их истисну из употребе говорећи за њих да су

АПОКРИФИ, да немају ауторитет. Неки су их чак забрањивали: ПАПА ГЕЛАСИЈЕ

из 494. године издаје «ДЕКРЕТ» о забрањеним списисма и ту ставља и Апостолске

каноне.

Петошести сабор одлучује 2. каноном да сви 85 канона Апостолска правила важе

за целу Цркву. То је признала и РИМСКА ЦРКВА, али у ПРАКСИ то није заживело.

Касније у 12. веку она улазе у ГРАЦИЈАНОВ ДЕКРЕТ, али само првих 50 правила.

Иначе ови канони већином дају УПУТСТВА за епископе и клирике:

рукополагање, услови за стуање у клир, практични савети, затим КАЗНЕ за епископе и

свештенство који не држе реч Божију и не поштују каноне.

Ови канони се код Срба налазе у КРМЧИЈИ, код Руса у КЊИЗИ ПРАВИЛА а

код Грка у ПИДАЛИОНУ.

11

Канони укратко

Канон 1 Рукополагање епископа врше најмање два епископа

Канон 2 Рукополагање свештеника или ђакона врши један епископ

Канон 5 О разводу брака епискпа, презвитера и ђакона

Канон 6, 81 Клир да не врши световне послове

Канон 7 Свргнуће клира који слави Пасху заједно са Јеврејима

Канон 8 Казна клиру који се не причешћује на литургији

Канон 9 Одлучење лаика који не напусте литургију након читања Св. Писма и

уведу неред у Цркву

Канон 10, 11,

12, 32, 33

Одређује казне за оне клирике и лаике који примају и моле се са

одлученима од Цркве

Канон 14, 15 Забрањује присвајање друге епископије, осим у изузетним

ситуацијама

Канон 17-19,

61

Сметње за рукополагање (везане са браком клирика)

Канон 21-24 О евнусима

Канон 26 Чтеци и појици могу се женити након рукопроизвођење

Канон 28 Анатема који врше свештеничку службу после свргнућа

Канон 29 Свргнуће који су новцем купили рукоположење

Канон 30 Свргнуће који су рукоположени по интервенцији државне власти

Канон 31 Свргнуће свештеника који се одвоји од свог епископа

Канон 32 Епископ да не прима клир који је одлучен од другог епископа

Канон 33 Да се не прима туђи клир без препорученог листа

Канон 34 Епископи треба да бирају првог међу њих

Канон 35 Свргнуће епископу који рукополаже ван своје епархије

Канон 36 Одлучење епископа који одбацује своју епархију

Канон 37 Сабор да се одржи два пута годишње

Канон 38-41 О црквене имовине

Канон 42-43 Свргнуће онима који се одају коцкањем или пијанству

Канон 44 Казна клирицима који позајимују уз камате

Канон 45 Канонске казне за клирике и лаике који се моле са јеретицима, а ако

им дозволе да улазе у клир да се свргну

Канон 46 Казне клирицима који прихвате јеретичко учење

Канон 47 Казне клирицима који крштавају по други пут

Канон 48 Одлучење лаика који се поново жени после развода

Канон 49, 50 Казне клирицима који не крштавају у име Св. Тројице или не

погружавају трократно

Канон 51, 53 О клирицима који се уздржавају од женидбе, меса и вина

Канон 52 Свргнуће клира који одбијају покајника

Канон 55, 56 О вређању клира

Канон 62 Казна који се одричу Христа

Канон 66 О посту суботом и недељом

Канон 68 Казне клирицима који се по други пут рукополагају

Канон 69 Одлучење клира који не пости постове

Канон 70 О служење литругије на пресним хлебовима

Канон 74 О сведочењу против епископа

Канон 75 Јеретици не могу сведочити против епископа

Канон 84 Казне који увреде светске власти

12

Сабор Место Година Канони

1. Никеј 325. 20

2. Цариград 381. 7

3. Ефес 431. 9

4. Халкидон 451. 30

5. Цариград 553. Без канона

6. Цариград 680. Без канона

5/6. Трулска палата 691/692. 102

7 Никеј 787. 22

Укупно 152

13

КАНОНИ 1. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА 20 канона

Овај сабор је одржан 325. године у Никеји. ДОГМАТСКИ проблем ради чега

се сазвао овај сабор, било је АРИЈЕВА ЈЕРЕС. Овај сабор је донео 20 канона и првих

9 чланова НИКЕЈСКО-ЦАРИГРАДСКОГ СИМВОЛА ВЕРЕ, који се до данас

исповеда у нашој Цркви.


Канон 1 Забрана рукополагања евнуса

Канон 2 Забрана рукополагања неофита

Канон 3 Жене у кући свештеника

Канон 4 Бирање новог епископа

Канон 5 Одлучење из клира + + + Сабор два пута годишње

Канон 6 Јурисдикција александријске Цркве

Канон 7 Јерусалимска катедра

Канон 8 Примање катара

Канон 9 Постављање свештеника уз проверу

Канон 10 Нема рукополагање палих

Канон 11 Покајање палих у вери

Канон 12 Покајање палих савети

Канон 13 Причешћивање умирујућих + + + Стари обичаји да важе

Канон 14 Када оглашени падну

Канон 15 Прелазак епископа из једног места у друго

Канон 16 Не може да се рукополаже туђи клир

Канон 17 Каматарење

Канон 18 Причешћивање ђакона пре свештеника

Канон 19 Павлијанисти

Канон 20 Преклањане колена у Педесетницу и недељу

14


Одржан је 381. године у Цариграду. Као ДОГМАТСКИ проблем јавља се, међу

осталим, МАКЕДОНЦИ или ДУХОБОРЦИ, који су погрешно учили о Светоме Духу.

Сем што је овај канон донео 7 канона, он је донео и последња 4 члана НИКЕЈСКО-

ЦАРИГРАДСКОГ СИМВОЛА ВЕРЕ.

Историчари и канонисти још увек расправљају колико је донето канона на овом

сабору. Западни (Дионисије Мали, и Исидор) сматрају да су донета само 4 прва

канона, а источни (Зонара и Валсамон) наводе 7 канона. Има доста зборника где се

наводе само прва четири канона, зато је највероватније да су 5., 6. и 7. канон настали у

ДРУГОМ ПЕРИОДУ РАДА ЦАРИГРАДСКОГ САБОРА почетком 382. године.


Канон 1 Одлуке у Никеји непромењиви – анатема

Канон 2 Јурисдикција – власт епископа само у својим епархијама

Канон 3 Цариградски епископ други после Рима

Канон 4 Недопуштено рукоположење Максима Циника

Канон 5 Да је прихватљив томос Западне Цркве и антиохијске

Канон 6 Који да се прихвати као тужитељ епископа

Канон 7 Како примати оне који се враћају правој вери

15


Одржан је 431. године у Ефесу. УЗРОК одржавања сабора је била

НЕСТОРИЈЕВА и ПЕЛАГИЈЕВА јерес.

ПЕЛАГИЈАНЦИ: Учили су да ПРВОРОДНИ ГРЕХ није наследан, па зато

тајна крштења очишћава само од личног греха.

НЕСТОРИЈАНЦИ: Под утицајем свештеника АТАНАСИЈА, Несторије није

прихватио приснодјеву Марију као Богородицу, него је назвао ЧОВЕКОРОДИЦОМ

или ХРИСТОРОДИЦОМ, јер је немогуће да људско створење роди Бога. По томе

Господ Исус Христос није ни прави Бог, него БОГОНОСАЦ. У Христу се сјединио Бог

Логос те у Њему нису сједињене само две природе, него и две ИПОСТАСИ. На Крсту

није страдао Бог Логос, нити је Он васкрсао из мртвих, него је то учинио човек.

Најватрени поборник овог учења на сабору био је КИРИЛО АЛЕКСАНДРИЈСКИ.

На овом сабору су донете 9 канона, од којег је 9. канон посланица у којој се

разјасни преко једног примера на сабору, како епископ да даје оставку на своју управу.


Канон 1 Митрополит, који одступи од Цркве, не сме поступити против епископа

своје митрополије

Канон 2 Да се свргну епископи који су прешли на страну Несторија

Канон 3 Поново вратити клирици којих је Несторије лишио чина

Канон 4 Да се свргну клирици следбеници Несторија

Канон 5 Клирици којих је Несторије разрешио казне да се поново свргну

Канон 6 Потврђује веру и канони овог сабора

Канон 7 Потврђује веру и канони 1. Васељенског сабора у Никеји

Канон 8 Аутокефалност кипарске Цркве

Канон 9 Писмена оставка Памфила Јевстатија

16


Мада је првобитно био сазван у Никеји, Четврти Васељенски сабор одржан је

451. године у Халкидону. Разлог премештања сабора јесте најезда Хуна. Халкидон се

налазио недалеко од Цариграда. Пошто је на овом сабору присуствовало више од 600

епископа, овај се води као НАЈБРОЈНИЈИ сабор.

Одржано је 17 саборских седница. Најпре је осуђен «разбојнички сабор» у

Ефесу, а затим главни виновници ЕВТИХИЈА и ДИОСКОР. Разлог сазивања овог

сабора била је МОНОТЕЛИТСКА јерес, који су говорили, да је Христос имао само

једну природу и то божанску, а ако је имао људску, та се изгубила у божанској

природи.

Овај сабор је донео 30 канона и један ОРОС од 24 чланова, у којем се исповеда

да је Христос имао једну ипостас која се пројављује у две природе (божанској и

човечанској) несливено, непромењиво, нераздељиво, нераздвојно познаванога.


Канон 1 Потврђује предходни Васељенски сабор о пет Помесних сабора

Канон 2 Рукополагање за новац – Симонија

Канон 3 Клирицима најпре да се суди на црквеном па тек после на државном суду

Канон 4 Монаси да буду под јуресдикцијом надлежног архијереја

Канон 5 Забрана епископима и клирицима да прелазе из једне у друге епархије

Канон 6 Рукополагање само уз назначење

Канон 7 Клирици и монаси не смеју ступати у војничку или грађанску службу

Канон 8 Клирици у сиротиштама, манастирима, морају бити под влашћу епископа

Канон 9 Клирици да се обрате епископу у случају сукоба са другим клирицима

Канон 10 Клирик не сме напуштати цркву за коју је рукоположен

Канон 11 О препоруци

Канон 12 О делење митрополије

Канон 13 Служење клирика у другом граду само уз препоруку

Канон 14 О женидби са иноверницом

Канон 15 Ђаконисе да се не постављају пре напуњене 40. године

Канон 16 Девојке посвећени Богу не смеју ступити у брак

Канон 17 О границима епархије

Канон 18 Осуђује тајно удружење клирика

Канон 19 Сабор два пута годишње

Канон 20 Прелазак клирика у други град (види канон 10)

Канон 21 О тужитељима епископа

Канон 22 Клирици не смеју преузети ствари епископа после његове смрти

Канон 23 Цариградски Екдик (црквени адвокат) да се брине око реда у Цариграду

Канон 24 О манистирској имовини

Канон 25 Епархија не сме остати три месеци без епископа

Канон 26 О економу

Канон 27 Осуђује отмичаре жена и клирике који им помажу

Канон 28 Цариградска Црква друга после Рима

Канон 29 Епископ не може постати презвитер

Канон 30 Египатски епископи не морају потписати томос

17

КАНОНИ 5/6. ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА 102 канона

Овај сабор је одржан 690/691. године у цариградској царској палати ТРУЛИ,

због чега се, такође, назива ТРУЛСКИМ САБОРОМ.

После Четвртог Васељенског сабора 451. године, када је донето 30 канона,

протекло је много година по одржавање Петог Васељенског сабора, одржан 553.

године у Цариграду, и Шестог Васељенског сабора, 680. године у Цариграду, који

су се бавили једино догматским питањима, те нису донели никакве каноне. Знајући

да је Цркви било потребно да се обнове стари канони и донесу нови канони, цар

ЈУСТИНИЈАН II уз споразум са црквом сазива овај сабор.

Сабор је трајао годину дана и присуствовали су 227 епископа. На сабору је

донето 102 канона и римска Црква је тада признала ове каноне и имали су своје

делегате на сабору. Данас римска црква не признаје све ове каноне, мада их има у свом

црквеном правном зборнику Corpus juris canonici. Канони овог сабора су прилагођени

потребама Цркве у 7. веку. У овом делу позабавићемо се појединачним важнијим

канонима.


Канон 1 Да се чува чиста вера првих 6 Васељенских сабора

Канон 2 Признаје каноне апостолске, Помесних сабора и Св. Отаца

Канон 3 Брак у Цркви

Канон 12 Епископи да живе без жене после рукоположење

Канон 13 Презвитери и ђакони да остану са својим женама

Канон 14 Године старости за рукополагање

Канон 19 Епископи имају власт по питању учења православне Цркве

Канон 20 Епископи не смеју проповедати у туђем граду

Канон 23 Причешћивање за новац – Симонија

Канон 36 Цариград одмах после Рима

Канон 39 Аутономија кипарске архиепископије

Канон 41-

49

Принципе монашког живота

Канон 42 Монаси да буду у матичним манастиру или пустињама

Канон 55 Забрањен пост суботом и недељом

Канон 58 Забрањено световњацима сами да се причешћују

Канон 59 Забрањено крштење уприватним домовима

Канон 61 Осуђује ко иде код врачара и катара (6 године епитимија)

Канон 66 У Светлу седмицу треба се молити а не одржати забаве и народне весеље

Канон 70 Жене ћуте на Св. Литургији

Канон 76 У црквеним портама не сме се никаква трговина држати

Канон 78 Катихумени да знају Символ напамет

Канон 82 Христа сликати као човека, а не као јагње

Канон 83 Забрањено причешћивање умрлих

Канон 84 Крстити оне за које се не зна да су крштени

Канон 89 Велики пост завршава поноћом Велике Суботе

Канон 90 Забрањује клечање недељама

Канон 91 Жене који абортирају сматра се убицама

Канон 102 Да се буде обазриви приликом давања епитимија

18


Сабор је одржан 787. године у Никеји. Разлог за сазивања овог сабора била је

иконоборачка јерес за коју се као оснивач узима византијски цар Лав Исавријанац. Они

су, позивајући се првенствено на Халкидонску веру, одбацили иконе и учили да је

немогуће насликати Христа, јер се кроз иконе улази у моногизитство. Даље се учили да

је поштовање икона једнако идолопоклонство, јер се клањају природи, што инаце

приличи само Богу.

Православни став: Наша Црква учи, да је немогуће насликати Бога, али је

Христос постао човек и примио људско тело. Из тог разлога се може насликати Христа

и то у човечанској природи, јер је та природа нама видљива. Такође, и наша Црква је

против идолопоклонства, а ми када се клањамо икони, ми се не клањамо природи, него

Христовој ипостаси или пралику која је на икони представљена.

Овај сабор је донео 22 канона и један Орос у коме потврђује православну веру у

иконама


Канон 1 Треба се понавати и чувати сва правила Цркве

Канон 2 Постављати за епископа који је добро учен у Св. Писму и канонима

Канон 3 Епископа бирају други епископи

Канон 4 Епископи да се окану похлепе стицања новца – Симонија

Канон 5 Симонија

Канон 6 Сабор једном годишње

Канон 7 Да се врате мошти у Цркве – Антимис

Канон 8 О онима који из јеврејства прелазе у хришћанство

Канон 9 Иконоборачке списе да се сакупе и однесу на једно тајно место

Канон 10 Прелаз клирика из једног у друго место

Канон 11 Економ

Канон 12 Епископ има и власт управитеља

Канон 13 Да се врате цркве и манастире

Канон 14 На амвон не сме нико стајати ко није пострижен

Канон 15 Свештеник да служи у својој цркви

Канон 16 Забранује да се клирици ките

Канон 17 Не сме се манастир градити и делити без епископског благослова

Канон 18 Епископи и монаси не смеју имати жене

Канон 19 Рукополагање за новац – Симонија

Канон 20 Забрањује мешовите манастире

Канон 21 Калуђери да не мењају манастире

Канон 22 Морално упуство свима за правилно живљење

19

Место Година Канони

1. Анкирски 314. 25

2. Неокесаријски 314. 15

3. Антиохијски 341. 25

4. Сардикијски 344. 21

5. Гангирски 362. 21

6. Лаодикијски 382. 60

7. Цариградски 394. 1

8. Картагински 419. 133



Укупно 321

20

КАНОНИ АНКИРСКОГ САБОРА 314. год. / 25 канона

То је сабор после МАКСЕНЦИЈЕВОГ гоњења хришћана, када је настало мир за

Цркву Миланским едиктом, 313. године. Тада су многи хришћани одступили од Цркве

из страха од мучења. Добијањем верске слободе настојали су да буду поново

примљени. Питање о томе како их примати није било јасно епископима, па су зато

сазвали сабор у АНКИРИ (Галатија), на ком је било 18 епископа из Мале Азије и

Сирије, под председништвом ВИТАЛИЈА АНТИОХИЈСКОГ. Сабор је издао 25 канона

од којих се првих 9 и 12. канон тичу проблемама због кога је сабор и сазван, а остале

говоре о црквеној дисциплини уопште.


Канон 1 О презвитерима који су принели жртву идолима, а после показали

ревност за веру

Канон 2 О ђаконима који су принели жртву идолима

Канон 3 О онима који су, пошто су побегли, опет ухваћени и присиљени да се

понашају као многобожци

Канон 4 О онима који су из различитих разлога учинили нешто као незнабожци

Канон 5 О онима који су плачући јели идолске приносе

Канон 6 О онима који су се понашали као незнабожци из страха

Канон 7 О онима који су јели на месту одређеном за незнабожце

Канон 8 О онима који су присиљени да принесу жртву идолима

Канон 9 О онима који су друге наговорили да принесу жртву идолима

Канон 10 О ђаконима који пре рукоположења потврде да желе брак

Канон 11 О зарученим девојкама који су отете

Канон 12 О онима који су принели жртву идолима као оглашени

Канон 13 Хороепископ не може рукоположити клирика без дозволе епископа

Канон 14 О оним клирицима који се уздржавају од меса

Канон 15 О добрима цркве која су презвитери продали док је катедра била

упражњена

Канон 16 О онима који учине блуд са животињом

Канон 17 О онима који су се огубавили у блуду са животињама и друге губаве

Канон 18 О онима којима је одређена епархија, али нису примљени

Канон 19 О женама који су положиле завет девичанства и живе с неким људима

као сестра

Канон 20 О онима чија је жена прељубница или су сами прељубници

Канон 21 О женама који су зачеле у блуду и убијају заметак у утроби

Канон 22 О убицама

Канон 23 О убицама из нехата

Канон 24 О онима који се обраћају гатарима и врачарима

Канон 25 О сукривцима у завођењу девица

21

КАНОНИ НЕОКЕСАРИЈСКОГ САБОРА 314. год. / 15 канона

Присутна 24 епископа под председништвом ВИТАЛИЈА АНТИОХИЈСКОГ.

Издао је 15 правила


Канон 1 О презвитерима који се ожене или су блудници

Канон 2 О женама који се удају за два брата или обрнуто

Канон 3 О онима који се више пута жене

Канон 4 О онима који намеравају да почину блуд, али су у томе спречени

Канон 5 О оглашенима који греше

Канон 6 Да носећу жену треба крстити кад она хоће

Канон 7 Да презвитер не треба присуствовати свабеној гозби дугобрачних

Канон 8 О онима чије су жене прељубнице

Канон 9 О презвтерима који су телом сагрешили пре рукоположења

Канон 10 О ђаконима који су телом сагрешили пре рукоположења

Канон 11 Колико година треба да има онај који се рукополаже за презвитера

Канон 12 О онима који су крштени у болести

Канон 13 О сеоским презвитерима

Канон 14 О хороепископима

Канон 15 Колико се ђакона може рукоположити у једном граду

22

КАНОНИ АНТИОХИЈСКОГ САБОРА 341. год. / 25 канона

100 епикопа се састало у АНТИОХИЈИ поводом посвећења нове цркве. После

освећења нове цркве сви епископи се састану у сабор. Председавао је ПЛАКЕТ

ЕПИСКОП АНТИОХИЈСКИ. Одлуке сабора у виду 25 канона који се тичу ЦРКВЕНЕ

УПРАВЕ.


Канон 1 О онима који раде против одредби Никеје о празнику Пасхе

Канон 2 О онима који презиру молитву литургије у Цркви и моле се одлучено

Канон 3 О онима који се преселе у другу област без сагласности епископа

Канон 4 О свргнутим вишим клирицима који се усуде да обављају свештену

службу

Канон 5 О онима који се оделе од Цркве и подигну посебан жртвеник

Канон 6 О одлученима да је забрањен примити их

Канон 7 Да не треба примити странце без препоруке њихових епископа

Канон 8 О препоручним писмима која дају сеоски презвитери и хороепископи

Канон 9 О епископима сваке епархије

Канон 10 О такозваним хороепископима и рукополагањима која они врше

Канон 11 О онима који се обраћају цару без сагласности митрополита

Канон 12 О свргнутим клирицима који се обраћају цару

Канон 13 О онима који се, дошавши из друге епархије, усуде рукополагати

Канон 14 О неслагању у пресуди оптуженом епископу

Канон 15 О епископима које су једнодушно осудили епархијски епископи

Канон 16 О епископима који немају своју цркву и присвоје упражњене цркве

Канон 17 О епископима који неће да се прихвате службе а хиротонисани

Канон 18 О епископима који су постављени а нису прихваћени

Канон 19 О рукополагању епископа једне епархије

Канон 20 О саборима које обласни епископ треба да држе два пута годишње

Канон 21 Да се епископи, ни на који начин, не смеју премештати

Канон 22 Да се не смеју рукополагати клирици у туђој епархији

Канон 23 Да нико не сме себе одређивати наследника

Канон 24 О добрима која припадају цркви и о иметку епископима

Канон 25 Да епископ има власт управљања добрима своје цркве

23

КАНОНИ САРДИКИЈСКОГ САБОРА 343. год. / 21 канон

Садркија је данас Софија у Бугарској. Тада је то била граница између источног и

западног дела грчко-римског царства. Сабор је један од најмногобројнијих са 376

епископа (300 ЗАПАДНИХ и 76 ИСТОЧНИХ) и састао се, да би утврдио слогу

источних и западних епископа, а првенствено да би одбацили све оптужбе против

епископа АТАНАСИЈА ВЕЛИКОГ. Председавао је ОСИЈА КОРДОБСКИ.

Сабор је потврдио одлуке ПРВОГ сабора у Никеју и издао 21 канон у погледу

црквене дисциплине.


Канон 1 Да не треба премештати епископа са једне катедре на другу

Канон 2 Да не треба премештати епископа ни под притиском народа

Канон 3 Да не треба епископ да прелази у другу епархију осим ако је позван

Канон 4 Да не треба постављати епископа на престо свргнутог епископа до

коначне одлуке

Канон 5 Свргнути епископ се може обратити други пут римском епископу ради

поновног разматрања спора

Канон 6 У ком случају поглавар области може да рукоположи епископа, али не за

мало место (насеље)

Канон 7 Да епископ не сме одлазити у двор

Канон 8 Да молбе цару преноси ђакон

Канон 9 Да молбе цару морају бити попраћени препоручним писмом

Канон 10 Да не треба лаика одмах постављати за епископа

Канон 11 Да епископ не сме да проповеда више од три недеље у другој епархији,

нити да проповеда како би посрамио епископа тог места

Канон 12 Да епископи што оду на своје поседе у туђој области не могу да служе у

граду у којем је епископ

Канон 13 Да одлученог клира не сме примити други епископ

Канон 14 Да свргнути клирик може да се обрати свом митрополиту или

митрополиту суседне области

Канон 15 Да епископ не сме изазвати одлазак туђег клирика да би га поставио у

својој области

Канон 16 Да ни један клирик или монах не сме боравити више од три седмице у

туђем граду

Канон 17 Да треба примити епископе прогнане са својих катедри због вере

Канон 18 О примању оних који су поставили Мусеј и Евтихијан

Канон 19 Да не треба примати у заједницу више клирике што неће да врше службу

за коју су именоване

Канон 20 Да се не сме прекршити ни једна одлука овога сабора

Канон 21 Да епископи који живе на прелазним путевима или путевима воденим

питају епископе што путују разлог пута

24

КАНОНИ ГАНГИРСКОГ САБОРА 362. год. / 21 канон

Одржан поводом нереда у Цркви изазваним од ЈЕВСТАТИЈА епископа

севастијског, који је био полуаријанац и његових следбеника, који су проповедали

претерани аскетизам.

Гангар је главни град ПАФАГИНИЈЕ, а сабором је председавао ЈЕВСЕВИЈЕ

НИКОМИДИЈСКИ и присуствовало је 13 епископа.

Сабор је издао 21 канон, од којих је 20 против Јевстатија, а 21. је епилог ранијих

20.


Канон 1 О онима који се гнушају брака

Канон 2 О онима који се гнушају да једу месо

Канон 3 О робовима који се гнушају господара под изговором побожности

Канон 4 О онима који тврде да не треба примати причешће од ожењених

презвитера

Канон 5 О онима који презиру литургијска сабрања и парохијске цркве

Канон 6 О онима који врше црквене службе изван парохијске цркве

Канон 7 О плодовима принетим за Цркву

Канон 8 О плодовима принетим за Цркву

Канон 9 О онима који се предају девичанству зато што се гнушају брака

Канон 10 О онима који се узносе због девичанства

Канон 11 О онима који се подсмевају обедима за сиромахе

Канон 12 О онима који носе огртач философа и подсмејавају се онима који носе

свилене хаљине

Канон 13 О женама које носе мушко одело

Канон 14 О женама које напуштају своје мужева

Канон 15 О онима који под изговором побожности занемарају своју децу

Канон 16 О онима који под изговором побожности занемарају своју децу

Канон 17 О женама који под изговором побожности одсеку косу

Канон 18 О онима који посте у недељу

Канон 19 О онима који држе постове

Канон 20 О онима који презиру литургијска сабрања код мученичких гробовима

Канон 21 Епилог ранијих 20 канона

25

КАНОНИ ЛАОДИКИЈСКОГ САБОРА 382. год. / 60 канона

Лаодикија је град у Малој Азији, главни град Фригије. Били су присутни

епископи Мале Азије.

Сабор је издао 60 канона различитог садржаја.


Канон 1 О онима који су ступили у други брак у време њиховог кајања

Канон 2 О онима који су се дубоко покајали због различитиј грехова

Канон 3 Да не треба примати у клир одмах по крштењу

Канон 4 Да клирици не смеју позајмљивати новац уз камату

Канон 5 Када не треба вршити рукоположење

Канон 6 Да јеретик не сме улазити у цркву или капеле мученика

Канон 7 О онима који се из јереси обраћају цркви

Канон 8 О онима који се обраћају из јереси Фрига

Канон 9 Да не треба одлазити на гробља јеретика ради молитве

Канон 10 О сједињавању браком са јеретицима

Канон 11 Да не треба у цркви постављати презвитере

Канон 12 О рукоположењу епископа

Канон 13 Да се рукоположење не сме вршити према суду дветиње

Канон 14 Да не треба славити у друге епархије делове Св. Дарова

Канон 15 О онима који могу певати стојећи на амвону

Канон 16 О читањима суботом у цркви

Канон 17 Да псалме на сабрањима треба читати

Канон 18 О молитвама на дневном часу и вечерњи

Канон 19 О молитвама после проповеди епископа. Онима који могу да се причесте

и да само свештена лица могу улазити у олтар

Канон 20 О части коју уживају презвитери и ђакони

Канон 21 Да ипођакони не могу стајати у ђаконику

Канон 22 Да ипођакони не могу носити орар

Канон 23 Да чтеци или појци не смеју читати или појати носећи орар

Канон 24 Да ниједан клирик не сме улазти у крчму

Канон 25 Да ипођакон не сме раздавати Свети Хлеб нити благосиљати путир

Канон 26 О заклињачима које није произвео епископ

Канон 27 Да се не сме носити храна са агапама

Канон 28 Да у цркви не треба јести ни држати агапе

Канон 29 О хришћанима који чувају суботу или друге јеврејске обичаје

Канон 30 О мушкарцима који се купају са женама

Канон 31 О онима који ступају у брак са јеретицама

Канон 32 Да не треба примити благословене хлебове јеретика

Канон 33 Да се не треба молити заједно са јеретицима или расколницима

Канон 34 Да се не треба обраћати лажним мученицима јеретичким

Канон 35 Да не треба практиковати култ анђела

Канон 36 О онима који се баве гатањем или праве амајлије

Канон 37 Да не треба примити празничне дарове Јевреја или јеретика

Канон 38 Да хришћани не требају да једу безквасне хлебове

26

Канон 39 Да хришћани не требају да празнују са незнабожцима

Канон 40 О епископима који занемарају позиве на сабору

Канон 41 Да клирик не сме поћи на пут без препорученог писма

Канон 42 Да клирик не сме поћи на пут без одобрења епископа

Канон 43 Да ипођакон мора остати поред врата

Канон 44 Да жене не смеју улазити у олтар

Канон 45 О онима који се пријаве за крштење после друге седмице Четрдесетнице

Канон 46 Да оглашени требају да казују Символ вере

Канон 47 О онима који су примили крштење у болести

Канон 48 О миропомазању које треба вршити после крштења

Канон 49 Да не треба свакодневно приносити хлеб у Четрдесетницу

Канон 50 Да не треба прекидати пост у четвртак последње недеље Четрдесетнице

Канон 51 Да не треба светковати дане рођења мученика у време поста

Канон 52 Да не сме венчавати или славити рођендан у Четрдесетници

Канон 53 Да хришћани на свадбама не смеју плесати

Канон 54 Да клирицима није допуштено да на свадбама гледају позоришне игре

Канон 55 Да не приличи хришћанима удруживати се ради приређивања гозби

Канон 56 Да презвитери не смеју улазити у олтар пре епископа

Канон 57 Да не треба постављати епископе за села и мала места

Канон 58 Да не треба приносити жртву у кућама

Канон 59 О оном што треба певати и читати у цркви

Канон 60 Канонске књиге Старога и Новога Завета

27

КАНОНИ КАРТАГИНСКОГ САБОРА 419. год. / 133 канона

Узрок одржавања овог сабора је питање права РИМСКОГ ЕПИСКОПА да прима

АПЕЛАЦИЈЕ (ЖАЛБЕ) против одлука сабора африканске Цркве. Сакупило се 217

епископа, а председавао је АВРЕЛИЈЕ КАРТАГИНСКИ. Били су присутни и

изасланици римског епископа. Сабор је одлучио да римски епископ нема права да се

меша у одлуке сабора епископа африканске Цркве.Остале одлуке сабора су се тицале

ЦРКВЕНЕ ДИСЦИПЛИНЕ.

Сабор је прво размотрио све одлуке ранијих 14 сабора одржаних у Африци, а

познато је да је Црква у Африци најстрожије водила рачуна да се сваке године

одржавају сабори епископа. После претреса свих до тада донетих правила сабора усваја

133 (= 121 правила ранијих 14 сабора и 12 донетих на Картагинском сабору). У нашој

Крмчији и Атинској Синтагми постоје још 5 канона који су уствари ПОСЛАНИЦЕ

африканских епископа и одговори епископа на питања.

ПРВО ВАЖНО ПИТАЊЕ које решио овај сабор је да одбија право сваке жалбе

римском епископу, на одлуке и правила сабора афричке Цркве.

ДРУГО = да сабор као највиша законодавна власт у Цркви у својој власти

(надлежности своје Цркве) има право да ПРЕГЛЕДА РАНИЈЕ ДОНЕТЕ КАНОНЕ и да

врши РЕВИЗИЈУ истих. То је доказ да су канони који се тичу црквене дисциплине

ПРОМЕНЉИВИ.


Канон 1 Да се мора строго чувати оно што је одлучено у Никеју

Канон 2 О проповедању Св. Тројице

Канон 3 О уздржању

Канон 4 О степенима свештенства у којима се ваља уздржавати од жена

Канон 5 О лакомству

Канон 6 Да Свето Миро не могу освећивати презвитери

Канон 7 О измирењу оног који је у опасности

Канон 8 О онима који оптужују епископе, а посебно да не смеју људи рђавог гласа

Канон 9 О онима који су због преступа изкључени из црквених заједнице

Канон 10 О презвитерима које су осудили њихови епископи

Канон 11 Презвитер који изазива раскол = анатема

Канон 12 Епископу оптуженом ван сабора да суди 12 епископа

Канон 13 Епископу постављају многи епископи, а најмање тројица

Канон 14 Да из Трипоља долази само један епископ, и да тамо презвитеру суде

петорица епископа

Канон 15 О различитим чиновима, оптужама и да деца презвитера не посећују

позоришта

Канон 16 • Да се епископ, презвитер и ђакон не баве световним пословима

• Да се чтеци могу женити

• Клирици без камата

Канон 17 Да свака епархија има свог поглавара, због удаљености

Канон 18 • Клирика опоменути да се придржавају канона

• Да се не крштавају и причешћују мртваци

• Сабор једном годишње

28

Канон 19 Да се, када је епископ оптужен, спор мора изнети пред поглавара

епархије

Канон 20 О оптуженим презвитерима и клирицима

Канон 21 Да деца клирика не смеју ступати у брак са јеретицима

Канон 22 Да епископи и клирици не смеју ништа уступити јеретицима

Канон 23 Да епископи не смеју одлазити преко мора

Канон 24 Да се у Цркви не сме читати ништа сем канонских књига

Канон 25 Клирици који срвшавају Свете Тајне да се уздржавају својих жена

Канон 26 Да нико не сме расипати црквених добра

Канон 27 Клирици осуђени због преступа не могу да се на њих полажу руке као на

лаике који су згрежили

Канон 28 Клирици који се обраћају судовима преко мора неће бити примљени у

општење

Канон 29 Онај који је ван општења, а пре него што је оправдан, ступи у општење,

сам је себе осудио

Канон 30 О тужиоцу и оптуженом

Канон 31 Ако клирик одређен на више место то одбије, неће остати ни на онима

која нису хтели да напусте

Канон 32 Ако сиромашан клирик, пошто је произведен, стекне ту добра, она

подпадају под власт епископа

Канон 33 Да клирици не продају добра Цркве, а ни епископ не располаже по својој

вољи

Канон 34 Да не треба исправљати ниједну одлуку Хипонског сабора

Канон 35 Да клирици не испуштају децу испод своје власти

Канон 36 Да епископи и клирици не могу да се рукополаже док све своје не обрате

у хришћанство

Канон 37 У светилишту не приносити ништа сем хлеба и вина помешаног са водом

Канон 38 Да клирици не смеју улазити у куће удовице и девојака

Канон 39 Да први епископ епархије не треба да се назива егзархом свептеника

Канон 40 Да клирици не улазе у крчме сем када су на путу

Канон 41 Да жртву приносе на таште

Канон 42 Да се не смеју држати гозбе у цркви

Канон 43 О грешницима који се кају

Канон 44 О девојакама

Канон 45 О болеснима који не могу говорити

Канон 46 О читању списа о страдањима мученика

Канон 47 О деци донатиста коју су донатисти крстили

Канон 48 • О поновљенима крштењима

• О поновљеним рукоположењима

• О прелазима епископа

Канон 49 Колико епископа је потребно да би се поставио епископ

Канон 50 Колико епископа треба придружити онима који постављају епископа ако

постоји распра око извора кандидата

Канон 51 Да се датум Пасхе јавља из Картагинске Цркве

Канон 52 О канонским посетама епархијама

Канон 53 Да се не поставља епископ у области без сагласности епископа те области

Канон 54 Да туђе клирике не прима други епископ

Канон 55 Да је картагинском епископу допуштено да рукоположи клирике било

које области

Канон 56 Да хороепископи не могу тражити друге области

29

Канон 57 Да оне које су крстили донатисти могу бити рукоположени у

католичанској Цркви

Канон 58 О преосталим идолима да их треба уништити

Канон 59 Да клирици не могу бити принуђени да јавно сведоче на суду

Канон 60 Да треба забранити незнабожачке гозбе

Канон 61 О позоричним приказима да се не одржавају недељом

Канон 62 О осуђеним клирицима

Канон 63 О глумцима који постају хришћани

Канон 64 О ослобођењу робова у Цркви, да о томе треба питати цара

Канон 65 О осуђеном епископу Екитију

Канон 66 Да треба благо поступати са донатистима

Канон 67 О писмима које треба послати властима да би се знало шта се догађа

између донатиста и максимијанцима

Канон 68 О примању клирика донатиста у клир католичанске Цркве

Канон 69 О слању посланства донатистима да би се склопио мир

Канон 70 Који клирици се морају уздржавати од својих жена

Канон 71 О онима који запуштају свој народ

Канон 72 О деци – да их треба крстити, ако постоји сумња да ли су крштена

Канон 73 Да датум Пасхе треба јавити у време сабора

Канон 74 Да епископ, управитељ области, не сме тражити да ту буде постављен

Канон 75 Да треба тражити од цара едикте при црквама

Канон 76 О епископима који не долазе на саборе

Канон 77 О Кресконију

Канон 78 О хипонској Цркви

Канон 79 О клирицима који се дуже од једне године не старају о оптужби

Канон 80 Да епископ не може поставити за игумане ко је дошао из туђег манастира

Канон 81 О епископима који за наследника постављају јеретике или незнабожце

Канон 82 О ослобођењу робова

Канон 83 О лажним споменицима мученика

Канон 84 Да треба уништити преостале идоле

Канон 85 Да картагински епископ потписује посланице

Канон 86 О првенству међу епископима – редослед хиротоније

Канон 87 О епископу Квуодвултдеју

Канон 88 О епископу Максимијану

Канон 89 • О постављеним епископима и листовима

• О датуму постављена

Канон 90 О чтецима једне цркве да остају у њој

Канон 91 Да се треба договорити са донатистима

Канон 92 Образац договора са донатистима

Канон 93 Упуство изасланицима цару, а против донатиста

Канон 94 Извод из поглавља

Канон 95 Општи и потпуни сабор се одржава само кад је неопходно

Канон 96 Да није дозвољено обраћати се изабраним судијама

Канон 97 Да ће се од цара тражити помоћ заступника црквених послова

Канон 98 О народима који никада нису имали епископа

Канон 99 О народима и областима који се обраћају од донатиста

Канон 100 О извештају епископа Маврентија

Канон 101 О помирењу Римске и Александријске Црквељ

Канон 102 О супружницима који остављају своје да не могу ступити у брак

30

Канон 103 О молитвама које се читају пред жртвенику

Канон 104 О онима који траже од цара да им се суди грађанском суду

Канон 105 О онима који ван општења у Африци хоће да се покраду преко мора

Канон 106 Који одлазе на двор (цару) морају своје разлоге пријавити епископу

Картагине или Рима

Канон 107 Сабор о пресуду коју је донио један епископ

Канон 108 Сабор против донатиста

Канон 109 Сабор против јереси Пелагија и Келестија

Канон 110 Да се деца крштавају ради опроштаја греха

Канон 111 Да благодат Божија даје опроштај од грехова и помоћ да се више не

греши

Канон 112 Благодат надахнује љубављу

Канон 113 Без благодати ништа добро не може учинити

Канон 114 Ако варамо да греха немамо, себе варамо – пуна су истине

Канон 115 Да се свети у молитви Господњој моле за себе (и опрости нам дугове

наше)

Канон 116 Да свети у истину говоре опрости нам дугове наше

Канон 117 О народу који се обраћа од донатиста

Канон 118 Како се деле области међу епископима

Канон 119 Да епископ садржи области које је од јереси ослободио и три године

држио

Канон 120 О онима који призивају народ од других

Канон 121 О онима који занемарају народ који им припада

Канон 122 Да не треба презрети пресуду изабраних судова

Канон 123 Да се епископ који не остаје у својој области бити лишен

Канон 124 О епископима који лажно јављају о обраћању донатиста

Канон 125 О презвитерима и ђаконима да се обраћају Афричким саборима

Канон 126 О девицама којима треба дати вео пре времена

Канон 127 Да епископи неби дуго на сабору изабрани – тројицу судија

Канон 128 Изкључени из црквене заједнице не могу бити тужитељи

Канон 129 Робови, ослобођени робови не могу бити тужитељи

Канон 130 Ко не докаже једну оптужбу, не може износити ни остале

Канон 131 Личности којима је дозвољено да сведоче

Канон 132 О епископу који ставља ван општења оног што је њему признао оптужбу

Канон 133 Епископ не може несмотрено лишавати општење

Постоји још један Картагински Помесни сабор, одржан 255. године, а сазвао га

је КИПРИЈАН КАРТАГИНСКИ, јер је желео да реши питање о ЈЕРЕТИЧКОМ

КРШТЕЊУ. Правила овог сабора се налазе у АТИНСКОЈ СИНТАГМИ и

ПИДАЛИЈОНУ. У словенским зборницима овај сабор је ИЗОСТАВЉЕН јер се одлуке

овог сабора односе на специфичне прилике које су биле у африканској Цркви, и која

нису обавезна за целу Цркву. То је била да треба крстити сваког јеретика или

расколника који жели да се врати у Цркву. Даље, ово правило је 2. сабор својим 7.

правилом сасвим изменио.

31

ЦАРИГРАДСКИ ПОМЕСНИ САБОРИ

394. год. / 1 канон

Сабор је одржан поводом спора два епископа и то АГАПИЈА и БАГАДИЈА , који

су спорили око права управе БОСТАРСКУ митрополију у АРАБИЈИ.

Сабором је председавао НЕКТАРИЈЕ ЦАРИГРАДСКИ и донео је само једну

одлуку у којој се одлучило, да епископа може свргнути једино САБОР МНОГИХ

ЕПИСКОПА, а не само ТРИ ЕПИСКОПА.

861. год. / 17 канона

Овај сабор је исто назван прводругом сабором. Одржан је у храму Светих

апостола у време патријарха ФОТИЈА.

Сабор врло буран са лошим последицама за Цркву. Када је свргнут свргнут

патријарх ИГЊАТИЈЕ и изабран ФОТИЈЕ дошло је до великих немира на Истоку,

уједно је ДАЛО ПОВОДА РИМСКОМ ЕПИСКОПУ да се УМЕША у унутрашње

пословање цариградског патријарха. Са друге стране ИКОНОБОРСТВО које је осуђено

на 7. Васељенском сабору, па 843. године опет је узнемировало Цркву. Због тога се

Црква реши да сазове велики сабор 861. године почетком маја у Цариграду.

Сабору присуствује 318. епископа, цар Михајло, а римског епископа

представљају ЛЕГАТИ. Прву седмицу сабор није могао одржати због напада

неправославних, тек је друга седница нормално одржана. Због овог другог одржавања

овај сабор је назван ПРВО/ДРУГИМ САБОРОМ.

На другом заседању сабор је осудио ИКОНОБОРСТВО, признао је ИЗБОР

ПАТРИЈАРХА ФОТИЈА, и издао је 17 канона у погледу црквене дисциплине.


Канон 1 Да се манастир подиже са саглашношћу епископа

Канон 2 Да је потребно присуство онога који ће примити монаха

Канон 3 О оном који се недовољно стара о монасима што су му поверени

Канон 4 О онима који напуштају своје манастире и у њих се не враћају

Канон 5 О утврђеном времену искушеништва

Канон 6 Да монаси не могу имати ничег свога

Канон 7 Да епископ не може подићи манастир на штету своје области

Канон 8 О онима који приступе обезуђењу када није у питању болест

Канон 9 О презвитерима који бију или наређују другима да бију верне

Канон 10 О онима који користе посвећене ствари за домаћу употребу

Канон 11 О клирицима који узимају световне службе

Канон 12 О клирицима који служе у богомољама по кућама без сагласности свог

епископа

Канон 13 О расколу клирика са њиховим епископом

Канон 14 О расколу епископа са њиховим митрополитом

Канон 15 О расколу митрополита са њиховим патријархом

Канон 16 Да не треба постављати епископа у епископију чији је предстојник жив

Канон 17 Да лаик или монах не смеју одмах постати епоскопи

32

879-880. год. / 3 канона

Одржан у храму СВЕТЕ СОФИЈЕ у Цариграду, да би се утврдио мир у Цркви

који је установљен на прошлом цариградском сабору, 861. године. Ситуација на Истоку

се смирила тек пошто је умро бивши патријарх ИГЊАТИЈЕ, и кад је на римску катедру

дошао епископ ЈОВАН VIII. На сабору је присуствовало 383 епископа, а римског

епископа представљају три легате.

Сабор је прогласио мир између ИСТОЧНЕ И ЗАПАДНЕ Цркве и донео 3 канона.


Канон 1 О онима које је Римски епископ подвргао канонским казнама да су на

истом ступњу казне код цариградског епископа

Канон 2 Да епископи који су постали монаси губе (архијерејско) достојанство

Канон 3 О онима који бију или затварају епископе

33

Свети Отац Умро Канона

1. Дионисије Александријски 265. 4

2. Григорије Неокесаријски 270. 14

3. Петар Александријски 331. 14

4. Атанасије Велики 373. 3

5. Василије Велики 379. 92

6. Тимотије Александријски 385. 15

7. Григорије Богослов 389. 1

8. Амфилохије Иконијски 395. 1

9. Григорије Ниски 395. 8

10. Теофил Александријски 412. 14

11. Кирило Александријски 444. 5

12. Генадије Цариградски 471. 1

13. Тарасије Цариградски 809 1

Укупно 173

35

34. канон Апостолског правила

Епископи свакога народа треба да Првога између њих и да га сматрају

за главу и ништа сувише да не чине без његовог мишљења, него сваки

нека чини само оно што се тиче његове епархије и њој подручних места.

Али ни онај да не чини ништа без знања свију, јер ће тако бити

једносуштност и прославиће се Бог, кроз Господа у Светоме Духу, Отац и

Син и Дух Свети

Никејско-Цариградски Символ Вере

Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и

свега видљивог и невидљивог. И у једнога Господа Исуса Христа, Сина

рођеног пре свих векова, Светлост од светлости, Бога истинитог од Бога

истинитог, рођеног а не створеног, јединосуштног Оцу, кроз кога је све

постало. Који је ради нас људи и ради нашег спасења сишао с небеса, и

оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек. И Који је

распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и био погребен; И Који је

васкрсао у трећи дан по Писму; И Који се вазнео на небеса и седи са десне

стране Оца; И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима и

Његовом Царству неће бити краја. И у Духа Светога, Господа,

Животворнога, Који од Оца изходи, Који се с Оцем и сином заједно

поштује и заједно слави, Који је говорио кроз пророке. И у једну, Свету,

саборну и апостолску Цркву. Исповедам једно крштење за опроштење

грехова. Чекам васкрсење мртвих. И живот будућег века. Амин!“

Орос Халкидонског сабора

Следујући Светим Оцима сви сагласно учимо исповедати једног и

истог Сина, Господа нашег Исуса Христа, савршеног Њега по Божанству и

савршеног Њега по човечанству, уистину Бога и уистину човека Њега

истог, из разумне душе и тела (састављеног), једносуштног Оцу по

Божанству и једносуштног нама Њега истог по човечанству, по свему

подобан нама осим греха, рођеног пре векова од Оца по Божанству и у

последље дане (рођеног) Њега истог ради нас и нашег спасења од Марије

Дјеве Богородице по човечанству.

Једног и истог Христа, Сина, Господа, Јединородног, у двема

природама несливено непромениво, нераздељиво, нераздвојно

познаванога, јер разлику (двеју) природа никако није укинута услед

сједнињења, и у једно лице и једну ипостас стичу се (тј. сједињују се обе

природе) не у два лица раздељиваног и раздвајаног, него једног и истог

Сина Јединородног, Бога Логоса, Господа Исуса Христа, као што од

почетка Пророци о Њему (објавише) и сам Господ Исус Христос нас

научио и Символ Отаца (наших) нам предаде.

36

2. Канон Трулског Васељенског сабора

Свети овај сабор установљује као најизврсније и највећега страдања

достојно и то, да од сада у напред за корист душа и за лечење страсти буду

у крепости и сталнима осамдесет пет (85) правила, која су примљена и

потврђена од светих и блажених отаца, који су пре нас били, а која су и

нама предана именом светих и славних апостола. А пошто нам је у тим

правилима заповеђено, да примамо Климентом издане установе истих

светих апостола, у које су одавна већ иноверни на шкоду Цркве увели

неке подметнуте и неблагочастиве ствари, које су нам узвишену љепоту

божанствених наредаба помрачили, то ради поправљања и обезбеђења

хришћанске пастве исте устаноце разложито одбацисмо, не примајући ни

којим начином породе јеретичке лажи и не допуштајући их у чисто и

савршено апостолско учење. Печатом засведочавамо и сва остала света

правила, која су изложена од светих и блажених отаца наших, а на име:

три стотине осамнаест светих (318) отаца, сабраних у Никеји, за тим оних

у Анкири, па оних у Неокесарији, а исто тако и оних у Гангрји; осим тога

оних у Антиохији сирској, пак и оних у Лаодикији фригијској; тако исто и

стотине и педесет (150) отаца сабраних у овом Богом чуваном и царском

граду, и две стотине (200) отаца сакупљених први пут Ефеској

митрополији, и шест стотина и тридесет (630) светих и блажених отаца

сакупљених у Халкидону; исто тако и оних у Сардики, и оних у

Картагини, пак и оних, који се сабраше опет у овом Богом чуваном и

царском граду за време Нектарија, предстојника овог царског града и за

време Теофила, бившег александријског архиепископа; осим тога правила

Дионисија, бившег архиепископа великога града Александрије, и Петра,

бившег архиепископа александријског и мученика, Григорија, бившег

епископа неокесаријског, чудотворца, Атанасија, архиепископа

александријског, Василија, архиепископа Кесарије кападокијске,

Григорија, епископа нискога, Григорија богослова, Амфилохија

иконијског, првог Тимотија, бившег архиепископа александријског,

Теофила, архиепископа истог великог града Александрије, Кирила,

архиепископа александријског и Генадија, бившег патријарха овог Богом

очуваног и царскога града; исто тако и правило, које је издано

Кипријаном, бившим архиепископом африкансек земље и мучеником, и

сабором, који је при њему држан, и које се правило у местима споменутих

на томе сабору предстојника, и само код њих, по преданом им обичају,

чувало. И нико не сме горепоменута правила примати друга, која су под

лажним насловима измишљена од неких који су истином хтели да тргују.

Ако се докаже, да је ко покушао новим заменити или уништити које од

горенаведених правила, такав ће подлећи епитимији, коју наређује ово

правило, противу кога се огрешио, и кроз то ће се излечити од онога у

чему је сагрешио.

37

Орос 7. Васељенског сабора

Ми чувамо, не уносећи ништа ново, сва писана и неписана црквена

предања која смо утврдили. Једно међу њима заступа осликане иконе, јер је

оно у складу са историјом јеванђељског проповедања са обзиром на

веровање у истинско а не лажно оваплоћење Бога Речи и за нашу корист. Јер

ствари које указују једна на другу, без икакве сумње дају смисао једна

другој.

Пошто је тако, корачајући краљевским путем и следећи божанско

надахнуто учење наших Светих Отаца и Предање саборне Цркве – јер знамо

да је она по Духу Светоме који у њој пребива – ми закључујемо потпуно

исправно и после подробног испитивања да као што се свети и животворни

Крст, тако исто и Свете и пречасне иконе које су представљене у бојама, које

су прављене од каменчића или на неки други начин који одговара тој сврхи,

морају бити постављене у Светим Божијим црквама, на Светим сасудима и

хаљинама, на зидовима, на даскама, на кућама и на путевима, било да су ти

иконе Господа нашега Исуса Спаситеља Христа, или наше безгрешне

Владичице Свете Богоматере, или Светих анђела и Светих и пречасних

људи. Сваки пут кад их гледамо изображене на иконама, ми смо побуђени да

док их гледамо да се сећамо праликова, да осећамо више љубављу према

њима и још смо више побуђени да им указујемо поклоњење док их целивамо

и док доказујемо поштовање, а не обожавање које, по нашем схватању вере,

одговара само божанској природи, али на тако исти начин као што указујемо

поштовање иконе пречасног и животворног Крста Светом Јеванђеља и

другим посвећеним предметима којима указујемо частокадећи их тамјаном и

упалити свеће зависно од побожног обичаја старих. Јер част указана икони

односи се на њен пралик и онај који поштује икону, поштује личност која је

изображена на икони. Тако је, у ствари, учење наших Светих Отаца, и тако је

Предање Свете саборне Цркве која је ширила Јеванђеље с једног краја свете

на други крај света. И тако ми идемо стопама (апостола) Павла који је

говорио у Христу и сав божански круг Апостола и сва свтетост Отаца који су

очували предање којега се ми држимо. Тако ми пророчки певамо химне

победе Цркве: Певај кћери Сионска; ликуј, Израиљу, радуј се и весели се из

свега срва, кћери Јерусалимска! Уклони Господ судове твоје, одврати

непријатељи твоје: Цар Израиљев Господ усред тебе, јер нећеш се више

бојати зла.

Тако доносимо одлуку да они који се осмеле да мисле или да поучавају

друкчије идући стопама несрећних јеретика, да презиру црквена предања, да

измишљају новотарије или да не признају оно што је Црква посветила било

да је реч Јеванђељу или представљању Крста, или осликавању икона, или

Светих реликвија мученика, или они који имају рђаве, опасне и рушилачке

склоности према предањима Саборне Цркве, они најзад који се усуђује

посвећене посуде користе за општу потребу, или уважавање манастире за

опште коришћење, ми одлучујемо да се они, ако су епископи или

свештеници уклоне; ако су калуђери или световњаци да се изопште.

38

22. канон 7. Васељенског сабора Све Богу посветити, и не бити роб својих жеља, велико је дело. Ако,

дакле, једете, ако ли пијете, каже божанствени апостол, све на славу

Божију учините. И Христос Бог наш, у Својим је Јеванђељима заповедио,

да се имају уништавати замци грехова. Јер не само што се код Њега казни

прељуба, него је и сам покрет мисли, да чин прељубе изврши, Њим осуђен

по Његовој речи: Ко је погледао жену са жељом на њу, већ је учинио с

њом прељубу у срцу свом. Због чега се и ми морамо научити, те очистити

наше помисли, јер ако је и све слободно, али није све на корист, као што

нас учи апостолска реч. Сваком је човеку неопходно јести, да живи; и који

у браку живи и са децом, и који су световног сталежа, није им ништа

прекорно, ако заједно и људи и жене једу, само када узносе хвалу Ономе

који даје храну; али се не сме јести при које каквим позоришним

обичајима, или сотонским припевима, ни уз глазбена или блудничка

извијања, на која паде пророчански укор, који овако говори: тешко ономе

који уз гусле и псалме пије вино, а не гледају на дела Господња и не

помишљају на рад Његових руку. Буде ли таквих међу хришћанима, нека

се поправе; у противном случају нека у погледу њих важи оно што је пре

нас правилима установљено. А којих је живот тих и срамотан, нека као

такви, који су обећали Господу подобности калуђерски труд, само седе и

женама, како би и та општа трпеза повела духовном усавршавању. Исто

треба пазити и са родбином. Догоди ли се пак, да калуђери или свештеник

на путу није понео са собом оно што му је потребно, но неопходности

узмора сврнути или у гостионицу или чију кућу, слободно може то

учинити, јер је потребом принуђен, али свагда побожно.

cp - kanoni

Documents