glas ambasade japana - jul 2013

GGGLLLAAASSS AAAMMMBBBAAASSSAAADDDEEE

JJJAAAPPPAAANNNAAA JJUULL 22001133..//BBRR..1133

Ambasada Japana u Republici Srbiji Vladimira Popovia 6, 11070 Novi Beograd T: +381 11 301 28 00

F: +381 11 711 82 58

[email protected] / [email protected]

1




F: +381 11 711 82 58


2

SSS AAA DDD RRR AAA JJJ

NNNAAAJJJAAAVVVEEE IZLOBE UKIJO-E GRAFIKA U SRBIJI (strana 3)

KONKURS JAPAN WORLD EXPOSITION OF 1970 (strane 4, 5)

PPPRRROOOLLLIII DDDOOOGGGAAAAAAJJJIII OTVORENA IZLOBA UKIJO-E GRAFIKA U ETNOGRAFSKOM MUZEJU U BEOGRADU (strana 6)

ODRAN JAPANIZAM 2013 (strane 7, 8, 9, 10)

OTVORENA IZLOBA UKIJO-E GRAFIKA U CENTRU ZA KULTURU U MLADENOVCU (strana 11)

OOO JJJAAAPPPAAANNNUUU SUBTROPSKI JAPAN (strana 12)

VELIANSTVENI SNENI VRHOVI HAKUBE (strana 13)

JEZERO TOVADA I POTOK OIRASE (strana 14)

HIDA TAKAJAMA (strana 15)

BETA-BETA LETO I IZLOBA, pie Marijana Aneli (strane 16, 17)

KKKUUULLLTTTUUURRRNNNIII DDDOOOGGGAAAAAAJJJIII UUU VVVEEEZZZIII SSSAAA JJJAAAPPPAAANNNOOOMMM PROMOCIJA UDBENIKA ZA JAPANSKI JEZIK KANI (strana p18)

AKTIVNOSTI UDRUENJA KIZUNA (strana 19)

AKTIVNOSTI PATOS-A, SMEDEREVO (strana 20)

ODRAN DEIJI ORIGAMI KAMP U BEEJU (strana 21)

KKKOOORRRIIISSSNNNIII LLLIIINNNKKKOOOVVVIII




F: +381 11 711 82 58


3

IIIZZZLLLOOOBBBEEE UUUKKKIIIJJJOOO---EEE GGGRRRAAAFFFIIIKKKAAA UUU SSSRRRBBBIIIJJJIII 1-19. avgust, Muzej Vlasotince

Ciklus izlobi japanskih ukijo-e grafika nastavlja

se izlobama irom Srbije, u okviru projekta

Godina Japana u Srbiji, iji su idejni tvorci i

organizatori, umetnici Mira Odalovi i Milija

Beli iz Lazarevca. Izloba predstavlja kolekciju

od 34 ukijoe grafike iz 18. i 19. veka, koje su

vlasnitvo Ninka Radosavljevia koji ivi u

Parizu i veliki je zaljubljenik u ovu vrstu

umetnosti. Omiljene teme ukijoe stila su:

teatarska grafika kabuki pozorita, uvene

lepotice iz kvartova zabave, pejzai, slike

kalendara (surimono), istorijski dogaaji i

scene bitaka. Sam pojam ukijoe (plutajui

svet) izraava prolaznost, uivanje u ivotu,

ivot u sadanjem trenutku. Krajem 19. veka,

kroz privatne i javne kolekcije, ove grafike su

odigrale znaajnu ulogu u razvoju evropske

moderne umetnosti. U zbirci Ninka

Radosavljevia se izdvajaju dela Utamaroa,

Hiroigea i Kunisade, koji se svrstavaju u red

najznaajnijih predstavnika japanske grafike

umetnosti 18. i 19. veka.

*********************************************************************************************************************************************************************************

Kada se spomene japanska umetnost, veina

ljudi prvo pomisli na Hokusaijevu grafiku Veliki

talas Kanagave, njegov najpoznatiji drvorez.

Meutim, ovo delo je u sutini veoma

nekarakteristino za Japan. To ne treba da

udi, jer potie od najpoznatijeg umetnika sa

podruja Japana, koji je najmanje japanski

umetnik po stilu i nainu rada.

Na ovoj grafici, koja je glavno delo uvene

zbirke 36 pogleda na planinu Fui, umetnik

je predstavio male ribarske brodove. Umetniku

kao to je bio Hokusai nijedna tema se nije

inila nedostojna ili previe uzviena da bi se

predstavila linijama i bojama. On je bio

zaljubljenik u ivot, i u svoj poziv, prema kome

je gajio zadivljujue potovanje.

Tako je i sam sebi dao nadimak Gakijo Roin,

to znai Starac opinjen slikanjem.




F: +381 11 711 82 58


4

KKKOOONNNKKKUUURRRSSS TTTHHHEEE JJJAAAPPPAAANNN WWWOOORRRLLLDDD EEEXXXPPPOOOSSSIIITTTIIIOOONNN OOOFFF 111999777000

Povodom uspeha koji je ostvarila Japanska

svetska izloba odrana 1970. godine (The

Japan World Expostion of 1970), a ije su

glavne ideje bile Napredak i harmonija

oveanstva, cilj komemorativne

organizacije koja je osnovana u znak seanja

na ovu izlobu je da se naslee i ideali

Expo70 prenesu na budue generacije.

Za postizanje ovog cilja, na mestu na kom je

izloba odrana 70-tih izgraen je zeleni park

kulture. Pored toga, osnovan je fond sa

prihodima od Expo70 koji se koristi za

podrku i subvenciju JEC grantova. Od 1971.

godine do danas, ukupno je realizovano 4300

projekata, od ega dva u Republici Srbiji

(Botanika bata Jevremovac u Beogradu i

japanski vrt u Vrnjakoj Banji). Ovi projekti

osmiljeni su u cilju promocije meusobnog

razumevanja razliitih kultura.

JEC grantovi za 2014. godinu e se i dalje

dodeljivati za projekte koji se odnose na

ivotnu sredinu.

Projekti koji se mogu kvalifikovati za JEC fund

su:

1. Projekti koji doprinose meunarodnoj

kulturnoj razmeni i unapreenju

meunarodnog dobrog ugleda

2. Meunarodni projekti iz oblasti

akademskih studija, obrazovanja,

socijalnog blagostanja, zdravstvene

zatite, higijene i javnog zdravlja

3. Meunarodni projekti koji za cilj imaju

ouvanje prirode i ekoloku zatitu




F: +381 11 711 82 58


5

Iznos JEC fonda:

Iznos JEC fonda za koji se moe aplicirati

kree izmeu od 1.000.000 do 30.000.000

japanskih jena (po trenutnom kursu 1

evro=107 japanskij jena), i treba uzeti u obzir

da je taj iznos manji od polovine od ukupnog

iznosa koji je neophodan za realizaciju

projekta. To znai da svaka od organizacija

koja ue u realizaciju projekta treba da iz

svojih fondova pokrije vie od polovine

trokova potrebnih za realizaciju projekta.

Gornja granica iznosa koji se moe potraivati

od JEC fonda definisana je prema sledeoj

skali:

1. Nastup ili izloba 7.000.000 japanskih jena

2. Meunarodna konferencija 4.000.000

japanskih jena

3. Nabavka knjiga 3.000.000 japanskih jena

4. Izdavanje knjiga/filmova/produkcija TV

programa 5.000.000 japanskih jena

5. Pozivanje ili slanje experata 5.000.000

japanskih jena

6. Nabavka opreme za uenje japanskog

jezika- 8.000.000 japanskih jena

7. Nabavka druge opreme (ne za uenje

japanskog) 15.000.000 japanskih jena

8. Izgradnja ili proirenje povrine

objekta/zgrade 20.000.000 japanskih jena

9. Projekte za koje JEC fond daje veliki

doprinos, npr. izlaganje/uee na

meunarodnim izlobama 30.000.000

japanskih jena

U sluajevima kada se projekat uklapa dve ili

vie gore navedenih stavki, primenjuje gornja

granica iznosa fonda koja se odnosi na samo

jednu od stavki. Takoe, iznos koji moe biti

obezbeen moe biti manji od iznosa koji je

naveden gore, to sve zavisi od paljivog

uvida u komisije EXPO 70 u aplikaciju.

Neophodne informacije o konkursu i

aplikaciju moete pronai na sajtu

http://fund.expo70.or.jp/14d_page.htm

PALJIVO PROUITE USLOVE KONKURSA PRE

POPUNJAVANJA APLIKACIJE

Potrebno je da popunjene aplikacije to pre

dostavite na adresu Ambasade Japana u

Republici Srbiji, sa naznakom Aplikacija za

EXPO 70 u periodu od 30. avgusta do 30.

septembra 2013. godine.

POSEBNA NAPOMENA: Aplikacije koje ne

budu dostavljene Ambasadi Japana u toku

gore navedenog perioda, ili koje budu kasnile

(npr. da stignu u Ambasadu 30.09. posle 12

asova), kao i one koje nisu dobro popunjene

i koje ne sadre sve potrebne podatke, a sve

potujui jasno istaknute uslove u priruniku

JEC-a, nee biti uzete u dalje razmatranje.

Hvala na razumevanju.




F: +381 11 711 82 58


6

OOOTTTVVVOOORRREEENNNAAA IIIZZZLLLOOOBBBAAA UUUKKKIIIJJJOOO---EEE GGGRRRAAAFFFIIIKKKAAA UUU

EEETTTNNNOOOGGGRRRAAAFFFSSSKKKOOOMMM MMMUUUZZZEEEJJJUUU UUU BBBEEEOOOGGGRRRAAADDDUUU

U Etnografskom muzeju u Beogradu 25. juna 2013.

godine otvorena je izloba tradicionalnih japanskih

ukijo-e grafika, koju su u prisustvu mnobrojne publike

zainteresovane za Japan i japansku kulturu, sveano

otvorili Nj.e. gospodin Masafumi Kuroki, ambasador

Japana, gospodin Miroslav Tasi, v.d. direktor Muzeja i

gospodin Milija Beli, jedan od organizatora izlobe.

Izloba u Etnografskom muzeju obogaena je japanskom kaligrafijom i drugim tradicionalnim

predmetima, kao to su japanske slike kabuki pozorita, japanski obi-pojasevi za kimono i japanske

lutke. Ambasador Kuroki je poeleo da ova izloba priblii japansku kulturu graanima Beograda, i

da na taj nain doprinese jaanju prijateljskih veza izmeu Japana i Srbije.

(Otvaranju su prisustvovali ambasador Maroka i ambasador Indonezije sa suprugom)

Pratei program inila su predavanja prof. dr

Duana Pajina Evolucija i estetika japanske

ukijoe grafike, g. Hiroija Jamasaki Vukelia

Macuo Bao i njegova Uska staza ka

Dalekom severu, prof. dr Radoslava Lazia

Japanski klasini teatar Noh-Bunraku-

Kabuki, g-e Verice Ljumovi Radionica

Veseli origami, prof. dr Vladete Jerotia Da

li put zbliavanja naroda i rasa ide preko

tehnologija ili iz religija, prof. dr Ljiljane

Markovi Ekonomija Japana, arhitekte

Dragomira Acovia Kamon-japanska

heraldika i g. Ninka Radosavljevia Ukijoe

grafike-iz kolekcionarskog ugla.




F: +381 11 711 82 58


7

OOODDDRRRAAANNN JJJAAAPPPAAANNNIIIZZZAAAMMM 222000111333

U etvrtak, 4. jula u Domu omladine Beograda

sveano je otvoren esti po redu Japanizam

2013, posveen promociji japanske pop-kulture u

Republici Srbiji. Konvenciju koju organizuje

beogradsko udruenje Sakurabana, u saradnji

sa Domom omladine Beograda i Ambasadom

Japana u Republici Srbiji, otvorio je g. Kazuaki

Kameda, otpravnik poslova Ambasade Japana.

(g. Kazuaki Kameda u duhu Japanizma)

Kao i uvek do sada, akcenat na Japanizmu stavlja se na mangu (japanski strip) i anime

(japansku animaciju), ali i na modu, muziku, video igre i kinematografiju, dok e tradicija biti

zastupljena predstavljanjem japanskih borilakih vetina i sadraja nekih kreativnih radionica.

Posebno treba istai cosplay takmienje, koje se uvek odrava poslednjeg dana Japanizma,

specifini maskenbal u kome se uesnici kostimiraju u popularne likove iz sveta pop-kulture, koje ne

treba da doaraju samo odeom, ve i dranjem i ponaanjem. Kako je cosplay ve godinama

zavrnica i vrhunac Japanizma, opravdano privlai najvee interesovanje publike.




F: +381 11 711 82 58


8

Prvoga dana Japanizma, g. Juiiro Omori,

atae za kulturu Ambasade Japana

zainteresovanoj publici odrao je zanimljivo

predavanje o Japanu, japanskom

obrazovnom sistemu i popularnim trendovima.

Kroz svoja lina iskustva, g. Omori je govorio o

svakodnevnom ivotu u Japanu, o tome kako

Japanci od malena ue da ive u skladu sa

prirodnim katastrofama, kao to su zemljotresi i

cunami, kao i o poznatim serijalima, kao to su

Neon Genesis Evangelion, Death Note i

Attack on Titans u kojima se jasno moe

videti povratak japanske kulture svojim

drevnim korenima.

(sala Amerikana ispunjena do poslednjeg

mesta)

(tand Ambasade Japana)

Novina na ovogodinjem Japanizmu je tand

Ambasade Japana, na kome se

zainteresovani studenti mogu informisati o

stipendijama Vlade Japana i jo nekim

studijskim programima. tand e raditi sve

vreme trajanja Japanizma.

Tema Japanizma 2013 prati trenutno

popularne trendove u globalnoj pop-kulturi, i

glasi:

Superheroji - sve vezano za kostimirane

borce protiv sila mraka i bezumlja: sentai

timovi i usamljeni osvetnici, moni renderi i

magine devojice, oni koji su sa svojim

moima roeni i oni koji su ih stekli, oni koji

rade za dobrobit oveanstva i oni kojima je

samo lini interes na pameti, Tajger i Bani,

Marvel i DC, i ostali maskirani heroji koji nas

inspiriu inei svet bezbednijim mestom.




F: +381 11 711 82 58


9

U nedelju, 7. jula,

ambasador Japana,

Nj.e.g. Masafumi

Kuroki sveano je

zatvorio Japanizam

2013, dok su

pobednici na

konkursima za

najbolji manga

rad i najbolji

cosplay dobili

vredne nagrade,

diplome i pehare. Ambasador je u svom

pozdravnom govoru istakao da mu je drago

kada vidi koliko se mladi u Srbiji interesuju za

japansku pop kulturu, kao to su anime,

manga, muzika i moda, ali i za tradicionalnu

kulturu Japana, kao to su origami, budo

odnosno japanske borilake vetine i go.

Zahvalivi se udruenju Sakurabana na

organizovanju ovako uspene manifestacije,

ambasador Kuroki je rekao da se iskreno

nada da e se i narednih godina, kao i do

sada, publika okupljati u ovako velikom broju.

Obraanju ambasadora i dodeli nagrada

prethodio je cosplay defile, spektakularni

maskenbal inspirisan likovima iz sveta

mangi, anime ostvarenja i video igara, ali

i zapadnjakih stripova, filmova i TV serija, jer

se ova ideja iz Japana brzo prenela i postala

jako popularna irom sveta. Uesnici se nisu

samo uspeno maskirali u odreene likove,

nego su se potrudili da te odabrane likove to

bolje doaraju svojim dranjem, nastupom,

govorom, gestikulacijom, pripremljenim

peformansom, i slino. Svi koji su imali hrabrosti

mogli su da, u okviru cosplay defilea, na

sceni, pod reflektorima, uz svetlosne efekte i

odgovarajuu muziku, prikau svoje omiljene

likove.

(cosplay defile)

(pobednica cosplay 2013)

Kako je Udruenje Sakurabana ove godine

potpisalo ekskluzivni partnerski ugovor sa

londonskom konvencijom MCM Comic Con,

pobednik ovogodinjeg cosplay takmienja

bie predstavnik Srbije na evropskom

prvenstvu u Engleskoj, koje se odrava u

oktobru ove godine.




F: +381 11 711 82 58


10

Ukupan broj posetilaca ovogodinjeg Japanizma preao je 6.000, te se slobodno moe rei da je

Japanizam trenutno najvea konvencija ovog tipa ne samo u Srbiji, ve i na Balkanu.

(sveanom zatvaranju Japanizma 2013 prisustvovalo je vie od 1000 posetilaca)

(ambasador Kuroki sa elnicima udruenja Sakurabana)




F: +381 11 711 82 58


11

OOOTTTVVVOOORRREEENNNAAA IIIZZZLLLOOOBBBAAA UUUKKKIIIJJJOOO---EEE GGGRRRAAAFFFIIIKKKAAA UUU CCCEEENNNTTTRRRUUU ZZZAAA

KKKUUULLLTTTUUURRRUUU UUU MMMLLLAAADDDEEENNNOOOVVVCCCUUU

U Centru za kulturu u Mladenovcu izlobu

japanskih tradiconalnih ukijoe-e grafika otvorili

su Nj.e.g. Masafumi Kuroki, ambasador

Japana, g. Dejan oki, predsednik Gradske

optine Mladenovac i g. Nenad Ljubenovi,

direktor Centra. Ambasador Kuroki je rekao

da mu je drago to e i graani Mladenovca

biti u prilici da uivaju u ovoj jedinstvenoj

izlobi japanskih grafika, koje su jedna od

najpoznatijih vrsta tradicionalne umetnosti

Japana. Izloba u Mladenovcu obogaena je

i radovima lanova Udruenja hanga

grafiara iz Japana.

Nakon sveanog otvaranja, svi okupljeni

mogli su da uivaju u koncertu japanske rok

grupe 101A koji su pored svojih izveli i

numeru Daire, poznate srpske rok grupe

Smak, to je izazvalo oduevljenje publike.

Manifestacija Godina Japana u Srbiji , u

saradnji sa Ambasadom Japana, odrana je

do sada u 44 grada, i to, u Lazarevcu,

Panevu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Gornjem

Milanovcu, Jagodini, Zajearu, Valjevu,

Kragujevcu, Vrcu, Obrenovcu, Kruevcu,

Niu, Kurumliji, Pirotu, Smederevskoj Palanci,

Poarevcu, Vrnjakoj Banji, Varvarinu,

Smederevu, Kraljevu, apcu, Kikindi, Uicu,

Priboju, Svilajncu, Subotici, Somboru, Sremskim

Karlovcima, Aranelovcu, Novom Kneevcu,

Senti, Kovinu, Beeju, Peincima, Beloj

Palanci, Despotovcu, Iniji, Sremskoj Mitrovici,

Knjaevcu, aku, Bakoj Palanci,

Aleksandrovcu i Beogradu.

Posle Mladenovca, predvieno je da se

izloba odri i u Vlasotincima, Titelu, Ljigu,

Vranju, Negotinu, Lajkovcu, Banatskom Selu,

Leskovcu, Petrovcu na Mlavi, Rumi

(ambasador Kuroki u obraanju publici)

(nastup japanske grupe 101A)




F: +381 11 711 82 58


12

SSSUUUBBBTTTRRROOOPPPSSSKKKIII JJJAAAPPPAAANNN

UUUIIIVVVAAAJJJTTTEEE UUU AAARRRIIIMMMAAA OOOKKKIIINNNAAAVVVEEE III IIIIIIGGGAAAKKKIIIJJJAAA

Okinava je grupa suncem okupanih ostrva u

junim morima Japana. Posetioce mami

bujnom prirodom i svojom specifinom

kulturom. U poslednjih nekoliko godina

Okinava je postala popularna destinacija

meu stranim turistima. Zahvaljujui svojoj

subtropskoj lokaciji, tokom itave godine ima

blagu klimu. Pored svojih prirodnih atrakcija,

Okinava nudi i jedinstvena kulturoloka

iskustva, potpuno drugaija od onih koja

moete sresti u drugim delovima Japana.

Tradicionalni plesovi i muzika Rjukju kraljevine

ovde jo uvek ive, o emu svedoe pesme

koje se sviraju na saninu, muzikom

instrumentu sa tri ice poreklom sa Okinave.

Dvorac uri, bivi kraljevski dvorac Rjukju

kraljevine na Okinava ostrvu, rekonstruisan je.

Njegovi ostaci, zajedno sa drugim nalazitima

sa Okinave, nalaze se na UNESCO listi svetskih

kulturnih batina.

Zaliv Kabira na Iigaki ostrvu

Goja gorka dinja

Manta raa

Trkavac sa

Okinave




F: +381 11 711 82 58


13

VVVEEELLLIIIAAANNNSSSTTTVVVEEENNNIII SSSNNNEEENNNIII VVVRRRHHHOOOVVVIII HHHAAAKKKUUUBBBEEE

SSSVVVEEETTTSSSKKKIII PPPOOOZZZNNNAAATTTAAA DDDEEESSSTTTIIINNNAAACCCIIIJJJAAA ZZZAAA ZZZIIIMMMSSSKKKEEE SSSPPPOOORRRTTTOOOVVVEEE

TTTOOOKKKOOOMMM CCCEEELLLEEE GGGOOODDDIIINNNEEE

Hakuba je moda najpoznatija kao mesto za

alpske i nordijske sportove tokom Zimskih

olimpijskih igara odranih u Naganu 1998.

godine. Nalazi se u Nagano prefekturi. Veoma

je popularna meu planinarima, ali i kao

utoite tokom letnjih vruina, emu u prilog

govori i povean broj stranih turista u

poslednjih nekoliko godina. Okruena je

vrhovima planinskog venca Hida, poznatog

jo kao severni Alpi, koji se prostire kroz

Nagano, Nigata, Tojama i Gifu prefekture.

Nakon dana provedenog na padinama ili

skijakim stazama Hakube, topla inija soba

(rezanaca od heljde) e vam veoma prijati.

Nagano je inae centar proizvodnje heljde, a

heljdini rezanci su poznati irom Japana. Soba

biljke vole hladno, suvu, planinsku klimu, pa je

Nagano savreno mesto za njihov uzgoj.

Hakuba Happone skijalite

Soba

(rezanca od heljde)

Jezero Happo




F: +381 11 711 82 58


14

JJJEEEZZZEEERRROOO TTTOOOVVVAAADDDAAA III PPPOOOTTTOOOKKK OOOIIIRRRAAASSSEEE

UUUIIIVVVAAAJJJTTTEEE UUU BBBOOOJJJAAAMMMAAA EEETTTIIIRRRIII GGGOOODDDIIINNNJJJAAA DDDOOOBBBAAA

Jezero Tovada, sa svojom pritokom,

planinskim potokom Oirase, poznata je

turistika lokacija Tohoku regiona na

severoistoku Japana. Sa svojim prirodnim

lepotama, plavom bojom jezera, rekom koja

tee i okolnim planinama, nikada ne prestaje

da impresionira posmatraa. Ovo podruje

proglaeno je mestom prirodnih lepota 1928.

godine, a Tovada Haimantai nacionalnim

parkom 1936. godine. Posebnim mestom

prirodnih lepota i spomenika prirode

proglaen je 1952. godine. Iako veina ljudi

poseti ovu lokaciju ili na jesen, kako bi videli

divno crveno i uto lie, ili krajem prolea

kako bi uivali u novom bujnom rastinju, ipak

zimi, podruje sa zamrznutim vodopadima

pokazuje jednu posebnu, sveanu, gracioznu

lepotu.

Jezero Tovada

Potok Oirase u jesen

Otvoreni izvor vrue vode u Oiraseu

Domaa kuhinja




F: +381 11 711 82 58


15

HHHIIIDDDAAA TTTAAAKKKAAAJJJAAAMMMAAA

IIISSSTTTOOORRRIIIJJJSSSKKKIII GGGRRRAAADDD BBBOOOGGGAAATTTEEE PPPRRRIIIRRROOODDDEEE

Grad Hida Takajama u Gifu prefekturi poznat

je po svojoj istoriji. Od 16. veka razvijao se kao

zamak i grad trgovaca, tako da danas, 400

godina kasnije, Takajama predstavlja

komercijalni i privredni centar, ali i budistiko

utoite. Dok se etaju ulicama grada,

posetioci imaju utisak da su otputovali nazad

u prolost. Hida Takajama ima nekoliko

poznatih lokalnih jela. Jedno od njih je hoba

miso, kuvani miso (fermentisana sojina pasta)

sa lukom, itake peurkama, servirana sa

listom mangolije na vrhu. Jednostavan ukus

lokalnih jela odlian je dodatak barenom

pirinu. Jo jedan, takoe lokalni specijalitet,

Hida govedina, izuzetnog je kvaliteta i ukusa.

stare ulice Takajame

Hoba miso

Ukrasi u vreme Takajama festivala




F: +381 11 711 82 58


16

"""BBBEEETTTAAA---BBBEEETTTAAA LLLEEETTTOOO III IIIZZZLLLOOOBBBEEE""" Pie: Marijana Aneli, MEXT stipendista Vlade Japana

Vrue je. Gde god da se okrenem prokuvavam. Iz nekog

razloga, bie da laka i tanka japanska gradnja, ini da moj

stan bude za deset stepeni usijaniji od ostatka zgrade, dok su

stvari na policama potpuno tople na dodir. I tako se okreem

arima klima ureaja, dok sam u stanu. A napolju, eh

napolju, suncobrani i lepeze su na snazi. Napokon su doli ti

beta-beta dani! Beta-beta je, kao to sam ranije ve

pominjala, onomatopeja za lepljivo na japanskom. Zbog

visoke vlanosti vazduha i znojenja koa se potpuno ulepi do

podneva. Taj beta-beta oseaj i zrianje cikada su moje

najjae impresije japanskih vrelih i sparnih leta. A isparavanje vode d onaj morski miris vazduha,

ega sam ja kao gradsko dete uvek bila i ostala eljna.

No sve te vreline nisu spreile dva za mene znaajna

dogaaja ovog meseca. Naime, oba dogaja su

izlobe, jedna je organizovana u koli, od strane mog

istraivakog studija, a druga je odrana u jednoj

zaista interesantnoj i arenoj galeriji u Harauku-u, u

organizaciji Ambasade Republike Srbije u Japanu, tj.

radi se o pravom malom galerijskom kompleksu koji u

svom sklopu ima i kafi i restoran. Posla oko obe

izlobe je bilo puno, ali ono to mi se svia u celom

procesu oko tih priprema je koliko je sve unapred

odlueno, podela posla i dunosti je jasna, tako da se sve zavri u najkraem roku.




F: +381 11 711 82 58


17

Sa sajta tamparija ima da se skinu templejti

koji su potrebni za flajere, razglednice,

postere, broure i sline formate koji su

potrebni za oglaavanje. Ceo proces se

odradi preko inetrneta bez toga da ja moram

da idem po finalni product, ve on meni

doe isporuen na vrata. Prva izloba je

izloba crtea koju svake godine pravimo u

galeriji univerzitetskog muzeja. Nju poseti veliki

broj ljudi i uvek ujemo interesantne

komentare i imamo priliku da vidimo i neke

poznate linosti iz javnog ivota u Japanu.

Druga izloba je organizovana od strane nae

ambasade i to je zapravo bio deo dogaaja

koji je za cilj imao prezentaciju nae zemlje.

Ljubazno su me se setili i pozvali da sa svojim

slikama uestvujem na tom dogaaju. Ja od

kako sam poela

da zalazim dublje

u japansko

slikarstvo tako mi

je interesovanje

za nae teme i

motive poraslo.

Na slikama su mi

uglavnom zidine

naih starih

gradova i

manastira, pejzai

i slino.

Na linku koji vam ovde prilaem moete videti

i izvetaj sa ove izlobe i kao i ambasadin as

kuvanja srpske hrane.

http://designfestagallery-diary.blogspot.jp/2013/07/discover-serbia101-b75-79.html?m=1

http://designfestagallery-diary.blogspot.jp/2013/07/blog-post_6.html?m=1

Ne obazirite se ako primetite da se ja

prezivam Andri ili na to to sam muko u tom

tekstu. Malkice su izgreili oko prevoda, to im

je ve predoeno. No deo na japanskom je,

uveravam vas, bez greke! Tokom ove izlobe

dolo su ljudi sa raznoraznih strana, Japanci i

stranci, i tokom vremena koje sam provela u

galeriji potrudila sam se da se sa svima

ispriam.

Ono to me je najvie pogodilo je to pola njih

nije ulo za Srbiju, a druga polovina nije znala

gde je. Ne krivim Japance, krivim nas. Mislim

da treba da se istaknemo vie, da se

promoviemo malo ee. Ovo to je

ambasada uradila bilo je sjajno, jer ne samo

to su kuvali hranu, te su putem stomaka

upoznali Srbiju i mogu rei momentalno je

zavoleli, ve su im i detaljno objasnili neke

stvari o naoj zemlji, kulturi i raznim uticajima

kroz vekove. Razbili smo im sve asocijacije sa

Sibirom i Sibirskim berberinom za koji je veina

njih bila ubeena da ima neke veze sa

Srbijom. Otkrili su rakiju i ajvar i nepovratno se

zaljubili. ak i moji japanski drugari koji su bili u

Srbiji i koji su potroili sve zalihe ajvara kojeg su

sa sobom poneli, pomno trae ve nedeljama

na internetu da li mogu da kupe ajvar u

Japanu. Ako neko ovo ita, a u mogunosti je

da nam alje ajvar, moje japanske kolege e

mu biti veno zahvalne! Leto je tek poelo,

vruine se tek spremaju da nas svim silama

napadnu! Vodu, suncobrane i lepeze drite u

pripravnosti do septembra!

Do sledeeg puta puno pozdrava iz Tokija!




F: +381 11 711 82 58


18

PPPRRROOOMMMOOOCCCIIIJJJAAA UUUDDDBBBEEENNNIIIKKKAAA ZZZAAA JJJAAAPPPAAANNNSSSKKKIII JJJEEEZZZIIIKKK KKKAAANNNIII

Udbenik za japanski jezik Kani (autori: prof.

dr Ljiljana Markovi, Marina Erdeljan, Simon

Mari i Divna Trikovi), inae prvi udbenik za

japanski jezik u Srbiji upravo je izaao iz tampe.

Izdavai su Filoloki fakultet u Beogradu i

izdavaka kua Kokoro. Promocija je

zakazana za ponedeljak, 15. jul 2013. god. u 18

asova u sali za sednice Filolokog fakulteta u

Beogradu (Studentski trg 3).

Kakav oaravajui udbenik za japanske

kanije!, prvi je utisak koji ostavlja ova knjiga.

[] Uenicima japanskog jezika uglavnom

upravo uenje kanija najtee pada. Do sada

su autori udbenika za japanske karaktere

preteno bili Japanci, te reenja u njima nisu

obavezno odgovarala i strancima koji ue

japanski jezik. Meutim, ova knjiga je drugaija.

Ona ima snagu da uenje kanija uini

zabavnim i zanimljivim. [] elela bih da

preporuim ovu knjigu svima koji poinju sa

uenjem kanija.

(Iz recenzije dr Joie Naje)




F: +381 11 711 82 58


19

AAAKKKTTTIIIVVVNNNOOOSSSTTTIII UUUDDDRRRUUUEEENNNJJJAAA KKKIIIZZZUUUNNNAAA

Budo park je projekat udruenja Kizuna, u

saradnji sa KK "Nippon", a pod pokroviteljstvom

Ministarstva za omladinu i sport Republike Srbije,

Kancelarije za mlade i grada Beograda koji je

zapoet u junu 2011. godine.

Cilj ovog projekta je sprovodjenje edukativnih

sportskih i kulturnih radionica namenjenih mladima

radi popularizacije i afirmisanja japanskih vetina,

umetnosti i zanata, kao i inkluzije mladih iz

ugroenih grupa u internacionalne sportsko-

kulturne aktivnosti i interakciju sa vrnjacima.

Poseban naglasak stavljen je na razvoj motivacije i

interesovanja mladih za upoznavanje bogatih

sportskih i umetnikih sadraja u vezi sa Japanom,

kao to su razni borilaki sportovi, origami,

kaligrafija, ajna ceremonija, ples, bonsai, zen

bata, ogi, go itd.

Budo park radi od 16.06.2013. u Beogradu, na JP

Ada Ciganlija u skladu sa prethodno odreenim

rasporedom svakog radnog dana od 16 do 20

asova, i vikendom od 11 od 20 asova, ukoliko to

vremenski uslove dozvole.

https://www.facebook.com/udruzenje.kizuna




F: +381 11 711 82 58


20

AAAKKKTTTIIIVVVNNNOOOSSSTTTIII PPPAAATTTOOOSSS---AAA

PATOS je skraenica za Pokretni

Alternativni Teatar Omladine

Smederevo koji okuplja mlade ljude i

tinejdere u teatroloko-pedagokom

radu, ukljuujui istraivake i

eksperimentalne pozorine projekte,

koji se esto realizuju u saradnji i

partnerstvu sa profesionalnim

pozoritima i umetnikim grupama iz

zemlje i inostranstva.

Ove godine PATOS je organizovao

prvi letnji bioskop na otvorenom (u

parku pored Dunavskog keja) u

Smederevu, pod

nazivom PATOSINEMA!.

Bioskop je podran od strane Centra

za kulturu Smederevo i Divac

fondacije. Koncept bioskopa je takav

da mladima, kroz zabavnu i leernu

atmosferu, priblii kulturnu batinu

najznaajnijih svetskih filmskih kola i

zaostavtina. Celokupan program je u

potpunosti besplatan, i namenjen je

iroj populaciji.

Na programu e se nai i japanski filmovi koje je PATOS-u ustupilo Udruenje Sakurabana iz

Beograda, i to prema sledeem rasporedu:

Letnji ratovi, 1. avgusta u 21:00

Stranev ma, 2. avgusta u 21:00

Deca koja su jurila izgubljene glasove iz dubina, 3. avgusta u 21:00




F: +381 11 711 82 58


21

OOODDDRRRAAANNN DDDEEEIIIJJJIII OOORRRIIIGGGAAAMMMIII KKKAAAMMMPPP UUU BBBEEEEEEJJJUUU

Drutvo uitelja Beeja je u zgradi Narodne

biblioteke u Beeju od 17. do 28. juna 2013.

godine organizovalo 3. deiji origami kamp.

Na svakoj radionici je bilo oko 50 maliana, koji su

mogli da naue da od origami papira prave

razliite oblike, a posebno likove iz poznatih bajki

kako bi na kraju druenja mogli da naprave

slikovnicu. Tako su deca najvie pravila

Crvenkape, prasie, Sneane i patuljke, ali i

japanske devojke u kimonima iz prie Peurka

smeha i druge. Radionice su vodile uiteljice i nastavnice, lanice origami sekcije Drutva uitelja

Beeja. Kamp svake godine traje dve nedelje, i uvek je dobro poseen. Utisci dece i roditelja

potvruju da je ovo dobar vid organizacije slobodnog vremena dece koji ujedno doprinosi

njihovom psihofizikom i socijalnom razvoju. Uesnici kampa su Ambasadi Japana poklonili knjigu

bajki napravljenu od svojih figura.

*********************************************************************************************************************************************************************************

Origami (jap. ; ori = savijanje + kami = papir) je

tradicionalna japanska vetina kreiranja modela od

papira. Tradicionalno se koristi kvadrat, ali postoji veliki

broj modela koji se pravi i od drugaijih oblika papira,

pravougaonika, trougla, osmougaonika itd. Ne postoje

precizni podaci o tome kada je origami nastao.

Najee se vezuje za izum papira u Kini negde oko 2.

veka n. e. Iako je tamo najverovatnije i nastao, origami

je pravi procvat doiveo u Japanu, gde se i tretira kao

nacionalna umetnost. Ve u 8. veku, origami je postao

sastavni deo raznih ceremonija u Japanu.

Danas postoji oko 30.000 modela u svetu, a svake

godine smisli se jo nekoliko stotina. Za decu je origami znaajan jer zahteva panju i preciznost,

strpljenje, sposobnost sluanja, pamenje, spretnost, finu motoriku i kognitivne vetine.




F: +381 11 711 82 58


22

KKKOOORRRIIISSSNNNIII LLLIIINNNKKKOOOVVVIII

www.kunaicho.go.jp Carska porodica

http://www.kantei.go.jp/foreign/index-e.html Premijer Japana i kabinet

www.mofa.go.jp Ministarstvo spoljnih poslova Japana (MOFA)

www.ndl.go.jp Biblioteka nacionalnog Dieta

www.shugiin.go.jp Predstavniki dom

www.asahi.com Asahi Shimbun

www.home.kyodo.co.jp Kyodo News

www.nhk.or.jp NHK World

www.japantimes.go.jp Japan Times

www.yomiuri.co.jp Yomiuri Shimbun

http://www.jnto.go.jp/ Turistika organizacija Japana

http://www.jica.go.jp/english/ Japanska agencija za meunarodnu saradnju (JICA)

http://www.mext.go.jp/english/ Ministarstvo obrazovanja, nauke, sporta i kulture Japana (MEXT)

http://jpf.go.jp/e/ Japanska fondacija

http://web-japan.org.factsheet/ Informacije o Japanu

glas ambasade japana - jul 2013

Documents