Đinđić - jugoslavija kao nedovršena država

I

ZORAN ĐINĐIĆ. Rođen 1952. Filozof- ski fakultet završio u Beogradu 1974, dok- torirao u Konstancu (SR Nemačka) 1979. ()d 1977. je radio kao saradnik na razlići- tim istraživačkim projektima na Institutu za filozofiju u Beogradu i filozofskim in- stitutima u SR Nemačkoj. ()d 1985 je naučni saradnik C entra za filozofiju i dru- štvenu teoriju Instituta za društvene nauke u Beogradu.

Objuvljene knjige Suhjektivnost i nasilje, Nastanak sistema u tllo/.ofiji nemačkog ideali/ina, Beograd 1984 Jesen dijalektike, Beograd 1987 Pripremio, delimieno ili u potpunosti pre- veo, i napisao uvode za knjige:W. I)ilthe>, Utemeljenje duhovnih nauka, Beograd 1979.P. Kropotkin, Anarhizam i moral, Beograd 1984P. Kropotkin, Zapisi jednog revoluciona- ra, Beograd 19851. Loyola, Načela jezuita, Beograd 1987 R. Koselleck, Kritika i kriza, Novi Sad (u štampi)

BIBLIOTEKA "ANTHROPOS"

ZORAN ĐINĐIĆ

J U G O S LA V I J A

K A O NEDOVRŠE

NA

DRŽAVA

k .Y I I / rvЛД /Л ЈПЗМСЛ NOVOG SADA

1988

C

I

P

-

К

а

т

а

л

о

г

и

з

а

ц

и

ј

а

y

п

у

б

л

и

к

а

ц

и

ј

и

Б

и

б

л

и

о

т

е

к

а

М

а

т

и

ц

е

с

р

п

с

к

е

,

Н

о

в

и

С

а

д

340.12

ĐINĐIĆ, Zoran

Jugoslavija kao nedovršena

država / Zoran Đinđić. - N< Književna zajednica Novog Sada, 1988. - 215 str. ; 24 сш. - (Biblioteka Anthropos ; 26)

ISBN 86- 7331 - 147-0

5

1. UVOD - KAD POMISLIM NA JUGOSLAVIJU

Stanje koje nazivamo Jugoslavijom postoji. O njegovoj spo- ljašnjoj dimenziji je lako postići intersubjektivnu saglasnost. Možemo ukazati na jasno ograničenu teritoriju i na lično ime koje je za nju rezervisano. Medutim, kako stoji stvar sa unutrašnjom dimcnzijom toga stanja, sa njegovim "identitetom’? Hoće li ovaj, poput nekog ontološkog "viška vrednosti", nastati jednostavnim povezivanjem objektivnih elemenata, teritorije i imena? Koju vrstu "subjektivnog faktora" ćcmo dobiti ako potražimo unutrašnju dimenziju teritorije koja se zove Jugoslavia? Jugoslovene? Možemo li reći da Jugoslavia predstavlja teritoriju na kojoj žive Jugo- sloveni? Svi znamo da ova tautologija nije istinita. Definicija Jugo- slavije kao zemlje u kojoj žive Jugosloveni bila bi polemička, i time neprimerena kao polazište argumentacije. Pa ipak, okolnost da se pitanje o identitetu naše zemlje lomi već na tautologiji njenog imena, pomaže nam da jasnije formulišemo problem. Jer ko će sporiti da se tu zaista radi o problemu?

Stav "ja sam Jugosloven" ne može biti ni istinit ni lažan. Nazivi pod kojima nastupa sumnja u njegovu istinitost su brojni: "kolektiv- na frustracija" (ako se za jugoslovenstvo opredeljuju stanovnici u etnički mešovitim predelima), "unitarizam" (ako ga izražava pripad- nik većinske nacije) ili "nacionalni mazohizam" (sa stanovišta drugih pripadnika iste etničke grupe, koji su ostali verni "svojoj naciji”). S druge strane, taj stav ne može biti ni definitivno lažan, sve dok postoji objektivna dimenzija Jugoslavije, koja svojom inten- cionalnom strukturom (time što je uvek objektivna dimenzija nečeg) stvara bar privid subjektivnog identiteta kao svoje nužne odredišne tačke. Ovo lebdenje izmedu istine i laži nije prosta gnoseološka osobina, nego proizlazi iz stanja predmeta na koji se stav odnosi. Iz toga što je sama Jugoslavia jcdno lebdeće stanje.

Ako definiciono sabcremo osobine koje naša zemlja nc poseduje, dobićcmo pojam nacionalne države. Stav da Jugoslavia nije nacionalna država predstavlja dalekosežnu i kompleksnu tvrdnju, u kojoj su ujedinjena bar tri pitanja: šta je to nacionalna država, zbog čega naša zemlja nije neka takva država, i šta je onda ona? Napisi sabrani u ovoj knjizi isprobavaju različite pristupe tim pitanjima, trudeći sc u prvom redu da obrazlože njihovu opravdanost. Pokušao sam da, u okviru mogućnosti forme političkog escja, razjasnim sistematski status centralnih pojmova neke moguće rasprave o načinu konstitucijc naše zemlje, pojmova ustava, državc, suvcrenosti, fedcralizma. I pored toga što su ovi pojmovi medusobno povezani čvrstom strukturnom vezom, koja se opire njihovom izdvajanju, moguće je, bar iz analitičkih razloga, tematsko obilje podeliti u dve grupe motiva. Uputstvo za podelu se nalazi u pojmu nacionalne države. U zavisnosti od toga da li akcenat stavimo na prvi ili drugi termin ovog pojma, otvoriće nam se različite

6

pcrspe- ktive za odgovor na navedena pitanja. Da li je Jugoslavia, kao lebdeće stanje, svoje težište izgubila u većoj meri na liniji onog nacionalnog, ili onog državnog? Da li deficit nacionalne državnosti u većoj meri proizlazi iz viška nacionalnog intenziteta, ili iz manjka državnog? Ova dva strukturna izvora današnjeg problematicnog statusa Jugoslavije moramo razlikovati, ne samo zato da bismo razumeli njegovu gene/.u, nego i da bismo mogli proceniti stepen verovatnoće za njegovu promenu.

• • • v

Mineroloskim pojmom pseudomorfoze Osvald Spengler je označio ncsklad i/medu "sadržaja 1 forme u nekim fenomenima kulturne istorije. U minerologiji se ovim terminom obeležava pojavljivanje jednog minerala u formi kristala koja je svojstvena drugom, prcthodnom mineralu. Nakon sto su stari kristali toliko porasli da je ostala samo još "čista kristalna forma kao prazna struktura kristala", novi mincrali, koje unutrasnji rast takode goni na kristalizaciju, nemaju svoju kristalnu formu, nego spontano popunjavaju postojecu praznu strukturu, gomilaju se u njoj i prilagodavaju joj sc. Rezultat ove veze, koja jc nastala iz nužde, jeste ncsklad između unutrašnjc kristalnc strukture i spoljašnje ar- hitekturc. Mineral je u praznu formu bio uguran vlastitim rastom, i bez njc ne bi postao to što jeste. Medutim, ona mu je ostala spo- ljašnja. Na neki način ju je "iskoristio”, mada po cenu trajnog zarobljavanja.

Nije li Jugoslavia rezultat neke takve pseudomorfoze? Nije li ona, kao državna tvorevina, na raspolaganje stavila samo praznu formu, u koju se slio rastući i nekontrolisani sadržaj (kao "nacional-

7

ni tokovi"), koji bi rado, samo da je mogao, stvorio vlastitu formu, ali je sticajem političko-istorijskih prilika bio prinuden na prilagodavanje? Da li je Jugoslavia - posmatrano funkcionalno, a ne sa stanovišta subjektivnih motiva aktera - imala samo tu osnovnu ulogu da osigura pozadinu za nastanak nekog, njenoj spoljašnjoj ar- hitekturi stranog sadržaja, naime za nastanak nacionalnih država osnovnih naroda koji su se u njoj skupili? Tada bi, slično kao kod prirodne dinamike minerala, nakon faze popunjavanja novonastalog manevarskog prostora usledila faza instrumentalizovanja opšte forme, njenog izrabljivanja u interesu partikularnih ciljeva. Iz ove perspektive se ustavno sankcionisanje republičkih nacionalnih država (izvršeno 1974) pokazuje kao prirodna konsekvenca pretpostavki koje su sadržane već u kontekstu nastanka Jugoslavije, a ne kao neko odstupanje od naše istorije, ili kao komplot "nacionalnih elita". U skladu sa tim, savremene teškoće u koordinisanju kolektivnog delovanja proizlazile bi iz toga što je vrlo uska osnova našeg zajedništva ideološki zamagljena i stilizovana u (i inače patetično) "bratstvo i jedinstvo". Ako izmedu forme (Jugoslavije) i sadržaja (nacionalnih identiteta) već od njihovog prvog dodira vlada nesklad, onda je iluzorno očekivati da bi se unutrašnje napetosti mogle ublažiti pozivanjem na zajednički okvir; naprotiv, već i samo njegovo pominjanje obnavlja izvornu frustraciju i otežava ionako teško sporazumevanjc.

Ukoliko našu situaciju posmatramo iz ovog ugla, dakle, sa težištem na onom nacionalnom, jasno je zbog čega Jugoslavia ne možc postati nacionalna dr/.ava u pravom smislu te reči. Ne samo što su formalni atributi nacionalne državnosti razgrabljeni od strane republičkih nacionalnih dr/.ava, pa njoj preostaje da bude ono što je sugerisano u pojmu pseudomorfoze, tj. prazna forma (ta eksproprijacija je sprovedena do poslednjih konsekvenci, tako da državnoj formi nije oduzeta samo suvcrenost, nego i gradani - clan 249. našcg Ustava dclimično vraća u opšti opticaj nacionalizovane gradane, stavom da "dr/.avljanin jedne republike ima na teritoriji druge republike isla prava i du/.nosti kao i njeni dr/.avljani"). Puno važniji od ovog institucionalnog ispražnjavanja jeste nedostatak simboličko-emocionalne supstance. Nacionalna državnost se ne in- tegriše prvenstveno putem institucija, nego zajedničkim simbolima, u kojima je jedinstvo političke zajednice prisutno, a da ne mora biti posebno tematizovano. Na isti način na koji je gramatika prisutna u govoru, koji ne mmora znati za nju, ali živi od njenog unutrašnjeg poretka. Takav tip simboličke identifikacije danas nije moguć sa Jugoslavijom, nego samo sa nacijama unutar nje. Time je njima, svesno ii spontano, dopao onaj državnosni simbolički "surplus", koji pridolazi uz izvorne đržavne tvorevine, i nema nikakve veze sa etničkim statusom grupa koje na ovaj način integriše. Ovom prećutnom vezanom trgovinom su jugoslovenske nacionalne države (kao politička forma etničkih identiteta) bez stvarnog vlastitog učinka dospele u posed teške i sjajne odore državnosti.

8

Njihovi sim- patizeri, fascinirani tim nenadanim dobitkom, trenutno su zaokupljeni izračunavanjem prednosti koje iz njega slede. Kada se uzbudenje bude stišalo, imaće vremena da se pogledaju* i u ogledalu. Odora koja nije bila pravljena prema njihovoj meri odgovaraće njihovom stasu isto toliko koliko široki ogrtač ubijenog Agamemnona odgovara malom avanturisti Egistu.

Ali, pogrešno bi bilo ovaj proces posmatrati samo kao borbu za simbole, koja se vodi između "države" i 'nacija". Transfer o kome je reč nije se desio u odnosu jednostavnog dualizma. Od odlučujuće važnosti je medij u kome se ta kristalizacija dešava. A njega stvara jedan drugi pretendent na integrativnu snagu simbola, karakteris- ličnu za nacionalnu državnost. Taj pretendent je partija. Ona je bila ta koja je tečnost državnosti dovela do takve konzistencije u kojoj se nacionalna kristalizacija nametala kao jedina forma za stabilizovanje komplcksnosti. Ne u tom smislu da su svesni cilj partije bile nacionalne rcpubličke države. Načelno posmatrano, par- tijska i nacionalna integracija su suprotstavljene. Medutim, time što je - potpuno u skladu sa svojim pojmom politike - razgradila nacionalnu državnost, partija je faktički omogućila da sa tako nastale gomile gradevinskih elemenata svako uzme onoliko koliko može da poncse kući.

Međutim, da li je sasvim opravdano probleme u vezi sa "un- utrašnjom dimenzijom" Jugoslavije vczivati za jedan tako arhaičan pojam kao što je nacionalna država? Neće li se tu, tako rcći "iza leđa' argumentacije, desiti obnova zastarelog "ucenja o tri elementa" (u svojoj klasičnoj formi izraženog u državnopravnoj teoriji G. Jelineka)? 1 Jer, nakon što smo, u prvim recenicama, objcktivno postojanje Jugoslavije interpretirati kao njenu "teritoriju”, postavili smo pitanje o 'narodu’ koji na njoj živi, da bismo, gotovo po un- utrašnjoj nužnosti tog polazišta, dospeli do problema "državne vlasti” (što bi odgovaralo elementima Staatsgebiet, Staatsvolk, Staatsgewalt). 2

Da li se, prihvatajući ovakvo polazište, ne izlažemo bez potrebe istoj onoj kritici koje je ad acta s punim pravom stavila "učenje o tri elementa”? Na terminološkom planu je ovaj prigovor bez sumnje opravdan. Ono nacionalno danas semantički živi pre svega kao destabilizator "nacionalne države", tj. u formi "pobune regionalizma" 3 , 'buđenja malih nacija" i "samoosvešćivanja etničkih manjina'. 4 Beznadežan bi bio svaki pokusaj čak i terminoloskog oživljavanja onog iskustva koje je u evropskom 18. i 19. veku bilo sabrano pod pojam nacionalne države. Da bismo izbegli takva (eventualna) iskušenja, moramo na umu imati kritiku koja je razgradila klasično shvatanje o nacionalnoj državi. A njen tenor, setićemo se, sastojao se u odbacivanju predstave o "državnoj vlasti" kao središtu državnosti i kao osnovnom integrativnom faktoru. 5 Državna zajednica ne nastaje tako sto - po uzoru na rani ap- solutizam - "državna vlast" na ogranicenoj teritoriji homogenizuje stanovništvo u "državni narod". Za postojanje državne zajednice je

9

neophodan "znatan intenzitet osećanja pripadnosti, političke volje i državnosne svesti'' medu članovima takve zajednice. 6 Ne stvara "državna vlast" "državni narod", nego predstavlja samo izraz njegove egzistencije u modusu onog političkog. 7

Ako pažljivije razmotrimo prigovore koji su upućeni pojmu nacionalne države, primetićemo da je jedan njegov element izuzet od kritike. On se odnosi na političku forniu zajedništva. Stav da je nacionalna država politička zajednica predstavlja osnovnu pretpostavku argumentacije, bez obzira na to da li ona kasnije ovu političku formu vezuje za delatnost "državne vlasti" ili 'političke volje'' same zajednice. Pošto moja namera nije da obnavljam ovaj, odavno okončani spor, zadovoljavam se preuzimanjem pretpostavki koje su kontrahentima bile zajedničke. Zbog toga umesto pojma nacionalna dr/.ava koristim termin politička zajednica. Zadr/.avanje u svesti secanja na nacionalnu dr/avu ima tu funkciju da naglasi integrativnu mod simbola ciji nosilac je isključivo država (u smislu novovekovne nacionalne dr/ave). Osećanje pripadnosti, koje je posredovano ovom simbolikom, kreće se na sasvim drugoj ravni nego "ostale" pripadnosti (veri, naciji u etnickom smislu, porodici, političkoj partiji itd.) i pod normalnim uslovima se ne nalazi u konkurenciji sa njima. Taj specifični oblik kolektivnog identiteta po prvi put je nastao sa stvaranjem nacionalnih dr/ava i ne moze se kompenzirati nekim racionalnim tipom "vezivanja". 8

V t t e в џ • • • •

Cini mi se da nesporazumi, koji u Jugoslaviji nastaju oko fenomena nacionalne dr/ave, samo prividno potiču iz opravdane kritike klasičnog pojma (tj. njegovog fiksiranja za "drzavnu volju’’ koja integriše "odo/go"), a puno vise iz dileme o nosiocu atributa nacionalne državnosti. Naime, retki su oni koji jugoslovensku drzavnost desupstancijalizuju u ime neke nedržavno organizovane zajednice. Pravac argumentacije je upravo obrnut. Oni toj nedržavno organizovanoj zajednici - kakve su etničke grupe, tj. jugoslovenske "nacije" - želc pridodati status političke zajednice, i time nacionalne države. Paradoks njihovog izvođenja sastoji se u tome što na početku moraju da poriču ono što na kraju afirmišu: najpre je potrebno pokazati "epohalnu prevladanost" nacionalne državno- sti, i time je "odvojiti" od jugoslovenske države; u drugom koraku se ti, sada lebdeći, atributi naprosto pripišu etničkim identitetima, čime onda oni postaju nacionalne države. 9

Da li nacije, skupljcne u jugoslovensku državu, zaista poseduju pretpostavke da budu političke zajednice? Ako bi odgovor na ovo pitanje bio pozitivan, neophodne bi bile znatne državno-pravne promene. Alternativa je jednostavna: politički identitet političke zajednice je nedeljiv; on pripada ili Jugoslaviji ili republičkim državama. Ako pripada republičkim državama - kakvo je danas vladajuće mišljenje - onda je potrebno jasno i otvoreno povući konsekvence iz takve odluke, i na dnevni red staviti pitanje stvarnog, a ne, kao do sad, dvosmislenog formiranja nacionalnih država. Već sam rckao da ta

10

dvosmislenost vrsi svoju funkciju. Ona je most preko koga nacionalna državnost treba da bude prenesena u etničke regije. Medutim, oni koji su taj posao započeli ponašaju se tako kao da imaju vrcmcna na pretek. Kao da možemo večno živeti u nedržavnom stanju. Ili možda misle da će im i sadržaji nacionalne državnosti doći sami od sebe, kao što se to desilo sa formom, koju im garantuje čak državni ustav?

Došao je trenutak da se praktički pokaže primenjivost pojma pseudomorfoze na Jugoslaviju. Nema nikakvog razloga da žalimo za "zajcdničkom formom" (ako je istina da je ona samo "prazna struktura"). Važno je samo to da svi proccsi - kako spajanja tako i razdvajanja - protiču jasno , jer to je minimalno očekivanje koje intuitivno vezujcmo uz predstavu kristala, ma kako da je njegova kris talizacija, genetski posmatrano, bila pogrešna.

Uvođenje mineroloske metafore ima za cilj formulisanje jedne hipoteze, a ne nudenjc, ma kako provizornog, objašnjenja. U kojoj meri jugoslovenske nacije već pri samom nastanku zajedničke države nju posmatraju samo kao sredstvo, i u kom smislu postoji strukturna podudarnost u odnosu nacija i države u "staroj" i "novoj" Jugoslaviji, to su empirijska pitanja, na koja se može odgovoriti samo na osnovu detaljnih istoriografskih istraživanja. A ona kod nas postojc jedino kao retka individualna remecenja kolektivne ćutnje. Možda pod zaštitom cutnje minerali brže rastu? Neka ekstremna istorijska zbivanja u ovom kontekstu - kakav je npr. oduševljeni doček nemačke vojske u Zagrebu, četiri dana nakon sto je ona sa zemljom sravnila najveći grad iste države - bilo bi teško razumcti čak i ako bi njihovo vcrbalizovanje bilo oslobodcno od institucionalnog potiskivanja. A uz tu dodatnu blokadu oni za nas postaju neresiva zagonctka, u kojoj je skriven i smisao "stare” Jugoslavije. Hladni i prazni zaborav, koji je pokrio i Jasenovac, predstavlja samo skut opšteg plašta, koji u jugoslovenskom kolek- tivnom sećanju prekriva onu regiju u kojoj bi trebalo da se konstituiše unutrašnja dimenzija zajednice. Da li je onda čudno to što ova zajednica postaje sve vise samo forma, ravnodušna prema karakteru svoga sadržaja (kao i on prema njoj)? Nedijalektička struktura pojma pseudomorfoze adekvatno reprodukuje tu konstelaciju: nesklad izmedu forme i sadržaja je definitivno stanje, koje ne može biti prevladano u nekoj višoj "sintezi". 1 0 Tuda forma je, doduše, postala deo identiteta minerala, ali mu lime nije postala bliža. Jedini program koji garantuje preživljavanje (tj. "miroljubivu koegzistenciju") tada bi bio: pragmatsko prilagodavanje, bez emocija i zajedničkih simbola. Program 'čistih računa".

Već sam napomenuo da za proveru ove hipoteze ne posedujem dovoljno široku bazu empirijskih podataka. Zbog toga je u esejima koji slede 'nacionalno pitanje" dodirnuto samo na površini, tj. samo s obzirom na njegov formalni aspekt. Tematsko težište je jedno- značno stavljeno na drugi termin pojma "nacionalna drzava", na njegovu državno-političku dimenziju.

11

U tom predmetnom području analiza nije potpuno zavisna od informacijskog inputa, nego se delimično može osloniti na strukturno-funkcionalnu metodu. Način političke konstitucije Jugoslavije je, za razliku od problema vcze između države i nacija, moguce teorijski istrazivati i na postojećem nivou znanja koje je naše društvo proizvelo o sebi. Ovakav pristup, u kome se prednost daje procedurama, a ne sadr/ajima, ima osim metodskog i odredeno sustinsko opravdanje. Naime, da bismo raspravljali o tome u kom smislu Jugoslaviju treba razumeti kao iormu njenog hetcrogenog sadržaja, morali bismo imati jasan uvid u samoopažanje clemenata te heterogenosti. Dakle, bilo bi nam potrebno da znamo kako etnički, socijalni i drugi kolektivi sanu vide sebe i svoje mesto u još uvek zajedničkoj državi. Njihovo samoopažanje ne bi smelo da bude propuštano kroz nikakve filtere "konstruktivnosti" i "lojalnosti". Skeptičan sam u pogledu toga da današnji nacionalni političari, novinari ili referenti na stotinama istoriografskih seansi mogu govoriti u ime tog izvornog socijalnog iskustva. Ne tvrdim da bi ono na pozitivan način rešilo paradoks jugoslovenske nacionalne državnosti. Ali predstavljalo bi polazište za argumentaciju koja zna svoje pretpostavke, a ne mora da ih konstruiše. Rasprava o političkoj konstituciji, o cemu se u ovoj knjizi prvenstveno radi, utoliko je rasprava o institucionalnim uslovima za pojavljivanje onog socijalnog iskustva koje bi nam omogućilo da definitivno zatvorimo pitanje o smislu Jugoslavije.

Okolnost da je politička dimenzija jugoslovenske zajednice dostupna strukturno-funkcionalnom mctodu analize uopšte ne znači da je odnos jugoslovenske drzavnosti prema nacionalnoj državi manje paradoksalan nego što je to odnos nacionalnih identiteta prema zajedničkoj državnoj formi. Osnovno opšte svojstvo savremene jugoslovenske drzavnosti jeste odvajanje drzave i suverenosti. Njegove posledice su tako dalckosežne da će se protezati na sve oblike života, od globalnog kolektivnog delovanja do intimne sfere gradana. Jer, jedna od osnovnih konsekvenci odvajanja i jeste to da je suverenost postala načelno beskonačna. Ali, u dijalektičko svojstvo te načelno beskonačne suverenosti, nastale razrešavanjem od državnog statusa, spada i permanentna mogućnost njene potpune nemoći. Da bismo ovo znali nije nam neophodan fenomcn "Kosovo".

Novi proklamovani nosilac suverenosti je "klasa", a onda pos- redno i njen tehnički opunomoćenik, partija. Ovim obrtom su jed- noznačno ukinuta sva tri centralna odredenja novovekovne drzavnosti: suverenost naroda, subjektivna prava i parlamentarna kontrola političke moći. Nastao je novi tip organizacije zajed- ničkog života, koji samo još metaforički možcmo nazvati državom. 1 1 Napravili bismo grešku ako bismo ovu opomenu olako sh vat ili , i ako bismo novovrsnu formu posmatrali kao (ipak samo) novu kom- binaciju starih i poznatih clemenata. U tom smislu da je npr. kvalitct suverenosti ostao isti, samo je pripisan drugom "subjektu" i stckao drugačiji intenzitet, da

12

parlament i dalje postoji, samo što je potisnut u pozadinu i čeka svoj trcnutak, da imamo ustav, samo što ga nedovoljno konsekventno primenjujemo itd. U ovu zamku trivijalizovanja upada veliki broj teorcticara jugoslovenskog društva. Poučna je (koliko i dirljiva) pojmovna konfuzija koja nastaje npr. pri pokušaju da se neograničena suverenost partije opiše kao "prevlast egzekutive" (kao da pojam egzekutive tu uopšte ima nekog sistematskog smisla!), da se unutrašnja dezintegracija supsumira pod problematiku federalizma, itd. 1 2 Ali, tamo gde prestaje ova pojmovna nemoć, počinje jednostavno precutkivanje. Tako je celokupnoj savremenoj jugoslovenskoj ustavnoj teoriji pošlo za rukom da izbegne pitanje o sistematskom statusu ustavotvorne moći u našoj državnosti (ili pre, o sistematskim konsekvencama koje slede iz suspendovanja ustavotvorne moći).1 3 Ovde ne mislim na

konstatovanje tog svojstva, nego na njegovu dokumentovanu analizu, počev sa ustavno-pravnom rekonstrukcijom delatnosti Us- tavotvorne skupštine 1945. Time je prvi odlučujući korak u odvajanju države i suverenosti ostao netematizovan. Posle toga je sve stvar rutine; elokvencija je sebi mogla dati oduška u razglabanju beskrajnog broja ustavnih paragrafa, koji kuljaju iz te državno- -pravne praznine.

Dakle, neprotivrečan status Jugoslavije kao nacionalne države (a onda i kao ustavne i pravne države) nije doveden u pitanje samo od strane onog nacionalnog u njoj nego, u podjednakoj meri, i od strane onog političkog. Specifičnost komunističkog pojma politike jeste upravo ukidanje političke zajednice, što je samo drugi naziv za ukidanje nacionalne države. Pandan metafizičkoj suverenosti "radničke klase" jeste država kao "radna zajednica". Ona se ne konstituiše u komunikaciji izmedu različitih normativnih projekata, nego kao "usaglašavanje" "samoupravnih interesa". U našem Ustavu ćemo uzalud tragati za preciziranjem političke dimenzije naše zajednice. Naime, za odredenjem onog političkog okvira koji omogućuje društvenu komunikaciju o tome šta su u nekom konkretnom trenutku ti famozni "samoupravni interesi". Politička dimenzija je bez ostatka asimilovana u ekonomsku terminologiju. "Vlast radničke klase" je perpetuum mobile, odgovor koji čini suvišnim sva dalja pitanja. Neko bi možda pomislio da je politička dimenzija naše države sabrana na drugom mestu, npr. u partijskom programu. Možda bi nam njegovo čitanje pomoglo da rešimo tajnu poretka u kome živimo? Očekivanje je, naravno, lišeno svakog osnova. Tamo ćete pronaći samo još jednu formu "večnog vraćanja istog". ’Vlast radničke klase" postaje "socijalistička samoupravna demokratija kao specifičan oblik diktature proletarijata". 1 4 Ako i dalje budete dosadivali sa pitanjem "ko odlučuje?" samo ćete pokazati da niste razumeli "naš" sistem, "jedinstven u svijetu po svojoj principijelnoj dosljednosti". 1 5

To ne znači da je ukinuta potreba za političkim odlukama, tj. da se društvo zaista konstituiše kao neka "radna zajednica". Iz okolnosti da to šta su "samoupravni interesi" ne definiše politička zajed nica, ne treba neoprezno povući zakljućak da smo se obreli u rajskoj situaciji izvornog pojavljivanja, gde su sve stvari oslobodene svoje polemičnosti i vraćene u nedužni identitet sa sobom samima. Naravno da je "samoupravne interese"’ i u Jugoslaviji neophodno definisati, i naravno da to definisanje nije ništa drugo nego donošenje političkih odluka. Ali, one se donose van "parlamenta", u prostoru koji popunjava ne-drzavna suverenost.

Ako sada jugoslovenski fenomen nacionalne države posmatramo kao jedinstvo oba termina ovog pojma, razumccemo njegov unutrašnji nemir i paradoksalnost. Svoju privremenu rav- notežu on je pronašao u (inače sasvim fiktivnoj) dilemi etničkog statusa i nacionalne državc. Klasični lažni oblik ispoljavanja ove dileme jeste konkurencija onog nacionalnog iz forme nacionalne države, i onog nacionalnog u smislu etnicke pripadnosti. Kao da te

14

dve nacionalnosti imaju bilo kakve druge veze osim terminološke! Ali, destabilizovana na oba svoja kraja, naša nacionalna država je, možda na nužan način, potražila utočište u ovom prividnom ek- vilibriju. 1 6 Pošto je suspendovao politicku dimcnziju zajedničkog života (ukoliko politicku metafiziku ne shvatimo kao politiku), jugoslovenski komunizam nije bio u stanju da resi ovu terminološku ekvivokaciju (pri čcmu po strani ostavljam pitanje o faustovske "dve duše" - komunističkoj i nacionalnoj - vodećih jugoslovenskih političara). Konačno je, sasvim dosledno, realizovao njen klasični lažni oblik, u kome se nacionalna državnost pojavljuje ne kao pripadnost političkoj, nego etničkoj zajednici. Kada je jednom bio doveden do ove forme, problem je postao lako resiv:"Socijalisticke snage učinilc bi veliku pogrešku ako bi se zanosile jalovom mišlju o stvaranju neke nove nacije. Time bi samo ojačale nacionalizam i šovinizam u postojccim nacijama koje su realnost sve dotle dok opšti naprcdak socijalizma i produktivnih snaga u svetu i kod nas ne bude počeo da brišc granice među nacijama uopštc”. 1

Redukcija sc zaustavila na dva clcmcnta, na nacijama kao ctničkim grupama i na "produktivnim snagama". Ni vcci alhemicari nego sto smo mi ne bi uspcli da od njih stvore nacionalnu dr/avu.

Konsekventnu razgradnju svih elcmenata drzavnosti u našoj savrcmcnoj istoriji, mo/cmo analizirati posredstvom pitanja o njenoj istorijsko-cmpirijskoj dinamici, ili tako što ćcmo izložiti zakononiemosti njcnog odvijanja. U prvom slučaju bi se radilo o izlaganju strukturnih prclpostavki za nastanak novovrsnog tipa držav- nosti. Trcbalo bi pokazati u kojoj meri je nestabilnost političkih institucija "stare Jugoslavije" podstakla strukturni afinitet za lično sledbeništvo (tj. za svojcvrsni patrimonalizam naše najnovije is- torijc), 1 8 ako znamo da modcrna državnost počiva na univerzalis- tičkom potcncijalu politickih institucija, onda jc od odlučujućeg značaja pitanje o "talozima" tog potencijala u obrascima ponašanja onih politički mobilnih grupa koje cc postati klijentela nove viasti. 1 9 Radi se, daklc, o socijano-kulturalnim pretpostavkama naše pos- leratne državnosti. Drugi mogući pristup temi - esejima koji su sakupljeni u ovoj knjizi on služi kao generalni orijentir - sastojao bi se u analizi posledica tog razvoja. Naravno, posledica u sasvim us- lovnom smislu reči, budući da predstavljaju osnovu (i time 'uzrok) za svakodnevnu reprodukciju našeg poretka. Njega pokušavam da rekonstruisem kao jedan funkcionalni sklop, bez pitanja o - pozitiv- noj ili negativnoj - ličnoj odgovornosti aktera. Analiza je imanentna bar u tom smislu sto kriterije za procenu ne unosi spolja. Poredak u kome živimo ne uporedujem ni sa njegovim vlastitim idealima, ni sa iskustvima drugih država, nego ga posmatram isključivo s obzirom na to u kojoj meri moze da zadovolji vlastite funkcionalne imperative. Ovaj svojevrsni pozitivizam pristupa izrazava se u tome da su za njega problemi samo ono što se manifestovalo u formi problema. Ako nekoliko decenija u našoj zemlji nikoga

15

nije uzbudivao status ustava, onda nije moj zadatak da sada pokazujem kako je bilo dobrih razloga za uzbudivanje. Istorijska rekonstrukcija, u onoj meri u kojoj je ovde prisulna, uvek polazi od sadašnjeg stanja problema , a ni u kom slučaju od neke predstave o tome kako bi naše društvo moglo postati pravednije, bolje, racionalnije, itd.

Ovi eseji su, sa nekoliko izuzetaka, objavljeni u "Književnim novinama". Njihov povod nije bio aktuelan, što objašnjava relativnu tematsku kompaktnost, moguću samo uz izvesnu distancu od "tekućih" političkih zbivanja. Bez podsticaja urednika "Knjižcvnih novina" Miodraga Pcrišića, sasvim sigurno ne bih bio dovoljno motivisan da tu distancu "verbalizujem" u ovu pozamasnu masu op- scrvacija o našoj zemlji. Isto tako, bez inicijative Zorana Stojanovića, ovi eseji verovatno nikada ne bi bili sakupljeni medu korice jedne knjige. Za tu priliku sam dopisao primcdbe i uključio po ncki pasaž iz izvornog teksta, iz prostornih razloga izostavljen prilikom prvog objavljivanja. Ovo zanemarivanje izdavačke strogosti mi se čini opravdanim, posto eventualna vrednost tih tekstova nije dokumcntarna, nego isključivo argumentacijska.

NAPOMENE

1 Up. G. Jel l inek, Allgemcine S taatslehre , 3 . izdanje 1914.2 Ista knjiga, s tr . 394. i dal je , 406. i dal je , 427. i dal je .3 Up. F. R. Allemann, "Aufstand der Regionen", u: W. I lennis, P.G.Kielman- segg, U.

Matz (ed.) Regicrbarkeit . Studien zu ihrer Problematisierung, 2 . tom, Stut tgart 1979, s tr . 279. i dal je; I 7 . Esterbauer (ed.) , Regionalismus. Phdnomen - Planungsmittel - Herausforcierung fur Europa, Miinchen 1978; D. Gerdes (ed.) Aufstand der Provinz. Regionalismus in Westeuropa, Frankfurt 1980; G. Herdegen, "Auf der Suche nach der Nahe", u: Die poli t ische Meinung 6/1981, s tr . 6. i dal je .4 Up. Pi-Sunycr O, The Limits of I ntegrations: Ethnicity and Nationalism in Modern Europe, Amherst 1971.

5 Up. R. Smend, Verfassung und Verfassungsrecht, Miinchen, Leipzig 1928, naroč. s tr . 55. ; takode C. Schmitt , Die Verfassungslehre, Miinchen, Leipzig 1928.

6 R. Smend, navedeno dclo; up. takode odrednicu "Integrat ionshlere” koju je on napisao za IIandworterbuch der Sozialwissenschaften, tom 5, 1956, s tr 229.

7 Utoliko je egzistcncija poli t ičke zajednice pretpostavka i za ustavnost . Nit i je svaki narod koji se nalazi u državi poli t ička zajednica ( ter i tori ja , narod i državna vlast nisu dovoljna pretpostavka), ni t i je ona neko trajno svojstvo, koje sc ne može izgubit i . Up. C. Schmitt , navcdcna knjiga, naročito str . 20-36.

8 U tzv. sporu mcdu istorićarima, J . Habermas se zalagao za "patr iot izam prema ustavu" kao zamenu za tradicionalnu "nacionalnu svest". Up. njegov napis "Einc Art Schadcnsabwicklung. Die apologetischen Tcndenzen in der deutchen Zcitgeschichtsschreibung", u Die Zeit 11.07. 1986. Ovaj predlog zvuči plauzibi lno samo pod prctpostavkom o post-konvencionalnom identi tetu Л ona je vise et ički postulat nego opis faktićkog stanja (ne samo u Zapadnoj Nemačkoj, nego u celom sve t u.)

9 Na koji način iz ctničkog pojma nacijc sledi zahtev za t i rn da ona postane poli t ička zajednica izlaže - na dcklarat ivno jasan, iako teori jski pri l ično neobičan način, t j . konstruišući analogiju izmcdu individua i naci je - Z. L.erot ic up. Načela fedcralizma višenacionalne države, Zagreb, 1985; takode njegove pri logc u raspravi povodom tc knjigc, u Naše teme, 7-8/1986. s tr . 958-978. i 1029-1040. Mcdutim, to da l i ncka etnička grupa ima "pravo" na to da bude autonomna poli t ička zajednica uopste ni je stvar izvodenja, nego njene poli t ičke volje .

16

Nedos- tatak te volje se kod nas kompenzuje poplavom "dokaza" o pravu na takvu poli t icku cgzistenciju.

1 0 Moguce je utvrdit i da jc odluka o osnivanju Jugoslavije polit ićki bi la pogrešna, a is tovrcmeno izbeci emocionalizovanje koje. sa razl ici t im predznacima, dolazi do reči u njenom označavanju kao "grobnice naroda" ( i l i "Versajske tvorevine") , i l i u optuživanju Kominterne za planove o dekonsktrukcij i novonastale države. Pogrešku su načini l i poli t ičari srpske države. koji su potpuno nerealno proccnil i integracione kapacitete poli t ičkih inst i tuci ja vlast i te zajednice. Medutim, onog trenutka kada je nastala, Jugoslavia jc bi la i revirzibi lna činjenica, či je stor- niranje u svakom pogledu vise "košta" nego unutrašnje pacif ikovanje, ma kako deziluzionist ičke bi le njegove konsekvence.

1 1 Ministar koji 25. avgusta 1945. u ime poslanika Narodnog Fronta odgovara na kri t iku opozici je jasno eksplicira nemogucnost da se "nova vlast" opiše poli t ičkim kategori jama: "Već je bi lo r i ječi o tome šta su to neodredeni termini narodne vlast i i tekovina Narodnooslobodilačke borbe. Ja misl im da je osnovna greška opozici je , koja se ispolj i la u toku či tave diskusi je , u tome što ona današnje stanje u Jugoslavij i smatra kao režim, a ne kao jednu duboku socijalnu promijenu do koje je došlo. Ako ovo zaista jeste samo jedan režim, onda bi kri t ika opozici je u mnogim stvarima nesumnjivo bi la opravdana." . Treće zasedanje AVNOJ-a, str . 356. Uticajni poli t ičar iskl jučuje mogucnost da se i neka duboka socijalna promena pojavljuje u formi jasno definisanog poli t ičkog poretka. Ovim pomeranjem vlast i u nad-poli t ičko polje ona postaje beskonačna kako po svom obimu (kao suverenost koja ni je vezana za državu), tako i po svom trajanju. Iako je taj poli t icar kasnije odstranjen iz sedišta modi, ona je i dal je funkcionisala prema izloženom načelu.

1 2 Tako npr. u komentaru za zbirku dokumenata J ugoslavija 1918/1984 autori B. Petranovic i M. Zečević sociol iogiju moci prvog posleratnog ustava eufemist ićki opisuju kao "jačanje izvrsnih organa vlast i na račun predstavničkih tela” (navedena knjiga, Beograd 1985, s tr . . 625.) . Kao da tu zaista može bi t i reči o nekoj "podeli vlast i” , pa onda i o neravnoteži medu njenim elementima!

1 3 Up. umesto mnogih drugih primera J . Đorđević, Pogovor Ustavnom zakonu, Beograd 1958.

1 4 Deseti kongres S K J , Beograd 1974, s tr . 39.1 5 Ist i izvor, s tr . 43.1 6 ^j e8 a jc , naravno, moguce emfatički mist if ikovati , tako što ga proglasimo za nešto

"jedinstveno" i t ime izmaknuto iskustvu. To u is t inskoj t i radi ćini is toričar J . Prunk:"Nigdje u svi jetu ne postoj i nešto takvo kao što je ono što mi stvaramo: jedan novi t ip federaci je gdje se, u svim normativnim aktima zemlje, i u Ustavu i u Programu subjcktivne poli t ičke snage, zadržava princip nacionalnog suvereniteta sa pravom na otejepljenjc. Mi takoder stvaramo i jednu novu, višu kvali tetu, na višem histori jskom nivou, neko zajedništvo nacija koje nisu samo formalno vezane u državni okvir nego u suštmiski višu. kvali tetno novu zajednicu koju spajaju neke druge kvali tetc, neke druge osobine, koje tck naslucujemo i polako gradimo"."Nacionalne historiografi je i historiografi ja Jugoslavije", u Naše teme 12/1986, str . 1996-7.

1 7 IZ. Kardelj , "Predgovor" drugom izdanju Razvoja slovenaćkog nacionalnog pitanja, str . 54. Atribut nacionalne državnosti je u jcdnom potezu izjednačen sa stvaranjcm nekakve jugoslovcnske "nacije" kao konkurenta postojećim nacijama. IdentiĆan potez povlači i VIII Kongres SKJ u svojoj Rezolucij i :"Na t im osnovama izrastaju i odredene pojave nacionalizma. Izraz t ih pojava, koje treba suzbijat i , jesui pogrešna misl jenja da su nacijc u našem socijal is t ičkom društvenom razvoju preživele i da treba stvarat i jedinstvcnu jugoslovensku naciju, š to je izraz birok- ratskog central izma i unitarizma." V I I I kongres S K J , Beograd 1965, s tr . 2061.

1 8 To što poli t ičko sledbcništvo u posleratnoj Jugoslavij i poprima oblik l ične lojalnost i del imićno je , bez sumnje, uzrokovano propadanjem inst i tuci ja u toku rata, al i I soci jalno-psihološkom strukturom novih mobilnih poli t ićkih slojeva. Za našu temu jc značajno da ovaj

17

t ip personalizovanja poli t ičkih odnosa strukturno onemogucava formiranje državnosti . Nije moguce izgradit i odgovornost prema položaju (bez koje je državna birokrat i ja nezamisl iva) , budući da je celokupna odgovornost apsorbovana u pravcu poli t ičkog l idera. Zanimlj iva je strukturna sl ičnost sa si tuaci jom koja u Evropi nastajc nakon raspada Rimskog carstva, sa njegovim univerzal ist ičkim poli t ičkim inst i tuci jama:"Položaj vise ni je objektivna funkciona kompetencija , nego odnos l ične lojalnost i između vladara i s ledbenika", u: F. Wieacker, Privatrechtsgeschichte der Neuzeit , Gott ingen 1967, str . 31.

U ovom svetlu jc sociološki sasvim problematična kri t ika "birokrat i je", odomaćena u našoj društvenoj teori j i . Ništa manje nego raširena kri t ika nedovoljno jasnog odvajanja "part i jskih" i "državnih" "struktura". U toj kri t ici se polazi od neopravdane samorazumljivost i da "državne strukture" postoje, i da ih treba samo - u skladu sa part i jskim programom - "odvoji t i" od part i je . Međutim, to odvajanje se ispoljava kao diferenciranje na part i ju prve i part i ju druge l ini je . Personalno to znači da se is t i I judi rot iraju duž ovih l ini ja . A pošto svaka od nj ih raspolaže vlas- t i t im komunikacijskim šumovima, umanjuje se ionako mala mogućnost l ične odgovornost i : u t renutku kada bi ona eventualno došla na dnevni red, usleđuje promena "l ini je".

1 9 Up. anali t ički model koji razvija S. P. Huntington, "Poli t ical Development and Poli t ical Decay", u World Polit ics 3/1965, s tr . 386-430.

2. JUGOSLAVIJA KAO NEDOVRŠENA DRŽAVA

Tri varijante "otvorene opcije"

Raspravc o državnom statusu Jugoslavije, tiho i nekonsek- ventno započete sedamdesetih godina, zgušnjavaju se u preteće klatno, koje se, poslednju deceniju, u sve ubrzanijem tempu njiše izmedu krajnjeg juga i krajnjeg severa naše zemlje. Mnogo toga što na svojoj putanji ruši ionako je bilo tikcija, ali silina sa kojom to čini otežava razlikovanje. Na trenutke čak izgleda da je sve bilo privid, da je (pre svega emocionalna) pustos jedini stvarno homogeni medij naše komunikacije. Medutim, ni trezveniji pos- matrač neće moći oteti se utisku da su ovde zaista osnovne stvari dovedene u pitanje. Utisku da je Jugoslavia zapravo nedovrscna dr/ava. Tako reći kao neka otvorena opcija, koja se opire svakoj konačnoj definiciji. Pri tom je njena otvorenost takvog tipa da u sebe uključuje i prethodne definicije. Trijumf interpretacije nad stvarnošću tako je postao totalan. Nije se dogodilo ono što se dogodilo, nego ono za čije priznavanje kao dogodenog se mo/e postići interpretaeijski (to znači: politički) konsenzus. 1 A pošto je njegov kurs plivajući, i naša prošlost, sadašnjost i budućnost su permanentno "na raspolaganju”.

Intenzitet te nedovršenosti nije u svim jugoslovenskim centrima na isti način procenjen, ali on ne zavisi toliko od stepena uverenosti njihovih zastupnika - jer oni su, gotovo bez izuzetka, prilično uvereni u svoju stvar - nc^o od znaeenja koje žele da pripišu svom pojmu nedovršenosti. Cini se da je tu moguce razlikovati bar tri varijante.

Za neke je taj pojam metafora iza ćijih leda bi trebalo da započne novo teritorijalno razmisljanje o Jugoslaviji. Ono je, na najopštijem nivou, praćeno nužnim istoriografisanjem teme, tj. op- servacijama o istorijskoj relativnosti

18

naših državnih granica. One su nekad trebale da obuhvataju nešto drugo, što znači da ni ono što danas obuhvataju ne počiva na nekoj nužnosti. Zaoštreni oblik ove varijante sadrži želju za postepenim ili neposrednim odvajanjem dela državne teritorije. Teritorija o kojoj je najčešće reč kada se pominje relativnost državnih granica jeste Kosovo, ali je zanimljivo da spremnost raspravljanja o teritorijalnim promenama raste što se više približavamo severu naše zemlje (na samom Kosovu se o takvim promenama ne raspravlja, nego se one pripremaju). Tamo ta spremnost ima oblik "punog razumevanja", u smislu 'zbog čega se taj deo jugoslovenske teritorije, koji je ionako veoma razlidt od ostalih delova ne pripoji svojoj matici'. 2 Nezavisno od toga da li je ovaj velikodušni secesionizam legitiman, nesumnjivo je da on u značajnom smislu stvara atmosferu o nedovršenom državnom statusu Jugoslavije.

Na pomenutom drugom kraju klatna nalazi se uverenje da osnovni konsenzus naroda koji su se ujedinili u jugoslovensku državu u stvari nikada nije postignut, pošto ti narodi nisu bili u prilici da na autentičan način izraze svoje mišljenje o novoj državnoj tvorevini. U nju su bili gurnuti, u finalu najvedh novovekovnih zapleta, tj. Prvog i Drugog svetskog rata. Kombinovan sa samorazumljivim pravom svakog naroda na samoopredeljenje (uključujući "pravo na otcepljenje") ovaj stav otvara opciju ponov- nog odlučivanja o tome da li Jugoslavia kao zajednica naroda uopšte ima smisla. Za sada je ovo uverenje otvoreno izloženo samo u Sloveniji. 3

Trcća varijanta, sa manje ili vise koherentnosti zastupana u vcdni centara jugoslovenske federacijc, prividno je oslobodena radikalizma koji je karakterističan za navedena dva proble- matizovanja državnog statusa naše zcmlje. Ona Jugoslaviju želi da posmatra kao rezultat pcrmanentnog dogovora. Ako upotrcbimo tcrmin iz naslova, to bi značilo da je Jugoslavia trajno nedovrsena država, tako reći kao neko permanentno odludvanje sa neizvesnim ishodom. 4 U tome bi sc (uverava nas najved broj naših politicara) i sastojao njen demokratski karakter, inače izražen u stavu koji je svima razumljiv, a koji ističe dobrovoljnost kao princip života u državnoj zajcdnici. Videćemo da je prividna umerenost ovog rešenja zaista samo privid, a u stvari predstavlja dalekosežno ugrožavanjc državnog statusa. Dok je kod prve dve varijante moguće zamisliti scenario u kome bi sporna pitanja definitivno bila rešena, ovdc to čak ni u mašti nije moguće, pošto ceo nacrt i počiva na stabilizovanju pat pozicije kao optimalnog stanja.

Svaka od pomenutih verzija ima jasne državno-pravne pretpostavke, bez obzira na to koliko jasno ih sama uvida. Naime, u razmišljanje o državnom statusu Jugoslavije svaka ulazi sa predstavama o tome šta državnost kao takva jeste i treba da bude. Analiza tih pretpostavki verovatno bi bila zanimljiva, a u svakom slučaju, bila bi prepuna bizarnih elemenata. U vakuumu koji se širi iza komunističkog pojma (ili tačnije: ne-pojma) državnosti izraslo je raznovrsno bilje, koje je nedostatak pretpostavki za život pret- vorilo u vlastitu pretpostavku za život.

19

Medutim, ma koliko površne zabave obavećavala, jedna takva analiza bi u suštini bila irelevantna. Proizvoljnost kao princip kojim se rukovodi njen predmet i njoj samoj bi oduzeo i poslednje os- tatke sistematičnosti. Zbog toga predlažem da ostavimo po strani tu neobičnu mešavinu ranofeudalnih predstava o državnosti, rusoovsko-boljševičkog pojma "nacije" kao permanentnog mo- bilizovanja kome su državno-pravne "forme" samo sredstva koja svaki dan može suvereno menjati (kuriozitet je u tome što zastup- nici ovakvog shvatanja "narodne suverenosti" veruju da su u njemu pronašli adekvatan kriterij za radikalnu kritiku ničeg drugog nego radikalnog socijalizma, koji to shvatanje - na njihov užas - teorijski i praktično utemeljuje!), pseudoplebiscitarnih ideja o tome kako se jedan narod izjašnjava za ulazak u neku državnu zajednicu, i čega sve još ne. Radije posvetimo pažnju onoj dimenziji tih stanovišta koja sadrži bar minimum materijalne usmerenosti. Dakle, klonimo se zaludnog pokušaja sistematizovanja različitih predstava o državi, i upitajmo se o njihovom minimalnom zajedničkom nazivniku, naime, o njihovom videnju postojeće jugo-slovenske države. A ta, ma kako uska, ali ipak zajednička osnova zagarantovana je, složićemo se, pojmom federalizma. Možda bi nam njegova analiza mogla pomoći da bar malo razjasnimo nedoumice u pogledu državnog statusa zemlje u kojoj živimo?

Pojam federalizma kao njihov a osnova

Na prvi pogled se čini da smo sa pojmom federalizma konačno stupili na zajedničku teritoriju. Razlike postoje samo u pogledu žara sa kojim ga razlieite strane zastupaju, ali važno je da ga ni jedna ne osporava. Qvaj "prvi pogled" je, naravno, pogrešan: saglasnost je prividna, pošto ne omogućava donošenje i sprovodenje strateških odluka, a u političkoj delatnosti je to osnovni kriterij stvarnog zajedništva. Pojam federalizma na neki način jeste zajed- nička pretpostavka (koja u ođlučujućoj meri redukuje obilje državno-pravnih predodžbi, inače mogućih u našim nekon- trolisanim političkim fantazijama), ali njegova praktična primena pokazuje da polemička dimenzija dominira nad racionalnom. Drugim rečima, različiti učesnici u političkom odlučivanju pod tim pojmom podrazumevaju različite stvari, i medusobno se blokiraju.

U ovakvoj problemskoj konstelaeiji postoje dve mogućnosti. Analiza svakog pojedinačnog pojma federalizma, sa namerom da se izlože sličnosti i razlike. Ili, prethodno utvrdivanje minimalnog sadržaja pojma federalizma (nezavisno od njegove upotrebe u Jugoslaviji), i onda eventualna kontrola postojećih shvatanja uporedivanjem sa tim osnovnim uslovima, sadrzanim u trivijalnom istorijsko-funkcionalnom značenju federalizma. Predlažem da krenemo ovim drugim putem, ne samo zbog toga što nam on omogućava da

20

razmotrimo objektivne kapacitete federalne forme, nego pre svega zbog toga što znatno skracuje raspravu. Naime, ja želim da argumentujem u prilog teze da Jugoslavia uopšte nije federalna država, u osnovnom smislu pojma federalizma. Ukoliko bi argumentacija bila uverljiva, oslobodila bi nas potrebe da detaljno analiziramo naša različita shvatanja federalizma, i da u njima tražimo orijentir za izlazak iz državno-pravnog lavirinta u kome se nalazimo.

Da bismo mogli odgovoriti na pitanje da li tip jugoslovenske socijalno-političke konstitueije omogucava, zahteva i čini poželjnim (ako on ne postoji) federalni model državnog uredenja, moramo najpre znati koje su istorijsko-strukturne osobine tog modela. Ako bi trebalo da reši naše osnovne probleme, on kao rešenje u njima mora biti funkcionalno anticipiran. Prosto "uvoženje" nekog modela, samo zato što nam izgleda zgodan ili privlačan, neće mnogo pomoći. To najbolje znaju brojne nerazvijene zemlje, koje su uvezle ustavno-pravni sistem, a nisu posedovale neophodne soeijal- no-istorijske pretpostavke za njegovo funkcionisanje. 5

Još jedna napomena. Ovde je federalizam prcdmet interesovanja kao državno-politička forma. Prirodno-pravnu, etičku, ili neku sličnu perspektivu, iz koje bi se moglo argumentovati o prednostima demokratije, pravu na samoopredeljenje, autonomiju itd., ne smatram relevantnima za formulisanje problema.6 Takode isključujem ekonomske argumente za centralizaciju ili decen- tralizaciju delatno-relevantnih resursa (tj. kompetencija i finansija). Ne zbog nedostatka prostora, nego zbog trivijalnosti jedne takve argumentaeije. Naime, ako pitanje državne organizacije for- mulišemo polazeći od ugla ekonomske eficijentnosti - a to znači, pitanja: kako javne zadatke podeliti na različite nivoe i pri tome obezbediti optimalnu alokaciju resursa, legitimnu raspodelu dohot- ka i maksimalnu stabilnost ukupnog privrednog sistema - onda je svaka država koja ekonomski racionalno posluje istovremeno i "unitarna" i "federalna", ili prosto, ona je država koja ima racional- nu privredu. 7 U ovoj tautologiji nema ni reči o političkoj konstituciji koja mora biti dovoljno fleksibilna da omogući tako dinamično pulsiranje procesa centralizovanja i decentralizovanja. Da tu politički sistem nije neka "funkcija” privrede, razume se samo po sebi. A koje osobine su svojstvene federalizmu kao jednom takvom državno-političkom sistemu? Zbog čega on kod nas nije podsticao pomenuto pulsiranje, nego mu je oduzeo i poslednje, slabašne znake života?

Federalizam kao premeštanje pomenutih delatno-relevantnih resursa na decentralne jedinice ima nužne istorijske i strukturno- -funkcionalne pretpostavke. Počnimo sa prvima.

Istorijsko-politička nuz.na pretpostavka federalizma jesu nezavisne, politički organizovane jedinice, bilo da su to države ili druge teritorijalne organizacije. One se udružuju da bi resile probleme koje svaka za sebe

21

pojedinačno ne mogu, ili ne mogu tako uspešno, da rese. Jasan politicki status jedinica koje ulaze u federalnu državu predstavlja neophodan uslov u višestrukom smislu. Državno-politička infrastruktura svake članice predstavlja medij za artikulisanje lokalnih interesa pre nego što dospeju na "savezni nivo", i time sprečava mogući autoritarni razvoj centralne vlasti, S druge strane, ona je medij preko koga centralna vlast može da homogenizuje politički prostor a da ne bude shvaćena kao kolonizator.

Ne može biti sumnje da prilikom nastanka Jugoslavije ova pretpostavka federalizma nije postojala. Pre udruživanja u zajed- ničku državu, samo Srbija i Crna Gora su bile političke zajednice u navedenom značenju. Ostale teritorijalne jedinice su imale svoj identitet i posebnost koju je bilo potrebno št it it i , ali nisu bile drzave. Savez sa njima je bio savez u veoma ograničenom smislu tog pojma, zbog proste činjenice što jedinstvena politička volja - osobina svake političke zajednice - kod njih nije egzistirala. Ovim nije rečeno da razlike koje su postojale nisu bile dovoljno jasne, nego samo to da federalizam nije državna forma u kojoj su one mogle da racionalno budu organizovane.

Medutim, možda je moguce zamisliti i obrnuti proces? Možda federalna državna forma može nastati i kao rezultat transformacije unitarne državne zajednice, na kraju procesa u kome politicku autonomiju postepeno stiču jedinice koje primarno nisu posedovale politički status? One onda, u tihoj metamorfozi, stvaraju novovrsnu organizaciju - federalnu državu - u kojoj svaka za sebe resava one probleme za koje vise ne postoji zajednička osnova, a zajedno sa drugima one za koje ta osnova još uvek postoji. Ako želimo da sačuvamo bar minimalnu smislenost pojma federalizma, onda on u Jugoslaviji mora imati ovo drugo značenje. Dakle, federalizovanje u obrnutom smeru. Teorijski ga je lako zamisliti, medutim, kako stoji stvar sa njegovim uslovima? Jesu li oni u našoj zemlji ispunjeni? Da bismo odgovorili na ovo pitanje moramo se pozabaviti strukturno- -funkcionalnim pretpostavkama federalizma.

Federalna državna forma predstavlja specifični oblik kontrole moći .8

Egzistencija politički oformljenih jedinica pre udruživanja u zajedničku državu neophodna je upravo zbog toga što su samo u tom slučaju one u stanju da efikasno praktikuju kontrolu mod, svojstvenu federalnom uredenju. Jer, ono je istovremeno borba za povećanje vlastitog udela u mod, tj. neprekidno nastojanje da se kapaciteti relevantni za delovanje premeste na decentralne nivoe odlučivanja (pri čcmu svaka federalna jedinica smatra da upravo njenim finansijskim zahtcvima pripada sistemski prioritet). 9 Funkcionalni balans modi, bez koga je federalna forma fraza lišena smisla, moguć je samo tamo gde je, bar načelno, predviden i od strane učesnika prihvaćen zahtev za institucionalnom kontrolom mod. 1 0 Tamo gde obim moći nije moguće čak ni tematizovati (jer ga zaklanjaju široki pojmovi, kao što su "viast radničke

22

klase", "samoupravljanje” itd., koji političkoj mod pridaju metafizičku dim- menziju i izmiču je racionalnoj rasnravi) ne mo/e, naravno, biti ni govora o nekakvoj njenoj kontroli. 1 1 Ova netransparcntnost mod, svojstvena jugoslovenskom političkom sistemu, isključuje mogucnost ne samo njene (npr. fcderalne) kontrole, nego i njene racionalnosti u trivijalnom tehnickom smislu. Da bi upoznala svoje kapacitete ona mora da se neprekidno sudara sa vlastitim granicama. Takvo učenje, primercno nižim organizmima, ne može joj pomoći čak ni da se orijentiše u obilju problema pred kojima se svako savremeno društvo nalazi, a pogotovo ne da upravlja njima. 1 2 Ako ovo imamo u vidu, možemo zaoštreno reći da je postojeci jugoslovenski federalizam nastao kao odgovor na tipično anti- federalističko pitanje: kako podcliti moc a pri tom izbed ne samo njenu funkcionalnu kontrolu, nego i njeno tematizovanje? 1 3

Precizni balans mod, koji ne bi blokirao donošenje značajnih odluka (a one, ako su stvarne odluke, uvek diskriminišu nekog učes- nika, tj. ne mogu istovremeno zadovoljiti sve interese), 1 4 a koji bi, na drugoj strani, stvarao Slobodan prostor za regionalne, etničke, konfesionalne i druge manjinske razlike, nije mogao da bude ostvaren u prvoj jugoslovenskoj državi. Objektivne mogućnosti njenog političko-upravnog sistema bile su primerene jednoj homogenoj zajednici i bile su beznadežno preopterećene "viškom" razlika, sa kojim su se na svakom koraku sudarale. Time želim da kažem: ta država nije bila u stanju da reši svoje osnovne probleme ne zbog svoje unitarne forme (pri čemu bi ih onda resila da je, kojim slučajem, bila federacija, po uzoru na današnju), nego zbog toga što ni kao unitarna država nije aktivirala integraeijske mehanizme kojima ta forma raspolaže. Razlozi za to su, dakle, istorijski, a ne strukturno-funkcionalni. A kako stoji stvar sa socijalis- tičkom državnošću i njenim regulativnim kapacitetima? Ona je nasledila suštinsku nehomogenost i imala je prilike da isproba svoj model društvenog organizovanja. Ukoliko u tome nije uspela, da li su razlozi istorijski (tj. "nezrelost" socijalizma kao državno- -političke forme) ili možda pre sistemski?

Da bih se bar približio odgovoru na ovo pitanje najpre ću izložiti dinamiku jugoslovenskog državno-političkog sistema, koju sam već označio kao federalizovanje u obrnutom smeru. Zaključak će biti da kao rezultat te dinamike nije nastao, i nije mogao nastati željeni i proklamovani federalizam, nego je, po unutrašnjoj nužnosti log razvoja, stvorena parakonfederalna forma. U sledećem koraku ću postaviti pitanje koje visi u vazduhu još od početka rasprave, naime, zbog čega uopste dolazi do ove neobične dinamike, u kojoj Jugoslavia, poput nekog mesečara, traži svoju primerenu drz.avno- -političku formu. Jer, neophodan nam je bar provizoran odgovor na ovo pitanje, pošto samo on može unekoliko olaksati razočaranje koje nastaje kada utvrdimo da ni konfederalno uredenje nije ta forma.

23

Slobodni pad u konfederalizam

Prvo dosledno federalno uredenje Jugoslavia je, što je paradoksalno, dobila u trenutku u kome je bila najunitarističkija u celokupnoj svojoj istoriji. To nije bio unitarizam neke nacije, nego partije. Ukoliko se svi konci nalaze u jednoj ruci, o kakvoj decentralizaciji moci uopste može biti reči? Da bismo znali kako je ta moć funkcionisala nije dovoljno da čitamo "AVNOJ-ske doku- mente”, niti bilo kakve arhivske izvore, nego nam je potrebna sociologija moći nastajuće jugoslovenske radikalno-socijalističke države. A kada jednom bude postojala, u njoj pojam federalizma, u to sam uveren, ncće igrati značajnu ulogu. U svakom slučaju, danas taj "paradoks federalizma" predstavlja pogodno polazište za različite interpretacije. Od onih čiji je cilj da retroaktivno utemelje svoj današnji politički status, pa do onih koji današnju konstelaciju vide kao "razgradnju federacije". Na celoj interpretacijskoj skali, bez obzira na razlike u stanovištu, kao samorazumljiv je prihvaćen stav da je Jugoslavia nekada zaista bila federaeija.

Ako mogućnost kontrole političke vlasti shvatimo kao minimalnu pretpostavku federalne forme (jer, kako bi bila moguća vertikal- na kontrola vlasti, ako kontrola vlasti kao takva nije moguća?) onda se naša politička dinamika iz protekle dve decenije ni u kom slučaju ne može opisati uz pomoć federalizma. Naravno, ukoliko ovom pojmu ne pripišemo neko ekskluzivno značenje, koje se podsmeva njegovom istorijskom i sistematskom smislu. Ova slutnja nije sasvim lišena osnova, tj. postojc dobri razlozi da trenutni argumentacijski haos, grupisan oko pojma federalizma, bar delimično inter- pretiramo kao posledicu hirovite upotrebe tog pojma. Znak za start je dat još davne 1953, prilikom podnošenja predloga Ustavnog zakona. Referent pred Narodnom skupštinom FNRJ (E. Kardelj), izložio je shvatanje federalizma koje se opire svakom diskurzivnom zahvatu: "Osim toga, federacija ravnopravnih republika kod nas nije neophodna samo zbog nacionalnog sastava naše zemlje. Ona takoder proizlazi iz naŠeg društvenog sistema kao takvog, iz našeg shvacanja narodnog suvereniteta i društvenog samoupravljanja. Naša bi zemlja bila federacija u tom novom smislu, to jest, kao sistem zasnovan na društvenom samoupravljanju i kada ne bi bila mnogonacionalna." Ako po strani ostavimo prilično tajanstvcno vezivanje federalizma za "narodni suverenitet" (koji kod nas postoji samo kao suverenitet "radničke klase" i pogrešno ga je označavati nazivom iz "buržoaske tradicijc"), uočavamo transformaciju fede ralizma u formu "samoupravljanja". Dakle, u formu u kojoj je ncmoguće cfikasna kontrola političke moci. Time on prestaje biti državna forma, i postaje osobina "našeg drustvenog sistema kao takvog". Ovaj prenos smisla iz jedne forme u drugu objašnjava i tajnu paradoksa, sa kojim ovde imamo posla. Ako bismo očekivali da nakon jasnog opredeljcnja za nekontrolisano praktikovanje moci

24

(u bilo kom intcresu, tj. možda i u interesu "svih radnih ljudi", "progresivnog čovečanstva" ili istorijske istine u celini) usledi isto tako jasno odbacivanje federalizma kao oblika vertikalne podele i kontrole moći, prevarili smo se. Zaključak je upravo obrnut. Ne samo što ncma zaključka da ni u višenacionalnoj zajednici federalizam bez kontrole moći nije moguć, nego saznajemo da bi bilo federalizma čak i da naša zemlja nije višenacionalna. Naravno, federalizma "u tom novom smislu’. Jednom ispražnjen, taj pojam može funkcionisati u bilo kom kontekstu.

Ipak, budimo bar za trenutak uporni sa klasičnim federalnim pitanjem (bez obzira što za njega nema mesta u tom "novom smis lu'’). Dakle, kako stoji stvar sa kontrolom moći, sa onim zbog čega je federalna forma istorijski i nastala? Iz istog referata saznajemo odgovor. "Diskriminacija je nemoguća prema samim osnovama socijalističkog sistema”. Taj odgovor nije sasvim nov. Na Karlajlovo pitanje o sredstvima za kontrolu moci u komunističkom društvu, Engels je odgovorio definicijom komunizma: u komunizmu ljudi neće težiti sticanju moci (a pogotovo ne njenoj zloupotrebi) pa će time nestati i potreba za mehanizmima njene kontrole. Medutim ni ovaj odgovor ne mozc pretendovati na izvornost. Još srednjevekovni teološki realizam je konstruisao silogizam u kome se, polazeći od definicije, povlači zaključak o egzistenciji. Budući da je u pojmu boga sadržana njegova savršenost, i budući da u odredenje savršenosti spada i modus egzistencije, bog egzistira. Potrebno je samo dovoljno čvrsto verovati u definiciju. Uzimajući u obzir ovaj strukturni afinitet, možemo čak posumnjati da "socijalistički realizam'' u stvari i nije ništa drugo (bar na njegovoj argumen- tacijskoj ravni) nego obnova teoloskog realizma.

Ako se radi o našoj verziji utemeljenja federalizma uz pomoć dokaza o nepotrebnosti kontrole moći, neophodno je razlikovati dva momenta. Retorsko isticanje federalizma je, na završetku gradanskog rata, bez sumnjc bilo potrebno, kao jedno od sredstava za razgradnju istorijskih rcsantimana medu jugoslovenskim narodima. Naravno, ukoliko se pod federalizmom uopšteno misli na beskompromisno osiguravanje prostora za legalno i stabilno artikulisanje njihovih ra/Iicitih identiteta, bilo šta da sami oni pod tim podrazumevaju. To je jedan momenat, i njega niko ne može kritikovati, ni ranije, ni danas. Drugi se odnosi na tehničko-političko funkcionisanje federalizma. Ono je idcntično sa ovim specifičnim strukturisanjem moći koje, kao što sam već izložio, nije moguce bez odredenih istorijskih i sistemskih pretpostavki. Moć u posleratnoj jugoslovenskoj državi nije bila tako strukturisana da bi bilo smisleno govoriti o njenoj "raspodeli", balansu", "funkcionalnoj kontroli”. To je bila "revolucionarna diktatura", sa svim lokalnim specifičnostima koje je ova, državno-pravno potpuno nejasna forma, nužno poprimila u našim krajevima. 1 6 Federalizam je tu mogao biti samo retorska figura, korisna (i legitimna) kao simbol, ali praktično-politički

25

irelevantna.

Međutim "revolucionarna diktatura" se transformisala. Stihijno i neartikulisano, na dnevni red je dospelo pitanje podele moći. Taj proces nije započeo doslednim kritičkim razmatranjem "revo- lucionarne diktature" i njenih osnovnih državno-političkih elemenata, da bi se onda na osnovu toga stekao jasan pojam moći o čijoj raspodeli se radi. Ono što je decenijama potiskivano ni sada nije bilo dovedeno pred sud "budne svesti”, nego je gurnuto u još dublje regije sna. Pokazalo se da u tom dodatnom potiskivanju pojam federalizma može igrati veoma aktivnu ulogu. On je omogućavao tehničko cepanje moći, uz istovremeno prećutkivanje pitanja o njenoj prirodi. 1 ^

Federalizam je bio neproblematičan sve dok se od njega nije očekivalo da reguliše državno-političke odnose. Kao emocionalni sim bol on je vršio svoju ulogu. U sobama u kojima se odlučivalo o načinu praktikovanja moći nije mu bio dozvoljen pristup. Time ne želim da kažem da su regionalni identiteti ovim nužno bili hendikepirani. Ako jesu, onda ne zato što nije bilo fcdcralnog uredenja, nego zato što nije bilo efikasne kontrole moći. A ona je, kao što znamo, moguća i u unitarnoj državi. Problemi počinju kada se federalizam uvodi u onu sobu, kao dobri duh koji sme samo da ispunjava želje, ali ne i da postavlja zahteve. Moć koja je postala problematicna trebalo bi regulisati, ali ostaviti neprozirnom. Zaista težak zadatak. Kao za onog lekara, kome fundamentalLstički musliman dovodi bolesnu žcnu, koju bi trebalo prcglcdati (i izlečiti), ali pod osnovnim uslovom: da ostanc umotana u svoju odeću.

Pošto federalizam ni u jednom trcnutku nije shvacen kao samo jedan od elemenata u sklopu racionalne kontrole moci, nego je bio rcdukovan na skup uputstava za njenu kvantitativnu raspodelu, on je stvorio vise problema nego što je resio. Jer, onog trenutka kada je postao nešto vise od rctoričkc figure, federalni model je razvio vlastitu dinamiku. U jugoslovenskim uslovima, o kojima će odmah biti nešto vise rečcno, ona je nužno vodila u pravcu konfederalizovanja. Konfederalizam nije nikakav bauk, ukoliko predstavlja rešenje osnovnih problema. U Jugoslaviji to, na žalost, nije slučaj. Ne zbog načelnih nedostataka konfederalizma, nego zbog socijalno-političke datosti naše zemlje.

Setićemo se da jugoslovenski federalizam spada u one koji nastaju u obrnutom smeru: ne tako što se autonomne političke jedinice udružuju u državu, nego tako što u postojećoj državi one, kao politički autonomne, tek nastaju. 1 8 Taj proces načelno nije teško zamisliti. Prvobitna državna forma nije nikakva sveta obaveza; u promenjenim istorijsko-političkim uslovima ona se može menjati, ukoliko za to postoji trajna funkcionalna potreba. Medutim, da li je i kod nas načelno moguce zamisliti transformaciju unitarne u federalnu državu? Ne stoji li ta transformacija u direktnoj protivrečnosti

26

sa nekim ocevidnostima koje ne poriču ni oni koji smatraju da se taj proces desio? Pojednostavljeno: ako federalizam predstavlja raspodelu moći u cilju njene racionalne kontrole, da li je on u Jugoslaviji moguć? Pitanje koje je na ovaj način uprošćeno olakšaće nam razumevanje i stvarnog deljenja moći, koje se kod nas dešava, ali uz ogromne gubitke energije, delom uzrokovane i time što se to deljenje obavlja u gustoj senci pojma federalizma.

Pošto zbog prirode političkog sistema u Jugoslaviji nije bila moguća horizontalna raspodela moći, desio se njen vertikalni raspad. Za ovo prvo bi bila neophodna stvarna reforma političkog sistema, za drugo su dovoljne kvantitativne promene. Ista, netransparentna, mod se usitnjava, a privid svoje funkcionalne nužnosti sada dobija iz suprotstavljanja nekadašnjem zajedničkom izvoru, "sistemu”. Samo kao ambasadori u "saveznom Beogradu" ili kao beskompromisni trgovci u Skupštini mogu lokalni političari (a u ovim uslovima su svi lokalni) da osiguraju svoj status. Problem je, medutim, u tome što ovo cepkanje moći olakšava, doduše, njeno legitimisanje (jer vise nema ni fiktivnog pokrovitelja, protiv koga bi se mogao kanalisati politički bunt regionalnih grupa), ali je ne čini funkcionalnijom. Ono bi vodilo bar situacionim prednostima, da je nasa savezna država kojim slučajem kasa čiji sadržaj treba podeliti. Ovako, lokalni interesi nisu dobili ništa time što je moć vertikalno razmrvljena. Njeno racionalno praktikovanje nije ni sada zagaran- tovano, i još uvek zavisi samo od individualnih osobina njenih nosilaca.

Pogledajmo sada zbog čega je ovo deljenje moći, izvršeno iza fasade federalizma, na nužan način završilo kao neobična mešavina konfederalizma i refeudalizovanja.

Već sam rekao da je načelno moguce zamisliti federalizovanje u obrnutom smeru. Elementarni uslov za to je da se prerastanje teritorijalnih jedinica u politicki autonomne subjekte (države) odvija bar približno u istom tempu. Državno-pravno osiguravanje njihovog statusa treba da predstavlja samo formalizovanje novonastale socijalno-politićke situacije. Drugim rečima, državno-pravno priznavanje njihove političke autonomije u tom slučaju nije pretpostavka , nego konsekvenca razvoja, u kome se pokazalo da za rešavanje nekih značajnih problema ne postoji zajednička osnova. Za sada je jasno bar toliko da u Jugoslaviji nemamo posla sa nekim takvim razvojem. Državno-pravni status je federalnim jedinicama formalno priznat još u vreme kada o politićkoj autonomiji nije moglo biti ni reči, zbog strogog partijskog unitarizma. Time je nor- malni redosled još jednom preokrenut. Kao prvo, politička autonomija teritorijalnih jedinica socijalno-politički nije bila pretpostavka, nego je trebalo da bude rezultat federalizovanja. Kao drugo, socijalno-političke pretpostavke nisu utemeljavale državno- -pravnu autonomiju, nego je trebalo u njoj da budu utemeljene. Ovaj dvostruki salto je u trenutku aktiviranja federalne forme prouzrokovao čudnovatu aktivnost.

27

Teritorijalne jedinice, kojima je bio priznat politički status (a i one koje se takvom priznanju mogu nadati) počele su užurbano da tragaju za vlastitim socijalno- -političkim pretpostavkama. U licitaciju je dovučeno sve sto bi moglo liciti na te pretpostavke. Najpre, naravno, argument etničke samosvojnosti. Zatim različiti istorijski i pseudoistorijski dokazi. Kada je u pitanju tako oskudno dobro kao što je identitet, ne može se biti izbirljiv. Počelo je izmišljanje prošlosti, da bi se bar prividno popunila prostrana forma koju je ustav velikodušno stavio na raspolaganje jugoslovenskim teritorijalnim jedinicama. Sada nas ne interesuju različite dosetljivosti pri konstrukciji socijalno-političke osnove, koja bi bila dovoljno široka da nosi poklonjenu državnost. Svi znamo da one sežu od obnavljanja rasističkih ideja o etničkoj čistoti, pa sve do komičnog falsifikovanja (ionako uglavnom irelcvantnih) arhivskih dokumenata, pre svega iz ratnog vremena.

Led je krenuo. Da se čitava afcra nece završiti kod federalne forme, to je moglo vec na samoni početku da bude jasno. U federalizmu se podela moći vrši zbog njene funkcionalne kontrole, tj. da bi se stvorio takav balans koji bi otežavao njenu zloupotrebu. Kod nas je podela izvršena da bi se povećao broj direktnih kon- zumenata moći. Dakle, vec sam karakter moći u našem političkom sistcmu je za slučaj njenog deljenja ostavljao samo jednu mogućnost, konfedcraciju. Jer, kvantitativnim deljenjem moći može nastati samo vise jedinica istog kvaliteta, tj. vise država. Nasuprot tome bi stajala kvalitativna transformacija, tj. već pomenuta funkcionalna podela moći. Ona se kod nas nije dogodila.

Dakle, sada živimo u neželjenoj, ali ne sasvim slučajno nastaloj konfcderaciji? To nije sasvim tačno. Teritorijalne jedinice su se, doduše, svojski trudile da postanu države, ali trud u ovoj stvari nije dovoljan uslov. Ne može se postati "nacija" na osnovu nekog proglasa ili želje grupe političara.

Prvi problem eventualnog jugoslovenskog federalizma jeste problem simultanosti. Što vise jedinica koje treba da postanu države, to je manja verovatnoća da će one simultano sticati neophodne pretpostavke za to. Kod nas ih ima šest (sa uzlaznom tendencijom), a to bi bio prevelik broj čak i za neku zemlju sa znatno izgradenijom političkom kulturom. Znak za start važi za sve. Onaj ko prvi dospe na cilj može očekivati primamljive privilegije. On ne samo što moze (ekonomski) da kolonizuje one republike koje nisu uspele da stvore socijalno-ekonomske pretpostavke za svoju autonomiju, nego može i (politički) da blokira konstituciju njihove državnosti (kao što se to dešava u poglavlju našeg konfederalizovanja, nazvanom "Srbija i pokrajine").

Drugi problem je u tome sto neke republike ne mogu, a neke možda i neće da realizuju opciju koju otvara naš ustav. Naime, za neke je vlastita autonomija vise pretnja drugima, i argument u političkoj trgovini, nego izraz ozbiljne namere da se preuzme potpuna odgovornost za svoju sudbinu. 1 9

28

Oba momenta, uzeta zajedno, vode stabilizovanju Jugoslavije kao nedovršene države, tj. kao konfederalizovanja koje se nikada neće i ne može završiti. Decentralizovanje moći - koje je inače bilo potrebno, ali ne u tom obliku - dovelo je do formiranja pseudo- državnih jedinica, koje su u najvećem broju slučajeva samo nominalno države, a zapravo su poluprivatne administrativne organizacije, sastavljene na principu patronaže i sledbeništva. 2 0 Tu nema državno-činovničkog etosa (bez koga nema ni države), profesionalnih kompetencija, niti stabilnih medija za cirkulišanje lokalnih interesa. Zbog toga ove tvorevine (uz retke izuzetke) neodoljivo podsećaju na teritorijalno-politicke jedinice feudalne epohe.

Da bi ovaj konglomerat funkcionisao bar na nivou jednostavne samoreprodukcije, bila bi neophodna izuzetno fleksibilna, bogata i kompetentna centralna vlast. Ona bi, ne pitajući za ekonomsku cenu, neprekidno morala da interveniše, u svim, osim, naravno, političkim pitanjima. Njena jedina nada bi mogla biti da će u nekom trenutku sve republike, u svim relevantnim dimenzijama, postati države i onda sklopiti definitivni dogovor o regulisanju svojih odnosa. Ali, ta centralna vlast ne postoji, a neki "definitivni dogovor" je optimistička fikcija. Zbog toga pomenuti konglomerat ne može da obezbedi ni svoju prostu reprodukciju, nego se održava samo uz cenu slobodnog civilizacijskog pada.

Njegov privremeni bilans

Kao rezultat dosađašnjeg izlaganja mogu se formulisati dva provizorna zaključka sa dalekosežnim konsekvencama.

1. Zbog prirode jugoslovenskog političkog sistema, koji ne predvida funkcionalnu podelu moći (naznačenu u klasičnom liberalnom učenju o "podeli moci”), njeno deljenje na nužan način "probija" federalnu formu i izražava se kao tendencija ka kon- federalizmu. Tu se ne radi o slučajnom sticaju okolnosti ili volji aktera, nego o logici političkog sistema.

2. Medutim, istorijske i socijalno-političke pretpostavke naše zemlje ne čine mogućom ni stabilnu konfederalnu formu. Zbog toga se državno-pravna autonomija njenih jedinica sve češće pokazuje kao prepreka, a ne kao uslov funkcionisanja političkog sistema.

Ni u kom slučaju ne želim da tvrdim da je nekontrolisana unitarna moć manje nepoželjna nego nekontrolisana decentralizovana moć. Pokušao sam da pokažem da smo danas svi gurnuti u ovu lažnu dilemu, tj. da smo prisiljeni da biramo izmedu dva ćor- sokaka. Prclazak sa prvog na drugi model donckle je promenio ugao iz koga opažamo probleme, ali oni nisu rešeni. Da bismo stekli jasnu predstavu o toj problemskoj situaciji moramo praviti strogu razliku izmedu forme i sadržaja. Stvarni uzrok krize nije početak sukoba oko učešća u moći (tako da bi se ona mogla resiti unitarnim homogcnizovanjem moći, po uzoru na "revolucionarnu vlast" pos- leratnih godina), nego forma koja takvom sukobu stoji na raspolaganju, tj. u kojoj se on može artikulisati.

29

Ta forma je politički sistem. Njegova prva granica, na kojoj su onda nagomilane sve ostale, sastoji se u tome što ne dopušta racionalno tematizovanje moci, koje bismo mogli zamisliti kao političko tržište, na kome se vrši slobodna razmena između političke podrske i politickih odluka.

Pošto nije raspolagala adekvatnim mehanizmima za regulisanje konflikata, unitarna država je bila gurnuta u transformaciju. Osnovni pokretač je bila inercija. Tj. probleme koje nije mogla da reši delegirala je na niže nivoe sistema, čime je njih opteretila, ali im je istovremeno, u sasvim specifičnom smislu, povećala svest o autonomiji. Sto je kriza pretila da zahvati viši nivo integracije (a na najvišem nivou se nalazi pitanje o legitimnosti te moći),- 1 to su konflikti brže i jednostavnije delegirani, i to manje se težile za adekvatnim sredstvima njihovog načelnog rešavanja. Bilo je dovoljno da jedan ili dva političara od poverenja kažu da 1971. uHrvatskoj nema politički organizovanog nacionalizma, i vrh je to verovao, jer je želeo da to veruje. Ne zbog neke naivnosti, nego zbog nerefleksivnosti političkog sistema. Jer, u slučaju neverice bi trebalo razmisliti o poreklu nacionalizma u strukturi sistema. Jed- nostavnije je reagovati u ekscesnom slučaju (i onda smeniti i one politicare), jer onda nema prostora ni vremena za raspravu o sis- temskim uzrocima konflikta. Korak koji onda sledi jeste tiho zadovoljavanje zahteva čija legalna politička artikulacija je sprečena. Na prvi pogled se može učiniti da ova taktika odvojenih poteza donosi samo troskove, medutim, to nije istina. Ona omogućava ono zaobilaženje koje je od životne važnosti za tako strukturisanu moć, naime, zaobilaženje konsekventne rasprave o načinu funkcionisanja same te moći.

Ovakav tip rasterecivanja normativnog centra nije neobičan, nego se čak dešava prema izvesnoj kibernetskoj zakonitosti. Viši nivoi integracije treba da budu sačuvani od negativne energije koja se oslobada kao posledica nerešenih konflikata. Zbog toga se konflikti delegiraju, a neuspeh prebacuje na niže instance. Najviše zajedničke vrednosti se ne uvlače u svakodnevne sukobe, jer time bi se sistemu oduzeli i poslednji mehanizmi za samoregulisanje. 2 2 Naravno, poduhvat espeva samo pod pretpostavkom da niži nivoi raspolažu sredstvima za resavanje bar dela problema koji su im delegirani. A to bi značilo, da im je svojstvena ona specifična tehnička racionalnost koja nedostaje sistemu posmatranom kao celini. Ili jednostavnije, to bi značilo da u republikama postoji racionalna kontrola moći koja bi obezbedivala eficijentno rasporedivanje resursa (kompetencija i finansija). To medutim, nije slučaj. Ni tzv. kadrovi, a ni selekcija značajnih odluka se u republikama ne formiraju drugacije nego na nekadašnjem "central- nom nivou". Na taj način je neracionalnost središta samo prenesena na niže nivoe, tj. decentralizovana.

Neposredna posledica je to da se sve veći broj najviših zajed- ničkih vrednosti uvlači u svakodnevne konflikte. Na taj način se problemi koje je vrh

30

nekada delegirao gotovo nepreradeni vraćaju, ali sada kao pisma bez adresata: "vrh" je u meduvremenu po "zajed- ničkoj odluci", prestao da postoji, a prazno mesto ne može da figurira čak ni kao negativna odredišna tačka.

Sadašnji jugoslovenski federalizam se tako pokazuje kao komunikacijski kod koji sam sebe proždire. Njime nije moguća komunikacija, nego samo njeno blokiranje. Razlozi za to nisu slučajni, i ne mogu se otkloniti "usavršavanjem" političkog sistema.

Sa stanovišta političkog statusa svojih republika Jugoslavia nikada nije bila i nikada neće biti federalna dr/ava. Po unutrašnjoj nužnosti vlastitih istorijskih i socijalno—političkih pretpostavki ona će biti manje ili vise od toga. Manje, kao unitarna savezna država, 2 3 vise, kao konfederacija. Paradoksalni skok iz jednog oblika u drugi - koji se kod nas desio - nije posledica internih granica unitarne savezne državne forme kao takve, nego redukovanja njenog kapaciteta, izvršenog u našem političkom sistemu.

Danas je pojam federalizma do te mere kod nas postao iden- tičan sa pravom na lokalnu samoupravu (bilo šta da se pod tim podrazumeva), da je odustajanje od njega malo verovatno. Medutim, to nije suštinska prepreka. I Zapadna Nemacka se naziva federalnom državom, iako je tipična savezna unitarna država. Ukoliko se pronade način adekvatnog artikulisanja parcijalnih in- tcresa, nije važno kakvo će on ime nositi. Jer, federalizam nije ništa drugo nego jedan od modela za usaglašavanje takvih interesa. On politički stabilizuje mehanizme njihovog usaglašavanja, i to možda pre svega u situacijama u kojima ne mogu da budu zadovoljeni, nego u onima u kojima stvarnih sukoba interesa i nema.- 4

U dosadašnjem izlaganju sam pažljivo izbegavao upotrebu termina demokratija. Govorio sam o funkcionalnoj, a ne demokratskoj kontroli moći, o regulisanju, a ne o demokratskom regulisanju konflikata itd. Time sam želeo da izbegnem prerano uključivanje jcdne kategorije, koju je danas ionako veoma teško analitički upotrebljavati, ali bez koje pozitivni deo” moje analize nije moguć. Naime, on nije moguc bez nacelnc rasprave o tome kako se - pre svega institucionalno - mogu adekvatno artikulisati regionalni interest pri čemu pod pojmom regionalni imam u vidu sve razlike (etnickc, teritorijalne, kulturne, konfesionalne itd.) koje su karaktcristicne za Jugoslaviju. Ako bismo suštinu poželjne unitarne savezne države pokusali da odredimo ne preko rasparčavanja moci, nego kao posebni vid podele vlasti, čiji jedan od osnovnih ciljeva bi bio da zaštiti teritorijalne samosvojnosti, ostalo bi nam pitanje o institucionalno kontrolisanom nadnu ispoljavanja tih samosvojnosti. Dakle, pitanje o "tipu" demokratijc.

Takva rasprava bi, po unutrašnjoj nu/.nosti, vodila klasičnim lemama narodnog predstavništva, parlamentarizma, kontrole vlasti, ustavnosti. Te temc je na ncideološki način moguce formulisati samo u pojmovnom polju

31

koje je oslobodeno bar najgrubljih mis- tifikacija. Pokušao sam da pokažem da je jugoslovenski federalizam jedna od njih.

NAPOMENE

1 Njegovo dejstvo se proteže sve do autorizovanja takvih is tori jskih zbivanja kao što su ratovi; u zavisnost i od "odnosa snaga" u federalmm gremijima, Balkanski ratovi npr. mogu bit i oslobodilački i l i imperi jal is t ički .

2 Kao i lustraci ja može posluži t i napis B. Horvata "Kosovsko pi tanje" u Knjiievnim novinama, br . 730, 731. 732/1987. Up. takode "Razgovor o Kosovu". čas. Theoria. 1-2/1987, s tr . 127-157.

3 Eksplikacija tog stanovišta, izraženog u brojnim pri lozima prvenstveno slovenačkih pisaca, nalazi se u broju časopisa Nova revija sa "Pri lozima za slovenački nacionalni program". Prevod najznačajni j ih pri loga na srpsko-hrvatski jezik u Knjiievnim novinama br.728/1987.

4 Na taj način da je "federaci ja ono što se njezine članice u svakom trenuiku dogovore". Z. Puhovski primereno označava vakantnim "metodićko mjesto konst i tuiranja jugoslavenske poli t ičke volje", u:"Moc i program", Našc leme, 7- 8/1986, s tr . 1160.

5 Up. načelno N. Luhmann, "Soziologie des poli t ischen Systems" u: is t i autor . Soziologische Aufklarung . tom I , Opladen 1972 (3. izd.) naročito str . 160. i dal je .6 Up. E. Duerlein, Fdeieralismus. Die historischen unit philoso phischen Grundlagen des fodcrativen Prinzips. \ lunchen 1972; up. pri loge u zborniku F Wagener (ed ) , Rcgierbarkeil? Dezentralisation? Entstaatlichung?, Bonn 1976

7 Up. M. Neumann. "Zur okonomischen Theoric des Foderal ismus", u: Kyk los 1971, s tr . 493. i dal je; l i . Thom, "Foderal ismus aus f inanzwirtschaft l icher Sicht u: f ; . Esterbauer, E. I 'honi , Foderalismus und Regionalismus in Theorie umt Praxis, Wien 1981. str . 67. i dal je; A. Benz, Foderalismus als dynamisches Sys tem. Opladen 1985, naročito str . 16-21.

8 Zanimlj ivo jc da najveci broj i onih na.ših autora koji se i / jašnjavaju /a federal izam, u njemu ne vide prvenstveno sredstvo za kontrolu moci . Tako npr. za V. Stanovčica "federal izam podrazumijeva disper/ i ju vlast i" . Pojam kontrole sc uopštc ne pojavljuje. U skladu sa t im, unitarna dr/ .ava je odredcna kao kon- centraci ja moci , i oprcmljena svim negativnim atr ibutima koji mace idu u/ nekontrolisanu moc." / .apravo. ci jela ova struja i ori jentaci ja na nacionalnu drzavu kao osnovm i najvažnij i oblik poli t icke zajedmee jeste autori tarna. ant iplural is t ićka. ant ifederalna, ant ihberalna". U: "Federal izam višenacionalne dr/ave", Naše leme 7-8/1986, str . 982. i 981. Disperzija moci bez njcne kontrole upravo i jeste adck vatan opis jugoslovenskog federal izma.

9 Kraljevina SI IS ni je mogla da bude federalna dr/ava (ćak i da ni je bi lo poli t ičkih prepreka) izmedu ostalog i zbog toga što njene etnićko-teri tori jalne jedinice nisu raspolagale vlast i tom državnom birokrat i jom koja bi bi la u stanju da na ravnopravan naćin učestvuje u procesima fcderalne preraspodele. Cak i pod pretpostavkom radikalnog federal izovanja bi se desi lo kolonizovanje drzavno-po- l i t ički manje razvijemh jedinica. To kolonizovanje ne bi imalo znatno drugaciju st rukturu nego što ju je imalo u unitarnoj državi , a I i bi njegovi korisnici bi l l drugačije rasporedem.

1 0 Up. G. A. Rit ter , "Die Kontrol le staat l icher Macht in der modernen Demokratie" u: is t i autor (ed.) Vom Wohlfahrtsausschufi zum Wohlfahrtsstaat, 1973, str . 69. i dal je .

1 1 Ovaj problem je moguce formulisat i i u t r ivi jalnom obliku, npr.kao pi tanje o načinu kontrole onih socijalnih subsistema koji u svojoj delatnost i raspolažu sredstvima prisi le . U ovom konteksu od izuzetnog značaja (zbog embarga nad os- tal im informacijama) "Izveštaj komisi je Izvršnog komiteta CK" na 4. plenumu CK SKJ, posvecenom "stanju" u Službi Državne Bezbednosti . Iz tog izveštaja saznajemo da rad te "službe" punih dvadeset godina ni je bio predmet ni rasprave, a pogotovo kontrole: "Komisi ja posebno ist iče da stanje. organizaci ja , metodi rada, ci l jevi i zadaci državne bezbednosti nisu nigde pretresani , ni na jednom državnom. predstavničkom il i part i jskom forumu, u či tavom posleratnom periodu". U uvod-

32

nom referatu predsednik države jasno stavlja do znanja kako 4 i neka takva kontrola izgledala, da je postojala: "Mi smo, drugovi, pogri ješi l i š to smo našu državnu bez- bednost u toku dvadeset i vise godina njenog postojanja prepust i l i tako reci samoj sebi . . . A mogu l i se bi lo koja organizaci ja i l i bi lo kakvi organi tako dugo pust i t i bez kontrole Part i je , bez kontrole rukovodstva naše Part i je", u: Četvrti plenum CK SKJ , Beograd 1966. s tr . 7. U poslednje vreme je sve jača tendencija da se naša ustavnost od pre 1971 interpret ira kao poželjno stanje, poremećeno ustavom iz 1974. Da l i je u toj sugest i j i sadržano uverenje o mehanizmima samokontrole. ugradenim u "strukture" Službe Državne Bezbednosti?

1 2 Up. načelno M. Glagow (ed.) Cesellschaftssteuerung zwischen Kor- poratismus und Subsidiaritat, Bielefeld 1984; M. Mil ler, Kollektive Lernprozesse, Studien zur Grundlegung einer soziologischen Lerntheorie, Frankfurt 1986; Malik F. , Strategic des Managmenls komplexer Systeme. Ein Beitrag zur Management - K ybernetik evolutionarer Systeme, Stut tgart /Bern 1984.

1 3 Up. Lj . Tadic, "Postoj i l i kriza jugoslovenske federat ivne zajednice?" u: Dali je nacionalizam naia sudbina? Beograd 1986, s tr . 155. i dal je .

1 4 Up. 11. Sahner, "Sozialer Wandel und Konsens - Zur Legit i- mitatsproblematlk des Mehrheitsprinzips", u: H. Hattenhauer, W. Kalteflei ter (ed.) . Mehrheitspriniip, Konsens und Verfassung. Heidelberg 1986, s tr . 93. i dal je , naročito str . 98.

1 5 Iz nostalgične perspcktive "t i toist ičkog konsenzusa" naše danasnje stanje tako vidi J . Miric, Sistem i kriza. Zagreb 1984.

1 6 Up. još uvek aktuclnu analizu O. Kirchheimer, "Marxismus, Diktatur und Organisat ionsformen des Proletariats" (1933), ponovo objavljeno u: is1 1 autor , Funktionen des Staates und der Verfassung, Frankfurt 1972, s tr . 100. i dal je; od istog autora "Zur Statslehre des Sozial ismus und Bolschewismus" (1928), ponovo objavljeno u Von der Weimarer Republik zum Faschismus: Die Auflosung der demokratischen Rechtsordnung. Frankfurt 1981, s tr . 32. i dal je .

1 7 Funkcionalnc toškoce ophođenja sa poli t ičkom moci proizlaze, izmedu ostalog, i odatle što ona ni je neki kvanti tet , koji se može "deli t i" na način na koji je to moguce sa položajtma i privi legijama. Up. N. Luhmann, Macht, Stut tgart 1975, naroato str . 4-19.

1 8 Ova okolnost je zamagljena vec u AVNOJ-skoj semantici , gde se drtavno-pravni status učesnika supsumira pod "revolucionarm". Medutim, jasno je da se tu nisu udružil i predstavnici hrvatske, srpske i td. driave. Jugoslavija ni je bi la udruženje država ni 1918, a ni posle 1941. A za pi tanje o dinamici federal izma je ovo odlučujuci defici t .

1 9 Strogo posmatrano. u sadašnjoj konstelaci j i samo Slovenija može neprotivrečno da se konst i tuiše kao "nacionalna država", budući da nema vlast i te manjine u drugim jugoslovenskim "državama", ni nj ihove u svojoj . A već kod pi tanjao nacionalnoj osnovi bosansko-hercegovačke nacionalne države se lomi logika kon- federal izovanja.

2 0 Up. načelno G. Roth, Polit ische Herrschaft und persdnliche Freiheit , Frankfurt 1987, naročito str . 15-30.

2 1 Up. T. Parsons, Gesellschaften. Evolutiondre und komparative Perspektiven, Frankfurt 1975 (američko izdanje 1966), naročito str . 21-23.

2 2 Up. S. N. Eisenstadt , "Sozialer Wandel , Differenzierung und Evolution", u: W. Zapf (ed.) , Theorien des sozialen Wandels, Konigstein 1979, s tr . 75-95.

2 3 Bliže odredenje ovog pojma (u vezi sa državno-pravnim poretkom SR Nemačke) nalazi se u: K. Hesse, Der unitarische Bundesstaat, Karlsruhe 1962.

2 4 Ukoliko se kod takvog odlučivanja uvek radi o (privremenom) suspen- dovanju nekih interesa. jasna je apsurdnost konsenzualne forme kao oblika odlučivanja. Naravno, ta forma je apsurdna samo pod pretpostavkom da postoj i uverl j iva garancija da ce suspendovanje zaista bi t i privremeno, t j . pod pretpostav kom da postoj i ef ikasna kontrola moci . Ako ona ne postoj i , onda je konsenzualni veto sredstvo zašt i te .

3. USTAV I "NACIONALNO PITANJE’’

33

Raspad ideološke integracije

Osnovni problem Jugoslavije nije teško formulisati. Izlaz iz njenih najvećih poteškoća nalazi se samo u ustavno-pravnoj državnoj formi. Ali, istovremeno, Jugoslavia nije sposobna za tu ustavno-pravnu formu. Poražavajuća jednostavnost ove aporije ne bi trebalo da parališe nas saznajni interes. Tu se radi o jednoj višesloj- noj očevidnosti koja sadrži neke značajne pretpostavke i u sebi nosi značajne konsekvence, pa prema tome, može da posluži kao pogodno polaziste za analizu. Osnovna takva pretpostavka jeste da Jugoslavia sada nije ustavno-pravna država u osnovnom i izvornom smislu tog pojma, a najvaznija konsekvenca je da u ovom trenutku (koji znaći koliko i bar narednih deset godina") ona neće moći da rcsi svoje najveće probleme. Da li će, i kada, taj trenutak proci, u velikoj meri zavisi i od načina na koji cemo se ophoditi sa navedenom aporijom.

Dva pristupa, koji su po svom sadrzaju i intencijama različiti, ali koji podjednako blokiraju energiju neophodnu za trazenje resenja, predstavljaju istovremeno dva idealno-tipska pola izmedu kojih leži polje mogucih stanovišta. Prvi je onaj koji postojeće stanje interpretira kao model koji treba doduše menjati, ali putem usavršavanja (npr. manjim ili vecim "ustavnim promenama"). Medutim, u stavu da Jugoslavia nije ustavna država sadržana je nemogućnost promena ovakvim sredstvima. U daljem izlaganju će postati jasno zbog čega je ta nemogućnost načelna, a ne samo situaciona. Time ne želim reci da oni koji zahtevaju "ustavne promene" (kao i oni koji ih sprečavaju) samo presipaju "iz šupljeg u prazno". Njihove namere su sasvim opipljive, ali fiktivni okvir u koji ih smeštaju (taj okvir su različite "inicijative za promenu ustava") oduzima im realnost i povećava frustraeije, koje ih onda jos za jedan korak udaljavaju od objekta želje. Kao kod onog nesrećnog gladnog kralja, kome se svaki dodirnuti predmet pretvarao u nes- varljivo zlato, tako će i njima umesto trivijalne i nasušno potrebne materijalnosti u rukama uvek ostajati samo lepi ustavni mehurići od sapunice.

Drugi pristup je takode delimično istinit, ali i ne manje bes- plodan. U njcmu se utvrduje da ova država nije ustavno-pravna država, pa da su prema tome sve institucionalne promene samo radovi na fasadi, koji ne dodiruju gradevinsku supstancu. Ovo stanovište je smisleno samo ukoliko predstavlja osnovu za argumentaciju, u kojoj onda treba da bude pokazano da tip jugoslovenskih problema funkcionalno iziskuje isključivo ustavno-pravnu državnu formu. U takvoj raspravi bi se, dakle, tražile pristalice pravne države kao rešenja, bez obzira na to što u sadašnjem trenutku takvo rešenje nije moguce. Jer, bez tih pristalica ono nikada neće biti moguce. Osnovni smisao tc načelne argumentacijc ne bi bila kritika postojcćeg stanja (koje je za ovaj pristup ionako samo splct privida), nego kritika drugih scenarija, koji u ovom trenutku takode nisu realni - npr. izlazak iz krize putem "jačanja samoupravljanja", naglašavanja "klasnog nad nacionalnim", čvršćeg

34

"povezivanja proiz- vodača" itd. Naše društvo raspolaže vcoma oskudnom encrgijom za planiranjc svoje budućnosti. Zbog toga ono sebi ne može priuštiti utopije, jer one su, kao i mnoge druge lepe stvari, privilcgija bogatih. Radikalni ustavno-pravni pristup se u svojoj kritici utopija mora dobro čuvati toga da i sam nc postane utopija, jer tada će u odnosu na sve lošiju stvarnost bez sumnje sve vise biti u pravu, i, direktno proporcionalno, sve manje biti istinit.

Izmedu ova dva zamišljena ekstrema potrebno je naći tačku u kojoj će brzinu i pravac kretanja teorije biti moguce kontrolisati neprckidnim upudvanjem na društvenu realnost koja je njen pred met. Prcdlažem da u ovom trazenju podemo od dileme formulisane u prvim recenicama napisa.

Pretpostavljam da se relativno lako može postići saglasnost u pogledu toga da tip jugoslovenskih problema funkcionalno iziskuje ona sredstva za njihovo rešavanje koja su sadržana isključivo u ustavno-pravnoj drzavnosti. Danas je, vise nego ikada u našoj novijoj istoriji, svima postalo jasno da živimo u zemlji sa dubokim etničkim, ekonomskim i kulturnim razlikama. Isto tako, sve intenzivnije postaje osećanje da ideološki tip integracije, karakteristican za svaki, pa i naš radikalni socijalizam, te razlike nc umanjuje, nego u najbo- ljem slučaju konzerviše. Time ne želim reći da ih je on proizveo, nego samo to da sistemski nije u stanju da ih transformise. Kada naš sadašnji predsednik vlade u intervjuu za zapadno-evropske čitaoce, svoj izricito negativan stav prema slobodnom tržištu političkih ideja u Jugoslaviji obrazlaže ukazivanjem na realnu opasnost političkog grupisanja na etničkoj osnovi, onda on ne čini ništa drugo nego priznaje načelnu nesposobnost oficijelnog tipa integracije da pacifikuje makar i najekstremnije podele. Taj tip integracije se miri sa njihovim postojanjem, a vlastitu funkcionalnu nužnost vidi u pukom sprečavanju njihovog otvorenog ispoljavanja.

Sa sve strmoglavijim opadanjem regulacionog kapaciteta ideologije raste pritisak na druga sredstva za regulisanje medusob- nih odnosa. Rast tog pritiska se, kao na nekom seizmografu, može pratiti na porastu očekivanja koja različiti politički faktori ulažu u "ustavno" regulisanje. Ta očekivanja, medutim, nužno ostaju iz- neverene nade, i to ne bez dubljeg razloga.

U jednom drugom kontekstu sam sire obrazložio postavku o principijelnoj nespojivosti radikalnog socijalizma (bilo kog tipa) i ustavno-pravne državnosti. 1 Sada nas ne interesuju istorijsko-ideo- loške pretpostavke ova dva načina društvenog organizovanja. Važno je to što u prvom nužno postoji meta-ustavni prostor, u kome se kreću nosioci najviše političke vlasti, bilo da su kao ličnosti dobili status institucija, ili da su kao grupe institucionalizovali svoju nadredenost pozitivnom pravu i ustavu kao njegovom izvoru. Jedna od središnjih tačaka ustavno-pravnog regulisanja društvenih odnosa jeste apriorna saglasnost svih članova zajednice u pogledu toga ko odlučuje ako ne postoji saglasnost. Zatvaranje subjekta takvih

35

odluka (u klasičnom učenju nazvanog "suveren") u ustavno-pra vne procedure, daje garanciju članovima zajednice da će odluka, čak i ako bude na njihovu štetu, načelno biti nepristrasna. 2

Nasuprot tome, u socijalističkom ustavno-pravnom regulisanju društvenih odnosa je nosilac najvažnijih kompetencija smešten izvan tog sistema procedura. Prvi posleratni jugoslovenski ustav čak ni jednom rečju ne pominje komunističku partiju kao subjekta stvarnih odluka. 3 Ustavno-pravni sistem ima isključivo instrumen- talnu ulogu i reguliše trivijalne odnose. 4 Svi konfliktni slučajevi rešavaju se u meta-ustavnom prostoru, koji je, bar nominalno, bio homogen, pošto se radilo o jednoj partiji, a realno ga je homogenizovala jedna ličnost/institucija, predsednik države i partije, koji je ujedinjavao i sve druge vodeće funkcije, kao agens i is tovremeno garant homogenosti.

Danas je to jedinstvo u svakom pogledu prošlost. Da li je to lose ili poželjno, za našu temu je sasvim irelevantno. Značajno je samo to da postojeći društveni sistem ne raspolaže sredstvima samoregulisanja, pošto ta sredstva nikada nisu izgradivana. Stvarni konflikti nikada nisu bili rešavani unutar ustavno-pravnog polja, i iluzorno je očekivati da će se danas, nekim čudom, situacija promeniti. Današnji osnovni konflikti su sporovi bez sudije, i uzalud- no je bacati čežnjive poglede u pravcu nekakvih navodnih vrhovnih normi, čije istorijsko važenje bi trebalo da obavezuje. Svoje važenje one nikada, pa dakle ni u vreme svog nastanka (koje, kao "avnojska epoha”, u današnjim željama dobija gotovo mitske razmere) nisu imale u sebi samima, nego u pomenutoj ideološkoj homogenosti, koje danas nema. Bez nje je socijalistički ustavno-pravni sistem i u najjednostavnijim situacijama preopterećen. Jer, tu ne samo sto nema saglasnosti o konkretnim problemima (što je sasvim normalno), nego nema saglasnosti oko toga kako se donose odluke kad nema saglasnosti. Dakle, nema odgovora na klasično pitanje suverenosti, ”ko odlučuje?”. Dugo vremena je taj suštinski deficit radikalnog socijalizma bio kompenziran ad hoc rešenjima, ali njih ova probojnost postaje sve manja, čak i u najužim krugovima političkih sledbcnika.

Problemski kontekst je donekle zamagljen okolnošću da ustavno-pravno regulisanje odnosa nikada nije bilo puki privid. Citavi segmenti društvenog života su njime obuhvaćeni, i tu se veoma dobro zna koje norme važe. Činjenica da ’deo” ustavno-pravnog sistema ipak funkcioniše, otežava uvid u to da se takvo funkcionisanje doduše naziva ustavnošću, ali da je takvo ozna- čavanje netačno. Ne radi se o jezičkom čistunstvu, nego o prak- tičnim konsekvencama. To funkcionisanje ima svoje jasne granice, i raspada se ako pokušamo da ih proširimo. Drama nastaje onda kada od njega očekujemo da regulise odnose koje bi bilo moguce regulisati samo stvamom ustavno-pravnom formom. Mehanizmi tada po unutrašnjoj nužnosti zakazuju, i onda počinje dijalektička užurbanost gomilanja kvantiteta, sa beznadežnim i dirljivim očekivanjem da će se, nekim čudom, u toj mehaničkoj operaciji pojaviti i

36

kvalitet. Ali ta dijalektička alhemija uspeva samo u marksistickim udzbenicima, ali ne i u marksističkoj stvarnosti.

Pa šta je onda osnovna pretpostavka za funkcionisanje ustavnosti? Sta je to što stvara beskrajno duboku provaliju izmedu onih veoma ograničenih instrumenata koji se kod nas nazivaju ustav i pravni sistem i, na drugoj strani, stvarne ustavno-pravne forme? Konačno, da li je, i pod kojim uslovima, tu provaliju moguce pres- kočiti?

Dmštvene pretpostavke ustavnosti

Svi, pa i najradikalniji socijalisti bi sc verovatno slozili sa tim da je Jugoslaviji danas neophodno institucionalno stabilizovanje načina donošenja osnovnih odluka, i to putem procedura koje bi bile dovoljno fieksibilne da izdrže sve razlike, i dovoljno formalno- -racionalne da bi isključile sva medusobna podozrenja. Oni koji oz- biljno shvate navedene političke pretpostavke ustavnosti neće biti iznenadeni stavom da je takvo, poželjno, rešenje u postojećem političkom kontekstu prilično neverovatno. Medutim, kada kažem da Jugoslavia u sadašnjcm trcnutku nije sposobna za ustavno-pravnu državnu formu (iako bi u njoj, ponavljam, našla resenje za svoje najteže probleme), onda u vidu imam ozbiljnije razloge nego sto su granice postojećeg politićkog sistema. Jer, pod pojmom Jugoslavije tu ne mislim samo na politićku upravu, čija nesposobnost u gore navedenom smislu bi se ogedala u nespremnosti da se odreknu privilegija koje im još uvek obezbeduje meta-ustavni prostor. Nesposobnost za ustavno-pravnu formu znatno je dalekoseznija od ove, koja konkretno mo/e biti odlučujuća - ukoliko politička elita ustrajava u odbrani svog statusa - ali je sa stanovišta funkcionisanja sistema ipak sckundarna. Sa tog stanovišta možemo mirno uvesti hipotezu da će politička elita naprasno odlučiti da ukine ono polje koje im na raspolaganje stavlja radikalno-socijalistička ideologija, a u komc delovanje nije opravdano racionalnom argumentacijom, nego pozivanjem na mctafizičke orijcntire, kao što su "interesi radnickc klase", "progresivno čovcčanstvo" itd. (gotovo kompletna lista nalazi sc na stranicama našeg Ustava). 5

T e/in a našeg problema postaje jasna onog trenutka kada uvidimo da ni uvodenje one, ma kako neverovatne hipoteze, ne menja polaznu situaciju. Cak i kada bi svi političari u jednom trcnutku odlucili da stupe u polje ustavno-pravnog rcgulisanja društvenog života, da daklc napuste meta-ustavni prostor, taj prostor bi poslc vcoma kratkog vremcna po unutrašnjoj nužnosti i bez neke posebne namcrc društvenih aktera ponovo nastao. Kada kazem da Jugoslavija danas nije sposobna za ustavno-pravnu formu, onda na umu imam ovu činjcnicu.

Nu/nost "spontanog" obnavljanja tog prostora proi/lazi iz nemogućnosti "drustva" da efikasno kontroliše političku vlast. A pošto ni jedna politička vlast, ni u jednoj zemlji, ma kako demokratska ona bila, ne postavlja sama

37

sebi granice i ne pristaje dobrovoljno na jasno normiranje, to iz činjenice nepostojanja društvenih pretpostavki za kontrolu vlasti, neposredno sledi izmicanje te vlasti svakom trajnijem normiranju. Bez stvarne mogućnosti "društva" da proverava da li se politička reprodukcija života zaista odvija prcma proklamovanim normama, one same nemaju nikakav smisao. Da bi se samoregulisalo putem ustavno- -pravne forme, društvo, dakle, mora da bude strukturisano na sasvim određeni način, tj. na način koji omogućava kontrolu upražnjavanja političke moći. "Ustavno pravo ne nastaje iz prava zakona, nego iz prava društvenih odnosa", utvrdio je pre vise od jednog veka Lorenc fon Stajn. 6 Nije bilo koje normativno regulisanje odnosa ustav, i nije svaka zajednica u stanju da odnose medu svojim članovima urcđuje ustavno-pravnim sistemom. 7

Na koji način mora da bude strukturisano društvo koje bi bilo u stanju da svoj stabilni politički izraz nađe u ustavno-pravnoj formi? Očigledno, osnovni uslov jeste njegovo političko organizovanje pre i nezavisno od konkretne političke vlasti. 8 Nju treba zamisliti kao sistem delovanja čiji input u prvoj liniji (ali ne isključivo) predstavljaju društveni imperativi koji, međutim, nisu oblikovani samo kao "potrebe”, nego već imaju politički identitet. To znači, oni nc postaju politički tck kada postanu predmet delovanja političke uprave (a pre toga su npr. samo "samoupravni interesi"), nego imaju politički intenzitet i pre nego što udu u zvanično politićko polje. 9

Savremena drustva nastaju kao rezultat raspada stare societas civilis. Na kraju tog raspada, kao dva idealno-tipska konkurenta, stoje "društvo" i "država”. Ovaj prvi je, idcološki ili stvarno, bio reprezentovan u parlamentu, drugi u monarhističkom vrhu. Is- torijski i sistematski, ustav može da nastane samo kao proizvod kompromisa između nosilaca razlićitih društvcno-političkih poten- cija. 1 0 Da drzava nije bila zainteresovana da mobilizuje društvo (iz ekonomskih i dr/avno- nacionalnih razloga), ustavnosti nikada ne bi bilo, jer ona nikad nije direktno iznuđena. Drzavna viast u normalnim situacijama raspolaže vojskom i administracijom (što i podrazumeva pojam egzekutive) i uvek može da vodi rat protiv društva.

Autonomne drustvene grupe (ne u smislu nckih "novih društvenih pokreta', nego u katcgorijama klasične političke teorije) predstavljaju politički faktor od čijeg postojanja neposredno zavisi da li će društvo biti samo predmet intervencije političke uprave, ili će ta uprava biti institucionalni izraz samonormiranja društva. Jedino u ovom drugom slučaju ima smisla govoriti o ustavno-pravnoj formi. Te grupe ne kontrolišu političku vlast direktno, putem nekakvih kontrolnih odbora, nego funkcionalno. 1 1 Naime, one će učestvovati u reprodukciji društvenog života samo ukoliko su na adekvatan način mobilisane, 1 2 tj. ako "znaju" da je njihova politička težina bar načelno priznata (makar da u nekom konkretnom slučaju ne uspeju da preko svojih kanala utiču na donošenje značajnih od -

38

luka). Ništa ne bi bilo lakše nego ukinuti taj politički status društvenih grupa. Sindikati, poslodavci, službenici, zemljoradniei itd. nemaju ni vojsku ni policiju, i jednostavno ih je ukloniti kao političke faktore. Prva posledica bi bila: demobilisanje društvene energije i pad produktivnosti društvenog rada. Politička vlast kojoj to nije prevelika cena može bez velikog rizika da "raspusti" društvo.

Ni jedna vlast ne mora da pristane na kompromis, ako želi samo vlast. Njeni konkretni nosioci mogu da budu uklonjeni u pov- remenim "revoltima", ali time nije uklonjena i sama vlast, pošto oni koji dodu na njihovo mesto takodc mogu da vode rat protiv društva. Socijalizam je, kao teorija i kao politički pokret, počeo objavom rata tom "društvu". Svojim konceptom "proletarijata" on je propagirao ideju neke nove drustvenosti, u kojoj nije bilo ni mesta ni potrebe za aktiviranje drugih društvenih grupa, koje su bile ukinute, fragmentarizovane ili pretvorene u instrument. Zbog toga tzv. socijalistički ustavi ne izražavaju socijalni kompromis, nego ak- cioni program. U njima nisu naznačcni okviri kojih se društveni ak- teri (mcdu njima i trcnutni nosioci političke vlasti) moraju pridržavati i u čijcm pridržavanju se medusobno kontrolisu, nego su u ustavu nabrojane vrednosti za koje svi treba da se zalažu. 1 3

Ako je "ustavno pravo" zaista "'pravo društvenih odnosa", onda jc kod pitanja o prirodi socijalističke ustavnosti smislcno upitati o društvenom poretku koji je svojstven tim drzavama. Ostavimo li po strani metalizički entitet "proletariat" (sa kojim ni zvanična ideologija ne može mnogo da počne), socijalističko društvo nam se pojavljuje u maglovitom i amorfnom liku "radnog naroda", "radnih ljudi" i sličnih egzotičnih bića. Drugim rečima, socijalistička "država" uopste nema ncki njoj svojstveni društveni poredak, koji bi bio nezavisan od nje i sa kojim bi mogla da ude u kompromis, naz- van ustav. 1 4

Iz ovoga sledi da bismo jugoslovenski tip regulisanja drustvenih odnosa morali označiti kao prividni konstitucionalizam. Privid je tu višedimenzionalan, i nema mnogo veze sa proizvoljnim, slučajnim, ili bilo kakvim ' nepostojećim" stanjem. On je privid kao vrlo stvarno izokretanje odnosa i njihovo neadekvatno ispoljavanje. Prva zrtva tog privida je, razumljivo, pojam ustavnosti. Pošto u našoj zemlji nema društvene strukture koja bi svoj izraz našla u ustavnosti, nisu mogući ni ustavni konflikti. Ako oni ipak izbiju, to znači da je ta forma poslužila kao fasada za neke druge tipove sukoba. I zaista, danas ustavne rasprave predstavljaju samo epifenomen jednog drugog spora, koji je svojim najvećim delom pred-ustavni, i ustavnim sredstvima ne bi mogao biti rešen čak ni u stvarnoj ustavno-pravnoj državi.

Medutim, izokrenuti su i svi drugi temeljni odnosi ustavnosti. Tako kod nas opozicija - u smislu političkih neistomišljenika - ne sedi u parlamentu,

39

nego parlament sedi u opoziciji. To je razumljivo, budući da parlament nije formirao vladu, nego je vlada (u metaforičkom smislu, tj. smislu političke vlasti) formirala parlament.1 5 Naravno da su svi ovi termini (opozicija, parlament, vlada) upotrebljeni uslovno, ali se njihova evidencija ipak ne može osporiti.

Kada je privid jednom stvoren, u njemu se mogu, bez ikakvog rizika, isprobavati različite inovacije. Na primer, može se dozvoliti 'pluralizam", direktni izbori, "veća proizvodača" i još mnogo toga sličnog. Privid prestaje kod pitanja: da li je moguce političko konstituisanje društva pre i nezavisno od konkretne političke vlasti?

Pošto nema vlastiti socijalni poredak, nego fragmentarizovanje društva postavlja za svoj program, socijalizam, na jednoj strani, ne raspolaže sredstvima za mobilisanje društvene energije, dok je istovremeno, na drugoj strani, prilično neotporan prema zatečenoj nehomogenosti. Oba momenta se ispoljavaju u sadašnjoj jugoslovenskoj situaciji. Funkcionalni bojkot od strane "društva" (koji je bojkot samo utoliko sto fragmentarizovane individue nisu mo- tivisane da aktiviraju vlastite proizvodne i inovacione sposobnosti) stvara ekonomsku oskudicu kojom bi bilo moguce upravljati samo ako bi neracionalno trošenje političkih resursa bilo smanjeno na minimum. Drugim rečima, ideološka homogenost bi nadoknadivala deficitarnu društvenu inicijativu. Medutim, zbog specifične jugos lovenske polazne situacije, karaktcristicne po izrazitoj nacionalno- -teritorijalnoj nehomogenosti, čak i za održavanje ideološkog jedinstva potrebna je sve veća energija. Politicki sistem ne samo što vise nije proizvodač društvene energije po veoma niskoj ccni (što leži u prirodi socijalizma), nego postaje jedan od njenih najvećih potrošača. Nekada je homogenizovano fragmentirano društvo, a sada je i sam podeljen na tvrda ("nacionalna") jezgra, izmedu kojih treba da bude uspostavljena komunikacija. U kom mediju ta komunikacija treba da se obavlja? Kada ideološka homogenost pod- legne pred pseudopolitičkim grupisanjem (kakvo je ono koje počiva

na etničkoj ili verskoj osnovi), kako će se regulisati medusobni odnosi?

Već sam napomenuo da u ucestalom prizivanju ustava treba videti nedvosmislen znak potrebe za takvim sredstvom regulacije. Umesto da se u jedinstvenom političkom prostoru različite društvene grupe medusobno kontrolisu, trebalo bi da se medusobno kontrolisu "predstavnici" različitih nacionalno-teritorijalnih jedinica. Najveći broj njih bi jedno takvo normiranje smatrao ustavom. Glavna osobenost tog neobičnog ustava ne bi bila to da formalno-racionalno homogenizuje jugoslovenski društveno-politički prostor (koji je do sada bio ideološki homogenizovan, posredstvom "vladajuće ideologije"), nego da fiksira medusobne granice, narav no, uvek zbog "samoodbrane" i zagarantovanog "nemešanja" sa strane. Socijalistička ne-država dospeva u svoju zrelu fazu, u kojoj državnost postajc džoker koji svaki igrač može potegnuti da bi stekao bar situacionu prednost nad svojim saigračima. Ali, ko nadgleda pravila igre? Ko garantuje da će ta prednost, makar i kao situaciona, biti realizovana? Ovo ni u kom slučaju nisu retorska pitanja, i odgovor na njih nije trivijalan. Celokupne današnje rasprave o "ostvarenju ustavne koncepcije jugoslovenske federacije" nisu ništa dugo do tra/enje tog odgovora, pri čemu uopste nije izvesno da će on biti pronaden.

Ostavimo za trenutak ove klasične probleme prividnog konstitucionalizma. Za pitanje o mogucnosti stvarnc ustavnosti u našoj zemlji, znatno vaznije jc razmotriti uslove za mobilisanje frag- mentisanog "društva". U kojim etapama ncka takva rckonstrukcija "drustva" mo/e da se odvija? Jasno je da bi ona predstavljala socijalno-političko grupisanje na opštejugoslovenskom planu, makar on bio i fikcija. Jer, u ra/govoru je dozvoljeno provizorno baratanjc fikcijama. Naravno, u ra/govoru koji sam nije fikcija, nego počiva na bar minimalnim zajcdničkim prctpostavkama sagovornika. U našem slučaju, to bi značilo da u jednom opštejugoslovenskom diskursu postavimo pitanje o prctpostavkama za rckonstrukciju jugoslovenskog drustva", kao buduće socijalne osnove ustavnosti.

Pažljiviji čitalac oscća kako sc luk nateže, i kako u ovome trcnutku puca. Jer, ne postoji opštejugoslovenski diskurs, čak ni za raspravu o jednoj takvoj fikciji kao što je jugoslovensko "društvo". Onaj ko takav diskurs želi uspostaviti, da bi i/begao klaćenje po etničko-nacionalnoj dijagonali, i/abrao je najbrži put da u nju bude gurnut, u liku nekakvog "nacionalističkog unitariste ,‘.

Veliki učinak slovenačkih intelektualaca iz "Nove revije” jeste

41

što su na civilizovan način demonstrirali nepostojanje opštejugos- lovenskog diskursa. Oni ga nisu ukinuli, samo su praktično pokazali da ne postoji. Time su izbegnute brojne frustracije i nepotrebno trošenje energije. Ako je opštost moguća samo naknadno, kao rezultat medunacionalnog "sporazuma", onda ona još nije moguća, jer takav sporazum još nije postignut. Ne samo kao opštost zajed- ničkog života, nego i kao opštost relevantnog razgovora o njemu. Tek kada svako bude siguran u svoj status, moći će mirno i samouvereno da pregovara sa drugima. Ova figura društvenog ugovora, koju slovenački prijatelji inače veoma rado koriste, možda je pomalo arhaična, ali osvetljava stanje stvari. Nije uopšte važno da li je postojanje (slovenačke) narodno-oslobodilačke vojske zais ta osnova (slovenačkog) prava na "nacionalno samoopredeljenje" (u tom slučaju ni jedna od nacija koje je oslobodila Crvena Armija ne bi to pravo posedovala), ni da li je ekonomsko "samoizdržavanje" glavni uslov drzavnosti (u tom slučaju bi Brazil, kao najzaduženija država na svetu, prestao da bude država). Važna je pretpostavka na kojoj takva argumentacija počiva, a to je: uverenje da pretpostavke za argumentaciju (jos) nisu ispunjene.

Ako smo ustavnost okarakterisali kao samoregulisanje društva u zajedničkom političkom prostoru, onda zaključak dosadašnjeg izlaganja mora biti u dvostrukom smislu negativan. Ne samo da ne možemo računati sa takvim zajedničkim prostorom, nego ni sa zajedničkim pojmovima kada razgovaramo o njemu. U jednom trenutku sam predložio da po strani ostavimo probleme prividnog konstitucionalizma, i da se posvctimo raspravi o pretpostavkama stvarne ustavnosti. Ta rasprava nas je, posle jednog koraka, vratila u polazište. A u njemu "stvarna ustavnost’ jos nije na dnevnom redu. Tu sc, pod prividom ustavnih debata, rešava teški problem: kako organizovati državu heterogenog drustva, koje se strukturira prema pred-modernim, etnicko-nacionalnim i verskim kriterijima?

Stvarni smisao "ustavnih promena" jeste normativno stabilizovanje postojećih razlika. Drugim recirna, konstitucija federalnih jedinica kao konfcderalnih. Medutim, to ne unosi nikakve posebnc promcne, nego samo predstavlja otvorcno imenovanje pos- tojeceg stanja. To je promena samo za jednu federalnu jedinicu, tzv. Srbiju sa pokrajinama. Medutim, na osnovu dosad rečenog je lako uvideti da ni konstituisanje Srbije kao (kon)federalne jedinice nije ustavni problem, niti predstavlja stvar drugih (kon)federalnih jedinica. Ono je interno-politički problem, koji može da bude rešen samo internim sredstvima, ili neće biti rešen, ali ne zbog nepris- tanka "drugih", nego zbog nemoći vhistite političke uprave. Isto bi važilo za bilo koju od ostalih republika. Promene su očigledno nužne, da bi bilo

42

postignuto stanje u kome će biti moguce odluke, ma kakav bio njihov sadržaj. Ali te promene nisu moguce kao "ustavne promene", pošto "ustav" kod nas ne omogućava donošenje od luka, nego njihovo nedonošenje.

Pretpostavimo da će iz "ustavnih promena" izaći jugoslovenske republike svesne svoje nacionalne državnosti. Jer, takav ishod leži u prirodi stvari, i sve dok ne bude postignut "ustavne promene" će biti stavljane na dnevni red. Ako sada upitamo, kakve to veze ima sa us- tavnošću i sa uslovima za uspostavljanje ustavno-pravne državne forme, odgovor će biti: nikakve. To, naravno, nisu beznačajne promene, ali one se odvijaju upred-ustavnom polju, kao eventualno stvaranje pretpostavki za ustavnost. Setimo se, ustavnost je moguća samo kao učešće autonomnih društvenih grupa u političkom životu. To učešće je jedini način njihovog ekonomskog mobilisanja. Ta politick a dinamika je u postojećem stanju blokirana ne samo granicama političkog sistema, nego i zaoštrenom etničko-nacionalnom podelom. Ona bi natkrilila svu drugu političku kompleksnost jer bi, čini mi se, kompromisi unutar jedne nacije bili jači od svih eventualnih politickih razlika. Ali, ti kompromisi traju samo dok traje stvarni ili fiktivni spoljašnji pritisak. Kada bi on bio načelno isključen, odlučujuće bi postalo pitanje o vezi izmedu nacionalnog statusa i političke demokratije. To pitanje je danas zamagljeno onim kompromisom, a mnogi koji veruju u prirodnu vezu izmedu nacionalnog "samoodredenja" i demokratije biće neprijatno iz- ncnadcni ako se magla podigne. Pravo naroda na samooprede- ljcnje", zanosno, ukoliko je u formi političke fraze, bice gorka pilula za one koji od svog naroda budu očekivali sva čuda koja su mu pripisivali u svojim romanticnim vizijama.

Bilo kako bilo, tek u jednom ovakvom scenariju će postati moguce izvorno političko grupisanje, u kome će se raditi o razlikama u idejama i intcresima, a ne u veri i etnickoj pripadnosti. Da li ce, i gde, ta mogucnost biti iskorišćena, zavisiće od civilizacijskog nivoa i političkc kulture svake pojedinačne jugoslovenske države. Jer, to što su države (već i prema sadašnjem Ustavu), još ništa ne govori o tom nivou i toj kulturi. Svoj politički identitet one još uvek izgraduju suprotstavljajući se ideji Jugoslavije. Ali tek treba da se pokaže da li su jugoslovenski narodi zaista sposobni da budu politička zajednica, ne samo u državnoj celini, nego i svaki za sebe. Ako ovo drugo uspe, možda će uspeti i prvo. Tek tada može biti normalizovan odnos izmedu države (kao ustavno-pravne forme) i nacija. Današnje bahato rasitnjavanje ideje Jugoslavije preti da potpuno poremeti sve normalne relaeije. Jer, država nije nikakvo sredstvo za "nacionalno

43

samoostvarenje" (pod pretpostavkom da neko zaista zna šta to znači), nego izraz političke volje nekog naroda, ukoliko on, bez obzira na sve etničke, verske, klasne ili ideološke razlike, kao politička zajednica uopšte postoji.

NAPOMENE

1 Ova nemogucnost proizlazi iz s tatusa subjektivnih prava kako u radikalno-socijal is t ičkoj teori j i (kod Marksa), tako i u poli t ičkim oblicima socijal izma, bi lo da je on "etat is t ički" i l i "samoupravni". Ustavnost ni je moguća bez načelnog priz- navanja autonomije pred-državne sfere individualnost i , a soci jal izam, u svim svojim vari jantama, počiva upravo na ukidanju takvog individualizma. Up. detal jnu ar- gumentaci ju u mom tekstu "Osnovna prava i ustavno-pravna država", čas. Theoria 1-2/1987, str . 31-44.

2 O proceduralnoj osnovi legi t imnosti up. pre svega N. Luhmann, Legitimital durch Verfahren , Darmstad 1969; detal jna analiza ustavno-pravnog funkcionisanja većinskog odlučivanja: U. Scheuner, "Konsens und Plural ismus als verfassungsrechtl iches Problem" u: G. Jakobs (ed.) , Rechtsgeltung und Konsens, Berlin 1976; W. Heun, Das Mehrheitsprinzip in der Demokralie, Berl in 1983.

3 Tek Ustav iz 1963. uopšte prvi put "legalizuje" "društveno-poli t ičke organizaci je" i naznačava, doduše sasvim metaforički , nj ihovo mesto u konst i tuci j i našeg uredenja ( terminima kao što su "rukovodeca uloga na osnovu zakonitost i istori jskog razvitka" i td.)

4 Shvatanje ustava kao "srcdstva" proizlazi iz klasičnog marksist icko-bo- l jševičkog odredenja države, i prevladava u nasem ustavnoni pravu. Up. npr. zahtev da ustav "bude upotreblj ivo sredstvo u rukama socijal is t ickih snaga za promenu odnosa moci u društvu". Pošto se on, kao sredstvo, pri lagodava svome pronienlj ivom predmetu, jasno je da "jugoslovensko društvo traži otvoren ustavni sistem". Njegova stabilnost je , tako, s tabilnost nestabilnost i , t j . permanentna revolucija:"I l i još prcciznijc: tvrdoca ustava mora da bude u funkcij i soci jal is t ičke revolucije , a ne u funkcij i njene konst i tuci jc". Svi navodi iz: S. Skaric, "Evolucija ustavnosti u soci jal is t ičkoj Jugoslavij i" , referat na svcčanoj akademiji SANU povodom 200 godina američkog ustava 1987 (zbornik jc u štampi) .

5 Načcla kao što je npr. "udruživanje sopstvemh stremljenja s naprednim težnjama čovečanstva", "težnja za stvaranje sve bogati je kulture i civi l izaci je soci jal is t ičkog društva" i td. oduzimaju čak i deklarat ivnim stavovima poslednje obrise semantičke oštr ine.

6 1 u nastavku rccenice:". . . a u važnim državmm stvarima nikakvu ulogu nemaju ist ina i vcrnost pojedinacnih l judi , nego samo ist ina državnog zivota", u: Lorenz von Stem, "Zur preuBischen Verfassungsfragc", Deutsche Vierleljahrs Schrif t , 1/1852, s tr . 36. Analizirajuci nemogucnost Pruske da. uprkos "subjektiv- nim" nastojanjima, uspostavi s tvarnu ustavnost . Stajn razvija anali t ički aparat koji jc dclom primeren i za razumcvanje savrememh jugoslovenskih federalno-ustavnih tcškoca. On utvrduje da su za ustavnost neophodni istorijski . privredni i socijalno-poli l ički (drustveni) uslovi (str . 4 i dal je) , a pošto Pruska nema m stabilno "nacionalno jezgro". ni zajedničku ekonomsku strukturu. a m jedinstveno "narodno predstavništvo", težište takve ustavne države "ne bi bi lo u parlamentu, nego u vladi" (str . 28). "Budite uvereni da ce. u svakoj si tuaci j i u kojoj u sukob dodu ustav i vlada, pobedu uvek odnosit i vlada" (str . 35). Štajnov zaključak je da ustav predstavlja izraz poli t ičkc zajcdmcc, a ne sredstvo za pravljenje takve zajednice.

7 "Postoje epohe i narodi koji ne mogu da proizvedu, a ni da trpe ustavni poredak", is t i tekst , s tr . 3. Analiza socijalno-istori jskih pretpostavki ustavne i pravne države u: N. Luhmann, "Gesellschaft l iche und poli t ische Bedingungen des Rechtsstaates", Polit ische Planting, Westdeutscher Verlag 1971, s tr . 53-66.

44

8 O tome na koji način je ovaj uslov našao mesto u klasičnim evropskim us- tavima up. V. Kostunica, "Poli t ički s istemi i osnovna prava", Theoria 1-2/1987, s tr . 53-62.

9 Up. E. W. Bockenforde, Demokratie und Reprasentation, Hannover 1963; Guggenbegre B. , Offe C. , "Poli t ik aus der Basis", u: Aus poli t ik und zeitgeschichte 47/1983.

1 0 Up. is tori jski pregled sa dal j im bibl iografskim ukazima u: W. Mossle, Regierungsf unktionen des Parlaments, Miinchen 1986, str . 41-108.

1 1 Pošto u boljševičkoj koncepcij i poli t ičkog poretka nema mesta za funkcionalnu kontrolu vlast i (budući da takva kontrola podrazumeva podelu vlas t i) , kontrola je zamisl iva samo u formi nekog kontrolnog organa, npr. part i jskog kongresa, "radničke kontrole" i td. Paradoks ovog rešenja, koji se izražava u pi tanju; a ko kontrol iše kontrolore?, postao je jasan još u Uenjinovo vreme, kada su nas- tajale prve verzi je "radničkih kontrola". Ali , regressus ad infinitum je doveo samo do ukidanja takvih kontrolnih organa, a ne do promene strukture vlast i .

1 2 Osnovni funkcionalm problem koji nastaje na relaci j i izmedu socijalnog sistema i individua jeste "pronalaženje i s tabil izovanje adekvatnih motivacija za part icipaci ju" individua u socijalnom delovanju. T. Parsons, Die Gesellschaften, Frankfurt 1975, s tr . 24.

1 3 Veoma zanimlj ive rezultate bi dalo uporedivanje odnosa izmedu prava i dužnosti u našem Ustavu i u feudalnim kodifikaci jama zajednićkog delovanja. U vezi sa ovim drugim up. N. Luhmann, "Subjektive Rcchte. Zum Umbau des RechtsbewuBtseins fur die moderne Gesellschaft" u: is t i autor , Gesellschaftsstruktur und Semantik. Studien zur W issenssoziologie der modernen Gesellschaft , tom 2, Frankfurt 1981, naroč. s tr . 45-57.

1 4 Ovim jc ncposredno pogodcn i idcnti tet "socijal is t ićke državnosti" , koja bi ipak trebalo da bude država nekog odredenog soci jalnog poretka. Zbog toga ne iz- nenađuje okolnost š to npr. D. Biland/ . ic , u knji / i / ugoslavija posli je Tita , mcđu11 osnovnih karakterist ika Ustava kao - po njegovom uvcrcnju - s togodišnjcg iskustva klasnih borbi i kao "je/gra Titovog djela", ne navodi ni jednu koja bi se odnosi la na socijal is t ičku državnost . Šest odredbi izr ići to garantuju "decent ral izam", dve su sasvim opšte ("iskustva klasne borbe i samoupravljanja") , dve se t iču rata, a jedna spoljnc poli t ike.

1 5 Zbog toga, kako ka/ .c Štajn za I’rusku, ne samo što sc osnovne odlukc donose van parlamcnta, nego on nema dovoljno snage ni da sruši nekog ministra, a pogotovo ne da ga postavi . Izvorno imenovanje ministara obavlja se na drugom mestu, a parlamcnt ga formalno potvrduje.

4. DEMOKRATIJA KAO USPOSTAVLJENA SAGLASNOST

Dosadašnja analiza zaustavila se kod niza protivrečnosti. Pažljiviji čitaoci uočili su da se one ne nalaze samo u analiziranim odnosima, nego i u zaključcima izvodenja. Iako sam utvrdio da Jugoslavija - zbog svojih socijalno-istorijskih i političkih pretpostavki - ne možc biti dosledna federalna drzava, nisam u istom potezu uveo mogućnost nekog opštejugoslovenskog diskursa (što bi, logički posmatrano, sledilo iz one tvrdnje). Na taj način, Jugoslavija nije stabilizovana ni kao jedinstvo ni kao razjedinjenost. Naime, ona uopšte nije stabilizovana. Sigurno da bi najjednostavnije bilo pokušati formulisati uslove za racionalno koordinisanje postojećeg stanja, dakle, stanja raspada. Medutim, čim se uputi u praveu

45

(kon)federalizma kao nekog takvog resenja, racionalnost argumentacije počinje da se lomi. Da bismo Jugosaviju proglasili federalnom državom, morali bismo poreci niz elementarnih evidencija, kako u pogledu istorijske geneze, tako i u poledu strukture naše federalne forme". Jer ona, kao navodni medunaeionalni ugovor, nije ni 1 ()18, a ni 1941 - 1945. bila rezultat postojanja vise politićkih zajcdnica\ isto tako, federalni princip vertikalne kontrole moći strukturno je nespojiv sa tipom distribucije moci koji u našoj zemlji doktrinarno i stvarno postoji.

Time ne zclim reci da bi bilo nepozeljno da Jugoslavija jednog dana bude "savez" nacionalnih drzava. Ali, ona to sada nije, a put na kome se nalazi ne vodi u tom praveu. Nacionalna državnost je politički status, a ne stepcn etničke homogenosti; naravno, politički status u smislu nastajanja političke zajednice. Nasi zagovornici nacionalnih etničkih drzava takvu politicku zajednicu ne žele, što je sasvim razumljivo. Sasvim mala je verovatnoca da bi ih ona prih- vatila za svoje politićke predstavnike. Zbog toga njima pred oćima lebdi čudan ideal: politička država bez političkih gradana. Republičke države predstavljaju pokušaj ostvarenja tog ideala.

Pogrešno bi bilo ovom nacrtu jednostavno suprotstaviti ideju jugoslovenske nacionalne države (tj. političke zajednice). Ta ideja je i sama polemizovana, tako da ne može predstavljati neutralno polje, u kome bi se polemika kretala. Ideju Jugoslavije treba, bar privremeno, staviti u zagrade, i potražiti zajednički okvir u kome bi se argumentacije (pa i argumentacija o Jugoslaviji) mogla bez međusobnog sumnjičenja odvijati. Traži se, dakle, odgovor na pitanje: kako obezbediti autentično pojavljivanje socijalnog iskustva? 1 U tom smislu, da na osnovu tog pojavljivanja možemo reći da li je "Jugoslavia" njegov konstitutivni element, tj. da li ona kao zajcdnicki horizont uopste postoji. Analiza jugoslovenskog federalizma kao eventualnog medija za protok socijalnog iskustva (makar i u formi "nacionalnih interesa") dovela nas je do pojmov- nog ćorsokaka.

Na svojevrsnom paradoksu počiva i koncept unitarne savezne države, koji smatram primerenom dr/avnom formom za Jugoslaviju. Moj motiv za načclnu kritiku federalizma nije u tome sto bih smatrao da je Jugoslaviju poželjno ili mogućno homogenizovati. Naprotiv. Mislim da je i federalizam suvise rigidan da bi obezbedivao realizovanje svih posebnosti (etnickih, regionalnih itd.) koje odlikuju našu zemlju. Ona jc heterogena i na ravni svojih "nacionalnih republika". A federalna struktura teži homogenizovanju tih rcpubličkih (kulturno-političkih i etnickih) prostora, tako da unutar takvih "suverenih dr/ava" lokalni interesi (i svi oni koji su razlidti od

46

dominantnog) bivaju tretirani kao u nekoj unitarističkoj dr/avi. Pritisak kojem su manjine tu i/lozene (bilo da je rcc o slovenačkim "Bosancima" ili kosovskim ne-albancima) raste proporcionalno čvrstini zida koji tu jedinicu odvaja od celine. Zid bi mogao da bude srusen samo trasparentnim i funkcionalno strogo kontrolisanim protokom moci, svojstvcnim jednoj dcmokratskoj unitarnoj savcznoj dr/avi.

Drugi ni/ protivrccnosti ve/an je /a problem takve kontrole moci, naime, /a probem ustavnosti. Utvrdio sam da Jugoslavia nije sposobna /a ustavno-pravnu dr/avnu formu. Društveno-politički poredak naše zemlje ne dopusta fi^rmiranje autonomnog društva koje bi moglo da kontroliše politićku moc, a svi pokušaji njene samokontrolc pokazali su se kao iluzorni.

Znači, da bi demokratija funkcionisala (a sa njom i kontrola moći), neophodan je efikasan ustavno-pravni sistem, a da bi on bio uspostavljen, neophodna je demokratija (inače bi predstavljao pok- lon koji se svakog trenutka može oduzeti). Beznadežniji logički krug jedva da je mogućno smisliti. Njegov najveći nedostatak sastoji se u tome što ova blokiranost nije samo logička. Ako bi iz nje trebalo tražiti neki izlaz, taj bi mogao biti vezan samo za centralni pojam čitavog sklopa, naime, za "demokratiju". Sta treba podrazumevati pod demokratijom? Kako se ona može "povećati" ili, ako je nema, uspostaviti?

Gotovo da nije potrebno napominjati da demokratija može da bude odredena samo kao "vladavina naroda". To je sadržano u značenju pojma, i istorijski to je bio onaj impuls koji je ovu političku formu učinio univerzalno poželjnom. 2 Medutim, da li je stvar baš tako jednostavna? Da li se razlika izmedu demokratskih i nedemokratskih uredenja zaista sastoji u tome što u jednima očevidno vlada narod, a u drugima očevidno ne? Zelimo li zadovoljiti elementarne empirijske zahteve, moramo taj "narod" posmatrati kao zbir grupacija, dakle, kao jedno mnoštvo u kojem retko postoji potpuna saglasnost, a često, u zavisnosti od situacija, manjine i vecine. Da li pod vlašću naroda sada treba razumeti vlast volje vecine? Da li bi takva demokratija bila poželjna u Jugoslaviji? Očigledno - ne. Svaka većinski donesena odluka bila bi izložena podozrenju, iz istog razloga iz kojeg se jugoslovensko opredeljenje nekog pripadnika vec ;inske nacije najčešće posmatra kao želja za prevlašcu "svoje" vecine. Ali, klasicno odredenje domokratije ni inačc nije održivo. I u homogenim zajednicama, u kojima svi spadaju u vecinu, "vladavinu naroda" treba primiti s rezervom. Inače ćemo teško moći da izbegnemo konsckvence fenomena "totalitarne demokratije". U Nemačkoj 1936. i u današnjem

47

Iranu je "masovna’ baza političke moći znatno šira od one u zemljama koje intuitivno prihvatamo kao demokratske. Ovim prvima smo čak skloni da u potpunosti poreknemo demokratski karakter. Pa ipak, teško bi bio opovrgnuti da je tu zaista reč o nekom vidu "vladavine naroda".

Nije potebno razvijati ovaj tip prigovora klasičnom konceptu demokratije. Volja vecine nije nikakav garant ispravnosti političkog delovanja, nezavisno od toga da li je shvatamo kao kvantitativno odredenje (numerički zbir pojedinačnih "volja”), da li joj dajemo metafizička obeležja (u rusoovskoj tradiciji), ili je filozofsko-istorijski zaoštravamo (kako se to dešava u marksističkoj teoriji, sa proletarijatom kao nosiocem "opšte volje"). Značajnija od takvih teorijskih prigovora jeste istorijska dinamika procesa demok- ratizovanja. A ona se, kao što znamo, kretala od borbe za in- s t i tuc ionalnu zaš t i tu interesa već ine ( t j . "naroda") , ka obezbeđiva- nju prava manj ina . 3

*

U savremenim plura l i s t i čk im društv ima e f ikasnost osnovnih demokratsk ih prava provcrava se na tome u kojoj mer i manj ine mogu da učes tvuju u društvenoj komunikac i j i . Manj ine su , pr i torn , marginal izovane društvene grupe , a ne samo ve l ike manj inske nac i je u v i šenac ionalnoj zajednic i . Skoro u potpunost i j e ugašen iz - vorni naboj pojma demokrat i je kao rea l i zovanja vo l je već ine . Taj pojam je pretpostav l jao homogenu zajednieu , sa kompaktnim kolekt ivn im ident i te tom i jasn im zajedničk im interesom. 4 Na pr iv idno paradoksa lan nač in , tek ovaj raspad tradic ionaln ih pretpostavki demokrat i je rasvet l java s tatus t ih pretpostavki : tek kada nes tane samorazumlj ivos t predstave o "v ladavin i vo l je naroda" mogućno je postav i t i p i tanje o tome na koj i nač in se ta "vol ja" zapravo utvrduje . Tež i š te pojma demokrat i ja pomera se sa c i l ja na sredstva . Demok- ratska je ona forma koja omogućava autent ično izražavanje pojedinačnih interesa , t j . takvo izražavanje u kojem učesn ic i imaju jasnu sves t o tome da mogu pr ikazat i ono š to smatraju svoj im iden t i te tom. 5

Usmeravanje pažnje na mehanizme i spo l javanja "vol je" otvara n iz novih p i tanja . Kako mora da bude organizovana pol i t i čka zajed nica da b i pojed inacne perspect ive uopste dobi le odgovarajuću pol i t i čku tež inu , a pre svega , da "s labi j i" in teres i ne b i b i l i hen- d ikepirani? I , s druge s trane , kako t i in teres i t reba da budu obl ikovani da b i b i lo mogucno nj ihovo usag lašavanje , koje b i rczul - t i ra lo obavezujuć im odlukama, u

48

č i jem donosenju su nace lno sv i učes tvoval i? Uzevš i u obz ir ova p i tanja , demokrat i ju možcmo da defn i šemo kao poredak koj i : a ) trajno (a to znač i ins t i tuc ionalno) obezbedujc medi j za ar t ikul i sanje indiv idualn ih perspekt iva i b ) raspolaže mehanizmima za nj ihovo rac ionalno usag lašavanje , č i j i i shod je zajcdnička dcf in ic i ja s i tuac i je . "Vol ja već ine" se raspada na n iz s loženih i ose t l j iv ih proccdura , koje poput rc le ja i o tpornika u c lekt r ičn im s i s temima neke impulse ( in terese ) pojacavaju , da b i uopste b i l i opa/cn i , a neke pr igusuju , da ne b i homogenizoval i ce l inu . Takva uredenja su demokratska ne zato š to rea l i zuju inter ese 'već ine" , r iego zbog toga š to omogućavaju soc i ja lno-pol i t i čk i re levantnu raspravu o tome š ta u nekom trenutku može b i t i smatrano interesom "vec ine" . 6

Soc i ja l i zam, sasv im s igurno , n i je demokratsk i u naznačenom smis lu . U njemu n i je pr iznat i zvorni (a to znač i i po l i t i čk i ) p lura l izam pojedinačnih perspekt iva , koje b i u procesu demok- ratskog usag lašavanja trebalo dovest i do zajedničke interpretac i je s i tuae i je . U soe i ja l i zmu je proces obrnut: def in ic i ja s i tuac i je (a to znač i : u tvrdivanje vrednost i i c i l j eva) predstav l ja pozadinu zajed- n ičkog de lovanja , koja njega i zvorno koordin i še . Ne radi se o s tvarnom post izanju sag lasnost i , kao nekom, uvek r iz icnom, poduhvatu traženja "vec ine" za v las t i t i projekt , nego samo o traženju svog mesta u zajedničkom, već f iks iranom projektu . Ekspl ic i tno i z jašnjavanje o osnovnim odlukama samo je deklarat ivno , i nema ut icaja na i shod de lovanja . 7 Pošto s tvar s to j i tako , empir i j ska sag lasnost i n i je neophodna. Unapred se zna da se sa njom može računat i , budući da je svaki indiv iduum "vezan" zajedničk im vrednost ima - na dobrovol jan i l i i znuden nač in . Zbog toga po l i t i čka uprava može da se odrekne s tvarne provere pr ihvat l j ivos t i v las t i t ih od luka (koja b i se sas toja la u traženju po l i t i čke podrške na nekim pol i t i čk im izbor ima, gde b i b i lo moguce i z lož i t i a l ternat ivne odluke) ; sag lasnost po l i t i čke k l i jente le je pripisana, i ona se samo mora mani fes tovat i na javnim pr iredbama - a ne rac ionalno proveravat i . ,

Takav t ip sag lasnost i , karakter i s t i čan za svaki radikaln i soc i ja l i zam, postaje problemat ičan u našoj zemlj i . Sve jasn i je se osećaju granice njegovog regulat ivnog kapac i te ta . Pr ip i sana sag lasnost sve manje obavezuje . Prv i zakl jučak koj i i z takvog s tanja možemo da izvedemo jes te da je naše društvo posta lo kompleksno . Spontano a l i pos tojano , ar t ikul i su se potrebe za mchanizmom pos- t i zanja sag lasnost i , koj i b i zamenio

49

mehanizam pr ip i s ivanja . To znač i , potreba za nekim drugim obrascem demokrat i je , koj i b i zamenio radikalno-soc i ja l i s t i čk i . U osnovi tog drugog obrasca na laz i se predstava društva kao sk lopa soc i ja ln ih interakc i ja , or i jen- t i san ih prema mcdusobno raz l i č i t im interes ima i vrednost ima.Da b i ih b i lo mogućno koordin i sat i , t reba ih najpre pr iznat i kao i zvorne , t j . t reba razbi t i i luz i ju o nj ihovoj "organskoj" sag lasnost i . A to ne znač i n i š ta drugo nego razbi t i organsku vezu "predstav l janja" , u kojoj "radnička k lasa" predstav l ja narod", komunis t ička part i ja "radničku k lasu", a neki komite t i l i l i čnost tu part i ju . Kada se po- l ju l ja s tabi lnost normat ivne ( ideo loške) pozadine koja l eg i t imise postupak pr ip i s ivanja , neophodan postaje neki drugi mehanizam za koordin i sanje zajedničkog de lovanja . A na koj i nač in se može doć i do njega? Kako se radikalno-soc i ja l i s t i čka demokrat i ja može transformisat i u praveu demokrat i je kao post ignute sag lasnost i?

Pošto je kod pr ip i sane sag lasnost i najv i še zapostav l jena empir i j ska ravan traženja podrške za obećane po l i t i čke odluke ( t j .

van pol i t i čk ih i zbora) , č in i se da b i re forma tu morala da započne . Naime, t ime š to b i se ideja organskog "predstav l janja” napust i la kao i luz i ja , i umesto tog organizovao d irektan izbor po l i t i čk ih predstavnika? U kojem smis lu b i ova promena re for- misa la radikalno-soc i ja l i s t i čk i obrazac demokrat i je? Nema sumnje da b i na ta j nač in s i s tem postao zoatno e f ikasni j i , poš to b i objekt iv - n i ja se leke i ja pobol j ša la njegov personaln i sas tav . Naravno, e f ikas ni j i u okviru svog kapac i te ta e f ikasnost i . A on je dovol jan samo ukol iko je društvo za i s ta homogeno, pa je onda reč samo o tome ko će dobi t i mandat za rea l i zac i ju opštepr ihvaćenih i nesumnj iv ih c i - l j eva , a ne o tome koje ciljeve uopste treba rea l i zovat i . Takav predlog za re formu oč ig ledno polaz i od toga da su vrednost i i c i l j ev i neproblemat ičn i , a da je kr iza našeg društva rezul tat pogrešnog iz bora sredstava , us lov l jenog nedovol jnom personalnom konkuren- c i jom ( i t ime , nedovol jnom pol i t i čkom kval i f ikovanošću nos i laea odluka . )* Iako b i neka takva re forma mnogo toga i zmeni la , suš t ina jugos lovenske kr ize os ta la b i nedirunuta . Da l i j e t ime rečeno da su , os im sredstava , problemat ičn i i vrednost i i c i l j ev i na koj ima naše društvo poč iva? Ovo p i tanje je suv i šno . Kriza je , na ime, ve l ik im de lom izazvana t ime s to se promenio odnos soc i ja lnog de lovanja prema vrednost ima. Dakle , naćin na koj i se ono or i jent i še prema nj ima. Taj nač in sam'nazvao pr ip i s ivanje .

50

Soc i ja lno de lovanje se u našem društvu v i se ne mo/ .e rcgul i sat i tako š to mu se postav i zajed- n ičk i okvir , pa mu se prepust i da se bor i za svoje mesto u njcmu. Taj zajedničk i okvir mora b i t i rezultat de lovanja , i to rezul tat koj i j e ne izves tan i koj i od aktera i / i skuje maks imalnu f l eks ib i lnost i angažovanost . Drugim reč ima, n i š ta se ne b i i zmeni lo ako b i smo, umesto sadašnj ih pr ipsanih vrednost i i c i l j eva , dobi l i neke druge . I s to tako , s i s tem bi samo pr iv idno povećao svoju rac ionalnost ako b i pr ip i sanc c i l jeve rea l i zoval i "naš i" , a ne pr ip i sani kandidat i .

Vrat imo se pojmu uspostav l jene sag lasnost i . On poč iva na predstav i jednog p lura l i s t i čkog ( t j . kompleksnog) društva . Kada ka/ . emo da je neko drustvo p lura l i s t i čko , t ime smo izraz i l i naprosto okolnost da ono pro izvodi v i se normat ivnih projekata nego š to može da bude rea l i zovano. 8 Od vrs te p lura l izma zav is i d* l i su sv i t i projekt i uopste spoj iv i . Medut im, i u drustv ima u koj ima ne postoje fundamenta ln i konf l ikt i , dakle , gdc su normat ivni projekt i koje ono pro izvodi načc lno spoj iv i , pos tav l ja se problem nj ihove se lckc i je . Kako se post iže sag lasnost? Da l i j e ona pretpostavka , i l i rezu l tat? Od toga zav i s i na koj i nač in će se ncki poredak odnos i t i prema a l - t ernat ivama koje sam spontano s tvara . U prvom s lučaju one neće b i t i l ega lne , t j . se leke i ja će se obavl jat i pre nego s to uspe nj ihovo obl ikovanjc u normat ivne projekte . U zav i snost i od svoje f l eks ib i l - nos t i , takav s i s tem će deo a l ternat iva integr i sat i ( i pr ikazat i kao raz l i č i te verz i je vrednost i na koj ima poč iva) , a deo proglas i t i i l ega l - n ima. 9 V ladajuć i projekt tu gubi ogromnu energ i ju da b i autor izovao sve a l ternat ive koje se u b i lo kom podrucju pojave , i da b i odvoj io "pr ihvat l j ive" od "nepr ihvat l j iv ih” . Pošto ne može da r iz ikuje to da ih prepust i rac ionalnoj i l i empir i j skoj prover i , on im najčešće - t ime š to ih proglašava i l ega ln ima - daje a trakt ivnost koju sami po seb i nemaju , i čak promoviše u "a l ternat ive" . Al i , takvo trošenje energ i je je nužno jer inače b i se medu gomi lom pr iv idnih a l ternat iva mogla provuć i neka i s t inska , a v ladajuć i poredak n i je uvežban za rac ionalno suprots tav l janje i s t insk im a l ternat ivama.

Ako je saglasnost uspostav l jena , a to znač i naknadna, onda normat ivni projekt i koj i se bore za to da postanu (bar pr ivremeno) v ladajuć i , moraju od samog početka da budu obl ikovani tako da i zdrže kr i t iku . Po l i t i čk i subjekt i , koj i ih zas tupaju , ne mogu r iz ikovat i to da se najpre odluče za normat ivni projekt , pa da onda traže ( i l i pokušaju i znudi t i ) podršku, nego projekt os tav l ja ju ot - vorenim i u traženju

51

vcc ine ga def in i t ivno obl ikuju . On je onda kompromis , a ne skup c i l jeva i vrednost i o koj ima se ne može raspravl jat i . Već sam pomenuo da radikaln i soc i ja l i zam ide obrnut im pravcem, od f iks iranja normat ivnog projekta ka traženju sredstava za njegovo rca l i zovanje . Pošto poč iva na mehanizmu pr ip i savanja , n jemu n i je tesko da loc ira svoje po l i t i čko s led- beniš tvo . To je "prole tar iat" , koj i u svojoj "empir i j skoj egz i s tenc i j i" , t j . u svom "po seb i" (Marks) možda i ne podržava radikaln i soc i ja l i zam, a l i ga zato bez sumnje podržava u svom "is t inskom biću" t j . u svom "za sebe" . Naravno, š ta jc njegovo i s t insko b iće , to mu jc pr ip i sa la radikalno-soc i ja l i s t i čka teor i ja . U ovom dvostrukom pr ip i s ivanju je os igurana soc i ja 1 i s t i čka demokrat i ja . To os iguranje puca kada drustvo postane kompleksno i kada s tvor i funkc ionalnu potrebu za mehanizmima uspostav l janja sag lasnost i .

Znatna teškoća za re formisanje takvih poredaka sas toj i se u nemogućnost i kor i šćenja k las ičnog obrasca demokrat i je kao vo l je numeričkc vec ine . Tu je dodušc , već naznačen nacrt uspostav l janja sag lasnost i , medut im, kao sag lasnost jednog u b i t i homogenog društva . Homogenizovao ga jc njegov prot ivn ik , apso lut i s t i čka drzava . Tek u kasni joj faz i , domokrat i ja je posta la sredstvo zaš t i te nehomogenost i , t j . sredstvo za odbranu društvenih manj ina od dominantnih drustvenih grupa.

Spec i f i čna teškoca Jugos lav i je je u tome š to b i ona morala da ceo ovaj proces sažme u jedan korak: da obezbedi e f ikasnu zaš t i tu

manj ina uz i s tovremeno s tvaranje okvira za rac ionalno de lovanje . A kako je to mogućno? Kako je mogućno da se organski koncept društva , svojs tven radikalnom soc i ja l i zmu, u i s to vreme formal izuje ( š to b i b i lo post ignuto uvodenjem demokrat i je kao jednostavnog vednskog odluč ivanja) i supstanc i ja l i zuje? Ta dva nače la ne mogu se lako pomir i t i . Zakonski formal izam pravne države ne poznaje i zuzetke; i s tovremeno, zaš t i ta osnovnih prava se u p lura l i s t i ckom društvu jugos lovenskog t ipa može obezbedi t i samo uvažavanjem izuzetaka . Trebalo b i da važ i opštos t , a l i da bude sacuvano pravo posebnost i . 1 0

Ne b i b i lo teško pokazat i da naš postojed poredak ne raspolaže sredstv ima za rešavanje naznačenog problema. Tražeć i i z laz i z kr ize on ne moze da se os lon i na intaktn i us tavno-pravni s i s tem, pa da ga onda dopunjava mehanizmima za zaš t i tu spec i ja ln ih prava (e tn ičk ih manj ina i td . ) . Zbog toga u raspravi o našem društvu ne može b i t i rcč i o nckim konkretn im predloz ima, nego samo o razmatranju opšt ih us lova koj i moraju b i t i zadovol jen i da b i problem dobio obl ik koj i povećava izg lede njegovog rešavanja . Dakle , ne može b i t i reč i o p i tanju kako organizovat i demokrat i ju , nego samoo tome kako s tvor i t i pretpostavke za to da p i tanje o organizovanju demokrat i je i kod nas postane re levantno .

Moramo poć i od š irokog kruga pretpostavki za domokrat i ju . Ovo š irenje teme je sadržano u nasem rani jem odredenju , u sk ladu s koj im demokrat i ja predstav l ja tip soc i ja lnc konst i tuc i je , a ne samo nač in odluke za neki po l i t i čk i c i l j . Demokratska b i onda b i la ona društva koja omogucavaju da sc parc i ja ln i in teres i ob l ikuju kao normat ivni projekt i , na osnou koj ih sc , u procesu rac ionalne se lckc i je , formira v ladajuc i poredak. Najva /n i jc je to da po l i tčka se leke i ja započ inje tek na rc la t ivno v i sokom nivou konst i tuc i je s i s tema.Ona ne zahvata u s feru autonomnog obl ikovanja normat ivnih projekata (kao po l i t i čk ih a l ternat iva) , nego se akt iv ira u procesu odluc ivanja za one projekte koj i će dobi t i opštu obaveznost , t j . s ta tus v ladajućeg poretka . Ako demokrat i ju def in i scmo na ovako obuh- vatan nač in onda ona n i je samo osobina po l i t i čkog odluc ivanja , nego i s l ike sveta . Jed ino tamo gde se i sam svet pojav l juje i os - vedočava kao otvorcn , pa čak i kao h ipoteza , v ladajuće s tanje mogućno je posmatrat i kao kompromis a l ternat ivn ih svetova . Razume se , tu n i je reč samo o rac ionalnom izboru izmedu raz l idt ih sredstava za post izanje neupi tnog i nediskutabi lnog c i l ja ( tako da b i

53

onda« neki "novi kandidat i" b i l i dovol jan garant promene) , nego o konkurenc i j i i zmedu raz l idt ih c i l jeva . Klas ičn i ob l ik takve konkurenc i je jes te po l i t i čk i p lura l izam. Medut im, odgledno je da je dcmokratska osnova znatno š ira od svog po l i t i čkog izraza . Ako že l imo da postav imo p i tanje o mogućnost i demokrat i je u Jugos lav i j i , moramo ga formul i s t i kao p i tanje o pretpostavkama za s tvaranje te osnove .

*

Mis l im da možerno bez nekih dodatn ih objašnjenja poć i od s tava da danas u Jugos lav i j i pos toj i funkc ionalna potreba , čak nužnost , za regul i sanje društvenih odnosa putem post ignute sag lasnost i . Kr iza organskog pojma zajednice , kao ideo lošk i zatvorenog sveta , koj i ne samo s to n i je rezul tat kompromisa raz l i č i t ih a l ter nat iva , nego uopšte ne dozvol java da bude razmatran kao h ipoteza , ta kr iza n i je i zum teor i je . Regulat ivn i kapac i tc t demokrat i je kao pr ip i sane sag lasnost i j e u našoj zemlj i de f in i t ivno preopterećen; svako razmis l janje o re formisanju tog sveta može da se os lon i na ovu ev idenc i ju . Medut im, ne treba brkat i funkc ionalnu nu/nost i fakt ičke us love za njeno os tvarenje . To š to jugos lovenski t ip nehomogenost i i z i skuje ne ideo losku integrac i ju uopšte ne znač i da postojc dovol jne pretpostavke za "zamenu paradigme". Sam po seb i , p lura l izam ne pro izvodi mehanizme za svoje regul i sanje . 1 1 Po- gotovo ako u seb i nos i znatan deo prev ladane s l ikc sveta . Jer , iako nema sumnje da je naše društvo posta lo kompleksno ( i prema kr i ter i jumima drustvenog d i fcrenc iranja) , osnovni g lobaln i p lu ra l izam jes te onaj i zmedu tcr i tor i ja ln ih i nac ionalno- ter i tor i ja ln ih grupa. A takav p lura l izam razbi ja ideo losku homogenost , a da i s tovrcmeno ne sadr / i potcnc i ja l za rac ional izovanje soc i ja lne intcgrac i jc . On, naprot iv , t ez i tome da tu homogenost uspostav i na drugač i jo j osnovi i na manjem prostoru .

LI zapadnocvropskim zcmljama jc kao re /u l ta t raspada srednjevekovne socivtus civilis, kao hor izonta neupi tn ih c i l jeva i vrednost i , os ta lo heterogcno društvo , č i j i ko lekt iv i su svoje de lovanje or i jcnt i sa l i prema mcdusobno га / l i č i t im c i l jcv ima i vrednost ima. Medut im, os im u prvoj fa / i (versk ih gradanskih ratova) , t e parc i ja lnc perspekt ive n i su pretendovale na nediskurz ivnu apso lut - nost i n i su b i l e zatvorene /a rac ional izovanje . Drugim reč ima, svoje c i l jcve i vrednost i morale su posmatrat i u svet lu h ipote t ičk ih a l - t cnat iva , buduci da je to us lov /a rac ionalnu argumentac i ju (makar ona imala i

54

za c i l j da se poka/ .e apso lutna prednost v las t i tog normat ivnog projekta) . Za raz l iku od ovakvih c i l jeva i vrednost i , o t - vorcnih za proces rac ionalnog obraz laganja , e tn ičk i p lura l i /am se od l ikuje normat ivnim apso lut izmom, karakter i s t i cn im za organsku s l iku sveta . Sag lasnost jc i tu pr ip i sana , a ne post ignuta . U d i s - poz ic i j i ind iv iduuma ne l ež i od luka o tome da l i ce pr ipadat i nekom takvom kolekt ivu . 1 2 On je već roden kao njegov c lan , na i s t i nač in kao š to je svoj im "po seb i" učes tvovao u normat ivnom kos- mosu radikalno-soc i ja l i s t i cke zajednice . Globaln i p lura l izam jugos lovenskog društva razbi ja ovaj kosmos a l i u scb i ne nos i a l ter - nat ivn i obrazac integrac i je . Neuvidanje te prot ivrečnost i vodi raz l i č i t im paradoks ima. Na p imcr , tome da se (u S loveni j i ) e tn ičko homogenizovanje upotrcbl java kao argument u pr i log zahteva za l ega l izovanjem društvene kompleksnost i ("c iv i lnog društva") . Kao da b i e tn ičko homogenizovanje , t ime š to konkuriše ideo loškoj in - tegrac i j i , automatsk i b i lo njena suprotnost , t j . rac ionalna integrac i ja . S tvar s to j i upravo suprotno . Svako homogenizovanje koje je supstanc i ja lno , i t ime se os lanja na nediskutabi lne c i l jeve i vred nost i , predstav l ja preprcku za proces rac ional izovanja soc i ja lnog de lovanja . I u e tn ičk i f iks iranoj s l i c i sve ta se može radi t i samo o a l - t ernat ivama unutar sredstava za rea l i zovanje c i l ja , a l i sam on se ne može dovest i u p i tanje .

Drugim reč ima, znatan dco jugos lovenskog p lura l izma pro izvodi funkc ionalnu potrcbu za rac ionalnom integrac i jom, a l i ne s tvara pretpostavke za nju . Ako sam demokrat i ju def in i sao kao usag lasavanje i se lekc i ju ra / l i č i l ih normat ivnih projekata , sada mo/emo reć i da i e tn icko-nac ionaln i projekt i poč ivaju na modelu pr ip i sanc sag lasnos l i , i s toga n i su pogodni da budu pokretačka snaga demokrat izovanja kao rac ionalnog post izanja sag lasnost i . Jasno je da su ko lekt iv i , a nc indiv iduc nos ioc i normat ivnih projekata , medut im, nu/na opstos t ko lekt ivnog de lovanja ( t j . n jegova usmercnost na zajedničke c i l jeve) , još n i je dovol jna prepostavka za njegovu sposobnost da svoje c i l jeve prepust i procesu rac ionalno argumentac i je .

Dakle , za demokrat i ju jc ncophodno postojanje autonomnih drustvenih grupa (kao subjekata normat ivnih projekata) , a l i ne kao ko lekt iva koj i svoje de lovanje or i jent i šu prema apso lutn im vrednost ima. Skup takvih autonomnih drustvenih grupa predstav l ja ono s to se uobicajeno naz iva gradanskim drustvom.

55

Sada postajc jasno zaš to je p i tanje o mogućnost i demokrat i je (kao post ignute sag lasnost i ) razorno u Jugos lav i j i . To je , zapravo , p i tanje o mogućnost i gradanskog društva . Nema potrebe da ga kamuf l iramo i / razom "c iv i lno drustvo" i l i "novi društveni pokret i" . Reč je o k las ičn im drustvenim grupama, kod koj ih je unapred moguce odredi t i samo s trukturu de lovanja , a l i ne i c i l j eve i vrednos t i . Jed ina konstantna osobina t ih or i jent ira de lovanja jes te da ne i sk l jučuju kompromis nego da tcze njemu. Da l i pos toj i mogućnost nastajanja takvih grupa u Jugos lav i j i? Da l i sprcmnost za re formu, oč ig ledna u postojećem porctku , ide tako da leko? Koj i b i mogao b i t i n jen rac ionaln i mot iv?

Već sam pomenuo da jc u d i ferenc iranim društv ima p lura l izam normat ivnih projckata dobio ins t i tuc ionaln i i zraz u po l i t i čkom plura l izmu. Medut im, autonomne društvene grupe se konst i tu i šu u pred-pol i t i čkom pol ju . Po l i t i čka se lekc i ja a l ternat iva ( i n j ihovo saž imanje u po l i t i čke programe) odvi ja se na v i šem nivou društvene konst i tuc i je . Zbog toga l ega l izovanje autonomnih društvenih grupa n i je ident ično sa l ega l izovanjem v i šepart i j skog po l i t i čkog s i s tema. To je jedan od raz loga koj i , doduše negat ivno , govore u pr i log mogućnost i re formisanja našeg društva u praveu demokrat i je kao post ignute sag lasnost i . Da l i pos toj i i neki poz i t ivan raz iog? Da l i se može formul i sat i pretenc iozna postavka , u sk ladu sa kojom promcne u ins t i tuc ionalnom regul i sanju soc i ja l - nog de lovanja , ukol iko treba da pronadu iz laz i z kr ize , moraju i ć i u naznačenom praveu? A sasv im jednostavno rećeno: zbog čega b i po l i t i čar i smatra l i pože l jn im (a pogotovo nužnim) s tvaranje autonomnih društvenih grupa u našoj zemlj i?

*

Soc i ja l i s t i čku pr ivrcdu možemo def in i sat i kao h ladni genera ln i š trajk . Od vrućeg se on raz l ikuje po tome š to n ikad n i je objav l jen , š to nema svoje c i l jeve i , š to u sk ladu sa t im, n i je moguce predvidet i n jegov zavrsetak . Njegovo osnovno, depr imirajuee , svojs tvo je - s l i čno kao kod h ladnog rata - to š to ne postoje procedure za utvrdivanje pobednika . Sve s trane gube . Ni je reč o svesnom bojkotu i l i d iverz i j i , nego o soc i ja lnoj entropi j i . O poviačenju mot ivac ione energ i je i z sv ih drustveno re levantnih , a pre svega pr ivrednih , akt iv - nost i . Jugos lovenska po l i t i čka uprava sve v i se uv ida da se osnovni zadatak sas toj i u deblokiranju tog mot ivac ionog sk lopa . Ako bude dovol jno konsekventno razmiš l ja la , doć i će do zakl jućka da poduhvat može uspet i samo ako bude imao obl ik s tvaranja autonomnih

56

društvenih grupa. Dakle , mobi l i zovanje ekonomske energ i je može se i zvrs i t i samo lega l izovanjem društvenog grupisanja , t j . l ega l izovanjem intcresn ih grupa. Ako npr . ne postoj i s indikat pos- lodavaca koj i , zajedno sa os ta l im interesn im grupama (s indikatom radnika , državnom upravom, predstavnic ima opšt inske uprave i td . ) neposredno učes tvujc u zakonodavstvu i kontro l i zakoni tos t i u ob las t i za koju je za intercsovan, ne treba očekivat i b i lo kakve e fekte od zakonskih odredbi koje omogućavaju v i soki s tepen u laganja pr ivatnog kapi ta la . T i e fekt i su mogući samo kao rezul tat pode le kompetenc i ja . A ona mora b i t i ins t i tuc ionalno s tabi l i zovana.

Funkcionaln i smisao a l ternat ivn ih normat ivnih poredaka sas - t ° j i se u tome š to pr i s i l javaju v ladajuć i poredak ( t j . onaj normat iv- n i projekat koj i "dobi jc već inu") na rac ionalnost ; da b i se a f irmisao , on od samog početka mora da uz ima u obz ir mogućnu kr i t iku , dakle , mora da razv i je sposobnost samokri t ike , a t ime i f l eks ib i l - nos t . To važ i za sve ob las t i soc i ja lnog de lovanja za koje je značajna e f ikasnost . Subjekt i normat ivnih projekata n i su indiv idue , nego društvene grupe . Pretpostavka rac ional izovanja ekonomskog de lovanja jes te konkurenc i ja drustvenih grupa, od re levantnog zakonodavstva do kontro le sprovodenja zakona. Da b i se s tvor i l i us - lov i za ovakvo mobi l i sanje drustvenih resursa , nužno je napust i t i dve ins t i tuc ionalno sankc ionisane vrednost i , i zražene u konceptu "radničke k lase" i konceptu "društvene svoj ine" .

Niš ta ne b i b i lo na ivni je nego poverovat i da se društvena ener- g i ja može u znatnoj mer i mobi l i zovat i u nekom novom obrascu homogenost i , npr . tako š to će b i t i s tvoreni "s lobodni radničk i s in- d ikat i" i l i uspostav l jeno "veće pro izvodača". Takvi predloz i poč ivaju na nesav ladanoj meta l i z ic i "prole tar i ja ta" , u kojoj je industr i j sk im radnic ima dode l jena svetsko- i s tor i j ska u loga , a l i ne na osnovu anal - i ze empir i j ske i s tor i je , nego na osnovu anal ize nekol iko poglav l ja i z Hegc love Fenonienologije diiha. Ako ekonomija treba da bude rac ionalno rckonstru isana , potrebni su s indikat i sv ih ekonomski re levantnih grupa, a nc samo jcdne . Okvir nj ihove komunikac i je n i je po l i t i čk i , nego ekonomski . Zbog toga se on ne poklapa sa b i lo kojom parapol i t i čkom organizac i jom ( i l i "savezom"); in teresne grupe svoje zahteve ne i /nose u formi po l i t i čk ih dcklarac i ja ("zakl jučaka", "smernica" , "programa" i td . ) , nego kao predloge zakonskih regul i sanja re levantnih odnosa . Oni to c ine na mestu na kome se i inače odlučuje o zakonskom rcgul i sanju društva , na ime, u skupšt in i . Skupšt ina

57

mora postat i društveno-ekonomski par lament , gde se od luke donose na transparentan nač in , u sukobu inter - esn ih projekata dj i nos ioc i su autonomne društvenc grupe .

Druga odlučujuća prepreka rac ional izovanju jes te ins t i tuc i ja "društvene svoj ine" . Kao i ide ja "prole tar i ja ta" , ona poč iva na metaf iz ičkoj prctpostavc i , a l i sada nc o pr imatu industr i j skog rada , nego o odgovornost i i so l idarnost i u proces ima rada . Zanimlj ivo je da je naš soc i ja l i zam rc lat ivno rano napust io ideo losku f loskulu o "prole terskoj k lasnoj sves t i" , os tav iv i š i ins t i tuc i ju koja se bez te pretpostavke pretvara u katas trofu rac ionalnost i . Ukol iko nema "klasne sves t i" , "društvena svoj ina" predstav l ja "nevinost bez zaš t i te" . Njenoj z loupotrebi n i š ta ne s to j i na putu , os im moraine in -s tance u saves t i svakog "samoupravl jaca" . Ni je neophodno da se pr i sećamo kompl ikovanih argumenata koj ima je teor i ja morala da pobi ja pouzđanost te ins tance; za potrebe ove rasprave je đovol jno uput i t i na empir i j sko s tanje naše pr ivrede .

Dakle , u Jugos lav i j i ne može na dnevni red doć i demokrat izovanje , nego samo s tvaranje pretpostavki za njega . Kao konsekvenca tog procesa , za nekol iko deceni ja , nas ta lo b i gradansko društvo . Naravno, sa sv im spec i l i čnost ima koje b i popr imi lo zbog okvira u kojem nastaje . Njegova paradoksa lnost b i la b i v id l j iva i z samog imena, jer b i to b i lo soc i ja l i s t i čko građansko društvo . Za raz l iku od k las ičnog građanskog društva , p lura l izam njegovih autonomnih društvenih grupa ne b i b io neposredno ins t i tu- c ional izovan kao v i šepart i j ska demokrat i ja . Za raz l iku od k las ičn ih soc i ja l i s t i čk ih društava , tu b i postoja la s tvarna par lamentarna kontro la , prakt ikovana od s trane društvenih predstavnika č i je or - ganizovanje n i je podložno po l i t i čkoj autor izac i j i . Po l i t i čka integrac i ja društva se tada - za raz l iku od današnjeg poretka - ne b i poklapala sa soc i ja lnom integrac i jom, a njena eventualna kr iza ne b i ugrožavala ovu drugu.

Okvir u kojem bi se mogle odvi jat i ove promene , koje vode i zgradnj i demokrat i je kao uspostav l jene sag lasnost i , j e su federa lne jed in ice . Jer , soc i ja lno integr i sanje putem komunikac i je društvenih grupa treba da i sproba svoje rcgulat ivne moći najpre u soc i ja lnom prostoru koj i obezbcduje neophodnu transparentnost . Na jugoslovenskom nivou ona nc postoj i , j er su osnovne interesne grupe e tn ick i obojene . A one n i su pogodne kao osnova za projekat povećanja rac ionalnost i ko lckt ivnog de lovanja . Medut im, ako rac ionalnost koja je

58

svojs tvcna de lovanju interesn ih grupa ne može da poveca proz irnost odnosa c i l ja i sredstava "nac ionalnog" de lovanja , ona ga mo/e i znutra des tru isat i . Ciradansko društvo je d irektna suprotnost svakoj homogenost i , i s tor i j sk i i s i s tematsk i . Uto l iko su nac ionalna gradanska društva u Jugos lav i j i - poput onog koje (navodno?) nastaje u S loveni j i - contradic t io in adjecto: ona su i l i nac ionalno homogena, i l i su gradanska . I l i j e možda, š to os taje kao nada , ono nac ionalno samo nj ihova neprepoznata l jus tura , koju će odbac i t i kada u dovol jnoj mer i postanu ono š to že le da budu, na ime, gradanska?

59

I

NAPOMENE

1 Već sa rudimentarnim obl ic ima funkcionalnog diferenciranja naše društvo je izgubi lo sposobnost za neku representatio identitatis. Takva homogena reprezentaci ja je moguća samo po cenu ideološke redukci je iskustva. Drugim rečima, soci ja lnim iskustvima ni je dozvol jeno da se ar t ikul išu, jer je očevidno da bi poremeti la prestabi l i ranu harmoniju pol i t ičke monoli tnost i . Cena koja se za ovakvu vrstu s tabi l izovanja plaća vr lo je visoka: odustajanje od društvenog samosaznanja , mogućeg jedino na osnovu nesputanog samoprezentovanja soci ja lnog iskustva. Up. načelno N. Luhmann,"Tautologie und Paradoxie in den Salbsbeschreibungen der modernen Gesel lschaft" u Zeitschrift f i ir Soziologgie 16/1987, s t r . 161 — 175. ; H. Wil lke, "Zum Problem der Integrat ion komplexer Sozialsysteme: e in theoret is- ches Konzept" , u Kolner Zeitschrift fur Soziologie un Sozialpsychologie 300/1978, s t r . 228 - 252.2 Up. načelo W. Hennis , Demokratisierung. Zur Problematik eine Begriffs, Koln, Opladen 1970.3 Up. G. Frankenberg, U. Rodel , Von der Volkssouverdnitat zum Minder- hcitenschutz. Die Freiheit politischer Kommunikation im Verfassungsstaat, Frankfurt 1981.

4 Up. J . Agnol i , P. Bruckncr , Die Transformation der Demokratie, Frankfurt 1968; E. Fraenkel , Reformismus und Pluralismus, Hamburg 1973.

5 Up. anal izu u B. Guggenberger , BUrgerinitiaitiven in der Parteien- demokratie , Stut tgar t , Berl in 1980.

6 Up. J . Habermas, Tlieorie des kommunikativen H andelns, tom 2, Frankfurt 1981, s t r . 137, 576. i dal je .

7 Vrednost izbora u soci ja l i / .mu "ne sastoj i sc u nj ihovom rezul ta tu nego u dogadanju samog izbornog proccsa". O. Kirchheimer, "Zur Staats lehre des Sozial ismus und Bolschewismus" u: is t i autor , Von der Weimarer Republik zum Faschis- mus: Die Auflosung der dcmokratischen Rechtsordnung, Frankfurt 1981, s t r . 46. Up. takode pr imcdbu 27. na is toj s t rani o tome kako je kod ovih izbora " iskl jučena svaka predstava da bi sc na ta j način moglo odlučivat i o sudbini vladajuće grupe. Javni izbor znaći potvrdu, saglasnost . a l i ni u kom slučaju odlučivanje" .8 Up. K. Eder, Geschichte als Lernprozefi? Zur Pathogenese politischer Modemitdt in Deutschland, Frankfurt 1985, s tr . 38.

9 Up. J . Habermas, navedena knj iga, s t r . 135.1 0 Ova di lema je poznata kao prot ivrečnost između pravne i soci ja lne držav- nost i .

Pregnantne anal ize nalaze se kod E. Forsthoffa , u zbormku tekstova Rechtsstaat im Wandel. Verfassungsrechtliche Abhandlungen 1954 - 1973, Munchen 1976, u njegovoj knj iz i Der Staat der Industriegesellschaft, Munchen 1971, i u zborniku koj i je on pr i redio Rechtsstaatlichkeit und Sozaialstaatlich- keit , Darmstadt 1968.

1 1 Teori ja soci ja lnih s is tema, koja funkcionalno diferenciranje posmatra kao osnovu novih obl ika integraci je , zapostavl ja dezintegrat ivni karakter plural izma.Up. kr i t iku Luhmannove "kibernetske fenomenologi je" koju sprovodi J . Berger , u napisu "Autopoiesis : Wie ’systcmisch’ is t die Theorie sozialer Systeme?", u: H. Haferkamp, M. Schmid (ed.) , Sinn, Kommunikation und soziale Differen- zierung. Beit rage zu Luhmanns Theorie sozialer Systeme, Frankfurt 1987, s t r . 132. i 138.

1 2 "Pojedinac je tako, poput klase, pol i t ički pr iznat tek prethodnim pripada- njem cjel ini u koju je urođen, kao urodenik, dakle" . Ž. Puhovski , "Moc i program" u Naše teme 7 - 8/1986, s t r . 1164.

5 . PARLAMENT I REPREZENTACIJA

Opravdavanje i s tor i j skog smis la par lamentar izma danas n igde n i je potrebno; svuda je , bar nače lno , pr iznata nužnost l eg i t imisanja po l i t i čke v las t i putem narodnog učešća u njoj . Na

60

ta j nač in , ideja par lamenta os taje bez svog nekadašnjeg intenz i te ta , i pres taje da nudi prostor za sukobl javanje raz l i č i t ih projekata društvenog uredenja . Oni , naravno, t ime n i su i zgubi l i konf l iktn i potene i ja l : ako ideja narodnog predstavniš tva n i je mesto nj ihovog sukoba, to znač i samo da je pac i f ikovana ova ideja , a l i ne i raz loz i za spor . Oni se se le u druge pojmove , koj i jos n i su korumpirani , i č i je po lemizovanje još uvek izveš tava o s tvarnim pode lama i jasn im granicama. Posmatran u ovom svet lu , koncept par lamentar izma je i zgubio svoj ident i te t (na i s t i nač in na koj i se to des i lo sa us tavom, pravnim poretkom, osnovnim pravima, demokrat i jom, i drugim poj - movima koj i su danas ukl jučeni u ideo loško samorazumevanje sv ih pore da ka) .

S l ika se i z osnova menja ako u raspravu uvedemo funke ionalnu perspekt ivu . Naime, ako upi tamo o funkc i j i narodnog predstav- n i š tva , a onda, na nu/ .an nac in , i o s trukturnim us lov ima koj i t reba da budu zadovol jen i za ryeno , bar minimalno , omogućavanje . Već ovo jednostavno p i tanje je dovol jno pa da se , u jednom potezu , pokaže kako je semant ička korupc i ja par lamentar izma izvršena po cenu njegove redukci je na puko semant ick i ent i te t . Medut im, mene ovde ne interesuje proces pražnjenja jednog nekada borbenog pojma, a pogotovo ne to da pokazujcm prot ivrečnost i zmedu deklarat ivnog pr iznavanja par lamentar izma i n jegovog fakt ičkog onemogućavanja . Kri t ika koja b i na ta j nač in postupala ne b i b i la prosvećeni ja od svakodnevnog i skustva , kome je pomenuta prot ivrečnost već odavno poznata . A ako , na drugoj s trani , neko verujc da jc postojanjc us tava i par lamcnta u nckoj zemlj i , dovol jan raz log da je smatramo ustavnom i par lamentarnom, onda ga takvo shvatanje rea lnost i uspešno imunizuje na svaku kr i t iku , a pogotovo onu koja svoj osnovni zadatak v id i upravo u osporavanju tog pojma rea lnost i .

Za raz l iku od toga , funkc ionaln i pr i s tup odustaje od kr i t ike ideo log i je , a svoje po laz i š te ne v id i u utvrdivanju napetos t i i zmedu normat ivnog i fakt ičkog , nego u anal iz i us lova za neometanu reprodukci ju svoga predmeta . U s lučaju naše teme b i takav pr i s tup najpre vodio p i tanju o funkc ionalnom smis lu narodnog predstav- n i š tva (dakle , ne kao vrednost i , nego kao obl ika regul i sanja društvenog de lovanja) ; ukol iko b i se i spostav i lo da odredeni t ip društvenog de lovanja funkc ionalno i z i skuje par lamentarno regul i sanje , suspenz i ju par lamentar izma b ismo mogl i razmatrat i kao proces unutrasnje drustvene b lokade , a ne samo kao odstupanje od

61

proklamovanog ( i l i i z b i lo kog raz loga pože l jnog) in - s t i tuc ionalnog uredenja . U takvom razmatranju b i se radi lo o suče- I javanju postojećeg nac ina soc i ja lne koordinac i je , i onog nač ina koj i , kao imperat iv , pro i / laz i i z svojs tava soc i ja lnog p lura l izma koj i t reba koordin i sat i . Da l i su regulac iona sredstva , koj ima raspolaže fakt ičk i drustveni poredak, dovol jna za rešavanje zadataka pred koje ih svakodnevno s tav l ja fakt ičko soc i ja lno de lovanje? Ako n i su , da l i se raz log za to na laz i u nj ihovim nace ln irn granicama (koje , onda , ne mogu da budu znatno proš irene bez suš t inske promene samog t ipa soc i ja lne koordinac i je ) , i l i samo u nedovol jno i s - kor i scenim cvoluc ionim potcnc i ja l ima?

Ukol iko b i predmet ovakvog razmatranja b i lo naše drustvo , onda b i se u prvom redu radi lo o utvrdivanju odnosa i zmedu političkog i radnog reprezentovanja . Par lamentar izam je u Jugos lav i j i konsekventno izgradcn kao s i s tem izvorno ne-pol i t i čkog predstav l janja . U sk ladu sa osnovnom dcf in ic i jom našeg društvenog uredenja kao "soc i ja l i s t i cke samoupravne demokrat i je kao poscbnog obl ika d iktature pro le tar i ja ta ' (Ustav SF RJ, Osnovna nace la , IV) , drustvena komplcksnost se na l ega lan nač in može i zražavat i samo kao "plura l izam samoupravnih interesa" , a n i u kom s lučaju kao po l i t i čk i p lura l izam. Zbi>g toga , predstavnicka te la nemaju zadatak da uspostave sag lasnost i zmedu raz l i č i t ih po l i t i ćk ih projckata , nego da , u okviru jed ino pr i /natog po l i t i čkog projekta , koordin i šu "mater i ja lne i moraine interese ’ 1 ’ radničke k lase i sv ih radnih l judi ' kao "jed in ih nos i laca v las t i ’ . Buduci da je učešce u radnom procesu sust insk i us lov /а učešce u po l i t i čkoj v las t i , ovde možemo govor i t i o radnom reprezentovanju . O pol i t i čkom reprezentovanju b i sc radi lo kada b i raz l i č i t im društvenim kolek- t iv ima b i lo pr iznato pravo da svoje in terese formul i su u obl iku a l - t crnat ivnog po l i t i čkog uredenja , za koje b i se onda za lagal i preko svoj ih predstavnika u raz l i č i t im predstavničk im te l ima zajednice . Odluka da se u našoj zemlj i radni proccs postav i za osnovu pol i t i čkog uredenja - c i rne se onda njegova unutrasnja d inamika depol i t i zuje - poč iva na s loženoj teor i j skoj i ideo loškoj argumentac i j i . U njoj je obraz ložena kauzalna veza i zmedu mater i ja ln ih interesa i po l i t i čk ih uverenja , kao i sve tsko- i s tor i j ska progres ivnost in teresa "radničke k lase" .

U sk ladu sa tom argumentac i jom, samo interes "radničke k lase" je moguce univerza l izovat i u opštedruštveni in teres i t ime ga os lobodi t i part ikular izma koj i j e svojs tven svakom

62

in teresu i svakom pol i t i čkom projektu . Ako raspolažemo izvesnošću u " i s tor i j sku u logu radničkc k lase" - kako je to s lučaj sa naš im ustavotvorcem (Osnovna nače la , I I ) - moramo pol i t i čk i p lura l izam da posmatramo kao sust insku manjkavost društva , t j . kao pr ivremenu i s tor i j sku konste lac i ju u kojoj se jos n i je a f irmisao univcrza ln i društveni in ter es ( in teres "radničke k lase") . Ne može b i t i govora o njegovom obnavl janju tamo gde jc uspe lo njegovo ukidanje . Pobeda radne demokrat i je nad pol i t i čkom nc predstav l ja prevagu jednog pol i t i ćkog koncepta nad drugim, nego ukidanje po l i t i ck ih kon- cepata uopste , i uspostav l janje neposredne drustvene komunikac i je medu autcnt ičn im - a to znač i "proizvodačkim" - in teres ima.

LI ovom izvodenju nas in teresuje samo raz l ika i zmedu dva t ipa reprezcntovanja . Po l i t i čkog , u kome jc po l i t i ck im projekt ima pr iz - nata autonomija , i radnog , gde su autonomni samo mater i ja ln i in teres i , a medu nj ima pr iv i l cgovani on i koj i su pr ip i sani "radnićkoj k las i i sv im radnim l judima". Soc i ja l i s t i čk i model drustvenog uredenja nastajc kao rezul tat d irek lnc kr i t ike po l i t i cke demokrat i je ( i t ime pol i t i čkog repre /entovanja) , tako da nema potrebc da posebno pokazujemo da izmedu ta dva t ipa postoj i ne samo raz l ika , nego i suprotnost . Soc i ja l i s t i ck i poredak se obnavl ja kao pcrmanentno ukidanje po l i t i čkog p lura l izma. To spada u njcgovu su š t i n u , a ne samo u pr ivremcno i s tor i j sko obc le / je . Ova konstatac i ja nema kr i t i čku intenc i ju . Po l i t i čk i p lura l izam ni je neka apso lutna vrednost , tako da b i n jegovo suspendovanjc po def in ic i j i b i lo nepože l jno . Ukol iko b i ins t i tuc i ja "plura l izma samoupravnih in teresa" nudi la dovol jan evo luc ioni mancvarski prostor za i zgradnju drustvene kompleksnost i , s i s tcmsku tež inu b i i zgubi la okolnost radikalne rcdukci je po l i t i cke kompleksnost i ; budući da je druga u funkc i j i prve , ona nema samosta ln i s ta tus .

Al i sv i znamo da postojeć i ob l ik organizovanja pomenutog "plura l izma" ne vodi u našoj zemlj i ras tu društvene kompleksnost i , nego njenom blokiranju . "Samoupravni in teres i" koj i nas taju u raz l i č i t im društvenim kolekt iv ima (Osnovna nače la , IV) ne obezbeduju mobi l i zovanje društvene energ i je , a nj ihovo reprezentovanje u raz l i č i t im predstavničk im organima ne vodi s tab i l i zovanju drustvene rae ionalnost i . Postav l ja se p i tanje , da l i raz log za ovo treba traz i t i u samom konceptu ne-pol i t i ckog reprezentovanja , i l i u nedovol jnoj konsekventnost i pr i formul i sanju i "pr imeni ' ‘ tog

63

obl ika društvene konst i tuc i je . Ovo p i tanje nas vodi pr inc ip i je lnom problemat izovanju par lamentar izma, kao nač ina regul i sanja društvenog de lovanja . Pošto je moja namera da i z lož im kore lae i ju koja postoj i i zmedu t ipa reprezentovanja i t ipa društvene kompleksnost i , neću se bavi t i sadrž inskim dimenzi jama predstav l janja . Tj . ne in teresuje me prvenstveno to da l i pos tojeća predstavnička te la u našoj zemlj i za i s ta " izražavaju interese" svoj ih 'b irača" , nego to koj i ob l ik društvenog s truktur i sanja takav t ip reprezentae i je uopšte dopušta . Uvid u konsekvenee koje s l ede i z ukidanja po l i t i čkog reprezentovanja u našoj zemlj i o laksaće nam da razumemo dalekosežni s i s temski značaj empir i j sk ih fenomena dez integrac i je ko lekt ivnog de lovanja . Oni n i su rezul tat pogrešn ih odluka i i s tor i j sk ih okolnost i , nego predstav i ja ju i zraz prot ivrečnost i i zmedu postojećeg obl ika i spo l javanja i regul i sanja društvene kompleksnost i (njega smo označ i l i kao radno reprezen- tovanjc) , i onog v i ška kompleksnost i koj i naše (kao i svako sav- remcno) drustvo pro izvodi , a koj i se t im obl ikom ne može obuhvat i t i . Umesto da bude osnova za soc i ja lnu evo lue i ju , ta j ’v i šak" se pojav l juje kao dez integrat ivn i potenc i ja l . Njegovo reagul i sanje b i lo b i moguce samo unutar t ipa po l i t i čkog reprezen tovanja .

Interesi i interpretacije

Soc i ja l i s t i čka doktr ina po laz i od uvcrenja u pr imarni značaj mater i ja ln ih interesa , kao or i jent ira koj i rukovode indiv idualn im i ko lekt ivn im de lovanjem. \ r ec Marks mobi l i zuje sva raspolož iva sredstva sof i s t i cke argumentac i je da b i pokazao kako se n i u fanat ičn im versk im borbama ranog novog veka ne radi o ver i , negoo mater i ja ln im intcres ima. A u pojmu "poses ivnog indiv idual izma" su njegovi nastav l jač i pokuša l i da indiv idual izovanje , kao pr inc ip na kojem novi vek poč iva , predstave kao i zraz pr ivatno-sopstveničkog ego izma, t j . ogo l jenog mater i ja lnog interesa . Niš ta ne b i b i lo za lud- n i je nego kada b i smo se sada upust i l i u raspravu o tome da l i i s - tor i jom i društvom "upravl jaju" mater i ja ln i in teres i i l i ide je . Soc i ja lna teor i ja ( i zuz imajuć i marks i s t i čku) je pre v i se od jednog veka svoje probleme povukla i z ove lažne d i l eme. Ona ne postav l ja p i tanje o u loz i mater i ja ln ih interesa kao mot iva za de lovanje , nego

64

o tome na koj i nač in soc i ja ln i akter i neku mater i ja lno-s imbol ičku konste lac i ju interpret iraju kao svoj mater i ja ln i in teres . Drugim reč ima, ko odlučuje š ta je neč i j i stvarni in teres?

Naravno da ova sušt inska veza i zmedu interesa i in terpretac i je n i je i zmakla soe i ja l i s t i čkoj doktr in i . Iako po la / i od pr iv idno naivne ( i in tu i t ivno opstepr ihvat l j ive ) postavke o pr imatu interesa , ona već u prvom koraku zasniva jedan mnogo značajn i j i pr imat , na ime, pr imat in terpretac i je toga š ta su interes i . Interes i upravl jaju i s - tor i jom, a l i ne u tom smis lu da b i empir i j sk i akter i svesno s led i l i svoje s tvarne interese . Naprot iv , on i su sk loni da formiraju lažnu s l iku ne samo o svoj im interes ima, nego i o svom ident i te tu . Teza o nekompetentnost i empir i j sk ih aktera da prosuduju o svoj im stvarnim in teres ima spada u tvrdo jezgro soc i ja l i s t i čke doktr ine . Na p i tanje o autent ičn im interes ima "radničke k lase” ne može se odgovor i t i anketom empir i j sk ih radnika , nego samo sa s tanoviš ta autor izovanog interpretatora t ih in teresa , t j . sa s tanoviš ta soc i ja l i s - t i čke tcor i je i s tor i je i društva . Samo ona raspolaže uv idom u i s - tor i j ske zakonomernost i , i u s tanju je da prepozna " i s tor i j sku sust inu" iza empir i j skog pr iv ida (u koj i j e uhvaćena empir i j ska "radnička k lasa" , a koj i se og leda u njenom s indikal i s t i čkom, re formis t ičkom i potrošačkom usmerenju) .

Ovaj jednoznačni pr imat in terpretac i je nad empir i j sk im samoopažanjem aktera vodi i zgradnj i sasv im spec i f i čne forme soc i ja l i s t i čke radne demokrat i je . Ona po def in ic i j i ne može b i t i zas - novana na autonomij i de lovanja empir i j sk ih aktera . S tvarni in teres i radnih l judi" n i su sve ono s to b i on i mogl i da smatraju svoj im inter es ima. Nj ihov soc i ja ln i s ta tus (učešće u "radnom procesu") ne predstav l ja osnovni kr i ter i j za procenu nj ihovih postupaka. Redos lcd je obrnut . Najprc je def in i sano š ta su s tvarni in teres i , a onda je de latnost empir i j sk ih aktera se lekc ionisana s obz irom na tu dcf in ic i ju . T ime je i zbegnuta opasnost da sc ant i - soc i ja l i s t i čk i nastrojen im učesn ic ima u "radnom procesu" dozvol i i spo l javanje nj ihovih interesa , samo na osnovu toga s to spadaju u "radni narod". Za održanje po l i t i čkog poretka soc i ja l i zma je od presudnog značaja to š to ova pr ipadnost n i je empir i j sk i mis l jena .Soc i ja l i zam ni je poredak koj i nas taje na osnovu empir i j ske sag lasnost i "radnih l judi" , nego on predstav l ja prakt ičn i kr i ter i j za raz l ikovanje s tvarnih i lažn ih interesa "radnih l judi" . Cak i kada b i sv i empir i j sk i "radni l judi" b i l i prot iv soc i ja l i zma, to uopšte ne b i b io dovol jan raz log za njegovu re formu. Jer , imamo dovol jno

65

i s tor i j sk ih pr imera za to da su č i tav i narodi podlega l i pr iv idu , i č in i l i s tvar i prot iv v las t i t ih in ter esa .

Pr imat interesa je , dakle , re la t iv izovan u dvostrukom smis lu . Kao prvo , već sama tvrdnja o mater i ja ln im interes ima kao pok- re taču društvenih akc i ja predstav l ja jednu interpretaciju. Ona je i z ložena u marks i s t i čkoj f i lozof i j i i s tor i je . Kao drugo , i u svakodnev- n im pragmatsk im kontekst ima soc i ja l i s t i čke demokrat i je je neophodno neprekidno interpretat ivno odvajanje autent ičn ih od lažnih interesa . Pošto kr i ter i j tog odvajanja n i je soc i ja ln i s ta tus (u tom smis lu da b i autent ičn i in teres i uvek b i l i on i za koje se za lažu "radni l judi") , neophodno je , para le lno sa s trukturom reprezen tovanja "radnih interesa" , i zgradi t i s trukturu autent ične inter - pretac i je t ih in teresa . Neko mora da odluč i š ta u obi l ju fakt ičk ih interesa može b i t i l ega l izovano kao "plura l izam samoupravnih inter esa" . On sam ne sme da ima empir i j ske (part ikularne) in terese , nego se mora rukovodi t i " i s tor i j sk im" interes ima "radnicke k lase" i soc i ja l i zma. Jednom rečju , ta j neko može b i t i samo komunis t ička part i ja . Iz ovog nužnog odnosa i zmedu interesa i in terpretac i je s l ed i nužnost komunis t ičke part i je u soc i ja l i zmu. Oni koj i zahtevaju njeno "odvajanje od države" , i l i čak pretvaranje u nekakvu samo idejnu avangardu, ne znaju o čemu govore . Ako b i se empir i j sk im aktcr ima pr iznala kompetcnc i ja autonomnog odluč ivanja o v las t i t im interes ima, on i b i mogl i (u trenutku ko zna kakve s labost i ) da ukinu i sam soc i ja l i zam.

Naznačena veza i zmedu interesa i in terpretac i je ima bar jednu nepovol jnu osobinu . Za njenu s tabi lnost su u podjednakoj mer i neophodna oba navedena momenta . Ako ne b i b i la tačna gencra lna interpretac i ja o pr imatu mater i ja ln ih interesa , potpuno ne leg i t imno b i b i lo da se empir i j sko soc i ja lno de lovanje regul i še u formi radnog predstav l janja (a ne npr . po l i t i čke reprezentac i je ) . Drugim reč ima, ako ne b i b i la tačna marks i s t i čka f i lozof i ja i s tor i je , svoje ce lokupno opravdanje b i i zgubi la pretcnz i ja komunis t ičke part i je da def in i še autent ične interese . Pokusajmo sada da zamis l imo kako b i i zg ledalo drustvo u kome su pr ihvaćena oba momenta sk lopa interes i -in ter - pretac i je . Nos i lac najvažni j ih od luka b io b i onaj ko raspolaže uv idom u s tvarne i s tor i j ske interese , t j . onaj ko najbol je poznaje mater i ja l i s t i čku f i lozof i ju i s tor i je . To ne može b i t i n iko drugi nego Inst i tut za marks izam pr i CK komunis t ičke part i je . Njegovi č lanovi b i formira l i v ladu, i neprekidno izrađiva l i prakt ične "smernice” , koj ima b i se rukovodi le

66

komis i je za 'naučni soc i ja l i zam”, formirane na svakom nivou odluc ivanja . Nj ihov zadatak b i b i lo svakodnevno interpret iranje in teresa , i od luč ivanje o tome koj i od nj ih mogu b i t i pr iznat i kao autent ičn i . I s tor i j ske forme soc i ja l i zma su donekle rev id ira le ovaj idea ln i t ip , iako sa pr ib l i žno jednakim i shodom. Tu, na ime, n i su najkval i f ikovani j i "naučni soc i ja l i s t i" posta l i subjekt i najvažni j ih po l i t i ck ih odluka , nego su po l i t i čk i l ider i proglašeni najveć im marks i s t ima ( š to se empir i j sk i i zražavalo u nebrojanim tomovima nj ihovih naučnih dopr inosa marks izmu) . Ovo obrtanje redos leda je manje važno , s obz irom daje ipak shvaćena nužna veza i zmedu naučne f i lozof i je i s tor i je i svakodnevnog pol i t i čkog v ladanja .

Pomenuta nepovol jna osobima sas toj i se u tome š to je genera lna interpretac i ja , koja utvrdje pr imat mater i ja ln ih interesa nad empir i j sk im samointerpretac i jama aktera , o tvorena za rac ionalno prosudivanje . Drugim reč ima, marks i s t i čku f i lozof i ju i s tor i je je , zbog njen ih teor i j sk ih svojs tava , moguce kr i t ikovat i kao teor i ju ( š to n i je s lučaj sa prakt ičn im odlukama o tome koj i in teres i su autent ičn i ) . Pošto se v las t u soc i ja l i s t i č im društv ima neposredno leg i t imise poz ivanjem na naučni uv id u i s tor i j sku log iku , ta v las t b i morala bar de l imično prat i t i d inamiku naučne rac ionalnost i . Onog trenutka kada b i se pokazalo da n i je moguce sa dobr im raz loz ima zas tupat i t eor i ju o objekt ivnoj i s tor i skoj i s t in i , raspala b i se l eg i t imac i j ska osnova soc i ja l i zma. Jer , sa kakvim opravdanjem bi neko interpret irao svakodnevne interese "radnickc k lase" , ako ne b i b i lo i zvesno n i š ta pod pojmom t ih interesa uopste treba mis l i t i . Jasno je daje ovaj r iz ik preve l ik , i da se soc i ja l i s t i čk i poredak mora postepeno d i s tanc irat i od f i lozof i je i s tor i je kojoj dugujc v las t i tu l eg i t imnost . On je ne por iče , nego sve konsekventni je prećutkuje . Medut im, pošto pretenz i ja na prakt ićnu (po l i t i čku) in terpretac i ju interesa ima smis la samo unutar genera lnog s tanoviš ta koje utvrduje pr iv i l egovani s ta tus in teresa "radničke k lase" , precut - k ivanje tog genera lnog s tanoviš ta vodi katas trofa lnom def ic i tu or i jent ira za de lovanje . Na i s t i nač in na koj i b i potpuno nerazumlj iva b i la pretenz i ja crkve da odlučuje o moralnoj i sprav- nost i de lovanja , a da se pr i tom ne i z jašnjava o tome da l i bog pos toj i . Napuštanje komunis t icke f i lozof i je i s tor i je vodi po l i t i ćkom okaz ionizmu: odluke se donose s i tuac iono , sa jed in im s tratešk im c i l jem, očuvanjem s tatus quo-a . Iako se ovaj proccs , u č jem rezul - ta tu se komuni ts ička po l i t ika prazni od

67

sv ih sadržaja ( i pretvara u jednostavnu okupac i ju poz ic i je autent ičnog intepretatora interesa "radničke k lase" , bcz upuštanja u raspravu o v las t i t im kval i f ikac i jama za tu u logu) , odvi ja kao kr iza soc i ja l i s t i čk ih poredaka, u njemu je ipak pr i sutna i zvorna ideja soc i ja l i s t i čke doktr ine . Naime, t ime š to je odbio da se i z jasn i o i zg ledu budućeg soc i ja l i s t i čkog društva , Marks je , fakt ičk i , komunizam def in i sao kao društvo u kome će komunis t i in tepret irat i društvene interese , a t ime onda i sadržaj komunizma.

U opisanoj d inamic i se ne radi o vez i ( i l i prot ivrecnost i ) i zmedu ideo log i je i s tvarnost i ( i l i i zmedu teor i j skog i po l i t i ckog soc i ja l i zma) , nego o procesu društvenog samoopazanja. S ložena društva , u koj ima akter i nemaju neposredan kontakt , mogu da s teknu znanje o seb i ( i t ime ident i te t ) samo posredstvom autonomnog i spo l javanja p lura l izma. Drugim reč ima, samo tako š to će svaki ko lekt iv da javno iznese svoju interpretac i ju v las t i t ih i tudih inter esa . Ako takva mogućnost ins t i tuc ionalno ne b i postoja la , ne b i se znalo š ta se u društvu uopšte dešava . Odnos i zmedu interesa i in ter pretac i je ovde se pokazuje kao konst i tut ivan za društveni ident i te t . Ako b i neko umesto društvenih aktera intepret irao nj ihove interese , t ime b i i sam izgubio mogućnost da sazna koj im de latn im kapac i te t ima (kontrukt ivnim i des trukt ivnim) drustvo raspolaže .

Kominis t i čka part i ja se po l i t i čk i konst i tu i še kao autent ičn i in - terpretator u dvostrukom smis lu . Ona i s tor i ju interpret ira kao borbu interesa , a in terese "radnicke k lase" kao svetsko-i s tor i j sk i progrcs ivne . Na početku sam rekao da me ne interesuje i s t inosni sadržaj ovog s tanoviš ta , t j . to da l i mater i ja ln i in teres i za i s ta imaju pr imat , i da l i su interes i "radnicke k lase" za i s ta pr iv i l egovani log ikom i s tor i je . Dovol jno je da utvrdimo da se kod pojma interesa nc radi o nckoj ocev idnost i , nego o teor i j skoj konstrukc i j i , t j . in ter - pretac i j i . Odl ika soc i ja l i zma je u tome š to soc i ja l i s t i čkoj teor i j i , a onda i komunis t ičkoj part i j i kao njenom rea l izatoru , prepušta zadatak interpretac i je . "Radnička k lasa" nema autent ične (eman- c ipatorske) in terese kao "klasa po seb i" , nego samo kao "klasa za sebe” . A njeno "za sebc" je komunis t ička part i ja .

Ono š to nas od pocctka interesuje jes te s truktura društva , koja je in tendirana u ovakvom t ipu regulac i je društvenog de lovanja . Dakle , koje osobine na nužan nač in ima društvo č i j i akter i već zat iču interpretac i ju svoj ih interesa , pa su tako , h te l i to i l i ne , os - lobodeni zadatka da se sami bore za svoj

68

ident i te t? Kako mora izg ledat i drustvo , da b i ovo pripisivanje in teresa uopšte moglo da koordin i še soc i ja lno de lovanje?

Za leg i t imisanje po l i t i čke v las t i u soc i ja l i zmu od odlučujućeg značaja je to š to "radnička k lasa" n i je empir i j sk i akter . T ime je o lakšano i osnovno pr ip i s ivanje , t j . ono koj im se uz pojam "radničke k lase" vczuje in tcres za opštu emancipac i ju , ukidanje sv ih vrs ta v ladavine , pa onda i samoukidanje . Medut im, po l i t i eka v las t je ipak organizovana na empir i j sk i nač in , i ne može se zadovol j i t i ovom teor i j skom konstrukc i jom. Os im u interesu "radničke k lase" kao svetsko-i s tor i j skog aktera , ta v las t nastupa i u in teresu empir i j ske ’radničke k lase" . Drugim reč ima, ona tvrdi da u društvu za i s ta pos toj i tako neš to kao š to je "radnička k lasa" - bez obz ira na nemogućnost njenog soc io loškog loe iranja - koju onda reprezcn- tuje . Ovim pre lazom sa teor i j skog na po l i t i čko po l je se , na prv i pogled , malo promcni lo . Egz i s tenc i ja g lavnog junaka, ’radničke k lase” , ne izvesna je nezavisno od n ivoa na kome se traga za njom. Medut im, ipak se des i la značajna promena. Po l i t i čko pr ip i s ivanje in teresa ne s tvara , doduše , n j ihovog soc i ja lnog nos ioca , a l i s truktur i šc društvo na sasv im odredeni nač in . Ono popr ima s trukturu sta/cškog društva, makar da u njemu empir i j sk i nema s ta leža . Onog trenutka kada ’ radničku k lasu” proglas imo empir i j sk im subjektom, a pr iv i l eg i je (pre svcga pravo da organizuje v las t , naravno, preko svoj ih prcdstavnika) jo j dodc l imo na osnovu njenog soc i ja lnog s tatusa , tc pr iv i l eg i je postaju feudalnc povlastice. U sk ladu sa i s tom s trukturnom log ikom sa kojom je npr . p lemstvo moglo pretendovat i da rcprczentuje in lcresc cc log društva i da upravl ja nj ime ( takodc prcko svoj ih prcdstavnika) . Manje važno je p i tanje koj i s ta lež i u kojoj mer i dobi ja pravo da svoje in terese proglas i univerza ln ima. Odlučujuća je raz l ika i zmedu stalcške i politićkc reprezentac i je . S ta lešk i in teres i su po dcf in ic i j i ncpol i t i čk i : grupisanjc se tu ne od- v i ja s obz irom na neki projekat društvenog uredenja , nego s ob- z irom na soc i ja lnu pr ipadnost . Sv i radni l judi” učes tvuju u soc i ja 1 i s t i čkoj v las l i , bcz obz ira na to š ta o njoj mis le kao cmir i j ska b ića .

Mchanizam pr ip i s ivanja mo/e da funkc ionisc u s ta leskom društvu . Nezavisno od broja s ta lešk ih d i s idcnata (eksccntr ičn ih p lemića i l i ncpos lusnih se l jaka) , sa dovol jnom s tat i s t i čkom vcrovat - noc ; om se možc predvidet i de lovanje empir i j sk ih aktera . Svaki s ta le / , ima svoje s troge norme ponašanja i ag ira u sk ladu sa nj ima. Dovol jno je da znamo kome s ta le /u ncko

69

pripada, pa da pr ib l i z .no rckonstru išemo njegov ident i te t (u / imajc i , naravno, u obz ir s l iku koju o tom s ta le /u i /graduju os ta l i s ta le / i tog društva) . Medut im, soc i ja l i zam jc poredak sa jednim pr iznat im s ta ležom; a u s tvar i je s ta leško društvo bez empir i j sk ih s ta le /a . Zbog toga jc obavestenje da ncko pr ipada "radničkoj kIas i i l i "radnom narodu" sasv im ne in- format ivno . Ovo pr ip i s ivanje zahvata u prazno . Njegov jed in i c i l j j e da l eg i t imise v las t , a ne da s tabi l i zuje or i jent ire za indiv idualno i ko lekt ivno de lovanje . A budući da je pr ip i s ivanje jedini in - s t i tuc ional izovani ob l ik društvenog samoopažanja , ind iv idualn i i ko lekt ivn i ident i te t se (ako uopšte ! ) formira pod-ins t i tuc ionalno , sa e tn ičkom i l i verskom pr ipadnošću kao jed in im referentn im tačkama. Naravno da su ident i te t i , koj i su s tvoreni na takav nač in , zatvoreni za univerza l i s t i čke procese , i t ime za svako rac ional izovanje .

Stalcsko drustvo ili politićka zajednica

Nasuprot s ta leškoj s to j i po l i t i cka reprezentac i ja . Kada govor imo o par lamentar izmu, možemo samo nju imat i u v idu . Na osnovu onog s to je do sada rečeno , jasno je da se kod ove suprot - nost i ne radi o raz l i c i medu sadrzajima reprezentovanih interesa ( tako da b i jedni b i l i "matcr i ja ln i" , a drugi "pol i t i ck i ' ) , nego o dva t ipa soc i ja lne interpretac i je onog š to se smatra neč i j im interesom. Pol i t i cka s tanoviš ta ne predstav l ja ju i zraz nekog spec i ja lnog sadrž inskog interesa , nego oblik interpretacije onog s to neki soc i ja l - n i akter i opažaju kao svoj in teres . Dok je u s ta leškom ( i radnom) t ipu reprezentac i je in teres objekt iv i s t i čk i def in i san i pr ip i san akter ima na osnovu nj ihovog objekt ivnog soc i ja lnog po ložaja , u po l i t i ckoj reprezentac i j i se radi o samointerpretac i j i . Ovim ni je i sk l jučeno po l i t i čko grupisanje oko s ta lesk ih interesa ( s ta lez i su se i s tor i j sk i u jednom trenutku i pokuša l i t ransformisat i u po l i t i čke part i je ) , a l i j e soc i ja ln im aktcr ima os tav l jena mogucnost da svoje in terese in terprct iraju i i zvan pr ip i sanih očekivanja , t j . na v las t i tu odgovornost (pa i na v las t i tu s te tu) . Dakle , osnovna raz l ika je u tome š to kod nc-pol i i i čkog reprezentovanja neko drugi u ime društvenih ko lekt iva de l in i šc nj ihove interese , dok je , s druge s trane , po l i t i ck i p lura l izam nač in društvcnog samo-opažanja in teresa .

Prednost i po l i t i ckog prcdstav l janja b i smo mogl i i z lagat i kao prcdnost i autonomnog nad d ir igovanim soc i ja ln im

70

delovanjem. Medut im, takva argumentac i ja b i za moj ukus b i la preterano moral i s t i čka . Posto drustvo ne posmatram sa s tanoviš ta indiv idua koje u njemu ž ive (kao neki serv i s za zadovol javanje nj ihovih že l ja ) , n i povećanjc nj ihove autonomije ne predstav l ja osnovnu vrednost . Uosta lom, pr i s ta l i ce soc i ja l i s t i čke doktr ine b i , s pravom, mogl i tvrdi t i da soc i ja ln i ko lekt iv i najčešće de luju prot iv svoj ih dugoročnih interesa , tako da b i povećanje nj ihove autonomije b i lo i za nj ih same nepovol jno .

P i tanje koje nas in teresuje t i če se odnosa i zmedu drustvene s trukture i t ipa reprezentovanja interesa . Pošto smo već utvrdi l i da su interes i uvek već s tvar interpretac i je ( i da ne postoje neki ' in ter es i po seb i") , možemo red da sc radi o odnosu izmedu drustvene s trukture i drustvene interpretac i je . Ne-pol i t i čkom reprezentovanju korespondira h i jcrarhi j sko i l i segmentarno s truktur iranje društva . Indiv idue i koke lekt iv i imaju svoj ident i te t i de f in i šu svoje in terese na osnovu pr ipadanja odredenom s lo ju , i l i na osnovu svog mesta u društvenoj h i jerarhi j i . Društveni ident i te t je te leo lošk i ob l ikovan, uto l iko š to (bar na ideo loškom planu) svako ima svoje jasno def in i sano mesto , i t reba da i spunjava jasna očekivanja koja su vezana za njegov soc i ja ln i s ta tus . Društvena samointerpretac i ja je okamenjena u to j te leo loškoj predstav i . Društvo je ce l ina , a in div idue i grupe njen i organski de lov i .

Nasuprot tome, kompleksna društva se od l ikuju def ic i tom ovog quas i -organskog ident i te ta . Pošto su indiv idue i ko lekt iv i pos - ta l i mobi ln i , n i je v i se moguce pr ip i s ivat i im očekivano ponašanje , i f iks irat i ga za interese koj i su proglašeni nj ihovi "objekt ivn i in ter es i" . Oni sami interpret iraju svoj po ložaj , nepostojano , i čes to neadckvatno . Vazno p i tanje u ovom kontekstu je : do koje granice ide ta pretenz i ja na samo-interpretac i ju? Odgovor jc sadržan već u okolnost i raspada pr irodnog ident i te ta (h i jerarhi j sk i i l i segmentar no s truktur i sane) zajednice . Pos lednja ( i log ična) konsekvenca pretenz i je na samointerpretac i ju jes te to da u društvu nastaje v i se projekata njegove sadašnjos t i i budućnost i . Nj ih možemo nazvat i po l i t i čk im s tanoviš t ima. U kompleksnim društv ima proccs soc i ja lne interpretac i je na nu/an nač in vodi tome da part ikularni ( sadr / insk i ) in teres i i potrebe popr imaju apstraktnc s trukture i nas - tupaju kao gcnera ln i konccpt i in terpretac i je . Pošto pr irodnog društvenog jednstva v i se nema, os tajanje na part ikularnost i b i b i lo ravno odr icanju od formiranja v las t i tog ident i te ta . On se može for - mirat i samo

71

uopštavanjem i rac ional izovanjem onog š to se smatra svoj im interesom, t j . samo u formi po l i t i čkog s tanoviš ta . Ovo trans- formisanje in terpretac i je in teresa u po l i t i čka s tanoviš ta može se sprcč i t i samo po cenu intervenisanja u ident i te t , t j . po cenu njegovog regresa na pred-moderni , f eudalno-s ta lešk i ob l ik . Tako š to će se nas i lno prekinut i proccs univerza l izovanja onog par- t ikularnog , a indiv iduama i ko lekt iv ima oduzet i mogućnost i zgradnje apstraktnog indent i te ta .

Međut im, naše drustvo je s truktur i sano kao s ta leško , a l i bez fakt ičk ih s ta leža . (To š to predstavnie i "radničke k lase" ž ive feudal - n im s t i lom govor i o nj ihovoj l i čnoj pr ipadnost i to j epohi , a ne o s tvarnom postojanju s ta leža u č i je ime v ladaju) . Clanovi društva ne mogu u svom svakodnevnom de lovanju posegnut i za nekom s l ikom0 seb i , koja b i im o lakša la or i jent i sanje . Izmedu društvene stmkture1 soc i ja lne stvarnosti z jap i ogromna praznina . Praznina jednog društva koje se zakl inje u budućnost a res taur i še evropsku davnu proš los t ; koje neg ira tradic i ju a poč iva i sk l juč ivo na pred-modernom t ipu de lovanja . Ta praznina je nužna , i nužno je da bude to l ika ko l ika jes te . Ona predstav l ja prostor u kome se kreće pro izvodac soc i ja lnog smis la . I l i tacn i je , u nesubjekt ivnoj formi: ona je prostor u kome se odvi ja pro izvodenje soc i ja lnog smis la . Kao metaf iz ičk i autor izovana interpretac i ja toga š ta drustvo jes te . Postojanje praz- n ine jes te us lov egz i s tenc i je autor izovanog interpretatora . Zbog toga se on za tu pust inju bor i takvom zagr iženošću koja nam je poznata samo iz borbi za oaze . Njeno minimalno kul t iv i sanje b i lo b i početak njegovog kraja , tako da nas ne treba čudi t i š to se tu ukidaju pretpostavke svakog ku l t iv i sanja , a ne samo onog koje b i s luž i lo eventualn im pol i t i čk im prot ivn ic ima. Ta konsekventnost l ež i u pr irodi ovog projekta soc i ja lne konst i tuc i je smis la , a ne ( samo) u ps iho lošk im osobinama njegovih empir i j sk ih rea l i zatora .

•

"Pluralizam samoupravnih interesa"

Nc-pol i t i cko reprezentovanje društvenih aktera , do pos lednj ih konsekvenc i dovedeno u konceptu "plura l izma samoupravnih inter esa" , sadr / i od luku o strukturi drustva, a ne samo o tome ko će učes tvovat i u v las t i , a ko i z nje b i t i i sk l jučcn . Ukidanje po l i t i ckog p lura l izma samo je re l l eks , i to ne najvazni j i , t e temel jne odluke . Putem s ta lcškog

72

reprezentovanja je moguce regul i sat i de lovanje u s ta t ičnom, nef leks ib i lnom i pred-modernom društvu . Samo tu se energ i ja društvenih aktera mo/ .e mobi l i zovat i uz pomoć pr ip i sanih očekivanja i unapred formul i sanih interpretac i ja nj ihovih interesa . Cim drustvo postane s loženi je , ta j t ip reprezentac i jc ne regul i še , nego b lokira drustvenu energ i ju . On sprečava pr irodni tok drustvene komunikac i je , koj i b i se i spo l javao u nastajanju a l ter - nat ivn ih projekata drustvenog uredenja , i konkurenc i j i i zmedu nj ih . Odluka za ne-pol i t i cko reprezentovanje jes te od luka prot iv soc i ja lne evo luc i je .

Jugos lovensko drustvo je , bez obz ira da l i to odgovara njegovom of ic i jc lnom pojmu, posta lo kompleksno . Drugim reč ima, ono pro izvodi v i šak interpretac i ja o seb i , za č i je koordin i sanje nema izgrađenih mehanizama. Navodna d i ja lekt ika "klas ičnog" i ’nac ionalnog" predstav l ja ideo lošk i i zraz ovog s tanja . Pošto "radnička k lasa" soc io lošk i ne postoj i , a pojam "radni l judi" n i š ta ne znač i , prazna forma radnog reprezentovanja je morala b i t i i spu- njena s i tuac ionim sadržajem, t j . e tn icko-reg ionaln im ident i te t ima. Al i , budući da n i on i ne smeju da nesputano sebe interpret iraju (u formi po l i t i čk ih s tanoviš ta) , ta forma ih ne s tabi l i zuje , nego samo omogućava nj ihov ras t , do trenutka kada će je i znutra razbi t i . Pos- to jeć i s i s tem predstav l janja u Jugos lav i j i , ne raspolaže kapac i te t ima za regul i sanje b i lo koj ih intepretac i ja in teresa , os im jedne jed ine , o f i c i je lne . U sk ladu sa tom interpretac i jom se u našoj zemlj i uvek radi o borbi "radničkih" i "kontrarevoluc ionarnih”(”birokratsk ih ' ’ , " tehnokratsk ih" , "nac ional i s t i ck ih" i td . ) in teresa . U sk ladu sa naš im Ustavom, "suprotan društveno-ekonomskom i po l i t i čkom s i s temu. . . j e svaki ob l ik ograničavanja radničke k lase da os tvaruje svoju i s -tor i j sku u logu u društveno-ekonomskim i po l i t i čk im odnos ima i or - ganizuje v las t za sebe i za sve radne l jude" (Osnovna nače la , I I ) . Danas u Jugos lav i j i ne postoj i n i j edan kolekt iv koj i b i ovu ponudenu interpretac i ju svoj ih interesa mogao pr ihvat i t i kao or i jent ir za de lovanje . Problem je u tome š to os im nje n i š ta n i je ponudeno.

To š to su regulac ioni kapac i te t i ne -pol i t i ckog reprezentovanja minimaln i , pro iz laz i i z n jegove prot ivrečne sušt ine , a ne i z manjkave empir i j ske rea l i zac i je . Soc i ja l i s t i čk i drustveni poretc i em pir i j sk i postoje kao drzavno organizovana društva . I s tovremeno, i zr ič i to jc i sk l jučena mogucnost da država bude shvaćena kao politička zajednica. Na jednoj s trani je fakt ička organizac i ja društvenog predstav l janja os tvarena kao reprezcntovanje ne-po- l i t i čk ih interesa . Na drugoj s trani , od

73

drustvenih grupa se očekuje da odustanu od "part ikular i s t i čkc scb ićnost i" (Osnovna naće la , I I ) . U ime čega? Ako je zajednica skup interesa , onda ona nc može b i t i raz log za odustajanje od nekog part ikularnog interesa . I l i još jed- nostavni je : ako sc zajednica konst i tu i se kao "plura l izam samouprav- n ih interesa” , onda ona ne mo/e b i t i politićko jedinstvo. Da b i to b i la , mora se društvcnim aktcr ima pr i /nat i po l i t i čk i s ta tus . Notorna i s tor i j ska č injcn ica jc da s ta le / i n i su u s tanju da konst i tu i šu državu. Još manjc su to u s tanju ako čak i ne postoje , kao š to jc s lučaj sa negat ivn im s ta ležom "radničkom klasom”. I kad b i postojao , on ne b i imao svoju domovinu (o čcmu nas prec izno informiše soc i ja l i s - t i čka doktr ina .

Tvorev ina koja na ovaj nač in nastaje n i je po l i t i čka zajednica , nego "zajednica rada” . T ime se že l i reć i da je uklonjena fasada pol i t i čk ih s tanoviš ta , i omogućcno ne i skr iv l jeno pojav l j ivanje auten- t i čn ih interesa . A u s tvar i je samo ukinuto pravo društvenih aktera da govore o seb i , i pr ip i san im je jez ik na kome jed ino mogu da se sporazumevaju . Ono š to se u tom jez iku ne može i zraz i t i , i ne pos toj i . A u njemu je već utkana pretenz i ja na nepr ikosnovenu inter - prctac i ju toga š ta su č i j i in teres i . Bez nje b i se ce la konstrukc i ja raspala kao kuća od karata . Medut im, ona ne sme da bude otvoreno imenovana, pošto b i se tada navodna neposrednost in teresa obe lodani la kao č i s t pr iv id . Pokazalo b i se da radno reprezen tovanje n i je jez ik na kome drustvo komunic ira o samome seb i , nego gramat ika njegove ćutnje .

6 . KO JE SUVEREN U JUGOSLAVIJI?

Pravo države

"Suveren je onaj ko odlučuje o vanrednom s tanj iT . 1 Ova provokat ivna formulac i ja i z znameni te i z log lasne Političke teologije vraća , č in i se , problem državne suverenost i u pr imarni haos (versk ih) gradanskih ratova , dakle , u onu i s tor i j sku konste lac i ju u kojoj su se oko teor i j skog utemel jenja državne v las t i t rudi l i Boden i Hobs . 2 Gotovo kao da b i u svakoj suverenoj od luc i trebalo sa-mis - l i t i i zvorno konst i tu i sanje poretka , kao l in i ju i za koje tek postaje moguce normiranje zajedničkog ž ivota , a i spred koje je poredak moguć samo kao ravnoteza s i l e , a l i ne i kao s i s tem prava .

Medut im, ako paz l j iv i je razmotr imo ono odredenje , uoč ićemo da na njemu najv i še smeta njegova izazovna re torska oš tr ina . Pr idemo l i mu sa druge s tranc , ono g las i : suveren je

74

onaj ko odlučuje š ta je normalno stanje neke po l i t i čke zajednice . Jer , t ek onaj koje u s tanju da def in i še us love pod koj ima norme važe , b iće u s tanju da prepozna trenutak u kome jc njegovo važenje dovcdeno u opasnost . Kada se radi o državnoj v las t i onda to def in i sanje n i je neki saznajn i postupak, nego jc ident ično sa obezbedivanjem us lova za važenje on ih normi .

U praveu od "normalnost i ka njenom rusenju postoj i n iz e tapa , od nužne pravne f ikc i je "javne s igurnost i i mira" , preko punktualn ih povreda normi (za č i je sankc ionisanje su nadlezni po l ic i ja i redovni sudski postupc i ) , pa sve do tačke i za koje poć inje 'državno vanredno s tanje" . Ono nastupa ukol iko je drzava fundamenta lno s tav l jena u p i tanje , i to u njenoj funkc i j i j ed ins tva mirai garanta pravnog poretka . Osnovna formalna osobenost s tanja"đržavne nužde" jes te dvostruko suspendovanje važeć ih pravnih normi: us led nj ihove d i skrepanc i je sa soc i ja lnom s tvarnošću posta lo je nemoguće obuhvat i t i tu s tvarnost pravnim s i s temom, t j . regul i šuća snaga pravnih normi je i zgubl jena . U potpunost i (ako se radi o građanskom ratu i l i revo luc i j i ) , i l i u jednom segmentu svog važenja; da b i ponovo vrat i la i zgubl jeno važenje , državna v las t - zbog e f ikasni je in tervenc i je - sa svoje s trane suspenduje de love pravnog s i s tema (pre svega one u koj ima su def in i sane granice de lovanja državne v las t i ) . 3

Već ov ih nekol iko napomena pokazuju da o d i ja lekt ic i vanrednog i normalnog s tanja , pa onda i o modernom pojmu suverenost i , ima smis la govor i t i samo pod pretpostavkom da se radi o pravnoj državi. Samo ukol iko drzava svoju osnovnu funkc i ju v id i u os igura- nju unutrašnjeg mira i pravnog poretka može s i s tematska povreda pravnih normi da bude shvaćena kao ugrožavanje prava države , a samo ako je de lovanje državne v las t i ograniceno jasn im normama može uopste doć i do državnog vanrednog s tanja kao prekorač ivanja t ih granica . Tamo gde drustvena s tvarnost n i je dos ledno regul i sana pravnim s i s temom, i gde državna v las t ne mora spec i ja lno l eg i t imisat i svoje - ma kako s iroke - kompetenc i je , raz l ika i zmedu normalnog i vanrednog s tanja postaje d i fuzna . Da l i j e to dobro za državnu v las t , i da l i j c to dobro za njcne podanike? Na ovo p i tanje možcmo najbrze odgovor i t i ako razmotr imo osnovna svojs tva jasne granice i zmedu normalnog i vanrednog s tanja , a onda i pretpos tavke pod koj ima ta granica postaje d i fuzna .

Kasni je ću i z lož i t i funkc ionalnu raz l iku izmedu de lovanja

75

državne v las t i u agregatnom s tanju drustvene "normalnost i" - to de lovanje se obavl ja posredstvom zakona - i u "vanrednom s tanju"- tu se na soc i ja lnu s tvarnost ut iče putem odluka koje imaju formu vanrednih mera , i l i uopste : rncra. Pre razmatranja funkc ionalne raz- l ike i zmedu ova dva t ipa de lovanja potrebno je skrenut i pažnju i na nj ihov raz l i č i t pravni s ta tus . Ni u jednom od ova dva t ipa državnog de lovanja sc ne mogu pro izvodi t i norme koje b i vaz i l e za drugi . Jasno je da se smis lu "vanrednog s tanja" prot iv i n jegovo s trogo normiranje . Posto n i je moguce predvidet i kako će i zg ledat i opasnost koja fundamcnta lno ugrožava pravnu zajednicu , n i s trukturu "van -rednog s tanja" n i je moguce zakonima ant ic ip irat i , i na ta j nač in je domcst ic irat i u pravni s i s tem. 4 A l i , još važni ja je granica koja pos toj i u obrnutom pravcu . Osnovna pretpostavka za očuvanje iden t i te ta pravnog s i s tema je ne samo to da se pravne norme konsekventno sprovode , nego i to da norme koje se sprovode po svom poreklu budu jednoznačno pravne norme, t j . da ne pro i s t i cu i z nekog drugog t ipa de lovanja . Drugim rec ima, u s i tuac i jama u koj ima je v ladavina zakona dovedena u p i tanje može b i t i l eg i t imno s tav i t i odredene pravne norme van važenja , a l i takvo (vanredno) de lovanje ne sme popr imit i s ta tus pro izvodenja pravnih normi . U prot ivnom, vanredno s tanje nepr imetno postaje normalno . Onaj ko je trebalo samo da obezbedi v ladavinu zakona poč inje i sam da pro izvodi zakone . Možda će on imat i dovol jno moći da i znudi nj ihovo pr iznavanje , a l i već i površnom posmatraču je jasno da tu v i se n i je reč o v ladavin i zakona, nego d iktata . Da b i se spreč i lo takvo t iho premeštanje zakonodavnih kompetenc i ja , neophodno je pre svega pr iznat i i pojmovno f iks irat i raz l iku izmedu prava "normalnog" i prava "vanrednog s tanja” .

U pravnoj teor i j i vanrednog s tanja ne postoj i sag lasnost oko osnovnih p i tanja ove problemske s i tuac i je . Da l i se može govor i t i o "pr irodnom pravu države" na očuvanje v las t i te egz i s tenc i je , koje b i onda načc lno l eg i t imisa lo državno de lovanje i i zvan ustavom i zakonom predvidenih granica? Da l i u ov im s lučajev ima "pravo pres taje , a nastupa pol i t ika” , kako su tvrdi l i zas tupnic i us tavno- -pravnog poz i t iv izma, i l i j e moguce pravno regul i sat i i s tanje koje se po def in ic i j i (kao vanredno s tanje ) op ire svakom normiranju? Na još konkretn i jem nivou: ko odlučuje da l i su date pretpostavke za vanredno s tanje i koj i organ je ov lašćen da de luje u tom nad-ustavnom i nad-zakonskom prostoru? Konaćno , da l i i n jegovo de lovanje podležc uobičajen im meri l ima, i l i im je nače lno i z -

76

maknuto ( tako npr . pr i s lusk ivanje pr ivatn ih te le fonskih razgovora i l i angažovanje povokatora koj i i sami č ine kr iv ična de la , n i su akt iv - nost i koje posebno treba opravdavat i )? 5

Medut im, i pored značajn ih raz l ika koje postoje s ozb irom na naćin l eg i t imisaja državnog prava na proglašavanje vanrednog s ta nja , a onda i s obz irom na njegovo konkretno sprovodenje , sag las nost postoj i u od lučujućoj tački : da b i se odrz .ao ident i te t normal - nog s tanja nužno je pr iznat i pravnu f iguru vanrednog s tanja .

A kako sa tom e lcmentarnom sag lasnošću s toj i s tvar u Jugos lav i j i? Da l i i naša državna v las t ugrožavanje pravnog s i s tema shvata kao ugrozavanje prava dr / .ave , na koje onda mora reagovat i državnim vanrcdnim s tanjem? Ukol iko b i to za i s ta b io s lućaj , onda b i smo se bar nekol iko pos l tdnj ih godina moral i na laz i t i u vanrcd- nom s tanju . Jer , u 'Mater i ja l ima Koordinac ione grupe za i zradu projekta anal ize i rezo luc i je o pravnom s i s tcmu SFRJ Saveznog veća Skupšt ine SFRJ - Radne grupe za karakter i u logu prava u našem soc i ja l i s t i čkom samoupravnom društvu” je , i pored monstruozno zamršenog imena ovog te la , nedvosmis leno jasno rečeno: "Na š irem području tokom dužeg vremenskog per ioda je zakazao č i tav pravni s i s tem, odnosno mehanizmi njegove pr imene u zaš t i t i kako drustvenih vrednost i , tako i prava i s loboda poje - d inaca"(Beograd, 1983 , VI , s tr . 1 ) .

Reč je , naravno, o Kosovu. O Kosovu je rec i u , pr iv idno nedužnim, uvodnim pasus ima mog č lanka. P i tanje o pretpostavkama pod koj ima je neka državna v las t suverena , t j . pod koj ima je u s tanju da def in i še normalnost drustvene komunikac i je , n i je vodeno teor i j sko- i s tor i j sk im interesom, već b i trebalo da nam pomogne u razrešavanju prakt icne nedoumice: kako je moguce da je u jednom de lu zemlje čak regularna armija angažovana u uspostav l janju formalnog mira , dok u drugom de lu ( i to medu pol i t i čk i mobi ln im s tanovniš tvom, a to znač i - po l i t i čar ima) to s tanje može u najbol jem s lučaju prouzrokovat i ravnodušno s leganje ramenima? Kako objas - n i t i okolnost da otvoreno i ponovl jeno konstatovanje suspenz i je pravnog s i s tema ne dopire do sed iš ta državne v las t i?

Kosovo kao nočekivani "udarac s l eda", na koj i soc i ja l i s t i čka državna v las t n i je b i la spremna i na koj i još traž i adekvatan odgovor? I l i , Kosovo kao s imptom, na kome se može odč i ta t i pr iroda te v las t i , mnogo jasn i je nego u njenom semant ičkom samoprikaz ivanju?

U pi tanj ima koja su formul i sana na ovakav nač in , radi se o

77

sušt in i po l i t i cke zajednice , a ne o indiv idualnoj i l i ko lekt ivnoj patnj i , ma kako intenz ivna ona b i la , i ne o b i lo kakvom moralnom pravu, ma kako se ono nekome moglo č in i t i ev identn im. Sa s tanoviš ta državne suverenost i se uopste ne radi o tome da l i j e ugrožena pravna s igurnost Srba , Crnogoraca , Turaka i td . na nckoj odredenoj ter i tor i j i , nego da l i j e na ter i tor i j i pos tojeće države ugrožena pravna s igurnost nekog njenog državl janina . Ukol iko je s tanovniš tvo a lbanske narodnost i nekada b i lo obespravl jeno , onda n i je b i la obespravl jena a lbanska e tn ička grupa u Jugos lav i j i , nego državl jani Jugos lav i je u v las t i to j zemlj i . U ovom kontekstu p i t a t i "ko je prv i počeo" znač i i zać i i z države u s tanje nepol i t i čke zajednice . Medut im, n i je s lučajno š to sc nesposobnost države da garantuje pravnu s igurnost že l i pr ikr i t i regrcsom u nepol i t i čko po l je . U ovom regresu n i je dokumentovan trenutak s labost i t c države , nego njeno i s t insko odredenje . Obraz laganje ove teze nužno nas vodi raspravl janju pojma države kao jed instva mira i garanta pravne s igurnost i .

"Zakon" i "vanredna mera"

Pojam pravne norme predstav l ja centra lnu tačku u konstruk- c i j i pojma države kao jed instva mira i garanta pravne s igurnost i .Ne samo š to su državni organi u i zvrsavanju svoj ih zadataka upućeni na pravni s i s tem kao jed in i trajn i medi j za prenošenje od luka , nego su oni u i zvrsavanju t ih zadataka vezani za pravne norme. S i tuac i ja n i je s truktur i sana tako da b i na njenom početku s taja lo def in i sanje zadatka , a da b i državni organi onda traž i l i sredstva koja smatraju pr imerenima za njegovo rešavanje (pr i čemu b i even- tua lno po i zvršenju zadatka podnos i l i i zveš taj nekoj kontro lnoj in - s tanc i ) : i zbor "sredstava" n i je S lobodan, nego je veoma prec izno def in i san . Ustav i zakoni vezuju de lovanje državnih organa za pravi la koj ih se ov i moraju pr idržavat i čak i ako smatraju da ih ona ometaju u obavl janju nj ihovih funkc i ja . Ovo s trogo normiranje je nužno ne samo zbog kontro le organizac i je koja jed ina u društvu raspolaže monopolom leg i t imne pr imene f i z ičke s i l e , nego i i z funkc ionaln ih raz loga: soc i ja lno de lovanje u ce l in i ne b i b i lo moguce rac ionalno organizovat i ako de lovanje jednog njegovog važnog aktera - državnih organa - ne b i za druge aktere b i lo jasno predvid ivo i rac ionalno objašnj ivo .

Ova dvostruka regulat ivna u loga zakona pretpostav l ja pos-

78

to janje normalnog s tanja , t j . pretpostav l ja kako to da pravni s i s tem dovol jno intenz ivno zahvata soc i ja lnu rea lnost , tako i to da su državni organi u s tanju da prec izno ograničenim sredstv ima koja im s toje na raspolaganju i spune svoje osnovne zadatke , a pre sve^a da obezbede us love za mirni medusobni ž ivot č lanova pravne zajed nice . Forma zakona postaje preuska u "vanrednim s i tuac i jama”. One se prepoznaju po tome š to pravni s i s tem zahvata "u prazno' ’ , t j . gubi svoju regulat ivnu u logu u važnim društvenim konste lac i jama (npr . u konf l ikt ima izmedu raz l i č i t ih drustvenih grupa, b i lo da su uzroc i t ih konf l ikata po l i t i čke , verske i l i e tn ičke pr irode) . Drzavni organi tada n i su u s tanju da normalnim sredstv ima obezbede pravnu s igurnost gradana. Nj ihovom de lovanju se o tvara prostor " iznad" ustava i zakona, a pravna f igura pomoću koje se on i u tom prostoru krecu jes te "vanredna mera". Ukol iko je osnovna odl ika zakona b i la njegova opštos t i t rajnost , mera je s i tuac iono or i jent i sana i smera brzom post izanju e fekta . Pre lazak sa sredstva zakona na sredstvo mera ima jedan jed in i c i l j : ponovno uspostav l janje s tanja u kome važ i pravni s i s tem, dakle , uspostav l janje i s tog onog s tanja koje je u datoj s i tuac i j i b i lo ugroženo . Vanredne mere po def in ic i j i ne mogu da budu izvor novog pravnog s tanja . Kompetenc i je aktera ' ’vanred nog s tanja” su , doduše , u jednom praveu proš irene ( jer on i imaju pravo da suspenduju de love us tava i pravnog s i s tema) , a l i su u drugom praveu veoma ograničene: nj ihov zadatak je konkretan i po svom sadržaju negat ivan , t j . ne rea l i zovanje nekog v las t i tog c i l ja , nego tehničko-prakt ično omogućavanje us tavno-pravne normal - nost i .

Sve pravne zajednice poznaju raz l iku izmedu "normalnog” i "vanrednog s tanja” . Nj ihova raz l ika se oduvek izražavala ne samo u promeni l eg i t imnih sredstava , nego i u promeni aktera: u "vanrednom s tanju” se kompetenc i je moraju prenet i na organ koj i garantuje brzo i e f ikasno de lovanje , b i lo da on već i inače postoj i (kao neki od de lova egzekut ive) i l i sc formira samo za potrebe "vanrednog s tanja" (kao neka vrs ta "kr iznog š taba") . De lovanje tog organa je r imsko pravo naz iva lo d iktaturom. Diktator je b io ov lašćen da prekorač i pravo , da b i omogućio pr imenu prava . On n i je b io suveren , nego opunomoćen ( commissarius) , n jegova d iktatura n i je b i la suverena , nego (u ovom smis lu) komesarska . 6

Iz dosadašnjeg i z laganja odnosa i zmedu "normalnog” i ‘Vanrednog s tanja” Iako je s teć i predstavu o opasnost i koj ima

79

je pravna zajednica i z ložena u trcnutku suspendovanja pravnog s i s tema. Komesarska d iktatura Iako postaje suverena , a organ koj i j e opunomoćen samo da ponovo vrat i zakoni tos t čes to je sk lon da seb i dodc l i pravo para le lnog zakonodavca , i da svoje "vanredne mere” pr ikazuje kao "zakone” . O ov im opasnost ima se u zapadnoevropskoj us tavno-pravnoj teor i j i pos lednju deceni ju vodi veoma ž iva rasprava , podstaknuta problemat ičn im zakonodavnim reakc i jama na fcnomcn teror izma. Medut im, za našu zemlju ta rasprava nema n ikakav prakt ičn i značaj . Jer , mi nemamo pos la sa propratnim pojavama suverene d iktaturc unutar njcn ih komesarskih kompeten- c i ja , nego sa izvornotn suverenom diktaturom. Dakle , sa d iktaturom koja sebe od samog početka razumeva kao trajn i izvor normi koje regul i šu ž ivot zajednice .

Pojam u kome je na pregnantan nač in i zražena permanentna v ladavina "vanrednog s tanja" ( sa sv im njegovim konsekvencama, a pre svega pr imatom "mera" nad "zakonima") u zemljama suverene d iktature jes te "diktatura pro le ter i ja ta” . U razmatranju društvenog odnosa označenog ov im pojmom sasv im bi pogrešno b i lo p i ta t i : da l i neš to takvo kao "prole tar iat” uopste postoj i (naroc i to u predin- dustr i j sk im zemljama) , da l i "opunomoćenic i pro le ter i ja ta" za i s ta poscduju leg i t imnost za ovekovečavanje svog mandata , da l i j e nač in nj ihove se lekc i je pr imeren profes ionaln im imperat iv ima funkc i ja koje obavl jaju i td . Sva ta p i tanja su anahrona i ne interesantna . Kao s to je potpuno ire levantno da l i se neka suverena d iktatura odrekla veze sa "diktaturom prole ter i ja ta" i pres ta la da govor i o "komunizmu" kao svome c i l ju . Osnovno p i tanje , ono o kome se u ovom kontekstu jed ino radi , j e s te : da l i j e de lovanje nos i laca po l i t i čke mod u normalnim s i tuac i jama vezano za prec izno odredene norme, i l i se ono , de lom i l i u potpunost i , kreće u prostoru meta-ustavnost i i meta-zakoni tos t i . Vladaju l i zakoni i l i mere?

Da b i smo odgovor i l i na ovo osnovno p i tanje n i je neophodno n ikakvo pol i t i čko-soc io loško i s traž ivanje s trukture javne moći u jugos lovenskom društvu . Tog zadatka nas os lobada ev idenc i ja koju ova mod svakodnevno pro izvodi . Teško da b i se neko odvaž io da tvrdi da u zemlj i u kojoj npr . takozvano p i smo predsednika države u ž ivotu po l i t i čke zajednice čak nekol iko godina ima normat ivnu snagu uporedivu sa snagom ustava , da dakle u to j zemlj i može b i t i reč i o pr imatu forme zakona nad formom mere . S l i čna para le lnost us tavno-pravnog s i s tema i meta-pravnih tvorev ina koje ne

80

obavezuju manje nego ta j s i s tem, a dja konkurenc i ja sa nj im je dos- l edno zamagl jena , proteže se duž ce le h i jerarhi je normat ivnog zdanja našeg društva: od raz l idt ih "smernica" i "pravaca razvoja" , pa sve do "kr i t i čk ih anal iza" i "rezo luc i ja" . Tom parale lnom normat ivnom sk lopu doduše nedostaje s i s temat ičnost , a l i ne i važenje . Po svoj im formaln im osobenost ima i nač inu dejs tva to su mere , dakle , sredstva dja konsekventna pr imena odgovara s i tuac i j i "van rednog s tanja" . Ukol iko pojam diktaturc os lobodimo neanal i t i ck ih normat ivnih nas laga koje ima u svakodnevnoj jez ičkoj upotrebi (a gde se d iktaturom intu i t ivno naz iva svaka v las t koja se že l i radikal - no kr i t ikovat i ) , i ako ga upotrebimo č i s to funkc ionalno , možemo red da u gore pomenut im fenomenima do i zražaja jasno do laz i karakter suvercne d iktature . Kao i us tavno-pravni t ip organizovanja po l i t i čke zajednice , tako i suverena d iktatura podva na odredenoj l eg i t imac i j skoj osnovi . Ta osnova nas , medut im, ovde ne zanima. I s to tako , n i ona argumcntac i j ska l in i ja koja je vodi la for - miranju pojma d iktature pro le ter i ja ta . Jcdnostavno jc pr imet i t i da su u njemu na spec i f i čan nadn kombinovani , a onda f i lozofsko- i s - tor i j sk i radikal izovani , dement i k las ičnog učenja o d iktatur i , t j . o transformaci j i komesarske u suverenu d iktaturu . I on i koj i po l i t i ckom moći upravl jaju u ime pro le tar i ja ta , c ine to kao njegovi poverenic i , dakle , ne za sebe i svoje po l i t i čke s ledbenike (kako to č ine v ladajuće e l i te pre nastanka savrcmene države) , nego za radničku k lasu" (pr i čemu je suv išno i s t i cat i da se ovde radi o nač inu leg i t imisanja , a nc o s tvarnim mot iv ima i de lovanj ima) .

O transformaciji komesarske u suverenu d iktaturu gorovim sasv im metafor ičk i . Ne u tom smis lu da b i d iktatura pro le tar i ja ta na početku b i la zamiš l jena kao pr ivremeno zauz imanje v las t i , koje se onda, s i lom pr i l ika , pretvor i lo u trajno . Napravi l i b i smo odlučujuću grešku ako b i smo raz l iku između ova dva t ipa d iktature shvat i l i prvenstveno kao kvant i ta t ivnu, pre svega u vremenskom smis lu . Sam kvalitet diktature se suš t insk i menja , i to u sk ladu sa unutrašnjom nužnošću poretka o kome je rec , a ne na osnovu neke i s tor i j ske konste lac i je ("kapi ta l i s t i čkog okruženja" , "unutrašnjeg nepr i ja te l ja"i s i . ) . Odlučna raz l ika može se odč i ta t i na odlučujućoj re lae i j i konst i tuc i je po l i t i čkog odnosa d iktature , na ime, na re lae i j i i zmedu drzave i suverenosti.

Komesarski d iktator de luje po nalogu države. Državna

81

suverenost je i zvor njegove l eg i t imnost i . On doduše , prekoračuje (nače lno mer l j ivo) po l je državnog de lovanja , t ime š to n i je ograničen us tavom i zakonima. Medut im, i u tom prekorač ivanju je suverenost (ma kako suspendovane) državne v las t i pr iznata , čak i onda ako se d iktatura produžava sa i zgovorom da još n i su s tvoreni us lov i za ponovno akt iv iranje jednog suverena , države . U komesarskoj d iktatur i je državna v las t vakantna , a l i os taje čvrs ta odredisna tačka de lovanja , i opravdavanja vanrednih mera .

Da b i smo shvat i l i da lekosežnu novost koju sobom nos i komunis t ička suverena d iktatura , dovol jno je da obrat imo pažnju na sk lop njenog leg i t imisanja . Dakle , na njenu vezu sa državom i suverenošću . Prv i od lučujuć i rez i zveden je odvajanjem države i suverenost i . U komunis t ičkoj doktr in i je suverena "radnička k lasa" kao nos i lac svetsko- i s tor i j ske mis i je os lobadanja čovečanstva . Dik tatura se ne proglasava u ime nekog po l i t i čkog subjekta , nego u ime te mis i je . Rekl i smo da je i z vez ivanja suverenost i za državu s led i la njena nače lna ograničenost . De lovanje državnih organa je nače lno ograničeno (us tavom i zakonima) , i mora , ukol iko že l i da zadrž i svoju l eg i t imnost , da pr izna konst i tut ivnu u logu subjekt ivn ih prava kao v las t i te granice . Vez ivanjem suverenost i za "radničku k lasu" suverenost postaje nače lno neograničena: ne mogu se zamis l i t i n ikakva subjekt ivna prava koja b i pokr iva la neko po l je za koje "radnička k lasa" ne b i mogla b i t i za interesovana. Njenih " interesa" se u podjednakoj mer i t i če nač in organizovanja javnih pos lova , kaoi privatna s fcra l judi , n j ihov odgoj , n j ihova duša . Niko ne može reć i da uspeh svetsko- i s tor i j ske mis i je u manjoj mer i zav i s i od zahvata u duše nego od zahvata u pro izvodne odnose .

Pošto je na ovaj nač in suverenost natovarena metaf iz ičk im atr ibut ima (koj i na nju pre laze sa "radnicke k lase") , preostaje još da se ona transportuje u empir i j sko po l je , gde postaje suverena d ik tatura . Transport se obavl ja posredstvom teor i je o komunis t ima kao empir i j skom zastupniku interesa "radnicke k lase" .

Ova interna log ika utemel jenja d iktature pro le tar i ja ta nas , kao š to rekoh, ovde da l je ne interesuje . P i tanje o kome se radi je : da l i su sredstva koja nudi permanentno "vanredno s tanje” pogodni ja za rešavanje zadataka pred koj ima se organi po l i t i čke v las t i na laze , od sredstava koja na raspolaganje s tav l ja pravni s i s tem? Ovako postav l jeno p i tanje oduz ima

82

nam mogućnost da suverenu d iktaturu kr i t ikujemo zato š to povremeno i l i t rajno suspenduje upravno-prav- n i s i s tem. Takva kr i t ika b i mogla b i t i opravdana sa s tanoviš ta neke a l ternat ivne teor i je demokrat i je (koja b i dovodi la u p i tanje f i lozofsko- i s tor i j sku mis i ju "prole tar i ja ta") , a l i mi se ovde ne bavimo razmatranjem raz l i č i t ih shvatanja demokrat i ja , nego p i ta - njem efikasnosti . Da l i j e suverena d iktatura e f ikasan obl ik po l i t i ckog upravl janja?

Imajuć i u v idu Kosovo , na ovo p i tanje moramo negat ivno odgovor i t i . Raz loz i za to su nače ln i i sadržani su u pr irodi suverene d iktature .

Raz l ika i zmedu "normalnog" i "vanrednog s tanja" omogućava to da se u "vanrednim merama", kada do nj ih dode , mod intenz iv ira do pos lednj ih granica . Komesarska d iktatura mobi l i se sve resurse po l i t i čke zajednice . Pošto je fakt ičk i ukinuo raz l iku izmedu zakonai mera, soc i ja l i zam je o tupeo probojnost mera . U "normalnim" s i tuac i jama one nos ioc ima pol i t i čke moći o lakšavaju de lovanje ( jer ih ne vezuju , kao š to to c ine us tav i zakoni u us tavno-pravnim državama) , a l i ih u s tvarnim "vanrednim s i tuac i jama" os tav l ja ju na cedi lu . U ž ivom pesku mera koje se svakodnevno fabr ikuju utapaju se i one koje su po svojoj in tenc i j i s tvarno "mere" , a ne samo dobrodoš la forma za umotavanje neke subjekt ivne odluke . Pošto je s i s tematsk i s tab i l i zovana permanentnost "vanrednog s tanja" , svoju ev idenc i ju je i zgubi la raz l ika i zmedu "normalnog" i "vanrednog s ta nja"; umesto da l eg i t imise po l i t i čko de lovanje u s i tuac i j i u kojoj su ugroženi č lanovi zajednice , ta ev idenc i ja i sama postaje predmet po l i t i ckog nede lovanja , na ime, "diskus i je": radi l i se o '"genoc idu” i l io normalnoj migrac i j i" , o "zbegovima" i l i "vozovima nac ional izma", i td . Pošto nedostaje normalnost kao nedvosmis len i kr i ter i j , sve postaje s tvar interpretac i je , dakle , sve postaje pro izvo l jno .

Sada je jasno zbog čega konstatovano suspendovanje pravnog s i s tema "na š irem području tokom dužeg vremena" n i je dove lo do državne kr ize . Jer , Kosovo n i je n i u jednom trenutku shvaćeno kao fundamenta lno ugrožavanje jugoslovenske po l i t i čke zajednice . Raz log l ež i u tome š to normalnost te zajednice n i je def in i sana posredstvom ustavno-pravnog s i s tema. Organi po l i t i čke uprave ionako na društvene procese ne de luju prvenstveno kroz medi j prava . Os- novni ut icaj se ionako vrš i pomoću mera. Kada "zakaže" pravni s i s -

83

tem još uvek os taje - tako smatraju nos ioc i suverene d iktature - para le ln i s i s tem kanala za prenosenje od luka , t j . za ut icanje na drustvene procese . Nač in konst i tuc i je tog para le lnog medi ja za pro laz od luka ima odlučujuć i značaj . Ako je moć ident ična sa šansom da će se za v las t i te od luke nać i pr ik ladan medi j za nj ihov pro laz , onda od s trukture tog medi ja zav i s i kapac i te t moć i . Suverena d iktatura se odrekla pravnog s i s tema kao medi ja (dok je komesarska d iktatura b i la pr inudena da ga se odrekne) ; da b i se os - lobodi la njegove zamorne kontro le ona je s tvor i la meta-pravni prostor u kome de luje putem mera . Jedin i kompaktni komunikac i j sk i kanal jcsu njen i po l i t i ck i s l edbenic i . U idea lnom s lučaju b i se nj ime komunikac i ja obavl ja la bez ikakvih gubi taka , i tada b i pravni s i s tem u potpunost i mogao da bude i sk l jučen . Kriv ičnu odgovornost b i zameni la part i j ska (u s lučajev ima nos i laca po l i t i cke moći ) i l i ko leg i ja lna (kod običn ih gradana) .

Part i j ska s truktura sc zasn iva na ideo loškom, sadrž inskom, a ne na formalnom, zakonskom, povez ivanju . Ako se od državnih s lužbenika (u us tavno-pravnim državama) očekuje lo ja lnost prema zakonima, ovde sc zahteva lo ja lnost prema vrednost ima na koj ima poč iva part i j ska idco log i ja . Pošto su sve vrednost i uvek s tvar tumačenja , a tumačenje obavl jaju konkretne l i čnost i , tu se radi o lo ja lnost i prema l i čnost ima, t j . on im grupama koje def in i šu trenut- n i sadržaj ideo log i jc . (Jaranc i ja za sprovodenje part i j sk ih odluka je samo de lom sadržana u mogucnost i objekt ivn ih sankc i ja (budući da je samo u ckstrcmnim s lucajev ima Iako utvrdi t i povredu neke vrcdnost i , a inače je dovol jno njeno verbalno pr iznavanje pa da postupak utvrdivanja lo ja lnost i pos tane veoma kompl ikovan) , a zapravo poč iva na "kadrovskoj po l i t i c i": na lo ja lnost i s l cdbenika . Neki s l edbenik , npr . na Kosovu, postaje to na osnovu raz l i č i t ih kvaz ivaza l sk ih obaveza . On dobi ja odredene pr iv i l eg i je (u prvom redu to da v las t i te s l cdbenike dovede na s tratešk i va /ne po ložaje , da b i u svom okrugu moći obezbedio neometan prenos odluka) , i ima odredene duznost i . Ako sada iznever i neku od osnovnih duznost i - kao š to se dcsava na Kosovu - p i tanje je : koje sankc i je njegov patron mo/e akt iv irat i prot iv njega? Možc ga se odreć i ( t j . javno ga kr i t ikovat i ) , očckujuc i od njega da se pr i se t i da svoju l eg i t imnost dedukuje i z vrha p iramide moci . Al i , i z i s tor i je vaza l sk ih odnosa znamo da to n i je Iako . Srednjevekovni patroni su decu svoj ih vaza la uz imal i na odgoj u v las t i t i dvor ,

84

zapravo kao taoce za s lučaj da se vaza l osamosta l i i odbi je da i spunjava svoje ( inače pr i l i cno skromne) obaveze . Danas je takav , uver l j iv , argu ment u pr i log poštovanju obavcza nemoguć . Uto l iko ras te pr i t i sak na druge , s imbol icne , t ipove sankc i ja , pre svega ideo loške .

Sve dok je dovol jno jaka sves t o de leg iranju l eg i t imnost i od vrha na n iže , lanac lo ja lnost i ne mora da pukne , čak i ako se pojav i neka ( s tvarno i l i pr iv idno) s laba kar ika . Pr imer je 1971/2 u Hrvatskoj i Srbi j i . Medut im, s tvarno "vanredno s tanje" def in i še se upravo kao b lokiranje osnovnog medi ja za prenošenje od luka . Tamo gde se saniranje oš tećenog komunikac i j skog kanala može obavi t i pomoću i s tog medi ja , dakle , tamo gde n i je nužno menjat i sredstva intervenc i je , s tanje n i je kr i t i čno . U ustavno-pravnim državama b i b i lo neopravdano proglas i t i komesarsku d iktaturu ako b i i po l i c i j sko-sudski s i s tem bio u s tanju da sav lada teškoće .

U ovoj tački postaje jasna nače lna problemat ičnost suverene d iktature . Pošto uvek kor i s t i "vanredne mere" ona je veoma ose t l j iva na s tvarne kr ize . Razumlj ivo , jer os im aduta koje s ta lno pokazuje ona drugih i nema. Kada nastupe ozbi l jne smetnje u medi ju koj im transportuje od luke (a to je h i jerarhi ja ideo lošk ih s ledbenika) njoj na raspolaganju ne s to j i neko intenz ivni je sredstvo za zaš t i tu ident i te ta po l i t i čke zajednice . Obezvredeni pravni s i s tem ne pruža n ikakvu a l ternat ivu , pošto on n i je neka s tvar koja se po vo l j i može kor i s t i t i a onda odlagat i u sk ladiš te . Clanovi državne zajednice č i ja sudbina zav i s i od re la t ivno uspcšnog očuvanja onog ident i te ta ( i l i bar njegovog minimalnog jezgra: garantovanja f i z ičke egz i s tenc i je ) i skušavaju dramu pred-drzavnog s tanja . Drzava koja nema razumcvanja za v las t i to "pr irodno pravo" na samoodbranu, degradira svoje gradanc na predpol i t i čka b ića , koja sama snose odgovornost za svoj go l i ž ivot .

Mac drzuve i "dmštvcni ugovor"

Ako suverenost predstav l ja sposobnost jasnog raz l ikovanja i zmedu "normalnog" i "vanrednog s tanja" , onda u suverenoj d ik- ta tur i - n iko n i je suveren . Normalnost prema kojoj je tu or i jen- t i sano državno de lovanje n i je def in i sana kao pragmatsko omogućavanje zajcdničkog ž ivota , nego kao f i lozofsko- i s tor i j sko s tanje : "v las t radnicke k lase" , "ukidanje eksploatac i je" i td . Ustavno- -pravni s i s tem može b i t i samo

85

jedno od sredstava , i to ne ono najvažni je . Jcd instvo mira i garantovanje pravnog poretka n i su os - novne funkc i je državne v las t i , poš to ona svoje zadatke dobi ja na osnovu onog f i lozofsko- i s tor i j skog or i jent i sanja .

Onaj ko ima dovol jno moći da sve zaš t i t i , imaće dovol jno moćii da sve t lač i , u tvrdio je Tomas Hobs , opominjuć i svoje savremenike da ne natežu preko mere d i ja lekt iku zaš t i te i lo ja lnost i . Za s i tuac i ju u kojoj se mi na laz imo važ i egzaktna suprotnost : onaj ko nema dovol jno moći da garantuje osnovna prava , n i sam ne poseduje pravo da zahteva lo ja lnost .

NAPOMENE

1 C. Schmit t , Politische Theologie. Vier Kapitel zur Lehre von der Suverdnitdt, Munchen, Leipzig 1934 (2. izdanje) s tr . 11.

2 Up. još uvek merodavno, H.Quari tsch. Staat und Souveranitdt , tom 1. Die Grundlagen, Athenaum Verlag 1970.

3 Up. E. W. Bockenforde, "Der vardrangte Ausnahmezustand. Zum Handeln der Staatsgewalt in auBergewohnlichen Lagen", Neue Juristische XVochenschrift 38/1978, s t r . 1883. i dal je

4 O interno jur is t ičkim problemima razl ikovanja "mere" i "zakona" up. K. Huber , Mafinahmegesetz und Rechtsgesetz, Berl in 1963.

5 Up. zbornik W. Hofmann, H. Maus (ed.) Notstandsordnung und Gesellschaft in der Bundesrepublik, Reinbek bei Hamburg 1967.6 Up. klasično delo, C. Schmit t , Die Diktatur. Von der Anfdngen des modernen Souveranitdtsgedankens bis zum proletarischen Klassenkampf, Munchen, Leipzig 1921.

Zaista ko je čuvar ustava?

U vremcnima kada normat ivna snaga onog fakt ičkog postane prcs laba da b i garantovala kont inui te t ko lekt ivnog de lovanja , ras te scnz ib i lnost za fundamenta lna p i tanja . Kada samorazumlj ivos t toga da ž iv imo zajedno postane tema kojoj su , onda , mogući raz l i c i t i pr i s tupi , i kada sc sv i poz ivaju na zajednicke vrednost i , a l i i z n j ih povlače d i jametra lno raz l i c i te konsckvence , u takvim vremenima, po unutrašnjoj nužnost i , narasta potreba za autent ičn im tumačem. Neophodan je neko ko će , na nač in koj i sve obavezuje , in ter - pret irat i subjckt ivn i i objekt ivn i smisao pros l ih od luka , reć i š ta su b i l i mot iv i i koj i su b i l i e fekt i on ih de lovanja na koj ima naša danasnja zajednica poč iva . Jer , kako da nas proš le od luke obavezuju ako sc ne možemo s loz i t i čak n i u pogledu nj ihovog znacenja (a onda pogotovo u pogledu nj ihove pr imerenost i savremenim odnos ima)?

Ukol iko us tav posmatramo kao uć inak ins t i tuc ional izovanja osnovnih normi neke po l i t i čke zajednice , onda se problem može formul i sat i u ob l iku p i tanja: ko je autor izovan da "pogresna" poz ivanja na us tav odvoj i od

86

"ispravnih" , da povucc jasnu l in i ju i zmedu "ustavobrani te l ja" koj i pomocu teksta us tava razgraduju njegov smisao , i on ih koj i ta j smisao s tvarno brane , ponekad i prot iv njega samog? Jednom rcčju , ko jc čuvar us tava? Ovo p i tanje ima dobre i zg ledc da u Jugos lav i j i dož iv i v i soku konjukturu . Sve pret -postavke su tu gotovo u idea lno- t ipskom obl iku . Odnos i zmedu normat ivnih osnova de lovanja i n jegovih pos led ica pr ib l i žava se č i s to j matemat ičkoj formul i obrnute proporc ionalnost i : š to su jed instveni je vrednost i na koje se po l i t i čar i jugos lovenskih nac i japoz ivaju , to in tenz ivni j i konf l ikt de lovanja treba očekivat i . Ova spec i f i čna as imetr i ja funkc ioniše kao neka vrs ta motora sa ugradenim pogonskim impulsom, i s tovremeno kao neka vrs ta motora koj i za svoje kretanje troš i vrednost i . Cim je jedna vrednost potrošena medusobno suprotn im tumačenj ima, impuls se automatsk i prenos i na drugu, jer , možda će ona uto l i t i ogromnu g lad maš ine? Ovde se ne radi o nadi , za koju b i smo onda rekl i da je za ludna, nego o automat izmu. Postoj i funkc ionalna potreba za koordin i sanjem kolekt ivnog de lovanja , a pošto i vrednost i igraju u logu koordinatora , razumlj ivo je nj ihovo uv lačenje u proces as imetr izovanja . Traž i se 'nesagor iva" supstanca , na kojoj će se pogonski impuls obrnute proporc ionalnost i ugas i t i . U tom traganju je i sprobano ( i potrošeno) i ono s to je do nedavno izg ledalo kao čvrs ta osnova zajedniš tva . Resurs i naš ih vrednost i su sve oskudni j i , krčev ina koja nam ostaje sve v i se l i č i na Mesečev pejzaž .

Ako u v idu imamo naznačenu d inamiku, Iako ćemo razumet i zbog čega se po lemizovanje us tava n i je moglo zaustav i t i na hor izonta lnoj ravni . U jednom trenutku, početkom sedamdeset ih godina , uč in i lo se da će spor o in terpretac i j i b i t i resen u prostoru ustavnog teksta . Pretpostavka za to je postoja la: o tvoreno je osporena homogenost perspekt ive i z koje se def in i še š ta je to Jugos lav ia . Medut im, to problemat izovanje se ne b i zadrža lo u svom polaznom okviru čak i da n i je b i lo prebrzo korumpirano ustupc ima koj i su mu uč injen i u novom ustavnom prostoru . Nužnost okupiranja ver- t ika le s l ed i la je već i z nač ina na koj i sc u našoj zemlj i obraz lažu vrednost i . Dakle , zas tupnic i us tava i z 1974 su , u i s to j mer i kao i n jegovi (kasni j i ) kr i t i čar i , prav i l ima igre b i l i pr i s i l j en i da " i s - tor izuju" svoj pr i s tup ustavu: prv i , da b i pokazal i da je resenje i z 1974 smiš l jeno pre v i se dcceni ja , š to b i b io dokaz njegove " i s tor i j ske l eg i t imnost i"; 1 drugi , da b i ospor i l i ta j a tcs t o poreklu , u lažuć i

87

naporc da pokažu suprotnost pomenutog rešenja i i s tor i j sk ih od luka na koj ima naša zajednica poč iva . 2 A budući da je vert ika lna d imenzi ja zajedničk ih vrednost i kratka , zahukta l i proces je vr lo brzo s t igao do njenog of ic i jc lnog po laz i š ta , AVNOJ-a . Taj s imbol je us i tnjen u žc tone , koj i omogućavaju neometano odvi janjc raznih igara .

Jednom rečju , ne postoj i mogućnost da sc us tavni sporovi reše temat izovanjem i s tor i j skog us tavotvorca . 3 Daleko od toga da b i mogla pos luž i t i kao ins tanca za rešavanje konf l ikata , n jegova vo l ja je i sama nj ihov e lement . Na AVNOJ se poz ivaju oni koj ima današnja forma federa l izma l i č i na konfedera l izam, oni koj ima je ona još uvek preterano uni tar i s t i čka , on i koj i že lc da smanje autonomiju pokraj ina , kao i on i koj i že le da je povećaju . Naravno, bez posedovanja tog univerza lnog že tona ne b i u javnoj igr i mogl i da učes tvuju n i on i koj i u s tvar i že le da je ometaju: npr . neki s lovenački in te lektualc i , koj ima AVNOJ s luž i kao’dokaz da "nova Jugos lav i ja" n i je nasta la na osnovu suverene vo l je naroda koj i u njoj ž ive , i l i neki srpski in te lektualc i , koj i uzroke današnjeg po ložaja Srbi je v ide već u nač inu na koj i su njen i predstavnic i de leg irani za AVNOJ. 4

Spor je dospeo do mrtve tačke , svako rešenje je poz ivanjem na i s tu l eg i t imac i j sku osnovu moguce kako opravdavat i , tako i osporavat i . Neophodna je neka "neutra lna ins tanca", neko ko će def in i sat i pravi lnu interpretac i ju normi . Neophodan je , kako se č in i , cuvar us tava .

Paž l j iv i jem č i taocu n i je promaklo to da sk ic irani problem (naša "ustavna kr iza") poč iva na spec i f i čnom pojmu ustava . Njegove prednost i , kao i nedostac i , imaju i s to s trukturno poreklo , na ime, nj ihov i zvor je s truktura us tava kao ugovora. Ustav je tu shvaćen kao ugovor koj i su raz l i č i t i kor i sn ic i sk lopi l i , u kome su def in i sana nj ihova prava i obaveze , i kome se u spornim s lučajev ima mogu vrat i t i . O idejno- ideo losk im pretpostavkama ovog koncepta ugovora lako se možemo informisat i ; one su jasno i z ložene u kasnom pr irodnom pravu, č i ja semant ika s tabi l i zuje soc io-kul tura lna i skustva u pre lazu sa feudalne na novovekovnu s l iku sveta . Kor išćenje pravne forme ugovora za obraz laganje procesa društvene integrac i je vodi lo je , u to j epohi organskih metafora , radikal izovanju k las ičnog p i tanja "na osnovu čega je društveni poredak uopšte moguć?". 5 Pr iznavanje indiv iduama i ko lekt iv ima iz - vorne samosta lnost i , t j . kompetenc i je da sk lapaju "društvene ugovore" ide ujedno sa pokušajcm da se društveni odnos i shvate kao rac ionaln i (u ut i l i tar i s t i čkom smis lu , kao kompromis

88

in teresa) , i da se nj ihovo regul i sanje formal izuje , tako š to b i se sv i značajn i j i konf l ikt i rcs i l i konsul t i ranjem izvornog ugovora , u kome su opisana prava ugovornih s tranaka. Verovatno b i b i lo zanimlj ivo u jednoj deta l jnoj rekonstrukc i j i pokazat i f rapantnu s l i čnost jugos lovenske us tavno-pol i t i čke semant ike (kako kod njen ih tvoraca tako i u svakodncvnoj po l i t i čkoj upotrcbi ) i kasnog pr irodnog prava , tog idejno- i s tor i j skog bastarda , rodenog na l in i j i dodira feudal izma i novog veka . Medut im, nas ovde ne zanimaju problemi porekla , nego struktuma svojs tva us tava shvaćcnog kao ugovora .

Transformaci ja svoj insko-pravne forme u po l i t i cku pojednostav l juje odnosc , bar na prv i pogled . Ugovora se treba pr idržavat i ("pacta sunt servanda”) , opominje srednjevekovno pravo; nj ihovo kršenje za sobom povlač i jasne konsekvence , budući da uvek predstav l ja napad na interese os ta l ih ugovornih s tranaka. Jer , one su se udruž i le da b i os igura le svoj in teres , a ne da b i ga se odrekle . Svako ko se smatra oš tećenim ima pravo da zahteva rask id ugovora , t j . poseduje "pravo na otcepl jenje" . Ono je , naravno, pre sredstvo pr i t i ska , nego pravo na č i je aktue l i zovanje neko ozbi l jno pomiš l ja .

V

Cini mi se da ne može b i t i sumnje u pogledu toga da re levantni po l i t i čk i krugovi u Jugos lav i j i naš us tav posmatraju kao neku ovakvu vrs tu ugovora . Ako nekome smeta jasan trgovački pod- ton tog termina , možemo govor i t i o "dogovoru" i l i "sporazumu". Npr . "naš i narodi su se sporazumel i" , "dogovor i l i da . . ." i s i . Nemam niš ta prot iv terminološkog ublažavanja , pod us lovom da ne zamagl juje osnovnu s trukturu , o kojoj se radi . A ona je na nedvosmis leno jasan nač in b i la de latna već pr i s tvaranju "nove Jugos lav i je" ( i n i u kom s lučaju n i je pos led ica sadašnje dez integrac i je , nego pre njena pretpostavka) . Feudaln i arhet ip kumovao je već "revoluc ionarnom preo- bražaju", na nač in koj i će znatno ut icat i na da l ju sudbinu državno-pravne tvorev ine koja je tu nastaja la . Da b i smo i lus troval i ovu tvrdnju , č i ja s i s tematska anal iza s l ed i , ne moramo kopat i po ar- h iv ima. Zastupnic i shvatanja prema kome ustav predstav l ja ugovor n i su n ikad b i l i u defanz iv i , i n i su b i l i pr inudeni da svoje s tanoviš te zaogrću u dvosmis lene formulac i jc . Nj ihov mentor , Edvard Karde l j , dovol jno rano i dovol jno prcc izno ckspl ic ira - razjašnjavajuć i os - nove na koj ima treba da bude i zgradcn prv i pos leratn i Ustav , u dcbat i pred saz iv Ustavotvornc skupšt ine , 10 . avgusta 1945 - s tanoviš te prema kome će se or i jent i sat i i naš i kasni j i us - tav i :"AVNOJ jc u s tvar i predstav l jao i j edan ugovor i zmedu

89

naš ih naroda . . . To je b io jedan ugovor naš ih naroda da dobrovol jno os - tanu u zajedničkoj državi ." (Trećc zascdanjc AVNOJ-a , dokument i , s tr . 155) . Na ovoj konstrukc i j i imponuje najpre njena jasna nac ionalno-ega l i tar i s t i čka komponenta: naš i narodi su se udruž i l i po s lobodnoj od luc i , i sa namcrom da budu ravnopravni . Već sam pomcnuo da ta janoća pro iz laz i i z pravne forme ugovora . Ugovor važ i samo ako su ga s tranke po s lobodnoj vo l j i sk lopi le , i ako im garantuje ravnopravan tre tman.

Dovol jan je površan prcg lcd nad argumentac i jom koju s ob- z irom na s tatus naseg us tava razv i ja o f ic i jc lna us tavno-pravna teor i ja , pa da uv id imo da se kod temat izovanja us tava u kategor i jama ugovornih odnosa nc radi o terminološkoj ncsprctnos- t i . Naime, ugovor n i je s luc;ajna metafora , nego imenovanje č i ja un- utrašnja s truktura informiše , i i s tovremeno obavezuje : ona izveš tava o čemu se kod imenovanog predmcta radi , i d i sc ip l inuje one d imen- z i je predmeta koj i se op iru def in ic i j i sadržanoj u imenu. Zbog toga ne predstav l ja n ikakvo iznenadenje ako i smisao našeg us tava pronađemo u onom pol ju i z koga pot iče njegova forma, t j . u po l ju pr ivatno-pravne konst i tue i je f igure ugovora . Ona se , kao š to je poznato , sas toj i i z tr i osnovna e lementa . Ugovorom se uspostav l ja odnos i zmedu nezavisn ih pojedinaca koj i poseduju jasan s tatus . Odnos koj i na ovaj nač in nastaje obuhvata samo deo n j ihove egz i s - tenc i je ; pojmu ugovora je suprotna to ta lnost , u smis lu u laska u vezu č i j i obim i trajanje ne b i b i l i nače lno mer l j iv i . Iz toga pro iz laz i treća osobina ugovora , normalna mogućnost njegovog rask idanja . Tj . mogućnost rask ida ugovora sadržana je u njegovom pojmu, a ne pro iz laz i i z dodatn ih , ekskluz ivnih us lova (katas trofe , rata , promene po l i t i ckog poretka i td . ) . Naš us tav za sebe rek lamira sva tr i navedena momenta . Nac i je koje su se t im ugovorom udruž i le b i l e su , navodno, subjekt i sa jasnom pol i t i čkom vol jom ( inače se ne b i mogle "s lobodno odluč i t i") . S tupajuć i u ugovorni odnos one n i su napust i l e svoj prethodni s ta tus , nego su samo deo svoje egz i s tenc i je une le u contract . Van-ugovorna suverenost im je os ta la , i predstav l ja osnovu permanentne mogućnost i za nj ihovo i s tupanje i z ugovorne veze . Već sam rekao da def in ic i ja us tava kao ugovora na neki nač in s luž i i kao uputs tvo , a ne samo kao opis s tanja . Zbog toga ne treba očekivat i potpuno poklapanje predmeta i n jegovog imena. To je jasno već kod prvog navedenog e lementa ugovornih odnosa . Jugos lav i ja nastaje na osnovu dogovora "naš ih naroda". U redu. Al i , kako su nasta l i t i "nas i narodi”?

90

Da bi mogl i da sk lope po l i t i ck i ugovor , on i moraju posedovat i politićku egzistenciju. Njihova suverenost , koju onda ne že le sasv im da u lože u ugovorni odnos , mora prethoditi ugovoru , a ne b i t i n jegov rezultat. Dakle , svaki od t ih "naš ih naroda" b i morao b i t i po jedna pouvoir con- stituans, po l i t i cka zajednica sa jasnom pol i t i čkom vol jom. 6 Oč ig ledno , nema druge , u igru moramo uvest i još jedan t ip ugovora . Ako ne že l imo past i u vu lgarni natura l izam, i "naše narode" iz jednač i t i sa e tn ick im grupama (koj ima onda, uz svu b lagonaklonost , ne možemo pr iznat i kompetenc i ju da sk lapaju ugovorc) , moramo pretpostav i t i da su i on i nasta l i na osnovu nekog prethodnog ugovora . Najpre su se indiv idue udruž i le u "naše narode", pa su se onda oni udruž i l i u Jugos lav i ju .

Konstrukc i ja postaje sve vrato lomnija , pa je možda uputni je da je na ovom mestu prckinemo. Dospećemo pred teška i skušenja ne samo ako pokušamo da skupimo bar minimalnu empir i j sku gradu za ovu egzot ičnu h ipotezu o dvostrukom ugovoru , nego i n jen im e lementarnim propi t ivanjem. Npr . tako š to b i smo upi ta l i : kako to da je suverena ustavotvorna moć u svakom od "naš ih naroda" (a o takvoj mod se po def in ic i j i radi ) tako s inhronizovano transfor- misana u suverenost "radnicke k lase"?

Predlažem da prekinemo ovu raspravu o i s tor i j skom nastanku našeg us tava kao ugovora . Znam da na sva p i tanja , koja je u tom kontekstu moguce postav i t i , pos toj i ubedl j iv i j ednoznačan odgovor . Revoluc i ja . Ta jednoznačnost b lokira da l ja p i tanja i pr i s i l java na promenu tematskog n ivoa . A pojam ustava kao ugovora omogućava , nema sumnje , raspravu na v i se n ivoa .

Nezavisno od nejasnog konteksta nastanka, us tav-ugovor možda e f ikasno regul i še unutar-državne odnose? Zar njegova s truktura ne garantuje upravo onu mer l j ivos t , ograničenost i jasnost koja je i nama neophodna, ako že l imo da medunac ionalne odnose postav imo na čvrs te osnove "č i s t ih računa"?

Probajmo sa jednostavnim problemat izovanjem. Gde je poreklo važenja ugovora? Ako i sk l judmo prakt ično i re levantnu mogu- ćnost da obaveze koje i z njega s lede , svakoj s trani i u svakom trenutku donose kor i s t , pos tav l ja se p i tanje : zbog čega one da ga poštuju i u on im trenuc ima kada ih opterećuje? Srednjevekovni jur i s t i su , naravno, jasno v ide l i ovaj problem, i pokuša l i su da njegovo eks lp loz ivno jezgro

91

i zo luju razdvajanjem s lo jeva važenja . Norma koja kaže da obaveze pr ihvaćene potp is ivanjem nekog konkretnog ugovora treba poštovat i , važ i pod pretpostavkom da važ i opšta norma u sk ladu sa kojom ugovore kao takve treba poštovat i . Al i gde je i zvor važenja te opšte norme? On se odgledno ne na laz i u us lov ima nastanka ugovora , jer i s ta ona s lobodna vo l ja koja je dove la do njegovog nastanka može naprasno da dovede u p i tanje njegovu obaveznost . Ostav imo po s trani l in i ju argumentac i je koja vodi u pravcu i s traž ivanja pred-ugovornih pretpostavki važenja ugovora . Interesuje nas puno tr iv i ja ln i j i problem, funkc io- n i sanje odnosa formiranih po uzoru na ugovor . Dakle , ne to zaš to ugovor i uopšte važe , nego to na koj i nadn oni regul i šu de lovanje . Koj i t ip rešavanja konf l ikata je u nj ihovom okviru moguć? Isk l juč imo ekstremni s lučaj , u kome neka od ugovornih s tranaka rask ida ugovor , i pr i s i l j ena je da u formi novog ugovora pregovara o pos led icama. Znatno verovatn i ja je konf l iktna konste lac i ja u kojoj sve s trane smatraju da su u pravu, poz ivajud se pr i tom na i s t i ugovor , a l i nudeć i raz l i č i te in terpretac i je de lovanja koje je i z n jega s led i lo . Kako je ta j konf l ikt moguce reš i t i ; na koj i nadn nastaje od luka o tome koje u pravu? 8

Izvorni svoj insko-pravni kontekst ugovorne forme, nema n ikakvih problema sa odgovorom na ta p i tanja . Ko je u pravu, o tome odlučuje sud . Sklapajuć i ugovor s tranke su pr iznale autor i te t nad-ugovorne ins tance , koja odlučuje u konf l iktn im s lučajev ima. Njeno važenje je drugač i je nego važenje ugovora , t j . ono ne pres taje t ime š to je kasni je eventualno osporeno (drugo je p i tanje da l i su sudovi , naroč i to u srednjem veku, raspolagal i sredstv ima pr i s i l e , potrebnim za sprovodenje od luka) . Već sada možemo nas lut i t i da će sa us tavom shvaćenim kao ugovorom s tvar znatno teže s ta jat i . Njegovo osnovno formalno odredenje jes te upravo to da predstav l ja najvišu normu neke po l i t i čke zajednice . Ako društvene grupe ( i l i nac i je ) shvat imo kao s trane koje su se putem takvog ustava-ugovora udruž i le , onda u s i tuac i jama spora nema neke v i se norme koja b i mogla dovest i do njegovog , za sve učesn ike obavezujućeg rešenja . Al i , i s tovremeno, u samoj formi ugovora je sadržana takva "v isa in- s tanca", inače , kod te reč i b i se radi lo samo o praznoj metafor i .

Ustav kao ugovor pretpostav l ja cuvara us tava . On se , po s trukturnoj nužnost i , mora na laz i t i iznad, i l i bar izvan us tava . B i lo b i besmis leno ako b i onaj ko bdi je nad ugovorom i sam

92

bio jedna od ugovornih s tranaka, dakle , j edan od onih na koje pada podozrenjeo pr i s trasnost i . On je us lov mogućnost i us tava-ugovora , i kao takav izvan njega .

Nalaz i t i se i zvan ustava predstav l ja s tanje bogato raz l i c i t im mogućnost ima. Medut im, ako se radi o njegovom soc i ja lno-po- l i t i čkom sadržaju , nužna je bar jedna konkret izac i ja . Funkci ja cuvara us tava je da sankc ioniše kardinalne us tavne prekrsaje . Ako je us tav ugovor i zmedu društvenih grupa (nac i ja ) , čuvar us tava s tupa na scenu kada neka od t ih grupa povredi ugovor . Da b i n jcgova intervenc i ja mogla b i t i c f ikasna , on mora da raspolaže sredstv ima pr i s i l e . Ako je temel jn i ugovor ozbi l jno doveden u p i tanje , ubedivanja ne pomažu jer , kao š to sam već pomenuo, sve s trane ionako veruju da su u pravu.

Povež imo sada formalno i soc i ja lno-pol i t i čko odredenje cuvara us tava (njegovo mesto i zvan ustava , i raspolaganje s i lom) . Dobi l i smo odredenje d iktature .

Diktatura, posmatrana bez prcdrasuda

U našoj anal iz i smo poš l i od tr iv i ja lne očev idnost i , od toga da najveć i broj jugos lovenskih po l i t i čara , i s tor ičara , in te lektualaca , naš us tav posmatra kao medunac ionaln i ugovor . I sp i tujuć i us love mogućnost i us tava kao ugovora , dospe l i smo do f igure cuvara us tava . Kao njegova sušt ina nam se , po malo neočekivano , pokazala - d iktatura . Ovaj termin uznemirava obi l jem asoc iac ionih pravaca . Al i , pokušajmo da mu pr i s tupimo trezveno . On u našem anal i t i čkom konceptu ne treba da znač i n i š ta v i se , a l i i n i š ta manje nego: na laz i t i se i zvan ustava , i raspolagat i s i lom č i ja upotreba n i je vezana ustavnim procedurama. Pr imećujemo da je redos led anal ize neophodno kor igovat i . Logičk i pr imat ne pr ipada pojmu ustava kao ugovora , nego pojmu d iktature: tek pod s trukturnim pretpostavkama d iktature uopste ima nekog smis la us tav def in i sat i kao ugovor . Ta "supstanca" (d iktatura) ž iveće kroz svoju "akc idenc i ju" (us tav-ugovor) i onda kada sv i budu zaboravi l i n jeno ime . Jer , takav us tav neprekidno reprodukuje us love v las t i te mogućnost i , na ime, s trukturnu potrebu za d iktaturom. Ona n i je jedna od njegovih mogućnost i , nego us lov njegove mogućnost i uopste . Medut im, i ta j "us lov mogućnost i" ima, sa svoje s trane , v las t i te us love mogućnost i . Ako se on i , i z

93

bi lo kog raz loga , raz labave , ako d iktatura i zgubi uver l j ivos t , us tav—ugovor gubi t lo pod nogama. Sporove medu ugovornim s trankama nema ko autor i ta t ivno da reš i , on i postaju sporovi bez sudi je .

Ovakvo v idenje naše "ustavne kr ize" i z i skuje dodatna obja- šnjenja . Kod odredenja us tava kao ugovora mogl i smo računat i sa opštom sag lasnošću , a l i kada počnemo povlač i t i konsekvence sadrzane u ovom odredenju , skept ičn i će postat i čak i n jegovi radikaln i kr i t i čar i . Razmatrajuc i pretpostavke za njegovu promenu oni su doš l i do uverenja da je on "tvrd", da spada čak medu naj tvrde" ustave na svetu . Kri t ika se usmerava na pojam konsenzusa , i pokazuje da on beskrajno otežava traženje i z laska i z jugoslovcnske "ustavne kr ize" . Naša anal iza vodi d irektno suprotnom zakl jučku. F igura čuvara us tava , konst i tut ivna za naš us tavni poredak, suger i se da je jugos lovenski us tav veoma Iako menjat i , da on tako rec i spada medu "najmekse" ustave na svetu . A ins i s t i ranje na konsenzusu kao proccdur i promene nam se , u tom kontekstu , pojav l juje kao sasv im log ićan zahtev , koj i nema n ikakve veze sa p i tanjem o "tvrdoć i us tava". Ovim s tavovima možda nedostaje neposredna jasnoca , a l i t ime n i su n i š ta manje log ičk i u l t imat ivni . Ako jc i s t ina da us tav-ugovor s trukturno zahteva funkc i ju čuvara us tava , onda ustav n i je pos lednja ins tanca , nego postoj i još i nad- -us tavni prostor , u kome je smešten ta j čuvar , kao nos i lac d ik- ta torsk ih kompetenc i ja . Drugim rec ima, us tav tada ne može b i t i shvaćcn kao rezul tat vo l je suverene pouvoir constituant, i znad koje ne s to j i n i š ta , koja ne trp i n ikakvu v i šu ins tancu . Pos led ica odvajanja us tava od ovako shvaćene us tavotvorne moći jes te njegovo spuštanje na "niž i" rang , t j . n jegovo pr ib l i žavanje s ta tusu običnog zakonodavstva . Ova pos led ica je nepobi tno jasno sadržana u pojmu ustava kao ugovora . U tom s lučaju se us tav moze suš t insk i menjat i na putu običnog zakonodavstva , bez akt iv iranja /?cwvo/> constituant. Kao š to se svaki ugovor može menjat i ako se ugovorne s tranke tako sporazumeju , i us tav-ugovor se , na i s t i nač in , može "pr i lagodavat i" novonasta l im us lov ima. A da je za takvu promenu neophodan konsenzus , t j . potpuna sag lasnost , razume se samo po seb i . Cudan b i to b io ugovor koj i b i mogao b i t i promenjen bez sag lasnost i ( i l i čak prot iv vo l je ) neke od ugovornih s tranaka. Već inske odluke su u to j pravnoj formi besmis lene , računa se samo potpuna sag lasnost . Al i to ne znač i da ugovorne s tranke ne b i mogle , ako se dogovore , da radikalno

94

promene ugovor . U tome ih ne sprečava n ikakva ustavot - vorna moć . Ako se dogovore , one mogu da ukinu novae , uvedu neku državnu re l ig i ju , i l i promene nač in računanja vremena. Ustav s toj i u nj ihovoj d i spoz ic i j i , mek kao tes to , na granie i pre laska u tečno s tanje .

Suspendovanje pouvoir constituant j e s te samo drugi naz iv za d iktaturu . Naš osnovni zadatak sada je da u osnovnim crtama naznač imo funkc ionalno "sediš te" meta-ustavne ins tance , da zat im i s tor i j sk i dokumentujemo tu tvrdnju o degradiranju našeg us tava na ravan jednostavnog zakonodavstva , da b i smo onda mogl i s teć i preg led nad sv im značajn im dimenzi jama naše "ustavne kr ize” . Prvu navedenu temu možemo naj lakše obradi t i pod nas lovom "part i ja kao cuvar us tava” . Ekstrakonst i tuc ionaln i s ta tus komunis t ičke par t i je moguce je bez poteškoća ident i f ikovat i na sv im odlučujuć im nivo ima soc i ja lno-pol i t i cke rea lnost i . Neobična okolnost da ona kao part i ja n i je b i la "reg i s trovana" u Narodnoos lobodi lačkom Fron- tu Jugos lav i je , a da je i s tovremeno kao part i ja jed ina u njemu imala moć , samo pr iv idno je neobična: komunis t ička part i ja je predstav l ja la transcendenta ln i us lov pojav l j ivanja onog po l i t i ckog uopšte ; ono je moglo b i t i nes to samo kao potvrda tog us lova . A kao us lov mogucnost i on , na nužan nač in , os taje u pozadin i , i l i prec iz - n i je , os taje i zvan i i znad. Zbog toga je i prv i us tav "nove Jugos lav i je”- koj i je , vr lo konsckventno , nastav io sa prccutk ivanjem onog š to je i zvan njega - b io sve drugo samo ne i zraz vo l je suverene pouvoir constituant. On uopšte ne sadrž i jasnu odluku o ob l iku i t ipu po l i t i ckog jed instva , koj i t reba da bude ono š to naz ivamo jugos- lovenska zajednica . Fraza o "republ ikanskom obl iku” , i z prvog č lana tog us tava , predstav l ja prazno mesto koje će popunjavat i s tvarni suveren , pouvoir i z pozadine , part i ja . Jugos lovenska i s tor iograf i ja lako i z laz i na kraj sa ov im prazninama koj ima je dode l jeno ime us tava . Ona ih objašnjava nužnošću takt iz iranja: zbog s ložene spo l jne s i tuac i je n i je b i lo moguce proglas i t i j ednopart i j sk i soc i ja l i s t i ck i s i s tem, sa sv im njegovim konsekvencama. Zbog toga je insceniran teatar sa par lamentar izmom i "gradanskim” part i jama. Objašnjenje zvuč i razumno, na ravni takt ike . Al i , da l i j e možda neko nekad čuo za us tavotvornu moć koja takt iz ira? Koja , donoseć i od luke o po l i t i čkom ident i te tu zajednice , od lučuje da se samo pr iv idno odluč i , a po mogućnost i tako da n iko ne prepozna za š ta se od luc i la? Pouvoir constituant kao atrapa koja treba da uspava pažnju prot ivn ika?

95

Stvarne odluke su donesene bez , makar i pr iv idnog , akt iv iranja us tavotvorne moći . Neke od nj ih u formi jednostavnih zakona (npr . Zakon o nac ional izac i j i pr ivatn ih pr ivrednih preduzeca , 5 . decembra 1946) . Druge , kao npr . ta da je Jugos lav ia socijalistička država , i da se njen ekonomski poredak zasniva na društvenoj svoj in i i samoupravl janju , u formi us tavnih zakona, t j . takode uz suspendovanje us tavotvorne moći . Naravno, ne že l im da kažem da b i b i lo moguce potezat i j e svaki put kada nekome od konstruktora našeg poretka padne na pamet neko "pobol j šanje" , koje onda ne izos tavno mora postat i deo us tava . Samo skrećem pažnju na to dao suverenost i us tavotvorne moći ne može b i t i govora . Zbog toga naš us tav n i je forma sv ih formi" , kako to i zražava k las ična teor i ja us tava , nego u najbol jem s lučaju sredstvo za regul i sanje nekih ob las t i ž ivota i , kao sredstvo , možda još i ugovor medu nac ionaln im pol i t i čar ima.

Na osnovu dosadašnjeg i z laganja je jasno zbog čega naš us tav ne o te lo tvorujc saniorcgiilacione kapac i te tc jugos lovenske zajed- n icc . Medut im, n i je sasv im jasno zbog čega on n i je u s tanju da obavl ja čak n i jednostavnu regulac ionu funkc i ju . Odgovor na ovo p i tanje uza lud ćcmo traž i t i u s truktur i us tavnog teksta , n jegovoj "pr imeni" , i l i anal iz i nač ina njegove promene . Znatno izg ledni j i b io b i onaj pravac propi t ivanja koj i b i nas vodio u b l i z inu po l ja u kome se reprodukuju stmkturne pretpostavke naše us tavnost i . A na u lazu u to po l je , se t i cemo se , s to j i natp i s : d iktatura .

Jedinstvo jugos lovenskog ustava n i je sadržano u njemu samom, u njemu kao izrazu jed instvene vo l je suverene pouvoir constituant; nače lo jed instvo jugos lovenskog ustava je van njega , u njegovom čuvaru . Pored toga š to us tav , shvaćen kao ugovor , ne moze da raspolaže unutrašnj im mehanizmima za resavanje osnovnih konf l ikata , pos toje s trukturno upućen na nad-ustavnu ins tancu , on ih , i s tovremeno, i ne mora posedovat i . S inte t ička mod, koja de luje i z pozadine , čuva ga od preteranog opterećenja . Ustavnim fe t i š i s t ima ona jasno s tav l ja do znanja da se njena pr iroda opire svakom normiranju i potč injavanju nekim formaln im proeedurama, da je ona , dakle , i zvorni ja od svake us tavotvorne vo l je . 9 Ona n i je odras la uz us tav-ugovor , tako š to b i i skor i s t i la potrebu za čuvarem, koju takav us tav s tvara . Redos led je obrnut: us tav je mogao ras t i samo u veoma tesnom prostoru koj i j e ona uspostav l ja la , i n i je mogao da postane neš to drugo nego š to jes te , lab i lna tvorev ina sa

96

vlas t i t im tež i š tem izvan sebe .

Jugos lovenska "ustavna kr iza” samo na svojoj površ in i ima veze sa us tavom, a zapravo je kr iza njegovog tež i š ta . Naravno da nas ne interesuje in t ima jugos lovenskog cuvara us tava , t j . zaš to "part i ja" n i je v i se u s tanju da aktue l izuje svoje , n i od kog osporene , d ik- ta torske kompetenc i je . Dovol jno je da konstatujemo da je i ona posta la deo onog spora koj i b i t rebalo autor i ta t ivno ( t j . na nač in koj i sve obavezuje ) da reš i . Sekular izovana na ravan ugovorne s tranke , ona se ne može ponovo uspet i do s ta tusa sudi je . Sasv im formalno posmatrano , može se uč in i t i da je sudi j sko mesto os ta lo samo upražnjeno , da dakle čeka novog kandidata . Jer , u tvrdi l i smo da us tav-ugovor neprekidno reprodukuje potrebu za d ik- ta torsk im ov lašćenj ima, bez koj ih gubi čak i e l ementarni smisao . Hoce l i se sada des i t i obrtanje redos leda: najpre je u okviru nad- -us tavne vo l je s tvoren ustav kao ugovor , da b i onda taj pro izvod permanentno regener i sao svog tvorca , čak ga s tvarajuć i ako ovaj nes tane? O ovom rešenju se , doduše bez anal ize njegovih s truktur- n ih prctpostavki , spckul i še , u po la g lasa , na severu naše zemlje . Tako rec i kao neka vrs ta s lutnje , č i je raznorodne e lemente (od s tvarnc ze l je za demokratsk im reformama, do e tn ičko-nac ionaln ih emoci ja) zgušnjava zajedničko magnetsko po l je , "armija” . Vojna d iktatura , dakle? Ta bojazan sadrž i , č in i mi se , preteranu dozu op- t imizma. U njoj jc , u s tvar i , rečeno to da je "ustavna kr iza" samo pr iv id , da jc potenc i ja ln i d iktator već tu , samo ga treba , sa nekol iko paž l j iv ih rokada, doves t i na odgovarajuce mesto . Kao da je meta-ustavni prostor neka re i f ikovana s truktura , koju je moguce potpuno odvoj i t i od procesa d iktature! Naprot iv , kr iza cuvara us tava jes te i s tovremeno kr iza tog prostora , pošto on i predstav l ja ju dve d imenzi je i s tc s tvar i . Praznina koja je i znad našcg us tava os ta la n i je mesto koje se bez da l jnjeg može nase l i t i nov im s tanar ima. Ona je praznina od koje us tav dobi ja vr tog lav icu , a l i u kojoj uza lud traž i svoje i zgubl jeno tež i š te . Ona je , naravno, rea lna , a l i kao negat ivn i uč inak, t j . kao neprekidno onemogucavanje us tavnog s tabi l i zovanja .

Diktatura je suv i še ozbi l jna s tvar da b i se mogla po potrebi pro izvodi t i . Njen proces n i je neko mehaničko kretanje , nego svoje vreme nos i u seb i samom, kao osnovu svoje d inamike; kao npr .

97

1

automobi l svoje točkove . To vreme je moguce u i s to j onoj mer i manipul i sat i u kojoj je moguće promeni t i točak na automobi lu koj i se krece brz inom od s to k i lometara na sat .

Minhauzenov paradoks

Ovaj anal i t i čk i koncept nam omogućava da sa neš to v i se jasnoće pr i s tupimo i t zv . problemu ustavnog položaja Srbi je . Taj po ložaj je sam po seb i paradoksa lan , a l i su to još v i se pokušaj i da se on normal izuje na putu us tavnih promena. Sta je to š to omogućava donošenje važnih odluka putem ustavnih procedura? Nedvosmis len odgovor je : jed ins tvo po l i t i cke zajednice , koje prethodi us tavnoj procedur i i omogućava njeno funkc ionisanje 1 0 .To jed instvo je okvir , zajednička def in ic i ja zajedničke s i tuac i je , hor izont zajedničk ih vrednost i , i l i kako god hoćemo da ga nazovemo. Ako to jed instvo ne postoj i ( i l i v i se ne postoj i ) , da l i ga je moguce uspostav i t i pomoću ustavnih resenja? Da l i se u samom ustavu mogu stvarati pretpostavke za us tav? Poz i t ivan odovor na ova p i tanja nazovimo Minhauzenovim paradoksom. Zapavš i jednom pr i l ikom u mocvaru ,i ne našavš i čvrs tu tačku koja b i tu mogla pos luž i t i kao upor i š te , s lavni lažov se doset io spasonosne tehnike: vukući sam sebe za kosu uspeo je da se i ščupa iz ž ivoga peska . Tehnika b i , sama po seb i , b i la vredna pažnje , samo da je ne kompromituje njen autor .

Paradoks se in tenz iv ira ako us tav shvat imo onako kako ga shvataju jugos lovenski po l i t i čar i , dakle , kao ugovor . Osnovna pretpostavka ugovora jes te jasan s tatus ugovornih s tranaka. Bez nj ihove suverenost i nema ugovora . Ovo jc prec izno i zraženo kako u kasno- - srednjevekovnom pr irodnom pravu, tako i u njegovoj soc i ja l i s - t i čkoj res taurac i j i , npr . u Karde l jevom pojmu ustava . Medut im, odjednom se pojav l juju oni koj i zas tupaju Srbi ju kao ugovornu s tranku, i že le da temat izuju def ic i t suverenost i svoje federa lne jed in ice . Oni , navodno, n i su b lagovremeno pr imet i l i da ih forma ugovora i z 1974 hcndikepira , i da dovodi u p i tanje nj ihov s tatus kao ravnopravne ugovornc s tranke . 1 1 Rev iz i ja ugovora im izg leda kao jcd ino razumno rcšenje , kao put vraćanja u normalnost . Medut im, za druge učesn ike jc normalnost u meduvremenu posta lo neš to sas v im drugo . Kol ič ina unutar-ugovorne suverenost i j e konstantna: def ic i t na s trani Srbi je se i spo l java

98

kao suf ic i t negde drugde , i zmedu os ta log u Vojvodin i i Kosovu. Nj ihovo promovisanje u para-ugovorne s tranke i z i skuje sada i n j ihovu sag lasnost za "pov- ratak na s taro" , dakle , za rev iz i ju onog ugovora kome zahval juju

99

f

svoj s ta tus . Sve dok je us tav shvaćen kao ugovor , nače lo konsenzusa ne sme b i t i povredeno , i to je sasv im u redu. Ovim ne že l im da kažem da je s tanje normalno , nego samo to da je ponašanje zas tup- n ika Vojvodine i Kosova s i tuac iono adekvatno . To je ponašanje po pravi l ima igre koja u našoj zemlj i važe već skoro po la veka . Dakle , Srbi ja b i preko ugovornih pogadanja trebalo da s tekne s tatus ugovorne s tranke koja može punopravno da učes tvuje u ugovornim pogadanj ima? Očig ledno , ovde je već pretpostav l jeno ono š to b i trebalo tek da nastane: da b i rezul tat (državna suverenost ) b io verovatan , on b i morao da bude već tu . Al i , zbog čega b i onda ce la drama b i la potrebna? A ako n i je tu , onda je pr i l i čno neverovatno da će nastat i na osnovu a lhemije on ih procedura koje ga , da b i b i l e uspešne , pretpostav l ja ju . I l i , možda je ipak uputni je se t i t i se s tarog barona i o tres t i praš inu sa njegove tehnike samo-vadenja i z mocvare?

Minhauzenov paradoks jes te paradoks us tava shvaćenog kao ugovora . Paradoks se kod nas trenutno pojav l juje u formi "ustavnog položaja Srbi je" , a l i j e to samo jedan od njegovih bezbrojn ih v idova . Sve dok je Jugos lav i ja , makar i formalno , jedna država , osnovni sporovi (a on i će u budućnost i pre svega imat i f inans i j sku , a ne us - tavno-pol i t i čku pr irodu) će se završavat i u mocvar i . Da b i ugovor funkc ionisao nužna je nad-ugovorna ins tanca . Al i , pros tor u kome se ona kreta la je razgraden. Možda se to n i je svuda po Jugos lav i j i pročulo , medut im, dez integrat ivno dejs tvo praznine t ime n i je manje .

Dosadašnje i z laganje suger i še nužnost napuštanja onog koncepta us tavnost i koj i j e pos le Drugog svetskog rata i zgradivan u nasoj zemlj i . Prv i korak u tom praveu b io b i uv iđanje neodrž ivost i pos tojećeg shvatanja us tava kao ugovora . Ako se radi o pr imeru Srbi je , onda b i to znač i lo : p i tanje o tome da l i j e , i u kojoj mer i , Srbi ja suverena , n i je p i tanje dogovora i zmedu "uz .e Srbi je" , Kosova i Vojvodine , i l i i zmedu jugos lovenskih republ ika , negoje to p i tanje u kom smis lu je Srbi ja politicka zajednica sa jed instvenim pol i t i čk im ident i te tom i jed ins tvenom vol jom za ta j ident i te t . To je pred-ustavno p i tanje , a tek poz i t ivan odgovor na njega č in i smis len im us -tavnost . I s to to važ i za Jugos lav i ju , u onoj mer i u kojoj uopšte ima izg leda da ona postane jed instvena po l i t i cka zajednica .

Ako problem suverenost i Srbi je formul i šemo izvan s trukture Minhauzenovog paradoksa , lako ćemo uoč i t i da on postaje pr i l i cno nepr i jatan za o f ic i je lne zas tupnike Srbi je kao

100

ugovorne s tranke . Nj ihova d i lema je u tome š to b i že le l i samo ugovornu suverenost , a ne suverenost koja s l ed i i z ident i te ta po l i t i čke zajednice . Ovo prvo je , kao š to smo v ide l i , malo verovatno , a drugo je za nj ih nepr ihvat l j ivo .

Subjektivna prava i ustavnost

Pitanje koje je formul i sano u nas lovu napisa dove lo nas je do pr iv idne prot ivrecnost i . Gde postoj i čuvar us tava , tamo ne postoj i us tav ( t j . tamo je us tav degradiran na n ivo običnog zakonodavstva) . Tradic ionalna us tavna teor i ja , koja je takode argument i sa la f igurom čuvara us tava , n i je povukla ovu konsekvencu, a l i samo zato š to je funkc i ju ’čuvara" shvata la preterano metafor ičk i . 1 2 Tako se za nju kao "čuvar" naizmenično pojav l j iva lo sudstvo , predsednik države (pouvoir neutre) i l i us tavni sud (u zemljama u koj ima je ta ins t i tuc i ja predvidena) . Sv i on i treba da čuvaju us tav i z njega samoga. Sv i on i pr iznaju pouvoir constituant kao i zvornog suverena . Medut im, tek radikal izovanje p i tanja pas dovodi do jednoznačnog odgovora , u kome se kao sušt ina čuvara us tava otkr iva d iktatura . Ovde se ne radi o nekoj teor i j skoj konstrukc i j i , nego o anal i t i čkom okviru za opis ivanje s tvarnog dogadanja . Deo tog dogadanja se odvi ja i u našoj zemlj i . Pokušao sam da ga s i s temat izujem putem raz laganja s trukturnih pretpostavki us tava shvaćenog kao ugovora . Pr i tom sam napomenuo da je tu rec o i zvedenoj ravni , dok se s tvarna d inamika odvi ja negde drugde . Zbog toga n i je moguce sada se "dogovor i t i" da us tav ne bude dogovor , i na ta j nač in i zać i i z min- hauzenovske močvare . Nužna je da lekosežna društvena transformaci ja , koja b i morala počet i kao rac ionalno razmatranje idejno- ideo lošk ih osnova na koj ima "nova Jugos lav ia" poč iva .

Evropski rani novi vek je o tkr io kompetenc i ju indiv idua da sk lapaju ugovore . Formalno-pravno s tabi l i zovanje ugovorne s lo - bode u 16 . s to lecu otvor i lo je pr ivredne resurse (uč in ivš i ih formal - no dostupnima indiv iduama, razresenim iz "pr irodnih veza") , i i s tovremeno dalo od lučujuć i pot icaj za ins t i tuc ional izovanje novovekovne subjekt ivnost i . Medut im, ovaj evo luc ioni pomak je vr lo brzo b io ugrožen . Pokazalo se da je semant ika ugovornih s loboda preuska osnova da b i mogla nos i t i kompl ikovanu gradevinu koja je nastaja la u Zapadnoj

101

Evropi . Teor i je drustvenih ugovora su još uvek prev i se toga dugovale feudalnoj s l i c i sve ta . B i lo je nužno još jedno dalekosežno otkr iće , koje b i poduhvat utemel jenja novoga veka os lobodi lo bar oč ig lednih prot ivrecnost i . Ono je nastupi lo u formi kompetenc i ja indiv idua da budu pol i t i čk i reprezentovane u procesu zakonodavstva . F igura subjekta b i la je s tab i l i zovana tek kada su uz ugovornu s lobodu doš la još i po l i t i cka subjektivna prava. Indiv iduum je , kao pr ivredni subjekt , imao pravo da sk lapa ugovore bez autor izac i je od s trane pr irodnog kolekt iva kome je pr ipadao , dok je , i s tovremeno, b io izvor pol i t i čk ih prava , koja su l eža la u njegovom svojs tvu kao indiv iduuma, a ne u njegovoj pr ipadnost i nekoj konkretnoj po l i t i čkoj zajednic i .

Komunis t ičk i pokret je , svesno i konsekventno , rašč i s t io sa ov im kompl ikovanim idejno- ideo lošk im kontekstom utemel jenja evropskog novog veka . Ovde n i je mesto za anal izu njegove kr i t ike "građanskog društva" . Za našu temu ne b i b i lo sasv im nezanimlj ivo pokazat i na koj i nač in marks i s t i čka metaf iz ika pr ivrede ("rada", "radnicke k lase") na nužan nač in vodi supsumiranju političke reprezentacije pod izvorno ekonomsku formu ugovora. Jer , sva obraz laganja koja pr i l ikom proglašenja pos leratn ih jugos lovenskih us tava daju nj ihovi tvorc i n i su n i š ta drugo nego jednosmerno povlačenje konsekvenc i i z tog supsumiranja . Pošto je subjekt def in i san kao "radni čovek", njegova s loboda jes te s loboda "udruženog rada". U pozadin i te konstrukc i je , kao njen transcendenta ln i os igurač , na laz i se part i ja . Ona je u s tanju da reš i po l i t i čke paradokse k las ičnc teor i je ugovora , a l i samo zato š to se ne l ib i da otvoreno imenuje ins tancu koja obezbeduje ugovore , t j . da tu in- s tancu otvoreno rca l i zuje kao d iktaturu . Ustav predstav l ja samo jednu od e tapa koj ima se ona transportuje u raz l i č i te reg i je društvenog ž ivota . On je zamis l iv samo kao druga forma part i j skog programa. 1 3 Jugos lovenski us tav je od samog početka predstav l jao nastavljanje partijskog programa drugim sredstvima. On to danas n i je manje nego s to je b io pre po la veka .

Na ovoj idejno- ideo loškoj pozadin i , nas ta loj supsumiranjem pol i t i čke reprezentac i je pod ekonomsku ugovornu s lobodu, us tav nost n i je n i potrebna, n i moguća . Osnovna funkc i ja us tava je da š t i t i subjektivna prava, koja su po def in ic i j i pred-državna, i ne s to je u d i spoz ic i j i b i lo kakvog ko lekt iva . Za raz l iku od srednjeg veka , u kome su prava pro iz laz i la i z pr ipadnost i zajednic i , i uvek i s tov remeno

102

predstav l ja la dužnost i (da se de luje u " interesu zajednice") , novovekovna ustavnost predstav l ja rezul tat odvajanja subjekt ivne i objekt ivne te lco log i je . Dovol jno je bac i t i ov lašan pogled na jugos lovenske us tave , pa utvrdi t i da u nj ima nema n i b lag ih znakova pomenutog odvajanja . S truktura našeg us tava ne poč inje osnovnim pravima nego , po srednjevekovnom uzoru , def in ic i jom zajednice , t j . "drustvenim uredenjem". Indiv iduum se , kao nos i lac subjekt ivn ih prava , pojav l juje tek pos le 150 paragrafa . Okvir u kome je dozvo- l jeno kor i šćenje t ih prava odavno je f iks iran , gomi la prethodnih

103

paragrafa je za to pruž i la dovol jno pr i l ike . Medut im, us tavnost ima smis la samo ako podemo od primata subjekt ivn ih prava . On tada normira d i s tr ibue i ju (pre svega po l i t i cke) moći . Subjekt ivna prava su jed in i e f ikasan kr i ter i j tog normiranja . Tek u nj ima je sadržana i log ička , a ne samo prakt ična , mogućnost def in i sanja granica prak- t ikovanja po l i t i cke moći . Bez pr imata subjekt ivn ih prava postoj i j ed ino mogućnost samoograničavanja moći , a l i ozb i l jnost teme kojom se bavimo sprečava nas da o to j mogućnost i raspravl jamo.

Dugi n iz godina us tav u Jugos lav i j i n i je b io moguć , a l i , kako se č in i , n i potreban. Pošto društvena konst i tuc i ja n i je po laz i la od in- d iv idualn ih prava , n i je b io i zgradivan s i s tem formalnog regul i sanja društvenog de lovanja , koj i b i onda svoje tež i š te imao u us tavu . Društvena integrac i ja obavl ja la se drugim kanal ima, a ono š to se naz iva lo us tav predstav l ja lo je samo jedno od pomoćnih sredstava za ins t i tuc ional izovanje jedne s l ike sveta i j ednog pol i t i čkog programa. Pre i zvesnog vremena se s tanje s tvar i promcni lo , u to l iko š to us tav u Jugos lav i j i danas samo n i je moguć , a l i j e , kako se č in i , potreban. Integrat ivn i kapac i tc t i ugovorne paradigme su i scrpcni . Njena sposobnost da koordin i še ko lekt ivna de lovanja posta la je minimalna , dok se mogućnost za rešavanje konf l ikata tendenc i ja lno pr ib l i žava nul i . Pre lazak na paradigmu pol i t i cke reprezentac i je može se odugovlač i t i samo po cenu ose tne c iv i l i zac i j ske s tagnac i jei takvog dcmobi l i zovanja drustvene energ i je kakvo n i je zabe ležno u i s tor i j i naš ih naroda . Jasna mi je "di ja lekt ička" s truktura tog pre las - ka , t j . ono s to ga kod nas č in i malo verovatn im. Njegova očev idna konsekvenca b i la b i in tcrpretac i ja "ugovora" sa s tanoviš ta "rcpre- zentae i je" . Dakle , pos tav i lo b i se p i tanje : na osnovu kog t ipa "reprezentac i je" nas predstav l ja ju oni koj i u naše ime sk lapaju medunac ionalne ugovore i l i , tačn i je , koj i u naše ime ne uspevaju da tc ugovore sk lope? Mogućnost ovog p i tanja s igurno demot iv i še sadasnje nos iocc ugovornih prava . Oni će radi je , makar i bez- nadcžno , pokušavat i da zataškaju č injen icu ncs tanka čuvara us tava , nego š to će se odvaž i t i za ekspcr iment s tvarnc us tavnost i .

Tež i š tc s tvarne us tavnost i n i je po l i t i čka reprezentac i ja , nego su to subjekt ivna prava . Mehanizmi kontro le moći su mehanizmi njihove zaš t i te , a ne neka vrcdnost po seb i . Oni imaju smis la samo ako ta prava postoje . Bar kao tema i kao otvoreno izražena potreba . Kao nepr i s tajanje na to da se u

104

ustavu iz 1974 v id i i zvor sv ih problema, (u rani j im ustav ima je , navodno, sve b i lo u redu!) a u njegovoj rev iz i j i put za nj ihovo rešavanje . Bar kao , ma kako i luzoran, zahtev da se sadašnja us tavna promena izvrš i kao radikal - na promena s tatusa osnovni/i prava u njemu, kao promena koja će onda uč in i t i smis lcnom raspravu o nač in ima e f ikasne po l i t i čke i in - s t i tuc ionalne zaš t i te t ih prava . Tada b i smo se , možda, mogl i pr ib l i ž i t i i neprot ivrečnom odgovoru na naše p i tanje : jed in i čuvar us tava koj i ne ukida us tavnost jes te po l i t i cka kul tura po l i t i čke zajednice .

NAPOMENE

1 Jedan od brojnih pr imera su radovi D. Bi landžića, u koj ima se argumentuje u pr i log is tor i jske i sušt inske nužnost i "federi ranja federaci je" . U knj iz i Jugoslavija poslijc Tila on obrazlaže tezu o dugogodišnjoj pr ipremi ustava iz 1974. č ime ga odvaja od konteksta dogadaja poznat ih kao "masovni pokret" u Hrvatskoj .

2 Posebno oštar kr i t ičar konfederalne tendenci je u našem ustavu je J . Mir ic , pre svega u vec navedenoj knj iz i Sistem i kriza.

3 Naša ustavna teori ja ionako ni je raspravl ja la problem mesta is tor i jske inter -pretaci je u ustavnoj hermeneut ic i . Kod nas ne postoj i teor i ja o odnosu izmedu "objekt ivne vol je ustava" i "s tvarne vol je is tor i jskog ustavotvorca", š to je i razumlj ivo, s obzirom na sasvim jasan s ta tus ustavotvorne moci . Up. načelno H. Peters , Ges- chichtliche Entwicklung und Grundfragen der Verfassung, 1969. Glavm zadatak u ovom kontekstu bi se sastojao u rekonstrukci j i predstava koje su o državi , ustavu, pol i t ićkoj vlast i , imal i oni naši posleratni pol i t ičar i koj i su nastupal i u svojs tvu ustavotvorca. Tek na osnovu te rekonstrukci je bismo mogli uopšte znat i š ta je bio "subjekt ivni smisao" naših ustava. Trenutno ovo pi tanje ne izgleda posebno atrakt ivno, buduci da i t i ramji ustavi f igurira ju samo kao ideološki kAd, bez ar- gumentaci jske težine.

4 Ovde ni is l im na vec navedem tematski broj Nove revije o "s lovenačkom nacionalnom programu", kao i na "Nacrt mcmoranduma Srpske akademije nauka i umctnost i o s tanju u Jugoslavi j i" (kucan pisacom mašinom na 45. s t r . )

5 U vezi sa is tor i jskim kontekstom up. I I . Hat tenhauer , Das Recht der Heiligen , 1976; J Hcnnig, Consensus fidelium, 1982; N. I .uhmann, "Subjekt ive Rcchic: Zum Umbau des RcchtsbewuLitseins fur die moderne Gesel lschaft" , u: is t i autor , Gesellschaftsstruktur und Semantik , 2 . tom, 1981

6 O nuznosh ove postavke o "dvostrukom ugovoru", i t ime o neupotrebl j ivos- t i tog termina u dr /avnom pravu up ( ' . Schmit t , Die Verfassungslehre . Munchen. Leipzig 1928, s t r 61 Vec samo tematizovanje ustavotvorne moci u terminologi j i ugovora predstavl ja za Smita s imptom unutrasnjeg raspada pol ihćke zajednice "Stoga tamo gde zapoćinje proces raspada, nastaju takvi ’državni ugovori’ unutar dr /ave", s t r 68; "Ako ( takav ugovor) . . . ima za ci l j ogramćavanje i l i odstranj ivanje ustavotvorne moci , tada je pol i t icka zajednica razorcna. a država se nalazi u potpuno abnormalnom stanju", s t r . 69.

7 Up poglavl jc "Die mcht-kontraktuel len Grundlagen des Vertrags" u J Habermas. Theorie des kommunikativen Ifandelns, 2 . tom, Frankfurt 1981, s t r 122-127.

8 III u terminologi j i Hobsove teonje onog pol i t ickog quis iudicabit?9 U našcm Ustavu je ova osobina suverena izvedena iz njegovc vezanost i za

" logiku is tor i je" . "Savez komumsta Jugoslavi je . . . zakoni tošću is tor i jskog razvi tka postao je organizovana vodeca idejna i pol i t icka snaga radnicke klase. . . ’ .

1 0 Up. II .Hel ler , Slaatslchre, Leiden 1963. s t r . 249. i dal je1 1 U ugovorno pravo spada, naravno, def inici ja uslova ispravnost i ugovora. Njih

iz lažu teori je o ispravnom nastanku ugovora. o korektnoj formi i o načinu

105

pridriavanja ugovornih obaveza. Tzv. bolesni ugovori nastaju kao rezul ta t zanemarivanja nekog od ovih uslova, i mogu bi t i raskinut i bez posledica. Naravno, pod pretpostavkom da postoj i instanca koja autor i ta t ivno odlučuje o tome da l i se radi o važećem i l i nercgularnom ugovoru.

1 2 Zanimlj ivo je da u ovom pravcu ni je razmišl jao ni br i l jantni anal i t ičar dik -ta ture , K.Smit . Na jednoj s t rani , on je jednostavno odbacio svako vezivanje ustava za ugovor, dok je na drugoj , pi tanje o "čuvaru ustava" isprobavao u raznim formama (up. izmedu ostalog knj igu iz 1931 Der Hiller der Verf assung), da bi na kraju prakt ično real izovao ono š to teori jski ni je ref lektovao. Naime, na kraju razl ič i t ih tematizovanja "čuvara ustava" povukao je (1933) zakl jučak: "vođa čuva ustav". U tom kontekstu je već bi lo prekasno osvet l javat i ovu f iguru pomoću svet- lost i koju je , u rani j im godinama, izmamio pojmu diktature .

1 3 Naša društvena teori ja sasvim nesputano ekspl ic i ra ovaj monokauzalni odnos. Tako B.Petranovic i M.Zečević nužnost donošenja novog ustava (1963) objašnjavaju neskladom između s tarog ustava i novog programa SKJ (1958). Jugos- lavija 1918/1984, s t r . 925.

Pojam ustavotvorne moći predstav l ja odgovor na p i tanje o poreklu us tava . A da b i smo znal i u kom obimu i koj im intenz i te tom neki us tav važ i , moramo b i t i in formisani o njegovom poreklu . Naravno da će na sasv im raz l i č i te nač ine obavez ivat i npr . oktro i sani us tav , us tav nastao na osnovu dogovora , i l i us tav koj i j e rezul tat de lovanja narodne suverenost i . T ime n i je rečeno da ovaj prv i manje obavezuje nego pos lednj i , nego samo to da drugač i je obavezuje . Problemi nastaju ako se i z v ida i zgubi ta veza i zmedu porekla us tava i modusa njegovog vaz .enja , pa se npr . od nekog oktro i sanog ustava očekuje da mot iv i še indiv idualno de lovanje na i s t i nač in na koj i b i to mogao č in i t i us tav koj i j e nastao vo l jom ce lokupne po l i t i cke zajednice .

P i tanje o nač inu nastanka ustava postaje u najv i šoj mer i re levantno u kontekstu us tavnih promena. Lako je uv idct i da obim dozvol jen ih promena ustava zav i s i od naseg odnosa prema ustavot - vorcu . Ako njcgovoj vo l j i pr idamo posebni s ta tus , b iće poostreni us - lov i pod koj ima je moguca promena ustava . Ni je n i lako , a n i preporuč l j ivo , rev id irat i npr . suverenu narodnu vo l ju , dok je s druge s trane , pr i l i čno jednostavno prekrajat i us tav koj i j e pro izasao i z de lovanja nekog obićn i jcg us tavotvorca . Sudeć i po nać inu promene našeg us tava , us tavotvorna moc je tu sasv im tr iv i - ja l i zovana. Obična , zakonodavna skupst inna ov lašćcna je da menja postojcc i us tav i da evcntualno doncse novi , i za ta j ć in jo j n i su potrebne n ikakvc dodatne kval i f ikac i jc . Izuzctnost us tava , koja se i zmedu os ta log og lcda u tome da ga donos i i suš t insk i menja samo ekskluz ivni subjekt , us tavotvorna skupšt ina , u našoj zemlj i j e u pot - punost i razgradena . U Jugos lav i j i n i za jedan s lučaj , ma kako dramat ičan on mogao b i t i , n i je predvideno

106

saz ivanje us tavotvorneskupšt ine , koja b i obnovi la i l i rev id ira la i zvornu odluku o obl iku po l i t i ckog uređenja naše zajednice . Ova okolnost zavreduje anal izu . Njen zadatak je da utvrdi , da l i se i z tr iv i ja l i zovanja us tavotvorca može i zves t i neki zakl jučak o s ta tusu us tava u našoj zemlj i .

Jugos lovenska ustavna teor i ja je skoro po la veka paž l j ivo i z - begavala ovu temu. Vise in tu i t ivno nego rac ionalno , ona je znala da b i unutrašnja log ika p i tanja o us tavotvornoj moći nužno vodi la da- l j im ose t l j iv im p i tanj ima, a pre svega onima koja se t i ču nos ioca suverenost i i koja temat izuju l eg i t imnost po l i t i čke moci . Jer , ako us tav predstav l ja temel j normat ivnog poretka zajednice , onda je us - tavotvorna moć pravo mesto za i sp i t ivanje porekla i osobina tog poretka .

Ukol iko b i naš zadatak b io samo to da odgovor imo na p i tanje i z nas lova napisa , re la t ivno lako b i smo ga reš i l i . Već površan uvid u naše us tave pokazuje da je nos i lac suverenost i "radnicka k lasa" ("radni narod") , pa da prema tome tu treba traž i t i i sed i š te us tavot vorne moći . A budući da Komunis t ička part i ja zas tupa "radničku k lasu", log ično je da će njen i č lanovi imat i od lučujuću u logu pr i donošenju i mcnjanju us tava . Part i j sk i program i us tav se - zahva- I jujuć i ovoj unutrašnjoj vez i i zmedu "radnicke k lase" i komunis ta - na laze u monokauzalnom odnosu . Zbog toga n ikoga n i je uznemir i lo npr . obraz ložcnje za donošcnje novog us tava 1963 . U sk ladu sa t im obraz loženjem, nužnost promene je rezul t i ra la i z prethodnog kongresa Komunis t ickc part i je , na kome je donesena odluka o promcni koncepc i je "osnovnc subjekt ivne snage" našeg društva . Naravno da n ikom ni je pa lo n i na pamet da tvrdi kako je ta od luka neustavna ( i l i čak prot ivustavna) . Sv ima je b i lo jasno da novonasta l i ncsk lad s tvarnost i i us tava treba ukloni t i promenom ustava . Eviden- c i ja tog pr imata part i j skog kongresa nad ustavom sačuvana je sve do danas . U njenoj osnovi se na laz i jedan pojam ustavotvorne moći , koj i možda kao takav samorazumlj iv , a l i č i je pretpostavke i posledice bi vredc lo razmotr i t i . Dakle , prava rasprava poč inje kod p i tanja , š ta znač i to da je u nasoj zemlj i "radničkoj k las i" dode l jen s tatus us - tavotvornc moći .

Neposredna konsekvenca ovakve def in ic i je us tavotvorca jes te pojednostav l j ivanje procedure donošenja i promene us tava . Ako je "radnicka k lasa" ("radni narod") us tavotvorna moć , i ako su u zakonodavnoj skupšt in i sakupl jen i autent ičn i

107

predstavnic i t e "klase" (koj i su , na nužan nač in , komunis t i , budući da oni po def in ic i j i i zražavaju interese "radnicke k lase”) , 1 onda je us tavotvorna moć takorec i neprekidno na de lu . Raz l ika i zmedu pouvoir constituant i sv ih drugih pouvoirs constitues ovde postaje i re levantna . Na osnovu ovog jasnog reprezentovanja " interesa" , gubi se od lučujuća d i feren- c i ja i zmedu konst i tut ivne i konst i tu i sane moći . Na i s t i nač in kao š to se gubi raz l ika i zmedu ustava i ob ičnog zakonodavstva . Pošto je us - tavotvorac ionako neprekidno tu , on bez us tezanja može pro izvodi t i nove us tave . To i j e s te osnovni sadržaj pojma permanentne revo luc i je : ako je uspostav l janje novog us tavnog poretka ident ično sa revo luc i jom (bar u normalnoj terminološkoj upotrebi ) , onda je permanentna pr i sutnost us tavotvorca osnovni s ignum permanentne revo luc i je .

Drugač i je b i s tvar s ta ja la da je koj im s lucajem suvereni narod označen kao nos i lac us tavotvorne moći . Pošto ta j narod ne može b i t i reprezentovan u nekoj normalnoj skupšt in i a , kao š to ćemo odmah v idet i , i inače vr lo teško može b i t i reprezentovan, značajne us tavne promene (a da ne govor imo o proglašavanju novog us tava) ne b i b i lo moguce donos i t i u ob ičn im predstavnick im te l ima. Takvo zaobi laženje us tavotvorne moći b i lo b i ident ićno sa oktro i sanjem ustava .

Već ove uvodne napomene jasno pokazuju i zuzetn i značaj p i tanja o nos iocu us tavotvorne moći . To p i tanje je moguce razdvoj i t i na i s tor i j sku i s i s tematsku d imenzi ju . U prvom s lučaju b i b i la reč o i s tor i j skom ustavotvorcu , nač inu njegovog empir i j skog konst i tu i sanja , i n jegovoj vo l j i koja je doš la do i zražaja u tekstu us tava . Ovaj pr i s tup je u us tavnoj hermeneut ic i , verovatno s pravom, zapostav l jen . S igurno da je važno š ta su empir i j ske l i čnost i , koje su suš t insk i ut ica le na formul i sanje us tavnog teksta , subjekt ivno nameravale , medut im, us tavni sporovi , ukol iko do nj ih dode , ne mogu se rešavat i rekursom na taj subjekt ivn i smisao . Inače b i ps iho lošk i , b iografsk i i s l i čn i argument i ugroz i l i mogućnost rac ionalne rasprave . A ona je moguća samo na osnovu objekt ivnog poretka us tava , t j . na osnovu tzv . objekt ivnog smis la us tava . Medut im, kada ka/em da je i s tor i j sko temat izovanje zapostav l jeno u us tavnoj hermeneut ic i , onda , razume se , ne mis l im na našu zemlju (u kojoj ionako ne postoj i us tavna hermeneut ika) . Kod nas je o poreklu us tava moguce raspravl jat i samo u i s tor i j skoj perspekt iv i , t j . u okviru teme "odluke AVNOJ-a". Ova neobična jednostranost n i je rezul tat

108

s lučajnost i . Senka koja , po pr irodi s tvar i , prekr iva av- nojevski kontekst (budući da on pr ipada zaple tu svetskog rata) , dovol jno je gusta da skr i je i našu us tavotvornu moć . O njoj se može govor i t i samo epski , a l i ne i anal i t i čk i . Ovim je na jednostavan nač in u reg i ju narat ivnog gurnuto p i tanje o nos iocu suverenost i , i t ime o modusu važenja na koje pretenduje novi poredak. Dakle , i p i tanje o našoj us tavotvornoj moći .

Za raz l iku od pr i s tupa koj i se or i jent i še prema i s tor i j sko-em- p ir i j skom ustavotvorcu , s trukturno- funkc ionalno po laz i š te se in ter - esuje za s i s tematsk i s ta tus us tavotvorne moći . Dakle , ne za to u kom smis lu je npr . "radnička k lasa’ ’ za i s ta pro izve la us tavni poredak, i da l i su komunis t i za i s ta pravi predstavnic i n jen ih " i s tor i j sk ih interesa" , nego za to koje konsekvence s lede i z od luke da se us tav utemel j i na narodnoj suverenost i , suverenost i "radničke k lase" , i l i nekoj drugoj us tavotvornoj moći .

Narodna suverenost i ustav

Da bismo s tek l i jasan uvid u modus važenja onog ustava koj i poč iva na suverenost i "radnicke k lase" , moramo se , bar u osnovnim crtama, pozabavi t i i s tor i j sk i i zvorni j im i s i s tematsk i opšt i j im obl ikom zasnivanja važenja normat ivnog poretka po l i t i cke zajed nice , na ime, ob l ikom u kome je pretenz i ja na važenje i zvedena iz postav l janja narodne suverenost i za us tavotvornu moć .

Taj ob l ik je i zvorni j i zbog toga š to neposredno zasn iva pojam ustava kao poretka najv i š ih vrednost i neke po l i t i cke zajednice . U f igur i narodne suverenost i j e ta opšta obaveznost i zvedena iz akt iv - nog opšteg učešća u uspostav l janju poretka . Pretenz i ju us tava da važ i za sve č lanove zajednice naj lakše je utemel j i t i posredstvom predstave da su sv i učes tvoval i u njegovom nastanku, i da ga sv i pr ihvataju . Zbog toga se , u metafor ičkom smis lu , može govor i t i o us tavu kao "temel jnom društvenom ugovoru", "temel jnom konsenzusu" i s i . Ovakvo zasn ivanje obaveznost i us tava ne b i pr ič injavalo posebne teškoće , samo kada b i b i lo moguce uver l j ivo obraz lož i t i t ehniku empir i j skog sk lapanja tog "temel jnog ugovora". Na koj i nač in sv i č lanovi zajednice učes tvuju u uspostav l janju us tavnog poretka? Kako zamis l i t i de lovanje te us tavotvorne moći koja b i trebalo da obuhvata sve empir i j ske indiv idue koje ž ive u nekoj

109

pol i t i čkoj zajednic i?

U najmanju ruku je jasno to da us tav n ikada n i je rezul tat pojed inačne sag lasnost i sv ih č lanova zajednice . Uvek postoj i neka grupa koja ga fakt ičk i formul i še , i prog lasava u ime ce lokupne zajednice . Ne samo s to n i us tavotvornu skupšt inu ne možemo bez da l jnjeg posmatrat i kao empir i j skog predstavnika sv ih gradana, nego , još i v i se od toga , unutar te skupšt ine je , po pravi lu , akt ivna samo jedna mala grupa, koja formul i še us tavni tekst i t ime prejudic ira značajne d imenzi je od luke o poretku zajednice . Nekol ic ina s tručnjaka (u formi neke us tavne komis i je ) i zabire os - novne pojmove i povezuje ih u jednom postupku za koj i j e teško tvrdi t i da predstav l ja "tačan odraz" narodne vo l je .

Da l i nas ov i pr igovor i pr i s i l javaju da napust imo ideju narodne suverenost i kao pouvoir constituant, i da pr ihvat imo empir i j sk i uver l j iv i ju verz i ju o nužno part ikularnom nos iocu us tavotvornih kompetenc i ja? Odgovor na ovo p i tanje zav i s i od toga na koj i nač in ćemo izać i na kraj sa vezom izmedu pouvoir constituant, empir i j ske us tavotvorne moći i s tvorenog ustava . Ukol iko nam ne b i poš lo za rukom da na uver l j iv nač in neutra l i šemo part ikular izam ustavotvor ca koj i se deklarat ivno poz iva na neograničenu narodnu suverenost , i zgubi l i b i smo osnovni kr i ter i j raz l ikovanja spram ustava donesenih u ime suverenost i ‘ radnicke k lase" . U oba s lučaja b i neka grupa u ime ce le zajednice donos i la od luku o obavezujućem normat ivnom poretku . Temat izovanje us tavotvorne moći b i t ime os ta lo re le - vantno samo u i s tor i j skoj perspekt iv i , t j . s obz irom na p i tanje o konkretnom part ikularnom ustavotvorcu .

Cin i se da je u samom pojmu ustava sadržana najznačajn i ja prepreka za uver l j ivo utemel jenje njegovog opšteg važenja . Znamo da je us tav moguć samo u nekoj po l i t i čkoj zajednic i . To da je ona po l i t i cka i zmedu os ta log znač i da njena s tvarnost l ež i u re f leks i j i , a ne u pr irodnoj homogenost i , kao kod e tn ičk ih zajednica , i l i u onostranost i miš l jenja , kao u ant ičko-srednjevekovnim zajed- n icama, gde je onda miš l jenje , u formi f i lozofske spekulac i je , t ragalo za njen im pr inc ip ima. Novovekovna, po l i t i cka , zajednica utemel jena je u re f leks i j i , u tom smis lu š to je važcnje ( l eg i t imnost ) n jenog poretka rezul tat , a ne pretpostavka usag lašavanja part ikular- n ih perspekt iva . Tamo gde nj ih nema (gde je zajednica i zvorno homogena) , nema potrebe za us tavom, budući da pr irodni poredak sam od sebe regul i se odnose

110

i zmedu pojedinačnog i opšteg . Dakle , po l i t i cka zajednica , pa t ime i us tavnost , moguć i su samo ukol iko postoj i i zvorni pluralizam perspekt iva . Ono opšte zajednice - a to je us tav- jes te i zraz nj ihove usag lašenost i . Medut im, u društv ima koja se od l ikuju postojanjem izvornog p lura l izma n i je moguce jed instveno reprezentovanje . Ako ustav treba da bude rezul tat de lovanja jed instvene ' suverene vo l je , a ako to jed instvo n i je moguce , da l i se uopšte moze na dos ledan nač in zasnovat i opšta obaveznost us tava (koja b i inače pro iz laz i la i z njegove vezanost i za opštu vo l ju)?

Jedan od pokušaja i z laska i z ove d i l eme vodi u praveu metaf iz ičkog reprezentovanja . Ono zajedničko po l i t i čke zajednice pretvara se u ent i te t - kako to č in i Ruso - i prog lasava subjektom narodne suverenost i . Opštos t tada n i je rezul tat mukotrpnog usag lašavanja i zvornog p lura l izma, nego i zvorna homogenost koja d i skval i f ikuje sve raz l ike . Ni je teško pr imet i t i da ovo n i je rešenje , nego ukidanje problema. A da l i j e problem uopste reš iv?

Ako ustav treba da sve u podjednakoj mer i obavezuje , on mora b i t i miš l jen kao rezul tat de lovanja suverene narodne vo l je . Tu vo l ju , u tvrdi l i smo, n i je moguce empir i j sk i reprezentovat i . Ustavotvorna skupšt ina , koja fakt ičk i donos i us tav , i zražava p lura l izam pol i t i cke zajednice , i u to l iko ne može b i t i shvaćena kao neposredni predstav- n ik narodne suverenost i . Iz ove as imetr i je i zmedu pouvoir constituant (narodne suverenost i ) i empir i j skog us tavotvorca (pa onda i us tava) s l ed i n iz teškoća . Kao moć koja utemel juje po l i t i čk i poredak, narodna suverenost n i je nj ime def in i t ivno obuhvaćena . Radikalna teor i ja državnog prava je i z ovog nad-ustavnog s tatusa narodne suverenost i povukla zakl jučak o l eg i t imnost i revo luc i je : "Narod kao nos i lac konst i tu i šuće moći ne može sebe vezat i , i u svakom trcnutku mu jc s lobodno da seb i da onaj us tav koj i že l i" . 2 To b i znač i lo da pouvoir constituant ne pres taje da postoj i č inom donošenja us tava , nego da os taje u njegovoj pozadin i , kao per- mancntna mogućnost njegovog ukidanja i uspostav i janja novog poretka . T ime je us tav sveden na jedan od mogućih i spo l javanja i z - vorne suverenost i , bez v las t i tog tež i s ta i imanentne l eg i t imnost i . Ako nam je s ta lo do utcmel jenja opšteg važenja us tava , onda je ovaj put , na kome je us tav sasv im rc lat iv izovan, pogrešan .

Traženo rešenje b i moralo da zadovol j i medusobno supro- t s tav l jcne zahteve . Na jednoj s trani , ne može se napust i t i

111

pretenz i ja za opštos t , i zražena u pojmu narodne suverenost i . Ustav mora b i t i miš l jen kao odluka pol i t i cke zajednice o ob l iku njenog po l i t i čkog us trojs tva . Ta opštos t ima jasnu metaf iz ičku d imenzi ju , koja se i zrazava u nemogucnost i empir i j skog odredenja subjekta narodne suverenost i . S druge s trane , ta opštos t će obavez ivat i ind iv idualno de lovanje samo ukol iko korespondira onom opstern po l i t i cke zajed- n icc , t j . ukol iko jc u njoj pr iznat i zvorni p lura l izam part ikularnih pcrspekt iva .

Rešenje ove d i l eme jc pronadeno u f igur i osnovnih prava . U f igur i osnovnih prava je sačuvana nužna napetos t i zmedu n ič im vezane suverenost i pouvoir constituant i empir i j skog us tavotvorca , dok je i s tovremeno ustavni poredak vrednost i u temel jen na ta j nač in da s luž i kao or i jent ir indiv idualnom de lovanju . Osnovna prava zadovol javaju prv i navedeni us lov t ime š to i zražavaju nemogoćnost da se i zvorna suverena vo l ja poz i t iv izuje i obuhvat i s i s temom ustavnih normi . Subjekt ivna prava su pr iznata kao pred- -državna prava , koja n ikakvim predstav l janjem ne mogu da u pot - punost i budu prenesena u nadležnost zajednice i l i države . U nj ima je sačuvan onaj nesvodiv i , metaf iz ičk i , momenat narodne suverenos t i , bez č i jeg ukl juč ivanja ne b i b i lo moguce s i s tematsko utemel jenje važenja us tava . Nemogucnost def in i t ivnog empir i j skog reprezen tovanja pouvoir constituant do laz i do i zraza u jasnoj granic i koja je za empir i j sku moć u zajednic i povučena putem f igure subjekt ivn ih prava . Ta granica predstav l ja l in i ju po kojoj se i zvorna narodna suverenost per inanentno kreće , pr i sutna u l iku izvornih subjekt ivn ih prava . Na početku smo utvrdi l i da opšte važenje us tava može b i t i zasnovano samo na idej i o opštem učešću u uspostav l janju us tavnog poretka . Subjekt ivna prava , u navedenom smis lu , predstav l ja ju mesto na kome se neprekidno obnavl ja ta neempir i j ska opštos t , i zražena metafor ičkom formulac i jom "sv i č lanovi zajednice" . Ona su pro laz koj i ind iv iduuma povezuje sa on im opšt im, a l i mu i s tovremeno ne oduz ima njegovu indiv idualnu konkretnost .

Okolnost da je u ins t i tutu osnovnih prava pr iznat i p lura l izam indiv idualnost i , objašnjava empri j sku mot ivac i ju indiv idua da us - tavne vrednost i dobrovol jno pr ihvate kao okvir v las t i tog de lovanja . Predstava o tome da je narodna suverenost i zvor us tavnost i , i da us tav s toga ima opšte važenje , suv i še je neodredena da b i neposredno l eg i t imisa la univerza lnu pretenz i ju us tava . To po laz i za rukom tek uvodenjem unutarustavnog "predstavnika" izvorne suverenost i ,

112

t j . uvodenjem f igure osnovnih prava . Poredak moci je , u tom s lučaju , l eg i t iman ukol iko uvažava granice koje su povučene tom f igurom. Pošto su t ime indiv idue i kao indiv idue pr iznate (a ne samo unutar ko lekt ivne narodne vo l je ) , one su mot iv i sane da af ir - mišu poredak koj i n j ih a f irmiše , a n i su na to navedene č i s to s tratešk im proračunima, t j . uv idom u v las t i tu ncmoć i fakt ičku premoć v ladajuceg uredenja .

"Radnička klasa" i ograničena, a istovremeno beskonaćna suverenost

Ako u v idu imamo ovaj konst i tut ivn i odnos i zmedu narodne suverenost i , empir i j skog us tavotvorca i us tavnog poretka , t j . ako se s lož imo s t im da se pretenz i ja nekog ustava na opšte važenje može rea l i zovat i samo na re lac i j i pouvoir constituant - subjekt ivna prava , onda je jasno da soc i ja l i zam dospeva pred nereš ive teškoće kada pokuša da sebe shvat i kao us tavno uredenje . Konsekventni soc i ja l i zam, pre svega , uopšte i ne že l i da važenje us tava zasnuje na idej i opšte sag lasnost i , metafor ičk i i zrazene u pojmu narodne suverenost i . Čak n i po idej i tu n i je suveren narod, nego jedan njegov deo , na ime, "radnička k lasa” . Raz l ika u odnosu na i z loženu koneepe i ju se ovde ne završava , nego tek poč inje . Iako se na prv i pogled može uč in i t i da je odnos i zmedu "radnicke k lase" , kao suverene moći , komunis ta , kao njenog empir i j skog predstavnika , i soc i ja l i s t i čkog us tava , s trukturno s l i čan odnosu izmedu narodne suverenost i , us tavotvorne skupšt ine i us tavnog poretka , već površna anal iza pokazuje da se tu radi o dva potpuno raz l i č i ta t ipa konst i tuc i je zajednice .

Ograničavanje suverenost i na "radničku k lasu" soc i ja l i s t i čka doktr ina obraz laže postavkom u sk ladu sa kojom "radnička k lasa" adekvatno izražava interese ce le zajednice . Ova postavka je raz- v i jena u marks i s t i čkoj f i lozof i j i i s tor i je , u kojoj je "radnickoj k las i" dode l jena svetsko- i s tor i j ska mis i ja os lobadanja čovečanstva . Ta f i lozof i ja i s tor i je za našu temu n i je zanimlj iva , poš to se bavimo samo konsekvencama koje ovakvo def in i sanje us tavotvorne moći ima za utemel jenje važenja us tava . Dakle , ne in teresuje nas to da l i "radnička k lasa" za i s ta i zražava interese ce lokupne zajednice , pa čak n i to da l i uopste empir i j sk i postoj i . Za sada je dovol jno da skrenemo pažnju na spec i f i čn i odnos reprezentovanja i zmedu "radnicke k lase ' i društva . Pošto se n i u metafor ickom smis lu ne može utvrdi t i da "radnička k lasa" predstav l ja društvo ,

113

nužno je govor i t i o in teres ima, t j . o tome da ona zas tupa njegove interese , bez obz ira na to da l i se moz .e zamis l i t i procedura izbora takvog zas tupnika .

U svakom s lučaju , problemc sa empir i j sk im odredenjem radnicke k lase" možemo uporedi t i sa teškoćama da se utvrdi empir i j sk i s ta tus narodne suverenost i . Na osnovu uvida u ove teškoće b i l i smo pr inudeni da i zvedemo zakl jučak o nemogućnost i em pir i j skog predstav l janja pouvoir constituant. Medut im, ako s led imo log iku argumentac i je soc i ja l i s t i čke doktr ine , pr imet ićemo da iz jas - nog ne-empir i j skog s tatusa radnicke k lase (kao nos ioca svetsko- i s tor i j ske mis i je ) uopste ne s l ed i zakl jučak o nemogućnost i prenosenja njene suverenost i na neki empir i j sk i subjekt . Na re lae i j i drustvo-"radnička k lasa ' -komunis t i , des i la se neočekivana transformaci ja . "Radnička k lasa" na ne-empir i j sk i nač in zas tupa interese društva , a l i komunis t i na empir i j sk i nač in zas tupaju "radnicku k lasu", i t ime onda drustvo . U ovoj transformaci j i se zapravo radi o prenosenju suverenost i . Mogućnost reprezentovanja i zmedu "radnicke k lase" i komunis ta , predstav l ja most koj im je suverenost prenesena iz metaf iz ičke u empir i j sku reg i ju . Ona je t ime promeni la medi j , a l i ne i svojs tva . Prenesena u empir i j sku s feru , t j . vezana za de lovanje komunis ta , suverenost postaje nače lno neograničena . To predstav l ja neposrednu konsekvencu odnosa koj i pos toj i i zmedu 'radničke k lase” i komunis ta . Kao š to n i i zvorni suveren , "radnicka k lasa” , ne može b i t i obuhvaćen i ograničen nekim empir i j sk im poretkom, tako to ne može b i t i n i n jegov predstavnik , komunis t ička part i ja .

Ako je "radnicka k lasa” nos i lac i zvorne suverenost i , onda samo komunis t i mogu b i t i us tavotvorna mod. Medut im, p i tanje je , zbog čega je uvodenje us tavnost i ovde uopšte potrebno. Komunis t i već imaju svoj normat ivni poredak, formul i san u part i j skom programu. Ustav koj i on i , kao us tavotvorna mod, mogu da donesu , po un- utrašnjoj nužnost i j e samo druga forma tog normat ivnog poretka , i t ime njegovo , možda nepotrebno, udvostručavanje . Pošto je na nj ih prenesena suverenost “radnicke k lase" , on i ionako s toje i znad takvog us tava . Zar ne b i b i lo log ičn i je da part i j sk i program naprosto bude proglašen us tavom? Poz i t ivan odgovor na ovo p i tanje je kratak , i g las i : komunizam. Tek u komunizmu ce se part i j sk i program i us tav poklopi t i , poš to ce sv i č lanovi društva postat i komunis t i . Suverenost "radnicke k lase” tada ce se proš ir i t i u suverenost ce lokupne zajednice . Dok ne dode do tog poklapanja , dakle ,

114

dok postoje de lov i s tanovniš tva koj i ne pr ipadaju "radnidkoj k las i" , us tav je potreban kao neka vrs ta part i j skog programa za vanpart i jce . Preko ustava i t i de lov i s tanovniš tva učes tvuju u normat ivnom poretku soc i ja l i zma, u kome su za nj ih def in i sana prava i obaveze . To su , naravno, prava i obaveze drugog reda , jer im nedostaje b i lo kakva veza sa suverenošcu . Suverenost je , kao š to smo v ide l i , ogranicena na radnicku k lasu" i n jene predstavnike komunis te , dok os tatak društva samo part ic ip ira u tom poretku v las t i . Ovaj pojam ogranidene suverenost i (koja onda, u drugom koraku, postaje nače lno beskonadna) , jasno ekspl ic ira Karde l j u procesu pr ipreme ustava i z 1974: "Mi , na ime, ne pr iznajemo n ikome sem radnim l judima pravo da os tvaruje po l i t i čku v las t . . .ne treba da vežemo pojam gradanina za v las t , nego za os tvar ivanje gradanskih prava i odgovornost i" . 3

Redukovani pojam gradanina je nužna pos led ica s irenja pojma radnicke k lase” . Središ te us tavnog poretka , onaj prostor u kome se rea l i zuje suverenost , t j . "v las t" , n i je sv ima dostupno. S onu s tranu njegovih granica os taju sv i ne-pr ipadnic i "radnicke k lase" , t j . "radnog naroda". Suverenost naroda ( t j . gradana kao č lanova po l i t i čke zajednice ) t ime postaje partikularna, dok i s tovremeno, univerzalna postaje suverenost jedne soc i ja lne grupe, "radnicke k lase" . Da b i ovaj oc ig ledni paradoks b io i zmaknut ev idenc i j i , uveden je pojam radnog naroda". Al i , već najpovrsni je odredenje tog pojma pokazuje njcgovu spec i f i čnu se lekt ivnost , t j . to da su odredeni s lo jev i s tanovniš tva i z njega i sk l jučeni . Metamorfoza "radnicke k lase" u "radni narod" n i je proš ir i la važenjsku osnovu soc i ja l i s t i ckog us tava , nego samo zamagl i la okolnost da je ta osnova veoma uska .

Konst i tuc i ja drustvenog poretka na re lae i j i "radnička k lasa’ - part i ja - soc i ja l i s t i ck i us tav , jes te osnovna odl ika našeg pos leratnog uredenja . U Ustav ima iz 1963 . i 1974 . je ova odl ika na nedvosmis len nač in ekspl ic irana . Nedoumica može postojat i samo u pogledu prvog pos leratnog Ustava , koj i još argument i še pojmom "narodne suverenost i" , i ne utvrduje svetsko- i s tor i j sk i pr imat "radnicke k lase" . Da l i j e Ustavotvorna skupšt ina , koja je proglas i la ta j Ustav , za i s ta b i la i zraz neograničene narodne suverenost i , u smis lu koj i smo iz lož i l i? Odgovor na ovo p i tanje na laz imo u i zveš taju M.Pi jade , podnesenom na Trećem zasedanju AVNOJ-a (kada je ono pret - voreno u Konst i tuanlu) . U čemu ovaj ko-autor našeg prvog pos leratnog Ustava v id i dokaz suverenost i us tavotvorne moci? U tome s to ce ona

115

potvrdi t i rezu l tate jedne prethodne "skupšt ine" , na ime, Drugog zasedanja AVNOJ-a . Suverenost n i je ograničena n ič im drugim do sasv im konkretn im prcthodnim odlukama jednog skupa koj i j e sač injcn prema sasv im drugač i j im kr i ter i j ima. "A da će prcdstojcca Konst i tuanta b i t i u i s t inu suverena , pokazace se baš u tome s to ce potvrdi t i , učvrs t i t i i razv i t i ve l ike demokratske tekovine os lobodi lačkog rata , i t ime dovrš i t i dc lo AVNOJ-a” . 4

Konst i tuanta cc " imat i da potvrdi novo č injen ično s tanje" 5 i b ice neograničeno suverena upravo u tom smis lu š to cc uc in i t i ono š to " ima da č in i” . Ako b i sc , s to je pos le ove jasne opomene ionako b i lo sasv im ncverovatno , dogodi lo da Konst i tuanta nc uć in i ono š to " ima da č in i" , t ime b i automatsk i pokazala da n i je suverena , i da su njen i zakl jučc i neobavezni . 6

Ukol iko b i smo ozbi l jno shvat i l i argument i sanje pojmom narodne suverenost i , t e ško b i smo objasni l i pr irodu prcobrazaja koj i se des io i zmedu prvog i drugog Ustava . Kao rezul tat tog prcobrazaja jc narodna suverenost zamenjena suverenošcu ’ ’radnicke k lase" , a Konst i tuanta (kao empir i j sk i tvorac us tava) pret - vorcna u skupst inu komunis ta kao predstavnika te k lase .^ Ovoj transformaci j i osnovnih pojmova normat ivnog poretka zajednice ne korespondira s tvarna drustvena transformaci ja: i zmedu pomenuta dva Ustava n i je se dogodi la n ikakva preraspode la moći , koja b i i z i s - k iva la uvodcnje novih kodova . I s t inske raz loge za promenu leg i t imac i j ske paradigme saznacemo ako upi tamo: na koj i nač in je fakt ičku suverenu v las t komunis ta u prv im pos leratn im godinama b i lo moguce obraz lagat i bez rekursa na metaf iz icku mis i ju "radnicke k lase” (koja onda svoju suverenost prenos i na svog em pir i j skog zas tupnika)? Očig ledno , jed ino ukaz ivanjem na ev idenc i ju vodenja os lobodi lačkog rata . Cinjenica da su pobedi l i u ratu , i os - lobodi l i zemlju , davala b i komunis t ima pravo da pretenduju na v las t , i da i z nje i sk l juče kako one koj i su i zgubi l i u ratu , tako i one koj i u njemu n isu učes tvoval i . Al i , ovakvo poz i t iv izovanje v las t i b i naruš i lo neograničenu suverenost , na koju je Komunis t ička part i ja takode pretendovala . Ono b i proces l eg i t imisanja v las t i sve lo na p i tanje , u kojoj mer i , vremenski i po obimu, t j . in tenz i te tu , ratne de latnost i zadržavaju važenje u po l i t i čkom ž ivotu? Naime, da l i su te zas luge mer l j ive i da l i j e opravdano nj ihovo pretvaranje u trajne po l i t i čke pretenz i je?

Da su odusta l i od metaf iz ičkog utemel jenja svoje suverenost i (preko rekursa na svetsko- i s tor i j sky mis i ju

116

"radnicke k lase") komunis t i b i pres ta l i da budu part i ja pogleda na svet , a posta l i par t i ja pobedonosnog vodenja rata , t j . patr io tska part i ja koja b i se mogla poz ivat i na narodnu suverenost u ce l in i . P i tanje l eg i t imnost i v las t i b i ov im potezom bi lo o tvoreno za rac ionalnu argumentac i ju , š to b i znač i lo raspad neograničene suverenost i i napuštanje meta- -us tavnog s tatusa .

Umesto toga , uspostav l jen je soc i ja l i s t i čk i us tavni poredak, koj i ne samo dozvol java , nego i i z i skuje meta-ustavnu ins tancu , kao i zvor svoga vazenja . Problemi se ne jav l ja ju u pogledu obaveznost i takvog us tava . Na prv i pogled , n i u pogledu njegovog vazenja . Af ir - misanje narodne suverenost i - posredstvom f igure subjekt ivn ih prava - imalo je za c i l j da obezbedi akt ivno važenje us tava , t j . n jegovo akt ivno pr ihvatanje za or i jent ir indiv idualnog de lovanja . Ako svaki č lan društva zna da je , preko ins t i tuta osnovnih prava , pcrmanentno pr iznat u us tavnom poretku , može se očekivat i da će ta j poredak vrednost i ukl juč i t i u v las t i t e vrednosne or i jent ire . Drugim reč ima, takav poredak je pogodan za mobi l i zovanje in div idualnog de lovanja . U soc i ja l i s t i čkom ustavnom poretku ovo može važ i t i samo za "radnicku k lasu", i to samo u onoj mer i u kojoj njen i č lanovi imaju svakodnevnu ev idenc i ju da su af irmisani u svakodnevic i uredenja koje je s tvoreno u nj ihovom interesu . Za sve druge č lanove društva to ne važ i . Oni n i su punopravni c lanovi zajednice , buduci da ne spadaju u us tavotvornu moć . Ustav , doduše , regul i še i n j ihovo de lovanje , a l i ih , po pr irodi s tvar i , ne može mot iv i sat i na akt ivno učešće . Ustav je za nj ih obavezan, a l i ne na osnovu važenja , nego na osnovu s trateške procene d i sproporc i je v las t i te i spo l jašnje moći .

Ovakav odnos i zmedu akt ivnih i pas ivnih č lanova zajednice ne b i trebalo da zabr injava . Naravno, pod pretpostavkom da ima bar malo i s t ine u marks i s t i čkoj f i lozof i j i i s tor i je , u sk ladu sa kojom "radnickoj k las i" pr ipada svetsko-i s tor i j ska mis i ja . Budući da je ta k lasa nos i lac i s tor i j ske d i ja lekt ike , prosper i te t društva je zagaran- tovan t ime da se obezbedi v las t n jen ih predstavnika . S to se os ta l ih grupa s tanovniš tva t i če , dovol jno je da se onemogući nj ihov akt ivan otpor postojećem poretku . A taj minimalan us lov je , pod pretpostavkama neograničene suverenost i predstavnika ' radničke k lase” , jednostavno zadovol j i t i . Od t ih grupa n iko ne može očekivat i da ovaj poredak int imno pr ihvate kao svoj . Cak

117

i sa s tanoviš ta soc i ja l i s t i čke ideo log i je b i ovo b i lo ne log ično i ne i skreno ( i l i b i pres tao da važ i pr inc ip da "društveno b iće" us lov l java "društvenu sves t") .

Mobilizujuća snaga ustava

Ovaj pojam ustava funkc ioniše u sv im soc i ja l i s t i čk im zem -l jama. Os im u Jugos lav i j i . Pošto je jasno da soc i ja l i s t i ck i us tav predstav l ja sekular izovani i proš iren i part i j sk i program, n ikome ne pada na pamet da mu pr idaje neki i zvorni značaj i da od njega očekuje neke posebne uč inke . Kao š to rekoh, os im u Jugos lav i j i . Na osnovu onog š to je do sada iz lozeno , lako je odgonetnut i raz log . Naravno da b i smo ga uza lud traž i l i u s truktur i samog ustava . Ustav u našoj zemlj i n i je postao problemat ičan zato š to se neš to sa samim nj im des i lo , nego i sk l juč ivo zbog promenjenih očekivanja koja su u njegovom pravcu usmerena . U pos lednj ih petnaes t godina ras te op- terecenje jugos lovenskog ustava , i to u i s to j srazmeri u kojoj se smanjuje opterećenjc part i j skog programa. Drugim reč ima, on i zadac i koje part i j sk i program v i se n i je u s tanju da rešava , automatsk i se prebacuju na us tav , sa pr i l i čno neobraz loženom nadom da b i on mogao regul i sat i unutrašnj i poredak zajednice . S to part i j sk i program manje obavezuje , to se od us tava v i se očekuje . Nekadašnj i puki ins trument , sada b i trebalo da postane skoro autonomni regulator ko lekt ivnog de lovanja . Ovaj zahtev je i luzoran . Soc i ja l i s t i ck i us tav obavezuje onol iko ko l iko i part i j sk i program. Ni manje n i v i se . Njcgova obaveznost je neposredno izvedena . A njen osnovni us lov je homogenost komunis ta kao empir i j ske us tavot vorne moći , opremljene neograničenom suverenošću .

U Jugos lav i j i se sada dešava čudan obrt . Kr iza obaveznost i part i j skog programa sada b i trebalo , u nekoj d i ja lekt ičkoj inverz i j i , da bude rešena njen im prenošenjem u ustavni prostor . Dakle , sada se od sv ih č lanova zajednice očekuje da s tabi l i zuju onaj vred- nosni projekat koj i su uspostav i l i komunis t i - kao empir i j sk i predstavnic i "radnicke k lase" - i kome n i on i sami v i se ne pr ip i suju obaveznost . Ovo uopštavanje kr ize or i jent ira unutarpart i j skog de lovanja , i n jeno pretvaranje u kr izu ce le zajednice , povezano je sa uvodenjem dodatnih s t imulac i ja . Mot ivac i ja za angažovanje se podst iče pre svega tako š to se us tavu kao neposrednom izrazu par t i j skog programa dodaju novi e lement i , koj i b i mogl i da mobi l i zuju i

118

one s lo jeve s tanovniš tva koje part i j sk i program ostav l ja rav- nodušnim. To su , naravno, e tn ičko-nac ionaln i e lement i , pos - redstvom koj ih nas us tav s t i če jednu osobinu , nepoznatu u soc i ja l i s t i čk im zemljama. On postaje predmet opšteg interesovanja gradana.

Medut im, ukol iko jugos lovenska ustavna kr iza treba da bude rešena u okviru soc i ja l i s t i čkog us tava , onda postoj i samo jedno rešenje : o tvoreno temat izovanje part i j skog programa, i i zna laženje nač ina da se ponovo uspostav i njegova obaveznost za komunis te . Ustav sa t im ne može imat i n ikakve veze jer je , kao š to smo v ide l i , n jegova obaveznost samo pos led ica obaveznost i part i j skog pro grama. Ni takav , obavezujuć i us tav , ne b i b io u s tanju da mobi l i se sve č lanove zajednice . To jasno v id imo u onim soc i ja l i s t i čk im zemljama u koj ima obaveznost us tava n i je dovedena u p i tanje . Ta opšta obaveznost os igurava samo ncometano v ladanje , a l i ne i in - i c i ja t ivu društva . Ukol iko je to našem neograničenom suverenu dovol jno , on će se zadovol j i t i soc i ja l i s t i čk im ustavom, kon- s t i tu i sanim na l in i j i "radnička k lasa" - komunis t i . Al i , tada b i trebalo da prckine sa ras ipanjem energ i je na prepravl janjc jednog ustava koj i čak n i po def in ic i j i ne obavezuje svog tvorca (komunis te ) , i da se posvet i pravom zadatku, uspostav l janju unutarpart i j ske homogenost i . Ako to ne b i uspe lo , soc i j a l i s t i čk i us tav je pos lednja s tvar koja će spreč i t i eroz i ju vrednosnog poretka soc i ja l i s t i čkog društva .

Vide l i smo da soc i ja l i s t i čk i us tav načc lno obavezuje sve , a važ i (u smis lu akt ivnog indiv idualnog pr ihvatanja) samo za ’radničku k lasu” i komunis te . Ovo ograničavanje mobi l i zujuć ih kapac i te ta vazenja na jednu soc i ja lnu grupu b i se , čak i pod pretpostavkom da ona empir i j sk i za i s ta postoj i , pokazalo kao fa ta lno za društvenu evo luc i ju , ako ta soc i ja lna grupa ("radnicka k lasa") nekim s lučajem ne b i b i la nos i lac one i s tor i j ske mis i je koju jo j dode l juje marks i s - t i čka f i lozof i ja i s tor i je . Demobi l i sanje os ta l ih de lova društva i n j ihovo i sk l juč ivanje i z suverenost i , tada b i znač i lo b lokiranje raz- vojn ih kapac i te ta društva .

Neočekivani ras t značaja us tava u Jugos lav i j i započet u ranim sedamdeset im godinama, u postojećoj konste lac i j i vodi u ćorsokak. Na jednoj s trani , soc i ja l i s t i ck i us tav ne može s pravom da prcten- duje na opšte važenje , budući da poč iva na part ikularnoj suverenos t i : ako je "radnička k lasa" pouvoir constituant , a komunis t i empir i j sk i us tavotvorac , onda se kr iza

119

tog poretka t i ce samo ov ih "subjekata" , a ne ce log društva . S druge s trane , opštos t us tava ne može b i t i uspostav l jcna n i po lazeć i od njega samog: na prvom koraku ka njegovom poreklu , susrešćemo nad-ustavnu ins tancu , neograničenu suverenost empir i j skog us tavotvorca . Drugim reč ima, i zgradivanje opštcg važenja nc može započet i n i u jednoj tački l in i je "radnička k lasa’ - komunis t i - soc i ja l i s t i ck i us tav .

Ako b i naš us tav trebalo da zadovol j i očekivanja koja se u njega u lažu , nužna b i b i la koreni ta promena. Ona b i , kao prvo , dove la do ekspl ic i tnog napuštanja komunis t ičke ideo log i je , koja poč iva na uverenju u svetsko- i s tor i j sku mis i ju "radnicke k lase" , i i z koje je i zvedcn pr inc ip suverenost i t e k lase . Umesto toga , b i la b i pr ihvaćena ideja o narodnoj suverenost i . Iz ovoga b i , kao drugo , us led i lo napustanje neobične teor i je o komunis t ima kao em- p ir i j sk im prcdstavnic ima interesa "radnicke k lase" , i t ime kao us - tavotvornoj moci . Ustavotvorna skupšt ina b i i zrazavala p lura l izam pcrspekt iva po l i t i cke zajednice . Kao trece , empir i j sk i us tav b i jed- noznačno morao b i t i or i jent i san prema osnovnim pravima, kao un- utarustavnom predstavniku narodne suverenost i . Pr imat društvenog uredenja , koj i u soc i ja l i s t i čkom ustavu s led i i z metaf iz ike pro le tar i ja ta , b io b i zamenjen pr imatom subjekt ivn ih prava , kao onog part ikularnog , u kome jc sadr /an i pr inc ip opštos t i po l i t i cke zajednice .

NAPOMENE

1 Zbog toga ne izncnađuje gotovo apsolutno poklapanje č lanstva u Savezu komunista i u najviš im predstavničkim organima.Tako je npr . od 1974-1986 99,52% delegata Skupšt ine SFRJ bi lo u Savezu komunista . Up. NIN, 21.02.1988.

2 C.Schmit t . Die Diktalur , Berl in 1921, s t r . 140.3 Informativni bi l ten Savezne skupst ine. br . 92, avgust 1972, iz laganje na sed- nici

Koordinacione komisi je za izradu Ustava iz 1974, na Brionima 11. i 12. decembra 1972.4 Navodim prema M.Pijade, Izabrani govori i ćlanci 1941-1947 , Beograd 1948,

s t r . 54.5 Na is tom mestu6 Videl i smo da se s ta tus narodne suverenost i u nekom pol i t ićkom poretku može

procenj ivat i samo s obzirom na s ta tus osnovnih prava u njegovom ustavnom uredenju. Ovde ni je mesto za anal izu načina na koj i su osnovna prava ukl jučena u prvi jugoslovenski poslcratni Ustav. Medutim, zammlj iva je razl ika izmedu prve i druge verzi je predloga za def imsanje granica osnovnih prava. Dok prvi predlog te granice def inišc posredstvom zabrane rušenja ustavnog poretka (na is tom mestu, s t r . 84) , u drugom, kasmjc pr ihvacenom predlogu je "nezakoni to i kažnj ivo upotrebl javat i gradanska prava radi promene i narušavanja ustavnog uredenja u prot ivdemokratskom ci l ju" (s t r . 115) . A šta su "promena", "narušavanje" i "prot iv- demokratski c i l j" , to odlućuju organi vlast i . Time oni odlučuju i to š ta su osnovna prava.

7 Za sociologi ju moci onog t ipa vlast i koj i sc inst i tucional izuje posredstvom ovog Ustava jc znaćajna prot ivrecnost koja postoj i izmedu navodnog pozi t ivizma Ustavnog

120

tcksta (koj i , po uveravanju autora , samo ekspl ic i ra postojece odnose) , i f rapantnog precutkivanja osnovnog faktora pol i t ićke moci , Komunist icke par t i je Гако u Izvcštaju o radu Ustavotvornog odbora M. Pi jade (navedena knj iga, s t r . 127) kaže da su autor i Ustava “samo zabcleži l i ono š to jc bio s tvarni razvi tak naše narodne republ ike". Pr i tom se u ovom Ustavu ni jednom rećju nc pominje KP Jugoslavi je , č ime je jasno s tavl jeno do znanja da njeno delovanje ni je obuhvaceno Ustavom. Nejasno ostaje samo pi tanje , u kom prostoru se krece ta j van-ustavni subjekt

9 . KONSENZUS I POLITIČKA (NE)MOĆ

Među us lov ima konst i tuc i je po l i t i cke zajednice u najznačajn i je spadaju oni koj i omogućavaju donošenje odluka. Zajednica u kojoj b i ta j kont inui te t b io na duže vreme prekinut , i l i čak s i s tematsk i b lokiran , pres ta la b i b i t i po l i t i ck a . Neo-k las icnu teor i ju (onu koja se neposredno os lanja na Hobsove uv ide) ova osobenost po l i t i čkog de lovanja nave la je na oporu redukci ju , u sk ladu sa kojom je za neku pol i t i čku zajednicu manje važno to kakve se od luke donose , u poredenju sa okolnošću da sc donose . 1 Neoprosvet i te l j ske kr i t i čare ( fasc in irane i zvornim dož iv l ja jem sporazumevanja medu l judima, a ne , kao u prvom s lučaju , mogućnošću da se ko lckt ivno de luje uprkos ev identn ih granica medusobnog razumevanja) , posebno ir i t i ra to Sto je u onom radikal izovanju impl ic iran i s tav: n i je važno n i ko od lučujc , važno je da se od lučuje . 2

Krit ika dc lom c i l ja u prazno , ukol iko akt ivnost op isanu rečenicom "donet i po l i t i čku odluku” razumeva kao jednostavno povcz ivanjc dva odvoiena resursa , s i l e i forme. Ovaj pojam odluke b io b i predhobsovski . ' Po l i t i cke odluke su one koje in tegr i šu zajed nicu na ne-pr irodan nač in . Ako one to za i s ta c ine , onda n i je važan n i nj ihov sadržaj n i n j ihov subjckt . Al i ako sadrzaj i l i subjckt po l i t i čk ih odluka postanu prcprcka za takvu intcgrac i ju , onda to v i se n i su po l i t i cke odluke . Jasna je anal i t i čka poruka ovog pr i s tupa: treba i s traž ivat i načinc na koje od luke postaju obavezne (u smis lu toga da ih č lanovi zajednice pr ihvataju kao or i jent ire i za svoje in - d iv idualno de lovanje) , a ne to kakav treba da bude nj ihov sadržaj (u smis lu nade da b i n jegova i s t in i tos t , pravednost i td . dove le do nj ihovog pr ihvatanja) , i l i n j ihov subjekt (u smis lu toga da b i od luke koje su donescnc jednoglasno trajn i je obavez iva le , i l i b i l e i sprav- n i je , nego one koje je done la numericka manj ina , npr . neki predstavničk i organ) .

Ovim pomeranjem tež i š ta napuštena su kako p i tanja po l i t i cke e t ike , u kojoj se radi o us lov ima moralno i spravnog de lovanja , tako i problemi teor i je subjekta , koja se bavi odredenjem ident i te ta i s lobode vo l je koja odluduje . Umesto supstancijalnog uvedeno je

121

proceduralno u temel jenje l eg i t imnost i po l i t i ckog odluč ivanja . 4

Postoje raz l i c i te forme koj ima se os igurava obaveznost od luka . Npr . prev ladavajuda moć , autor i te t , vec inska sag lasnost , ne -nu- mer ick i kompromis . U empir i j skoj s tvarnost i su one čes to i zmešane , I a to koja forma dominira zav i s i od soc i ja lno-pol i t i ckog s tanja

zajednice o kojoj se u nekom odredenom s lucaju radi . U ž ivotu naše zajednice sve češće je red o jednom dodatnom obl iku uteme- l j ivanja obaveznost i od luka , o konsenzusu. U kakvom odnosu s toj i ovaj ob l ik donošenja odluka sa drugim formama, i uopšte , sa un- utrašnjom dinamikom pol i t i cke zajednice? Prejudic irajuc i da l je i z - laganje možemo upi tat i da l i konsenzus uopšte spada medu nadine donošenja politićkih od luka . Ovo, na prv i pogled nerazumlj ivo p i tanje , svoju opravdanost crpe i z s trukture neo-prosvet i te l j ske kr i t ike novovekovnog pojma pol i t ike . Os lonjena upravo na f iguru potpune sag lasnost i , ta kr i t ika že l i da ospor i konst i tut ivn i modus odluc ivanja , i da mu suprots tav i koncept samoorganizovanja zajed nice . "Umni uv id" , na osnovu koga b i d lanovi pr ihvata l i od luke , i sprovodi l i ih bez dodatn ih sankc i ja , vodio b i novom obl iku regul i sanja ko lekt ivn ih akc i ja , koj i b i se samo metafor ick i mogao nazvat i po l i t i ck im.

Nacin na koj i se u nasoj zemlj i obraz laže nužnost konsenzual - nog odluc ivanja ne os lanja se na recepc i ju argumenata koj i su raz- v i jen i u pomenutom problemskom sklopu. Nas i zagovornic i konsenzusa n i su b i l i potaknut i kr i t ikom novovekovnog pojma pol i t ike , n i t i svoje s tanovis te pr i lagodavaju s tandardima koj i su u tom procesu formirani . Pa ipak , neo-prosvet i te l j ska atmosfera i tu igra znadajnu u logu; ona ce s luz i t i kao samorazumlj iva fo l i ja na kojoj ce , bez pretcrane potrebe za dodatn im utemel jenjem, u ime kontra-fakt idke predstavc to ta lnog sporazumevanja b i t i deza- vu isana država (kao po l i t i cka zajednica) , a a f irmisan komunikat ivn i d i skurs (u ideo loškoj formi "samoupravne zajednice”) . To donekle kompl ikuje anal izu . Ona b i morala da razjasn i idejno- idco losko porcklo konsenzualnc forme, njen s tatus u savremenim raspravama (u Zapadnoj Evropi ) , a onda i cventualnu vezu izmedu našeg pojma konsenzusa i tog , samog po

122

seb i ved dovol jno kompleksnog tematskog konteksta . Hi l jadugodišnje i skustvo jednog obl ika donošenja odluka b i lo b i potrebno i sp i ta t i i z perspekt ive njegovih us lova mogucnost i , š to znac i , i n jegovih evo luc ionih kapac i te ta . Na

osnovu takvog , i zoš trenog pojma konsenzusa b i smo onda b i l i u s tanju da teor i j sk i kontro l i šcmo savremena polaz i š ta , u koj ima se on genera l izuje u nače lo bespr i s i lne konst i tuc i je zajednice (kako se dešava npr . u takozvanoj e t i c i d i skursa) . Tek neko takvo prethodno razmatranje b i nam dozvol i lo da i jugos lovensku verz i ju konsenzualne forme dovedemo u vezu sa nače lnom i s tor i j sko-s i s - t ematskom argumentac i jom.

Medut im, mene ovde ne interesuje konsenzualno odluč ivanje "kao takvo", n i u i s tor i j skom, n i u s i s tematskom pogledu. Moj zadatak je sasv im ograničen . Ze l im da iz lož im pretpostavke koje su u Jugos lav i j i dove le do funkcionalne potrebe (možda čak i nužnost i ) za njom. Uto l iko su i s tor i j sk i pasaž i samo pomoćno sredstvo anal - i ze , u kojoj se radi o sred išnjem pi tanju: na osnovu koj ih svojs tava našeg po l i t i čkog ž ivota je forma konsenzusa mogla da postane g lav- n i ob l ik po l i t i čkog odluč ivanja? Glavni , u to l iko š to predstav l ja sred iš te naše us tavno- federat ivne konstrukc i je . Razumlj ivo je da pr i odgovaranju na ovo p i tanje nećemo moći sasv im da izbegnemo i s tor i j sko- teor i j sku d imenzi ju problema konsenzusa , bez obz ira na to š to ona u naš im raspravama ne igra značajnu u logu . Da b i namera ove anal ize b i la prezentna i u takvim, nužnim, i s tor i j sko- te - or i j sk im ckskurs ima, i z lož iću je u osnovnim crtama pre nego š to predem na njeno obraz laganje .

Savremene po l i t i cke zajednice se konst i tu i šu posredstvom već inskog odluc ivanja . Kasni je ćemo sc pozabavi t i s trukturnim prctpostavkama ovog t ipa regul i sanja ko lekt ivnog de lovanja . U kakvom odnosu se on na laz i sa konsenzualn im odluč ivanjem? Suprotno ncposrednom ut i sku , konsenzus kao potpuna sag lasnost ne predstav l ja radikal izovanje de l imične sag lasnost i koja je svojs tvena vec inskom odluč ivanju (u tom smis lu da b i smo tu mogl i govor i t i o to ta lnoj već in i , t j . o tome da su ”sv i" ukl jučeni u već inu) . On je , naprot iv , n jena d ircktna negac i ja . 5

Naravno, posmatrano sa s tanoviš ta pr inc ipa , a ne unutar nekog kvant i ta t ivnog poredenja . U konsenzualnoj formi jc i zražcno uvcrenje u mogućnost uklanjanja ograničenja po l i t i cke zajednice , i n jenog transformisanja u post -po- l i t i čku (neotudenu, to ta lno emancipovanu, komunis t ičku , umnu, i l i b i lo kako da je inače nazovemo) . U ovom odnosu je sadržan i

123

deo odgovora na naše p i tanje : s trukturni a f in i te t jugos lovenske zajednice za konsenzualno odluč ivanje ras te u i s to j onoj mer i u kojoj ona gubi svojs tva politicke za jednice . Ne moramo se upuštat i u em pir i j sk i problem loc iranja smera u kome naša zemlja napušta po l i t i čku zajednicu ( t j . da l i u smcru post -po l i t i čke , i l i pred-po- l i t i čke zajednice ) . Sve informaci jc koje su nam potrebne dobićemo s trukturno- funkc ionalnom anal izom f igure konsenzusa . Ona će pokazat i da ova f igura podiva na š irokom metaf iz ičkom temel ju . Tek njegovom razgradnjom, i zvršenom u evropskom novom veku, s tvorena je mogucnost za ne-metaf iz idku konst i tuc i ju društva , u formi po l i t i cke zajednice .

Tu je naznacen i drugi deo odgovora za koj im tragamo. Kon- senzualno odluč ivanje ne ukida mod, nego utemel juje apso lutnu moć . U njemu se radi o autor izac i j i bez os tatka , o potpunom iden- t i te tu . Uto l iko ono ima s trukturu metaf iz idkog pojma i s t ine . S trukturni a f in i te t jugos lovenske zajednice za konsenzualno odluc ivanje ima svoje poreklo i u tome š to se moć u našoj zajednic i pojav l j iva la kao apso lutna . Ona je i kod nas nastupi la u formi pretenz i je na ap so lutnu i s t inu . Ako se s lož imo s t im da nema veće moći od i s t ine (n i vece d i skr iminac i je od i sk l judivanja i z i s t ine) , onda se onaj ko je okupirao i s t inu ( t ime je udin ivš i to ta lnom) i s tovremeno nalaz i u posedu apso lutne moći . A apso lutna mod ukida po l i t i cku , jer se obe lodanjuje kao mctaf iz icka potenc i ja (kao mod vere). Konsenzus predstav l ja svetovnu kompenzac i ju za apso lutnu ( i t ime transcendentnu) mod. Transcendentnu uto l iko s to ona , kao mod nad sv ime, mora da bude iznad svega . To ne znac i da potreba za konsenzual - nom formom u Jugos lav i j i predstav l ja pokušaj obnove apso lutne modi . Ono š to se njome obnavl ja pre b i smo mogl i razumet i kao apso lutn i nedostatak , kao ncdostatak pretpostavki za ne-metaf iz icko utcmel jenje modi . Drugim redima, apso lutna mod je u našoj zemlj i os tav i la prazninu , u c i j i unutrašnj i poredak se u potpunost i uklapa samo jedan podjcdnako ant i -po l i t idki ob l ik , kakav je konsenzualn i .

Konacno , postoj i i j edan idejno- idco lošk i raz log za nesputanu kar i jeru konsenzualne forme odluc ivanja u našoj zemlj i . Njega cemo naj lakše i z lož i t i tako š to kar i jeru te forme prat imo u onim zajednicama koje su posta le po l i t i cke . Vec sam rckao da je nj ima to uspe lo tek kada su domcst ic ira le konsenzus , t j . t ek kada su ga i zo lova le i z njegovog izvornog konteksta , i t ime ga od mita prc t - vor i l c u nietaforu. Kasno

124

prirodno pravo , sa svoj im konceptom društvenog ugovora , predstav l ja i s tor i j sku c tapu u kojoj je novi ob l ik konst i tuc i je zajednice postao evo luc iono moguc (naravno, ne i nužan) . Društveni ugovor , kao i zraz sag lasnost i sv ih c lanova neke zajednice da kont inuirano ž ive u njoj , na jednoj s trani po laže racuno novom pojmu indiv iduuma (kao b ica opremljenog kompetenc i jom da odluduje kako cc i gde ž ive t i ) , a l i na drugoj s trani ugrožava kon- t inui te t ko lckt ivnog de lovanja . Ako ozbi l jno shvat imo zahtev za pot punom sag lasnošcu , sadržan u pojmu drustvenog ugovora , i z lažemo se r iz iku da ponovo izgubimo rac ionaln i pojam indiv iduuma. Jer , ukol iko zajedničko de lovanje uopste treba da bude moguce , moramo (unutar ovog koncepta) svakodnevni disserts da neutra l i šemo, tako š to ćemo neutra l i sat i n jegov i zvor , p lura l izam in- d iv idualnost i . Konsenzus je tada "opsta vo l ja" , i t ime apso lutna moć . Prot ivrečnost je rešena na ta j nač in š to je ukinut jedan njen e le ment , na ime izvornost i neproračunl j ivos t indiv idua koje sk lapaju društveni ugovor . Cena rešenja je , oč ig ledno , prev i soka . Iz laz i z ove d i l eme je pronaden u f igur i po l i t i cke reprezentac i je . Društveni ugovor i zražava samo "temel jn i konsenzus" , t j . od luku da se "ude" u zajednicu , a l i ne i mehanizam za regul i sanje svakodnevnih odnosa . Na taj nač in konsenzus postaje metafora . U tom, metafor ičkom smis lu , us tav po l i t i cke zajednice predstav l ja "temel jn i konsenzus" . 6

Ova terminoloska veza n i je sasv im proizvo l jna; us tavna forma pozajmljuje od konsenzualne i zvesn i metaf iz ick i in tenz i te t , u to l iko š to n i ona n ikad n i je samo rac ionaln i "ugovor" i l i "sporazum". 7 Medut im, unutar tako uspostav l jenog jed instva nema mesta zahtevu za potpunom sag lasnošću ( t j . za udvostrucavanjem konsenzusa) . Ako je us tav već "konsenzus" , onda unutar-ustavni konsenzus - u formi zahteva za potpunom sag lasnošcu - ne može imat i smis la .

Komunis t ička predstava organizovanja zajednice od samog početka je os lobodena ov ih d i l ema, budući da ukida pojam subjekt ivn ih prava . Ustavu - b i lo kao društvenom ugovoru i l i " temel jnom konsenzusu" - ona nc pr idajc poscban značaj . A i kakvu u logu b i moglo imat i empir i j sko udruž ivanje , kada znamo da se sudbinska grupisanja odvi jaju prema log ic i " i s tor i je" , a ne subjekt ivn ih mne- nja? Ta log ika će udru/ . i t i radnike mimo sv ih drustvenih ugovora , i na kraju ih dovcst i do forme zajednice u kojoj takve f ikc i je neće b i t i potrebne .

Da u Jugos lav i j i nac i jama n isu pr iznata "subjekt ivna prava" (koja inače , u po l i t i čk im zajednicama, pr ipadaju samo

125

in - d iv iduama) , ne b i b i lo rasprava n i o us tavu , n i o konsenzusu . Ovako, us tav je def in i san kao ugovor . Medut im, pošto u našoj zemlj i n i je uč injen korak u pravcu pr inc ipa po l i t i čkog reprezentovanja ( i tu je naša čvrs ta veza sa komunis t ick im konceptom zajednice ) , ta j ugovor ne može b i t i shvaćen metafor ičk i , u smis lu temel jnog konsenzusa" , nego dos lovno , kao "sporazum" izmedu jugos lovenskih nac i ja . U takav pojam ustava je ugradcna metaf iz ička ins tanca . (U rani jem iz - laganju sam s ire obraz lož io postavku o d iktatur i kao sed iš tu apso lutne moci , i t ime kao takvoj metaf iz ickoj ins tanc i ) . S toga je razumlj ivo da n i f igura konsenzusa n i je i zo lovana iz svog i zvornog metaf iz ickog konteksta , nego da predstav l ja nužnu dopunu ustava shvaćenog kao ugovora . Ona je i s tovremeno izraz ne-pol i t i čnost i naše zajednice , kao i čvrs ta prepreka mogucem pol i t i zovanju .

Na osnovu ovoga š to je do sada rečeno postaje jasno da se poreklo potrebe za konsenzualn im odluč ivanjem nalaz i na i s to j onoj ravni na kojoj se reprodukuje princip konstitucije naše zajednice . Daleko od toga da b i b i la samo rezul tat trenutnih interesa , ta potreba se ne može ukloni t i ako onaj pr inc ip os tane ne izmenjen . Da b i smo mogl i razmiš l ja t i o us lov ima mogućnost i promene , moramo razjasn i t i us love mogućnost i onog sk lopa , č i j i j edan od e lemenata je i konsenzualno odluc ivanje .

Ugovor i konsenzus

U reg i j i pr ivatno-pravnih odnosa potpuna sag lasnost je l i šena ce lokupne mis t ike (koju popr ima tek pre laskom u pol je državnog prava) . U r imskom pr ivatnom pravu su ugovor i sk lapani pos redstvom usaglašavanja g led i š ta ugovornih s tranaka. 8 Za raz l iku od zahteva za potpunom sag lasnošću kao us lovom važenja dužničko- -pover i lačkih odnosa , važenje , i t ime obaveznost , po l i t i čk ih odnosa s led i l i su i z većinskih od luka . Menjanjem svoj ih sed iš ta senator i su na jasan nač in pokaz iva l i za koju a l ternat ivu se oprede l juju , a pred- sedavajućem je preostaja lo samo da opt ičk i us tanovi gde se na laz i već ina . Prover l j ivos t rezul tata i zražavana je znameni tom formulac i jom "heac pars rnaior videtur” . 9

Pravna f igura konsenzusa je političko značenje dobi la tek u crkvenom pravu. Tu je , po prv i puta jasno , i na nač in koj i t rajno f ik- s i ra unutrašnj i poredak konsenzualnog odnosa , ekspl ic irana nje gova nužna upućenost na transcendentno

126

upor is te . Ne samo da je potpuna sag lasnost moguća t ek na osnovu tota l i zujućeg uč inka božje vo l je , nego je ona , s druge s trane , i nužni v id obe lodanj ivanja tog i zvornog jed instva . Bozja vo l ja ne rnoze sebe obe lodanj ivat i u p lura l izmu miš l jenja , nego samo u nj ihovoj sag lasnost i ("In scissura mentiurn Deus non est"). Scissura mentiurn j e in terpret irana kao ab- normalno s tanje , u kome ne može b i t i i s t ine , pa t ime n i obavezujuc ih odluka za de lovanje . Medut im, ono š to na ideo loškoj ravni zvuc i jednostavno , postaje kompl ikovano kada treba da s luž i kao or i jent ir za de lovanje . 1 0 Tchničk i posmatrano , ve l ik i deo od luka ima upravo c i l j da homogenizuje kolekt iv , tako š to u okviru zajednick ih vrednost i formul i še rešenja konkretnih problema. Ako konkretn ih problema ne b i b i lo , t j . ako b i se ž ivot odvi jao u homogenom medi ju zajednick ih vrednost i , od luke ne b i b i l e n i potrebne . Drugim rec ima, ako svakodnevna homogenost zajednice treba da bude posledica od luka , ona ne može i s tovremeno b i t i pretpostavka procesa odluc ivanja . Dakle , kako se uspostav l ja konsenzus u us lov ima "pr irodne heterogenost i" perspekt iva? ,

Odgovor koj i j e na ovo p i tanje da lo crkveno pravo u podjednakoj mer i je značajan za uv id u d inamiku konsenzualne forme, kao š to je b i lo njeno vez ivanje za transcendentnu odredišnu tačku. Načelno posmatrano , božja vo l ja sebe obe lodanjuje u konsenzusu . Konkretno posmatrano , konačne odluke donose vrhovi crkvene h i jerarhi je jer - ovo je sada centra lno mesto , koje će nam pomoći i pr i razumevanju jugos lovenskog "medunac ionalnog konsenzusa” - božja vo l ja sebe obe lodanjuje i u crkvenoj h i jerarhi j i . Tek ov im dodatn im us lovom je konsenzus mogao pored teo loškog postat i i po l i t i čk i pr inc ip . Ako b i potpuna sag lasnost znač i la permanentnu pojedinačnu sag lasnost sv ih č lanova zajednice , sv i po l i t i čk i proces i b i l i b i b lokirani . Deblokiranje se obavl ja pomoću spec i f i čnog de leg iranja vo l je . Ono n i je empir i j ska reprezentac i ja ( jer b i u tom s lučaju predstavnic i takode mogl i b i t i nos ioc i dissensa) , nego metaf iz ičko predstav l janje (u i s tom onom smis lu u kome za Marksa "komunis t i" predstav l ja ju "prole tar iat") . 1 1 N iš ta se - s trukturno posmatrano - neće promeni t i kada na mesto boga s tupi nac i ja . 1 2 Njena homogenizujuća moć takode samo ideo lošk i utemel juje mogućnost konsenzusa . S tvarna radnja poč inje tek kod p i tanja kako se utvrduje postojanje konsenzusa , t j . na osnovu koje h i jerarhi je predstav l janja "nac ionaln i predstavnic i" i zražavaju interese "svoje" nac i je ( i onda ins i s t i raju na

127

konsenzusu kao nač inu nj ihovog respektovanja) .Mirno možcmo os tav i t i po s trani crkveno pravo i n jegove

pokusaje da u intcresu funkc ionalne e f ikasnost i in tegr i še u ideo lošk i temel j konsenzusa neke obl ike već inskog odluc ivanja . 1 3 Verovatno n i je s lučajna s l i čnost t ih pokušaja sa savremenim jugoslovenskim di lemama. Us lov i po l i t i čkog de lovanja se u oba modela i zvode i z metaf iz ick i utemel jene zajednice (hr i šcanske , odnosno samoupravne) , koja u sebe us i sava državu. Al i , v i se nas in teresuje dovršeni državno-pravni i zraz konsenzualne forme. On se na laz i u ka lv in i s t i čk im teor i jama drustvenog ugovora . 1 4 Vracanje konsen zusa u njegov i zvorni kontekst - kontekst ugovornih odnosa - omogućava jasno pojav i j ivanje osnovne prot ivrecnost i , pa t ime i s trateg i je za njeno rešavanje . Pošto sv i znaju š ta je ugovor , moguća je rac ionalna kontro la konsenzualne f igure putem njenog upo- red ivanja sa us lov ima koj i su sadržani u pojmu ugovora . Tako se , već pr i površnom razmatranju , pokazuje ce lokupna proble - mat ičnost prenošenja u državno pravo jedne pr ivatno-pravne forme. Temel jnu s trukturu ugovornog odnosa č in i merljivost, vremenska ograničenost obaveza , kao i ograničenost nj ihovog obima. Na osnovu takve s trukture , ugovorni partner i imaju svoju egz i s tenc i ju para le lno sa ugovornom ( t j . ugovor ne obuhvata nj ihovu egz i s tenc i ju u ce l in i ) , š to onda predstav l ja cvrs to upor i s te , po lazeć i od koga se ugovor uvek može rask inut i . Ako tu ugovornu konste lac i ju prenesemo na državno-pravne odnose , suoč ićemo se sa n izom pos led ica , koje omogućavaju raz l i č i te , čak medusobno suprots tav l jene s trateg i je . Najoč ig ledni ja je ona koja se neposredno or i jent i še na r imski pr ivatno-pravni pojam ugovora . Pošto važenje ugovora poč iva na ekspl ic i tnoj i permanentnoj sag lasnost i (konsenzusu) , svako krsenje f iks iranih obaveza l eg i t imise rask id ugovora .Pravo na pobunu" predstav l ja , dakle , državno-pravni i zraz prava na rask id ugovora . 1 5

Prenošenje konsenzualne forme iz crkvenog u državno pravo omogućava jasn i j i uv id u njene metaf iz icke pretpostavke . Indiv idue sk lapaju društveni ugovor , pr i čemu zadržavaju pravo da ga rask inu u s lučaju povrede zahteva za potpunom sag lasnošću . U redu. Al i , gde je utemel jena mogućnost te pred-ugovorne potpune sag lasnos t i? Na osnovu koj ih pretpostavki imamo pravo da vo l ju indiv idua koje sk lapaju ugovor posmatramo kao homogeno pol je , č i je remećenje zahteva samo-intervenc i ju zajednice ( s c i l jem da se poremećena harmoni ja

128

ponovo uspostav i )? Al thuz i jusova def in ic i ja konsenzusa kao "potpune sag lasnost i , koja vodi tome da č lanovi zajednice postaju jedno srce i j edna duša" (u 8 . tački njegove Politike) jednostavno prenos i idea l hr i šćanske zajednice u državno pravo . (Jedan od naš ih najradikaln i j ih zas tupnika konsenzusa sa odobravanjem navodi Dirkcmovu dcf in ic i ju konsenzusa kao s tanja u kome "sve sves t i t repere u sk ladu"; pr i tome mu izmice b ib l i j sko poreklo ovog toposa , a onda i n jegove jasne metaf iz icke pretpos tavke) . 1 6

Hobs povlač i drugač i ju konsekvencu iz pojma društvenog ugovora . U njoj je ukinuto pravo na rask id ugovora , i t ime pravo na pobunu (os im u graničnoj s i tuac i j i ugroženost i f i z i čke egz i s tenc i je ) . Izvorno znacenje ugovora (pa t ime i konsenzusa) ov im ni je sasv im anul irano . Izuzetn i uč inak Hobsove teor i je društvenog ugovora sas toj i se u tome s to ona pr iprema transformaci ju f igure konsenzusa i z mi ta u metaforu . Iz pr ivatno-pravnog pojma ugovora on , doduše , preuz ima sredisnju ideju o ne leg i t imnost i to ta lnog ugovornog vez ivanja , a l i j e i s tovremeno pr i lagodava funkc ionaln im zahtev ima državnog prava . Pr ivatna s fera indiv idua ne s to j i u d i spoz ic i j i ugovora , t j . ona je , u kasni joj terminolog i j i , pred-državna s fera sub jekt ivn ih prava . Medut im, u takvoj pred-ugovornoj autonomij i n i je utemel jeno pravo na rask id ugovora . Ovim zaokretom država (po l i t i čka zajednica) ne može v i se b i t i objašnjena pomoću ugovornog modela . Ona n i je samo formaln i i zraz nekog supstanc i ja lnog , pred- formalnog jed instva zajednice , nego to jed instvo samo.

Tek na osnovu ovog jasnog odvajanja pr ivatno-pravnog i državno-pravnog pojma ugovora , postaje moguća razgradnja š iroke metaf iz ičke pozadine f igure konsenzusa . Ta razgradnja se , kao š to znamo, odvi ja u Lokovoj teor i j i dvostruke sag lasnost i . Nastanak pol i t i cke zajednice zav i s i od s lobodnog pr i s tanka svakog njenog č lana . Ta temel jna sag lasnost se i zražava u jednokratnom č inu s tvaranja po l i t i cke zajednice (koja je , kao po l i t i čka , uvek s tvorena , a n i je pr irodno data) . Ovaj konsenzus u pogledu pol i t i cke forme možemo interpret irat i kao č in nastanka ustava na osnovu de lovanja us tavotvorne moći , koja je i zraz suverenost i č lanova zajednice . Naravno da konsenzus n i ovde n i je os loboden metaf iz ičke d imen- z i je (koja se sada prenos i na pojam ustavotvorne moći , i n jenog iz - vora , narodne suverenost i ) . 1 7 A l i ona je lokal izovana, i ne prenos i se u svakodnevicu po l i t i čkog ž ivota . Ta svakodnevica se ob l ikuje pomoću već inskog odluč ivanja . 1 8

129

Temel jn i konsenzus (makar i kao nužna državno-pravna f ikc i ja ) ne znač i n i š ta drugo nego da po l i t i čka zajednica poč iva na zajedničk im osnovnim od lukama. A da l i j e to s lučaj , u tvrduje se i zmedu os ta log i anal izom nastanka ustava. Ukol iko us tav možemo smatrat i l eg i t imnim (kako u pogledu njegovog nastanka, tako i u pogledu trenutnog odnosa prema os novnim vrednost ima koje su f iks irane u njemu) , onda c tn predstav l ja l eg i t imac i j sku osnovu vec inskog odluc ivanja . Al i ako sam ustav ne b i b io l eg i t iman - i z b i lo kog raz loga - j cd in i nač in odluc ivanja b i ponovo postao konsenzus . Drugim reč ima, sa pr i l i čnom s igurnošću možemo rcć i da zahtev za konsenzualn im odluč ivanjem predstav l ja i zraz o tvorene sumnjc u l eg i t imnost us tava . Na osnovu anal ize pret postavki konsenzualne forme znamo v da ovu kompenzac i ju n i je moguce državno-pravno s tabi l i zovat i . Čim je uklonjena ograda koja je konsenzualnu formu zadržavala u po l ju osnovnih odluka , i č im je konsenzus pretvoren u sredstvo svakodnevnog odluc ivanja , regener i sana su njegova mitska svojs tva . Po l i t i čka zajednica tada pres taje da postoj i .

Temel jnni konsenzus predstav l ja l eg i t imac i j sku osnovu vec inskog odluc ivanja . Pošto je sag lasnost o osnovnim interes ima post ig - nuta ( i ekspl ic irana u us tavu) , konkretne odluke se mirno mogu prepust i t i d inamic i s i tuac ionog formiranja vec ina . Odnos je pac i f ikovan na oba svoja kraja: već insk i donesene odluke ne nose u seb i tragove gr iže saves t i , koja b i nasta la zbog toga š to n i su jednoglasno donesene; s druge s trane , konkretne manj ine ne moraju sebe da dož iv l javaju kao i zvor nesk lada , kao uzrok za scissura men- tium u zajednic i . Homogenost n i je n i program, a n i s tvarnost takve po l i t i cke zajednice . Medut im, već sam rekao da i t emel jn i konsenzus (us tav) , ma kako metafor ičk i b io konc ip iran , ne može sasv im da bude os loboden metaf iz icke komponente , svojs tvene konsenzualnoj formi . On, doduše , genera lno l eg i t imise već insko odluc ivanje , a l i n jegova ev idenc i ja n i je tog t ipa da b i je b i lo moguce integr i sat i u kontekste svakodnevnog odluc ivanja . Drugim reč ima, nekoj manj in i , koja nastane u konkretnom odluč ivanju , ne može se obavez nost od luke obraz lagat i putem poz ivanja na temel jn i konsenzus (us tav) , tako š to b i se npr . rek lo: pošto s te genera lno sag lasn i sa po l i t i čk im poretkom, automatsk i s te sag lasn i i sa već insk im odlukama unutar njega . Ovakva s trateg i ja obraz laganja beskrajno b i opteret i la temel jn i konsenzus . On b i postao e lement svakodnevnih po l i t i čk ih konf l ikata (koj i predstav l ja ju

130

normalnost po l i t i cke zajed nice ) , a manj ina koja b i tvrdoglavo ins i s t i ra la na svom v idenju s i tuac i je b i la b i gurnuta u b l i z inu rask ida temel jnog konsenzusa . Kao a l ternat iva bespogovornom pr ihvatanju odluka vec ine tada b i os ta lo samo bezdržavno s tanje u kome se traže us lov i za post izanje novog temel jnog konsenzusa , t j . za formiranje nove po l i t i cke zajed nice . Ni je teško uv idet i da b i ovaj model utemel j ivanja već insk ih od luka b io r iz ičan i nerac ionalan . Dakle , t emel jn i konsenzus mora b i t i ras terećen i zaš t ićen od ins trumenta l izovanja u proces ima svakodnevnog odluc ivanja . Al i , š ta nam onda os taje kao mogućnost utemel j ivanja važenja već insk ih odluka? Zbog čega manj ine da ih pr ihvataju , ako na to ne budu pr i s i l jene emfat ičk im poz ivanjem na ( s tvarne i l i navodne) zajedničke temel jne interese? Kako s ta- b i l i zovat i s i tuac i ju u kojoj manj ine mogu da ospore već in i opravdanost poz ivanja na zajedničke interese , a da ipak ne dovode u p i tanje zajedničk i okvir de lovanja? 1 9

Rešenje ov ih problema nalaz i se samo u proceduralnom regul i sanju procesa donošenja odluka. Ako c i l j od luka koje se donose u po l i t i čkoj zajednic i n i je da homogenizuje njene c lanove (na ta j nač in s to b i manj ina odusta la od svog s tanoviš ta i pr ihvat i la s tanoviš te vec ine) , nego da obezbedi važenje od luka , onda je to važenje neophodno os igurat i nezavisno od sadržaja odluka . Takve odluke važe ne zato š to su dobre i l i i s t in i te ( jer to b i znač i lo da nj ihovi prot ivn ic i ne že le dobro i l i i s t inu) , i l i za to š to je nj ihov subjekt nepr ikosnoven ( jer t ime b i prot ivn ic ima b i la osporena rav- nopravnost ) , nego one važe na osnovu načina na koj i su donesene . Samo odluke koje su donesene na odredeni nač in mogu da pretenduju na genera lnu obaveznost . 2 0 On treba da svakoj manj in i koja nastaje u nekom konkretnom odluč ivanju garantuje da neće b i t i ućutkana i homogenizovana putem ideo loškog poz ivanja na "zajed- n ičke interese” . Ako je reč o po l i t i čk im odlukama, postav l ja se p i tanje : koja svojs tva treba da ima nač in odluc ivanja , da b i zadovol - j io formul i sani zahtev?

Osnovno formalno svojs tvo jes te jasna vremenska ograničenost po l i t i čkog mandata . Ako su osnovne odluke f iks irane u us tavu , i ako konkretne odluke ne važe na osnovu svog sadržaja i l i kva l i te ta sub jekta odluč ivanja , onda n i jedan pol i t i čk i program ne može da pretenduje na neograničeno zaposedanje centara odluč ivanja . Ma- nj ine , koje nastaju pr i takvim odluc ivanj ima, moraju imat i uver l j ivu šansu da na regularan nač in ( t j . bez ugrožavanja temel jnog konsen zusa) za

131

svoje s tanoviš te s teknu već inu . Već insko odluč ivanje se funkc ionalno l eg i t imise samo posredstvom mogućnost i da već insk i donesena odluka bude i z ložena per iodičn im proverama sa fak- t i čk im r iz ikom da ne dobi je već inu . Drugi osnovni us lov t i če se nač ina sprovodenja po l i t i čk ih odluka . Da b i one pretendovale na opšte važcnje , manj ine moraju imat i op ip l j ivu mogućnost da kontro l i su prakt ikovanje moći koja je nasta la kao rezul tat po l i t i čkog odluc ivanja . Inace b i naras lo podozrenje da će ta moć b i t i i skor i sćena za homogenizovanje zajednice , t j . za ukidanje ma nj ina . Prakt ikovanje moći mora b i t i t ransparenlno . Tu transparentnost obezbeduju granice koje su postav l jene prakt ikovanju moći . Nj ihovo prckorač ivanje se tada može intersubjekt ivno utvrdi t i i n i je s tvar po l i t i cke interpretac i jc . Kao s i s tem takvih granica može s luž i t i samo pravni s i s tem. Tek vezanost ce lokupne reprodukci je modi za pravni s i s tem utemel juje obaveznost već insk i donesenih od luka . Manj ine tada pr ihvataju rezul tate od luc ivanja , a da i s tov remeno ne ugrožavaju v las t i t i ident i te t .

Metafizićka ili politička zajednica?

Sada nam još preostaje da sk ic irani anal i t i čk i koncept uporedimo sa jugos lovenskom pol i t i čkom dinamikom. Set icemo se , radi se o p i tanju: na osnovu koj ih funkc ionaln ih pretpostavki je konsenzus mogao postat i osnovni ob l ik od luc ivanja u našoj zajed- n ic i? A da on to jes te , saopšteno je u Ustavu . "Radni l judi , narodi i narodnost i od lučuju u federac i j i na nače l ima sporazurnevanja republ ika i autonomnih pokraj ina , solidarnosti i uzajamnosti, rav- nopravnog učešća republ ika i autonomnih pokraj ina u organima

132

federac i je , u sk lađu sa ov im ustavom, kao i na nače lu odgovornosti republ ika i autonomnih pokraj ina za sopstveni razvoj i za razvoj soc i ja l i s t i cke zajednice kao ce l ine" (Osnovna nače la , pos lednj i pasus I poglav l ja , sve podvukao Z .Đ. ) . Ovim gomi lanjem ustavno- -pravno d i fuznih termina s tvoren je hermencut ičk i košmar , i z koga je u "pol i t i čkoj praks i" jasno i zdvojeno samo pravi lo konsenzualnog odluc ivanja . Ako b i smo imal i u v idu zahteve terminološke prec iz - nost i , navedeno osnovno nače lo b i moralo imat i s l edeć i ob l ik: "Ustav kao poredak samoupravnog federa l izma predvida da se os - novne državne odluke donose u formi konsenzusa , t j . potpune sag lasnost i sv ih republ ika i pokraj ina" . Ovim prec iz iranjem problemi ne b i b i l i rešen i , a l i b i bar posta l i jasn i .

Možemo pretpostav i t i da nače lne teškoće sa obraz laganjem konsenzualne forme imaju s trukturne s l i čnost i sa i zvornim kontekstom te forme, crkvenim pravom. One se , kao s to sam pomenuo, odnose na h i jerarhi ju konsenzualnog odluc ivanja . Do kog "nivoa" seže zahtev za konsenzusom? Postoje samo dve mogućnost i . I l i su naše federa lne jed in ice potpuno homogene , tako da je " interes" za koj i t raže federa lno pr iznanje bez ostatka in teres svih s tanovnika te federa lne jed in ice . I l i j e konsenzus uveden tek na odredenoj l e s tv ic i h i jerarhi je . Prva mogućnost je neverovatna . Kod druge se postav l ja p i tanje : na osnovu koj ih kr i ter i ja je o formljena konsenzualna h i jerarhi ja? Zbog cega npr . nac ionalne grupe uniitur jedne federa lne jed in ice ne b i imale konsenzualna prava koja ta jed in ica ima na ravni federac i je? 2 1

Ovo problemat izovanjc možcmo nastav i t i , a l i n jegovi rezul tat i mi i zg ledaju pr i l i čno tr iv i ja ln i . Naime, sve osnovne prot ivrecnost i f igure drustvenog ( i l i medunac ionalnog) ugovora su vec vekovima poznate , tako da anal iza naseg s tanja ne obećava saznajn i dobi tak . Ni je potrebno suvise pronic l j ivos t i da b i se uv idc le pos led ice koje za našu zajednicu s lede i z toga š to je temel jn i konsenzus pretvoren u način donošenja konkretn ih odluka . Puno interesantn i j im od bavl jcnja t im pos led icama mi se č in i pr i s tup koj i i z laže s truktrune pretpostavke naseg af in i te ta za konsenzualno odluc ivanje . Nj ih provizorno možemo pode l i t i na tr i grupe: idejno- ideo loške , prakt ično-pol i t i čke i t ehnickc .

Idejno- ideo loške pretpostavke našeg s tanja sabrane su u marks izmu kao s l i c i sve ta koja predstav l ja njegovu pozadinu . Naravno da n i u jednoj verz i j i marks izma nema govora o konsenzusu , pa ipak , rasprava mora ovde da počne . Raz log je lako obraz- lož i t i . Ako je u konsenzualnoj formi odluc ivanja do i zraza doveden ne-pol i t i čk i t ip in tegr i sanja zajednice , onda marks i s t i čka ideo log i ja postaje re levantna u onoj mer i u kojoj tendira i s tom tom t ipu integrae i je .

133

!

Drugim reč ima, ukidanje mogućnost i po l i t i cke zajednice , i zvrseno u marks izmu, o tvara prostor za supstanc i ja lne obl ike drustvene konst i tuc i je . Konsenzus je samo jedan od nj ih .

Marksova jednoznačna kr i t ika po l i t i čkog organizovanja zajed nice os lobada nas potrebe za deta l jn im iz laganjem navedene teze . Us lov mogućnost i po l i t i cke zajednice jesu subjekt ivna prava in div idua , koja se op iru svakom homogenizovanju i koja svaku integrac i ju pretvaraju u r iz ičan i naporan posao usag lašavanja i zvornog p lura l izma. Njega Marks tumači kao i s tor i j sk i v id o tudenja , a rezul tat po l i t i cke integrac i je posmatra kao vrhunski dokaz za tvrdnju o naknadnom, veš tačkom i neautent ičnom karakteru zajednice koja na ta j nač in nastaje . Kao or i jent ir kr i t ike mu s luž i predstava zajednice koja b i se in tegr i sa la bez po l i t i čkog posredovanja . Indiv idualne perspekt ive b i i zvorno b i le medusobno har- monizovane , č ime b i neko ins i s t i ranje na subjekt ivn im pravima posta lo i zraz uskogrudost i i ego izma. Ovde nas ne interesuju metaf iz ičke pretpostavke takvog pojma zajednice . Važno je da on s luž i kao osnova za radikalnu kr i t iku politićke za jednice . Soc i ja l i s - t i čka ideo log i ja je na ta j nač in u nas lede dobi la jedan obrazac drustvene integrac i je koj i j e jasan samo u kr i t i čkom smis lu ( t j . kao kr i t ika sv ih v idova onog po l i t i čkog) , a l i sasv im uzdržan kada se radio diskurz ivnom obra/ laganju v las t i t ih us lova mogućnost i . Raz l ič i t i soc i ja l i s t i ck i pokret i su na raz l i č i te nač ine i zaš l i na kraj sa ov im neskladom. Preterano b i b i lo tvrdi t i da im je uspe lo da konkret izuju predstavu nc-pol i t i cke zajednice , na kojoj poč iva nj ihov ce lokupni emancipatorsk i projckt . Znatno v i se uspeha imal i su u onemogućavanju političkog in tegr i sanja zajednice . Prema uputs tvu koje je sadržano u teor i j i , on i su sve uč in i l i da b i ukinul i pretpostavku tog t ipa integrac i je ; t j . uk inul i su predstavu o indiv idualn im sub jekt ivn im pravima kao osnovi drustvene konst i tuc i je . Ono s to je nasta lo ima raz l i č i te l ikove , a l i i tu zajedničku cr tu da n i je po l i t i čka zajednica . Ovo je negat ivna osnova i našeg af in i te ta za konsenzual - no odluč ivanje kao jednog od v idova ne-pol i t i ckog utemel jenja obaveznost i onog opšteg .

Potpuna sag lasnost predstav l ja i zraz čežnje za apso lutn im. Za ukidanjem posredovanja i uspostav l janjem ident i te ta . Dovedena do pos lednj ih konsekvenc i , ona se t i če samog indiv iduuma: da b i mogao postat i momenat ident i te ta , on sam u seb i mora b i t i iden t i te t . Sve š to remet i harmoni ju treba da bude uklonjeno . Što deta l jn i je op isujemo osobine konsenzualne forme, to smo b l iže pojmu apso lutne moći . U njoj su takode ukinuta sva posredovanja ,a ono pojeđinačno se bez pre laza utapa u opšte . Prakt ično-pol i t i čk i posmatrano , pretenz i ja na apso lutnost , koja je b i la svojs tvena moći u

134

našoj zajednic i , sada se obnavl ja u konsenzualnoj pretenz i j i . Frapantna je nj ihova s l i čnost u pogledu pr inc ipa reprezentovanja . Mod koja je nastupala kao apso lutna ( š to se na empir i j skom planu izraz^valo kao njen ekstramundani s ta tus) pretendovala je na to da na metaf iz ičk i nač in reprezentuje zajednicu . Kroz nju smo, kao u nekom verskom r i tua lu , sv i pos taja l i Jedno. Ona je b i la naš iden t i te t . Po l i t i cke zajednice su , da b i res i l e probleme koj i nas taju i z nemogućnost i j ed ins tvenog reprezentovanja pr i s i l jene da formiraju apstraktn i ident i te t : ako je i zvorni p lura l izam pr iznat , onda postoj i konkurenc i ja unutar procesa reprezentovanja . 2 2 Jed instvo se tada uspostav l ja na apstraktn i jem nivou , a ident i te t se os lobada pr irod- n ih atr ibuta . Naš ident i te t je b io to l iko konkretan , i to l iko pr irodan, da je čak imao atr ibute jedne l i čnost i . To , naravno, n i je umanj iva lo , nego povećavalo , n jegov metaf iz ičk i in tenz i te t . Zahtev za konsenzusom se pojav l juje kao pretendent na ta j in tenz i te t . U našoj po l i t i čkoj svakodnevic i j e on , naravno, l i šen sv ih metaf iz ičk ih obe lež ja , i t ransformisan u metodu p i jačnog pogadanja . Al i n jegovi akter i ne moraju b i t i svesn i pretpostavki svoga de lovanja . Okolnost da oni neš to hoće , i uz to , na odredeni nač in to hoće , b i la b i sasv im ire levantna , kada pretpostavke njene mogućnost i ne b i b i l e iden- t i čne sa prctpostavkama našeg zajedničkog ž ivota .

Konačno , kada kažem da naš a f in i te t za konsenzualno odluč ivanje poč iva na odredenim tehničk im us lov ima, onda mis l im na nepostojanje proceduralnog utemel jenja za važenje već insk ih odluka . Niko ne može da sa dobr im raz loz ima od manj ina zahteva pr ihvatanje već inske odluke , ukol iko n i je s igurno da kao pos led ica tog pr ihvatanja neće b i t i ugrožen nj ihov ident i te t . Bez proceduraln ih garanc i ja je već insko odluč ivanje besmis lcno ( t j . i l i n i je potrebno, ako p lura l izam ionako n i je pr iznat , i l i n i je moguće , pošto se manj ine nećc s lož i t i sa od lukama već ine) . Jugos lovenska s i tuac i ja je spec i f i čna , u to l iko š to n i su pr iznate politićke, nego samo nacionalne manj ine . Ni u jednom trcnutku se ne postav l ja problem obraz laganja po l i t i čkog već inskog odluč ivanja , nego i sk l juč ivo nac ionalnog . Medut im, neres iv i paradoks sas toj i se u tome š to su proceduralne garanc i je eminentno po l i t i cke pr irode , i u sk ladu sa t im, mogu da postoje samo u po l i t i čk im zajednicama. Bi lo b i , dakle , potrebno da u našoj zemlj i nas tanu pol i t i cke procedure , uz i s tov -remeno suspendovanje po l i t i cke zajednice ! Ako one ne nastanu, n i je moguce donos i t i od luke (os im tr iv i ja ln ih , oko koj ih postoj i pot - puna sag lasnost ) . Al i da b i nasta le , nužno je ukinut i onu s i tuac i ju č i je rešenjc b i trebalo da predstav l ja ju . Okrugl i j i krug od ovog je teško zamis l i t i .

Uprkos tome, ovde b i morala da započne eventualna transformaci ja . Јег , j ed ina tačka u kojoj zagovornic i konsenzusa os tvaruju

135

!

kontakt sa rea lnošću jes te č injen ica nepostojanja proceduraln ih garanc i ja za već insko odluc ivanje . 2 3 Nezavisno od nj ihovih mot iva , on i imaju pravo ako ins i s t i ranje na konsenzualnoj formi obraz lažu netransparentnošću moći o č i jo j d i s tr ibuc i j i se u od luč ivanju uvek radi . Medut im. nj ihovo s tanoviš te napuštamo već kod p i tanja o mehanizmima za rasvet l javanje tog protoka . Da b i š i roka metaf iz ička senka , koju baca konsenzualna f igura , b i la uklonjena sa naše zajednice , nužno je rac ionalno utemel jenje obaveznost i već inskog odluc ivanja . A ono je moguce samo ako se uspostav i politicki karakter od luka . Tek u tom s lučaju se "vec ine" i "manj ine" denatura l izuju i pos taju d inamicne . Al i , to i s tovremeno znač i pr iz - navanje autent ičnog p lura l izma, i i skreno odustajanje od svakog pokušaja po l i t i ckog homogenizovanja . Pošto takva i skrenost n i je dovol jna garanc i ja , ona mora da bude "dopunjena" proceduraln im os iguranjem. Ni jedan pol i t i ck i projekt ne može pretendovat i na i s t inu , mora postojat i s tvarna mogucnost provere već insk ih odnosa , prakt ikovanje moci ( s tečene na osnovu već inskog odluc ivanja) mora b i t i vczano za pravni s i s tem. Tek pod ov im us lov ima moz .emo govor i t i o rac ionalno obraz loženom zahtevu za važenjem pr inc ipa vcć inskog odluc ivanja .

Naše drustvo n i je pr i s i l jcno da b ira i zmedu mnoštva mogućnost i . Ono mo/e da bude samo i l i po l i t i cka , i l i metaf iz ička zajednica . Ovo drugo vec deceni jama i sprobavamo, tako da su nam poznate kako konsckvence koje i z toga s lcde , tako i n j ihova cena . Ako nam sc ona uč in i prev i sokom, mo/da ćemo se od luč i t i za prvu mogucnost?

Naravno, n i ova d i l cn ia n i je l i šena paradoksa . Jer , dovol jno puta sam naglas io da su s tvarnc odluke moguce samo u političkoj zajednic i . Uto l iko sc naša zajednica uopšte i ne može odluč i t i da l i će neš to b i t i i l i neće . Termin "odluka” ovde treba shvat i t i mctafor ičk i . Ne tako kao da b i se za i s ta mogla očekivat i neka značajna promena, npr . promena u praveu koj i daje nade da će jed- noga dana odluke postat i moguce . Nade su puno skromnije . Radi se naprosto o pokušaju da se posredstvom razjašnjavanja nemogucnost i podset imo na to da ona n i je neš to pr irodno n i sud- b inski dano . Ta nemogucnost se svakodnevno reprodukuje , u sk ladu sa log ikom koja sprcčava rac ionalnu konst i tuc i ju naše zajednice , a l i koja sama n i je i zmaknuta rac ionalnoj anal iz i .

136

r

NAPOMENE

1 Up. pre svega C. Schmit t , Politische Theologie. Vier Kapilel zur Lehre von der Souverenitat, Munchen, Leipzig 1922.

2 J . Habermas, "Die klassische Lehre von der Pol i t ik in ihrem Verhal tnis zur Sozialphi losophie", u: is t i autor , Theorie und Praxis. Sozialphilosophische Studien, Neuwied, Berl in 1963. Refleksi ove Habermasove kr i t ike pr isutni su i u njegovom sporu sa N. Lumanom. "Line Auseinandersetzung mit Niklas Luhmann (1971): Systemtheorie der Gesel lschaft Oder Kri t ische Gesel lschafts theorie?", ponovo objavl jeno u: Zur Logik der S ozialwissenschaften, Frankfurt 1985.

3 Up. N. Luhmann, Macht. Stut tgar t 1975.4 Up. od is tog autora , Legitimitat durch Verfahren, Darmstadt , Neuwied

1969.5 Up. P. G. Kielmansegg, Volkssouverenitat, Stut tgar t 1977, sa dal j im upucivanj ima na

s t r . 224. i dal je ; takode Ch. G. Krockow, "Parlamentar ische Mehrhei tsdemokrat ie . Zum Bei t ragvon Guggenberg und Offe", u Aus Politik und Zeitgeschichte, 5 /1984.

6 Up. U. Scheuner , Das Mehrheitsprinzip in der Demokratic , Opladen 1973, s t r . 55: "U savremenoj epohi se ovaj temeljni konsenzus gotovo u potpunost i izražava u ustavnom poretku".

7 Up. C. Schmit t , Verfassungslehre, Munchen, Leipzig 1928, s t r . 20-36.8 Up. I) . Liebs, Romisches Recht, drugo izdanje 1982.9 Up. O. Gierke, "Ubcr die Geschichte der Majori ta tspr inzips" , u Schmollers Jahrbuch.

39/1915.1 0 Up. detal jnu anal izu u: F. Wieacker , P rival recht s geschichte der Neuzeit ,

Gott ingen 1967 (drugo izdanje) .1 1 U prvom koraku metaf iz icke rcprc/ .cntaci je radi se o tome da je "proletar i ja t opšt i

predstavmk društva" (Marx, Engels , Werke , tom 1, s t r . 388) . Naravno, da bi takvo reprezentovanje bi lo moguce, proletar i ja t mora da bude os- loboden empir i jskih osobina. On ni je ono š to je u svom empir i jskom pojavl j ivanju, mti ono š to s5m nnsl i da jcs tc , nego ono š to jc "po sebi" , t j . š to jes te "saglasno svom is tor i jskom bicu" ( M E W 2 , s t r . 38) . Jasno je da takvo "bice" ne može odlućivat i putem glasanja , i l i b i ra t i svoje predstavnikc na pol i t ićkim izborima. Da bi ono ipak postalo pol i t ički akt ivno. potreban je drugi s tepcn reprezentaci je . U njemu “komunist i" postaju reprc/entant "proletar i ja ta" ( M E W 4 , s t r . 42) . A pošto glavne s t ra teške zadatke u ime "komunista" formulišu Marks i Engels , postavl ja se pi tanje . na osnovu kog t ipa reprezentaci je oni to c ine. Na ovo pi tanje nalazimo odgovor vec kod samih klasika soci ja l is t ickog t ipa reprezentaci je :"Za zastupmke proleterske par t i je ni je nas niko postavio. nego smo to učimli mi sami" ( M E W 29, s t r . 436) .

Na koj i način naci ja popunjava mesto koje je upraznio bog, možemo do detal ja prat i t i u knj iz i Z. Lerot ića , Naćela federalizma višenacionalne driave, Zagreb 1985.

13 *

Počcv od 12. veka crkveno pravo pokušava da u konsenzualni model in- tegriše većinsko odlucivanje . Konsenzus i dal je ostaje legi t imaci jska osnova, utol iko š to se s tavu vecine pr ipisuje i kval i ta t ivno preimućstvo, " jer većina bol je može da uvidi is t inu". Up. H. Hat tenhauer , poglavl je "Consensus" u knj iz i Das Recht der Heiligen, 1976. s t r . 84. i dal je .1 4 Up. R. Saage. Herrschaft , Toleranz, Widerstand. Studien zur politis- chen Theorie der Niederldndischen und der Englischen Revolution , Frankfurt 1981.

1 5 Up. poglavl je o "pravu na pobunu" u is toj knj iz i .1 6 Z. Lerot ic , "Još jedanput : od nacionalne individualnost i do načela konsen zusa" u: Naše

teme , 7- 8/1986, s t r . 973. Lerot icev pojam konsenzusa ne bi mogao s luži t i kao uzor terminološke preciznost i . Značenje termina se prost i re od potpune saglasnost i , preko pomenutog "t reperenja" , do "konsenzusa kao toleranci je" (s t r . 973) .1 7 Up. K. v . Beyme. Die verfassunggebende Gewalt des Volkes, Tubingen1968.

1 8 W. Henke, "Staatsrecht , Pol i t ik und verfassunggebende Gewalt" , u: Der Staat , 2 /1980.

137

f

1 9 Ovim se ne iskl jučuje mogucnost da pol i t icke ( i l i druge) manj ine dovedu u pi tanje i sam temeljni konsenzus. Ta mogucnost je , bar u teori jskim raspravama. postala aktuelna u toku polemika o s tacioniranju atomskih raketa u Zapadnoj Ev- ropi . Kri t ičar i s tacioniranja , o kome je odluku donela par lamentarna vecina, ospori l i su obaveznost pr incipa vecinskog odlucivanja . t ime š to su problematizoval i temeljni konsenzus:"Ako je u pi tanje s tavl jena državna garanci ja za osiguravanje ž ivota gradana, i l i ako je ta j ž ivot čak od s t rane same države doveden u pi tanje , onda je za sve one koj i su t ime pogodeni ponovo uspostavl jeno hobsovsko pri rodno s tanje" . Guggenbcrg B. , Offc C. , "Pol i t ik aus der Basis - Herausforderung der par- lamcntar ischcn Mehrhei tsdemokrat ie" u: Aus politik und zeitgeschichle , 47/1983, s t r . 6 . U ovom obrazlo/enju prava na neprihvatanje vecinskog odlucivanja je jasno naglašcn gramcni karakter s i tuaci je u kojoj je opravdano problematizovat i osnovu njegove legi t imnost i . Nasuprot tome, pol i t icki predstavnici naših federalno-nacio- nalmh drzava bi htcl i da "normalizuju" graničnu s i tuaci ju , t j . da svaki dan ponovo odlučuju da l i "društveni ugovor" još uvek važi .

2 0 Up. vec navedenu Sojnerovu knj igu (pr im. 6) , s t r . 46. i dal je .2 1 Tako npr Z. l erot ic , u vec pomcnutom pri logu u Naiim temama, detal jno opisujc š ta ce

se dcsi t i "naci jama" ako pr is tanu na vccinsko odlucivanje:"Postupmm zat i ranjcm nacionalnog individual i te ta s labi j ih najpr i je ih se postavl ja u neravnopravan pol i t icki odnos, preko njega i u podredem ekonomski odnos, da bi se na kraju provcla i kul turna asimilaci ja Naci ja u tom pogledu gubi svoj javm J pol i t icki karakter , to se svodi na pr ivatm doživl ja j . Taj sramotan i ponižavajući položaj postaje zat im ono š to sc jedino i t raži od takvih s labih naci ja u državama gdje sc vecini (kroz vecinsko odlucivanje) daje prednost" , s t r . 972. Ovim jc očigledno aludirano na jugoslovenski federal izam. Medutim, konsekvcnca koja s ledi prakt ično-pol i t ički je besmislena. Da se ne bi desi lo sve to š to nabraja Lerot ic , pr incip konsenzusa bi morao važi t i u svim v išenacionalnim sredinama. makar to bi la i opšt ina u kojoj ž ivi nekol iko nacionalnih grupa. U suprotnom, one ce se naci u "sramotnom i ponižavajucem položaju". 'Feško je zamisl i t i da bi pod ovim pretpostavkama bi la moguca i naj t r ivi ja lni ja odluka.

2 2 Up. N. Luhmann, "Tautologie und Paradoxie in den Selbstbeschreibungen der modcrnen Gesel lschaft" , u Zeitschrift fur Soziologie. 3 /1987, naroči to s t r . 162.

2 3 Pretpostavl jam da bi se na ovu tačku mogli redukovat i najznačajni j i razlozi koj i autore Nove revije guraju u prot ivrečnu s i tuaci ju , u kojoj se is tovremeno zalažu za demokrat i ju i za konsenzualno odlucivanje . Mogucnost prvog je izvorni plural izam, mogucnost drugog - izvorna homogenost . Nekonzis tentno je zalagat i se za gradansko drustvo unutar e /m'c4o-nacionalnog programa.

10 . KVADRATURA JUGOSLOVENSKOG KRUGA

U savrcmenim društv ima soc i ja lna d inamika predstav l ja rezul - la t medudejs tva ekonomske i po l i t i cke log ike . Di ferenc iranje ekonomske i po l i t i čke rac ionalnost i , karakter i s t i čno za pos lednje vekove evropske i s tor i je , dozvol java nam da govor imo o dve odvojene s fere soc i ja lnog de lovanja .

Već od kasnog srednjeg veka u Evropi se formira t ip politićkog odluč ivanja koj i se os lobada od neposrednog ut icaja eksternih veza: c t i čk i , ekonomski , porodičn i , rc l ig i j sk i faktor i su po l i t i čk i re le - vantn i tek ako su prevedeni na jez ik po l i t ike .

Ekonornsko de lovanje je takode os lobodeno granica č i j i i zvor su b i l i raz l i č i t i v idovi van-ekonomske lo ja lnost i . Da b i posta le ekonomski re levantne , te emoci je moraju b i t i i zrazene na jez iku ekonom i je .

Savremeno društvo se , i pored pomcnutog funkc ionalog d i ferenc iranja , n i je raspalo na n iz reg i ja sa autonomnim zakoni tos -

138

t ima. Tako n i po l i t ika n i je posta la tehnika v ladanja , usmerena nace lom maks imiranja moci , n i t i j c osnovni pr inc ip ekonomije mak- s imiranje dobi t i po svaku cenu. Ovo se n i je dogodi lo zbog toga š to je para le leno sa proccsom odvajanja tekao i proces homogenizovanja raz l i č i t ih medi ja soc i ja lnog de lovanja . Po l i t i cke odluke su odvojene od ekonomskih (ne postoj i ident i te t novca i moc ; i ) a l i j e nj ihova s truktura s l i čna (medi j novca i medi j moc i konst i tu i šu se prema s l i čn im nače l ima) .

"Trz i s tc” moz .emo posmatrat i kao metaforu koja s l ikov i to predočava pomenutu izomorfnost . U pojmu trž i š ta ( trga) sadržana je predstava otvorenost i (nasuprot usk im i c i l jno-usmerenim ul icama, naroč i to srednjovekovnih gradova) .

Ekonomsko trž i š te ima za c i l j o tvaranje ekonomskog s i s tema za aktue lne informaci je , in terese i resurse . Mater i ja lna kor i s t predstav l ja mot iv za učesn ike na trž i š tu , a da b i ona b i la mak- s imirana potrebno je ne samo vodi t i i spravnu inves t ic ionu pol i t iku , nego pronać i i nač in da se mot iv i šu drugi ekonomski učesn ic i , bez č i je spremnost i za razmenu ne možemo rea l izovat i v las t i t i uč inak. Genera l izovanje medi ja razmene ras terećuje ucesn ike . Novae predstav l ja prvo ve l iko genera l izovanje: razmena dobara i us luga postaje nezavisna od konkretn ih potreba partnera u ekonomskoj in - terakc i j i . T ime š to ekonomsko de lovanje u ce l i n i pos taje proracun- l j ivo , ras te f l eks ib i lnost pojed inačnih subjekata . Oni su na jednoj s trani os lobodeni preve l ikog r iz ika (koj i b i pos tojao kada proces razmene ne b i b io formal izovan, t j . kada b i se o njegovom rea l izovanju u svakom konkretnom s lučaju ponovo odluč iva lo) , dok ih , na drugoj s trani , ta pr inc ip i je lna otvorenost mot iv i še na akt iv - nost a l i i na maks imalnu rac ionalnost (pošto od opt imalne a lokac i je resursa zav i s i n j ihov budući s ta tus na ekonomskom trž i š tu) .

Po l i t i čko trž i š te takode ima zadatak da mobi l i zuje putem raz -mene . B irač i tu razmenjuju po l i t i cku podršku za po l i t i cke odluke , koje nude part i je i v lade . Izbor i i par lament i konst i tu i šu "trg" na kome se in teres i ar t ikul i šu , povezuju i pretvaraju u po l i t i cke od luke . Kao i kod ekonomske de latnost i , i ovde osnovni problem lež i u mot iv i sanju ucesn ika . Kao š to je poznato , suš t insk i mot iv za učešce i angažovanje u i zbor ima jes te ne izvesnost nj ihovog i shoda i pos tojanjc a l ternat iva . S l i čno kao kod inves t ic ione po l i t ike na ekonomskom trž i š tu , rac ionalnost po l i t i ckog odluc ivanja obe- zbedena je samo ukol iko i zborni dobic i vode l eg i t imnoj moci , a gubic i n jenom prepuštanju drugim učesn ic ima na po l i t i ckom trz i s tu .

Naravno da je mobi l i zovanje pr ivrednih i po l i t i čk ih resursa (rada i po l i t i cke podrske) moguce i na druge nac inc . Medut im, razmiš l janje o trž i s tu kao regulatoru ekonomske i po l i t i cke d inamike poč inje onda

139

f

kada drugi nać in i postanu problemat icn i . Kasni je cemo raspravl jat i o i luz i j i u sk ladu sa kojom je trž i š tu svojs tvena neka mehanička zakoni tos t , kao skr ivena pr iroda soc i ja l - n ih odnosa , koj i b i se na neki nač in već samo-regul i sa l i , ukol iko b i b i l e uklonjene "spol jašnje" preprekc . Ekonomsko i po l i t i čko trž i š te se pojav l juju veoma kasno u l judskoj i s tor i j i , i funkc ionišu u veoma malom broju zemal ja . Za sada je dovol jna napomena da u tradic ionaln im drustv ima, u koj ima n i je pro izvoden već i broj a l ter nat iva , n i je postoja la n i potreba za trž i š tem kao za nac inom odluc ivanja i zmedu nj ih .

Kako u ovom pogledu s tvar s to j i sa Jugos lav i jom? Ne fakt ičk i , u smis lu s tvarnog postojanja ekonomskog i po l i t i čkog trž i š ta , nego u smis lu soc io log i je saznanja; t j . : koj i t ip kombinac i je ekonomskog i po l i t i čkog trž i š ta raz l i č i te soc i ja lne grupe smatraju pože l jn im? Cin i mi se da bez puno obraz laganja možemo poć i od postavke da tradic ionaln i nač in ekonomske i po l i t i cke mobi l i zac i je (putem plana i ideo log i je ) ne važ i kao adekvatan odgovor na postojeće drustvene probleme. Takode mi i zg leda ocev idnim da neka jasna i s tab i lna a l ternat iva n i je pronadena. Sve g lasn i j i pos taju predloz i u koj ima se zahteva uvažavanje log ike "same s tvar i" , t j . in - s t i tuc ional izovanje trž i š ta . Medut im, u čemu je suš t ina te log ike i , u kom pojavnom obl iku b i ona mogla povećat i e f ikasnost našeg ekonomskog i po l i t i čkog s i s tema?

Za trenutak os tav imo po s trani konkretne predstave koje naš i teoret ičar i i po l i t i čar i vezuju uz pojam trž i š ta . Na apstraktnoj ravni je dovol jno to š to u našoj zemlj i zahtev za trž i š tem ni je i l ega lan (za raz l iku od zemal ja "rea lnog soc i ja l i zma") i n i je rea l i zovan (za raz- l iku od "gradanskih društava") . Tako moguce postaju sve kom binac i je ekonomskog i po l i t i čkog trž i š ta , od nj ihovog potpunog odbi janja , preko se lekt ivnog af irmisanja , do bezrezervnog pr ihvatanja . Ako uopšt imo a l ternat ivu , možemo reć i da se tu radi o k lacenju i zmedu dva po la: na jednoj s trani su ekonomske i po l i t i cke odluke prejudic irane cksternim normama (koje pot iču i z ideo log i je , re l ig i je , morala) , na drugoj s trani su one rezul tat s lobodne konkurenc i je (roba i l i po l i t i čk ih idcja) . Za našu sk icu je i re lcvantna okolnost da i s lobodna konkurenc i ja moze b i t i ideo log i ja , t j . rezu l tat neke eksterne pretpostavke . Taj problem ideo log i je pr ipada drugoj ravni , na kojoj i kr i t ika ideo log i je može b i t i ideo log i ja i tako ad infinitum.

Ako ekonomski i po l i t i čk i s i s tem kombinujemo sa dva pomenuta po la (koj i su , razumlj ivo , idea ln i t ipov i , a ne empir i j ska s tanja) , dobićemo kvadrat koj i pr ib l i žno opisuje nj ihov medusobni odnos . Uglove tog kvadrata prcdstav l jace: a )poz ic i ja u kojoj je neg irana potreba za ekonomskim i po l i t i čk im trž i š tem, b)poz ic i ja u kojoj se zahteva uvodenje ekonomskog trž i š ta bez uvodenja po l i t i čkog ,

140

c)obrnuta poz ic i ja u kojoj se uvodenje trž i š ta ideja smatra pože l jn im, a ekonomsko trž i š te nepože l jn im, i konačno , d)poz ic i ja koja se za laže za uvodenje ekonomskog i po l i t i čkog trž i š ta .

f

141

Kratka anal iza ove sk ice pokazaće nam da ona n i je tako pro iz - vo l jna kao š to se na prv i pogled č in i . Poz ič i ju a ) nazvaćemo uglom nul te opc i je , u ug lu b) će se na laz i t i zagovornic i ekonomskih re for mi , u ug lu c ) zagovornic i po l i t i čk ih , dok je ugao d) rezerv i san za zas tupnike otvorenih opc i ja .

Skica kvadrata predočava i re lac i je i zmedu pojedin ih ug lova . Na osnovu nje možemo, po lazeć i npr . od ug la ekonomskih promena (gde su smešten i tzv . t ehnokrat i ) , v idet i da su od tog s tanoviš ta najudal jen i j i zagovornic i po l i t i ck ih re formi (medu koj ima su najbrojn i j i neomarks i s t i ) i da put do tog suprotnog ug la nužno vodi preko ug la a i l i d (pošto je pro laz kroz kvadrat nemoguć) . S l i čna opažanja i zakl jučc i važe i za svaki drugi ugao .

a) Ugao nul te opc i jePolaz imo od ovog ug la ne samo zato š to on u i zvesnom smis lu

predstav l ja log ičk i početak , nego i zato š to u našoj po l i t i čkoj upravi prev ladava s tanoviš te nul te opc i je : promene su pože l jne i nužne , a l i osnovi us lov je da se nj ima n i š ta ne promeni . Retorsko ko lebanje u pravcu -b- i l i -c - pokazuje se kao puki pr iv id onog trenutka kada na dnevni red dospe rasprava o sus t in i ekonomskog i po l i t i ckog trž i š ta . Njegova sust ina je , v ide l i smo, rac ionalnost koja s l ed i i z preuz imanja odgovornost i za donesene odluke . Ako pogrešne inves - t i c i je u ekonomij i i pogrešne procene u po l i t i c i n i su jasno sankc ionisane , ne može b i t i govora o s tabi l i zovanju nekog t ipa rac ionalnost i .

Zbog čega i pored ovog početka , koj i t ez i b lokiranju a ne d inamizovanju odnosa , nastav l ja t i raspravu? Ako se nos ioc i po l i t i ckog mandata prot ive sv im značajn i j im promenama, kakvog smis la ima sač injavat i l i s tu takvih promena? Na ova p i tanja moguce je dat i nekol ikoo odgovrxa . Kao prvo , već sam pomenuo da naznačene poz ic i je ne predstav l ja ju homogene programe nego ten-

B

ugao ekonomskih re formi

ugao nul te opc i je

ugao o tvorenih opc i ja

D

ugao pol i t i ckog t rž i š ta

142

denc i je , na osnovu koj ih možemo konstru isat i modele ponašanja . Sama okolnost da u l ega lnoj publ ic i s t i c i pos toje i druga s tanoviš ta os im v ladajućeg opravdava nj ihovu anal izu , čak i ako je nj ihov s tvarni ut icaj zanemarl j iv . Kao drugo , svaka uprava donos i odredene odluke , makar to b i l e i od luke o pomeranju (ne- donošenju) od luka . Svaka odluka je se leke i ja , t j . neg iranje drugih mogucnost i . Za po l i t i čk i ident i te t nekog društva n i je beznačajno to kako se pomenuta se leke i ja odvi ja: kao neg iranje konkretn ih a l ter - nat iva i l i kao se leke i ja i z nužde . U ovom drugom smis lu svaka od luka predstav l ja negac i ju č i tavog kosmosa mogucnost i , a l i t ime n i je rečeno koje od nj ih su subjektu odluc ivanja za i s ta s ta ja le na raspolaganju . Odluke po l i t i cke uprave mogu konkretno da neg iraju samo ekspl ic irane a l ternat ive , a ne neke projekte za koje po l i t i čk i i s tor iograf i smatraju da su b i l i moguć i i l i l eg i t imni . Dakle , kva l i te t negac i je se menja u zav i snost i od toga da l i j e njen predmet d i fuzan i l i poseduje jasan ident i te t .

Konačno , osnovni raz log za odluku da ne os tanemo kod ugla nul te opc i je jes te njegova v las t i ta d inamika . Problemi koje on mora da reš i suv i še su s loženi da b i im se pr i laz i lo na takav , potpuno defanz ivan nač in . Osnovni je , bez sumnje , problem integrac i je . Njegovo postojanje ne moramo posebno obraz lagat i , j er ga ne por iču čak n i zas tupnic i nul te opc i je . A pošto pr irodni put za rešavanje problema integrac i je jednog n ivoa vodi ka pre lasku u s ledec i v i š i ( to znač i , formaln i j i ) n ivo povez ivanja , dakle , n ivo ( i l i medi j ) koj i poseduje kapac i te t /a obuhvatanje i novonasta l ih raz l ika (b i lo da se radi o konf l ikt ima i l i pros tom plura l izmu) , ugao nul te opc i je moraće ozbi l jno da razmis l i o in tegrat ivn im mogucnost ima ekonomskog i po l i t i čkog trž i ta . Kako te mogucnost i i /g ledaju u interpretac i j i n j ihovih zas tupnika? Da l i su one za i s ta formul i sane kao rac ionalne a l ternat ive , č i j im neg iranjem pol i t i cka uprava de luje i prot iv v las t i tog zdravog razuma? Kratka anal iza ce nam pokazat i da s tvar n i u kom sL:caju n i je tako jasna .

b) Ugao ckonomskih rc formiOvde se na laze zas tupnic i t eze o pr imatu ekonomije . Oni

b i sebe mogl i smatrat i or todoksnim marks i s t ima samo da im je koj im s lučajem s ta lo do Marksa i da se kod nas marks izam ni je i z ekonomske presc l io u po l i t i čku s feru . Broj "tehnokrata" je znatno već i na severu nase zemlje nego na jugu i medu "tehnickom”, nego medu "humanis t i čkom" inte l igcnc i jom.

Ne može b i t i sporno da formalna s truktura trž i s ta utemel juje formalnu rac ionalnost , a da je ova neophodna za samoregul i sanje

143

т

s loženih procesa u savrcmenoj ekonomij i . Zar ne b i b i lo moguće uvođenjem "trž i šn ih zakoni tos t i" u naše društvo , tako reć i in - s t i tuc ional izovat i h ladni tuš rac ionalnost i , pod koj i b i b i l i dovedeni sv i os ta l i segment i soc i ja lnog de lovanja i tako po kratkom postupku os lobodeni svog pred-modernog mamurluka? Ako b i prev las t " trž i šn ih zakoni tos t i" postepeno značajne odluke i z ruku pol i t i čke uprave preneo u t imove s tručnjaka , n i je l i ekonomska re forma pravi put za po l i t i cku , pa onda i ukupnu društvenu re formu?

Obećanja , sadržana u ov im pi tanj ima, zvuče pr iv lačno i mogu se pozvat i na i zvesne teor i j ske očev idnost i . Formal izovanje pr i s tupa resurs ima (putem trž i š ta ) za i s ta os lobada nj ihovo kor i šćenje od supstanc i ja ln ih veza ( t j . lo ja lnost i prema č lanovima e tn ičke , verske i l i po l i t i cke zajednice ) , š to vodi povećanju nj ihove f l eks ib i lnost i i t ime bržem i bezboln i jem pr i lagodavanju društva imperat iv ima okol ine (b i lo da je to pr iroda i l i in ternac ionalno okruženje ) . Bez l i čno sankc ionisanje pogrešn ih odluka za i s ta s tabi l i zuje jedan t ip odgovornost i koj i ne podnos i pro izvo l jnost i lošu subjekt ivnost .

Medut im, vreme je da se upi tamo š ta je to ekonomsko trž i š te i koje su njegove pretpostavke . Ovo p i tanje ima smis la samo ako ga fo rmul i šemo kao problem porekla ekonomske rac ionalnost i . Ukol iko tu rac ionalnost pretpostav imo, kao š to to c ine jugoslovenski zas tupnic i ekonomske re forme, lako mozemo dokazat i l ekovi to dejs tvo "trz i sn ih zakona’ , a l i ta j dokaz je re levantan za Holandi ju i l i Japan, a l i ne i za Jugos lav i ju .

Najkasni je od Veberovih i s traž ivanja us lova nastanka sav- remenog kapi ta l i zma i Parsonsovih anal iza veze i zmedu ekonomske i ku l tura lno-vrcdnosne rac ionalnost i , znamo da je nonnativna zajednica pre tpostavka ekonomskog trž i š ta . "Protes tantsk i duh" n i je rezultat t rz i sn ih zakona" nego uslov nj ihovog funkc ionisanja . A taj "duh je samo metafora za normat ivni poredak u kome su se ukrst i l i i s tor i j sk i ob i ic i e t ike , re l ig i je , nauke , po l i t ike . Nema veće zablude nego verovat i da b i os lobodeni "zakoni trž i š ta" po nekoj v las t i to j log ic i pro izvc l i svoje normat ivne granice , koje poznajemo kao ekonomsku rac ionalnost . Ne samo s to je za funkc ionisanje trž i š ta neophodna osc t l j iva i s ložena pravno-politićka zas t i ta , nego n i to spo l jasnje sankc ionisanje (ma kako nepr i s trasno b i lo ) ne vodi ze l jcnom rezul tatu ako n i je poslednje sredstvo intervenc i je , i spred koga se prost ire mreza opstc -obaveznih kul turnih normi . "Pr irodni zakoni trž i š ta" o koj ima je govor io Marks , i za sebe imaju nekol iko vekova razvoja "građanskog društva” (kao normat ivne zajednice ) , i to l iko malo su pr irodni ko l iko i ’ ’potrebe" , na koj ima se zasn iva trž i šn i pr inc ip potražnje . Uvodenje ' s lobodnog ekonomskog trž i š ta”

144

u zemlj i u kojoj nema "gradanskog drustva” ne b i po kratkom postupku s tvor i lo Holandi ju nego Honduras .

O nepostojanju jasnog uv ida u zav i snost ekonomske rac ional - nost i od soc i ja lno-kul tura ln ih pretpostavki svedoče i predloz i (koj i do laze i z ug la ekonomske re forme) u sk ladu sa koj ima se kr iza našeg društva mogla prev ladat i masovnim asket izmom ("štednjom”) i l i masovnim mobi l i zovanjem. Oba modela vode regresu na popul i s - t i čk i t ip mobi l i sanja resursa i predstav l ja ju neposrednu suprotnost upravo onom t ipu rac ionalnost i za koj i se autor i t ih predloga inače za lažu .

c) Ugao pol i t i čkog trž i š taReformis t ičk i komunizam (neomarks izam) posvećuje

osnovnu pažnju p i tanj ima pol i t i cke demokrat i je . Njegov re formis t ick i karakter og leda se u rehabi l i tovanju ne-komunis t ičke ideje u sk ladu sa kojom nastanak opštevažećeg i formal izovanog pravnog s i s tema predstav l ja od lučujuću pretpostavku društvenog razvoja . Pravna država , kao formaln i okvir i z koga n iko ne b i b io i zuzet i n iko pr iv i l egovan i l i hendikepiran , trebalo b i da bude medi j s lobodne konkurenc i je ideja , pr i čemu b i javnost ( š to je takode ne-komunis - t i čka ins tutuc i ja ) imala u logu trž i š ta . Input b i b i l e po l i t i cke ideje i projekt i , output one odluke koje mogu da zadobi ju konsenzus .

Demokratske asoc i jac i je (koje ne moraju imat i ob l ik tra- d ic ionaln ih po l i t i čk ih part i ja ) vrš i l e b i funkc i ju svakodnevnog ut icanja na donošenje re levantnih odluka i na kontro lu nj ihovog sprovodenja . Pošto moć u savremenim društv ima sadrž i nezaobi laz - n i momenat konsenzusa , n jena e f ikasnost zasn iva se na mogucnost i da se ta j konsenzus e f ikasno mobi l i se . To je moguce samo ako se ins t i tuc ionalno os igura ut icaj na donošenje re levantnih odluka , i ako se ta j ut icaj osvedočava u svakodnevnom ž ivotu .

Ne može se ospor i t i uver l j ivos t argumenata formul i sanih u ug lu re formis t ičkog komunizma. Bez po l i t i čke razmene na s lobod- nom trž i š tu n i je moguce otvaranje po l i t i čk ih procesa za informaci je , inovac i je i nove interese . Po l i t i čk im odlukama nedostaje f l eks ib i lnost , a nepostojanje s lobodne konkurenc i je onemogucava razumnu kadrovsku se lekc i ju . Po l i t i č k i s i s tem društva postaje nesposoban da uč i i da se pr i lagodava brz im promenama okolnog sveta , š to za pos led icu ima opštedruštvenu apat i ju i l i fanat izovanje pojedin ih soc i ja ln ih ( i l i e tn ick ih) grupa, koje svoje in terese ne ar - t ikul i šu na po l i t i čkom trž i š tu , nego u društvenoj pr ivatnost i .

Medut ima, ako pogledamo sk icu kvadrata , upašće nam u oč i suprotnost ug lova ekonomske i po l i t i cke re forme. Zais ta , neomarks i s t ima su tzv . t ehnokrat i puno dal j i nego of ic i je ln i marks izam, kome doduše osporavaju l eg i t imnost , a l i pr iznaju njegovu osnovu, Marksovo učenje o ekonomij i i po l i t i c i . A naroč i to u jednoj važnoj tački on i se s lažu i sa o f ic i je lnom

145

in terpretac i jom idejno- ideo loške bašt ine: ekonomsku organizae i ju društva n i on i ne mogu da zamis le drugač i je nego kao "asoc i jac i ju s lobodnih pro iz - vodaca", t j . kao " integra lno samoupravl janje" . U tom trenutku neomarks izam pres taje da bude saznanje i pos taje pro izvo l jno transcendiranje sveta u ime projekata koj ima nedostaje svaka nužnost . Da b i v las t i tom pr iv idu pr ip i sa l i s ta tus rea lnost i , on i moraju rea lnost i industr i j skog sveta pr ip i sat i s ta tus pr iv ida . T ime gube mogucnost pr i s tupa temi ekonomske rac ionalonost i , š te ne znač i n i š ta drugo nego da i zmiču t lo i spod nogu v las t i tog koncepta po l i t i čk ih promena. Zahtev za po l i t i čk im trž i š tem uz i s tovremeno osporavanje ekonomskog može zvučat i uver l j ivo naspram ugla nul te opc i je , a l i da je ta uver l j ivos t var l j iva pokazalo b i se najdal je onog trenutka kad b i nj ihovi re formis t ičk i predloz i b i l i pr ihvaćeni .

Društvena rac ionalnost je rezul tat i ' ekonomske rac ionalnost i , a ova u savremenom svetu n i je zamis l iva drugač i je nego pos redstvom ekonomskog trž i š ta .

d) Ugao otvorenih opc i jaUgao ekonomske re forme je rehabi l i tovanjem marks i s t i čke

postavke o pr imatu ekonomije smerao temel jnoj des trukc i j i marks izma; ugao po l i t i cke re forme je posredstvom nemarks i s t i čke teze o pr imatu po l i t ike že leo obnovu marks izma. Ovaj zajcdničk i terminus medium dovodi oba ug la u kompl ikovani odnos osporava- nja i a f i rmaci je prema uglu nul te opc i je . "Tehnokrat i mis le da b i mogl i ins trumenta l izovat i po l i t i cku upravu za rea l i zovanje c i l jeva koj i su njoj samoj suprotn i ; neomarks i s t i se pojav l juju kao radikaln i kr i t i čar i te uprave u ime "neprot ivrečne" rea l izac i je c i l jeva koje ona sama proklamuje .

Kako s tvar s to j i sa ug lom kome takvo posredovanje nedostaje , koj i se na laz i nasuprot ug lu nul te opc i je? Dakle , sa ug lom otvorenih opc i ja? Tzv . l ibera l i zahtevaju i s tovremeno uvodenje po l i t i ckog i ekonomskog trž i š ta . Ograničenja na koj ima poč iva ident i te t ug la nul te opc i je ( i koja de l imično podržavaju ug lov i po l i t i cke i ekonomske re forme) nj ima izg ledaju kao č i s ta samovol ja . Na koje argumente se on i mogu pozvat i , a koj i argument i govore prot iv nj ih?

Najznačajn i ja prednost l ibera lne poz ic i je rezul t i ra i z njenog or i jent i sanja na i skustvo zapadno-evropskih zemal ja . Kom- b inovanje ekonomskog i po l i t i čkog tr / i š ta tamo je dove lo do s tabi l i zovanja v i sokog ž ivotnog s tandards i uspešnog neutra l izovanja o tvorenih soc i ja ln ih konf l ikata . Medut im, u ovom or i jent i sanju l ež i i n jena sušt inska manjkavost . Ostav imo po s trani to da pomoću kategor i ja k las ičnog l ibera l izma (o koj ima se radi kod našeg ug la o tvorenih opc i ja ) n i je moguce razumet i n i savremeni "gradanski svet" . Za nas je važni ja nj ihova nepr imerenost soc i ja lno-pol i t i ckom i skustvu naše

146

zemlje . A to i skustvo n i je samo jedan od mogućih t ipova ne-l ibera lnog poretka , koj i b i se u nekol iko poteza mogao preobraz i t i u I ibera ln i . Ono je skup n iza procesa koj i se odvi jaju na raz l i c i t im n ivo ima i raz l i č i tom dinamikom: transformaci ja rura lnog u industr i j sko društvo; formiranje jed instvene državnost i ; pre lazak sa rano-kapi ta l i s t i čkog na soc i ja l i s t i ck i t ip ekonomije ; uvodenje a te i s t i čkog ("soc i ja l i s t i ckog' ) morala na mesto tradic ionalnog . Ni je teško uv idet i da se svaki od navedenih procesa raspada na jednos- tavni je e lemente , č i j i konf l iktn i potenc i ja l n i je umanjen uprkos protek lom vrcmenu. Pojam formiranja jed instvene državnost i npr . , predstav l ja samo labavi okvir unutar koga su , para le lno sa g lobal - n im uspostav l janjem dr /avnog s tatusa (koj i druge evropske zemlje poseduju vec nekol iko vekova) , smešten i tako heterogeni e lement i kao s to su nac i je koje su pos le pet vekova ponovo s tek le državnost , narodi koj i j e n ikada n i su imal i a l i j e sada že le , i ve l ike e tn ičke grupe koje na račun nove drzavc os tre v las t i t i nac ionaln i ident i te t . Jugos lav ia n i je samo zakasne la nac i ja koju b i po brzom postupku trebalo ’pr ik l juč i t i" Zapadnoj Evropi . Njena s i tuac i ja potseća na voz koj i , doduše , veoma kasni , a l i uz to ima jedan vec i problem: raz l i č i t i vagoni razbaeani su po raz l i c i t im kolosec ima, za koje se ne možc bez da l jeg tvrdi t i da vode i s tom čvor i š tu .

Na uglu otvorenih opc i ja je konstru isan vozni red , a kada je utvrdeno da se nac ionalna kompozic i ja njega ne pr idrzava , osporena joj je " leg i t imnost" . L ibera ln i konstrukt iv izam ostaje zapanjen pred c injen icom da takav "ne leg i t imni poredak" vec po la vcka postoj i bez mobi l i sanja upadl j ive f i z icke pr i s i l e . A sve dok soc i ja lno-pol i t i eku s tvarnost Jugos lav i je posmatra u svet lu njenog "odstupanja" od l ibera lnog koncepta , ugao otvorenih opc i ja nece o t ić i da l je od konstrukt iv izma.

Kvadraturu kruga

Na taj nač in se jednostavna sk ica kvadrata nepr imetno preobraz i la u kompl ikovani problem kvadrature kruga . Sv i znamo

147

1

т

da je u torn obl iku ovaj problem nereš iv . Zadatak na kome je problemski kvadrat nastao , se t i ćemo se , j es te pronalaženje koncepta za transformaei ju našeg društva . Možda je u samom nač inu formul i sanja problema sadržan uzrok za nemogucnost njegovog resavanja? Ovu mogucnost n i je lako pr ihvat i t i . Zer n i smo i sami tvrdi l i da se savremena društva konst i tu i su ukrštanjem or i jent ira po l i t i ckog i ekonomskog de lovanja , t j . u medudejs tvu t ipova rac ionalnost i koj i su i zgradeni u soc i ja ln im pod-s i s temima ekonomij i i po l i t i c i? Sada b i trebalo da poverujemo da je ovaj anal i t i čk i okvir nepr imeren za objašnjenje upravo našeg društva! Imamo l i pravo da posumnjamo u univerza lno važenje Veberove teor i je rac ionalnost i (na kojoj poč iva pomenut i anal i t i čk i obrazac) ,i da je proglas imo preuskom za razumevanje soc i j a l i s t i čk ih društava?

Do sada smo bez poscbnog obraz loženja pretpostav i l i da je naše drustvo dospe lo u "kr izu", a rasprava o mogućim pol i t i ck im i ekonomskim reformama je trebalo da naznac i pravac eventualnog iz laženja i z nje . Medut im, ako ta rasprava n i je da la očekivane rezul - ta te (nego smo se , naprot iv , zaple l i u n iz prot ivrečnost i ) , možda je to znak da je od samog početka b i lo pogrešno s i tuac i ju naseg društva pokušat i op i s ivat i uz pomoć tradic ionalnog teor i j skog modela (koj i društvenu d inamiku s i s temat izuje kombinovanjem prvenstveno log ike po l i t i ckog i ekonomskog de lovanja)? Možda je naša "kr iza" samo mani fes tac i ja jednog dalekosezni jeg dogadanja , u kome se ne radi naprosto o pr ivremenom remećcnju nekog odavno poznatog pr inc ipa soc i ja lne konst i tuc i je , nego o trajnom s ta- b i l i zovanju novog? U tom smis lu b i po l i t i ckom i ekonomskom pod- - s i s temu pr ipadao sasv im drugač i j i s ta tus nego u zemljama koje su pos luž i l e kao uzor Veberovoj teor i j i rac ionalnost i . Ovu raz l iku b i smo mozda mogl i op i sat i pomocu d i s t inkc i je i zmedu s trukture i fun kc ionisanja . Soc i ja l i zam je , doduse , i zgradio ins t i tuc ionaln i poredak koj i j e gotovo s imetr ičan tzv . gradanskim društv ima (us tav , pravni s i s tem, par lament , min is tr i , cene , i td . ) , a l i t e ins t i tuc i je funkcionišu na sasv im drugač i j i nać in . Tol iko drugač i j i da je opravdana postavka o impl ic i tnoj s truktur i koju to funkc ionisanje neprekidno uspostav l ja , a koja ekspl ic i tnu s tukturu degradira na prostu fasadu. Na taj nač in , mi raspravl jamo o odnosu izmedu pol i t ike i ekonomije u soc i ja l i s t i ck im zemljama, verujuć i da se raz l ika i zmedu nj ih i 'gradanskih" društava sas toj i samo u raz l i c i tom odnosu i zmedu ova dva t ipa de lovanja; u soc i ja l i zmu navodno, v lada pr imat

148

pol i t ike , u gradanskom svetu pr imat ekonomije . Dok je , zapravo , raz l ika puno dalekosežni ja , i t i če se same pozadine na

149

kojoj se kreće rae ionalnost drustvenih pod-s i s tema. Ta pozadina je s truktura socijalnog delovanja. Ukol iko b i se i spostav i lo da soc i ja l i zam poč iva na sasv im spec i f i čnoj s truktur i soc i ja lnog de lovanja , pos ta lo b i jasno zbog čega transformaci ja našeg društva ne može b i t i i zvršena preko jednostavnih korekc i ja unutar ekonomije (uvodenjem "vise trž i š ta") i l i po l i t ike (uvođenjem "vise po l i t i čkog p lura l izma") . Pošto se in tegrat ivn i potenc i ja l i t rž i š ta robai ide ja i spo l javaju samo pod pretpostavkama jednog odredenog t ipa soc i ja lnog de lovanja (koj i Maks Veber naz iva c i l jno-rac ionaln im) , razumlj ivo je da u društv ima u koj ima taj t ip de lovanja ne preovladava , n i je moguce bez da l jeg povećavat i ukupnu drustvenu rae ionalnost na ta j nač in š to b i se "os lobodi le" navodno imanentne zakonomernost i ekonomije i po l i t ike . Ako sama ta rae ionalnost (koju treba pomenutom intervenc i jom povećat i ) n i je s truktur i sana na odreden nač in , može se des i t i da kao neposredna pos led ica prepuštanja po l i t i čkog i ekonomskog de lovanja nj ihovoj "v las t i to j log ic i" nastupi još veća dez integrac i ja .

Struktura socijalnog delovanja u socijalizmu

Kao š to sam već napomehuo, heur i s t i čk i obrazac kvadrata ne vodi prot ivrečnost ima samo ako ga sk ic iramo na pozadin i onog t ipa soc i ja lnog de lovanja koje je u Veberovoj t ipo log i j i nazvano c i l jno- -rac ionaln im. A ono š to b i smo uopšteno mogl i nazvat i komunis - t i čk im t ipom de lovanja , znatno odstupa od zahteva koj i su for - mul i sani u tom modelu . Ovo n i je n ikakva novost , budući da komunis t ick i poredak i sam sebe dož iv l java kao neš to sav im izuzet - no , a pre svega kao ncš to potpuno raz l i č i to od tzv . gradanskih društava . U svojoj samosvesnoj faz i on je povukao konsekvencu iz ovog uv ida , pa je o tvoreno odbio da svoju konst i tuc i ju regul i še b i lo kakvim kombinovanjem ekonomske i po l i t i cke rac ionalnost i (u smis lu koj i sam rani je naznač io) . Sv ima je b i lo jasno da se , i pored eventualn ih s trukturnih s l i čnost i , o po l i t i c i i ekonomij i soc i ja l i s - t i čk ih zemal ja ne može govor i t i u onom smis lu u kome se t i pojmovi upotrebl javaju u Zapadnoj Evropi . Kasni je se s i tuac i ja neš to promeni la , pre svega u pogledu ekonomskog de lovanja . Iako je onoi dal je (a verujem sve do danas) os ta lo o tvoreni je i l i pr ikr iveni je or i jent i sano prema regulac ionom modelu "ratnog komunizma", povećanje njegove unutrašnje kompleksnost i j e dove lo do formiranja para- trž i šn ih e lemenata . Izvorna samosvest je postepeno os -

150

lab i la , tako da zatev za "v i se trž i š ta" danas skoro n igde n i je praćen opomenom zbog "desnog zas tranj ivanja" .

Postoje samo dve mogućnost i . I l i j e soc i ja l i zam nekom t ihom transformaci jom ipak izgradio t ip c i l jno-rac ionalnog de lovanja , koj i onda preovladava i u t im društv ima, i koj i omogućava ak- t iv iranje mobi l i zac ionih i regulac ionih kapac i te ta trž i š ta ( i to ne samo trž i š ta u ekonomskom smis lu) . I l i j e posezanje za obrascem trž i š ta samo bez izg ledni pokušaj da se def ic i t v las t i tog nače la in - tegrac i je umanj i posredstvom ukl juč ivanja e lemenata koj i su s trani samim temel j ima društvenog uredenja . Verujem da b i b i lo jednostavno pokazat i da je ovo drugo s lučaj . Unutar radikalno-soc i ja l i s - t i čke slike sveta, na kojoj još uvek poč ivaju sva soc i ja l i s t i čka drustva , a koja onda leg i t imise i konkretnu d i s tr ibuc i ju moći u nj ima, ne može doć i do prev las t i c i l jno-rac ionalnog de lovanja . A napuštanje te s l ike sveta ( i n jen ih prakt ičn ih konsekvenc i ) b i lo b i i s - toznačno sa napuštanjem onog modela soc i ja l i zma koj i u temel juje Marks i konkret izuje Lenj in .

Da b i smo mogl i razmatrat i odnos i zmedu soc i ja l i s t i ckog t ipa soc i ja lnog de lovanja i onog š to Veber naz iva c i l jno-rac ionaln im de lovanjem, i ta j t ip mora b i t i uk l jučen u idea lno- t ipsku s i s - t emat izac i ju de lovanja; njegov s tepen rac ionalnost i , pa onda i uda- l jenost od t ipa c i l jno-rac ionalnog de lovanja , mer l j iv i su samo ukol iko je mogćc opisat i ga kategor i jama veberovske h i jerarhi je rac ionalnost i . I za i s ta , č in i se da bez poteškoća pronalaz imo mesto koje b i u to j h i jerarhi j i moglo da zauz ima soc i ja l i s t i čko soc i ja lno de lovanje . Po svoj im s trukturnim osobinama ono je najb l iže vrednosno-racionalnom t ipu de lovanja . Prema Veberovoj def in ic i j i , c i l jno-rac ionalno de luje onaj ko i z jasno ekspl ic iranog hor izonta vrednosti b ira ciljeve i onda , uz imajuć i u obz ir raz l i c i te i medusobno suprotne posledice, t raž i pr ik ladna sredstva za nj ihovo os tvarenje . U ovom modelu de lovanja su neprekidnoj kr i t i ckoj proceni i z loženi sv i sred išnj i e l ement i (vrednost i , c i l j cv i , pos led ice , sredstva) . Vrednosno-rac ionalno de luje onaj ko re f lcktuje vrednos t i , c i l j eve i sredstva svog de lovanja , a l i ne uz ima u razmatranje njegove pos led ice ( t j . spreman je da u ime os tvarcnja postav l jenog c i l ja pr ihvat i sve pos led ice ) . Afekt ivno de luje onaj za koga su i z kr i t i čke proccne i zuzete ne samo pos led ice , nego i vrednost i . Konačno , tradic ionalnom t ipu de lovanja je svojs tveno rac ionalno razmatranje i sk l juč ivo sredstava, dok su f iks irani kako vrednost i , tako i c i l j ev i i pos led ice . U sk ladu sa ovom t ipo log i jom su inter - pretator i Veberove teor i je predlož i l i sk icu , koja predočava postepeno opadanje s tepena rac ionalnost i i zmedu prvog i pos lednjeg

151

navedeog t ipa de lovanja .Tipovi delovanja s

obzirom na stepen

racionalnosti

Sredstva Ciljevi Vrednosti Posledice

Ciljno-racionalno + + + +

Vrednosno-racionalno 4- + + -

Afektivno + + - -

Tradicionalno + - - -

Izvorno soc i ja l i s t i čko de lovanje moguce je op isat i modelom vrednosne rac ionalnost i , zbog toga s to ono na osnovu rac ionalnog razmatranja utemel juje kako svoje vrednost i (komunis t ick i društveni poredak, emancipac i ju) , tako i c i l j eve (v las t radničke k lase u 'pre laznom per iodu”) i sredstva (revo luc i ju) . I to do te mere da su čak izgradene f i lozof i ja i s tor i je , naučni soc i ja l i zam i teor i ja kr iza ( t j . revo luc i je ) , da b i na uvcr l j iv nač in obraz lož i l i ove or i jen- t i re de lovanja . Od re f leks i je su i zuzete samo pos lcd ice : bez obz ira na to koje žr tvc i z i skuje os tvarenje soc i ja l i s t i čk ih vrednost i , n j ima treba tež i t i . Propratne pos lcd ice revo luc i je , kao s i lov i te i nas i lne soc i ja lnc transformaci je , moraju b i t i pr ihvaćene u ime v i sokih idca la koj ima jc revo luc i ja vodena .

Deta l jna anal iza ovog t ipa de lovanja koje je naznačeno u soc i ja l i s t i čk im teor i jama i razv i jeno u soc i ja l i s t i čk im revoluc i jama, i n jegovo uporedivanje sa c i l jno-rae ionaln im t ipom de lovanja na kome poč iva gradanska c iv i l i zac i ja , pokazala b i da i pored nj ihove b l i skost i na gornjoj tabe l i , n i je moguce medusobno pr ib l i žavanje . Medut im, moja namera n i je da razv i jam tu , ionako pr i l i čno tr iv i ja l - nu postavku. Umesto da se bavimo odnosom izmedu ova dva t ipa de lovanja , predlazem da razmotr imo unutrašnju d inamiku izvorne soc i ja l i s t i čke rac ionalnost i .

S ta sc sa njom des i lo u konst i tu i sanim soc i ja l i s tčk im drustv ima? U oč i nam, pre svega , upada vr lo karakter i s t i čna t i š ina koja se š i r i oko vrednost i (komuni /ma, emancipac i je ) i c i l j eva (v las t i radnicke k lase ) . Sa s tabi l i zovanjem soc i ja l i s t i čk ih poredaka i ova dva c lementa de lovanja su (kao i pos lcd ice ) , sve v i se i zmaknut i rac ionalnoj re f leks i j i (makar ona nastupala i u formi f i lozof i je i s tor i je ) . U soc i ja l i s t i ck im drustv ima je dozvol jena rasprava samo još

o sredslvima koja treba b irat i da se rea l i zuju ideo lošk i f iks irane vrednost i i c i l j ev i . Z ivu inte lektualnu raspravu koja je o nj ima vodena u "revoluc ionarnoj faz i tog t ipa de lovanja , zameni lo je profes ionalno deklamovanje i l i naprosto cutnja .

152

Ukol iko sada bac imo pogled na sk ic iranu t ipo log i ju de lovanja , pr imet ićcmo da soc i ja l i s t i čko de lovanje , doduše , ne inkl in ira c i l jno-rac ionalnom t ipu , a l i se zato u potpnost i uklapa u tradicionalni.

Naše početne teškoće , nas ta le kao rezul tat pokušaja da moguću tras formaei ju soe i ja l i s t i čkog društva opišemo u kate - gor i jama c i l jno-rac ionalnog de lovanja (posredstvom ekonomskog i po l i t i ckog trž i š ta ) postaju razumlj iv i je . Ako su po l i t i cka i ekonomska rac ionalnost samo i spo l javanja c i l jno-rac ionalnog de lovanja , onda je sasv im jasna nj ihova nemogucnost na pozadin i tradic ionalnog t ipa de lovanja . A soc i ja l i s t i čka rac ionalnost obnavl ja njegovu stnikturu ( iako , naravno, sa potpuno drugač i j im sa- držaj ima) . Na koj i nač in ovo mozemo objasni t i? Kako se des i lo to da jedan pokret , koj i j e b io rukovoden idejom tota lne samoref lek- s i je (komunizma kao društva potpune proz irnost i ) , završ i kao drustvo to ta lno b lokirane re f lcks i je? Kao drustvo u kome je moguce raspravl jat i j ed ino još o tome koja sredstva su pr imerena za os tvar ivanje vrednost i i c i l j eva koj i sami ne s to je u d i spoz ic i j i ak tera , nego su im zadat i , i prezentn i i sk l juć ivo u r i tua l ima obnavl janja nj ihove (naravno večne) obaveznost i? Bar provizorni odgovor na ova p i tanja i z i skuje razmatranje veze i zmedu soc i ja l i z ma i t radic i je . Na ovom mestu je moguca samo naznaka okvira za jedno takvo razmatranje .

Socijalizam i tradicija

Nastanak zasebne po l i t i cke s fcrc” rezulat je već jednostavnog soc i ja lnog d i ferenc iranja , u kome se onda pojav l juje problem s tabi l i zovanja ko lekt ivn ih odluka . Cim je "zajednica" s ira od jednc porodice , h i jerarhi ja od luc ivanja postaje zadatak koj i uvek iznova treba rešavat i , a n i je bez da l jeg samorazumlj iva . Klas ično učenje o zajednic i (Ar is tote lovo) vodi ovaj problem iz h i jerarhi j skc pcrspek- t ive : nad š irokom osnovom zajednice (o ikonomia) nadkr i l juje se po l je s inteze (po l i te ia ) koje obuhvata ono š to je opšte zajedničkog ž ivota , dakle , ono o čemu rnoze b i t i pos t ignuta sag lasnost . Medut im, ova h i jerarhi ja ne podrazumeva odvajanje normat ivnih perspekt iva , nego je samo h i jerarhi ja opštos t i . Po l i t ika n i je s fera sa v las t i tom log ikom, nego je deo s i s tema normi , č i j i drugi deo je moral , re l ig i ja , pr ivreda i td . Po l i t ika je na ta j nac in i zvedena iz e t ike , ako pod ov im drugim pojmom podrazumevamo ce l inu normat ivnog utemel jenja sveta .

U kasnom srednjem veku u jugozapadnoj i severnoj Evropi nastaje novi t ip po l i t ike . Po l i t i cka s fera odvaja se od drugih , pre svega re l ig i je (morala) i ekonomije . T ime se pr inc ip i je lno pre

153

svega razdvajaju ekonomska i po l i t i čka moć . Rast značaja medi ja novca depr ivat izuje ekonomsku moć i o lakšava njeno odvajanje od po l i t i cke , koja se takode sve v i se formal izuje . Ovo odvajanje znač i da važenje gubi normat ivna homogenost , sadržana u k las ičnom pojmu pol i t ike: onaj ko ima novae nema automatsk i po l i t i čku moć , a i s to važ i za znanje , s tarost , f i z i čku snagu, poreklo . Raz l ič i te s fere društva ( š to znač i : raz l i č i te s fere de lovanja) i zgraduju v las t i te kr i ter i je , koj i se ne poklapaju , a l i moraju posedovat i s trukturnu s l i čnost , da b i ih b i lo moguce integr i sat i u jed instveno de lovanje , koj i ind iv iduumu, i s trgnutom iz normat ivne homogenost i , s tvara jed instveno soc i ja ln i hor izont kao a priori n jegovog ident i te ta . Jer , imperat iv koj i i da l je (možemo reć i - oduvek) postoj i , j e s te s tab i l i zovanje formi zajedničkog odlućivanja ( j ed ins tveno de lo vanje) , bez čega reprodukci ja zajednica b iva ugrožena .

Razdvajanje s fera de lovanja (pre svega morala i po l i t ike) s tvara problem opravdanja ( l eg i t imnost i ) . Po l i t i čko de lovanje n i je v i se h i jerarhi j sk i l eg i t imisano , kao konsekvenca morala zajednice , nego se odvi ja u s fer i sa odvojenom log ikom, i l i šeno je samorazumlj ivos t i . To de lovanje teba da s tabi l i zuje od luke i obezbedi nj ihovu obaveznost , medut im, njegova funkc ionalna nužnost ne može mu pos luž i t i kao dovol jno opravdanje . Postav l ja se problem leg i t imisanja po l i t i cke moći . U epohi i zgubl jene samorazumlj ivos t i gubi se mogućnost poz ivanja na ev idenc i ju zajedničke tradic i je , zajedničke i s t ine i l i zajcdničke pr irode .

Stoga savremcna pol i t i čka f i lozof i ja i sprobava raz l i č i te var i -jante utcmel jcnja po l i t i cke v las t i : od ut i l i tar i s t i cko-pragmatskog (obezbedenje opstanka, Hobs i Maki jave l i ) , preko pokušaja da se problemat ična zajedničkost pr irode zameni zajedničkošću uma ( transformaci ja pr irodnog u umsko pravo) , raz l i č i t ih verz i ja rac ionalne konkstrukc i je po l i t ike kao tehnike organizovanja zajednice (posredstvom pr inc ipa reprezentac i je ) , sve do pojma države kao s j s tema procedura u koj ima su i sk l jučene supstanc i ja lne odluke (po Sta lovoj def in ic i j i pravna država "uopste ne označava c i l j i sadržaj neke državc , nego samo nač in i karakter nj ihovog sprovodenja”) .

Na koj i nač in nam ova sk ica nastanka novovekovne Evrope može pomoći pr i razumevanju komunis t ičk ih zemal ja , dakle , onog t ipa konst i tuc i je zajednice koj i nas taje kao rezul tat ekspl ic i tne teor i j ske i prakt ične kr i t ike novovekovnog evropskog modela? Koja s truktura je svojs tvena komunis t ičkoj društvenoj transformaci j i , za raz l iku od one kojom Evropa u laz i u epohu "gradanske c iv i l i zac i je"?

154

Ako izvrš imo s trukturno poređenje dve paradigme, apstra- hujuc i sve "sadržaje" i vrednosna oprede l jenja , pr imet ićemo da ' soc i ja l i s t i čka c iv i l i zac i ja" poč iva na jednoj zanimlj ivoj se lekc i j i "gradanske": komunis t ičk i t ip društvene konst i tuc i je uspeva da odvoj i dva momenta soc i ja lne transformaci je , koja su po svom poreklu neraskid ivo vezana . Radi se o odvajanju procesa drustvenog diferenciranja i tehničkog razvoja.

Na osnovu svog pojma društva kao ( tendenc i ja lno) ukinut ih d i ferenc i ja - pre svega i zmedu morala i po l i t ike , pr ivatnog i javnog , države i društva - komunizam teor i j sk i i po l i t i ck i u temel juje jedan t ip zajednice koj i ink l in ira homogenizovanju a ne d i ferenc iranju . Ako je za d i ferenc iranje karakter i s t i čno s tvaranje s fera soc i ja lnog de lovanja sa re la t ivno nezavisn im pravi l ima i kr i ter i j ima inter pretac i je , homogenizovanje znač i podvodenje ukupnog de lovanja pod neku zajedničku normu. Na taj nač in komunizam - nesvesno - obnavl ja s trukturu pred-modernog t ipa soc i ja lnog de lovanja , za koje je karakter i s t i čna upravo ne izd i ferenc iranost , i to takode s ob- z irom na navedene parove .

Is tovremeno, u jednoj s fer i drustvenog de lovanja d i feren -c iranje ne samo š to n i je sprečeno , nego je sv im sredstv ima podst icano . Ta s fera je po l je tzv . pro izvodnih snaga . Ukol iko je u i zvornoj s i tuac i j i nas tanka industr i j ske pro izvodnje postoja la neras- k id iva veza i zmedu mater i ja lne transformaci je društva i normat ivnog s tabi l i zovanja onog t ipa soc i ja lnog de lovanja koje omogućava industr i j sku pro izvodnju (kako to pokazujc k las icna Veberova s tudi ja o vcz i protcs tant izma i industr i j skog sveta) , c in i se da komunizam demonstr ira njenu s lučajnost . Naime, i zg leda kao da je moguce razbi t i sk lop jednog t ipa rac ionalnost i ( jer u industr i j skoj pro izvodnj i je nesumnj ivo sadržan sasv im spec i f i čan t ip rac ional nost i ) i n jegovog normat ivnog os iguravanja u s fer i "drustvenog morala" .

Da b i smo preskoc i l i kompl ikovane rasprave o tome da l i su pro izvodne snage" za i s ta na ta j nac in neutra lne ( t j . da l i ih Marks tako posmatra , a onda i n jegovi nas lednic i ) , pos tav imo p i tanje koje ne po laz i od teor i je nego od i s tor i j ske rea lnost i : ne l ež i l i ta jna uspeha komunis t ičkc po l i t ike upravo u tome š to ona u tradic ional - n im društv ima (u koj ima se , bez i zuzetka , odvi jaju komunis t ičke revo luc i je ) , nas tupa sa jednim projektom zajednice koj i strukturno odgovara pred-modernom t ipu drustvenog de lovanja (pa ga onda, i pored pr iv idne radikalne transformaci je , u b i t i os tav l ja ne izmenjen im) , uz i s tovremeno fors iranje samo jednog momenta drustvene d i ferenc i jac i je , na ime, "proizvodnih

155

snaga"? Takav t ip drustvenog razvoja koj i j e sadržan u komunis t ičkoj paradigmi poseduje nesumnj ivu pr iv lačnost za pred-moderna ( tradic ionalna) društva . On uspeva da integr i še ant imodernis t i čk i impuls tradic ionalne s trukture de lovanja (kul ture) , sa njenom zaple tenošću u mrezu lo ja lnost i i kompetenc i ja , i s tovremeno omogućavajuć i mater i ja ln i razvoj .

Ovde se n i u kom s lučaju ne radi o nekoj nameri i l i " i s tor i j skoj u loz i" koju komunizam svesno i l i nesvesno preuz ima (npr . da razv i je "proizvodne snage" i tako ubrza razvoj , da i zvrš i prvobi tnu akumulac i ju koja je neophodna za praćenje "razv i jen ih zemal ja" i s i . ) . Teor i je koje komunizmu pr i laze na ovaj nač in postav l ja ju jedno p i tanje prev i se : ne radi se o tome š ta je "c i l j" komunizma (ma kako to lerantno def in i sa l i pojam c i l ja ) , nego koja je njegova s truktura .

Smelser je u s tudi j i o soc i ja ln im promenama u industr i j skoj revo luc i j i pokazao na koj i nač in je s tab i l i zovanje onog soc i ja lnog de lovanja koje je pr imcreno potrebama industr i j ske pro izvodnje b i lo us lov l jeno nužnim napuštanjem tradic ionalnog nač ina us - meravanja i kontro l i sanja de lovanja . Izdvajanje profes ionaln ih u loga i z nj ihove zaple tenost i u srodničke odnose (koj i su def in i sa l i ne samo t ip lo ja lnost i i sankc i ja , nego i ukupni normat ivni hor izont soc i ja lnog de lovanja) vodi jednomm t ipu "funkeionalnog d i feren- c iranja" koj i odgovarajuc ; i s trukturni pandan pronalaz i u drugim proces ima d i ferenc iranja , pre svega svojs tvenim pravu i po l i t i c i . Osoba koja ne uspe da or i jent ire za svoje de lovanje pronade i zvan tradic ionaln ih vezanost i (porodica , k lan) verovatno neće moći na adekvatan nač in rea l i zovat i zadatke koj i pro iz laze i z njene pr ipad nost i drugim t ipovima de lovanja .

Ne treba potcenj ivat i f rustrac i je koje za ogromne s lo jeve s tanovniš tva , zatečene u tradic ionalnom t ipu soc i ja lnog de lovanja , s l ede i z zahteva za modernizovanjem. A taj zahtev je neumol j ivo formul i san u pr inc ipu industr i j ske pro izvodnje . Komunizam se pojav l juje kao rcšenje koje , uz i zvesnu cenu, re formul i še zadatak: ant i -modernis t i ck i (ant i -gradanski ) impuls tradic ionalne kul ture pretvoren je ćak u po l i t i ck i program ( iako , naravno, in terpret iran kao post -gradanski ) , a model soc i ja l i s t i čke c iv i l i zac i je (koja nasta je ) poč inje podozr ivo da l i č i na pred-gradansku s trukturu de lovanja , t ip ičnu za evropski feudal izam. U ovom neobičnom s tapanju proš los t i i buducnost i os lobada se svet los t koja sadašnjos t prctvara u preeksponirani f i lm: od oš tr ih l ikova os taju samo konture .

Iz \ ; esna veza sa "sadašnj im trenutkom sveta" ipak os taje jer , se t i ćemo se , komunizam suspenduje samo jednu d imenzi ju novovekovne soc i ja lne transformaci je . On nema n iš ta prot iv

156

di ferenc iranja u po l ju tehnike , pod us lovom da ono os tane ograničeno na tu s feru ž ivota (pošto b i dmštveno d i ferenc iranje nužno vodi lo po l i t i ckom plura l izmu) . Medut im, ova s imul tanost predmoderne i moderne može da funkc ioniše samo do izvesne granice . Naime, do one granice do koje su tzv . pro izvodne snage za i s ta samo skup tehničk ih operac i ja i znanja . Do jednog n ivoa kompleksnost i one to za i s ta i j e su , a l i i za tog n ivoa postaje jasno nj ihovo mesto u jednom c iv i l i zac i j skom projektu , na ime, projektu gradanske c iv i l i zac i je . U nj ima je mater i ja l i zovan onaj skup normat ivnih or i jent ira koj i j e utemel jen u "drustvu", i to upravo onom drustvu" koje komunizam s tav l ja u zagrade , i umesto koga rehabi l i tuje tradic ionaln i sk lop soc i ja lnog de lovanja . Prot ivrecnost je u tome š to ta j tradic ionaln i sk lop n i je u s tanju da normat ivno utemel j i rac ionalnost koja je neophodna za kompleksni ju ravan industr i j ske pro izvodnje . Zbog toga i znenadni pres tanak ras ta produkt ivnost i soc i ja l i s t i čk ih ekonomija n i je rezul tat pogrešn ih od luka pol i t i cke uprave , nego nužna konsekvenca fundamenta lne prot ivrečnost i na kojoj komunizam kao teor i ja i kao po l i t ika poč iva .

Sa s tepenom tacnost i ove sk ice ras tu problemi koj i su vezani za anal izu jugos lovenskog društva . Pr i s tup koj i može pomoći pr i pokusaju razumevanja "gradanskog sveta" , i koj i po laz i od meduod- nosa ekonomije i po l i t ike , ovde oč ig ledno n i je pr imeren , pošto ekonomija i po l i t ika u soc i ja l i zmu poč ivaju na rascepl jcnom pojmu rea lnost i . Jednostavno b i b i lo konstru isat i t ip rac ionalnog ponašanja u ekonomij i , i od po l i t i cke uprave zahtevat i da ga nametne drustvu; i l i obrnuto , zamis l i t i rac ionalnu pol i t iku , koja b i b i la u s tanju da sprovede že l jene ekonomske promene . Medut im, autor i takvih predloga zaboravl jaju da sam problem i sk l jučuje nj ihovo rešenjc : da takve rac ionalnost i kod nas ima, problem ne b i dost igao sadašnje razmere .

Rcšenje zagonetke na laz i se u s truktur i soc i ja lnog de lovanja jugos lovenskog drustva . Ni je teško uv idet i da je i ta s truktura (kao i u drugim soc i ja l i s t i čk im zemljama) svojevrsna kombinac i ja pred- -moderne kul ture - sa njen im izmešanim t ipovima lo ja lnost i i nerazdvojenim s ferama de lovanja - i modernih problema. Medut im, s tvarno saznanje poč iva tamo gde postaje moguce konkretno prat i t i s imbiozu 'budućnost i" i "pros los t i ' , na ime, komunis t ickog projekta emancipovane zajednice i t radic ionaln ih sadržaja koj i se u ta j projekt uklapaju , kao da je pravl jen po nj ihovoj mer i . Naša društvena nauka n i je skupi la prev i se takvog konkretnog znanja . Možda zato š to je u in terpretac i j i komunizma prev i se verovalanjegovom samorazumevanju , umesto da se , u tradic i j i soc i ja lnc

157

nauke koja poč injc Dirkemom, upi ta o s truktur i soc i ja lnog de lovanja na kome ta konstrukc i ja rea lnost i poč iva .

11 . О NEMOGUĆNOSTI "CIVILNOG DRUŠTVA" USOCIJALIZMU

Tvrdnja koja je formul i sana u nas lovu s tvara ut i sak def in i t iv - nost i , i i z i skuje jasnu i j ednoznačnu argumentac i ju (u znatno većoj mer i nego sv i pokušaj i "s inteze" , gde b i se onda radi lo o in tenz i te tu smeše dva navedena e lementa) . Zbog toga je neophodno odmah je i zo lovat i od dva moguća nesporazuma. U mom razmatranju veze i zmedu gradanskog (c iv i lnog) društva i soc i ja l i zma ne radi se o nekoj , ma kako impl ic i tnoj , pragmatsko-moralnoj proceni . O tome da l i do takve veze treba da dode (u smis lu njene pože l jnost i ) , i l i j e po mogucnost i t reba izbegavat i (u in teresu očuvanja soc i ja l i s t i ckog poretka) . Tu je , takode , sasv im i sk l jučcna akt iv i s t i čko-egz i s tcn- c i ja lna perspekt iva , dakle , s tanoviš te aktera i n j ihovih s impat izera /kr i t i cara . Iako ću zas tupat i t ezu da "novi društveni pokret i" (kao i s taknut i pojavni ob l ik našeg "c iv i lnog drustva") ne sadrže obrazac za konsekventnu re formu soc i ja l i zma, učešće u nj ihovim akt ivnost ima ne smatram i luzornim. Cak i kada b i n j ihov subjekt ivn i smisao b i la re forma postojećeg uredenja ( s to verovatno n i je s lučaj ) , neuspeh u tom poduhvatu ne b i nam davao pravo da ih proglas imo neuspešnima. Ovde se radi o verz i j i veberovske Ges innungseth ik , gde se autonomnom de lovanju pr iznaje vrednost nezavisno od pos led ica koje i zaz iva .Sasv im drugač i je , medut im, s tvar s to j i sa teor i j skom procenom s tatusa nekih obl ika gradanskog drustva u soc i ja l i s t i ck im zemljama. Pošto teor i ja nema zadatak da formira or i jent ire za de lovanje , nema n ikakve prot ivrecnost i u tome ako na jedoj s trani i zražavamo s impat i je za "nove drustvene pokrete" , a na drugoj osporavamo nj ihovu soc i ja lnu autent ičnost (u smis lu koj i će kasni je b i t i prec iz iran) . Jer , u tom osporavanju se ne radi o te leo log i j i soc i ja l - nog de lovanja , nego o s trukturno-funkc ionalnoj perspekt iv i , o p i tanju , koje je nače ln i s ta tus pr inc ipa "gradansko drustvo" u sk lopu soc i ja l i s t i čkog pr inc ipa drušvene konst i tuc i je . Ukol iko neke teor i j ske anal ize uopšte treba da bude (a ne samo izražavanja (ne)s impat i ja ) , ona mora vodi t i n ivou na kome se radi o us lov ima mogućnost i predmeta o kome je reč . Dakle , da l i us lov i mogućnost i soc i ja l i zma ( soc i ja l i s t i čkog nače la društvene konst i tuc i je ) dopuštaju vezu sa us lov ima mogućnost i "gradanskog društva"? Već sama or- tograf i ja najav l juje da odgovor neće b i t i j ednostavan: drugi pojam sam

158

s tav io pod navodnike , kao da postoje problemi i sa samim im- enovanjem predmeta o koj ima treba raspravl jat i . To je , zapravo , i s t ina . Ako govor imo (o mogućoj ) vez i i zmedu soc i ja l i s t i čkog društva ,i gradanskog društva , već smo, zajedno sa terminolog i jom, pr ihvat i l i č i tav n iz samorazumlj ivos t i , koje sprečavaju svaku konsekventnu raspravu. Naime, soc i ja l i zam uopšte n i je b io zamiš l jen kao drustvoi , u s trogom smis lu reč i , tako se i ne konst i tu i še . Soc i ja l i zam ni je - n i i s tor i j sk i n i s i s tematsk i - j edna od verz i ja 'društva" , č i ja druga verz i ja b i b i lo gradansko drustvo (pr i čemu b i se onda kod nj ihovog medusobnog odnosa radi lo o pr ib l i / .avanju i udal javanju na i s to j ska l i ) . On je zamiš l jen kao zajednica, a njegovi empir i j sk i ob l ic i predstav l ja ju manje i l i v i se uspešne pokušaje da se ta zamisao os tvar i .

Ovo novo po laz i š te radikal izuje temu, i t ime je os lobada zavodl j iv ih v i šeznačnost i . Naravno, ono i s tovremeno otežava argumentac i ju , koja sada mora da nastupa kontra intu i t ivno . Sv i znamo da je soc i ja l i zam "drustvo" , kao s to sv i znamo da "naše drustvo” postoj i , i n i je neka l ikc i ja . Al i , t ek opiranje ovog seman- t i čkoj ev idenc i j i o tvara nam pr i s tup predmetu rasprave . Ona će možda b i t i o lakšana ako kažcmo da "drustvo” i "zajednica" n i su vrednosne kategor i je , nego nače la konst i tuc i je . S tanje ne—bit i— drustvo , svojs tveno soc i ja l i zmu, samo po seb i n i je def ic i t , nego naprosto drugač i j i modus organizovanja ko lekt ivnog de lovanja . On se može kr i t ikovat i sa s tanovis ta v las t i te uspešnost i , a ne zbog toga š to n i je postao ono š to n ikad n i je n i h teo , t j . drustvo .

Ako b i nam poš lo za rukom da uver l j ivo obraz lož imo postavkuo temel jnoj konkurenc i j i i zmedu soc i ja l i zma i gradanskog društva (kao pos led ic i dva raz l i č i ta modela konst i tuc i je , koje smo nazval i zajednica i drustvo) , i z toga b i s l ed i la nače lna nemogucnost nj ihove veze . Na kraju b i nam jos os ta lo p i tanje o eventualn im nač in ima transformaci je jednog obl ika u drugi (u našem s lučaju , soc i ja l i zma u gradansko drustvo) . Ne , dakle , o s imbioz i , poš to ona zbog temel jne konkurenc i je n i je moguca , nego o metamorfoz i . Na njenom putu ne s to je nače lne , nego samo empir i j ske prepreke . Pretvaranje zajednice u društvo teor i j sk i je zamis l ivo . Nas će u ovom kontekstu interesovat i samo jedan aspekt te teme: da l i "novi društveni pokret i" sadrže , ma kako nejasan , obrzac takve metamor-foze?

159

Zajednica kao "nova draštvenost"

Tvrdnju u sk ladu sa kojom soc i ja l i zam poč iva na konst i - tuc ionom nače lu zajednice , a da se ono formira u d irektnoj i sves - noj suprotnost i prema konst i tuc ionom nače lu društva , možemo prec iz irat i na tr i n ivoa formiranja soc i ja l i zma. Na n ivou (1) teorije ( ideo log i je ) , gde se radi o idejno- ideo loskom utemel jenju novog poretka , (2 ) struktiirne zakonomernosti, gde je reč o t ipu koor- d inac i je ko lekt ivnog de lovanja , (3 ) faktićkog funkcionisanja, gde se idejno i s trukturno utemel jenje operac ional izuju u opravdanje svakodnevnih akt ivnost i .

(1 ) Teor i j sko utemel jenje soc i ja l i zma kao sasv im novog t ipa društvenost i na laz imo u Marksovim sp is ima. On, razume se , ne govor i o soc i ja l i zmu (nego o emancipovanom društvu) , a l i nač in na koj i sk ic ira ta j novi t ip ne os tav l ja n i malo mesta za sumnju u sušt insk i a f in i te t i zmedu današnj ih soc i ja l i s t i čk i h poredaka i Marksovog projekta . T ime ne že l im reć i da su oni nasta l i prema tom projektu , nego samo to da se u procesu svoje l eg i t imac i je s pravom mogu poz ivat i na njega .

Spec i f i čnost onog obl ika integrac i je koj i u seb i nos i eman- c ipovana zajednica - naspram gradanskom drustvu - Marks i z laze u evo luc ionoj i s i s temskoj pcrspckt iv i . Na oba p lana se radi o odnosu izmedu te leo log i je indiv idulanog i ko lekt ivnog de lovanja i , kao pos- l ed ic i tog odnosa , o nač inu drustvene integrac i je . Sa s tanovis ta drustvene evo luc i je , smatra Marks , možemo raz l ikovat i t r i obrasca koordinac i je indiv idualnog i ko lekt ivnog de lovanja . U pred-gradanskim zajednicama je ko lekt iv predstav l jao us lov mogucnost i in d iv idualnog smis la . Zajednica se kao sudbina nadvi ja la nad pojedinc ima, koj i su svoj l i čn i ident i te t neposrcdno njoj zahval j iva l i , i koj i su u svome de lovanju nju uz imal i kao osnovni or i jent ir . Gradanski t ip konst i tuc i je društvenost i donos i raspad ove quas i - -pr irodne zajedničkost i . Ono opšte ko lekt ivnog de lovanja sada pos taje naknadni rezul tat i zvorno indiv idualnog smis la . Budući da je p lura l izam pr iznat kao autent ičan , soc i ja lna integrac i ja n i je garan- tovana s trukturom soc i ja lnog de lovanja , nego se može i ne dogodi t i .To je uzrok permanentne mogućnost i kr iza gradanskog društva . Ono samo je forma krize koja , kao kr iza in potent ia , čeka kon- t igentn i povod da b i posta la mani fes tna . Pošto u indiv idualnom de lovanju ono opšte n i je in tendirano (nego je čak neg irano , zbog pr irodnog ego izma onog part ikularnog , koje je pr iznato kao i zvorno) , n jegova konst i tuc i ja je prepustena "objekt ivn im mehanizmima", prvenstveno ekonomskom trž i š tu i pravnom

160

s i s temu. Emancipovana zajednica , kao treć i evo luc ioni t ip odnosa i zmedu indiv idualnog i ko lekt ivnog de lovanja , predstav l ja nj ihovu prosvećenu s intezu: zajednica n i je v i se fa tum koj i gospodar i nad indiv iduama, a l i n i ne intendirani rezul tat i zvorno indiv idualnog de lovanja . Indiv idue su posta le svesne konst i tut ivne u loge koju ono opšte igra za ono par- t ikularno , pa su s toga ukinule lažnu d ihotomiju i uspostav i le i zvornu sag lasnost i zmedu subjekt ivne i objekt ivne log ike de lovanja .

Ovu evo luc ionu sk icu , na osnovu koje postaje jasna nače lna suprotnost i zmedu gradanskog društva , kao t ipa art i f i c i je lne i naknadne integrac i je , i emancipovane zajednice , kao i zvorne sag lasnost i , Marks i z laže u Nacrtu za kritiku političke ekonomije (Grundrisse . . . , Ber l in (1s t . ) 1974 , pre svega s tr . 375-415 . ) .

Konkurenc i ju i zmedu ova dva i s tor i j ska obl ika drustvenost i možemo opisat i i j ez ikom s i s temske anal ize . U gradanskom t ipu in tegrac i je je drustvo shvaćeno kao s i s tem, a indiv idue kao njegova okol ina . Svoj im soc i ja l i zovanim "de lom" one učes tvuju u drustvu , a l i ne mogu b i t i potpuno integr i sane: kao okol ina , one predstav l ja ju permanentni i zvor inovac i ja a l i i dez integrat ivne s i l e , koja neprekidno ugrožava soc i ja lnu s intezu . Ins t i tuc i je i vrednost i , koje č ine okosnicu društva kao s i s tema, s tab i l i zuju , doduše , ovu nače lno beskonačnu kont igentnost , a l i n i su u s tanju da je os lobode njenog eksploz ivnog punjenja . Al i , s druge s trane , n i su samo indiv idue re la t ivno autonomnc u odnosu na drustvo . Pošto je prakt ično pr iz - nata nemogucnost poklapanja indiv idualne i ko lekt ivne te leo log i je , drustvo ne može b i t i shvaćeno kao neka organizac i ja koja treba da s luž i indiv iduama (kako je verovao k las ičn i l ibera l izam) , nego ima svoje v las t i te zakonomernost i . Ins t i tuc i je i vrednost i ras tu i ruse se " iza l eda" indiv idua , a l i ne zato š to su ove sprečene da se okrenu i prozru otudenost t ih procesa , nego zato s to su objekt iv i sani sk lopovi de lovanja nače lno raz l i c i t i od subjekt ivnog smis la koj i in d iv idue "ulažu" u nj ih .

Ova temel jna d i s t inkc i ja u gradanskom pr inc ipu integrac i je za Marksa je samo izraz i s tor i j ske ograničenost i i nedovol jn ih evo luc ionih kapac i te ta gradanskog društva . Emancipac i ju on def in i še kao vraćanje objekt ivnog smis la u subjekt ivn i , t j . kao ukidanje osamosta l jen ih ("otudenih") rezul tata de lovanja . Soc i ja l i s - t i čka zajednica se ne konst i tu i še na pr inc ipu razdvojenost i , nego na pr inc ipu ident i te ta: sve š to je u njoj to je ona sama, i u svemu je sebe svesna . Ref leks i ja je to ta lna , jer prož ima svako indiv idualno de lovanje , i č in i ga spoj iv im sa drugima, kao i sa ce l inom. Dok je u gradanskom društvu pr iznata

161

neproz irnost part ikularnost i ( in div idue su jedni za druge b lack boxes) , u emancipovanoj zajednic i j e ono part ikularno već prožeto opštošću . Zbog toga se ta opštos t ne konst i tu i še naknadno, kao rezul tat usag lašavanja i zvornog p lura l izma, nego i zvorno , putem dogovora (p lana) .

Ako na ovakav nač in opišemo odnos i zmedu gradanskog društva i soc i ja l i s t i čke zajednice , jasno je da ovo prvo može u drugome da bude pr i sutno samo kao još nesav ladani os tatak proš los t i , t j . kao pos lednja os trva lose objekt ivnost i u moru samoref leks i je . Ne može b i t i n i govora o tome da b i ta pr i sutnost b i la pože l jna . Ono gradansko je po def in ic i j i ono lose i o tudeno , a za soc i ja l i zam niš ta ne b i b i lo gore nego da počne res taur i sat i forme gradanskog društva . U tom smis lu su naš i kr i t i ck i marks i s t i sve ob l ike o tudivanja - ma kol iko oni i zg ledal i autent ično soc i ja l i s t i ck i - naz iva l i gradanskim: tako je i s ta l j in izam postao "gradanska deformaci ja" soc i ja l i zma. Ova jez ička upotreba je konsekventna , pošto u o tvorenoj suprotnost i i zmedu gradanskog društva i soc i ja l i s t i čke zajednice u prot ivn ick i tabor spada sve ono š to ne a f irmiše v las t i t i pr inc ip konst i tuc i je društvenost i .

(2 ) Teor i j ska ravan utemel jenja soc i ja l i zma kao zajednice nema za našu temu odlučujuću argumentat ivnu tež inu . Jer , možda se empir i j sk i soc i ja l i zam konst i tu i še suprotno od v las t i tog teo- r i j sko- ideo loškog obasca? Možda on ta jno rehabi l i tuje ono s to javno ukida , na ime - gradansko društvo? Da b i smo mogl i odgovor i t i na ovo p i tanje , moramo razmotr i t i funkcionalni status gradanskog društva . Dok se na prvom nivou radi lo o opštem t ipu in tegrate , ovde je reč o gradanskom društvu kao s trukturnom momentu . Potrebno je i sp i ta t i , da l i j e soc i ja l i zam možda spoj iv sa takvim, konkretn i j im pojmom gradanskog društva .

Izvorni ne ident i te t u gradanskom pr inc ipu konst i tuc i je pona- v l ja se i na ravni njegovog funkc ionalnog sk lopa , i to sada kao raz l ika i zmedu gradanskog društva ( i l i j ednostavno: društva) i države . Već površna anal iza s trukturnog smis la ove pode le pokazaće nam da n i ovaj modus gradanskog društva n i je moguce integr i sat i u soc i ja l i zam.

Najpre je neophodno naglas i t i da se kod raz l ike i zmedu društva i države ne radi o pode l i na dve s fere ( i l i organizac i je ) , koje b i onda , u maniru evropskog 18 . veka , konkurisa le na jed instveno zas tupanje opštos t i . Ako ovaj odnos že l imo da posmatramo soc io lošk i , onda je jasno da drzava predstav l ja pod-s i s tem društva , spee i ja l i zovan za donošenje obaveznih odluka . Medut im, pode la na (gradansko) drustvo i (po l i t i cku) državu ima i funkc ionaln i smisao , koj i se ne i scrp l juje u soc io loškoj datos t i

162

svoga predmeta . Smisao ove granice je da utemel j i nače lnu ograničenost in tervenc i je od s trane opštos t i ( ins t i tuc i ja ) u ono part ikularno . Pojam "drustvo" tu s to j i kao zajedničk i naz ivnik za predin- s t i tuc ioni p lura l izam, koj i se , bar prema idej i , ob l ikuje autonomno i bez neposredne po l i t i cke arbi traže . Indiv idue i ko lekt iv i pod okr i - l j em te zaš t i te formiraju v las t i te normat ivne projekte , sa koj ima onda nastupaju u s fer i po l i t i cke javnost i , t ražeć i podršku i boreć i se za ut icaj . Ova zaš t i ta je us tavno-pravno os igurana ( ins t i tutom os novnih prava kao s lobodama i pravima koje ne s to je u d i spoz ic i j i države) , i ne može b i t i uk inuta a da ne bude promenjeno temel jno nače lo konst i tuc i je gradanskog drustva .

U funkc ionalnoj pode l i na drustvo i državu do i zraza do laze bar tr i pos tavke (koje će b i t i značajne i za p i tanje da l i j e ova pode la zamis l iva u soc i ja l i zmu) . Kao prvo, s tav o nemogućnost i zajednice da se samoregul i še . Pošto indiv idue i ko lekt iv i n i su u s tanju da bez kof l ikata donose odluke od opšteg značaja , trajno je potebna spec i ja l i zovana s luzba koja će to u nj ihovo ime c in i t i . T ime je pr iznat izvorni p lura l izam drustva , t j . nepostojanje ( i i s tovremeno nepože l jnost ) takve homogcnost i u pogledu interesa i c i l j eva , koja b i omogudla i zvornu sag lasnost , a po l i t i cke odluke vrat i la u nj ihovu soc i ja lnu "osnovu", t j . u in terakc i je društvenih aktera . Kao dm go, pode lom na drustvo i dr / .avu je utvrdena nužnost kontrole nad funkc i jama upravl janja društvom. Pošto je jasno f ik- s i rana raz l ika i zmedu onih koj ima se upravl ja , i on ih koj i (po nj ihovom nalogu i u nj ihovo ime) sa vremenski ogranicenim man- datom upravl jaju , ne mo/e b i t i red o tome da drustvo "samo sobom upravl ja" , pa da prema tome samo sebe kor iguje i kontro l i še . Funkcionalno uvodenje granice i zmedu drustva i države omogucava mer l j ivos t po l i t i cke v las t i : buduci da je ona ovom granicom ograničena , njene akt ivnost i pos taju mer l j ive i podložne rac ional - nom procenj ivanju . Ova osobina po l i t i cke v las t i b i se i zgubi la ako b i po l je njenog moguccg dejs tva b i lo nače lno ncograničcno . Kao trece, u pr inc ipu pode le na drustvo i državu je sadržan mehanizam koj i o težava neposredno pretvaranje društvene moci u po l i t i cku v las t . Ako se kod druge tačke radi lo o ogranicavanju intervenc i je po l i t i ck ih ins t i tuc i ja u ko lekt ivno de lovanje , ovde je reč o sprečavanju obrnutog procesa , u č i jcm toku b i neki društveni ko lek- t iv i svoju trenutnu prednost mogl i ins t i tuc ionalno s tabi l i zovat i na š te tu drugih ko lekt iva . S ložene procedure po l i t i čkog odluc ivanja pedstav l ja ju f i l t ere kroz koje društveni ut icaj i moraju da produ, da b i dobi l i formu pol i t i čk ih odluka . Spec i ja l i zovanje "pol i t i čkog koda"

163

onemogućava jednostavnu komunikac i ju sa drugim društvenim jez ic ima (npr . novcem kao "kodom" pr ivrede) , š to b i vodi lo brz im i j ednostavnim savez ima raz l i č i t ih t ipova društvenog ut icaja .

Osnovna s trukturna osobina soc i ja l i s t i čkog poretka jes te ukidanje nače lno mer l j ive suverenost i državne v las t i . Ne radi se samo o tome da soc i ja l i s t i čka država nesputano interveniše u društvo , nego o genera lnom ncpostojanju ograničenja državne intervenc i je . Niš ta ne b i b i lo pogrešn i je nego u ovoj osobin i v idet i potenc iranje državnost i u soc i ja l i zmu. Ne radi se o tome da je država dobi la v i šak suverenost i , nego , naprot iv , o tome da u soc i ja l i zmu država uopste n i je suverena . Ona je samo sredstvo u rukama i s t inskog suverena , koj i nema s tatus javno-pravne osobe , nego metaf iz ičko-pol i t i čkog subjekta . Zbog takvog svog ident i te ta i suverenost , koju preuz ima od države , pos taje neograničena i nemerl j iva . Daleko od toga da b i n jena granica b i la tamo gde poč inje pred- ins t i tuc ionalno de lovanje indiv idua i ko lekt iva . Granice nače lno nema. To n i je n i ind iv idualna sves t ; jer , ponekad je za os iguravanje "v las t i radnicke k lase" (a o njoj se u takvim s lučajev ima uvek radi ) važni ja in tervenc i ja u sves t indiv idua , nego u nj ihove ko lekt ivne akc i je .

Pr inc ip načc lno neograničcne suverenost i u jednom potezu br i še raz l iku izmedu onih koj i upravl jaju i on ih koj ima se upravl ja , a društvo pretvara u zajednicu koja se samorcgul i se . Kontro la po l i t i cke v las t i pos taje ne samo nemoguća , nego i suv i šna: ako l judi sami sobom upravl jaju , onda uvek imaju mogućnost neposrednih ( samo)korekc i ja i e f ikasne ( samo)kontro le .

Kao š to sam na početku pomenuo, ovde n i je reč o tome da l i konst i tut ivn i pr inc ip soc i ja l i zma za i s ta i spunjava obećanja koja daje . Radi se samo o pokaz ivanju njegove ncpomir l j ive suprotnost i prema gradanskom društvu ( takode nezavisno od s tvarnih regulac ionih kapac i te ta tog t ipa integrac i je ) .

(3 ) Do sada smo utvrdi l i da je veza i zmedu soc i ja l i zma i gradanskog društva podjednako nemoguca na n ivou idejno- ideo loškog utemel jenja i s trukturno- funkc ionalne zakonomernost i . Preostaje nam još pos lednja ravan na kojoj b i se eventualno u soc i ja l i zmu mogle pojav i t i s i s temski re levantni e lement i gradanskog društva . Ako je soc i ja l i zam po svojoj temel jnoj idej i suprotan gradanskom društvu , i ako nač in njegovog funkc ionisanja i sk l jučuje svaku s l i čnu vezu , n i je l i moguce da do nje ipak dode , i to u formi pr iznanja osnovnih e lemenata gradanskog društva , uz i s tovremeno sprečavanje

164

nj ihovog povez ivanja u funkc ionalne sk lopove? I l i j ed- nostavni je : ako u soc i ja l i zmu n i je moguce gradansko društvo , zar n i su mogući građanil U ovom pi tanju je sadržana pos lednja mogućnost s imbioze (ma kako skromna ona b i la ) i s toga ga treba paž l j ivo razmotr i t i . Kako s toj i s tvar sa gradanima u soc i ja l i zmu? Ne samo u tom smis lu da l i ih stvarno ima, nego možda još v i se s ob- z irom na (u pos lednje vreme sve g lasn i j i ) zahtev da b i npr . u našem društvu trebalo pr iznat i gradane .

Soc i ja l i s t i ck i pokret je preuzeo upavl janje društvom poz ivajuć i se na svetsko- i s tor i j sku mis i ju radnicke k lase . Ne samo k lase u smis lu nekog empir i j skog ko lekt iva , nego prvenstveno kao subjekta opšte emancipac i je . Po l i t i čka v las t se u soc i ja l i zmu leg i t imise i sk l juč ivo na ovoj osnovi . Ukol iko b i b i lo napušteno uverenje o pr iv i l egovanom svetsko- i s tor i j skom s tatusu radnicke k lase , ne b i b i lo moguce opravdat i n jenu pretenz i ju da upravl ja društvom ( izraženu od s trane njen ih po l i t i čk ih zas tupnika) . Iz Marksovih radova saznajemo da se empir i j sk i pojavni ob l ik radnicke k lase najčešće ne poklapa sa njenom i s tor i j skom mis i jom. Radnic i su i sami deo otudenih odnosa (čak su nj ima u najv i šoj mer i pogodeni ) , pa s toga n i su uvek svesn i svoj ih s tvarnih ( i s tor i j sk ih) interesa . Zbog toga je {azumlj ivo š to subjekt emancipac i je n i je empir i j ska radnicka k lasa , nego ta k lasa "po seb i" . Iz ove d i s t inkc i je nastaje po l i t i ck i re levantna podc la na manje i v i se svesne pr ipadnike radničke k lase . Manje svesn i su oni koj i se povode za trenutnim ( i part ikularnim) interes ima, dok v i se svesn i pr ipadnic i t e k lase imaju pred oč ima konačni c i l j , opštu emancipac i ju . Oni su komunis t i . Medut im, pošto se soc i ja l i s t i čka transformaci ja des i la u svetu koj i još n i je sadržavao sve us love za potpunu promenu načc la soc i ja lne konst i tuc i je , mora se pretpostav i t i da os im radnicke k lase ( i n jenog svesnog jezgra , komunis ta) postoje i neki drugi akter i , koj i takode popunjavaju soc i ja ln i prostor . U jcku soc i ja l i s t i čk ih revo luc i ja su oni b i l i shvaćeni kao i zumiruće k lase , dok je danas nj ihov s tatus normal izovan. Ovo normal izovanje se og leda , na jednoj s trani , u tome š to je o fanz ivni pojam "radnicka k lasa" zamenjen b laž im terminom "radni narod", i na drugoj s trani , u odustajanju od akt ivnog ukidanja t ih "drugih" . A ko su u s tvar i on i? Soc io lošk im sredstv ima ćemo uza lud tragat i za odgovorom: def in ic i ja "radnog naroda" je tako ras - teg l j iva da obuhvata sve aktere nekog društva . Al i , i s tovremeno, pojam "radni l judi" se ne može odnos i t i na sve , inače b i se poklopio sa pojmom "narod", š to b i sa pravno-pol i t i čkog s tanoviš ta imalo neposredne i da lekosežne konsekvence: umesto suverenost i rad- n ičke k lase dobi l i b i smo

165

narodnu suverenost , a umesto de leg iranja v las t i i z radnog procesa imal i b i smo političko formiranje v las t i . T ime b i , samo na osnovu jednog poteza , ce lokupni poredak b io i z temel ja i zmenjen . Dakle , ne može b i t i reč i o tome da sv i postanu č lanovi "radnog naroda". Tvorc i našeg po l i t i ckog jez ika su i z laz i z ove d i l eme pronaš l i u formulac i j i "radni l judi i gradani" .

Pojav l j ivanje pojma "gradanin" budi nadu u poz i t ivno rešenje p i tanja o mogućnost i veze soc i ja l i zma i gradanskog drustva . Za sada možemo reć i bar to da su u soc i ja l i zmu gradani o f ic i je lno pr iz nat i . Medut im, kako izg leda to pr iznanje? Već sam rekao da b i smo soc io lošk im sredstv ima uza lud traž i l i neku grupu l judi koja b i mogla nos i t i ime "gradani" i raz l ikovat i se od "radnog naroda” . Pa ipak , naš Ustav ( i sv i značajn i normat ivni akt i ) govor i o "radnim l judima i gradanima", i to tako da "radne l jude" vezuje za proces formiranja po l i t i cke v las t i , a "gradane" za posedovanje "prava i obaveza" . Dal je navodenje b i nam samo pokazalo ono š to je već sada jasno , na ime, da je termin "gradani" jedan log ick i (a ne soc io lošk i ) pojam, koj i i zražava pr inc ip društvene konst i tuc i je soc i ja l i s t i čkog poretka . On je nužan da b i os igurao ekskluz ivnost radnom narodu", t j . da b i spreč io transformaci ju radne demok rat i je (kako naše drustvo sebe razumeva) u po l i t i cku . Konst i tut ivnu nužnost "gradana", i i s tovremeno nj ihovu negativnost, možemo predstav i t i s l e ldećom f igurom:

Svi komunis t i su i s tovremeno i radni l judi i gradani . Sv i radni l judi su i s tovremeno i gradani . Sv i gradani su samo gradani . Na os novu ovoga je jasno da su u soc i ja l i zmu svi gradani . Di ferenc iranje se odvi ja u suprotnom praveu , t j . ne t ime

166

š to je neko i sk l jučen iz def in ic ione k lase gradana, nego t ime š to je vise nego gradanin . S tvarni značaj ove h i jerarhi je demo razumet i samo ako se os - lobodimo predstave da se ona odnos i na empir i j ske soc i ja lne grupe . Inače će nas i znenadi t i zakl jučak da i pored toga š to su u soc i ja l i z mu sv i pr iznat i kao gradani , u našoj zemlj i uopšte nema gradana.

Prethodna f igura nas in formiše ne samo o konst i tut ivno- log i - čkoj funkc i j i "gradana" u našem porektu , nego i o opravdanju v las t i unutar njega . Ako u obz ir uzmemo ustavno-pravnu konstrukc i ju o pode l i i zmeđu učešća u po l i t i čkoj v las t i i učešća u pravima i obavezama, dobićemo s ledeću s l iku:

Intenzitet učešca Oblik participacije u ustavno-

u zajednici -pravnom poretku

prava i učešće u praktikovanje

obaveze vlast i vlast i

Komunist i + + +

Radni l judi + + -

Gradani + -

U svom svojs tvu gradana, sv i s tanovnic i naše zemlje imaju prava i obaveze . U svom svojs tvu radnih l judi , on i učes tvuju u v las t i , b irajuc i svoje de legate . Kao komunis t i , on i prakt ikuju v las t .

Smeštanje "gradana" u ovaj s trog i sk lop leg i t imisanja po l i t i cke moći oduz ima im svaku soc i ja lnu re levantnost : on i su tu ne kao e lement i gradanskog drustva (ma kako rudimentarnog) , nego upravo kao eminentno soc i ja l i s t i čka funkcija. Zbog toga je veoma čudno š to se čak u neof ic i je ln im predloz ima za re formu naše drustva zahteva pr iznavanje sv im s tanovnic ima s tatusa gradana, i uvodenjc Veća pro izvodaca kao skupšt inskog predstavnika radnih l judi . Ako je u našoj zemlj i b i lo š ta normat ivno pr iznato , onda su to upravo te dve s tvar i .

"Novi društveni pokreti" i gradansko drustvo

Utvrdi l i smo da n i je moguce gradansko drustvo u soc i ja l i zmu. Naravno, radi lo se o nače lnoj argumentac i j i , a ne o proceni em- p ir i j sk ih odnosa . T ime s to neki empir i j sk i soc i ja l i s t i čk i poredak u sebe ukl juč i neke e lemente gradanskog drustva on n i je dokazao mogucnost veze , n i t i j e bez da l jnjeg postao u ce l in i f l eks ib i ln i j i , rac ionaln i j i i td .

167

Moguće je zamis l i t i t ransformaci ju "zajednice" u "društvo" , t j . i zvorne sag lasnost i i pos tu l irane harmoni je indiv idualnog i ko lekt ivnog de lovanja , u post ignutu sag lasnost i u takav t ip in tegrac i je koj i ne ukida napetos t i zmedu subjekt ivnog i objekt ivnog smis la . Kao pokretač neke takve transformaci je se u našoj zemlj i sve češće pominju "novi društveni pokret i" . Svoj im ins i s t i ranjem na par- t ikular izmu i autonomij i on i za i s ta pokazuju s trukturni a f in i te t za onu i s tor i j sku formu koja je poznata kao gradansko društvo . Može l i se , os lanjanjem na ta j part ikular izam (koj i u seb i za i s ta sadrž i suprotnost soc i ja l i s t i čkom nač inu integrac i je ) , s tvor i t i neko ' soc i ja l i s t i čko gradansko društvo"? Mis l im da je lako obraz lož i t i negat ivan odgovor na ovo p i tanje .

Pravo na part ikulatnost se može s tabi l i zovat i samo pod uslovom da je os tvarena opštos t : demokratsko pravo manj ina ima smis la jed ino u okviru opšteg prava za sve . Inače postaje feudalna privilegija, na š ta se , s trogo posmatrano , i svodi po l i t i čko to ler i sanje "novih drustvenih pokreta" u S loveni j i . T ime š to ne že le da postav l ja ju p i tanje l eg i t imnost i po l i t i cke moći ( š to i j e s te osnovni in - deks ovog "novog") t i pokret i u s tvar i odustaju od raspravl janja o procedurama koj ima tek može b i t i os iguran nj ihov v las t i t i s ta tus . Jer , bez t ih procedura oni su , kao manj ine , i zruceni ne samo pol i t i čkoj in tervenc i j i , nego i već im soc i ja ln im pokret ima. Paradoks nj ihovog po ložaja og leda se u tome š to paraz i t i raju na državno-po- l i t i čkoj subvenc i j i : poš to k las ičn i društveni pokret i n i su dozvol jen i , nov i društveni pokret i su zaš t ićen i od pr i t i ska , na i s t i nač in kao s to su (bar trenutno) os tav l jen i na miru od s trane po l i t i cke ad- minis trac i je . Apsurdno b i b i lo kada b i smo tu dvostruku patronazu pokuša l i in terpret irat i kao re formatorski potenc i ja l .

Evropski 18 . vek je mobi l i zovao ogromnu soc i ja lnu energ i ju t ime š to je po l i t i zovao i s tor i ju . F i lozof i je i s tor i je su sadržavale or i jent ire za de lovanje . Budućnost je predstav l ja la po l i t i čk i argu -ment prvoga reda , koj i j e mogao da ucvrs t i i l i obor i v ladu. Nakon epohe prosvet i te l j s tva i s tor i j ska log ika je pac i f ikovana. Ideja naučno- tehničkog naprctka ju je tr iv i ja l i zovala i uč in i la neupotrebl j ivom za po l i t i čka grupisanja . U s ledećem koraku je po lemizovano društvo: na p i tanj ima o unutrašnjem uredenju zajednice i zb i ja l i su gradanski ratov i i ruš i la su se v i ševekovna cars tva . Par lamentar izovanje zapadno-evropskih poredaka je ponudi lo model formalno-proceduralanog pac i f ikovanja društva , koj i t ež i da p i tanja o sadržaj ima zameni p i tanj ima o nač inu učešća . Pos le Drugog svetskog rata je ovaj model pokazao svoj

168

znatan integrat ivn i kapac i te t . Konačno , po lemicka energ i ja se prese l i la u ono par- t ikularno , svet "potreba", indiv idualn ih dož iv l ja ja , svesno mar- g ina l izovanih ident i te ta .

Soc i ja l i s t i ck i "novi društveni pokret i" ne uklapaju se u ovu spontanu evo luc i ju po lemizovanja . Oni temat izuju part ikularnost u s i tuac i jama u koj ima n i opštos t još n i je pac i f ikovana. Trebalo b i se zagrejat i u raspravama o pr irodi , a da prethodno čak n i društvo n i je b i lo predmet rasprave! Može l i neko poverovat i u i skrenost takvog po lemičkog žara? Cak i nezavisno od toga da l i ima smis la d i s - kutovat i o konkretn im rešenj ima a da prethodno n i je jasno koj im kapac i te t ima za rešavanje problema društvo uopste raspolaže , pos - tav l ja se p i tanje : da l i se u energ i j i , koja pr i t i če "novim društvenim pokret ima" ne radi o preusmerenoj energ i j i , koja b i , kada b i s lobod no b ira la , j ednoznačno tek la ka tematskom pol ju k las ičn ih drustvenih pokreta? Cak možda o energ i j i koja je zbog takvog pot i sk ivanja ncurot izovana, i predstav l ja sasv im s lučajnog "saput- n ika"? Nekog ko će prvom pr i l ikom potraž i t i nov i predmet inter - esovanja , poš to su mu sv i i s t i , kada mu je njegov autent ičn i ionako zabranjen?

12 . TRADICIJA I IDENTITET

Način na koj i neka po l i t i cka zajednica raspolaže svojom proš lošću odreduje formu njenog ident i te ta . Ne samo u tr iv i ja lnom, temporarnom smis lu , u kome nesputano ophodenje sa tradic i jom predstav l ja us lov za uravnoteženo obl ikovanje sadašnjos t i i rea l i s - t i čno p laniranje budućnost i . Nadn odnošenja prema tradic i j i u t iče , i v i se od toga , na strukturu ident i te ta zajednice . Ovu vezu ću razjas - n i t i na ta j nadn š to ću najpre (1 ) sk ic irat i dva granična s lučaja od nosa prema tradic i j i ( re f lektovani i r i tua ln i ) , da b ih onda (2) naznado t ipove ko lekt ivnog ident i te ta koj i im korespondiraju . Iz tog razmatranja b i trebalo da (3 ) rezul t i ra in terpretac i j sk i okvir u kome će nam se današnja jugos lovenska kr iza pokazat i kao sasv im log ična pos led ica preoptereć ivanja l eg i t imac i j skog kapac i te ta koj i na raspolaganje s tav l ja r i tua lno usvajana i obnavl jana tradic i ja . Jed- nostavno receno , trebalo b i objasn i t i ne samo to zbog čega je temel jna normat ivna sag lasnost , f iks irana u ins t i tuc ionalno autor izovanoj tradic i j i , pos ta la preuska da b i in tegr i sa la jugoslovensku zajednicu , nego b i b i lo potrebno postav i t i i p i tanje o mogucnost ima proš ir ivanja i učvršć ivanja t ih temel ja . Posta lo je pr i l i čno jasno da se potreba za konsenzusom (kao pretpostavkom za regul i sanje ko lekt ivnog de lovanja) v i se ne može pokr i t i i z resursa tradic ionalno os igurane sag lasnost i ; in tcgrac i ja koja se

169

obavl ja la posredstvom narativnog učvršć ivanja neupi tn ih vrednost i mora b i t i zamenjena drugim mehanizmima, medut im, kako obezbedi t i n j ihovo funkc ionisanje? Da b i smo se pr ib l i ž i l i odgovoru na ovo p i tanje moramo sa problema odnosa prema tradic i j i pred na s truk turu same tradic i je . Zbog toga ću u ćetvrtom koraku anal ize , kor i s ted s tečeni metodski ins trumentar i j , pokušat i da na "tvrdom jezgru" onog š to smatramo našom tradic i jom, na ime, na problemskom kompleksu nazvanom "revoluc i ja" , prover im hipotezuo odnosu prema tradic i j i kao uzroku integrac i j ske kr ize jugos -lovenskog društva .

(1) Ritualni i reflektovani odnos prema tradiciji

Tradic i ju neke zajednice ne možemo def in i sat i objekt iv i s t i čk i , kao skup onoga š to se u pros los t i "s tvarno des i lo" . Ona je i zraz temel jne normat ivne sag lasnost i č lanova zajednice , pr inc ip se lek- c i je koj i odreduje o čemu se danas l eg i t imno može odluč ivat i . Kao s tvrdnuta ko lekt ivna samointerpretac i ja , t radic i ja utvrduje š i r inu i pravac današnj ih , još nes tabi l i zovanih interpretac i ja . Zbog toga je odnos prema tradic i j i ident ičan sa nač inom na koj i se uspostav l ja ta temel jna normat ivna sag lasnost .

Moguce je zamis l i t i dva granična s lučaja . U jednom je ko lek- t ivno de lovanje u potpunost i os lonjeno na konsenzus koj i j e post ig - nut u pros los t i . Sag lasnost o osnovnim s tvar ima je pr ihvaćena kao unapred data , a sve aktuc lne s i tuac ione interpretac i je , koje treba da regul i šu konkretne akt ivnost i , overavaju se poz ivanjem na autor i te t i zvornog normat ivnog jed instva . Grupe i ind iv idue svoje in terpretac i je crpu iz zajednickog jezgra tradic i je , koja onda predstav l ja hor izont koj i ind iv iduum ne može da problemat izuje , i i z kojeg ne može da zade a da se ne i z lož i r iz iku sankc i ja od s trane ko lekt iva . Pošto se zajedničko tumačenje sveta ne mora post izat i , nego je prctpostav l jeno , umanjena je opasnost od konf l ikata u pogledu s tratcsk ih interesa . Naravno, pod us lovom da se ta i zvorna zajedničkost neprekidno obnavl ja u sves t i i osecanj ima č lanova društva . Posto n i je nasta la kao rezul tat rac ionalnog usag lašavanja interpretac i ja , nego je i zmaknuta svakoj kr i t i čkoj proceni , ona može da bude obnavl jana samo u formi permanentne r i tua lne prezcntac i jc . Dakle , u formi narativnog predocavanja . O takvoj tradic i j i se ne razgovara , ona se pr ikazujc . Ne samo u insceniranim mani fes tac i jama izvornog konsenzusa , kao š to su

170

kolekt ivna podsećanja na i s tor i j ske dogadaje oko koj ih se kr i s ta l i še s l ika tradic i je , nego i u svakodnevnim kontekst ima, u koj ima se "evoc ira proš los t" (kao obavezni , na ime r i tua ln i , uvodni deo svakog kolekt iv nog č ina) , poš to se od nje očekuje da akt iv ira svoju s inte t ičku moć .

Kolekt ive č i j i č lanovi svoje de lovanje regul i šu na ovakav nač in , dakle , os lanjajuc i se na neupi tnu sag lasnost u pogledu temel jn ih vrednost i , M. Veber je nazvao zajednicom. Proces rac ional izovanja zajednickog ž ivota , za koj i j e verovao da se može utvrdi t i u i s tor i j i l judskog roda , on je in terpret irao kao pre lazak sa ’ ’modela zajed nice” na "model drustva” . Ri tua lno uspostav l janje i obnavl janje ko lekt ivnog ident i te ta b iva zamenjeno od s trane rac ionalno obraz- ložene sag lasnost i . Tradic i ja v i se n i je l eg i t imac i j sk i hor izont svakodnevnog de lovanja , nego je uvučena u njega , podvrgnuta kr i t i čkom pre i sp i t ivanju i rev iz i j i . Taj drugi graničn i s lučaj oznac io sam kao re f lektovani odnos prema tradic i j i .

U mer i u kojoj se ko lekt ivno de lovanje us ložnjava , dopunjava tehničk im znanjem (koje se , po svojoj pr irodi , mora rac ionalno i zgradivat i i procenj ivat i ) i sudara sa in teresn im konf l ikt ima č lanova i l i grupa, od ž ivotne važnost i pos taje i zdvajanje kont ingenta odluka o koj ima se može argumentovano raspravl jat i i pos t ić i rac ionalna sag lasnost . U prvom trenutku su to od luke koje se t i ču ekonomskog, a zat im pol i t i ckog uredenja; medut im, i pros le in ter pretac i je postaju predmet novih temat izovanja . Sag lasnost postaje sve ograničeni j i resurs , a da b i se on maks imalno i skor i s t io , neophodno je i sk l juč i t i sve š to ne b i moglo da i zdrž i rac ionalnu proveru . Pošto konsenzus n i je prethodno os iguran, nego se uvek mora tek post izat i putem usaglašavanja indiv idualn ih interpretac i ja , ras te r iz ik od neuspeha i smanjuje se verovatnoća harmoni je in ter esa .

U takvim društv ima koja svoju tradic i ju ne kor i s te kao neposredni in tegrat ivn i potenc i ja l , ind iv iduum je nače lno u s tanju da s tekne uv id u one kul turne interpretac i je koj ima je prožet i proces njegovog v las t i tog soc i ja l i zovanja . Al i , cena koju p laća za to n i je n i ska . Kao š to su ko lekt ivne vrednost i o tvorene za kr i t i čku procenu, tako je i n jegovo v las t i to de lovanje i s trgnuto i z tc leo loškog hor izonta "zajednice" i pos taje predmet prosudivanja , č i j i i shod n i je prejudic iran njegovom pr ipadnošcu kolekt ivu .

(2) Dva tipa kolektivnog identiteta

171

Već na osnovu ov ih uvodnih napomena jasna je s trukturna veza i zmedu nač ina ophodenja sa tradic i jom i forme kolekt ivnog ident i te ta . Jer , u društv ima u koj ima se ( s tvarna i l i pr ip i sana) sag lasnost o osnovnim odlukama post iže rekursom na prethodni , t emel jn i i neupi tn i konsenzus , nače lno je nemoguće odvoj i t i ono normat ivno od onog fakt ičkog . Da b i tu ”pros los t obavez iva la" na nač in koj i j e re levantan za de lovanje , ona mora b i t i prezentovana kao objekt ivn i sk lop , a ne kao sp le t fakt ičk ih zb ivanja i in ter - pretac i j sk ih uč inaka aktera t ih zb ivanja . To za pretpostavku ima homogenizovanje đe latno-re levantne tradic i je , a za pos led icu , n jeno izmicanje rac ionalnoj argumentac i j i . A budući da tako s t i l i zovana proš los t u laz i u svaku aktue lnu interakc i ju (pošto , se t i ćemo se , predstav l ja njen ekspl ic i tn i i l i ne temat izovani hor izont , i zvorni konsenzus koj i garantuje in tegrac i ju) , t ime je s truktura od nosa prema tradic i j i pos ta la s truktura svakodnevnog de lovanja . Dovol jno je pozvat i se na neki od s inte t ičk ih kodova - ime koje "o l ičava" obavezujuću sag lasnost , sakra ln i i l i pseudosakraln i pred met i l i s imbol - i proces in tegrac i je se ubrzava , a mogući d i sens i gase . Naravno, pod pretpostavkom da tradic i ja za i s ta obavezuje , t j . da je njeno r i tua lno akt iv iranje dovol jno da b i se č lanovi ko lekt iva pr i se t i l i toga da de luju na pozadin i š i rokog , prethodnog , konsen zusa koj i automatsk i usag lašava sve nj ihove interpretac i je s i tuac i ja .

Nasuprot tome, re f lektovanom odnosu prema tradic i j i korespondira jedan t ip ko lekt ivnog ident i te ta u kome ne samo š to je i zvršeno d i ferenc iranje i zmedu normat ivnog i fakt ičkog , nego na raspolaganju s toje i ins t i tuc ionalne mogucnost i da se pre i sp i tuje važenje samih normi . Dakle , pored toga š to je i zdvojeno područje od luka o koj ima je moguć spor , a da to ne bude automatsk i in ter - pret irano kao nonkonformno ponasanje , moguce je kr i tčkoj proceni podvrgnut i l eg i t imnost normi , na ta j nač in š to se p i ta o nj ihovom poreklu i opravdanju . Ove mogucnost i svedoče o p lura l i s t i čkom, heterogenom karakteru društva koje svoju tradic i ju usvaja preko re f lektovanja razloga za njeno važenje .

U prvom graničnom s lučaju je konstru isano jedno tota lno integr i sano društvo . Njegovi č lanovi su do te mere inter ior izoval i vrednost i ko lekt iva da je sag lasnost prcdest in irana . U drugom s lučaju se radi o indiv idual izovanom društvu , č i j i č lanovi se kreću na sasv im uskoj osnovi zajedničk ih pretpostavki , tako da su pr inudeni da pr i l ikom svake značajn i je od luke u / imaju u obz ir s lobodu drugih č lanova da tu odluku podvrgnu kr i t i c i , pa čak i od- bace .

172

Naravno, s tvarna društva se ne na laze na ov im idea ln im polov ima, nego na raz l i c i t im lokac i jama izmedu nj ih . Os im mal ih versk ih zajednica i po l i t i ck ih sckt i nema tota lno integr i sanih ko lekt iva dok, s druge s trane , n i jedno društvo se sa v las t i tom tradic i jom ne ophodi na tako rc f lektovan nač in da se ne b i mogla utvrdi t i pot i sk ivanja i l i s t i l i zovanja nekih sekvenc i njegove pros los t i . Medut im, konstrukc i ja je ipak poučna , jer nam pruža or i jent ir pr i pokušaju da utvrdimo uzrok za kr izu integrac i je našeg društva . Ne treba izgubi t i i z v ida da je ono , bar deklarat ivno i bar u jednoj faz i svoje novi je i s tor i je , za i s ta b i lo rukovodeno idea lom tota lne integrac i je i l i , veberovski i zraženo , idea lom zajednice . Nema potrebe da i z lažem sadržaj tog idea la , poš to je on dovol jno poznat , podjednako u svojoj teor i j skoj verz i j i ( t j . Marksovom nacrtu emancipovane zajednice kao "asoc i jac i je s lobodnih pro izvodaca") kao i u raz l i č i t im pokušaj ima pol i t i ckog rea l i zovanja . Važni j i od ov ih idejn ih uzora je stvami t ip in tegrac i je našeg drustva .

Pre nego š to i z lož im vezu koja postoj i i zmedu kr ize in tegrac i je naseg drustva i odnosa prema leg i t imišućoj tradic i j i , že l im da postav im pi tanje o eventualn im evoluc ionim zakonomernost ima pre laza sa "zajednice” na "drustvo" . Naime, in terpretac i j sk i model , koj i pokušavam da sk ic iram, poseduje znatne objašnjavalačke sposobnost i samo pod us lovom da , s j edne s trane , "zajednica" i "drustvo" n i su dva medusobno suprots tav l jena po la , i zmedu koj i ih b i b i l e moguce samo raz l i č i te poz ic i je , a l i bez s trukturne nužnost i ; i , s druge s trane , ako se pre laz sa jednog na drugi ne odvi ja po nekoj evo luc ionoj nužnost i . Prv i navedeni us lov možemo i spuni t i tako š to ćemo pokazat i da "zajednica” po i zvesnoj zakonomernost i popr ima e lemente "drustva" , t j . da je pre lazak sa ne izd i ferenc irane nor -mat ivne sag lasnost i (kao okvira zajedničkog de lovanja) na rac ional no uspostav l janje konsenzusa , u b l i skoj vez i sa nekim imperat iv ima samoodržanja drustva . Iako naše drustvo n i u jednom trenutku n i je u potpunost i moglo da bude integr i sano na to ta l i zujuć i nač in ( t j . posredstvom izvorne sag lasnost i ) , n i je bcznačajno skrenut i pažnju na to da potreba za rac ionaln im post izanjem zajedničke def in ic i je s i tuac i je ( t j . za rac ionalno mot iv i sanom sag lasnošću) , n i je rezul tat jednostavnog suprots tav l janja jednog modela drugom (npr . modela trž i šno - par lamentarne demokrat i je obrascu samoupravno-neposredne demokrat i je ) , nego da pro iz laz i i z s i s temskih imperat iva . Drugim rec ima, to š to nase drustvo u sve manjoj mer i može da se in tegr i še posredstvom svoj ih ins t i tuc ional izovanih vrednost i , n i je

173

s lučajno , nego nužno . Kada kažem da postoj i evo luc iono posredovanje i zmedu dva naznačena granična s lučaja , onda u v idu imam nužnost tog t ipa . Nju možemo opisat i kao evo luc ionu nužnost d i ferenc iranja pr inc ipa integrac i je na e lemente oko koj ih postoj i t emel jna sag lasnost , i na one oko koj ih se sag lasnost mora uvek iz - nova post izat i . Ova s l ika postaje rea l i s t i čna , i pr imerena našem društvu , ako uvedemo pretpostavku u sk ladu sa kojom se pomenuto d i ferenc iranje odvi ja , doduše , po unutrašnjoj log ic i , a l i ne na ta j nač in da b i obezbedi lo bezkonf l iktan pre laz . Moguce je , na ime, da neko drustvo s i s tematsk i pro izvodi potrebu za d i ferenc iranjem pr inc ipa integrac i je , a l i da i s tovremeno n i je u s tanju da na s i s tematsk i nač in obezbedi sredstva za zadovol javanje takve potrebe .Jugos lovensko društvo je faktički pres ta lo da bude zajednica verovanja , pos tavš i kooperat ivna zajednica , a l i poš to ta j pre laz n i je b io pracen nastajanjem adekvatn ih mehanizama za regul i sanje kooperac i je , on ne rezul t i ra novim obl ic ima zajedniš tva , nego čak razgraduje i s tare , pretec i da na mesto že l jene to ta lne integrac i je postav i to ta lnu dez integrac i ju .

U kom smis lu je opravdano govor i t i o zakonomernost i t ransformaci je zajednice verovanja ( t j . društva koje poč iva na neupi tnoj normat ivnoj sag lasnost i ) u kooperat ivnu zajednicu? I l i , drugac i je i zraženo , gde je sadržana nužnost diferenciranja unutar po l ja monol i t in ih vrednost i na koj ima poč iva ident i te t on ih zajednica koje od svoje tradic i je najv i še kor i s te njen narativni legitimacijski potencijal?

U onoj mer i u kojoj je svaki ko lekt iv upućen na to da se , zbog svoje mater i ja lne reprodukci je , kor i s t i makar i min imumom znanja koje je rac ionalno s truktur i sano (da b i b i lo e f ikasno) , t j . o tvoreno za kr i t iku i s ta lnu rev iz i ju , on je pr inuden da pr ihvat i pode lu i zmedu onih p i tanja oko koj ih v lada samorazumlj iva sag lasnost , i on ih p i tanja oko koj ih se ona tek mora post ić i . Pr i tom - i ovo je pokretacki motor pomenutog procesa transformaci je - od luka o tome koja p i tanja spadaju u jednu, a koja u drugu reg i ju , i sama postaje nače ln i predmet rac ionalnog dogovora . Ako tradic ionalne vrednost i v i se n i su neupi tn i hor izont sv ih ko lekt ivn ih de lovanja , nego se neka de lovanja regul i šu npr . or i jent i sanjem na ekonomsku e f ikasnost , onda je nužno post ić i sag lasnost o tome na š ta se sve proteže obavezujuć i u t icaj tradic i je . Kada je njena moc na ta j nač in raz labavl jena , indiv idue i grupe su u s tanju da i n ju samu posmatraju kao jedan od mogućih poredaka, a ne kao apso lutnu datos t . Procena tradic i je u svet lu h ipote t ičk ih a l ternat iva automatsk i znač i s i renje po l ja u

174

kome se sag lasnost - neophodna da b i zajedničko de lovanje b i lo uspešno - može post ić i samo na rac ionalan nač in , budući da sama sves t o a l ternat ivama pretpostav l ja potrebu za argument ima.

Ovu l in i ju i zvodenja je moguce da l je razv i ja t i i obraz lagat i (pre svega uz pomoc ontogenetskog obrasca transformaci je , koj i sk ic iraju Dirkem, Veber , Mid i Habermas) , a l i za našu temu je dovol jno upuc ivanje na internu log iku preobražaja "zajednice" u "društvo" . Jer , u s lučaju našeg društva su podjednako važne srnetnje unutar te log ike .

Kada b i i z s i s temske nužnost i t ransformaci je s l ed i la empir i j ska nužnost s tvaranja us lova za nju , onda b i problemi društvenog razvoja nastaja l i samo na re lac i j i društvo-okol ina , t j . pro iz laz i l i b i i z trenutnih (evo luc ionih) ogranicenost i sredstava koja nekom drustvu s toje na raspolaganju za suočavanje sa spo l jašnj im imperat iv ima. Medut im, oč ig ledno da su mogući i s lučajev i unutrašnje soc i ja lne pato log i je . Moguce je da prot ivrečnost i nas taju unutar samog drustva , a da se onda, i zmedu os ta log , i zražavaju u njegovoj nesposobnost i da i zade na kraj sa objekt ivn im imperat iv ima (kakav je npr . mater i ja lna samoreprodukci ja) . U našem s lučaju , to b i znač i lo da mater i ja ln i problemi jugos lovenskog drustva pred- s tav l ja ju samo takvu posledicu soc i ja lne pato log i je , č i je uzroke treba traž i t i na drugim nivo ima konst i tuc i je zajednice .

Logička konstrukc i ja , u sk ladu sa kojom se sve već i deo neupi tn ih normat ivnih sag lasnost i prepušta rac ionalnoj argumentac i j i i eventualno obnavl ja u formi rac ionalno mot iv i sane sag las -nost i , poč iva na bar jednoj nerea l i s t i čnoj pretpostavc i . Nje postajemo svesn i ako postav imo p i tanje : da l i j e moguce da se ko lekt ivn i ident i te t i zgraduje na r i tua lnom (dakle neref lektovanom) odnosu prema tradic i j i , a da se drustvo i s tovremeno us ložnjava do takvog s tepena koj i i z i skuje jedan drugac i j i t ip in tegrac i je? Tj . da l i j e moguce da pr inc ip koj i i zražava ident i te t nekog drustva dospe u o tvoreni konf l ikt sa pretpostavkama reprodukci je samog tog drustva ( š to sam nazvao soc i ja lnom pato log i jom)? Jugos lovensko drustvo je poz i t ivan odgovor na ova p i tanja .

(3) Izvorna zajednica ili racionalna kooperacija?

Jugos lovenska zajednica , još od trenutka svog osn ivanja , predstav l ja drustvo č i ja heterogenost se oč i tava na sv im re levantnim nivo ima soc i ja lne konst i tuc i je . Ne samo da b i

175

i luzorno b i lo pretpostav i t i egz i s tenc i ju neupi tne normat ivne sag lasnost i , koja b i onda predstav l ja la okvir za svakodnevne interpretac i je s i tuac i ja , nego je sa ve l ik im teškoćama b io povezan čak i poduhvat zajednickog def in i sanja ko lekt ivnog interpretac i j skog hor izonta . Ne moramo de l i t i uverenje o Jugos lav i j i kao "veš tačkoj tvorev in i” , pa ipak trez - veno konstatovat i da je to b i lo drustvo pocepano na n iz perspekt iva (č i j i subjekt i su b i l i e tn ičke grupe , reg ionalne jed in ice , soc i ja lne , verske grupe i td . ) , koje je b i lo neophodno paž l j iv im i mukotrpnim usaglašavanjem dovest i u okvir koj i b i b io od sv ih učesn ika pr ih- vaćen kao zajednička def in ic i ja s i tuac i je . Znamo da je jedno takvo usag lašavanje perspekt iva b i lo b lokirano u n iz od lučujuć ih tačaka , medut im to n i je tema našeg i zvodenja . Za nas je u ovom trenutku značajno samo to da "predratno" jugos lovensko društvo n i na koj i nač in ne možemo dovest i u vezu sa graničn im s lučajem tota lne in tegrac i je , sk ic iranim na početku .

Zanimlj ivo je , ko l iko i neobično , da "nova država" nastupa upravo sa jednom takvom pretenz i jom. "Pos leratno" jugos lovensko društvo se pojav l juje kao zajednica os lonjena na n iz normat ivnih samorazumlj ivos t i , kao ko lekt iv č i je de lovanje je čvrs to ukotv l jeno u podlogu neupi tn ih zajedničk ih vrednost i , koje s luže kao or i jent ir svake indiv idualne akt ivnost i . Sve š to je samo nekol iko godina rani je i zg ledalo kao tegoban posao uskladivanja ( samo)tumačenja (pre svega onih č i j i subjekt i su b i l e e tn ičke grupe i reg ionalne jed in ice ) , sada postaje jednostavna rea l i zac i ja jedne i znenada otkr ivene , t j . uspostav l jene zajedničkost i . Naravno da su u tom homogenizovanju deklarat ivno pr iznate raz l ike , a l i to su b i l e raz l ike unutar pretpostav l jenog i svakoj kr i t i c i i zmaknutog i zvornog jed instva .

Ova iznenadna promena scenske s l ike je fasc inantna , i pros to s i l i na p i tanje o njen im pretpostavkama. Sv i znamo da su te pret -postavke smeštene i zmedu 1941 . i 1945 . godine , medut im, potrebno je pozabavi t i se nj ihovom s trukturom.

Pre toga , že l im da sasv im provizorno naznač im ono š to takode sv i znamo, na ime, d inamiku raspada te i zvorne sag lasnost i . Ni je b i lo potrebno prev i se profe tske nadarenost i da b i se , još u vreme dok je ta j t ip koordin i sanja ko lekt ivnog de lovanja funkc ionisao , predvideo njegov s lom. Jer , ako n igde drugde , on je b io programiran u ne izbr i s iv im soc i ja lno-i s tor i j sk im pretpostavkama na koj ima od početka poč iva Jugos lav ia . U nj ima je sadržana nemogucnost in - tegr i sanja putem neupi tne sag lasnost i , kao i nužnost traganja za mehanizmima rac ionalno mot iv i sane i kr i t i čke sag lasnost i . Zbog toga je svakog

176

osnova l i šena naknadna mudrost jednog od idej - no- ideo lošk ih utemel j ivača "nove Jugos lav i je" koj i j e neposredno pred smrt , u novinskom razgovoru , rez ignirano konstatovao da današnja grupisanja i konf l ikt i po svojoj s truktur i korespondiraju onima od pre po la vcka . Medut im, n i je neobično to š to se neref lek- tovana normat ivna sag lasnost raspala , nego pre to da je uopste mogla da funkc ioniše . Ovaj problem spada u neki drugi kontekst ; naš zadatak je da rasvet l imo d inamiku koja je to j sag lasnost i oduze la njenu integrat ivnu moć .

U sk ladu sa napred pomenut im obrascem transformaci je "zajednice" u "drustvo" n i je nam teško da zamis l imo proces dvostrukog s irenja , koj i na kraju lomi integrac i j sk i kapac i te t jugoslovenske zajednice . Na jednoj s trani , budud da je okvir zajedničkog de lovanja sveobavezujud i neupi tan (reprezentovan pojmom "revoluc i ja” , o kome će kasni je b i t i red) , problemi svakodnevnog usag lašavanja interpretac i ja ( t j . onoga š to raz l idte s trane smatraju svoj im interes ima) mogu b i t i resen i samo uvlačenjem pod zajed- n ičk i "kišobran”, t j . rekursom na izvornu sag lasnost . To pre svega važ i za nove s trateske odluke o ob l ikovanju drustva . Nače lno , n j ih je moguce donet i i l i na osnovu rac ionalne (kr i t i čke) sag lasnost i , i l i tako š to im se pr ip i suje autor i te t koj i poseduje neupi tna tradic i ja . A pošto postojed t ip soc i ja lne integrac i je i sk l jučuje prvu mogucnost , i zbor je jednostavan. Te odluke se ne samo moraju proglas i t i revo luc ionarnima, nego se mora pokazat i da su one i začete u kontekstu "revoluc i je" , dakle u onom sk lopu koj i predstav l ja zajedničk i normat ivni okvir svakog aktue lnog de lovanja . A o zajednick im pretpostavkama n i je potrebno raspravl jat i , n j ih je dovol jno "evoc irat i" .

Dakle , normat ivni autor i te t se š i r i na sve ved broj s i tuac ionih odluka; sve one postaju revo luc ionarne i t ime automatsk i i zmaknute potrebi za rac ionalnu argumentac i ju . S druge s trane , u drustvu , na nužan nadn (ako n i zbog čega drugog , a ono zbog potreba mater i ja lne reprodukci je ) ras te potreba za rac ionalno kontro l i sanim formiranjem znanja . Pošto se radi o društvenim odnos ima, to znanje nema obl ik ' ( samo) tehničkog sav ladavanja problema, nego pre svega c i l ja na s i tuac i je u koj ima se grupe or- ganizuju radi rešavanja problema (u pr ivredi , upravi , ku l tur i ) . Nj ihova de latnost b i imala i zg led na uspeh samo ukol iko b i n j ihova kooperac i ja b i la rac ionalno regul i sana . A ona b i to mogla postat i samo pod pretpostavkom da je post ignuta zajednička def in ic i ja s i tuac i je . Medut im, t ip drustvenog ident i te ta to ne dozvol java . Neke odluke su revo luc ionarne , i ne

177

mogu b i t i uk l jucene u kr i t i cku procenu. Uz to , radi se o od lukama koje već def in i šu s i tuac i ju . Sada podnje š i renje u drugom praveu . Neuspeh usag lašavanja perspek t iva , pro izašao i z b lokiranja procedura rac ionalne argumentac i je , podnje da nagr iza i zvornu normat ivnu sag lasnost . Odjednom u sves t i aktera podnje da se uobl ičava p i tanje : ako n i je moguce pos- t i zanje zajedničke def in ic i je , možda pokušavamo sa pogrešn im partner ima? Ako je normat ivni okvir , koj i j e zadat kao osnova in div idualnog de lovanja , nepr imeren našem indiv idualnom de lovanju , možda je to zbog toga š to je Jugos lav i ja , kao okvir zajedničkog de lovanja , nepr imerena? Čin i mi se da se ce lokupna d inamika jugos lovenskog federa l izma odvi ja na ovoj l in i j i . Sves t o nemogućnost i da se post igne zajednička def in ic i ja s i tuac i je , koja b i b i la rac ionalno pr ihvaćena i t ime obavezujuća , ras te para le lno sa d i s tanc iranjem od Jugos lav i je , ne kao geografskog pojma, nego kao zajednice koja formira hor izont zajedničkog smisla. Da b i smo uvide l i suš t insku grešku, sadržanu u takvom parale l i zmu, moramo obrat i t i pažnju na us love mogucnost i rac ionalnog usag lašavanja . Tada nam postaje jasno da je uzrok neuspeha u načinu na koj i se pokušava uspostav i t i zajednička def in ic i ja , a ne u pr irodi e lemenata koje treba usag las i t i .

Već sam naveo da je osnovna pretpostavka rac ionalnog pos- t i zanja i obnavl janja hor izonta zajednickog de lovanja ta da se najpre post igne sag lasnost o moment ima koj i su re levantni za def in ic i ju s i tuac i je , i da se od nj ih odvoje one pretpostavke koje su , doduše , zajedničke , a l i se ne na laze u ins trumenta lnom odnosu sa c i l jev ima aktera . I luzorno je očekivat i neki takav konsenzus , a i s tovremeno iz rasprave i sk l juč i t i npr . po l i t i cke odluke na koj ima poč iva postojeće s tanje , dakle , ono s tanje koje je i s tvor i lo potrebu za traženjem novih zajedničk ih def in ic i ja . Takva rasprava ima smis la samo kao zajedničko i sp i t ivanje postojećeg poretka u svet lu h ipote t ičk ih a l ternat iva . Ako su sve s trateske odluke nedodir l j ive , a promene dozvol jene samo "u okviru s i s tema", onda je i l i potreba za novom def in ic i jom lažna , i l i će b i t i pot i snuta i moć i će se pojav i t i samo kao nemušta eksploz i ja , koja će b i t i "dozvol jena" samo zato š to neće b i t i sredstava za njeno nedozvol javanje .

(4) "Revolucija" kao normativni monolit

Iz ložene u apstraktnom obl iku , prethodne pr imedbe možda ne pokazuju dovol jno jasno pr irodu modela drustvene integrac i je , prema kome se or i jent i šu . Jer , u krajnjem s lučaju , zar n i su u

178

Jugos lav i j i sva značajna p i tanja s tav l jena na dnevni red , i zar ta neobaz- r ivos t u pogledu zajcdnick ih vrednost i n i je već pokazala š te tne pos led ice (umesto da , u sk ladu sa mojom pretpostavkom, omogući rac ionalnu sag lasnost )? Medut im, radi se o odnosu izmedu tradic i je i ko lekt ivnog ident i te ta; o tome u kojoj mer i nam naša v las t i ta proš los t s to j i na raspolaganju u našem svakodnevnom de lovanju . Ovo cu pokušat i da razjasn im na pr imeru H tvrdog jezgra" te naše pros los t i , na ime, na kompleksu koj i se naz iva jednostavno "revoluc i ja" . Pošto on def in i še , sve do danas , okvir naše zajedničke ( ins t i tuc ionalno autor izovane) percepc i je , uputno b i b i lo pre svega njega tes t i rat i s obz irom na to koj i t ip temat izovanja dopušta . Da l i j e u kompleksu nazvanom revoluc i ja" dozvol jeno odvoj i t i ono fakt ičko od onog normat ivnog , i onda ga procenj ivat i : ono fakt ičko po lazeć i od kr i ter i j a znanja (gde b i se onda radi lo o i s t in i tos t i predanja) , a ono normat ivno sa s tanoviš ta tadašnje i današnje pr imerenost i i opravdanost i? Da l i j e moguce rac ionalno h i jerar- h izovat i ind iv idualne i ko lekt ivne odluke od koj ih se ta j kompleks sas toj i , i onda neke pr ihvat i t i kao obavezujuće , a neke , možda i prot ivno samorazumevanju nj ihovih aktera , uč in i t i predmetom kr i t i čkog razmatranja i eventualno rev iz i je? Umesto odgovora na ova p i tanja , sasv im provizorno ću pokušat i da anal iz iram predmet na koj i se ona odnose . Pr i tom će se pokazat i da n i je s lučajno š to revo luc i ja” samo u formi normat ivnog monol i ta može da f igur ira kao neupi tn i okvir zajedničkog de lovanja . Jer , svako d i ferenc iranje unutar tog kompleksa b i b i lo i s tozaačno sa transformaci jom kolek t ivnog ident i te ta . Drustvo b i tada moralo da nauč i da se odnos i drugač i je ne samo prema svojoj pros los t i , nego i prema svom aktue lnom de lovanju .

Dogadaj i koj i su se na fcnomenološkom nivou odvi ja l i kao nac ionalno-os lobodi lački rat , danas nas obavezuju prvenstveno kao revo luc i ja" koja se , sudec i po samointerpretac i j i aktera i i s - tor iograf i je , i zvršavala na drugom nivou radnje . Re lat ivno jednostavno je utvrdi t i normat ivni or i jent ir koj i j e uspostav l jen na prvom nivou radnje , kao i nač in na koj i on regul i še naše aktue lno de lovanje . U nac ionalno-os lobodi lačkom ratu je donesena "odluka"o tome da je Jugos lav i ja jed instvo , u rani je pomenutom smis lu hor izonta zajcdničkog smis la . Teže je utvrdi t i u kom smis lu nas obavezuje ono š to se dešavalo na drugom nivou radnje . Pre svega , š ta jc uopšte revo luc i ja? Njeno minimalno znacenje je : sukob sa nos ioc ima politicke moć i oko uredenja unutrasnj ih odnosa . Sa prv im nivoom radnje to nema nužne interne veze . Kao s to

179

Francus- ka revo luc i ja n i je rešavala p i tanje državnog s tatusa Francuske , n i Ruska p i tanja državnog ident i te ta Rus i je , tako n i naša revo luc i ja ne može b i t i na l eg i t iman nač in povezana sa p i tanjem državnog s tatusa jugos lovenske po l i t i cke zajednice . Ruska revo luc i ja je , nema sumnje , na značajan nač in ut ica la na ter i tor i ja ln i s ta tus ruske države (koj i b i b io drugadj i bez pr imirja , kome je tcž i la bo l j šev ička po l i t i cka uprava) , a l i t e dve d imenzi je pr ipadaju raz l idt im s ferama. Na i s t i nač in , naš nac ionalno-os lobodi lački rat je neophodno odvoj i t i od revo luc i je (ma kako tesno oni empir i j sk i b i l i spojen i ) , j er tek onda je moguce utvrdi t i h i jerarhi ju obavezujuć ih normi . Ona je potrebna v i se zbog s i tuac i je u kojoj neke norme b ivaju dovedene u p i tanje , nego zbog "poz i t ivnog" obavez ivanja . Svaka zajednica ima pravo da s tav i na raspravu i svoje osnovne vrednost i (a osnovna je svakako ona koja se t i ee od luke da se uopšte ž iv i u to j zajednic i ) , a l i onda treba da bude jasno da je problemat izovana upravo ta osnovna odluka , a ne da nju pogada nezadovol j s tvo i zazvano odlukama koje su samo pridodate to j osnovnoj , i autor izovane vez ivanjem za nju .

Dakle , u kom smis lu se u okviru g lavne radnje , nac ionalno-os - lobodi lačkog rata , des io sukob sa nos ioc ima pol i t i cke moći , t j . revo luc i ja? Ti nos ioc i moraju imat i svoj soc i ja lno—pol i t i čk i , in - s t i tuc ionaln i i vojn i ident i te t . Ko su te grupe i s lo jev i 1941-1945? Na kraju rata je po l i t i čka moć oč ig ledno drugač i je rasporedena nego na početku , a l i , koje tu s k im u sukobu? Ako os tanemo na em- p ir i j skoj ravni , ne možemo uoč i t i dominantnu pol i t i čku moć prot iv koje b i revo luc i ja uopste b i la moguća (ukol iko zadrž imo bar mini - maln i smisao tog pojma) . Inace b i smo i borbu npr . francuskih pr ipadnika pokreta o tpora prot iv okupatora i ko laborac ionis ta mogl i nazvat i revo luc i jom. Ovde se , naravno, radi o s truktur i de lovanja , ne o namerama aktera . Za revo luc i ju je neophodan jasan pol i t i čk i prot ivn ik , jer tek onda post ignut i i shod predstav l ja i zraz sukoba unutrašnje-politićkih a l ternat iva .

Možda se mo/e poć i od h ipoteze da revo luc ionarni akter i vode borbu prot iv "v lade u i /beg l i s tvu"? Revoluc i ja b i se onda odvi ja la u neobičnoj as imetr i j i , u kojoj b i jedan subjekt b io odsutan . Ako je tako , moralo b i se radi t i o nekakvoj impl ic i tnoj revo luc i j i , budući dai sv i zvaničn i dokumetni revo luc ionarnih aktera naglašavaju nac ionalno-os lobodi lački i i zr ič i to ne-revo luc ionarni karakter svog de lovanja . To , naravno, mo/e b i t i i zraz takt ike , opravdane u borbama za moć . Medut im, n i je svaka borba za moć revo luc i ja . Os im toga , impl ic i tne revo luc i je n i su moguce , pošto je u

180

revoluc i jama najvažni ja s imbol ika , koja mobi l i se emoci je i s tvara novi ko lekt ivn i ident i te t .

Nac ionalno-os lobodi lački pokret i predstav l ja ju spec i f i čan t ip mobi l i zovanja s tanovniš tva koje , doduše , predstav l ja potenc i ja lnu pol i t i čku podrsku, a l i kao takvo još n i je po l i t i čko s ledbeniš tvo . Ukol iko nema neposrednog pol i t i čkog konkurenta , ta transformaci ja se vrš i u pozadin i . Transparentnost te pozadine , a onda i mogucnost rac ionalnog leg i t imisanja "nove v las t i” , zav i s i od toga u kojoj mer i je učesn ic ima moguce da u po l ju svoj ih mot iva de lovanja povuku e lementarna razgranicenja . Ako je revo luc i ja i zvedena pod paro lom da n i je revo luc i ja , jasno je da će to imat i značajne pos led ice i za mogucnost njenog kasni jeg temat izovanja . To temat izovanje će nužno imat i narat ivno-reprezentat ivnu formu. Jer , samo pr iče i s l ike su otporne na argumentac i ju . Ono š to obavezuje je uvek ce l ina , pošto svako razgraničavanje u seb i nos i opasnost r iz ika raz l i c i t ih in terpretac i ja .

Nezavisno od d inamike oružanih sukoba, kao i s tvarnih namera aktera , osvajanje po l i t i cke modi , nazvano revo luc i ja , n i je se des i lo u borbi sa s tar im nos iocem, nego popunjavanjem vakuuma modi koj i j e on os tav io . Za empir i j sku ravan rekonstrukc i je to može b i t i beznačajno , budući da se tu računa ono š to se dešava , a ne interpretac i j sk i okvir u koj i j e to smešteno . Zais ta , ne mora b i t i preterano re levantno zbog čega je nastao vakuum moći ( jer " iz - beg l ička v lada" je takode , nače lno , mogla da i z zemlje rukovodi nac ionalno-os lobodi lačkim ratom) . Ta d imenzi ja uopšte n i je n i predmet našeg interesovanja . Jer naša tema su pretpostavke koje u laze u ko lekt ivn i ident i te t pos leratnog drustva . A tu je od odlučujućeg značaja nač in važenja normi koj ima je (b i lo ) rukovodeno revo luc ionarno de lovanje , i koje regul i šu ko lekt ivne ak- t ivnost i novog drustva . Da l i j e te norme moguće kr i t i čk i os - ve t l javat i , ne u interesu nj ihovog odbac ivanja , nego u interesu post izanja rac ionalne sag lasnost i u pogledu toga zbog ćega t e norme važe? Je l i moguce raspravl jat i o tr iv i ja lnom pi tanju: da l i s l ika sveta , pogodna za oruzano osvajanje vlasti, os taje pogodna i za praktikovanje v las t i?

Izvorna netransparentnost konteksta nastanka novog poretka ne os tav l ja puno mogućnost i za njegovo leg i t imisanje . Ono u svome jezgru takode mora b i t i ne transparentno , a u svakom s lučaju , ne može se os lon i t i na integrat ivn i potenc i ja l koj i u seb i sadrž i rac ionalna argumentac i ja . Ovo će se pokazat i kao fa ta ln i def ic i t , najkasni je onog trenutka kada društveni akter i shvate da u kr i t i cn im trenuc ima svoje kooperac i je ne mogu (v i se ) rekur isat i na neupi tnu sag lasnost ("revoluc i ju" kao jednu takvu sag lasnost ) ,

181

a da im, i s tovremeno, ta j normat ivni monument s i s tematsk i b lokira for - miranje novih t ipova sag lasnost i . Jer , na njemu su se u meduvremenu nata lož i l c od luke raz l i č i t ih onto lošk ih modusa (od pro izvo l jno- l i čn ih preferenc i ja , preko s tvarnih pokušaja da se regul i še ko lekt ivno de lovanje , pa sve do soc i ja ln ih utopi ja) . B lokiranje je tako intenz ivno dož iv l jeno da frustrac i je , i zazvane nj ime , prete da zahvate i n ivo društvene integrac i je koj i sa sv im t im nema n ikakve veze , na ime, n ivo na kome je donesena "odluka” o Jugos lav i j i kao okviru unutar kojeg se traž i zajednička def in ic i ja s i tuac i je .

Danas n iko i ne pokušava da porekne da je Jugos lav i ja posta la zajednica koja se može integr i sat i samo putem kooperat ivnog usag lašavanja interpretac i ja . Ni je potrebno posebno napominjat i da takvo usag lašavanje nema n ikakve veze sa "usaglašavanjem" zas- novanim na precutnoj sag lasnost i o netransparentnost i t emel ja na koj ima poč iva moć u našem drustvu . Ukol iko kr iza integrac i je uopste treba da se u nekoj tački - ma kako dubokoj - zaustav i , onda je to moguće samo ozbi l jn im temat izovanjem veze i zmedu našeg odnosa prema tradic i j i i našeg ident i te ta . A takvo temat izovanje b i onda i samo b i lo momenat jednog ident i te ta , koj i b i Jugos lav i j i pos tepeno davao konture modernog društva , koje možda i ne može da reš i sve svoje probleme, a l i j e bar u s tanju da ih kao takve imenuje .

13 . LIČNOST I INSTITUCIJE

Jugos lav i ja ncće dož ivet i novo herojsko doba . Strateg i je za " iz - lazak iz kr ize ' , razv i jene i z apologetske i l i kr i t i čke perspekt ive , u ce l in i su defanz ivne . Nove prostore osvajamo samo još u ško lsk im udžbenic ima i f i lmovima iz s t i l i zovane pros los t i ; a l i , p i tanje je ko l iko dugo d ir igovana mašta može da pr ikr iva pukot ine , koje obe lodanjuju probudena i s tor iografska sves t , memoarska l i teratura , i l i sve i zraženi ja ravnodusnost mladih generac i ja . Oni koj i "smis l ja ju budućnost" v i se ne mogu da računaju sa nekom samorazumlj ivom proš lošću . Zais ta , š ta je u današnjoj Jugos lav i j i i s tor i j sko? Sta je naša tradic i ja , a š ta samo dopisana proš los t , skrojena prema preporukama iz marks i s t i čko-lenj in i s t i čk ih brošura , i l i naprosto uvezena nakon otvaranja granica prema Zapadu? Pi tanje o tradic i j i upućujc na jednu prazninu , oko č i jeg popunjavanja se danas vodi sve o tvoreni ja borba . To je razumlj ivo , ukol iko je sadržan bar deo i s t ine u s tavu da će "u zemlj i u kojoj je ukinuta i s tor i ja , budućnost osvoj i t i onaj ko i spunjava reg i ju sećanja , sk lapa pojmove i tumači proš los t" .

182

Na prvi pogled jc paradoksa lno s to Jugos lav i ju ubrajamo medu zemlje u koj ima je ukinuta proš los t . Površni posmatrač b i pre mogao zakl juč i t i da se kod nas radi o pravoj t i rani j i pros los t i , prak- t ikovanoj posredstvom svakodnevnih ko lekt ivn ih r i tua la pr i sećanja na zajedničkc s lavne dane . Medut im, takvo ko lekt ivno sećanje je s i s tematsk i rekonstru isano i sk lopl jeno u sk ladu sa pr inc ip ima se lekc i je koj i ne odgovaraju pr irodnoj d inamic i sećanja . Ono tada n i je os igurano za lede , rezervoar zajcdničk ih dož iv l ja ja , za koj im se može posegnut i kada su i scrp l jen i drugi i zvor i in tegrat ivne moći . Naprot iv , veš tački pro izvedena proš los t je i sama eminentni potrošač integrat ivne energ i je . Daleko od toga da b i funkc ionisa la kao s igurnosna mreža , ona pre predstav l ja ž ieu po kojoj je kretanje moguce uz v i soki r iz ik . Svaka kr iza ko lekt ivnog ident i te ta najpre će nju pogodi t i . A kada je jednom već po lemizovana, zajednička proš los t funkc ioniše kao in ic i ja lno pa l jenje za sve vrs te lančanih eksploz i ja .

Da b i smo razumel i unutrašnj i poredak one praznine koja f igur ira kao naša tradic i ja , n i je dovol jno bavi t i se subjekt ivn im namerama i s tor i j sk ih aktera koj i su svoje de lovanje in - s t i tuc ional izoval i u nul tu- tačku i s tor i je . Potrebno je postav i t i p i tanje o s trukturno- funkc ionaln im zakonomernost ima toga procesa , kao zb ivanja u kome su indiv idue samo de lom subjekt i od luc ivanja , čak i onda kada izg leda da sasv im suvereno v ladaju svojom s i tuac i jom. Ono š to nj ih rukovodi su odredene predstave i h i jerarhi je vrednost i , a najsamovol jn i je de lovanje se u tom kontekstu može obe lodani t i kao prosto ponavl janje k l i šea . T ime ne že l im reć i da je umanjena " i s tor i j ska odgovornost” takvih indiv idua , n i t i j e l i čna odgovornost uopšte moja tema. Cak i kada se subjekt iv - n i smisao de lovanja ( t j . namere aktera) potpuno poklapa sa objek- t ivn im (kao š to je to s lučaj kod iz jednačavanja naše nac ionalne i s tor i je i i s tor i je KP Jugos lav i je ) , moramo p i tat i o s trukturnoj log ic i takvog de lovanja . U ovom pi tanju će se , naravno, pojav i t i i problem uloge l i čnost i , a l i os loboden lošeg subjekt iv izma.

Unutar takvog anal i t i čkog koncepta je temu tradic i je (ne samo u smis lu ko lekt ivnog secanja , nego kao pozadine svakodnevnog de lovanja) moguce formul i sat i posredstvom odnosa i zmedu pojedinačnog i opšteg . I l i , drugim reč ima, kao odnos i zmedu in s t i tuc i ja (koje svoj im nuznirn univerza l izmom stabi l i zuju sk lopove de lovanja) i l i čnost i ( č i je de lovanje je "sadr /aj" ins t i tuc i ja ) . Bez nekog posebnog obraz laganja možemo poc i od postavke koja je bezbroj puta razv i jena u raz l i č i t im

183

verz i jama teor i je soc io-kul - tura lne evo luc i je , a u sk ladu sa kojom prož imanje ko lekt ivnog de lovanja ins t i tuc i jama ima funkc ionaln i zadatak da kont inuirano regul i še p lura l izam vrednost i i mot iva . Ins t i tuc i je u seb i nose opštos t koja je u s tanju da nadrkr i l i part ikular izam svakodnevice , i da omogući nastav i janje jednog de lovanja na drugo . Ova potreba nastaje u s loženim zajednicama, u koj ima zajedničke vrednost i n i su dovol jne kao medi j in tegrac i je .

U ovom smis lu b i smo i nas tanak novovekovne po l i t i cke zajed -n ice , kao ko lekt iva koj i zbog svog autent ičnog p lura l izma ne može b i t i monol i tno reprezentovan, i s toga formira apstraktn i ident i te t , sasv im adekvatno mogl i rekonstru isat i kao proces in - s t i tuc ional izovanja l i čnog autor i te ta . L ičnost v ladara se sve v i se for - mal izuje i odvaja od njegovih indiv idualno-subjekt ivn ih osobina , preko predstave o "kral jeva dva te la" , do pretvaranja po l i t i cke v las t i u pretežno proceduraln i s i s tem, potpuno odvojen od l i čnost i n jegovih aktera .

Na prv i pogled upada u oc i da našu novi ju i s tor i ju karakter i še suprotan proces . Najmanje u tros trukom smis lu možemo govor i t i o problemat ičnom s tatusu ins t i tuc i ja . Predratno jugos lovensko društvo predstav l ja lo je mešavinu tradic ionaln ih obrazaca in div idualnog i ko lekt ivnog ident i te ta , i re la t ivno ograničene mreže ins t i tuc i ja , i zgradene po uzoru na Zapad. Te ins t i tuc i je n i su b i l e dovol jno soc i ja lno-ps iho lošk i ukotv l jene , n i t i j e po l i t i čka v las t b i la u s tanju da u dovol jnoj mer i akt iv ira nj ihov integrat ivn i potenc i ja l . Na svakom uglu je do laz i lo do pobune onog part ikularnog , onog š to je odbi ja lo da svoje vrednost i pokuša af irmisat i preko ins t i tuc i ja . Nestabi lnost društveno-pol i t i čkog uredenja Kral jev ine Jugos lav i je može b i t i shvaćena kao pos led ica razumlj iv ih teškoća ins t i tuc ional - nog homogenizovanja jednog društva č i je i skustvo se ve l ik im de lom sas toja lo od soc i ja lno-ps iho lošk ih nas laga koje se op iru rac ional izac i j i . Kao drugo , svetsk i rat je razruš io i takve , same po seb i nes tabi lne ins t i tuc i je . Masovno mobi l i zovanje s tanovniš tva , koje se u njegovom toku odvi ja lo , or i jent i sa lo se prema "novom ident i te tu" , koj i t ek treba da bude s tabi l i zovan ins t i tuc i jama "novog društva" . Ovo "novo" n i je trebalo da bude samo novi sadržaj i s te forme ( t j . un iverza l i s t i cko- formalne organizac i je ko lekt ivnog de lovanja) , nego upravo ukidanje forme u ime sadržaja . Trebalo je da bude promenjen sam pr inc ip drustvene konst i tuc i je . Soc i ja lno- -kul tura lna evo luc i ja se t ime vraća u tačku u kojoj je započe lo funkc ionalno d i fercnc iranje društva: ono l i čno ( sadrž insko , vrednosno) razbi ja opštos t (koja je

184

proglasena za formalnu i o tudenu) i samo se uspostav l ja kao opštos t . Ovom projektu društvenog organizovanja (naznačenom već u k las ičn im tekstov ima komunizma) , funkc ionalno korespondira patrimonalni tip po l i t i čkog upravl janja , koj i se pos le rata formira u Jugos lav i j i . I s tovremeno, to je treća tačka u kojoj je (moguce) ins t i tuc ionalno regul i sanje ko lekt ivnog de lovanja trajno ugroženo .

Patr imonaln i t ip v las t i od l ikuje se jednoznačnom prev lašću ličnog s l edbeniš tva nad lo ja lnošću koja pot iče i z posedovanja s lužbenog položaja . Part i j ska s truktura učvršćuje se kao l i čno s led- beniš tvo , č i je - najčešće nejasno omedeno - jezgro predstav l ja l i čn i š tab 'vode" . Odgovornost je potpuno vezana za l i čnu lo ja lnost , koja i s tovremeno predstav l ja jed in i pr inc ip ponašanja koj i se bez r iz ika univerza lno , t j . u sv im s i tuac i jama, može s led i t i . Sve drugo je s tvar konkretn ih okolnost i , na ime, h ipote t ičke procene o mogućem s tavu "vode" povodom odredenog problema. A pošto je ona l i čna , pred- v idanje jc o težano: ono s to danas može donet i pohvalu , sutra će b i t i uzrok padu.

Ako je konsekventno izveden patr imonaln i t ip v las t i predstav l ja jed instvo vojnog i po l i t i ckog nač ina odluc ivanja . Ovo b i nam mogla pokazat i i j edna deta l jna anal iza nač ina na koj i od luke obavezuju . Pošto su oba izvora v las t i i kod nas od samog početka b i la udružcna u jednoj l i čnost i , do laz i lo je do transfera i zmedu vojnog i c iv i lno-pol i t i čkog nač ina utemel j ivanja obaveznost i od luka . U konkretn im kontckst ima jc b i lo teško reć i da l i od luku donos i predsednik države i l i vrhovni komandant . A od toga jc zav i s i la vrs ta njene obaveznost i . U prvom s lučaju b i od luke , bar nace lno , b i l e o t - vorenc za kr i t i čko pre i sp i t ivanjc , koje b i moglo zahtevat i navodenje raz loga . Po l i t i cke odluke su , cvo luc iono posmatrano , podložne rac ionalnom i sp i l ivanju od s trane učesn ika u po l i t i ckom procesu . A u drugom s lučaju b i se radi lo o jasnoj h i jerarhi j i naredivanja , bez prava podredcnih da p i ta ju o razlozinia.

Pomcnut i transfer je b i lo moguce s tabi l i zovat i samo na pozadin i sasv im spec i f i čnog t ipa organizovanja , poznatog pod im- enom komunis t ička part i ja . Rani je sam u nckol iko navrata naznač io da sc i zvor ove spec i f i čnost i de lom mo/e pronać i u f igur i suverene d iktature . Njeni rcgulac ioni kapac i te t i su znatno već i od k las icne (komesarske) d iktature , zbog toga š to uspeva da pr i sutnost vojnog karaktera v las t i redukuje na jedan od pr inc ipa obaveznost i od luka (umesto da f igur ira kao neposredna pretnja s i lom) dok, s druge s trane , tu v las t formalno organizuje kao po l i t i cku . Kada govor im o njcnom vojnom karakteru pod t im,

185

naravno, nc mis l im na sadr / insku pr i sutnost vojske , nego na tip odlucivanja. Klas ićna d ik tatura je u svom dometu po pr irodi ograničcna , pošto soc i ja lnu komunikac i ju n i je moguce trajno s tabi l i zovat i posezanjem za njcn im granicn im us lovom, s i lom. Ona os taje vanredno s tanje , buduci da ne ukida predstavu o normalnost i . Drustvo je i da l je or i jent i sano na ins t i tuc ionaln i ccntar - dr /avu kao garanta soc i ja l nog mira - j ed ino s to ga d iktatura pr ivrcmcno suspenduje .

Suvercna d iktatura u potpunost i menja ovaj odnos . Tu je drzava zaobidcna, t j . nace lno proglascna suvišnom ( i l i potrebnom samo u odrcdenom domcnu i u prc la /nom per iodu") . Takvo zaobi laženjc znač i uspostav l janje drugog komunikac i j skog medi ja , kroz koj i sc prenose obavezujuce odluke . Taj mcdi j ne može imat i formalnu s trukturu , pošto b i spontano obnovio s trukturu pravnog sistema kao nač ina prcnošenja odluka u državno organizovanim drustv ima, nego jc obrazovan u sk ladu sa t ipom l i čnog s ledbenis tva . Kombinovanje vojnog i po l i l i čkog obrasca obaveznost i od luka obezbcdujc ose t l j ivos t tog medi ja: pošto po l i t i ck i akter i n ikada sa s igurnošću ne znaju koje jc poreklo obaveznost i neke konkre lne od luke ( t j . koj i s tcpen samoin ic i ja t ive je poze l jan) , i pos to na osnovu njenog sadržaja ne mogu formirat i t rajna očekivanja u pogledu buducnost i , do laz i do formiranja ko lekt ivnog ncurotskog karaktera , koj i , dodusc , ind iv idualno moze b i t i poguban (za l i en i in tcgr i te t ) , a l i j e funkc ionalno opravdan. Jer , kada os lab i ideo loška vera (kao drugi t ip ncurotskog mobi l i zovanja) , samo na ovaj nadn se može spredt i entropi ja komunikac i j skog medi ja , u društvu koje se odrek-lo ins t i tuc ionalnog regul i sanja ko lekt ivnog de lovanja .

Medut im, sa ras tom kompleksnost i društva ras te i opterećenje ovog obl ika v las t i . Kompleksnost u ovoj je / i ekoj upotrebi ne znad n i š ta drugo nego da ra / l i c i la društvena i skustva n i su te leo lošk i povezana zajedničk im vrcdnost ima, zajedničk im autor i tc tom, ideo log i jom i td . Ona v i se n i su sprcmna da u ime nekog drugog , zajednickog sadr /aja , odustanu od svog , part ikularnog . Tu par- t ikularnost jc rani je b i lo moguce suspendovat i poz ivanjem na " /ajednicke c i l jeve" . Danas na raspolaganju s toje samo dve mogucnost i . Hi ce part ikularnim i skustv ima b i l i na raspolaganje s tav l jena komunikac i j ska forma koja će , na jednoj s trani , regul i sat i a ne ukidal i n j ihovu part ikularnost , a na drugoj s trani , u nj ima af ir - misat i ono š to je opste i s to je dostupno rac ional i /ovanju . Takva forma je , pre svega , sadr /ana u us tawiom i pravnom s i s temu. I l i cc ona spontano univcrza l i /ov a t i svoju part ikularnost , a l i sada u

186

sadr / insk im opstos t ima koje im neposredno s toje na raspolaganju . A to su c tn ičk i , versk i , reg ionaln i ident i te t .

Patr imonaln i t ip v las t i poc iva na genera lnom transferu: nema jasn ih ra / l ika i /n iedu pravnog s i s tema, po l i t ike i ideo log i je . Da b i od luke jcdnoznacni jc obave / iva le , i zbegnutoje odvajanje raz loga /a va /enje unutar svakog od pomcnut ih drustvenih pod s i s tema. S igurno da b i c lcmcntarno d i ferenc iranje brzo dovc lo do uv ida da zahtev i formul i sani npr . unutar po l i t i cke s fere na drugadj i nadn va /e (u pogledu leg i t imisanja i obave /nost i ) nego zahtev i koje postav i ja ideo log i ja . l ime b i u opasnost b i la dovedena ne samo d i fu /na obaveznost današnj ih ideo losko- po l i t i ck ih odluka , nego i sam pr in c ip odluc ivanja . Kada b i b i lo moguce rac ionalno rekonstru isat i svako od tr i navedena područja , i i sp i ta t i kr i l cr i jc s obz irom na koje se unutar nj ih formiraju odnos i obaveznost i , ono s to b i os ta lo b i lo b i premalo za opravdanje onog t ipa regul i sanja de lovanja koj i kod nas preovladuje .

Sada može neš to jasn i jom postat i veza i zmedu kr ize ident i te ta našeg društva i t eme " l ičnost i ins t i tuc i je" . Prv i problem je vezan za us i l jen i odnos prema tradic i j i , pr i čemu nju ne posmatram kao neš to š to se "objekt ivno des i lo" , i l i kao neko sk ladiš te pros l ih i os iguranih smis lova . Tradic i ja je hor izont svakodnevnog de lovanja , koje na jednoj s trani , uvek iznova interpret ira smisao pros l ih de lovanja , a l i j e , i s tovremeno, moguce samo na osnovu sed imen- t i ranog smis la , dakle , t radic i je kao proš l ih in terpretac i ja . P lura l izam soc i ja ln ih i skustava se na ta j nač in otkr iva kao p lura l izam tradic i ja : svako ima "svoju" proš los t , svoje pobede i poraze . Kako pod t im pretpostavkama formirat i ko lekt ivn i iden t i te t? Kako da opstane država za koju n i je s igurno čak n i to kada je zapravo nasta la (1918 , kao "veš tačka tvorev ina" i l i kao os tvarenje "vekovnog sna' )? U kojoj nekol iko generac i ja pobednika i poraženih ( i l i on ih koj i sebe tako dož iv l javaju) treba da ž ive jedni pored drugih? Ako na ova p i tanja treba da je moguć neki poz i t ivan odgovor , onda on zav i s i i sk l juč ivo od mogućnost i nesputanog komuniciranja medu soc i ja ln im i skustv ima, i l i , š to je skoro i s to , medu tradic i jama. Ident i te t jugos lovenskog drustva n ikada neće b i t i s ingularan . On može da bude samo apstraktan , kao jed instvo onog opšteg u svakom part ikularnom (kolekt ivnom, e tn ičkom, verskom i td . ) i skustvu . A da b i doš lo do konst i tu i sanja tog opšteg , moraju postojat i autonomne ins t i tuc i je , č i j i un iverza l i s t i čk i potenc i ja l neće b i t i b lokiran pro izvo l jn im upl i tanjem iz s fere ideo log i je i po l i t ike .

Obl ikovanje naseg pos leratnog po l i t i ckog poretka kao neke

187

vrste neo-patr imonal izma beskrajno je o teža lo proces i zgradnje autonomnih ins t i tuc i ja . Univerza l izam u č i je ime je nova v las t nastupi la n i je b io "od ovog sveta" . Njegov intenz i te t je metaf iz ičkog porekla i pro iz laz i i z uverenja u epohalnu mis i ju "prole tar i ja ta" . Pr iv idni paradoks do laz i do i zraza u tome š to je u ime ovog univerza l i zma uspostav l jcn apso lutn i part ikular izam, kao l i čno s led- beniš tvo i desupstanc i ja l i zovanje sv ih ins t i tuc i ja . U ovom procesu ne b i trebalo potceni t i pr irodnu d i ja lekt iku ins t i tuc i ja i mobi l i zovanja . Ins t i tuc i je , doduše , mobi l i zuju (a u s loženim društv ima to mogu č in i t i samo one) , a l i su nj ihovi kapac i te t i in tegrac i je ograničeni . Ve l ika pomeranja s tanovniš tva (a jedno takvo se des i lo u toku i neposredno pos le pos lednjeg rata) preplav l juju ins t i tuc i je i podst iču formiranje pod-ins t i tuc ionalnog organizovanja . Nema sumnje da je KP Jugos lav i je , koja je i z ideo lošk ih i in ter - n ih raz loga (a onda i zbog spol jašnje repres i je ) b i la upravo na takav nač in organizovana, posedovala i zraz i t s trukturni a f in i te t za nedržavno upravl janje društvom. Uto l iko n i već pomenut i transfer i zmeđu vojnog i po l i t i čkog t ipa obaveznost i od luka n i je i s tor i j ska s lučajnost , nego pro iz laz i i z s trukturnih zakoni tos t i komunis t ičkog pokreta u "nerazv i jen im" zemljama. Medut im, ta j a f in i te t b i os tao interni problem jedne i l ega lne part i je , da mu n i je korespondira la kr iza ins t i tuc i ja Kral jev ine Jugos lav i je , i n j ihovo razaranje u ratu .

Za današnje b lokiranje i zgradnje autonomnih ins t i tuc i ja ne postoj i neko s l i čno obraz loženje . Niko ne može tvrdi t i da jugos -lovensko s tanovniš tvo u pogledu svog soc i ja lno-ps iho loškog iden -t i te ta još uvek neodlučno s toj i na raskrsnic i i zmedu tradic i j skog part ikular izma i modernih ins t i tuc i ja ( sa nj ihovim univerza l i s t i čk im obrasc ima ponašanja) . Nemogućnost soe i ja lne komunikae i je n i je utemel jena u nemogućnost i ar t ikul i sanja soe i ja ln ih i skustava , nego u eksternoj b lokadi . Ona sprečava da to i skustvo napust i svoj par- t ikular izam, jer b i se tada moglo pojav i t i kao konkurentska opštos t . Medut im, zakrč ivanje soe i ja lne komunikae i je n i je manje r iz ično nego š to b i b i lo njeno os lobadanje . U praznom prostoru , koj i j e do nedavno popunjavala o f ic i je lno konstru isana tradic i ja , poč inje gomi lanje part ikularnih tradic i ja . Budući da se nj ihov predmet bar de lom svog obima poklapa - jer je ipak reč o zajedničkoj mater i ja l - noj i s tor i j i , ako već ne i o zajedničkom smis lu - konkurenc i ja je ne izbežna . Svako nudi svoju " i s t inu", sa pretenz i jom da okupira i spražnjeno sccanje . Ako izmedu t ih ’ ' i s t ina” ne bude uspostav l jena komunikac i ja , osvajanje budućnost i , koje sve one zapisuju u svoj

188

program, moraćemo dos lovno shvat i t i : kao nemetafor icku borbu za smisao . Tada nam se još jednom, kao u našoj najnovi joj i s tor i j i , može des i t i da soc i ja ln i mir p lat imo pustošenjem sećanja . Ako se sećanje ne može pac i f ikovat i , to može pos luž i t i kao i zgovor za njegovo ukidanje . Jer , budućnost osvaja ne samo onaj ko i spunjava reg i ju sećanja , sk lapa pojmove i tumači proš los t , nego , možda još jednoznačni je , i onaj ko prazni sećanje , des tru ise pojmove i pro iz vodi veš tačku proš los t . Naravno da je takva budućnost , budućnost u sasv im spec i f i čnom smis lu reč i . Ona n i je hor izont smis la , nego ukidanje smis la . Al i , pos toje narodi koj i smisao ne ubrajaju medu nužnc us love svoga postojanja .

14 . SOCIJALIZAM KAO NEDRZAVNO ORGANIZOVANODRUSTVO

Društvenim pokrct ima koj i su svoj po l i t i ck i ident i te t formira l i uz pomoć "Komunis t ičkog mani fes ta" i Lenj inove "Države i revo luc i je" n i je b i la dode l jena laka sudbina . Kada su i z revo luc ionarne faze" , za koju je kod k las ika postoja lo dovol jno uputs tava , makar i prot ivrečnih , uš l i u fazu po l i t ike , dakle , kada su posta l i soc i ja l i s t i čkc države , moral i su zapanjeno konstatovat i da je reg i ja , koja je inače , zadužcna za oš tr inu (po l i t i cke) percepc i je , kod nj ih prekr ivena tamnom mrl jom. Naime, potpuno im je nedostajao sam pojam politike. Naivno ocekivanjc da uz rcvo luc i ju automatsk i , na ovaj i l i onaj nac in , do laz i i drzava , kao osvojena i l i uk inuta , pokazalo se kao zabluda i l i prazno obećanje . "Revoluc ionarna faza" je proš la , a l i ono š to je i za sebe os tav i la n i je b i lo drzava , makar da se tako naz iva lo .

Drugim rec ima, ako danas hoćemo da ozbi l jno raspravl jamo o soc i ja l i s t i čk im drzavama, moramo paž l j ivo odmeri t i t ež inu nj ihove ccntra lne apor i je : soc i ja l i zam ni je trebalo da postane država , a l i j e na to b io pr inuden. Pos led ice su da lckosežne , i uopšte n i su i s traženc n i t i u potpunost i shvaćcne . Inerc i ja i s tor i j skog dogadanja os lobodi la je ( iako samo pr iv idno) ovu apor i ju njenog izvornog naboja . Zatvorene u svoj im granicama ( i l i granicama "bloka") soc i ja l i s t i čke zemlje prema spol ja - u medunarodnom pravu - zadovol javaju c lementarne us love drzavnost i , na ime, poseduju suverenost , u oš tr i jem i l i b lažem smis lu reč i , kao š to je poseduje i Grenada. One su države , i na to pr i s ta je ceo svet , nesk lon kompl ikovanim odnos ima. A š ta su prema unutra , u svoj im granicama, to se ionako odlučuje u iđeo loškom diskursu , na osnovu vrednosnih h i jerarhi ja , koje ne spadaju u saznajn i , nego u po l i t i čko-pragmatsk i sk lop . Teško je

189

pronać i or i jent ir u sa /najnoj pust inj i koja se prost ire i /medu pola na kome je soc i ja l i /am odreden kao najdemokratsk i je drustveno-pol i t i cko uredenje , i onog na kome mu je poreknut b i lo kakav demokratsk i karakter .

Pokušajmo sa c lementarnim opa/ .anj ima. Soc i ja l i zam poseduje sve ins t i tuc i je gradanskog društva ' : us tav , pravni s i s tem, i zbore , min is tre . Pa ipak , u njemu jc sve drugač i je . Drugač i je nego u zapadno-evropskim zemljama, us tav u soc i ja l i zmu nema prvenstveno u logu ograničavanja državne moći u in tercsu gradanskih s loboda, kao nužne us tavno-pravne f ikc i je , pro izas le i z tradic i je pr irodnog prava . On tu u logu nema, a l i nc u tom smis lu š to b i postojeca državna moc postupala prot ivustavno , nego u tom smis lu š to sam ustav n i je tako zamiš l jcn . Ako na umu imamo i s tor i j sko značenjc us tavnost i , kao rezul tata borbe za par lamentarnu kontro lu v las t i , smis leno je upi tat i da l i j e soc i ja l i s t i ck i us tav uopste moguć . Soc i ja l i s t i cka teor i ja , bar ona koja poć inje Marksom, neće nam mnogo pomoci pr i pokusaju da reš imo nedoumicu: u njoj je potreba za takvom ins t i tuc i jom kao s to je us tav s i s tematsk i ncg irana . S l i ćno s toj i s tvar i sa drugim sredisnj im momentom novovekovne po l i t ike , sa i zbor ima. U soc i ja l i s t i čk im izbor ima se ne odlucuje o po l i t i čkoj moći i n jenom leg i t imisanju . Ne u tom smis lu s to b i i zbor i rnozda b i l i laž irani ; soc i ja l i s t i čko razumevanje po l i t ike jednostavno ne predvida to da i zbor i od lučuju o raspode l i moc i , kao s to nc pred- v ida da us tav tu moc kontro l i še . Dal je nabrajanje po l i t i čk ih in s t i tuc i ja vodi lo b i i s lom rezul tatu: prenosenjem u soc i ja l i zam one popr imaju janusovsko l i ce , pos taju tvorev ine sasv im neobicnog ident i te ta .

Paž l j iv i c i ta lac pr imet ice da u onom s to je do sada rcćeno n i je sadržana n ikakva kr i t ika . Utvrdi l i smo, doduse , da su sve centra lne katcgor i je soc i ja l i s t i cke drzavnost i u dvostrukom smis lu problemat ične - n i su u sk ladu sa teor i jom soc i ja l i zma i k idaju vezu sa tradic i jom ins t i tuc i ja c i je ime nose - a l i to samo po seb i jos n i š ta ne znač i . Zašto kombinac i ja prot ivrccnih e lemenata ne b i b i la poze l jna? Zar u njoj ne b i mogao da radi "neumorni duh d i ja lek- t ike"?

Problema postajemo svesn i najkasni je u trcnutku kada pokušamo da teor i j sk i u temel j imo tu "di ja lekt ičku" konstrukc i ju . Veoma brzo se pokazuje ograničena moc d i ja lekt ike”: soc i ja l i s t i cka država je o tvorena prot ivrečnost , a ne neka ravnoteža raznorodnih faktora , karaktcr i s t i ćna za s tvarni i l i zamiš l jen i "pre lazni per iod".Та prot ivrečnost , naravno, ima svoj i zvor ko l iko u suš t in i državnos- t i , to l iko i u suš t in i soc i ja l i zma (u smis lu postojeć ih

190

soc i ja l i s t i čk ih država) .Država nastaje u evropskom novom veku, kao rezul tat ukida-

nja n iza dual izama, pre svega konkurenc i je i zmedu v ladareve poz ic i je i poz ic i je feudaln ih gospodara , a zat im izmedu svetovne i re l ig i j ske moći . Apso lutn i s ta tus "apso lutnog monarha" re la t iv izuje sve part ikularne poz ic i je i formira po l je po l i t ike , kao okvir u kome se konst i tu i še sve ono s to je od javnog interesa . U ovoj tački je naroc i to jasna raz l ika i zmedu ant ičko-srednjevekovnog i novovekovnog pojma pol i t ike . Dok je zajednica tamo predstav l ja la "pr irodnu osnovu" ž ivota , koja se ne može da l je propi t ivat i i koja utemel juje po l i t i cku v ladavinu , pr i čemu su kr i ter i j i n jenog leg i t imisanja i zvedeni i z e t i čko-metaf iz ičkog razumevanja čovekovog mesta u svetu , sada je prostor po l i t ike onaj opšt i okvir u kome se konst i tu i še ne samo pol i t i čka v ladavina , nego i sama zajed nica . Izmedu ove dve tačke odvi jao se tegobni proces raspada one pr irodne samorazumlj ivos t i . Epoha kr ize i ta l i janskih republ ika i versk ih gradanskih ratova u Evropi , de f in i t ivno obl ikuje i skustvo na kome poč iva evropska novovekovna i s tor i ja : kao unapred data , zajednica je puno verovatn i je po l je gradanskog rata nego "pr irodni" sk lop moralnost i . Jer , tamo gde su odnos i v ladavine l i šen i pr iv ida pr irodnost i nas taje l eg i t imac i j sk i vakuum u koj i se zajednica može sunovrat i t i . Prostor po l i t ike postaje mesto u kome se sa dosta i zg leda na uspeh mogu odvi jat i r i z icn i proces i l eg i t imisanja moći . Da l i će on to s tvarno i b i t i , zav i s i u najvećoj mer i upravo od tog jednog us lova , od toga u kojoj mer i i spunjava svoju funkc i ju medija konst i tuc i je zajednice , koja v i se n i je neproblemat ična , nego je upućena na takvo posredovanje .

Nac ionalna drzava predstav l ja mater i ja ln i ob l ik postojanja po l i t i cke zajednice . Prostor po l i t ike tu n i je zb ir pojcd inačnih in -s t i tuc i ja i l i rcg i ja drustvenog ž ivota; on je okvir unutar koga oni uopšte formiraju v las t i t i ident i te t (ponekad i kao negat ivno d i ferenc iranje , kao npr . pr ivatnost i l i pred-drzavne s lobode , koje su , u nužnoj f ikc i j i , pr iznate kao pred-pol i t i čke , iako je besmis leno govor i t i o pr ivatnost i i l i prav ima, a ne podrazumevat i po l i t i ck i d i skurs u kome je utemel jen smisao i t ih pojmova) .

Radikaln i kr i t i čar l ibera l izma, Marks , podleže njegovoj zabludi o ins trumenta lnoj suš t in i države . On veruje da je i zvrš io obrat t ime š to je u teor i j i o "noćnom čuvaru" otkr io dobro čuvanu tajnu , državu kao "mehanizam klasne v ladavine" . Pr i tom mu je i z - makao onaj uv id koj im raspolažu već Maki jave l i i Hobs , to da se po l i t i cka v las t tek konst i tu i še u prostoru politike, a da je on raz l idt od pojedinačnih obl ika raspode le i l eg i t imisanja te v las t i .

191

Današnje soc i ja l i s t i čke države dos lovno podvaju na tom nesporazumu. U nj ima je jedan dnistveni pokret popunio prostor predviden za državu. Revoluc ionarni pokret i ne teže samo osvaja- nju ins t i tuc i ja po l i t i cke moći , već on i - š to je presudno - razbi jaju samu pol i t i cku zajednicu . Pos le pobede revo luc i je ta j pokret n i je u državi , on jeste država . Kor is ted tradic ionalnu terminolog i ju mogl i b i smo red da je to drustvo bez države , zajednica u kojoj jedan društveni pokret preko svoj ih predstavnika vodi pos love od opšteg značaja . S l i čno kao u ant ičko-srednjevekovnom svetu , po l i t i cka v las t se ne konst i tu i še i ne opravdava u s fer i onog po l i t i čkog , nego u antropolog i j i , f i lozof i j i i s tor i je , soc i ja lnoj e t i c i .

Postav l ja se p i tanje , da l i j e ovaj odnos i zmedu "pokreta" i države - t j . odnos u kome je "pokret" preplav io državu i sruš io njene unutrašnje granice - samo rezul tat kont ingentnog i s tor i j skog zb ivanja? Da l i b i "pokret" , da je koj im s lučajem mogao postupat i prema uputs tv ima koja su sadržana u i zvornoj soc i ja l i s t i čkoj teor i j i revo luc i je (npr . onoj koju Marks razv i ja u kontekstu 1848) , doveo do konst i tuc i je neke sušt insk i drugadje koncepc i je po l i t i cke v las t i od one koja je nasta la u empir i j sk im soc i ja l i s t i čk im poretc ima? Da

l i bi obnova " izvornog marks izma" mogla da pos luž i kao or i jent ir za kr i t iku nač ina na koj i su organizovana soc i ja l i s t i čka drustva? I l i se , možda, pre radi o lome da je već u revo luc ionarnoj teor i j i na neki nadn sadržana nužnost upravo takvog t ipa okupiranja i desupstan- c i ja l i zovanja unutrašnjc državne suverenost i , kakav danas odgledno dospeva do granica svoj ih evo luc ionih kapac i te ta?

Svi znamo da je Marks sasv im uzdrzano govor io o budućem, emancipovanom drustvu . Verovatno je imao raz l idte raz loge za to , a l i bar jedan od nj ih pro iz laz i i z log ike samog emancipatorskog projekta . Naime, ta j projekt n ikada ne može da u potpunost i bude svesn i c i l j nekog drustvenog subjekta . Kao s to u Hege lovoj f i lozof i j i i s tor i je n i jedan empir i j sk i indiv iduum ne može autent ično že le t i da de luje u ime svetskog duha, tako n i komunis t ičk i pokret - u Marksovoj verz i j i - nema jasan c i l j svoje borbe , u v idu nekog p lana za i zgradnju budućeg drustva . Ta borba se odvi ja na pozadin i "objekt ivn ih zakona i s tor i je" , koj i ce (kada dode trenutak) već def in i sat i konkretan sadržaj emancipac i je . Ovo , na prv i pogled veoma neobično , odustajanje da se u jednoj teor i j i emancipac i je govor i o ins t i tuc i jama i organizac i j i emancipovanog drustva , razumlj ivo je u okviru Hege love i Marksove f i lozof i je i s tor i je . I s tor i j skog agensa ona ne shvata empir i j sk i . Empir i j ska "radnicka k lasa" ima, dođuše ,

192

značajnu u logu u os lobađanju čovečanstva , a l i samo kao nosilac svetsko- i s tor i j ske mis i je . Ona b i tu mis i ju imala čak i kada n i jedan empir i j sk i radnik toga ne b i b io sves tan . Uto l iko je empir i j ska sves t i "revoluc ionarnog subjekta" - a u to j sves t i b i eventualno b io razv i jcn nacrt budućeg društva - momenat i s tor i j ske log ike , a n i u kom s lučaju n i je nad njom, kao neki autonomni agens . Ako b i os tvarenje soc i ja l i zma zav is i lo u prvom redu od svesn ih ak- c i ja ' radnicke k lase" , onda b i Marksovo de lo , umesto u formi kr i t ike nač ina pro izvodnje , moralo b i t i razv i jeno u formi neke teor i je o "klasnoj sves t i” .

V

Sta se dešava u trcnutku kada " log ika i s tor i je" i zneverava očekivanja komunis t ičke f i lozof i je i s tor i je? Jedna mogucnost je , kor igovanje i l i napuštanje ce lokupnog koncepta emancipac i je , druga: trazenje zamcne za uc inke koj i su i zos ta l i . Ako se transformaci ja sveta ne odvi ja prema nacrtu , nas la je potreba za funkcional- ninx ekvivalentoni " i s tor i j ske log ike" . Takav ekviva lent je ona komunis t ička part i ja koja dvadeset ih godina nastaje u Sovje tskom Savezu , a za l im i u os la l im zemljama. l zvorni metaf iz ičk i naboj tog prenošenja kompetcnc i ja sa log ike i s tor i je" na empir i j sku organizac i ju , naj lakše cemo seb i prcdoc i t i , ako zamis l imo s ta b i se dcs i lo kada b i u Hcgc lovom s i s temu b i lo moguce da svetsk i duh postane c i l j ind iv idualnog i l i ko lekt ivnog de lovanja . T ime š to prcu/ ima zadatak jedne mctaf iz icke ins tance , komunis t ička part i ja od samog poćctka ne mo/e da bude shvaccna kao po l i t i cka organizac i ja , i uopste , kao part i ja . Njen c i l j n i je zauz imanje po l i t i cke v las l i ( to jc samo sredstvo) , nego uspos lav I janjc jedne si ike svetu. Ona ne dc luje u svoje ime , i l i u ime nekog empir i j sk i ograniccnog kruga s lcdbcnika (makar to i ne b i l i i n jen i b irac i ) , nego u ime svetsko i s tor i j ske mis i je ' ' 'pro le tar i ja ta" I ovom je utemel jena nemogucnost empir i j skog loc iranja komunis t icke part i je . Kada ona dodc na v las t , onda ncograničcnos l te v las l i , koja odmah nastupi , n i je pos led ica uspos lav l janja "part i j skog moni /ma", nego pre toga da na v las l i uopste n i je jedna politicka partija, ma kako i sk l juc iva i ne to lerantna ona b i la , nego nos i lac mclaf i / i ck ih ov lascenja . Njeno de lovanje je načclno nemer l j ivo , a ne samo zato š to predstav l ja pos- l ed icu "dcvi jac i jc" , "vo luntar i /ma" i td .

Kada komunis t icka part i ja dode na v las t , onda je lo i s toznacno sa provalom metaf iz ike u po l i t iku . Teor i j sk i je sasv im neopravdano poredi t i takvu s lrukturu odluc ivanja sa i s lor i j sk i po /nat im v idovima apso lut i /ma i l i autor i tarne v las t i . Ni je od lučujuc i kvant i tc l nas i l ja i l i s tanje l i cn ih s loboda, nego pr inc ip u sk ladu sa koj im se takva v las l konst i tu i se . A v las t "radnicke

193

klase" ne mo/e b i t i drugač i jc konst i tu i sana nego os lanjanjem na f i lozof i ju i s tor i je , dakle , rekursom na metaf iz iku .

I soc i ja l i s t i čka drustva su , spo l ja posmatrano , organizovana kao države . Nj ihova spol jna suverenost se (u on im s lučajev ima gde se ne radi o "ograničenoj suverenost i" kao pos led ic i nesanios ta lnog do laska na v las t komunis t ičk ih part i ja , u tzv . I s tocnom bloku) ne raz l ikuje od drugih drzava . Al i , kod p i tanja o unutrašnjoj suverenost i pos taje jasna da lekosežna raz l ika . Pošto u soc i ja l i s - t i čkom konceptu po l i t ike suverenost n i je po l i t i ck i , nego metaf iz ičk i odnos ( t j . ona n i je vezana za državu, nego za ’ ’pro le tar iat") , veoma je o težano njeno s tabi l i zovanje , rac ionalno organizovanje i pragmatsko potvrdivanje . Suverenost koja je jednom svojom s tranom vezana za metaf iz ičku reg i ju pojednostav l juje , doduše , zahvate u sve ob las t i ž ivota ko lekt iva i ind iv idua: uz poz ivanje na interese "radnicke k lase" lako je sruš i t i sva ogranicenja po l i t i cke v las t i i l eg i t imno se umešat i u procese de lovanja . Medut im, ta d i fuzna leg i t imac i j ska osnova onemogućava samoopažanje , a onda i samokor igovanje po l i t i cke moći , i t ime vodi b lokadi učenja . T ime s to po l i t i cka v las t n i je shvaćena kao nace lno ogranicena , skoro je nemoguće da se njen unutrašnj i poredak podvrgne rac ionalnoj ( samo)kr i t i c i , koja b i rezul t i ra la kontro l i sanim povećanjem cf ikasnost i . Tako se o tkr iva druga s trana neograničene suverenost i - nesposobnost c i l jno-rac ionalnog de lovanja . Nastaje t ip ičn i soc i ja l i s t i čk i paradoks: na jednoj s trani je nagomi lana ogromna kol ič ina moći , dok je , i s tovremeno, o težano sprovodenje i naj jed- nostavni j ih od luka .

Naš po l i t i ck i poredak, uprkos sv im inovac i jama u odnosu na koncept "revoluc ionarne v las t i" , obnavl ja i zvornu d i lemu soc i ja l i z ma. Naime, to da soc i ja l i zam ni je /amis l jcn kao državno s tanje , a da je takvo s tanje ipak postao . Part i ja c i j i ident i te t n i u jednom trenut ku n i je b io prvenstveno po l i t i ckog t ipa (budući da je konc ip irana kao part i ja "rcvoluc ionarnog preobrazaja" , a ne organizovanja po l i t i cke v las t i ) , poče la je da se , pr i l i cno bez izg ledno , t iho transfor- miše . Naravno, ne napuštajuć i mctaf iz ičk i temel j svoje l eg i t imnost i , i zražen u uverenju o svetsko- i s tor i j skoj mis i j i "radnicke k lase" . Tako smo dobi l i ćudnu mešavinu , u kojoj su se zajedno naš l i e l ement i po l i t i cke rac ionalnost i (o te lo tvoreni u po l i t i ck im in- s t i tuc i jama) i e l ement i opravdanja v las t i , koj i su konsekventno iz - maknut i svakoj rac ionalnoj prover i . Sve dok ov i drugi imaju pr imat , ne možc b i t i rcč i o akt iv iranju univerza l izujućeg (rac ionalnog) potenc i ja la ins t i tuc i ja . B i lo b i sasv im pogrešno kada b i smo ovaj dual izam

194

pokušal i objasn i t i kao prot ivrečnost i zmedu part i je i države u soc i ja l i zmu. Neko takvo objašnjenje - povezano onda sa zahtevom za manje upl i tanje part i je u nadležnost i državnih organa - poč iva na pogresnoj pretpostavc i da se part i ja u soc i ja l i zmu može opisat i kao part i ja u uobičajenom smis lu rec i , s tom raz l ikom š to je in tenz iv ira la svoju moć (ukinuvš i druge part i je i protegnuvs i kompetenc i je na sve ob las t i ž ivota) . U tom smis lu b i i soc i ja l i s t i cka država b i la shvaćena kao spec i f i čn i t ip novovekovne državnost i , sa unutrašnj im suvereni te tom koj i j e ograničen , a l i se može postepeno povećavat i (na ta j nač in š to će se smanj ivat i u t icaj part i je ) . Medut im, naše rani je i zvodenje o odnosu izmedu države i suverenost i jasno pokazuje nemogućnost nekog takvog odvajanja . Naravno da b i se e f ikasnost ins t i tuc i ja u soc i ja l i s t i čkoj državi mogla znatno povećat i , ukol iko b i rac ionalno b io kontro l i san transfer vrednost i ( ideo log i je ) u ins trumenta lno de lovanje ( tehničk i aspekt državnog regul i sanja) . Ako b i b i lo moguce ( š to nače lno uopste n i je i sk l jučeno) odvajanje aspekta funkcionalne in tegrac i je (on se pre svega t i če mater i ja lne reprodukci je društva) , i n jegovo re la t ivno osamosta l j ivanje u odnosu na sadrž inu ideo log i je , soc i ja l i s t i čk i poredak b i b io u ce l in i rac ionaln i j i . Al i , on se t ime ne b i pr ib l i ž io rešenju paradoksa na kome poč iva . Evoluc ioni kapac i te t i nekog društva se ne mere ekonomskim pokazate l j ima, nego sposobnošću đruštva da ući, t j . da mobi l i zuje svoje unutrašnje resurse . A učenje je uvek povezano sa rac ionaln im propi t ivanjem vrednost i i normi koje s luže kao or i jent ir i de lovanja . Ako su t i or i jent ir i i zmaknut i kr i t i čkoj raspravi , ako su metaf iz ičk i utcmel jen i i ins t i tuc ionalno s trogo sankc ionisani , soc i ja lno učenje se sudara sa vanjskom granicom, i umesto f l cks ib i lnošcu , rezul t i ra soc i ja lnom ncurozom.

15 . KRIZA POLITIČKE INTEGRACIJE I FENOMEN REFEUDALIZOVANJA

Soci ja l i s t i čke države su nasta le kao rezul tat prodiranja "društva" u "državu”", t j . kao okupiranje prostora po l i t ike od s trane jednog drustvenog pokreta, koj i ne samo š to ima sve osobine k las ičnog parcijalnog morala , nego sebe i razumeva kao part i ju . Veoma raš irena kr i t ika "rea lnog soc i ja l i zma”, koja pretpostav l ja da je tu država ukinula svaku autonomiju društva , te da su prema tome to po l i t i čk i s i s temi " integra lnog e tat izma" (M. Horkhajmer) , bez sumnje za c i l j ima povećanje s loboda, a l i i vodi u pojmovnu kon- fuz i ju . Ona precutno računa sa idco log izovanim pojmom društva , verujuc i da s fera l judskih i gradanskih prava predstav l ja

195

s tabi lno upor i s te kr i t ike , upor i š te č i j i i s tor i j sk i s ta tus ne moramo uteme- I j ivat i . Jer , š ta je i zvesn i je nego to da je ova s fera u "rea lnom soc i ja l i zmu" s i s tematsk i ugrožena?

Medut im, soc i ja l i s t i ck i pokret koj i u revo luc i j i do laz i na v las t takode je momenat društva . Ma kol iko to ncobično moglo zvučat i , a l i n jegovo poreklo je u i s to j onoj reg i j i "drustvenog morala" koju on , došavš i na v las t , osporava . Osnovno p i tanje je : da l i j e ta j pok ret , došavš i na v las t , pos tao država (dakle , i zgubio s trukturne osobine drustvenog pokreta) i onda počeo da neg ira autonomiju društva? I l i j e tu pre reč o podruštv l javanju države , u tom dalekosežnom smis lu da s truktura društvo-država i sama nes - ta je , pa da prema tome smisao gubi i svaka pol i t i cka kr i t ika koja se or i jent i še prema k las ičn im i s tor i j sk im model ima? U raspravl janju ove a l ternat ive uputno b i b i lo zaboravi t i sve omi l jene asoc i ja t ivne analog i je (a pre svega onu o "rea lnom soc i ja l i zmu" kao savremenom apso lut izmu) , i pos tav i t i p i tanje o suš t insk im odredenj ima novovekovne po l i t ike , d j i j e nužni momenat i "soc i ja l i s t i čka drzava” , makar i kao njegova ncgac i ja .

Kao drustveni pokret soc i ja l i zam (komunizam, bo l j šev izam i td . ) posredstvom svoje part i je preuz ima upravu nad drustvenom ce l inom. Postav i l i smo p i tanje , da l i se sve to zb iva u okviru onog pojma pol i t ike koj i jos uvek odreduje naš pojmovni aparat ( i os la - nja se na kategor i je drustva , države , l eg i t imnost i i td . ) , i l i tu imamo pos la sa ncč im s tvarno drugač i j im, za dje razumevanje nam je neophodna i druga teor i j ska paradigma. Soc i ja l i s t i čka drzava neće b i t i drzava u pravom smis lu te reč i , napisao je Enge l s , i b io je u pravu. Medut im, š ta je ona?

Novovekovna politicka zajednica nas taje kao rezul tat rc la t iv izovanja s ta tusa zajednice: "drustveni moral" n i je v i se osnova integrac i je , već je pot i snut u "pr ivatnu s feru". Ona se prost ire i za granice one rcg i je koju i spunjava ’ ’drzava". Po l je države os lobodeno je pr imcsa part ikularnog morala (bar po intcnc i j i ) . U tom pol ju se in tegrac i ja obavl ja prema formal izovanim proccdurama, koje i z "javnog promcta" i sk l jučuju sve ono š to je l i čno na l i čnost ima. Ljudi su tu "apstraktn i gradani" , jer nj ihova konkretnost je os ta la na drugoj s trani granice , u "gradanskom drustvu” .

Ova idea lno- t ipska konstrukc i ja novovekovne evropske drzavnost i n i je n igde b i la u takvom obl iku rca l i zovana. Ona takode n ikada n i je b i la svesn i c i l j nekog po l i t i ckog pokreta (čak n i "gradanske k lase") . Pa ipak , ona lez i u osnovi zapadno-evropskog po l i t i ckog i skustva , i to puno v i se kao iskustvo nego kao neki projekt . Naime, kao i skustvo da se u post -hr i šćanskoj Evropi

196

jedna zajednica ne može uspcšno integr i sat i posredstvom morala . Ap- so lut i s t i čko dšccnjc javnc s ferc od morala (kato l i ckog i l i protes - tantskog) bez sumnje je b i lo mot iv i sano imperat ivom pac i f ikovanja drustva , t j . imperat ivom pronalazenja t ipa integrac i je koj i b i i sk l judo gradanski rat . Medut im, okolnost š to je ta j t ip in tegrac i je nadz ivco nc samo apso lut izam, nego i secanje na rat i zmedu drustvenih pokreta kao nos i laca raz l idt ih predstava o " i s t in i” , dobru” , "pravdi" , dozvol java formul i sanje pretpostavke sa da lckoscznim konsekvencama: obl ic i zajedničkog z ivota , koj i od 12 /13 . veka nas laju u Zapadnoj Evropi , i z i skuju upravo onakav t ip formalne integrac i je koj i j e najav l jcn u apso lut izmu i razv i jen u us - tavnim i pravnim nac ionaln im državama.

Marksova kr i t ika "gradanskog drustva računa sa mogućnošcu soc i ja l i s t i čkc civilizacije. Naravno da je Marksu jasno da se soc i ja l - na komplcksnost društava 19 . veka ne može drugač i je rac ionalno

in tegr i sat i nego putem pravnog s i s tema i t rž i š ta . Zbog toga mu je neophodna antropolog i ja , koja će pokazat i da se "bogats tvo" može i spo l javat i na drugač i j i nač in (kao bogats tvo l judske sušt ine") i f i lozof i ja i s tor i je , koja će pokazat i da je došao trenutak za os tvarenje takvog t ipa soe i ja lne integrac i je koj i b i po laz io "odoz- do" , i z antropološko-moralnc ins tance . Marksova teor i ja je u pravu ukol iko tvrdi da neka zajednica koja poč iva na pr inc ip ima konst i tuc i je sasv im raz l i c i t im od savremenih (npr . pr inc ipu so l idarnost i , rac ionalne argumentac i je , dogovora i td . ) uopste nema potrcbu za organizac ionim mehanizmima savremenih društava , kao š to su us tav , pravni s i s tem, kontro la po l i t i cke v las t i i td . Njen nedos- ta tak je samo u tome š to je tu f i lozofsku kons lrukc i ju projektovala na postojeći svet, u kome ( još ) nema n ikakvih znakova o nastanku soc i ja l i s t i čke c iv i l i zac i je (koja b i onda uč in i la suv isn im nabrojane ins t i tuc i je ) .

Soc i ja l i s t i ck i društveni pokret i su u postojeceni svetu or - ganizoval i soc i ja l i s t i čke države . Kao momenat gradanskog društva oni su "uš l i" u prostor države , noseć i sa sobom svoj moral , t j . svoje sadrž inske predstave o " i s t in i ' , "dobru", "pravdi" . Jasno je da su se pod t im pr i t i skom formalne procedure (koje smo rani je pomenul i ) morale raspast i , i jasno je da kada jedan deo društva upravl ja društvom tu o d i ja lekt ic i društvo-država ne može b i t i ozb i l jno red . Formalna integrac i ja , koju je novovekovna drzava obavl ja la putem ustava i pravnog s i s tema, ovde pr inc ip i je lno ne b i mogla dod u obz ir . Pa kako se onda "soc i ja l i s t i cka drzava" uopste in tcgr i sc?

Pošto nastupa kao sadrž inski moral , ona razbi ja prostor po l i t ike , i t ime se odr ice formalnog homogcnizovanja . Na koj i nadn jedan sadrž inski moral , koj i j e dobio upravu nad cc l inom drustvenih morala , možc to društvo homogcnizovat i? Prva a l ternat iva , koja s to j i na dohvat ruke , jes te gradanski rat . Ncutra l izovanjc drugih morala moguce jc u okviru koj i pru/a pcrf i iancntno opsadno s tanje . Jer , drugi moral i” n i su samo drugi soc i ja ln i pokret i (koje jc uz pomoć nekontro l i sanc upotrcbe ins t i tuc i ja moguce jednostavno neutra l i /ovat i ) , nego su oni trajn i ncgat ivn i deo v las t i tog ident i te ta . Naime, t ime s to v lada cc l inom, part ikularnost n i je posta la opstos t , i n jen prot ivn ik n i je samo neko konkretno drugo , nego svako drugo .

Sve državc rea lnog soc i ja l i zma" su napust i l e ovaj c i s t i model ponašanja koj i , t eor i j sk i posmatrano , odgo\ara nj ihovoj

198

sušt in i . Forme h ladnt^g gradanskog rata , kojc umesto toga prakt ikuju . nc b i trebalo o lako i / j ednacavat i sa stvarnim opsadnim s tanjem, ako n i zbog ćcga drugog , л ono zbog sccanja na njegovc stvarnc / r tve .

Druga ekstremna mogucnost koja "rea lnom soc i ja l i zmu" s toj i na raspolaganju , jes te prećutno pr ib l i žavanje nepr i ja te l ju "gradanskoj državi" . Budući da je postojeć i sve t zadržao s tare odgovore na s tara p i tanja , soc i ja l i s t i ck i pokret na v las t i se t im odgovor ima može pos luž i t i , ako ne uspe da pronade nove . U krajnjoj konsekvenc i b i to znač i lo obnavl janje prostora po l i t ike i akt iv iranje poznat ih mehanizama pol i t i cke integrac i je . Da b i se od luč i l e za ovaj model ponašanja države "rea lnog soc i ja l i zma" b i se morale odreć i v las t i te suš t ine , š to n i je veoma verovatno , i ne može se post ić i precutn im kompromis ima.

Znatno verovatn i je je da će se konkretna s trateg i ja de lovanja soc i ja l i s t i čk ih država k lat i t i i zmedu dva po la , sa tendenc i jom da sve rede v las t i tu poz ic i ju part ikuiarnog morala a f irmiše na ofanz ivan nač in (mobi l i zovanjem s imbol ike h ladnog gradanskog rata) , a da sve v i se "prazni" ideo log i ju od konkretn ih sadržaja i da je kor i s t i kao nadomestak za formalno-rac ionaln i medi j in tegrac i je . Naravno, za ovakvu vrs tu ravnoteže ( t j . za s tabi l i zovanje poz ic i je i zmedu ekstrcma) p laća se odredena cena .

Prva zamis l iva var i janta umirenja prot ivrecnost i na kojoj poč iva država "rea lnog soc i ja l i zma" jes te : okolnost da je potenc i ja l in tegrac i je veoma ogranicen neutra l izuje se tako s to se ono š to treba da bude integr i sano veš tački zadržava u pr imit ivnom s tanju . U k las ičnoj terminolog i j i : n i je razvoj drustvene kompleksnost i faktor koj i d ikt ira d inamiku pol i t i cke uprave , nego je "drustvu" dozvo- l jeno da se razv i ja samo do mere do koje ga uprava uspešno može kontro l i sat i . Na izves tan nač in jc os tvarena Marksova def in ic i ja soc i ja l i zma, jer u drzavama rea lnog soc i ja l i zma" se in tegrac i ja za i s ta obavl ja van pol ja po l i t i ckog posredovanja . Cena koja je p laćena za ukidanje d ihotomije društvo-država s tav l ja u sumnju taj uspeh: n i je in tegr i san p lura l izam indiv idualnost i (kako je predvidao Marks) , nego jc in tegrac i ja moguca samo ako uspc ukidanje tog p lura l izma.

Druga mogucnost , naj jasn i je os tvarena u Jugos lav i j i , poč iva na re la t ivnom odvajanju soc i ja lnog s i s tema i po l i t i cke uprave . P lura l izam drustva se s i s tematsk i ne sputava , a l i se ne

199

nudi n i adck- vatan obl ik za njegovo trajno organizovanje . Drugim rec ima, nas taje nesrazmer izmedu organizac ionih ( integrac ionih) potreba drustva , i (neadekvatn ih) mogucnost i po l i t i cke uprave . Ovaj nesraz mer ne vodi konf l iktu , zbog toga s to onaj p lura l izam nema pol i t i ck i predznak ( jer , se t i cemo se , to je drustvo u sasv im us lovnom smis lu te reč i , raz l i c i to od "gradanskog drustva" koje predstav l ja pandan državi i na laz i se - zajedno sa njom - u prostoru po l i t ike) . Al i on , š to n i jc teško pr imet i t i , vodi dez integrac i j i . (Pr i čemu nc treba iz - gubi t i i z v ida da se ta dez integrac i ja na laz i na znatno v i šem c iv i l i zac i j skom nivou nego s tabi lnost i s točno-evropskog soc i ja l i z - ma; jer ta je , v ide l i smo, post ignuta po cenu permanentnog uprošćavanja s i tuac i je kojom treba da se v lada) .

Zanimlj ivo je upi la t i , koje konkretne obl ike popr ima ta dez in tegrac i ja . Logično je pretpostav i t i da cc drustveni p lura l izam, koj i nc na laz i adekvatne forme svog organizovanja , s i ih i jno sam proiz - vodi t i zamenu za nj ih . Pr i tome ce se , naravno, ponasa l i po odredenim pravi l ima koja pro iz laze i / s trukture drustveno- i s - tor i j skog de lovanja . Te "pronadene" forme cc , sa svoje s trane , u t icat i na po l i t i čku upravu, koja ce ih de l imicno preu/ imat i , da b i na ta j nač in (čes to nesvesno) smanj i la jaz o kome je gore b i lo reč .

Drustveni p lura l izam, kome je zapreccn put prema gore ' ’ , u pravcu formalne integrac i je , potraž iće organizac ione obl ike na n ižem nivou , prema "dole " . Pr i tom, pomoci mu mo/e samo onaj model in tegrac i je koj i sa državom rea lnog soc i ja l i zma" ima bar os - novnu zajedničku osobinu: nepostojanje pode le пл društvo 1 drzavu (kao pos led ica nepostojanja po l i t i cke zajednice ) . I s tor i j sk i najb l i / i ob l ik organizovanja sa tom osobinom, jes te l eudal izam. Dakle , t rebalo b i occkivat i spontano nastajanje semifeudaln ih obl ika in tegrac i je .

Feudaln i t ip organizovanja poseduje najmanje d \a tcz i š ta : I ik- s i ranje za ter i tor i ja ln i ident i te t , i karaktcr po l i t i cke upra\e kao staicža. Preterano ( -» i b i lo ovde govor i t i o "fcudalnoj kontrarevoluc i j i (Marks) , a l i j e nesunni j ivo da de l imicno re leudal izovanje Jugos lav i je ugrozava i ono do cega je k las iku soc i ja l i zma posebno b i lo s ta lo , na ime, razvoj "proizvodnih snaga .l ime ono , na posredan nac in , dovodi u p i tanje i onaj nesumnj iv i v i sak vrednost i koj i j e jugos lovenski soc i ja l i zam oduvek imao u odnosu na os ta le drzave rea lnog soc i ja l i zma". Jer , drustvena kompleksnost , p lura l izam drustva os lobodcnog

200

neposrednog pol i t i ckog d iktata , nn>ze u semifcudalnom t ipu organizovanja predstavIjat i cgzot icno obi 1 je ( iako ekonomska oskudica i ovu mogucnost dovodi u p i tanje ) , a l i ne i most koj i b i nas spajao sa zapadno-cvropskom c iv i l i /ac i jom. Civ i l i zac i j sk i corsokak u koj i vodi svako or i jent i sanjc prema pred-modernim obl ic ima drustvene integrac i je , ne mora se i spo l javat i kao po l i t i cka katas trofa , pa da ipak bude katas trofa .

Jugos lovenska po l i t i cka svcs t je u pos lednj im godinama otkr i la jedan ve l ik i problem savremenih po l i t i ck ih konst i tuc i ja , problem federa l i /ma. T ime je i s tovremeno probudena ogromna nada: i ako ta j problem ne uspemo da res imo, sama okolnost da ga poscdujemo svedoč i o nasoj pr ipadnost i savremenom svetu . Ne treba n i pominjat i ko l iko je l epse i pr i ja tn i je b i t i / r tva sudbinskog zaple ta , a ne v las t i tog s i tn icars tva , nesposobnost i i n i sk ih s tras t i . A ako je uspeh ionako beskrajno da leko , trebalo b i bar neuspehu dat i dos tojanstvcno ime .

Ova skromna z .cI ja n i je l i scna c in izma, a l i j e , na ža los t , i kao takva preterana . Ma kako brojn i b i l i g lasov i koj i dcklamuju magičnu rec "federa l izam", problemi koje mi imamo ne b i se , n i uz zajcdnickc napore ( i luzorna s intagma, koja prot ivreč i sus t in i t ih problema) , mogl i ugurat i u njene okvire . Rec federa l izam bi se raspukla ako b i morala da pr imi makar i de l i c sadrzaja koj i b i smo joj rado pover i l i , u za ludnoj nadi da ce u njenom okr i l ju i skrsnut i i neko resenje naš ih zagonetk i .

Razvi jene su bar tr i raz l i c i te takt ikc pr ikradanja po l ju "federa l izma", i t reba ih raz l i č i to proccnj ivat i , bez obz ira na zajed- n ičku nameru, ins trumcnta l izovanje ovog pojma na nac in suprotan njcgovoj sus t in i .

Prvu takt iku mogl i b i smo, uz ncš to scnt imenta lnost i , označ i t i kao " iznenada probudenu l jubav za dokumcnte" . Trebalo b i , uveravaju nas njen i subjekt i , c i ta t i dokumcnte ’ (B i landz ic ) , j er ar - h iv i su i zvor znanja o nascm svetu . U epohi opstc nes igurnost i u pogledu načc la na koj ima nasa zajednica poc iva , budi ovo ar- h ivarsko s tabi l i zovanje i zvcsnu nadu. Zais ta , zar ne b i b i lo najbol je

201

pogledat i putem koj ih odluka jc nas federa ln i s i s tem konst i tu i san , pa na osnovu toga def in i sat i n jegovu sušt inu? Predlog zvuč i pr iv- lačno , a l i ima bar dva presudna nedostatka . Kao prvo , svaka l jubav , pa i ona za "dokumcnte" , pr i s trasna je i i z ob i l ja onOga š to je pred njom, b ira ono š to jo j se sv ida . Tako naš i po l i t i ck i i s tor ičar i kor i s te arhivske lav ir inte (o koj ima znamo još i z Borhesovih pr ica) da b i potpuno zavrtc l i pamet pojmu federa l izma. I shod je : n i je od lučujuća log ika same s tvar i , dakle , po l i t i cke zajednice i im -perat ive njene integrac i je , nego je od lučujuće ono s to je nekada iz - jav io neki po l i t i čar , i zražavajuć i v las t i to miš l jenje i l i mis l jenje grupe po l i t i čara .

Kao drugo , u predlogu "nazad dokument ima" sadržana je da lekosežna suges t i ja , sasv im problemat ičn ih svojs tava! Njen tenor je : nov i ja po l i t i cka i s tor i ja naše zcmljc n i je b i la def in i sana radikal - no-soc i ja l i s t i ck im t ipom odluc ivanja (u kome p i sanim dokumen t ima n i je pr idavana posebna vaznost ) , nego je ona b i la normirana s i s temom programa i pravi ln ika . Ne treba b i t i posebno upućen u po l i t i cku teor i ju pa uv idet i grotesknost ove tvrdnje .

U komunizmu ce us tav imat i onakvu u logu kakvu danas ima vozni red , napisao je u svojoj opt imis t ičkoj faz i duhovni mentor ' f rankfurtske š k o l e U to vreme n i je n i sanjao o v i sokoj in format ivnoj vrednost i t e čudne metaforc . Zais ta , us tav i s l i cn i propis i imaju u rea lnom soc i ja l i zmu” s l i čan s tatus kao i vozni red: u njh u najbo- l jem s lučaju veruju samo putnic i , a l i sasv im retko maš inovode . Zbog toga je , uprkos egza l t i ranom poz ivu č i ta j te i s tor i j ske od luke" , putn ička populac i ja v i se za interesovana za l i čnost s ta leža maš inovoda. Ona radi je c i ta tzv . memoarsku l i teraturu , sa i sprav- nom intu ic i jom da se najzanimlj iv i je s tvar i desavaju u pr ivatnom agregatnom s tanju v las t i , a ne u dokumentovanom zgušnjavanju tog f lu ida .

Drugi l ip ophodenja sa pojmom federa l izma mogl i b i smo nazvat i "samoskr iv l jenom nedu/noscu . Naravno da ncdu/nost n i je loša s tvar , a l i i s to tako , ona n i je svugde na mestu . Ova naivna sves t postaje problemat ična najkasni je onda kada jedan, veoma tanak s lo j rea lnost i , pr ikazuje kao cc lu rea lnost . U nasem s lucaju , kada raspravl ja o us tavnom s tatusu federa l izma (Mir ić ) , neopravdano pretpostav l ja juc i da je jasan s tatus same ustavnost i . Pošavš i od nedozvol jeno na ivnc pretpostavke da za i s ta važ i ono za š ta je deklarat ivno

202

utvrdeno da vaz i , ona s ir i laznu nadu da b i č i tava s tvar b i la u rcdu samo ako b i se ce l ina vazenja "ponovo uspostav i la" . Tj . ako b i republ ička vodstva shvat i la da nj ihova suverenost n i je i zvorna nego i zvedcna , i da federa l izam ni je konfedera l izam.

I luz i ja da b i se us tavnost mogla uspostav i t i po lazeć i od jednog njenog segmenta (odnosa medu republ ikama) teor i j sk i i po l i t i čk i je proz irna . Samo važenje us tava u ee l in i garantuje važenje jednog njegovog segmenta . Obrnut i redos led n i je moguć . Zbog toga rasprava o federa l izmu, koja n i je jasna konsekvenca rasprave o ustavnoj driavi, svoje dobre namere u laže u pogrešnu s tvar . Njeno razocarenjc b i lo b i ogromno kada b i uv ide la da se in tenz i te t problema ne b i smanj io čak i kada b i b i l i pr ihvaceni sv i predloz i , t j . kada b i odnos suverenost i b io i spravno shvaćen , a Skupšt ina popu- njena raznim novim "već ima".

Treća var i janta ins trumenta l izovanja pojma federa l izma takode poč iva na i luz i j i , a l i za raz l iku od prethodne , ona je " i luz i ja i z nužde" (a ne i z dobre namere) . U nuždi se na laze po l i t i čk i predstavnic i jugos lovenskih republ ika , a pr iz ivanje "duha federa l iz ma" trebalo b i da ih bar de l imicno ras terct i . Medut im, na svakom koraku dož iv l javaju neuspeh . Zbog čega? Zato š to "duh federa l iz ma" n i je neki bcskucnik kome se može dode l i t i pr inudni smeštaj . On ima svoju kuću , us tavnu drzavu. A taj njegov dom vcoma je prec izno i zgraden. U njegovom temel ju je k las ično p i tanje novovekovne po l i t i cke i s tor i je : ko odlucuje . Dakle , p i tanje suverenost i . Dakle , p i tanje : u s lučaju da zakažu procedure sporazumevanja , predvidene us tavom, koja ins tanca donos i od luku? Odgovor i kao s to su: skupst ina , predscdniš tvo , predsednik i s i . nu /no vode da l j im p i tanj ima pre svega onom o nač inu postav l janja t ih organa za prcdstavnike narodne suverenost i , a l i su u našem s lučaju za ludni , j er je u nj ima pretpostav l jeno da je subjckt od luka za i s ta neki prcdstavniek i organ, a ne po l i t i cko- metaf iz ička ins tan ca , koja narodnu suverenost reprezentuje na osnovu svoje i s tor i j ske pozvanost i .

Koherentnost us tava neposredni je rezul tat koherentnost i po l i t i cke zajednice koju normira , a ne neke mitske snage teksta . Taj tekst rnoze svake dve godine b i t i menjan , a l i to nece dopr inct i n jegovoj re levantnost i . Po l i t i cka zajednica u us tavu donos i od luku o obl iku svoje egz i s tenc i je i o mehaniz .mima njene svakodnevne rea l i zac i je . Fata lnom nesporazumu vodi uverenje da b i us tav mogao b i t i redukovan

203

na ove mehanizme. Npr . tako s to b i regul i sao odnose medu republ ikama, uz i s toremcno i sk l juč ivanje p i tanja o s ta tusu po l i t i cke zajednice . Medut im, t ime je i sk l jučcno i presudno p i tanje , ono o l eg i t imnost i ins tance koja odlucuje . Pr iv idni dobi tak t ime se pokazuje kao ono s to i j e s te , kao pr iv id .

Ze l ja d a se jednom segmentu ustava (onom o medurepubl ičk im odnos ima) dode l i vazenje , pedstav l ja i luz i ju i z

204

nužde". Njome n i jc dato važenje n i us tavu , a n i tom scgmcntu . Ako smo ustav okaraktcr i sa l i kao odluku, onda ovu takt iku moramo oznadt i kao pomeranje od luke , n jeno odlaganje . Kao i svako odlaganje , i ono može b i t i i spunjeno beskrajn im pr ičama ("dogovor ima") koje i luz i j i t reba da pozajme l i k s tvarnog dogadanja .

Problemi integrae i je jugos lovenske zajednice su veoma tešk i , a l i ne zato š to su to problemi federa l izma, nego upravo zato š to to n i su .

Sušt ina federa l izma je dvostruka: on ima za c i l j kako in- tegraciju "manj ina " , tako i n j ihovu zaštitu.

Smisao federa l izma je , dakle , da e lemente neke po l i t i cke zajednice koj i poseduju v i sok s tepen s tabi ln ih raz l idtos t i (b i lo da su e tn ičke , lokalne i l i ob ičajno- tradic ionalne) dovede u jed instvo; da ih in tegr i še na jednom nivou konkretnost i koj i ne može da dosegne tradic ionalna nac ionalna država , koja se uvek kreće samo na ravni opštos t i . T ime š to uvodi spec i f i čan v id vert ika lne pode le ( i kontro le ) v las t i , f edera l i s t i cka drzava pokušava da u proces od luc ivanja ukl juč i l jude ne samo kao gradane , nego i kao konkretne subjekte , u nj ihovoj raz l idtos t i .

Druga navedena osobina federa l izma, zaš t i ta posebnog ident i te ta , neposredno je vezana za prvu . Kao nuzna dopuna integr i sanja mora b i t i pr iznato pravo na posebnost , inace b i ono vodi lo neže l jcnom homogenizovanju (dubl jem nego u ccntra lno organizovanim drzavama) .

Ni je teško v idet i da obe osobine federa l izma pretpostav l ja ju zajednick i or i jent ir . ( ) in tegrac i j i i zas t i t i posebnost i ima smis la govor i t i samo ako je zagarantovana opstos t . Ta opštos t je pravna drzava . Ona gradanima bez obz ira na nj ihove konkretne osobine garantuje osnovna prava . Tek u okviru t ih garanc i ja ima smis la raspravl jat i o konkret izovanju bez l i en ih prava".

Da l i jugos lovenski federa l izam, kao s tvarnost i kao projekt , može da zadovol j i dva navedena us lova? Kao prvo , da l i j e njegov smisao u tome da intcgr i šc , da i s tor i j sk i , e tn ičk i , ku l turno raz l idta područja čvršće vcže za zajednicu? Bi lo b i veoma odvazno kada b i smo da I i potvrdan odgovor . Jer , ta j federa l izam" ne samo da ne pronalaz i nove s tabi lne ob l ike povez ivanja onog raz l i c i tog , nego pret i da oncmogući i t radic ionalne . Industr i j ska integrac i ja je homogenizovala svet , pretvor ivs i ga u provinc i je jednog trž i š ta . Kod nas n i je i zvesno cak n i to da l i će ta bezdušna integrac i ja , prodor- n i ja od svakog morala i svakog zajednis tva , b i t i dovol jno snažna da

probi je pro laze u z idovima koj i su podignut i na granicama naš ih "provinc i ja" .

Ova ncobična pos lcd ica našcg federa l izma pobuduje oprez . Ako on kod nas ne povczuje , nego i zo luje , kako s toj i s tvar sa drugim njegovim e i l jem, zaš t i tom manj ina? Da l i su l judska prava e f ikasni je zaš l i ćena t ime š to su predata u nadležnost lokaln im organima, t ime s to sc nj ihova zaš t i ta odvi ja i za z idova? Ovo p i tanje je , naravno, re torsko . Izručenost samovol j i lokaln ih v las t i ras te u d ircktnoj srazmcri sa v i s inom z ida koj i tu ob las t de l i od os ta log sveta . Takvo pervcrt iranje ideje federa l izma, njeno ins trumenta l i zovanje u sredstvo terora nad manj inama, n i je naš i zum. Kada su u drugoj po lov in i 18 . veka američke države raspravl ja lc o ob l iku ujed injenja , države sa juga su že le le konsekventni federa l izam, u smis lu potpune suverenost i državnih jed in ica . Nj ihov c i l j j e b io jasan: u granicama v las t i t ih (neograničenih) kompetenc i ja b i os ta l i crnc i -robovi . Za nj ih b i pravo na posebnost b i lo ident ično sa pravom na ropstvo .

Samo uz besprekornu garanc i ju opšt ih gradanskih prava ima smis la postav l ja t i zahtcv za pr iznavanje konkretn ih prava . Federa l izam je moguć samo u kontekstu us tavno-pravne države , i l i vodi v la t i to j suprotnost i .

Ima l i i čeg aspurdni jeg od ins trumenta l izovanja ideje federa l izma u po l i t i c i dez integrac i je i t erora nad manj inama? Ima l i i čeg pogresn i jcg od toga da se raz loz i za ovo pervcrt iranje traže u idej i f edera l izma, cak u njenom nc dovol jno konsekvetnom sprovode nj u?

U jugos lovenski kur ioz i tc t spada i to da proces i re feudal izovanja nose ponosno ime federa l izma. Oni su , iako vode i s tom i shodu, mot iv i sani raz l i c i t im interes ima. Ocuvanjc v las t i te razv i jcnost i (da se nc b i de l i la sa drugima) , i l i ocuvanjc v las t i te nerazv i jenost i ( s t i l i zovane do p i tanja o e tn ičkom ident i te tu) . Kao da jc dohodak po g lav i s lanovnika osnovni pokazate l j državno-na- c ionalnog s tatusa , i kao da je a lbanski komunizam c iv i l i zac i j ska buducnost , a ne cgzot icna pra i s tor i ja . Medut im, nezavisno od toga s ta b i se moglo rcc i o kratkovidost i ov ih mot iva , on i nc izbežno namecu metaforu , c i je poklapanje sa s tvarnošcu jc smrtno ozbi l jno: Jugos lav ia kao sveca koja gor i sa oba kraja .Podaci o prvom objavljivanju

1 . Uvod - Kad pomis l im na Jugos lav i ju

206

neobjavljeno2 . Jugos lav ia kao nedovršena država

Objavl jeno u Knjiievnim novinamal34 (15 . 6 . 1987) pod rcdakc i j sk im nas lovom Tri var i jante o tvorenc opc i je"

3 . Ustav i "nac ionalno p i tanje"Knjizevne novine 732 (15 . 5 . 1987)

4 . Demokrat i ja kao pr ip i sana sag lasnostKnjizevne novine 740 (15 . 10 . 1987)

5 . Parlament i reprezentac i jaKnjizevna red 323 (10 . 6 . 1988)

6 . Koje suvcren u Jugos lav i j i?Knjizevne novine 729 (1 .4 . 1987)

7 . Koje čuvar us tava?Knjizevne novine 751 (1 . 4 . 1988)

8 . Gde je naša us tavotvorna moć?Knjizevna red 325 (10 . 7 . 1988)

9 . Konsenzus i po l i t i cka (ne)moćneobjavljeno

10 . Kvadratura jugos lovenskog krugaKnjizevne novine 715 (1 .9 . 1986) ;u tekst je ukl jućen i č lanak"Komunizam i s truktura soc i ja lnog de lovanja ,Knjizevne novine 119 (1 . 11 . 1986)

11 . ( ) ncmogućnost i "c iv i lnog drus lva" u soc i ja l i zmuneobjavljeno

12 . Tradic i ja i ident i te tKnjizevne novine 738 (15 . 9 . 1987)

13 . Ličnost i ins t i tuc i jeneobjavljeno

14 . Soc i ja l i zam kao ncdrzavno organizovano drustvoKnjizevne novine 711 (1 . 6 . 1986) , pod nas lovom "Drzava je vazna s tvar"

15 . Kriza integrac i je i f enomen re fcudal izovanjaKnjizevne novine 712 (15 . 6 . 1986)

16 . Jugos lav ia je sveca koja gor i sa oba krajaKnjizevne novine 709 (1 .5 . 1986)

SADRŽAJ

1 . Uvod - Kad pomis l im na Jugos lav i ju ...................................................5

2 . Jugos lav i j a kao nedovršena d ržava ....................................................19

3 . Us tav i ' nac iona lno p i t an je" ...................................................................38

4 . Demokra t i j a kao pr ip i sana sag lasnos t ...............................................52

5 . Par lament i r eprezen tac i j a .....................................................................67

6 . Ko je suveren u Jugos lav i j i ? ..................................................................81

7 . Ko je čuvar us tava? ....................................................................................94

8 . Gde j e naša us tavo tvorna moć? .........................................................113

9 . Konsenzus i po l i t i cka (ne )moć ...........................................................128

10 . Kvadra tu ra jugos lovenskog kruga ..................................................146

11 . O nemogućnos t i "e iv i lnog drus tva ’ ’ u soc i j a l i zmu .................165

12 . Trad ic i j a i iden t i t e t ................................................................................177

13 . Ličnos t i ins t i tuc i j e ..............................................................................191

14 . Soc i j a l i zam kao ncdržavno organ izovano drus tvo ....................198

15 . Kr iza in tegrac i j c i f enomen re feuda l i zovan ja ...........................205

16 . Jugos lav i j a , sveća ko ja gor i sa oba k ra ja? ...................................210KNJIŽEVNA ZAJEDNICA NOVOG SADA

zBibl io teka ANTHROPOS 26

Zoran ĐinđićJUGOSLAVIJA KAO NEDOVRŠENA DRŽAVA

Glavni i odgovorni urcdnik Milorad Gruj ic

U rcdnikZoran Stojanovič

Rcccnzent i Dragol jub Micunovic Slobodan Simovic

Tchnieki urcdnik Josip Dulić

Korcktor Mirjana Zlatkovic

IzdavačKnjižcvna zajednica Novog Sada, 21000 Novi Sad, I rg s lobodc 4/11 Tel : 021/611-173; ž i ro račun: 65700-678-77085

208

l i raž1000 primcraka

Slog: MC SLOG

Stampa Prosveta Novi Sad Novi Sad. Stevana Sremca 13

1988

Đinđić - jugoslavija kao nedovršena država

Documents