moderna i savremena filozofija

7/29/2019 Moderna i Savremena Filozofija

http://slidepdf.com/reader/full/moderna-i-savremena-filozofija 1/5

Hajzenberg i prirodna filozofija (Ill) prikazuje

Vernera I-1ajzenberga kao vodeccg fizicara

dvadesetog veka. U preglcdu je razlika izmedu

njega i Nilsa Bora, njegovog duhovnog oca, koji

je bio vise filozof nego fizicar i njegovje princip

komplementarnosti tcmeljna zapravo filozofskainterprctacija. Za Hajzcnbcrga jc rnatcmaticka

analiza Iundamcntaluih hipotcza ccntralno uvc

renjc II vreme zasnivanja principa relacije ne

odredenosti One su shvaccne kao osnovni zakon

prirode. I izlisnim sc smatra opisivanjc u kvant

no-teorijskom pojmovnorn sistemu. Dovcdcn je

II pitanjc princip determinizma u prirodnim po

javama. Tacka prelorna jc u promcni poimanja

stvarnosti, Hajzcnbcrg jc tvorac "statisticke

kvantne teorijc, a njeno je ontolosko i onda epistemolosko polaziste da ono sto ispitujemo nije

priroda po sebi ncgo priroda koja je izlozcna na

scm mctodu istrazivanja". Tako jc taj rad "po

stavljunje pitanja prirodi jczikom koji posedujc

mo". Preinacuju se Iogicki obrasci i to donosi rc

zultate po kojima atomi nisu toliko stvarni ko

liko su moguci, a matematickc su sheme dopuna

prirodnog jezika, kombinovane s jezikom pretu

macenc logike. Acimovic svoj ogled dovrsava

tvrdnjom da to i jeste terneljni ontologicki stav

llajzenbcrgove konccpcije prirodnefilozofije,

Ogledom Ojilozofiji prirode fwd Srba dovrsa-

va se ova knjiga. Razvojni luk opisuje se od

vizantijskog doba, preko Knezeviceve kos

mologije, pozitivizma Dragise Burica, do

metaflzickog sistema Brane Petronijevica.

Poistoveceni su staroslovenski i starosrpski

kategorijalni sistemi filozofskog misljenja kojese odnosi na filozofska znanja 0 sustini prirode.

Zbornik popa Dragolja iz XIV vcka je od te

mcljnog znacaja za srpsko irnenovanje filozof

skih pojmova, Isto tako su od bitnosti i Goricki

zbornik (1942), pisan za kcerku kneza Lazara,

Jelcnu, i drugi rukopisi stare srpske knjizevnos

ti. Ogled je raden na izvornim tekstovima i ne

ce ga biti rnoguce zaobici u buducim istraziva

nj ima kulturc srpskog misljenja, s rbis tike

uopste. Naznaccno je da se poslc pedesetih godina XX veka dogada "prevlast interesovanja

za filozofska pitanja fizike, sto ce onda nepo

srednovoditi prcma zanimanju za filozofiju nauke

u njenim logickim i metodoloskim osnovama",

Tako, daklc, ova knjiga oglcda Mirka Acimovica,

pisanu visokim naucnim standardom misljenja,

naznacuje mogucnost prevladavanja filozofije

prirodekao fiiozofije fizike, iii uopstekao filozofi

je prirodnihnauka, i otvaraput ka filozofiji prirode

kojaje nauka filozofije prirode, stoga su ovi ogle

di s ovoga podrucia doista tek svedocanstvo puto

vanja logosaprema ontoloskom pojmu physis.

Molnar Milotka Sivc

Filozofski fakultet, Novi Sad

MODERNA I SAVREMENAFILOZOFlJA

(M. Todorovic: Kratke studije, Plato, Beograd, 2003)

Nastavljajuci intenzivnu izdavacku delatnost u

oblasti savremene filozofije izdavacka kuca Plato

nedavno je objavila knjigu Milosa Todorovica

Kratke studije (Plato, 2003.) cime nam se ov'!j au

tor, nakon uspeSnih prevoda dela Fihtea, Selinga,

Vindelbanda,Diltaja,Jaspersa i Hajdcgcrai knjiga

Die Spuren der Ur;,prunghafiugkeit metaphysisch-

er Zeitbegrt!!e - Plato und Kant uber Zeit (diserta

eija, 1984) i Misao i strmt - fiLozofi/aSerena Kjer-

kegora (200I) predstavioi svojomtrecomknjigom.

Knjiga Kratke studije obuhvata devet tekstova

koji su nastali u periodu od 1993. do 2003. godine a koji za svoju temu imaju ucenja central-

nih figura novovekovne i savrernene filozofske

tradicijc, ucenja Fihtca, Selinga, Sopenhauera,

Jaspersa, Vitgenstajna i Hajdegera ali takode i

neke od temeljnih pojmova i problema filozol1

je, izmeau ostalih, pitanje mogucnosti uvoae

nja u tllozoJlju, eksplieiranjc prirode tl10zo1'-

skog znanja i pitanje odnosa praktickog i poeti

ckog. Mada su studije k ( ~ j e su pred nama nastajale bez programske ideje 0 nekom jedinstve

nom sklopu u koji bi imale biti uklopljene z a hvaljujuci samoj tematici 0 kojoj je rcc njiho

vim postavljanjem u obuhvat knjige koja jepred nama dobija se jedan pregledan i celovit

273



uvid u neka od osnovnih kretanja u novijoj filo

zofskoj povesti . Oslanjaiuci se na ovu okolnost

autor se opravdano odlucio da redosled navo

denja tekstova u knjizi ne tece prema hrono

loskorn sledu njihovog nastanka, vee kako i

sam navodi "po povesnom mestu onih Iilozofa

cija se ucenja u njima interprctiraju." I Izuzetak

od ovog principa u redosledu navodenja cine

prva dva teksta, ciji su polaziste, tema i cilj pre

vashodno problemske prirode. Knjiga Kratke

studije tako ima sledecu strukturu:

I."Smisao Uvoda u filozofiju" (2001.)

2"Susret poictickog i praktickog" (1997.)

3."Fihteov pojam i term in "dcloradnja"

(Tathandlung)" (1998.)

4."Tragika Selingove teodiceje" (1995.)5."Apsolut i sloboda - .Jcdna analiza poznog

Sclinga" (1993.)

6."Artur Sopenhauer: Volja kao ideja i prcdsta

va" (2000.)

7."Metatizika Vitgenstajnovog Tractatusa"

(2003.)

8. "Zbiljnost i transcedcncija u filozofij i Karla

Jaspcrsa" ( I999.)

9. "Fundamentalna ontologija i idealizam" (1995.)

S obzirom na sadrzajno bogatstvo i raznorod

nost tcma kojc su zahvacene u studijama pred

stavljenim u ovoj knjizi u sklopu kratkog pri

kaza gotovo jc nemoguce njihovo podrobnije

izlaganje kojim sc nc bi zapalo u ncpreglcdno

taksativno nabrajanje. Stoga cerno umesto naz

nacavanja svih tcrna i problema koji sc obradu

ju u dcvet navcdenih studija, sto bi zahtevalo

mnogo vcci prostor od onoga koji pruza forma

kratkog prikaza, na vreelnost i filozofsku rele

vantnost knj igc Kratke studije pokusati da uka

zerno sagleelavanjemsamo

jeelnog oel tekstova,naime upravo onoga koji, cini se, najvise odstu

pa oel "istorijsko filozofskog" pristupa svojst

venog vecini studija u ovoj knjizi. Rec je, nai

me 0 studiji - "Smisao Uvoela u tilozotiju" ci

jim bi se izlaganjem trebali ocr ta ti neki oel as

pekata koji cine speciticnost Todorovicevog

interpretativnog pristupa II koje sam autor

obuhvata nazivom studija.

Naime, ono sto odlikuje, odnosno cini speci

ticnost ali i vrednost, knjige Kratke studije jeste

I Todorovic Milos: Kralke sludye, Plato, Beograd, 2003.,

slr.226

274

upravo uno imenovano pojmom studija, kao

oznakom za posebnu formu i metod zahvatanja

filozofskih problema. Preliminarno studija rnoze

biti odredena kao postupak kojim se putem ocr

tavanja jednog segrnenta iii aspekta u odrede

nomfilozofskom uccnju ili temi filozofije, otva

raju centralni problemi filozofije a time i dolazi

do uvida u temel jne pretpostavke koje su u ovi

ma bile sadrzane. Da tekstovi koji su obuhvaceni

u ovoj knjizi Milosa Todorovica jesu rezultat

upravo ovako postavljenog interpretativnog zah

vata bice potvrdeno ukoliko nam pode za rukorn

da pokazerno kako sc u tekstu "Srnisao uvoda u

filozofiju" polazcci od jednog ogranicenog

zadatka - zadatka ekspliciranja srnisla Uvoda u

filozofiju, dolazi do uvida koj i ovu "skromnu"

numeru znantno prernasuju.

Tekst "Smisao uvoda u filozofiju", koji prcma

redosledu izlaganja zauzima prvo rnesto u knji

zi Kratke studije, bavi sc pitanjern rnogucnosti,

pa i smisaonosti i svrsishodnosti, uvodenja u

filozofiju, pri cernu autor polazi od tezc daje za

uvid u ovu mogucnost bitno eksplicirati speci

ficnost, svojstvenost, filozofskog znanja u od

nosu na sva ostala, i posebno naucna znanja.

Kako sesvako znanje

sastoji od predrneta , tj.objekta znanja, subjekta znanja i odnosa mcdu

njima dalje se sagledavaju specificnosti filozof

skog znanja u svakom od ova tri elernenta,

Filozofsko znanje, kako autor navodi nado

vezujuci se na Artistotelovu definiciju filozofi

je kao nauke koja "razmatra bice kao bice i nje

gova svojstva po sebi" (Met. I003a 21-25), je

ste znanje ciji je osnovni problem sadrzan u pi-

tanju 0 bit/at, saznaie ciji osnovni predmet jestc

bitak u ontoloskoj razlici sprarn bica, Nasuprot

naukama koje za svoj predmet uvek imaju

jednu posebnu regiju bica ne razmatrajuci i ne

odredujuci ova bica kao bica, tilozofsko zna

nje, eak i ukoliko je uslovno reeeno disciplinar

no tj. usmereno na neku predmetnu oblast,

uvek pita 0 bitku, razmatra vlastiti predmet u

svetlosti njegovog bitka. Ovo i jeste, prema '1'0-

dorovicu, jedna od sustinskih odlika tilozofije

koja cini promasenim rasprostranjeno mnjenje

o bliskosti filozotije i pojedinih nauka (bilo npr.

psihologi je , sociologi je . iii, sa druge strane,t iz ike i matematike.) Naime, uprkos medusob

nim razlikama sve nauke, kako se navodi, "pri-



padajujednom rodu, jer svc imaju za svoj prcd

met jednu posebnu - premda i uvek drugaciju

regiju bica, rodu kojem filozof ija n ikakvim

nacinom ne pripada, buduci da njen predmet

nije nikakvo bice vee bitak bica.'? Specificnost

filozofskog znanja se rnanifestuje i kada je rec

o drugonavcdenom sastavnom elcmenatu sva

kog znanja, odnosno subjektu filozofskog zna

nja. Napominjuci kako su tokom istorijc filo

zofije pojedine saznajnc moci bile odredivane

kao najznacajnije, i utoliko srnatrane i zajednu

od odlika biti covcka, Todorovic navodi vlasti

to stanoviste prcnia komc jc subjckat filozof

skog znanja celina covckovih duhovnih, duscv-

nih, pa i telesnih sposobnosti - u svome bitku.

Filozofsko saznanje utemcljcno je i noseno bitkom celine covekovc biti koja jestc duhovno

duscvno-telcsna iz cega s ledi da je subjekat fi

lozofskog znanja bitak celine biti coveka.

S obzirorn na primarni interpretativni zadatak>

sticanje uvida u rnogucnost Uvoda u filozofiju

- ovaj znacajan uvid autor nece zasebno tern

atizovati ali cc se u samoj studiji jo s nekoliko

puta svracati pozornost na ono sto je njirne

mixljcno. Tako cc ncsto daljc, u sklopu objasn

jcnja pojma iskusavanjc. leza prcma kojoj jc

f ilozolsko saznanje utcmcljeno bitkom ccl inc

covekove sustine biti i konkretnijc razlozcna,

Naporninjuci da pojam "iskusavanjc" nema

crnpirijski iii religiozni karaktcr vee stoji za

celinu duhovno-dusevne-lelesne biti coveka

autor naglasava da se ovim upucuje na ono sto

predstavlja izvoris le i ontoloski prius svih tra

dieionalnih podela na ral ici le covekove dis

pozicije, sposobnosli iii moci, i njihovih dalj ih

deoba, pre svega deoba samajnih moci. Sa

ovom temom susrescemo se i u konlekslu mtredenja pojma um.

I'relazom na razmalranje preostalog pomenu

log e!emcnla saznanl'l- na karaklcrizacuju pri

rode samog odnosa izmcdu objekla i subjckla

f ilozofskog znanja, udeo interpretatorevog

"unosa" se posebno zaostrava. Naime, iako

eksplicitno ne naglasava da je rec 0 njegovom

vlastitom shvatanju sustinske odlike filozof

skog znanja, odl ike koja je u mnogim uvodima

u filozofiju i samim filozofskim delima neretko

2 Is/o, str.9

neopravdano previdana , autor kao sledecu

sus tinsku karakterist iku filozofskog znanja

navodi rafleksivnost. Kako je, prema Todoro

vicu, odnos izmedu subjekta i objekta filozof

skog saznanja zapravo odnos izmedu bitka

eovekove biti i bitka kao takvog "razmljivo je

da se na najrazlicit ij irn nivoima i formama fllo

zofskog saznavanja i znanja kao jedna od nje

govih bitnih crtajavlja refleksivnost."?

Sagledavanje specificnosti filozofskog znanja,

prvenstvcno kroz utvrdivanje razlike izmcdu fi

lozofskog i naucnih znanja, u koje se autor upu

stio u cilju dosezanja odgovora na pitanje 0

mogucnosti uvoda u filozofiju, tako, kulminira

u ekspliciranju refleksivnosti kao sustinske

odlike filozofskog mania. Mada se napominje

da su likovi i oblici refleksivnosti veoma ramo

liki autor ovde u prvi plan istice "refleksiju" ce

line odnosa izmedu subjekta i objekta filozof

skog znanja koja pripada kako tom odnosu sa

mom tako i njegovim konstiutivnim elernenti

rna. Jedino filozofija ret1ektuje sve clemente

svoga znanja i to nc tako da se refleksija na

knadno uvodi u njen saznajni posputupak nego

jc uvck vee inkorporirana u njega "tako da su

ona i njeni razultati konstitutivni deo svakog od

tri njegova clementa."!Navodcci tezu prema kojoj je osnovna tezenja

filozofije prelazenje, t ransccndiranje preko

svakog bica ka onom Nista, Todorovic za

kljucuje da je nedvosmisleno kako filozofija

uvek ide ka onom krajnjem, onom s to je u ne

kom smislu sveodredujuce- bilo da su to prvi

poceci iii poslednje svrhe iii nesto trece, dok 0

tome da Ii to moze biti i postignuto uvek od

lucuje priroda konacnosti covekove biti. Na

ime, mada lilozotija tcZi ka bespretpostavnosti

usled konacnosti coveka ciji su likovi: {)(iVeS-

nost (svako covekovo znanje, pa i tilozofsko je

konacno), perspektivizam (uvek se nalazimo u

nekoj konkretnoj situaciji koja nam otvara uvek

samo jednu odredenu perspektivu), diskurziv-

nost (sled, sukeesivnost misli) i kriticnost

(samoj hiti 1ilozotije imanentan i za nju nuzan,

zahtev za bespretpostavnoscu svih nienih te

meljnih znanja, stalno preispitivanje, poetnih

osnova, prvih naccla, osnovnih vrednosti) "ono

3 Islo, sIrS

4 Islo, sIrS

275



krajnjc cernu filozofija po svojoj biti stremi

nikada nije i apsolutno krajnje, a retleksivnost

genuino filozofskog znanja ornogucava i osigu

rava njegovu permnentnu svest 0 tome."5 U

ovom kontekstu navodi se jos jedan znacajan

pojam kadaje rec 0 karakterizaeiji prirode filo

zofskug znanja pojam granice koji autor

odredujc kau "ono krajnje koje sobom jemci

neko kvalitativno drugacije lza nje, a da isto

vrerneno pusta da ono I upravo njome stupa u

svoju bit.'> Na osnovu biti graniee i usled re

tleksivnosti filozofskog misljenja, filozofijaje,

prema autoru ove studijc: "iskusavanje granica

koje u sebi implicira i preispitivanje granica

mogucnosti tog iskusavanja grnica". 7

Na osnovu sagledanih karakterist ika filozofskog znanja: teznje za bespretpostavnoscu, cin

jenice da je 'subjekat' filozofskog znanja celi

na covekovog bivstva a 'objekat' bitak kao

bitak, autor zakljucuje na specificnost strogosti

filozofskog znanja koja se ne moze porediti sa

strogoscu posebnih nauka.

Jcdno od znacajnih izvodenja u ovoj studiji

svakako predstavlja i ekspliciranje jednog od

najznacajnijih filozofskih pojmova, pojma um

pri cernu se postavlja pitanje mesta ovog pojma

u povesti filozofije i ukazuje na njegovu aktual

nost u savremenoj filozofij i s obzirom da sa

slomom nemackog idealizma "kredibilitet uma

ostaje gotovo bez uporista'" Mada jc, prerna

Todorovicu tacno da u savremenoj filozofiji

centralni pojmovi idcalisticke filozofijc po

jam svcsti, samosvesti, razurna i intcligenijc.

gube na znacaju to ne treba biti razumljeno kao

jednostrana diskreditacija uma vee kao proble

matizovanje ovog pojma sa pozieija drugacije

razumljcnog uma, Prcma tom "drugacijem

razumevanju" um se shvata kao jedinstvo ko

jim su obuhvacene i ostale covekove dispoziei

je. Odrectujuci pojam uma autor se, dakle, vraca

na tezu prema kojoj je nuzno diskreditovati

tradieionalni pristup u odredenju coveka, U

pojmu uma nije primarno rec 0 covekovolll sa

znanju sveta i unatarsvetsklh stvari nego 0 od

nosu covekove biti i bica kao takvog i u eelini.

51.1'10, st 12.

6Islo,5t 12.7 1.1'10, 5tr.12.

8 1.1'10, str 15

276

Stoga bi i pri razmatranju tog odnosa trebalo da

izgubi znacenje kako tradicionalno razlikovan

je covekovih moci saznanja od ostalih cove

kovih sposobnosti, tako i razlikovanje razlicitih

moci u njoj, unutar koje tck um dobija svoje

znacenje i ulogu. Nadovezujuci se na ovako

shvacen i odresen pojam uma Milos Todorovic

vlastito razumevanje jednc od temeljnih odlika

f ilozofi je izlaze u slcdecoj forrnulaci jj i : "On

toloski susret bitka covekove biti sa bitkorn kao

takvim, koji jc pravi prcdrnet filozofijc, stavisc,

koji je i sam filozofija, ontoloski prethodi tom

odvajanju i raz likovanju i omogucava ih kao

jednu od svojih izvedenih mogucnosti."? Kako

autor istice savremena filozofija upravo to ima

u vidu kada nasuprot saznajnirn mocirna isticecelinu covekove biti u jedinstvu nienih sazna

jno teeorijskih, prakticko-dclatnih i umetnicko

produkt ivnih dimenzi ja , Um tu rnoze da ozna

cava jedinstvcnu eelinu te biti,

Tek nakon utvdivanja sustinskih odlika filozof-

skog znanja rnoze se odgovoriti na pitanje mo

gucnosti uvoda u filozofiju. A uvidi do kojih se

doslo vode do zakljucka da je kruzno kretanje

misliza fllozofiju ne samo neizbezno vee i

konstitutivno, Ako je za filozofiju sustinsko

kruzno kretanjc onda nerna postepenog uvoda u

filozofiju , "onda Uvod u nju mora da bude

skok,"IO Uvod u filozofiju nije uvod u neki re la

tivno gotov, jcdinstvcno odreden i opsteprihva

ceni sis tem do tada dosegnutog znanja u jednoj

oblasti : on je nuzno uvodenje u filozofiranje,

Uvod u filozofiju ne moze da cini navodenjc

osnova nekog znanja, kao sto je to slucaj kod

posebnih znanosti, nego je pri uvodenju u filo

zofiju uvek u pitanju onaj koji f ilozof ira-sarn

covck, sto ne znaci nis ta drugo do "da jc tajskok kako put coveka u tilozotiranje tako i put

njegovog o s v ~ j a n j a svoje vlastite biti."11

Dosezanjem odgovora na pitanje 0 mogucnosti

uvoda u tilozofiju studija "Smisao uvoda u ti

lozofiju" je postigla unapred postavljeni eilj in

terpretaeije ali i mnogo v.ise od toga, Pazljiva

razlaganja sustinskih odlika t i l o z o [ ~ k o g znanjakojima autor doista ulazi u salllu srz problema

smisaonosti uvoda u t ilozofiju istovrel lleno

9/.1'10, st...16101.1'10, str. 18

II 1.1'10, str.19



predstavljaju i jedan inspirativan uvod u samu

f ilozof iju ali i "odaju" autorevo vlastito razu

mevanje biti f ilozofskog znanja. Realizacija

"skromne" namere utvrdivanja mogucnosti

Uvoda u filozofiju podrazumeva, zapravo, izla

ganje jednog shvatanja filozofije.

Mada autor eksplicitno ne naglasava da je 1I iz

laganju ovog pojma filozofije sadrzano upravo

njegovo vlastito intcrprctutivno polaziste ovaj

zakljucak nuzno s ledi iz uvida koji su prethod

no izlozcni. Oni implici tno potvrduju da niti

razmatranja smisla uvoda 1I filozofiju, niti UV()-

do u filozofiju, pa ni filozofije same nerna bez

samog mislioca koji to provodi .

S obzirom na znacaj koji je pridat pojmu re

l1eksivnosti i dalekoseznost teze prema kojoj jerefleksivnost sustinska karakteristika filozof

skog znanja zadatak njihovog podrobnijeg raz-

matranja ostaje otvoren. Forma studije kojom

se zahvata pitanje 0 mogucnosti uvoda u filozo

fiju ne pruza prostor za detaljnije razmatranje

ovog pojma kao ni izvodenje konsekvenci koje

bi iz njega sledile, Ovo jednako vazi i za tezu

prema kojoj je neopravdano posmatranje cove

ka kroz prizmu razlikovanja i privilegovanja

odredenih saznajnih rnoci. Teza koja zahteva

dalje razvijanje je ste teza p rema kojoj covek .

mora biti misljen u celini vlastitog bitka.

Nacrtom elemenata i biti filozofskog znanja,

njegovih osobenosti i razlika u odnosu na po

sebne znanosti autor zapravo iznosi vlast ito

shvatanje biti filozofije pri ceniu cenrtalno me

sto pripada pojmu refleksivnosti i shvatanju co

veka kao jedinstvene sustine saznajno- teorijskih, prakticko-delatnih i umetnicko-produk

tivnih dimenzija.

Duska Dobrosavljev

Novi Sad

DIJALOG I DIJALEKTIKA

(Hans-Georg Gadamer, Hegelova dijalektika,

prevela Emina Perunicic, Plato, Beograd 2003)

Platonova teorija dijalcktike je teorija stvarne

rnogucnosu dijaloga', pise Gadamer u Platos

dialektische Ethik. Phanomenologische Inter-

pretationen zum "Philebos ", jednom od svojih

najranijih radova. Shvatanje dijalektike 1I dija

loskom smislu je rnesto na kome Gadamer insi

stira jos od svojih prvih tekstova, "Dijalektika

zivi od snage dijaloskog sporazumevanja, od

razumevajuceg ophodcnja sa drugim ..."2 Spo

razumevanje se ovde ne odnosi na slaganje sa

govornika po nekorn pitanju, niti je stvar u ot

krivanju konacne i egzaktne prirode same stva

ri 0 kojoj se razgovara, nego se radi ootvaranju

sagovornika jednog drugom kroz razgovor 0

nekom pitanju. Sustina dijaloga jc prakticke

prirode, a ne teori jskc,

Misljcnje je za Gadamera dijalekticko zato sto je

dijalosko, Misljenje i razumevanje nemaju do-

I Hans-Georg Gadamer, l 'latos dialekttschc Ethik,

Phanomenologrsche lntcrprctationen zum !I Philebos':"

Felix Meiner Vellag, Leipzig, 1931, (Vorwort) III str

2 Op. CIt., l Jstr

vrsenje u zakljucku, 011.0 nije puko preokretanje

premisa u zakljucak-, 011.0 je u biti prakt icko,

Konacnost i povesnost razumevanja ne moze

ispuniti stroge zahteve formalne logike. Logika

razumevanja je logika pitanja i odgovora, ciju

osnovnu strukturu cini hermeneuticki krug. Ovaj

krug ne zaustavlja vreme: on polazi od pre

drazumevanja i ne zahteva stroge definicije.

Apstraktna pravila formalne logike se u konkret

noj praktickoj situacij i od male pornoci , Ovderazumevanje znaci ucestvovanje u nekom smis

lu, t r ~ U i c i j ; i razgovoru. 011.0 ~ e m a n i t i a l f u n i t iomegu koje bi se mogle jednom zauvek ispisati.

Osnovni problem naseg doba, smatra Gadamer,

jeste povodenje misljenja za novovekovnom

egzaktnom metodom koja ima pretenziju na

definit ivnost i koja misljenju oduzima njegov

dijaloski karakter, Sajedne strane, Gadamer sebe

vidi kao dobrog dijalekticara, dok sa druge strane

kritikuje dijalekticki metod, 0 cemu se radi'?

3 Op, cit., 33str

277

moderna i savremena filozofija

Documents