en e09 t popovic v d jurdjevic i dr pr kl u srbija i uticaji

—————————————————————————————————————————————————————————————— Peta regionalna konferencija "EnE09 - Životna sredina ka Evropi", Beograd 4 - 5. jun 2009. Ti_Pop_SEPA_09

TIHOMIR POPOVIĆ 1, VLADIMIR ĐURĐEVIĆ 2,

MOMČILO ŽIVKOVIĆ1, BILJANA JOVIĆ1, MILENKO JOVANOVIĆ1

1-Agencija za zaštitu životne sredine, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja2-Institut za meteorologiju, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu

[email protected]

PROMENA KLIME

U SRBIJI

I OČEKIVANI UTICAJI

ww

w.s

ep

a.g

ov.

rs РЕПУБЛИКА СРБИЈА Министарство заштите животне средине

АГЕНЦИЈА ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ


Ukratko o Agenciji za zaštitu životne sredine Republike Srbije

Uvod - ključni pojmovi

Odraz globalnog otopljavanja na području Srbije

Scenariji promene klime – naša buduća klima

Procenjeni i očekivani uticaji promene klime ww

w.s

ep

a.g

ov.

rsSADRŽAJ PREZEMTACIJE


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rsO Agenciji za zaštitu životne sredine –INSTITUCIONALNI OKVIR

Agencija za zaštitu životne sredine je, Zakonom o ministarstvima, osnovana 2004. godine kao poseban organ u sastavu Ministarstva zaštite životne sredine i praktično je počela sa radom u novembru mesecu 2004. godine.

Agencijom rukovodi direktor i trenutno ima 24 zaposlenih. Organizaciona struktura obuhvata dva stručna odeljenja sa pet odseka ili grupa.

Agencija obavlja stručne poslove koji proističu iz zakona, a između ostalog odnose se na razvoj informacionog sistema, prikupljanje i objedinjavanje podataka, izradu izveštaja o stanju životne sredine, saradnju sa Evropskom Agencijom za životnu sredinu i druge.


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rsO Agenciji - MISIJA

Mreža institucija - Agencija ostvaruje veliki broj kontakata sa naučnim, stručnim i institucijama državne uprave čime se obezbeđuje prikupljanje podataka o životnoj sredini u Srbiji. Fakulteti, instituti, zavodi, kao i organizacije na svim nivoima državne uprave, od lokalne samouprave, preko regionalnih i pokrajinskih organizacija, do institucija na republičkom nivou predstavljaju bazu za efikasno funkcionisanje Informacionog sistema o životnoj sredini.

Agencija za zaštitu životne sredine prvenstveno sarađuje sa Evropskom Agencijom za zaštitu životne sredine (EEA) kao i drugim međunarodnim institucijama - Evropska komisija, UNEP, UNDP, Eurostat...

Osnovna misija Agencije je obezbeđivanje pouzdanih i pravovremenih podataka i informacija o stanju životne sredine…. Agencija je osnovana u cilju efikasnog obavljanja stručnih poslova koji se odnose na prikupljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini i razvoj i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine.


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rsO Agenciji - IZVEŠTAVANJE, INDIKATORI, . . .

Prema Zakonu o zaštiti životne sredine, Agencija ima obavezu izrade godišnjeg izveštaja o stanju životne sredine u Srbiji. Agencija je do sada pripremila Izveštaje za 2003.-2004., 2005. i 2006. godinu. Izveštaji su, u skladu sa Arhuskom konvencijom, dostupni najširoj javnosti. Izveštaj o stanju životne sredine za 2006. godinu je izrađen uz primenu D-P-S-I-R modela. Društveni i ekonomski razvoj, kao pokretački faktori izazivaju određeni pritisak na životnu sredinu a kao posledica toga, dolazi do promena u stanju životne sredine. Na kraju, to dovodi do različitih uticaja na ljudsko zdravlje i opstanak ekosistema, što zahteva odziv ili reakciju društva koji imaju povratno dejstvo na aktivnosti razvoja.

Osnovni cilj primene indikatora u zaštiti životne sredine, u celini, je sumiranje velikog broja merenja i podataka u ograničeni broj najznačajnijih informacija. EEA je uspostavila 2004. godine Osnovni set (Core Set Indicators) od 37 indikatora. Agencija je početkom 2006. godine pripremila 20 indikatora iz Osnovnog seta indikatora za panevropski izveštaj o stanju životne sredine koji je prezentovan na Šestoj Ministarskoj konferenciji “Environment for Europe“ oktobra 2007. godine u Beogradu.


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rsO Agenciji - …. . . .PUBLIKACIJE

http://www.sepa.sr.gov.yu/download/Izvestaj_2007_Web.pdf


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rsKLIMATSKI SISTEM, KLIMA, ...

Klimatski sistem je složen dinamički sistem koga čine atmosfera, hidrosfera, biosfera, kriosfera i njihove međusobne interakcije.

. . to je najsloženiji neživi sistem (Dr. Milivoj Gavrilov)


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rsKLIMATSKI SISTEM Efekat staklene bašte

Bez efekta staklene bašte sadašnja prosečna temperatura planete, 15 oC, bi bila daleko niža, iznosila bi oko -18 oC. To znači, da bi prizemni sloj atmosfere, bez efekta staklene bašte bio hladniji za 33 oC !!!

Efekat staklene bašte predstavlja prirodan proces vraćanja dela dugotalasnog zračenja Zemlje na njenu površinu


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rsKLIMATSKI SISTEM Varijabilnost klime, MILANKOVIĆ . . .

Parametri rotacije Zemlje 1- ekscentricitet orbite, 100 000 g.

2- nagib ose rotacije Zemlje 41 000 g. 3- precesija tačke ravnodnevnice, 22 000 g.

mogu biti u fazi i uzrokovazi promene u insolaciji i do 30% u najvećim geografskim

širinama

Milutin Milanković je prvi postavio teoriju da promene u rotaciji Zemlje izazivaju klimatske promene koje dovode do pojave ledenih doba

Astronomska teorija promene klime Milutina Milankovića je definitivno potvrđena 1976. godine analizom sedimenata sa okeanskog dna. Danas je Milanković jedan od najcitiranijih srpskih naučnika.


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rsAntropogeno zagađivanje .... , pojava globalnog otopljavanja

Atmosferske koncentracije CO2 i CH4 u 2005 daleko prevazilaze

opseg prirodnih vrednosti u poslednjih 650,000 godina (Pachauri, IPCC, 2007.)

CH4

CO2


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rsAntropogeno zagađivanje .... , pojava globalnog otopljavanja

Nagli rast atmosferske koncentracije gasova staklene bašte (GHG) u prethodnom stoleću, uzrokovan ljudskim aktivnostima, doveo je do narušavanja energetskog bilansa atmosfere. Rast atmosferske koncentracije GHG se nastavlja !!!

Povećanje koncentracije ovih gasova u atmosferi dovelo je do povećanja

dugotalasnog zračenja koje se vraća na površinu Zemlje i njenog zagrevanja u

globalnim razmerama.

Poslednje decenije i godine su sve toplije o čemu svedoče podaci na globalnom nivou


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rsSadašnji klimatski ekstremi – buduća klima

Povremeni klimatski ekstremi nas uvode u klimatsku budućnost...

.. LETO 2003.


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rsODRAZ GLOBALNOG OTOPLJAVANJA NA PODRUČJE SRBIJE

Godišnje temperature vazduha u Beogradu i klizni 20-godišnji srednjak ukazuju na očit pozitivan trend temperature u Beogradu.

Izrazito je uočljivo da su poslednje decenije najtoplije u nizu podataka instrumentalnih osmatranja od 1890.

-5

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

1890 1900 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000 2010

GODINA

NO

RM

ALI

ZO

VAN

O O

DSTU

PAN

JE

11.9

12.4

12.9

13.5

14.0

11.3

10.8

10.2

9.7

oC

SEPA_TiPop.'09


ww

w.s

ep

a.g

ov.


Klizni trend godišnjih temperatura vazduha za područje Srbije, 1951-2005.

1 9 6 0 1 9 6 5 1 9 7 0 1 9 7 5 1 9 8 0 1 9 8 5 1 9 9 0 1 9 9 5 2 0 0 0 2 0 0 5

P O S L E D N J A G O D I N A N I Z A

1 0

1 5

2 0

2 5

3 0

3 5

4 0

4 5

5 0

5 5

D U

Z I N

A

N I

Z A

- 4 . 0 - 2 . 0 - 1 . 0 - 0 . 5 - 0 . 2 0 . 0 0 . 2 0 . 5 1 . 0 2 . 0 2 . 5 4 . 0 9 . 0 1 5 . 0

o C / 1 0 0 G o d .T R E N D U

Hod letnjih (JJA) temperatura na području Srbije, predstavljenih kao normalizovana odstupanja, period 1951-2008.

… leto 2008. bilo 19. uzastopno leto sa temperaturom većom od proseka 1961-1990.

.. od 1983 je započeo rast godišnje temperature u Srbiji koji i dalje traje

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

1950 1955 1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010

ЛЕТО ( Ј Ј А )

НО

РМ

АЛ

ИЗ

ОВ

АН

О О

ДС

ТУ

ПА

ЊЕ

SEPA_TI.Pop_09


ww

w.s

ep

a.g

ov.


Geografska raspodela trenda godišnje temperature vazduha na području Srbije- Posle 1991. u celoj Srbiji je prisutan rapidan porast temperature -

GODINA 1951-2008, oC/100 god GODINA 1991-2008, oC/100 god

P A L I C

K I K I N D AS O M B O R

Z R E N J A N I NN . S A D

B . K a r l o v a cV R S A C

S R . M I T R .

B E O G R A D V . G R A D I S T E

L O Z N I C A

S . P A L A N K AV A L J E V O N E G O T I N

C . V R HK r a g u j e v a c

C U P R I J A Z A J E C A RP O Z E G A

Z L A T I B O R K R A L J E V O

K R U S E V A C

N I SK O P A O N I KS J E N I C A

D I M I T R .L E S K O V A C

V R A N J E

.

.

1 9 . 0 1 9 . 5 2 0 . 0 2 0 . 5 2 1 . 0 2 1 . 5 2 2 . 0 2 2 . 5 2 3 . 0

4 2 . 0

4 2 . 5

4 3 . 0

4 3 . 5

4 4 . 0

4 4 . 5

4 5 . 0

4 5 . 5

4 6 . 0

- 0 . 4 0 . 0 0 . 4 1 . 0 1 . 4 1 . 8 2 . 2

S E P A _ T i _ P o p _ ' 0 9

P A L I C




S R . M I T R .


L O Z N I C A





K R U S E V A C



V R A N J E

.

.

1 9 . 0 1 9 . 5 2 0 . 0 2 0 . 5 2 1 . 0 2 1 . 5 2 2 . 0 2 2 . 5 2 3 . 0

4 2 . 0

4 2 . 5

4 3 . 0

4 3 . 5

4 4 . 0

4 4 . 5

4 5 . 0

4 5 . 5

4 6 . 0

2 . 5 3 . 5 4 . 5 5 . 5 6 . 5 7 . 5

S E P A _ T i _ P o p _ ' 0 9


ww

w.s

ep

a.g

ov.


Devedesetih godina prošloga veka deficit padavina na području Srbije je toliko naglašen da se može izraziti iznosom celikupnih godišnjih suma padavina

Period 1951 – 2000. Period 1951 – 2007.

P A L I C




S R . M I T R .


L O Z N I C A





K R U S E V A C



V R A N J E

.

.

1 9 . 0 1 9 . 5 2 0 . 0 2 0 . 5 2 1 . 0 2 1 . 5 2 2 . 0 2 2 . 5 2 3 . 0

4 2 . 0

4 2 . 5

4 3 . 0

4 3 . 5

4 4 . 0

4 4 . 5

4 5 . 0

4 5 . 5

4 6 . 0

- 2 0 - 1 0 - 5 5 1 0 2 0

S E P A _ T i _ P o p _ ' 0 8

1 9 . 0 1 9 . 5 2 0 . 0 2 0 . 5 2 1 . 0 2 1 . 5 2 2 . 0 2 2 . 5 2 3 . 0

4 2 . 0

4 2 . 5

4 3 . 0

4 3 . 5

4 4 . 0

4 4 . 5

4 5 . 0

4 5 . 5

4 6 . 0 P A L I C




S . M I T R O V I C A

S a b a c B E O G R A DV . G R A D I S T E

L O Z N I C A



C U P R I J A Z A J E C A R

Z a g u b i c a

K u c e v o

P O Z E G AZ L A T I B O R K R A L J E V O

K R U S E V A C

I v a n j i c aN I S

K O P A O N I KS J E N I C A

N . P A Z A R K U R S U M L I J AD I M I T R O V .L E S K O V A C

P E C P R I S T I N A

V R A N J E

P R I Z R E N

.

.

1 9 . 0 1 9 . 5 2 0 . 0 2 0 . 5 2 1 . 0 2 1 . 5 2 2 . 0 2 2 . 5 2 3 . 0

4 2 . 0

4 2 . 5

4 3 . 0

4 3 . 5

4 4 . 0

4 4 . 5

4 5 . 0

4 5 . 5

4 6 . 0

- 3 5 - 2 5 - 1 5 - 5 0 5 1 5 2 0

Geografska raspodela trenda godišnjih suma padavina, u % normale 1961-1990 za 50 godina, na području Srbije

Hod godišnjih suma padavina na području Srbije, predstavljenih kao normalizovana odstupanja

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

1950 1955 1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010ГОДИНА

НО

РМ

АЛ

ИЗ

ОВ

АН

О О

ДС

ТУ

ПА

ЊЕ


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rs SCENARIJI PROMENE KLIME....

Osnovni alat u naučnim istraživanjima o budućim klimatskim promenama jesu numerički klimatski modeli. Esencijalna ulazna promenljiva veličina u klimatskim modelima je koncentracija GHG gasova. Ona će zavisiti od mnogo faktora: hoće li se i u kojoj meri realizovati smanjenje emisija GHG, kakav će biti tempo porasta broja stanovnika na planeti, koja vrsta i u kojoj meri energetskih izvora će biti u upotrebi, kako će se kretati udeo planete pod šumama i td.

Grupisanje skupe faktora u jednu celinu predstavlja jedan scenario. Forsiranje klimatskih modela sa ulaznim veličinama iz različitih scenarija predstavlja modeliranje buduće klime po različitim scenarijima.

Rezultati numeričke simulacije buduće klime, po različitim scenarijima, se razlikuju i govore da će do 2100. globalna temperatura porasti u opsegu od 1.1 do 6.4 oC.


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rs PROMENE KLIME U EVROPI – PROJEKAT “SINTA”, CCS A1b

Za istraživanja klimatskih promena nad pojedinim regionima koriste regionalni klimatski modeli.

Jedan ovakav model, primenjen za područje Evrope, koristi se i u okviru međunardnog projekta “SINTA”, u kome

učestvuju Euro-Mediteranski centar za klimatske promene iz Bolonje, Institutat za meteorologiju Beogradskog Univerziteta

i Republički hidrometeorološki zavod

Prema dobijenim rezultatima povećanje srednje godišnje temperature u Evropi na kraju dvadeset prvog veka (period

2071-2100) u odnosu na standardnu klimatsku normalu 1961-1990, kretaće se u osegu od 2 do 3 oC , ukoliko

povećanje koncentracije GHG bude pratilo scenarijo A1b. Inače A1b scenarijo spada u grupu umerenih scenarija, koji

predviđa da koncentracija CO2 na kraju veka bude oko 700ppm.

0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0

PROMENA SEZONSKIH TEMPERATURA U SRBIJI DO 2100, oC.

(Projekat “SINTA”, scenario A1b)

J E S E N

L E T O

P R O L E C E

Z I M A


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rs PROMENE KLIME U EVROPI …

..progres u modeliranje klime..precizniji prikazi rezultata…

Promena, u % normale 1961-1990., sezonskih količina padavina u Evropi do kraja veka (a) zima (DJF) (b) proleće (MAM) (c) leto (JJA) (d) jesen (SON)

Izvor [7]


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rs PROMENE KLIME ….OČEKIVANI UTICAJI

Prosečna temperatura vazduha Globalna

Prosečna globalna temperatura (kopna i okeana) je do 2007. godine bila za 0.8 ºC viša od

nivoa u preindustrijskom periodu.

Brzina rasta prosečne globalne temperature se povećala sa 0.1ºC po deceniji u proteklih sto godina na 0.2 ºC po deceniji u prethodnim decenijama.

Najbolje procene za projektovano globalno zagrevanje u toku ovog

veka su dalji porast prosečne temperature između 1.8 i 4 ºC za

različita scenarija

EvropskaU Evropi je otopljavanje brže nego na globalnom nivou; za kopnenu oblast

do 2007. godine 1.2 ºC više od preindustrijskog nivoa.

Osam od dvanest godina između 1996. i 2007. godine su među 12

najtoplijih godina od 1850. godine.

Projekcije godišnje temperature, dobijene forsiranjem klimatskih modela

po različitim scenarijima promene klime, su da će ovog veka

temperatura porasti za 1 do 5.5 ºC . Tokom zime se najveće zagrevanje

očekuje u istočnoj i severnoj Evropi, a tokom leta u jugozapadnoj i

mediteranskoj Evropi.


ww

w.s

ep

a.g

ov.


Prosečna temperatura - Srbija Procene, bazirane na klimatskom modeliranju, po umerenim scenarijima, ukazuju da će godišnja temperatura u Srbiji do kraja veka porasti za 2.6 oC. Otopljavanje neće

biti ravnomerno tokom godine; leto će biti toplije za 3.5 oC, jesen za 2.2 oC, zime za 2.3 oC, a proleće za 2.5 oC.

Probabilistička analiza minimalne temperature vazduha za potrebe određivanja spoljne projektne temperature vazduha,

MANJE ENERGIJE ZA GREJANJE !

Koliko će biti validni dosadašnji proračuni i propisi ?

0.1

1

10

100

0 5 10 15 20 25 30 35SREDNJA DNEVNA t, oC

P,%

PALIC KIKIND SOMBOR ZRENJA RSance VRSAC

SMITRO BEOGRA GRADIS LOZNIC SPALAN VALJEV

NEGOTI CRNIVR CUPRIJ ZAJECA POZEGA ZLATIB

KRALJE KRUSEV NIS KOPAON SJENIC DIMITR

KURSUM LESKOV PEC PRISTI VRANJE PRIZRE

… analiza temperature vazduha za potrebe projektovanja klimatizacije VIŠE ENERGIJE ZA KLIMATIZACIJU !Preraspodela potrošnje električne energije u toku godine.


ww

w.s

ep

a.g

ov.


Suše

Raste dužina i učestalost sušnih perioda, naročito u južnoj i jugoistočnoj Evropi.

U Srbiji se povećala učestalost, intenzitet i trajanje meteoroloških suša, [9], kao

rezultat povećanih temperatura, smanjenih letnjih padavina i većeg broja

dužih sušnih perioda..

Ovaj trend će se nastaviti naročito na jugoistoku i istoku Srbije.

Promene u režimu padavina i suše imaće direktnog uticaja na oticaj

(-10% RR povlači do -40% oticaja)

Usložnjava se problematika vodosnabdevanja i navodnjavanja.

MODELIRANJE UTICAJA NA POLJOPRIVREDU I RAZRADA

STRATEGIJE ?

The differences of maximum drought duration in Yugoslavia for the periods 1951-1994 and 1951-1980, Izvor [9]

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

1950 1955 1960 1965 1970 1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010ЛЕТО ( Ј Ј А )

НО

РМ

АЛ

ИЗ

ОВ

АН

О О

ДС

ТУ

ПА

ЊЕ

Ti.Pop_09

Normalizovana odstupanja letnjih količina padavina u Srbiji, period 1951 – 2008

( Izvor podataka RHMZ )


1

10

100

1000

1 10 100 1000 10000

TRAJANJE, min

INT

EN

ZIT

ET

PA

DA

VIN

A,

lit.

/sat

po

m2

T= 2 god

T= 5 god

T= 20 god

T= 50 god

T=100 god

ww

w.s

ep

a.g

ov.


Ekstremne padavine i poplave Intenzitet ekstremnih padavina kao što su jake kiše povećan u poslednjih 50 godina, čak i za

oblasti sa smanjenim prosečnim količinama padavina kao što su centralna Evropa i Mediteran.

Procenjuje se povećanje učestalosti i intenziteta pojave jakih padavina.

ITP krive jakih kiša


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rs

Povećavaju se ulaganja u tehničko-tehnološke sisteme kako bi oni bili dimenzionisani za optimalno

funkcionisanje pri procenjenim novim klimatskim uslovima

0.0

0.4

0.8

1.2

1.6

2.0

2.4

2.8

3.2

1 10 100T, godina

G (

Qm

ax /

OD

O)

G_17.1_DATA G(T) G(T)+s G(T)-s

5

�

?

Neki ekonomski aspekti uticaja

Oko 90 % svih prirodnih nepogoda u Evropi koje su se pojavile od 1980. godine se direktno ili indirektno mogu pripisati vremenu i klimi. Oko 95 % ekonomskih gubitaka prouzrokovanih katastrofalnim pojavama je rezultat ovih sa vremenom i klimom povezanim nepogodama.

Godišnji broj nepogoda uzrokovanih vremenom i klimom u Evropi se povećao za oko 65 % u periodu 1998-2007. u poređenju sa godišnjim prosekom za 1980.

Procenjuje se da će u narednim decenijama biti dominantni gubici od nepogoda, a da će u drugoj polovini veka biti mnogo izraženiji efekti promena klime na ekonomiju

PROMENE KLIME ….OČEKIVANI UTICAJI


ww

w.s

ep

a.g

ov.


Uticaj na zdravlje ljudi

Promene klimatskih parametara dovode do promene i preraspodele područja sa određenim vrednostima biometeoroloških parametara, ovaj uticaj će biti veoma izražen i u Srbiji.

Promena humanih bioklimatskih uslova u Evropi do kraja veka izražena preko turističkog klimatskog indeksa, TCI za leto; Levo – TCI za leto, normala 1961- 1990, Desno – TCI za leto, period 2071- 2100. – IPCC SRES A2 Izvor [10]


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rs PROMENE KLIME U SRBIJI I OČEKIVANI UTICAJI

UMESTO ZAKLJUČAKA

Klimatske promene, spoznaja uticaja i planiranje adekvatnog odgovora predstavljaju jedan od najvećih izazova ovoga veka.

Procene ukazuju da će područje Srbije biti izloženo uticajima koji mogu imati posledice na celo društvo.


ww

w.s

ep

a.g

ov.

rsREFERENCE

• Popović T., Živković M., Radulović E.:" Srbija i globalno otopljavanje", I Konferencija Odrzivi razvoj i klimatske promene, Niš, Jun 2008; pp. 47-54 (in serbian)

• Popović, T.: "Trend promena temperature vazduha i količine padavina na području Republike Srbije", Šume i promena klime, Šumarski fakultet, Beograd, 2007, pp. 81 -123

• Agencija za zaštitu životne sredine, " Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2007. godinu" http://www.sepa.gov.rs/download/ Izveštaj_2007_Web.pdf, Beograd, 2008, pp 182.

• RHMZ Srbije "Značajni klimatski događaji na teritoriji Srbije u 2008. godini", http://www.hidmet.gov.rs, Beograd, 2009, pp 2

• T. Popović, E. Radulović, M. Jovanović: "Koliko nam se menja klima, kakva će biti naša buduća klima?", EnE05 – Konferencija životna sredina ka Evropi, Beograd, 2005, pp. 212-218

• S. Gualdi (1,2), B. Rajkovic (3), V. Djurdjevic (3), S. Castellari (1,2), E. Scoccimarro (1,2) , A. Navarra (1,2) and M. Dacic (4) ; "SImulations of climate chaNge in the mediTerranean Area", FINAL SCIENTIFIC REPORT, 2008, http://www.earth- prints.org/handle/2122/4675, [ (1) Centro Euro-Mediterraneo per i Cambiamenti Climatici (CMCC), (2) stituto Nazionale di Geofisica e Vulcanologia (INGV) (3) Belgrade University, Faculty of Physics and SEE VCCC (hosted by RHMS of Serbia), (4) Republic Hydrometeorological Service of Serbia ]

• Rutger Dankers, Roland Hiederer ; “Extreme Temperatures and Precipitation in Europe: Analysis of a High-Resolution Climate Change Scenario”, JRC Scientific and Techniical Report, EC, 2008, pp. 44

• T. Popović; “Projektne temperature vazduha sa verovatnoćom pojave minimalnih temperatura u grejnom periodu za potrebe nacionalnog standarda JUS U J.5.600 “, , Ekspertiza, SHMZ, 2002, pp.14

• O. Jovanović, T. Popović: “DROUGHT PERIODS DURATION ON THE TERRITORY OF FR YUGOSLAVIA“, DROUGTH AND PLANT PRODUCTION, Proceedings 1, ; Institut za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Beograd, 1997., str 117-122

• EEA ; “Impacts of Europe's changing climate — 2008 indicator-based assessment”, EEA -JRC-WHO report, EEA Report No 4/2008, pp. 37-167

ХВАЛА НА ПАЖЊИ !

http://www.sepa.gov.rs/download/

http://www.hidmet.gov.rs/

en e09 t popovic v d jurdjevic i dr pr kl u srbija i uticaji

Economy & Finance