novine novosadske

Novine novosadske

Kulturno

Noć muzeja na 50 lokacijaJoš jedna popularna umetnička noć se bliži, a ove godine za Novosađane će u Noći muzeja biti spremljen bogat program.

Istraživanje

Idete li na letovanje?Pokušali smo da saznamo koliki je našim sugrađanima luksuz odlazak na letovanje i kakvu vrstu odmora preferiraju. Naše istreaživanje pokazuje tanke novčanike.

Dva lica Evrope

NS info Sramota Novog Sada Teraju majku izujedanog deteta da plaća odštetu

Jedan od nas : Bata “Pežo”

Živa legenda novosadskog kafanskog života

Četvrtak, 17. maj 2012. Broj 8

BESP

LATN

INE

DELJN

IKIzlaziSVAKOGčetvrtka

politika Izbori u pokrajiniPredstavljamo sve novosadske kandidate na većinskim listama

tema broja

Raskol u SNS?

Podela u stranci dovela do lošeg rezultata

srbija glasa

Tema broja6 raskol u srpskoj naprednoj stranci?

KoLUmNa7 guston andraš, preds. opštine temerin usud suživota

poLiTiKa8 kandidati za poslanike u skupštini

vojvodine14 boris tadić vs. tomislav nikolić

NS iNFo10 Žrtva plaća odštetu gradu

a Vi, KaKo STe?16 godišnji odmor - misaona imenica za većinu novosađana

jedaN od NaS18 bata “peŽo”, doktor ugostiteljstva

NoVoSadSKim šorom22 novosadsko pozorište iz

kofera

reporTaža24 poljoprivredni sajam - najvažnija sporedna stvar u novom sadu

KULTUrNo26 maja brukner - plavuša

dok ne zapevam

ZabaVNo30 pregled nedelje u slikama sunčana strana svakodnevice

Izbori?Opet je vreme da se bira. Za tri dana negde oko pola Srbije prošetaće do biračkih mesta, neki će se provozati, neki će biti dovoženi kombijem, a neki će ostati kući da po Fejsbuku, Twitteru, neki i po kafanama, ogovaraju ove što su izašli na glasanje. Jedino pitanje koje je logično postaviti posle kampanje, precrtavanja i docrtavanja, volšebnih džakova, ljubičastih olovaka sa Džejms Bond kamerama, televizijskog prepucavanja kandidata za svakojake funkcije, jeste šta mi to uopšte biramo? I o čemu mi to uopšte odlučujemo? Nije, čini mi se, toliko bitno ni da li jedni nude Rusiju a drugi Evropsku uniju, da li jedni priznaju Kosovo a drugi ga ne daju po cenu rata, treći kritikuju i prve i druge, a četvrti gledaju kako da se učačkaju u bilo kakvu “vladajuću kombinaciju”. Dok god oni o tome drve, psuju jedni druge, mašu džakovima i diplomama, tuku se po biračkim mestima i lome kutije, a i dalje drve, dok god ostaju na rečima, bitno je nešto drugo – da li MI glasamo za NJIH (u prevodu – njihova dupeta), ili ONI hoće nešto da urade za NAS (u prevodu – za naše živote). Kada političar kaže reč “građani” pripadne mi muka, ne zato što ja ne volim tu reč, nego zato što su građani, sve ono što predstavljaju i sve ono što ih čini, postali fraza, floskula, reč koja označava sredstvo, a sredstvo, kako reče onaj Italijan iz vremena Renesanse, služi da bi se cilj opravdao. A cilj, barem na našim (čitaj: njihovim) izborima, više zvuči kao cilj trke na 100 metara s preponama, negoli cilj koji služi misiji, a misija viziji, a vizija je da NAMA bude malo bolje. Novine novosadske u ovom broju predstavljaju kandidate za predsednika države, iako ni jedan ni drugi nisu iz našeg grada, iako i jedan i drugi “vire već iz frižidera”, stavili smo ih tu, jer će od buduće volje jednog od njih zavisiti i svakodnevnica Novog Sada. I nemam snage da im tražim opravdanja, niti da im gledam kroz prste, čak ni da ih nešto kritikujem. Pitam se, da mi nije građanske odgovornosti (koja je postala smešna stvar), da li bih imao snage i da zaokružim jedno od imena na tom predsedničkom listiću. Znam još par ljudi koji misle slično kao i ja, pa me to zabrinjava. Jedino se nadam da nam uz ove sede glave i njihove “ekipe za preporod”, apatija neće postati stanje svesti, konstanta, a život preživljavanje dok maratonci trče svoje počasne krugove.

direKTor NoViNa

petra zdjelarić

GLaVNi i odGoVorNi

UredNiK

aleksandar vukovac

redaKcija

tomislav lovreković, biljana gavrić,

ivana kupek i saradnici

FoToGraFije

aleksandar kamasi

TeLeFoN redaKcije

+381 21 310 15 21

mejL redaKcije

[email protected]

oSNiVač i iZdaVač

maxim&co, novi sad, bul. m. pupina 9

+381 21 4750 800

šTampa

color print d.o.o., novi sad,

mileve simić 27 tel: +381 21 6417 333

iZLaZi SVaKoG čeTVrTKa

cip – katalogizacija u publikaciji

biblioteka matice srpske, novi sad

issn 2217 – 7388

cobiss.sr – id 267768071

Aleksandar Vukovac

Reč urednika

Četvrtak, 17. maj 2012.

3Novine novosadske

Sadržaj Novine novosadske

4 Novine novosadske

Pregled nedelje

U Novom Sadu zahuktali su se radovi na izgradnji novog Žeželjevog mosta,

koji se nalazi nadomak starog montažno-demontažnog mosta, i po svojoj konstrukciji će biti jedan od najmodernijih građevinskih objekata te vrste. Dužine 474 metara, širine preko 30 metara, sa dve pešačko-biciklističke staze i dve drumske i

železničke saobraćajnice, biće veći i duži od Mosta slobode. Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, izjavio je, prilikom obilaska mosta, da je naša zemlja u protekloj deceniji veoma napredovala, što se vidi u svakom njenom gradu, regiji, pokrajini. – Most preko Dunava u Novom Sadu je za sve nas, kako Evropu, tako i za Balkan, veoma važan deo Koridora 10 i zato

će Evropska unija sa 25 miliona evra finansirati njegovu izgradnju. U svoje i u ime moje delegacije, obećavam da će radovi na izgradnji biti gotovi do novembra sledeće godine – izjavio je Dežer.Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić, izjavio je da Žeželjev most ima ogroman značaj za dalji razvoj privrede pokrajine i za dalje povezivanje sa Evropom, jer je ta saobraćajnica deo zajedničkog

Koridora 10. – Vlada Vojvodine i lokalna samouprava grada Novog Sada investiraće u ovaj projekat 12 miliona evra. Ovaj most jeste simbol naših evropskih integracija jer je ovo opipljiva i očigledna korist od tog procesa, zato što Evropska unija finansira njegovu izgradnju i sutra će voditi brigu o njemu – zaključio je Pajtić.

I. Kupek

Preko „Žeželja“ za godinu i po dana

Deviću za MAS 1,3 milijarde iz gradske kase?!Privredni sud u Novom Sadu doneo je nepravosnažnu presudu kojom se grad Novi Sad obavezuje da tužiocu ATP “Vojvodini”, čiji je bivši većinski vlasnik Ilija Dević, isplati više od 1,3 milijarde dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 954.000 dinara u roku od osam dana pod pretnjom izvršenja. Podsetimo, Ilija Dević protiv grada Novog Sada vodi sudski spor više od pet godina, zbog neizvršenja obaveze od strane grada po ugovoru koji je sa ATP Vojvodinom potpisala tadašnja gradonačelnica Maja Gojković, o preusmeravanju međumesnog i međunarodnog saobraćaja sa stare Međumesne autobuske stanice, kojom upravlja GSP, na novu autobusku stanicu, koju je izgradila ATP “Vojvodina”. Prvu parnicu pred sudom u ovom gradu tužioci su izgubili, ali je Privredni apelacioni sud u Beogradu krajem

2010. godine poništio tu presudu i naložio novo suđenje, uz konstataciju da, ukoliko jedna strana odustaje od ugovora, mora drugoj nadoknaditi pričinjenu štetu. Dević je u novu stanicu, prateće servise i autobuse, kako navodi, uložio više od 30 miliona evra, ali umesto da donosi dobit, preduzeće je, kaže se najnovijoj presudi, otišlo u stečaj. Paralelno sa ovim sporom pred Višim sudom u Novom Sadu vodi se odvojeni postupak protiv Grada Novog Sada, po tužbi Ilije Devića koji zahteva nadoknadu štete sa zakonskim kamatama od 100 miliona evra. Kako je najavljeno, Gradsko javno pravobranilaštvo “zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava”..

I. Kupek

Aktuelno

Znači most!

Trgovinski sud presudio u korist ATP ’’Vojvodina’’


5Novine novosadske

CIKloTURIZAmSTAZA od NoVog SAdA do IloKA

novi sad i osijek biće uskoro povezani biciklističkom stazom, koja će se protezati duž dunava. grad je već počeo projekto-vanje i izgradnju biciklističkih staza koje će povezivati novi sad i ilok sa srpske, dok bi uskoro trebalo da budu završeni radovi na izgradnji staze od osijeka do granice kod iloka, sa hrvatske strane. uku-pna vrednost studije izvodljivosti iznosi oko 350.000 evra, a uradio ju je novo-sadski Fakultet tehničkih nauka. projekat su započeli čelnici novog sada i osijeka, odnosno vukovarsko – sremske županije. – sredstva za izradu studije izvodljivosti smo već obezbedili, a u sledećoj fazi od evropske unije dobićemo većinu novca za izradu same staze, koja će povezivati novi sad, bački petrovac, bač, bačku pa-lanku i ilok, što će unaprediti i takozvani rekreativni cikloturizam u ovim regijama. vrednost donacije biće oko 250.000 evra – najavio je pavličić.

PRoSlAVA mAle mATUReU ReSToRANe SAmo USoPSTVeNoJ RežIJI

proslava male mature biće organizovana u novosadskim osnovnim školama, a ne, kao do sada, po restoranima i kafanama. prema rečima predsednika aktiva direk-tora osnovnih škola svetozara kozarova, učenici mogu proslaviti malu maturu u restoranu, ali u sopstvenoj režiji. podse-timo, ministarstvo prosvete i nauke je, pre nekoliko dana, prosledilo direktorima osnovnih škola obavezujuće uputstvo u kojem piše da se mala matura više ne slavi u kafanama, jer to nije primereno deci. svi direktori novosadskih škola poštovaće ovo uputstvo, navodi kozarov. – oficijelni deo biće održan u školi, kako i dolikuje. ukoliko roditelji insistiraju da njihova deca slave i u restoranu, mogu sami da se organizuju, skupe pare i plate proslavu. u tom slučaju, oni su dužni da brinu o bezbednosti dece, a škola nema ništa s tim – istakao je kozarov. naredba ministarstva prosvete naišla je, uglavnom, na odobravanje roditelja, ali su pojedini direktori imali primedbe da je uputstvo stiglo kasno i da su već ugovorili aranžmane.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić i gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić, otvorili su proizvodno-logistički kompleks u

novosadskoj Slobodnoj carinskoj zoni. Krajem 2011. godine je završena izgradnja objekta od 3.000 metara kvadratinih proizvodnog prostora, 300 kvadrata poslovnog prostora, sa galerijom površine 500 metara kvadratnih, koja je namenjena formiranje poslovnog inkubatora za IT sektor. - U proteklom periodu izgradili smo 18 industrijskih i radnih zona u Vojvodini, a u naredne četiri godine svaka opština mora imati industrijsku i radnu zonu da bi se razvijala i da bi mogla da privuče strane investitore. Ovaj centar je još jedan doprinos privlačenju stranih investicija, a već imamo fazu predugovora sa italijanskom kompanijom iz metalske industrije, koja

će zaposliti 50 ljudi – istakao je tom prilikom Pajtić.Ova investicija, kako je izjavio gradonačelnik Pavličić, ispunila je zakonski uslov Grada Novog Sada da bude oslobođena od komunalnog opremanja zemljišta za 50 odsto, budući da je vredna oko milion evra. - To je doprinos Grada razvoju privrede, a u naredne četiri godine akcenat će biti na razvoju ovakvih zona. Na potezu Rimskih šančeva gradimo zonu kapaciteta 50.000 m2, a uz autoput nam je potrebna privredna zona od minimum 60 hektara, i davaćemo maksimalne povoljnosti kako bi obezbedili još investicija poput ove – poručio je Pavličić. Podsetimo, Slobodna zona Novi Sad počela je da radi u aprilu 2008. godine.

I. Kupek

Radimo u nemogućim uslovima

Balet SNP održao štrajk upozorenja

Članovi Baleta Srpskog narodnog pozorišta održali su jednosatni štrajk upozorenja kojim su želeli da ukažu na, kako su istakli,

probleme koji ih muče više od dve godine. Oni su naglasili da “rade u nemogućim uslovima i trpe mobing”. - Dugo vremena smo upozoravali upravnika na vređanja, mobing i nedostatak osnovnih uslova za rad, ali, nažalost, o tome nismo mogli da razgovaramo dosad ni sa direktorom Baleta, ni sa upravnikom. Zato smo se odlučili za ovaj štrajk i nadamo se da ćemo konačno sesti za sto i da će nas saslušati - istakao je koreograf Dragan Jerinkić. Štrajk podržava 45 od 67 zaposlenih u Baletu SNP-a, a pored poboljšanja uslova rada, zaposleni traže i preispitivanje mišljenja o neimenovanju v.d. direktora Baleta Borisa Ladičorbića, kao i povlačenje odluke upravnika o angažovanju bivše direktorke Olivere Kovačević Crnjanski. Baletani se žale da “nije normalno da baletski igrači nemaju fiksno radno

vreme, da rade bez opreme i klime, a da im se svo vreme smanjuje plata, dok pojedine devojke već sedam godina rade na određeno vreme”.Nezadovoljni štrajkači su se sastali sa upravnikom SNP-a Aleksandrom Milosavljevićem, koji je izjavio da je zadovoljan što je “napokon probijena barijera” između dve strane. - Moj utisak je da smo se razumeli i dogovorili oko prva četiri zahteva, koji su sasvim razumljivi. Meni se čini da je zahvaljujući ovom konstruktivnom razgovoru izbegnuto pokretanje generalnog štrajka - rekao je Milosavljević.

I. Kupek

Proizvodno – logistički kompleks

Grad dobio novu privrednu zonu

od PolITIKe “UšI oTPAdAJU”Prema nezvaničnim podacima, u redovima Srpske napredne stranke u Novom Sadu postoje dva tabora, koje vode Igor Mirović i Miloš Vučević, pokrajinski i gradski čelnici. Po informacijama Blica, netrpeljivost traje već duže vreme, a pojedine razmirice završavale su tučama. Tako je, kaže neimenovani izvor, došlo prvo do tuče u Hotelu “Park”, kada je u aprilu 2011. godine Miloš Vučević izabran za predsednika Gradskog odbora, a tim povodom je organizovana žurka. U tuči su, navodno, najaktivniji bili članovi stranke iz Futoga, koje je policija razdvajala od

kolega sa Klise. Svemu je prethodila situacija od godinu dana ranije, kada je glavni pretendent za mesto predsednika GO bio Đorđe Raković, desna ruka Igora Mirovića. To se, međutim, nije desilo, a Raković 2011. godine nije izglasan ni za potpredsednika Gradskog odbora.

KoJA Je UlogA JoRgoVANKe TABAKoVIć?Blic dalje piše da je u startu bilo dve grupe naprednjaka, koje su vodili Jorgovanka Tabaković i Igor Mirović, što je eskaliralo “internim porazom” Mirovićeve opcije. Tada su uz Miloša Vučevića, u vrhušku stranke na lokalu ušli i Aleksandar Milovančev, nekadašnji direktor Instituta u Sremskoj Kamenici, bivši funkcioner SPS-a Dejan Mandić, pomenuti Đorđe Raković (naknadno ispao iz kombinacije) i Vladimir Galić, nekadašnji predsednik Gradskog odbora DSS i savetnik Vojislava Koštunice iz vremena kad je ovaj bio premijer Srbije. Galić, za kog neimenovani izvor navodi da je “kumovao” razdoru u stranci, bio je i direktor Agencije za privatizaciju, povezivan sa slučajevima spornih privatizacija, između ostalog u Luci Beograd i Rudarsko-topioničarskom basenu Bor. Njega su, po kuloarima, optuživali i da je prošle godine fiktivno učlanio četiri hiljade novih članova, te da je pritom svako učlanjenje plaćeno po hiljadu dinara, uz obavezu da se na izbornoj skupštini naprednjaka glasa za određene kandidate. Tada je, po tvrdnjama istog izvora, Jorgovanka Tabaković napisala pismo Tomislavu Nikoliću, u kom ga je upozorila da će stranka doživeti neuspeh na izborima sa timom koji predvodi Miloš Vučević. Navodno, Nikolić je odreagovao tražeći da se u Gradski odbor vrate ljudi bliski Igoru Miroviću, što je i učinjeno, imenovanjem

Slobodana Milića za potpredsednika, kao i Jasmine Obradović, predsednice Mesnog odbora u Futogu. Prilikom sastavljanja liste kandidata SNS za odbornike u gradskom parlamentu, desila se nova tuča, ovog puta upravo u Mesnom odboru u Futogu, gde je jedan član ujeo drugog za uvo.

Na izbornoj listi SNS u Novom Sadu među prvih 20 nije bilo mesta za dobar broj predstavnika mesnih odbora u Kaću, Kovilju, Futogu i Veterniku, pa su, navodno, mnogi od njih aktivno bojkotovali lokalne izbore.

razlika između broja glasova te stranke na republičkom i

pokrajinskom, u odnosu na gradski nivo, jasno pokazuje da je više hiljada pristalica

naprednjaka odbilo da glasa za lokalnu listu

KaKo jE 24 %

PoStalo 16%

SRPSKOJ NAPREDNOJ STRANCI U NOVOM SADU GOTOVO SVA ISTRAŽIVANJA JAVNOG MNJENJA SU, PRE IZBORA 6. MAJA, DAVALA IZMEĐU 24 I 27 PROCENATA GLASOVA, PA ČAK I PREDNOST NAD NAJVEćIM RIVALOM – DEMOKRATSKOM STRANKOM. MEĐUTIM, REZULTATI SU POKAZALI DALEKO DRUGAČIJU SLIKU, PA SU NAPREDNJACI SA MANJE OD 16 ODSTO, KAO DRUGI PO USPEŠNOSTI, OSTALI OPCIJA ZA OPOZICIJU U GRADSKOM PARLAMENTU. INFORMACIJE O PODELAMA NA RAZLIČITE STRUJE UNUTAR STRANKE NA LOKALU GOVORE O TOME DA JE SNS DO, ZA NJIH “PORAŽAVAJUćEG” IZBORNOG REZULTATA DOŠLA SAMA – ZBOG PODELA I NESLAGANJA.

6 Novine novosadske

Raskol u Srpskoj naprednoj stranci?tema broja

Usud suživotaNa samom početku moram da priznam, da sam naslov kolumne pozajmio iz zbirke radova sa seminara o srpsko-mađarskom suživotu iz sredine prošle decenije. Možda tada sam prvi put najdirektnije primetio koliko malo znamo jedni o drugima, uprkos činjenici da mi, Mađari i Srbi, vekovima živimo na ovim prostorima. Brojim poslednje dane na mestu predsednika opštine Temerin, jedne višenacionalne sredine, gde u ovom trenutku Srbi čine više od 70 odsto stanovništva, a Mađari ispod 30. Mislim da je u svakom slučaju veliki pomak, da je, uprkos takvoj srazmeri, vladajuća politička elita pristala na to, da bezmalo nakon dve decenije opet jedan pripadnik Mađarske nacionalne manjine dođe na mesto prvog čoveka opštine. U protekle četiri godine stanje međunacionih odnosa nije se bitno promenilo. Možda malo ređe nego ranije, ali smo, nažalost, i dalje imali incidente na nacionalnoj osnovi, gde su napadači čas bili sa jedne, čas sa druge strane. Možda se sa distance to nije videlo, pošto se štampa na srpskom jeziku, naročito glasila čije je sedište u Beogradu, skoro isključivo se bavila napadima gde su žrtve bile Srpske nacionalnosti, a potpuno zanemarila nemile događaje kada su se pripadnici iste nacije pojavljivali u ulozi napadača. Nažalost, to se ne odnosi samo na pripadnike medija, nego i na političare raznih nivoa. Ovo slikovito dokazuje, da su dvojni aršini i dalje prisutni u našoj krhkoj demokratiji. Koreni incidenata i sukoba su mnogo dublji, da bi se sve moglo na lokalu rešiti, ali naravno, svako u svom delokrugu treba da uradi taj sitni korak, da bi svima nama bilo lakše i lepše. Lično sam pristalica sistemskog rešavanja problema, i to pre svega kroz obrazovni sistem. Osim toga što pripadnici nacionalnih manjina treba da savladaju istoriju srpskog naroda, treba stvoriti prostora i za to da pripadnici većinskog naroda mogu da se upoznaju sa istorijom nacionalnih manjina. Treba promeniti i sistem učenja srpskog jezika za manjine, jer situacija je više nego katastrofalna, recimo današnja mađarska omladina ne raspolaže sa 20 odsto fonda reči, upoređujući sa mojom generacijom, koja je bila mlada pre 30 godina. Ideja ima puno, pitanje je, da li ima i volje i odlučnosti za njihovo sprovođenje, pre svega sa najvišeg, državnog nivoa. Jer tvrdim kao čovek, koji i u novinarstvu, i u politici, ima staž od čertvrt veka, kad god je htela, država je uvek uspevala da spreči međunacionalne incidente. Ako to može, može sve.

guston andrašnovinar, dipl. pravnik

predsednik opštine temerin

rezultati pokazuju nelogičnostneovisno o tome kakve su podele u redo-vima sns, razlika između broja glasova te stranke na republičkom i pokrajinskom, u odnosu na gradski nivo, jasno pokazuje da je više hiljada pristalica naprednjaka odbilo da glasa za lokalnu listu. Činjenica je i to da se na izbornoj listi za pokrajin-skog poslanika koji se bira po većinskom sistemu na teritoriji begeča, Futoga, veternika i bukovca, predloži čovek koji živi u sremskoj kamenici, što je definitiv-no iznenadilo žitelje pomenutih mesta. navodno, centrala stranke je poslala izričito naređenje lokalu da se “ne talasa”, dok se ne završi drugi krug predsedničkih izbora, tako da se rasplet situacije očeku-je posle 20. maja.

guston Andraš, novinar +Kolumna

VUČeVIć: To SU IZmIšlJoTINe!Kandidat SNS za gradonačelnika Novog Sada Miloš Vučević za Novine novosadske

oštro demantuje čitavu priču. – To je klasična

izmišljotina iz kuhinje Blica protiv Srpske napredne stranke, bez imenovanja izvora informacija,

neistinita, netačna, sa očiglednim

pokušajem da se skrene pažnja javnosti sa onoga

što se dešavalo na izborima 6. maja i sa onoga što se sprema za drugi krug izbora, 20. maja. Nismo dobili odgovor na to ko je finansirao kupovinu glasova i ko za to treba da odgovara. Nas interesuju i odgovori na neka druga pitanja, na primer kako je Romska demokratska stranka pobedila u Bukovcu gde živi svega tri romske porodice? To su činjenice – kategoričan je Vučević. On je, komentarišući navode da je u lošim odnosima sa Igorom Mirovićem, istakao da je to “još jedna izmišljotina”. – Igor Mirović je odličan političar i mnogo je bolji kandidat za pokrajinskog premijera od Bojana Pajtića. Imamo dobre odnose i te priče nikako ne stoje – jasan je Vučević. Međutim, ako su ova dvojica političara u dobrim odnosima, postavlja se pitanje zašto nekoliko Vučevićevih bliskih saradnika izbegava komunikaciju sa Mirovićem, što su našim novinarima neki od njih potvrdili u neformalnom razgovoru.

mIRoVIć: BeZ KomeNTARAFunkcioner naprednjaka Igor Mirović nije želeo da priča na ovu temu. Iz njegovog kabineta poručili su nam samo da “nema komentar”.

PodelA I NA TomINe I VUČIćeVePo nekim izvorima, podele među naprednjacima na lokalu se preslikavaju sa višeg nivoa. Po toj verziji, Miloš Vučević je predstavnik struje Aleksandra Vučića, a Jorgovanka Tabaković predstavnica struje Tomislava Nikolića, dok je Igor Mirović zadržao “političku neutralnost”. Predsednički izbori će jasno pokazati da li postoje podele u vrhu stranke, odnosno između dva čelnika, a ključni parametar za analizu će biti dalji potezi partije. Treba podsetiti i da je Tomislav Nikolić u više navrata najavljivao povlačenje sa političke scene, a poslednja takva izjava izrečena je pred ove predsedničke izbore, u slučaju poraza. Prvi koji je to plasirao u javnost bio je upravo njegov najbliži saradnik, Aleksandar Vučić. Kako saznajemo, potencijalni razlog novog raskola unutar naprednjaka je sujeta Vučića, koji se ne miri sa višegodišnjom ulogom trećeg, odnosno drugog

partijskog čoveka (prelaz iz SRS u SNS pomerio ga je za jedno mesto na hijerarhijskoj lestvici). Eventualni izborni fijasko Tomislava Nikolića adut je koji bi Vučić mogao da iskoristi u borbi za stranački presto, a ukoliko do toga dođe, promene u stranci na svim nivoima su neminovne. Sa druge strane, ni Nikolić ne čeka mogući sukob skrštenih ruku, pošto još uvek nije potegnuto pitanje uspeha Vučića na gradskim izborima u Beogradu. Takvom scenariju,

kumuje i podatak da su se u medijima već pojavili navodno neimenovani frustrirani prvaci SNS koji tvrde da je Vučić sam vodio kampanju u prestonici, bez konsultacije sa Nikolićem, pa je sam i kriv za rezultat, koji mu predsednik stranke neće zaboraviti. Naravno, ako se do tada ne povuče iz politike.

Aleksandar Vukovacfoto: Aleksandar Kamasi

igor Mirović je odličan političar i mnogo je bolji kandidat za pokrajinskog

premijera od bojana Pajtića. imamo dobre

odnose.Miloš Vučević


7Novine novosadske

Raskol u Srpskoj naprednoj stranci?

8 Novine novosadske

iZbOrNa jEDiNiCa 1dAmIR ZoBeNICA, SRPSKA NAPRedNA STRANKAKratko predstavljanje: Diplomirani sociolog, potpredsednik gradskog odbora SNSZašto baš ja: Obrazovan sam,

potpredsednik sam stranke, znam kako mogu da rešim probleme, imam šta da ponudim i umem da te ideje sprovedem u delo. Prognoza buduće vlasti u pokrajini: Optimista sam, sve je moguće, treba sačekati drugi krug izbora, kako pokrajinskih, tako i predsedničkih, ali i videti ko će i kako formirati republičku Vladu

SloBodAN KAČAR, demoKRATSKA STRANKAKratko predstavljanje: Osvajač Olimpijskog zlata u boksuZašto baš ja: Sticajem okolnosti, šest godina sam radio u Americi video sam kako tamo funkcioniše

sistem i želim da taj sistem prenesem na naše podneblje, a to je nemoguće bez politike i sistemskih rešenja.Prognoza buduće vlasti u pokrajini: Očekujem da moja stranka dobije apsolutnu većinu, što će se gotovo sigurno i desiti. DS je proevropska partija i to nije floskula, nego činjenica, a mislim da građani to i prepoznaju.

iZbOrNa jEDiNiCa 2žIVoTA lAZAReVIć, demoKRATSKA STRANKAKratko predstavljanje: Direktor novosadskog Doma zdravlja, lekar, funkcioner DS.Zašto baš ja: Rezultati govore o

mom radu, kao i radu mojih kolega. Južno od Beča ne postoji zdravstvena ustanova koja ima takav informacioni sistem. Uradili smo puno toga, od unutrašnjeg organizacije, sređivanje objekata, pa do toga da smo lideri u prevenciji karcinoma dojke.Prognoza buduće vlasti u pokrajini: Demokratska stranka će sigurno imati većinu i formirati vlast.

RAdoVAN lATINoVIć, lIgA SoCIJAldemoKRATA VoJVodINeKratko predstavljanje: Član Glavnog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Pedijatar, primarijus. Zamenik pokrajinskog sekretara za zdravstvo i socijalnu politiku.Zašto baš ja: Zato što znam svoj posao. LSV je uspela da se izbori da novi Kliničko-bolnički centar u Novom Sadu uđe u prostorni plan Vojvodine, a njegova izgradnja je jedna od najvažnijih stvari za koje ću se zalagati kao pokrajinski poslanik.Prognoza buduće vlasti u pokrajini: Očekujem nastavak rada aktuelne vladajuće većine, uz manje izmene pozicija stranaka.

iZbOrNa jEDiNiCa 3AleKSANdAR JoVANoVIć, lIgA SoCIJAldemoKRATA VoJVodINeKratko predstavljanje: Predsednik Skupštine Grada, funkcioner LSV

Zašto baš ja: Kroz 12 godina rada u gradskoj skupštini, ne samo da sam stekao iskustva, već sam pokazao iskrenost, doslednost i upornost. Kako sam radio za Novi Sad, tako ću raditi i za VojvodinuPrognoza buduće vlasti u pokrajini: Očekujem kontinuitet ove vlasti, uz personalne i partijske promene.

VelJKo KRSToNošIć, demoKRATSKA STRANKAKratko predstavljanje: Dipl. ing. Tehnologije. Član užeg sastava Izvršnog odbora Pokrajinskog odbora Demokratske stranke.Zašto baš ja: Do zaključenja

broja nismo uspeli da dobijemo izjavu od Veljka Krstonošića.

iZbOrNa jEDiNiCa 4ZoRAN JelIČIć, demoKRATSKA STRANKAKratko predstavljanje: Profesor na FTN-u, inženjer elektrotehnike i računarstva. Bivši direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.

Kandidati za poslanike u Skupštini Vojvodine

NovoSaDSKI “vEćINcI”tRčE PočaSNI KRUG

Politika

POSLE PRVOG KRUGA POKRAJINSKIH IZBORA, MESTO U VOJVOĐANSKOJ SKUPŠTINI OBEZBEDILO JE 60 POSLANIKA KOJI SE BIRAJU PO PROPORCIONALNOM SISTEMU – U POSLANIČKIM KLUPAMA, PREMA FINALNIM PODACIMA POKRAJINSKE IZBORNE KOMISIJE, MOŽEMO OČEKIVATI 16 PREDSTAVNIKA DEMOKRATSKE STRANKE, 14 POSLANIKA SRPSKE NAPREDNE STRANKE, 9 MESTA IMAćE KOALICIJA OKO SPS, A 8 LIGA SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE. POSLANIKOM ćE SE U NAREDNE ČETIRI GODINE NAZIVATI I 5 KANDIDATA SRPSKE RADIKALNE STRANKE, KAO I PO 4 PREDSTAVNIKA DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE I SAVEZA VOJVOĐANSKIH MAĐARA.

IPAK, SVE KALKULACIJE OKO SKUPŠTINSKE VEćINE I FORMIRANJA VOJVOĐANSKE VLADE POLITIČKI PRVACI OSTAVLJAJU ZA POSLE 20. MAJA, KADA ćE BITI ODRŽANI DRUGI KRUG POKRAJINSKIH IZBORA PO VEćINSKOM SISTEMU, GDE SE NE GLASA ISKLJUČIVO ZA LISTU, VEć ZA IME I PROGRAM ODREĐENOG KANDIDATA U ODREĐENOJ IZBORNOJ JEDINICI. REZULTATI GLASANJA PO OVOM SISTEMU ODREDIćE IMENA JOŠ 60 POKRAJINSKIH POSLANIKA, A NOVINE NOVOSADSKE VAM PREDSTAVLJAJU ČETRNAEST KANDIDATA U SEDAM NOVOSADSKIH IZBORNIH JEDINICA.

izborne jedinice1 - adice, begeč, Futog, veternik, stepanovićevo, stari ledinci, ledinci, bukovac2 - mz “južni telep”, mz “bratsvo,” mz “nikola tesla”, mz “7. juli”, mz “vera pavlović” , mz “narod-ni heroji”3 - mz “stari grad”, mz “prva vojvođanska brigada”, mz “sonja marinković”, mz “podbara”, mz “dunav”, petrovaradin4 - mz “liman”, mz “boško buha”, mz “liman iii”, mz “ostrvo”, mz “ivo andrić”, sremska kamenica5- mz “bistrica”, mz “gavrilo princip”, rumenka, kisač, budisava6- mz “detelinara”, mz “jugovićevo”, mz “radnički”, mz “omladinski pokret”, mz “sava kovače-vić”, mz “Žitni trg”7 - mz “vidovdansko naselje”, mz “slana bara”, salajka, mz “klisa”, šangaj, pejićevi salaši, kać, Čenej, kovilj

Demokrate najbrojnijenajviše kandidata na listićima u pokrajini u nedelju, njih 50, imaće koalicija “izbor za bolju vojvodinu – bojan pajtić”, čiji je stožer aktuelna vladajuća partija na pokrajinskom nivou, demokratska stranka. naprednjačka koalicija “pokrenimo vojvodinu – tomislav nikolić” ima 31 kandidata, sps, jedinstvena srbija i pups 16, a slede savez vojvođanskih mađara sa deset, liga socijaldemokrata vojvodine sa osam i ujedinjeni regioni srbije sa dva kandidata. po jednog “većinca” u drugom krugu izbora imaće preokret, demokratski savez vojvođanskih mađara i demokratska stranka srbije.


9Novine novosadske

Zašto baš ja: Na osnovu našeg pređašnjeg rada, ličnog autoriteta i integriteta, sva vrata lokalnih, pokrajinskih i republičkih institucija biće na otvorena u rešavanju problema građana. Mi predstavljamo naše izborne jedinice, pa takav odnos moramo imati i prema problemima građana.Prognoza buduće vlasti u pokrajini: Očekujem ubedljivu pobedu DS, a iskustvo garantuje sigurnu i stabilnu vlast.

mARINKo šolAK, SRPSKA NAPRedNA STRANKAKratko predstavljanje: Poljoprivredni inženjer, vodi uspešan privatni biznisZašto baš ja: Zato što ću u ovoj

izbornoj jedinici živeti i posle izbora, a želim da se čistog obraza mirno prošetam ulicom. Konkretno, fokus je na komunalnoj infrastukturi i korišćenju kapaciteta Ribarskog ostrva i Kameničkog parka.Prognoza buduće vlasti u pokrajini: Situacija se može promeniti, ako ne bude ponovo krađe.

iZbOrNa jEDiNiCa 5AleKSANdAR gRmUšA, demoKRATSKA STRANKAKratko predstavljanje: Pokrajinski poslanik u prethodnom mandatu, predsednik KK Vojvodina SrbijagaZašto baš ja: Radio sam na

rešavanju brojnih problema građana u svojoj izbornoj jedinici, te mislim da to građani prepoznaju. Kao i do sada, trudiću se da iz pokrajinskih fondova što više obezbedim za svoje sugrađane.Prognoza buduće vlasti u pokrajini: Očekujem dominaciju DS pokazali smo šta i koliko možemo, a glasovi koje smo dobili su potvrda da smo na ispravnom putu.

žARKo mIćIN, SRPSKA NAPRedNA STRANKAKratko predstavljanje: Advokat, zaposlen u pravnom timu jedne privatne kompanijeZašto baš ja: Smatram sebe

jednim od predstavnika nove generacije političara, mladih i obrazovanih, koji ne žele da budu nemi posmatrači, već se trude da doprinesu promenama i boljitku. Za mene je pobeda šansa da menjam, a za mog protivnika ona predstavlja samo još jedan mandat u pokrajinskoj skupštini.Prognoza buduće vlasti u pokrajini: Napredak Vojvodine moguć je samo pod palicom SNS.

Kandidati za poslanike u Skupštini Vojvodine

iZbOrNa jEDiNiCa 6SVeTISlAV KRSTIć, SRPSKA NAPRedNA STRANKAKratko predstavljanje: Stručnjak iz oblasti energetike, bivši član UO NIS-aZašto baš ja: Kao eskpert u mojoj

oblasti, ali i sa odličnim iskustvima iz privrede, znam šta je potrebno mojoj izbornoj jedinici i kako to konkretno da postignem.Prognoza buduće vlasti u pokrajini: Optimista sam, ukoliko nas žestoko ne pokradu.

goRAN PAUNoVIć, demoKRATSKA STRANKAKratko predstavljanje: Istoričar, direktor Pokrajinskog odbora DS-a, pokrajinski poslanikZašto baš ja: Na putu smo opravka Srbije, Vojvodine i Novog

Sada nakon potpunog razaranja materijalnih i moralnih vrednosti u društvu. Smatram važnim što građani prepoznaju DS i naše partnere kao nekoga ko taj proces može izvesti do kraja.Prognoza buduće vlasti u pokrajini: Siguran sam da će DS osvojiti apsolutnu većinu u skupštini Vojvodine, koju smo imali i u prošlost mandatu, ali smo odgovornost nesebično podelili sa predstavnicima nacionalnih manjina.

iZbOrNa jEDiNiCa 7SRBolJUB BUBNJeVIć, demoKRATSKA STRANKAKratko predstavljanje: Bivši direktor JKP „Lisje“, funkcioner DS-aZašto baš ja: Ja živim u ovoj

izbornoj jedinici, pa probleme sugrađana znam iz prakse, a ne iz priče i nagađanja. Takođe, u mom prethodnom mandatu, urađeno je 70 kilometara kanalizacije, 130 ulica je posuto tucanikom, 56 asfaltirano, očišćene su deponije i izgrađeno ili rekonstruisano 48 dečijih igrališta. Mislim da ti rezultati jesu “opravdanje” za novo poverenje građana.Prognoza buduće vlasti u pokrajini: Očekujem našu ubedljivu šansu, očekujem da Naprednjaci završe kao treći u pokrajinskom parlamentu i da budu srećni zbog toga!

PeTAR NoVAKoVIć, SRPSKA NAPRedNA STRANKAKratko predstavljanje: Lekar, primarijus. Predsednik Saveta za zdravstvo Gradskog odbora SNSZašto baš ja: Do zaključenja broja

nismo uspeli da dobijemo izjavu od Petra Novakovića.

Aleksandar Vukovacfoto: Aleksandar Kamasi

Ništa od raspustilištatradicionalna novosadska kultur-na manifestacija “raspustilište” mogla bi nakon 29 godina da bude ugašena zbog odluke gradskog veća za kulturu kojom je uskraće-no finansiranje ovog projekta.

Medicina na slovačkominteresovanje učenika slovačke na-cionalnosti za srednju medicinsku školu u novom sadu i ove godine je veliko, a od septembra će imati mogućnost da nastavu pohađaju na maternjem jeziku.nikolić došao do diplome.

Diploma verodostojnaFakultet za menadžment iz srem-skih karlovaca saopštio je da je pokrajinska prosvetna inspekcija proveravala verodostojnost diplo-me tomislava nikolića kao i da su netačne spekulacije o načinu na koji je on došao do diplome.

MUP za Tamarin zakonmup je podržao inicijativu branka miladinovića, oca pokojne tamare, koja je stradala u klubu “kontrast”, za izmenu zakona o zaštiti od požara, zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i zakona o zapošljavanju.

grad Novi Sad od samohrane majke Slavice Behare potražuje više od 236.000

dinara koje je dobila kao odštetu kada je njenu ćerku pre osam godina po licu izujedao pitbul terijer. Iako je grad odštetu isplatio po rešenju Opštinskog i Okružnog suda, Vrhovni sud je u međuvremenu tu presudu preinačio, pa je sada Slavica dužna da u gradsku kasu vrati više od 230.000 dinara sa pripadajućom kamatom!

Slavica za “Novine novosadske” navodi da je novac, oko 180.000 dinara, potrošila na lečenje deteta, dok je ostatak zadržao advokat koji ju je zastupao. Ovo je po mnogima još jedan od ključnih dokaza da živimo u društvu čije sudstvo često ima birokratski krajnje nehumane odluke. I dok ova vest i dalje potresa građane Novog Sada, Slavica Behara za naš list objašnjava da su joj pre izvesnog vremena na

vrata zakucali i sudski izvršitelji zbog prinudne naplate. Kako kaže, bila je u strahu da im otvori vrata, a potom su joj izvršitelji prilikom druge posete, kad je bila odsutna, na vrata zakačili rešenje o plenidbi stvari. – Odselila sam se, jer nemam da platim tu sumu koju mi traže, a u međuvremenu mi je pretio i vlasnik psa. Trebalo bi da vratim više od 300.000, a preko advokata sam dobila nešto manje od 180.000 dinara. Sada mi iz grada traže da platim osnovni dug, uvećan za kamatu i troškove nastale u

višegodišnjem parničenju – objašnjava razočarana Slavica.

TRAUme ZA Ceo žIVoTNapad na ćerku Vanju se desio u septembru 2004. godine kada se devojčica vraćala iz škole. Ona se sagnula da pomazi psa koji nije bio na povocu, niti je imao korpu, a koji ju je potom izujedao po licu. Dve godine nakon izlaska iz bolnice Slavica je vodila ćerku kod psihologa i u privatne ordinacije, dok je gradonačelnik Igor

Pavličić još ranije obećao da će se pozabaviti ovim slučajem i pokušati da pronađe rešenje koje će svima ići u korist. Inače, majka je nakon incidenta pokrenula spor protiv vlasnika pitbula Aleksandra Kiša, čiji je pas devojčicu izujedao po vilici. Kiš je svog ljubimca tog dana u šetnju izveo bez povoca, a Slavica je nakon napada tužila i grad zbog toga što gradske službe nisu obavljale svoj posao, budući da je držanje te rase zabranjeno gradskom odlukom od 1996. godine. – Mojoj ćerki je prilikom napada vilica napukla na sedam mesta, povrede su zahtevale dugotrajno lečenje, a tek nedavno se malo oporavila od trauma zbog ugriza. Vodila sam je kod psihologa u Dečiju bolnicu i on mi je rekao da je lako moguće da će Vanja imati traume zbog napada psa i kada odraste – priča Slavica.

Sava Nikić

SRAmoTNo: žrtva plaća odštetu gradu!

Nemaju šta da pleneranijim rešenjem opštinskog suda trećinu novčanog iznosa zbog ranjavanja deteta i troškova lečenja slavici su isplatili sekretarijat za inspekcijske poslove i ekološka inspekcija, odnosno grad. kiš je osuđen novčano i sa godinu dana zatvora, kaznu je odležao, a vrhovni sud ga je novom presudom obavezao da obešteti devojčicu i iznosom koji je grad trebalo da plati. pošto se njegova imovina u novom sadu i maradiku vodi na njegovog oca, on ne može da plati odštetu, a gradski budžet neko mora da obešteti, pa se pravobrani-laštvo okrenulo slavici.

Samohrana majka na udaru nehumane birokratije

10 Novine novosadske

NS najbolji izvorgradskihinformacijai nfo

Prethodnih godina, na udaru Vladike bačkog Irineja našle su se Zmajeve dečje igre, turijska

Kobasicijada, predsednik skupštine grada, a posebnu pažnju “zaslužio je” nedavni koncert Đorđa Balaševića, koji je, navodno, narušio đurđevdansku svetkovinu.

Da biste organizovali koncert, manifestaciju ili bilo koje drugo iole masovnije okupljanje u centru Novog Sada, pored saglasnosti policije i miga gradskih vlasti, potreban vam je i blagoslov iz Vladičanskog dvora – naime, iako zakon tvrdi suprotno, višegodišnja praksa je potvrdila da je, kada je u pitanju Vladika Irinej, sekularnost samo lepa reč, a njegova presveštena volja kat-kad i jača od volje onih koji o takvim pitanjima treba da odlučuju.Poslednji incident na relaciji Vladika – kulturni gradski život odigrao se prilikom organizacije koncerta Đorđa Balaševića, kada je Irinej odgovorno

tvrdio da mu ovaj nastup “ometa proslavu Đurđevdana”, kao i da je neumesno da se “u centru peva, a da nije prošlo ni 40 dana od pogibije mladih u Kontrastu”. Jasno, poslovično drčna Olivera Balašević, supruga čuvenog kantautora nije ostala dužna, pa je u replici konstatovala da joj navodi Vladike nisu baš najjasniji, kao i da je zvučnik najbliži Vladičinskom dvoru od njih udaljen bezmalo pola kilometra Afera u kojoj je Balašević, ni ne znajući to, udario na Đurđevdansku svetovinu, znaju upućeni, samo je nastavak višemesečnog (višegodišnjeg?) prepucavanja na relaciji Gradska kuća – Vladičanski dvor. Do kulminacije sukoba došlo je zimus oko organizacije pomena Žrtvma racije. Naime, prilikom te svetkovine, sveštena lica su zagradila prostor i postavila obezbeđenje, kako se niko od gradskih zvaničnika ne bi našao na mestu molitvenog obeležavanja tragedije u kojoj nisu stradali samo pravoslavni Srbi.

Tako su se iza ograde našli i gradonačelnik, predsednik Skupštine grada, ali i mađarski ambasador i predsednik novosadske Jevrejske opštine, dok je pristup dozvoljen samo predsedniku Centra “Simon Vizental” Efraimu Zurofu. Na taj skandal reagovao je predsednik gradskog parlamenta Aleksandar Jovanović, koga je zatim Irinej nazvao članom “zloglasne vojvođanerske Lige” , a kritike na svoj račun kao “bučni kriptomarksizam”. “Moj stav, službeni

i lični, uvek je bio isti: caru carevo, a Božje Bogu, sve dotle dok ‘car’ ili vlast ne posegne i za onim što po prirodi stvari ne pripada njoj nego samo Bogu, a kada se to desi, kao što se desilo prilikom obeležavanja 70-godišnjice Racije i posle toga, onda se primenjuje jevanđelsko načelo da se većma valja pokoravati Bogu nego ljudima”, pričao je tada Irinej.

KAd NA VlAdIKU UdARe deCA I KoBASICeOvo nije prvi, a verovatno ni poslednji put da se svetovne odredbe i zakoni “rastežu“ kako bi udovoljile osetljivom Irineju. Podsetimo, vladika je pre nekoliko godina tražio da se Zmajeve dečije igre, festival koji se od 1958. Godine održava ispred spomenika čika Jovi, izmeste dalje, jer mu smetaju pri vršenju molitvenih obaveza. Grad je tada popustio i naložio da se udovolji episkopu, a organizatori ove manifestacije svake godine bezuspešno mole da se festival vrati kući, ispred Vladičanskog dvora.

Kako nezvanično saznajemo, Aleksandar Jovanović, predsednik Skupštine grada u prethodnom mandatu, zacrtao je kao jedan od ciljeva u predstojećem period da ovu manifestaciju vrati na početnu lokaciju. Pored Balaševića, fetivala u čast čika Jove, na listi omiljenih manifestacija Vladike ne nalazi se ni turijska Kobasicijada – gurmani su se na crnoj listi eparhije Bačke našli jer su svoje apetite zadovoljavali u vreme posta.

STo “SUdNJIh dANA” ZoRANA PeTAKoVAPosebno poglavlje u storiji o Vladici Irineju zaslužuje slučaj Zorana Petakova, aktiviste Antifašističke akcije Novog Sada (AFANS). Petakov bi, prema slovu zakona, na današnji dan trebao da se javi upravniku zatvora, ostavi lične stvari na čuvanje i zauzme ćeliju u kojoj će tavoriti narednih sto dana. Takav epilog Petakov duguje gostovanju na BKTV u emisiji kod Olivere Kovačević pre sedam godina, kada je Irineja nazvao jednim od četiri jahača apokalipse, stavljajući u njegovom društvu tim povodom episcope Amfilohija, Atanasija i Artemija. Petakov, koji je već izjavio da u zatvor dobrovoljno neće ići, rekao je da je “čitav slučaj demonstracija moći crkve i poruka svima koji bi se usudili da se usprotive bahatosti širenja ideološke, ekonomske i političke dominacije crkve”. Pored AFANS-a, podršku Petakovu iskazale su i antifašističke organizacije iz regiona, ali i udruženje Ateista Srbije kao i Forum pisaca koji je taj gest nazvao “poslednjom slamkom sekularizma”. Telefoni Eparhije bačke ovih dana zvonili su do kraja, te do zaključenja ovog broja nismo uspeli da dobijemo komentar od vladike Irineja na presudu Petakovu, a na ranije tekstove episkop je odgovarao saopštenjima. Miodrag Sovilj/Tomislav Lovreković

foto: Aleksandar Kamasi

šta sve smeta Vladiki bačkom

IzvRšNa vlaSt crkvenog

poglavara?

Politika zavadila nebesa i gradsku kućunezvanično, sukob eparhije i grada je čisto politički, i nastao je nakon smene bivše gradonačelnice maje gojković 2008. godine, nakon čega je komunikacija svetovnih i duhovnih lidera zahladnela. od tada grad i crkva nisu obavili nijednu zajedničku manifestaciju, a godišnjice obeležavanja racije prolaze u svadljivom tonu, umesto u duhu sećanja na ovu tragediju. svako moguće “preklapanje” interesa dve strane prelazi u političko prepucavanje, što je zapravo i razlog iza protesta protiv balaševićevog koncerta, jer je poznato da je panonski mornar otvoreno na strani onih sa kojima irinej ne želi da sarađuje.


11Novine novosadske


Sreda, 9. maj, 18h. Novosadske ulice su pune automobila, pešaka i biciklista. Neki se vraćaju sa posla, neki izlaze da prošetaju i uživaju u toplom majskom danu, drugi sede u nekoj od bašta novosadskih bircuza. Jedan od tih Novosađana šetao je Ulicom Đorđa Servickog, kada se slučajno, na uzanom trotoaru između parkiranih automobila, ramenom sudario sa prolaznikom, koji je imao ribarski šešir na glavi. Svako je nastavio svojim putem, a samo par trenutaka kasnije, susednom Ulicom Miše Dimitrijevića, odzvanjala je rafalna paljba.

Da nije postala svakodnevica, mnogi od nas bi pomislili da neko snima loš, niskobudžetni film. Ali, pucanj na Nebojšu Tubića Žapca ili već nekoga ko je sedeo sa njim, ponovo nas tera da potražimo odgovor na pitanje: Koliko smo bezbedni?

gde, U STVARI, žIVImo?Kada bismo slojevito gledali na kriminal u Novom Sadu, verovatno najviše muka, najvećem delu Novosađana, zadaju oni sitni lopovi, koji u gluvo doba noći naprave veću štetu na jugu, nego što on vredi, a zatim ukradu paket prve pomoći ili svećice. Posle ovih sitnih šibicara, dolaze i oni malo opasniji. Ako vam majka, sestra , supruga ili ćerka rade u nekom od novosadskih manjih marketa ili u nekoj od budica, onda znate o čemu govorimo. Razbojnici su sve opasniji. Prete pištoljima, noževima, šrafcigerima, pa čak i iglama i špricevima. Uglavnom uzmu koju “crvenu”, a ako pokušate da zaštitite gazdin novac, nećete dobro proći. Ima u toj priči i onih džeparoša po autobusima i buticima, sitnih narkomana što u prolazu strgnu lančić ili torbu sa ženskog ramena. Ima i gradskih “đilkoša”, pre svega u saobraćaju koji će odmah da zaustave automobile i da se razračunaju sa tobom, samo zato što si se usudio da blago stisneš sirenu, kako bi ga upozorio da ne vozi po sredini puta. Ima i onih sa kapuljačama, što gradske kvartove farbaju bojama fudbalskih klubova, a veštine, koje će im

kasnije trebati, vežbaju baš slučajno na slabijima od sebe ili malobrojnijima. Ipak sve je to, donekle, normalno. Više od 400 hiljada duša živi u ovom gradu. Svi rastući gradovi, kako se to popularno kaže, imaju slične ili iste probleme. Nekada je milicajac u starom Novom Sadu, znao svakog klinca u kvartu, a danas ne zna ni ko mu je prvi komšija.I dok oni stariji pamte zaista bezbedan Novi Sad, ali bez slogana, grad u kojem je svaka žena, bez straha, u sitne sate mogla peške da dođe do svoje kuće, ponovo se pitamo: Koliko smo bezbedni?

NS info Jedna obična popodnevna pucnjava

Na PEcaNjE

Sa hEKlERomNAJNOVIJI SLUČAJ PUCNJAVE U SRED BELA DANA, U KAFEU “ALEKSANDAR” NA GRBAVICI, UZBURKAO JE JAVNOST, NAPUNIO NOVINE SENZACIONALNIM NASLOVIMA I KONTROVERZNIM BIZNISMENIMA, POTERAO NADLEŽNE DA “REAGUJU” I PO KO ZNA KOJI PUT OTVORIO PITANJE DA LI SE NOVI SAD PRETVARA U GRAD ČIJIM ULICAMA VIŠE NIJE SIGURNO PROLAZITI.

Da li smemo da dozvolimo sebi da okrenemo glavu,

nadajući se da nećemo postati slučajna meta nekog narednog ubice?


13Novine novosadske

KAKo god oKReNeš – BIZNISmeNPonovo smo na početku priče. Policija saopštava: Tragamo za muškarcem visine oko 175 centimetara, obučen u crnu trenerku sa ribarskim šeširom na glavi. E baš taj “pecaroš” nas je ponovo vratio u stvarnost, koja nije ni malo lepa. Nebojša Tubić, zvani Žabac, samo ćemo reći biznismen, pogođen je hicem u glavu dok je ispijao kafu u bašti “Aleksandra”. Za istim stolom sedeli su i Aleksandar Gajić, sin vlasnika najveće novosadske građevinske firme, Bojan Matijević, sin vlasnika velike mesne industrije i Darko ćorović, vlasnik “Metro obuće”. Iako se motivi i dalje istražuju, kao i kome je zapravo metak bio namenjen, najjači kandidat za to nepopularno mesto je upravo Žabac. Iako postoji nekoliko verzija, u policiji i BIA-i, već polako upiru prstom u odbeglog narko-bosa, Darka Šarića. Na do sada održanim suđenjima, često se pominjalo da je upravo Tubić prisustvovao sastancima i imao saznanja o Šarićevim kupovinama poljoprivrednih imanja, u dogovoru sa Miletom Jerkovićem i Jocom Amsterdamom. Bliski istrazi kažu da, ukoliko se ove sumnje potvrde činjenicama, čeka nas još mnogo krvavih obračuna. U međuvremenu, Žabac je otvorio oči, a odmah potom i usta. Kada se probudio iz kome posle četiri dana, istražiteljima je navodno rekao da nema veze sa Šarićem, i celu priču preokrenuo u drugom pravcu. Navodno, jedan drugi, opet ćemo reći samo biznismen, duguje Žapcu veliku sumu novca, odnosno oko 35 hiljada prosečnih zarada u Srbiji. Para nije mala, pa ukoliko se ova verzija potkrepi činjenicama, jasno je da naručilac rafala više voli svoj novac nego Žapčev život, ili život bilo kog Novosađanina koji se tamo zatekao.

NeKA UBISTVA Se Ne RešeJoš jedan izvor blizak istrazi kaže da ne bi trebalo odmah isključiti i druge koji su sedeli za tim stolom

bez obzira, što je u pucnjavi povređen samo Tubić. Podsećanja radi, Bojan Matijević se već jednom našao u situaciji da je napunjena cev okrenuta prema njemu, kada je 2001. godine bio otet, a za njega je tražena, a i plaćena, otkupnina od 980 hiljada nemačkih maraka. Ako bi se pogledala šira slika, Novi Sad uprkos sloganu, nije bezbedan grad. To ne kaže novinar, već gotovo svakodnevni naslovi koji popunjavaju stranice crne hronike. I dok broj ubistava godišnje varira između pet i 15, uglavnom se manje-više sva rasvetle u roku od nekoliko dana. Međutim, dva nerešena ubistva su i dalje kost u grlu novosadskoj policiji. Krajem decembra 2009. godine, ubijen je bivši radnik Državne bezbednosti Branko Glušica. Iako su postojale indicije da je ubijen zbog posla kojim se bavio, ali i onog što je radio posle izlaska iz Službe, trag je policiju doveo u ćorsokak. Svega tri meseca kasnije, 26. marta 2010., na trotoaru Bulevara Jaše Tomića, hicem u glavu ubijen je Velibor Vučurević. Tekstopisac i muzički urednik na televiziji nije imao šanse kada ga je hitac, koji je proleteo kroz kišobran tog martovskog dana, pogodio u glavu. Velibor nije imao veze sa kriminalom, ali je postao kolateralna žrtva novosadskog asfalta. Ni ovaj slučaj nije rešen.

PoČeTAK oBRAČUNA?Novi Sad je, barem do sada, ipak na neki način bio pošteđen krvavih obračuna među narko klanovima ili sukoba između vođa organizovanog kriminala, kakve smo viđali u Beogradu. Da li je rafal u sred bela dana, 9. maja u Ulici Miše Dimitrijevića to promenio, pokazaće naredni dani koje će mnogi

provesti u strepnji na, naizgled “običnim” ulicama, naizgled mirnog i pitomog vojvođanskog grada. Dok policija ne da odgovore na otvorena pitanja, možda bi trebalo da se zapitamo, da li u ovakvim okolnostima smemo da dozvolimo sebi da okrenemo glavu, nadajući se da nećemo postati slučajna meta nekog narednog ubice? Jedan Novosađanin šetao je Ulicom Đorđa Servickog, kada se slučajno, na uzanom trotoaru između parkiranih automobila, ramenom sudario sa prolaznikom, koji je imao ribarski šešir na glavi. I hekler u ruci.

Ivan Jolić

Ni tragedije ne podižu svestu januaru prošle godine, u gluvo doba noći, u jednom stanu na novom nase-lju odjeknulo je najmanje pet hitaca iz tetejca. bam! bam! bam! bam! bam! telo ubijene žene, pored koje se sklupčala njena četvorogodišnja ćerka misleći da joj mama spava, otkriveno je tek posle deset sati. komšije nisu ništa čule. ubica je za to vreme stigao čak do budimpešte.

Jedna obična popodnevna pucnjava

Više policajaca za veću bezbednostgodine su trebale novosadskim čelnicima da se izbore da u, drugom po veličini gradu u srbiji, dobiju policijsku stanicu za novo naselje i satelit – područje na kom živi preko 70 hiljada ljudi. jedan od najaktivnijih u tom procesu bio je dosadašnji predsednik skupštine grada aleksandar jovanović, koji kaže za novine novosadske da novu policijsku stanicu smatra velikim uspe-hom. – trebalo je zaista puno vremena da se izborim da se naš i moj glas negde uopšte i čuje, a potom i da se sluša. mnogi ne shvataju koliko je ozbiljno i značajno pitanje bezbednosti. neki od te teme beže jer je nezgodna, neki jer nije u njihovoj nadležnosti, a neki se prave da je ne vide. sada konačno imamo novu policijsku stanicu, a mup je raspisao konkurs za 80 novih policajaca, pa će bar deo te problematike biti rešen – ponosan je jovanović.

Boris Tadić je tokom prethodnih godina vodio Srbiju, uglavnom pobeđujući na izborima jednog

istog protivnika. On, za razliku od suparnika u drugom krugu novog predsedničkog karavana, nije menjao politički kurs, niti stranku, ali je zato ušao u vlast sa nekad zakletim političkim protivnicima, koje je 2000. godine rušio, a sada sa njima kroji proevropsku politiku Srbije.

lePoTA PolITIKeOd svih “hroničara” Borisa Tadića, najuspešniji je zasigurno Marko Somborac, karikaturista Blica, kod kojeg bivši/potencijalni predsednik večito ima iste stavove prema svemu. Doduše, teško da još ima onih u Srbiji koji veruju da Tadić nosi brendirane majice sa svojom slikom i kući sedi sa plaštom i krunom na glavi, ali je imidž srpskog Džordža Klunija itekako doprineo prepoznatljivosti lika prvog čoveka Demokratske stranke – za delo se to ne može reći. Jednostavno, lepota nema veze sa vođenjem države (vidi pod: Angela Merkel, prim. aut.).

PoRAZ ZNAČI RAT!Tadićeva vodilja u predizbornoj kampanji bila je misao koju i dalje pokušava da instalira u moždane vijuge građana Srbije, pritom vodeći računa o svemu onome što se nalazi u našoj podsvesti – “Ako Toma dođe na vlast, biće rata!”. Ta parafraza nosi poruku koju Demokratska stranka uporno ističe, pritom ne ulazeći puno u utemeljavanje razloga za eventualni rat. Naime, politika koju naprednjaci, kao najjača opozicija, od osnivanja imaju prema Kosovu, ne razlikuje se preterano od politike Demokratske stranke. Slično je i sa temom moguće autonomije Vojvodine i Sandžaka (težnjom da se Srbija održi kao visoko centralizovani sistem). Pitanje je onda: “Iz čega će proisteći rat?”. Uporno se, u predizbornim spotovima DS-a, vrteo protivkandidat, sa izjavama iz nekih prošlih vremena. Međutim, Srbija je imala priliku da vidi i “vaskrslu” retoriku prvog koalicionog partnera, pa otuda i novo pitanje: “Šta je sa prošlošću buduće vlasti?”.

PRoeVRoPSKI, UZ dodIKA S leVe STRANeBorisu Tadiću kao najveće uspehe kolege iz različitih koalicija pripisuju približavanje Srbije Evropskoj uniji, od koje smo na manje od deceniju daleko. Uz to, pohvale na njegov račun išle su i od pojedinih proevropskih snaga, u situacijama kada na strani desnice nema nikoga ko je spreman za zajednički “preokret”. Tadića redovno, po izbornim konvencijama u Srbiji, hvali i prvi čovek Republike Srpske, koji ničim izazvan (osim pozivom), učestvuje u kampanji jedne od stranaka “zemlje partnera”. Na prethodnim predsedničkim izborima, U prvom krugu Tadić je imao 35,39 odsto glasova, čak za 4 odsto manje od, tada radikalskog, protivnika. Tada mu je drugi krug bio furiozan, pa je prošao, sa sve hendikepom od -4 (kladioničarski rečeno), a ovog puta demokrate se na to listom pozivaju, pa razliku u Tadićevu korist od 0,25 odsto iz prvog kruga, veličaju i projektuju geometrijski na 20. maj. Međutim, ako se već za reper uzima 2008. godina, nije zgoreg pomenuti ni trend, prema kojem je podrška Demokratskoj stranci značajno opala (možda razlog da se neko zabrine?).

PodRšKA NA “IVICI”Ekspresnu podršku prvi čovek DS-a dobio je svega par dana posle izbornog Đurđevdana, od Ivice Dačića, verovatno najvećeg dobitnika na ovim izborima, a kampanja aktuelne vlasti nastavljena je i dalje kroz potenciranje “ratnog stanja” u slučaju izbora protivkandidata, ali i FAMoznom diplomom čije se poreklo u pojedinim medijima utvrđivalo iz dana u dan. U sopstvenom predstavljanju, pak, Tadić je išao dalje nego ikada, objašnjavajući u predizbornim spotovima poljoprivrednicima kako da obrađuju zemlju, deci kako treba da koriste loptu, a malim i srednjim preduzećima kako da porastu. Naravno, ključne reči su

Evropa, Evropska unija, integracije, članstvo i sredstva. Baš kao i u kampanji 2008. godine, koje se svako iole informatički pismen može podsetiti na “Istinomeru”, gde stoje predsedničke prognoze za datum dobijanja kandidature (više puta promašene), kao i prognoze za obećavani ekonomski boljitak (više puta promašene). Predsednički kandidat Demokratske stranke imao je u predizbornoj kampanji dugo prednost mandata koji mu je garantovao pojavljivanje “na početku Dnevnika”, a posle ostavke i raspisivanja izbora za prvog čoveka države prednost “demokratskih” i “objektivnih” medija kakvih je u Srbiji u protekloj deceniji ponajviše. Zli jezici su, pred Đurđevdan, govorili da će, u slučaju lošeg rezultata DS-a Tadić izgubiti prevlast u stranci, a kao prva zamena na stranačkom tronu viđen je Dragan Đilas, suvereni vladar prestonice i po mnogima “najjači” čovek partije. Međutim, mogućnost zakuvavanja “vladajućeg kotlića” od istih, ili bar sličnih “sastojaka”, umanjila je bilo kakvu mogućnost stranačkog prevrata, pa će predsednički izbori biti presudni faktor za takav rasplet.

JA hoćU žIVoT... BolJI žIVoTNa kraju, Borisu Tadiću se zaista ne može zameriti stranačko preletanje, nedoslednost u politici ka Evropskoj uniji, konstantnost u kreiranju vlasti, kao ni mesto na top listama najlepših političara Evrope.

Boris Tadić je 2008. godine sa Demokratskom strankom u kampanji bio “Za evropsku Srbiju”, u prethodnom izbornom ciklusu u kom je takođe pobedio, slogan je bio “Budućnost odmah”. Ovog puta poruka je “Izbor za bolji život”. Cinici bi rekli da će, u slučaju pobede “demokratskog” kandidata, Giga Moravac i Emilija Popadić opet na RTS.

Aleksandar Vukovac

Demokratski kandidat, bivši predsednik, ili “manje zlo”?


Politika Ko će posle drugog kruga da vedri, a ko će da oblači po Srbiji?

Od Vojvode do MasteraČetvrtak, 17. maj 2012.

15Novine novosadske

Ko će posle drugog kruga da vedri, a ko će da oblači po Srbiji?

Zvanični i nezvanični biografi predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića

spore se oko brojnih detalja iz njegovog višedecenijskog političkog angažmana, ali je epitet „večitog predsedničkog kandidata“ neupitan – Nikoliću je ovo peti pokušaj da se domogne predsedničke fotelje, pošto je pre aktuelnih izbora u trci za prvog čoveka države bio 2000. , 2003. , 2004. i 2008. godine. Kritičari tvrde da „crnji niz“ ima još eventualno Avram Grant na klupi Partizana u okršaju sa najljujućim rivalom, dok se optimisti uzdaju u onu narodsku „ko čeka, taj i dočeka“.Valja napomenuti da, iako se nije dokopao zvanja predsednika, Nikolić jeste osetio ukus vlasti – kao predstavnik Srpske radikalne stranke, bio je potpredsednik republičke Vlade od 1998. do 2000. godine, odnosno zamenik tada saveznog premijera od 1999. do 2000. godine.Od neuspelih juriša na čelnu funkciju, daleko veće kontroverze izaziva njegova politička transformacija i raskid kumskih i političkih veza sa Vojislavom Šešeljem – početkom 2008. godine, Nikolić je napustio SRS čiji je drugi čovek bio dugi niz godina, da bi ubrzo u skupštinske klupe zakoračio kao šef poslaničkog kluba novoosnovane Srpske napredne stranke.Nagli zaokret u retorici i ideološkim ubeđenjima, od linije Karlovac-Karlobag-Virovitica i teza da za jednog

ubijenog Srbina, života valja lišiti 100 Muslimana, do priče o ekonomiji i proevropskog tona, profilisao je Nikolića kao lidera moderne srpske desnice. Njegovi protivnici, međutim, ne propuštaju priliku da istaknu neke od spornih izjava, poput one da mu nije žao što je ubijen Slavko ćuruvija, poruke Zoranu Đinđiću da „je i Tito par dana pred smrt imao problema sa nogom“, ali i da podsete da je Nikolić za partijsko delovanje i organizaciju paravojnih jedinica nagrađen titulom četničkog Vojvode.Dok je ta inaguaracija ovekovečena video kamerom, u prethodnoj kampanji je u fokusu bila jedna druga, po mnogima sporna titula – Nikolićev master rad. Nedeljama se nagađalo da li je, gde i u kom roku Nikolić diplomirao, kako je završio master studije i gde su njegovi studentski drugovi, a odgovori koji su stizali iz štaba naprednjaka nosili su puno oštrine i malo argumentacije.

KAd SU meTIlJAVCI, loPoVI I domAćICe KoAlICIoNI PARTNeRINakon strateške procene da je za rušenje aktuelnog režima potreban širok opozicioni front, Nikolić je počeo da traži partnere na tom poslu, a njegovi napori kulminirali su formiranjem koalicije „Pokrenimo Srbiju“, koja je u neku ruku pandan nekadašnjem DOS-u.Mesto pored Nikolića, kako na binama širom Srbije, tako i na izbornim

listama, dobili su i neki koji su godinama ranije umesto u zagrljaju, bivali u njegovoj nemilosti. Za svega nekoliko godina, Velimir Ilić je od „lopova“ evoluirao do „pobratima“, Koštunica je od „metiljavog“ postao „strateški bitan“, a Milanka Karić je prešla put od očajne domaćice do vrhunskog partnera.Ovi „lupinzi“, međutim, nisu jedini čudni manevri Nikolića– oni koji ga optužuju za nedoslednost, pitaju se kako je u njegovim izjavama Muftija Zukorlić od irelevantne postao važna ličnost, zbog čega je Milo Đukanović prešao put od „švercera koji će Crnu Goru prisjediniti sa Albanijom“ do partnera u regionu i kako je bivši gradonačelnik Njujorka Đulijani dočekan uz sve počasti, ako se zna da se zalagao za bombardovanje Srbije?

IZBoRI – UBIJANJe NemANIU protekloj kampanji, Nikolić je duel između njega i Tadića opisao kao „trku protiv nemani koja je već izgubila izbore u narodu“ . On se takođe u više navrata dotakao i izrazito prljave izborne kampanje napominjući da „nešto nije u redu ako vi o svom

protivniku govorite tri puta više nego o sebi i svojim rezultatima“. Posle prvog kruga izbora, Nikolić je u prvi plan stavio izbornu krađu, ironično ističući da je „dva puta čestitao Borisu Tadiću izbornu pobedu, ustvari čestitajući lopovu i prevarantu koji ga je krao i onda i sada“. On je, zbog nepravilnosti u izbornom procesu i brojanju glasova, čak razmišljao i da bojkotuje drugi krug, ali je na kraju doneo odluku da i peti put izađe na duel, pa šta bude!

KAd IZNogUd PoSTANe KAlImeRoNikolić je već četiri puta izbornom voljom građana bio osujećen u pokušaju da postane predsednik Srbije, a nakon što je alarmirao javnost pričama o navodnoj izbornoj krađi, dežurne šaljivdžije već su to protumačile kao transformaciju Iznoguda, koji uporno želi da postane Kalif umesto kalifa, u Kalimera. Nikolić, međutim tvrdi, da ga takve opaske dotiču kao i što medveda dotiče napad buve.

Tomislav Lovreković

Da li je za vas ove godine letovanje luksuz?

PORAŽAVAJUćA STATISTIKA POTVRĐUJE DA ćE OD MORA I OVE GODINE VEćINA NOVOSAĐANA UŽIVATI U ČARIMA SAMO ONOG PANONSKOG, “NABACUJUćI TEN” NA ŠTRANDU, DOK ćE GRO NAŠIH SUGRAĐANA BAJKOVITE TURISTIČKE DESTINACIJE GUSTIRATI ISKLJUČIVO KROZ “GOOGLE EARTH”, SVEDOČENJA IMUćNIJIH PRIJATELJA I IZBLEDELE RAZGLEDNICE, POKAZUJE ISTRAŽIVANJE MARKETINŠKE AGENCIJE “DOOR2DOOR”, RAĐENO ZA NOVINE NOVOSADSKE.

Kako je pokazala anketa, gotovo polovina Novosađana ni ovog leta neće mrdnuti iz grada, dok je svega 12 odsto sugrađana načelo “kasicu-prasicu” kako bi otplatilo letovanje, doduše, rukovođeno onom starinskom mudrosti “širi se samo koliko možeš”, ne duže od desetak dana. Čak tri četvrtine Novosađana još uvek ne zna hoće li negde putovati ili je, pak, sigurno da se koferi ovoga leta neće pakovati, pokazuje naše istraživanje.

gRČKA, egIPAT? mA I šTRANd Je dAleKo…Za većinu Novosađana januar i februar su meseci u kojima valja smisliti kojom alhemijom iznedriti novac kojim će se namiriti dugovi za grejanje i otplatiti troškovi božićno-novogodišnje trpeze, dok svega 17 odsto privilegovanih sugrađana već prilikom prelaska na novi kalendar počinje da razmišlja o vrelim mesecima i već tada

počinje sa otplaćivanjem letovanja. Nešto veći procenat (25% Novosađana) sa prvim zracima sunca, već početkom proleća, počne da otkida od trpeze, kako bi njihova porodica imala priliku da vidi carinsku kontrolu i izoluje se desetak dana od svakodnevnice, dok 57 odsto sugrađana, ukoliko odluči da sebi priušti putovanje, novčanik otvara svega nekoliko dana pre samog polaska. Privilegiju da zabode prst na globus, spakuje se i krene


godišnji odmor - misaona imenica za većinu Novosađanaa vi kako ste?

VoLIMo More I rAdo gA Se SećAMo!

ima samo četiri od stotinu Novosađana, dok 71 procenat smatra letovanje gotovo nedostižnim luksuzom. Između ove dve krajnosti, nalazi se četvrtina sugrađana koji, da bi se otisnuli na neku od popularnijih plaža, mesecima ranije analiziraju ekonomske teorije i principe štednje, da bi, kad kucne čas, iz džepova istresli dovoljno za putovanje.

KUPAćI, PAšTeTA I PARAdAJZ – oPRoBAN ReCePTIstraživanje agencije “Door2Door” pokazuje da, ukoliko se i odlučimo da napustimo grad, biramo najjeftiniju moguću varijantu – all inclusive ponude, švedski sto i dopunski programi zvuče lepo, ali su novosadski džepovi najčešće plitki za takve egzibicije.Čak 76 odsto sugrađana izbegava da se prilikom putovanja konsultuje, a kamoli da koristi usluge turističkih agencija – kad se već putuje, onda se to radi pomoću

“štapa i kanapa”, pa je privatni smeštaj i ljubazna gazdarica, prevedeno na jezik novca, daleko primamljiva varijanta od hotela, sve sa osiguranjem i provizijama. Tek dva od deset Novosađana ne želi da se prepušta nepotrebnom riziku, već kao logično rešenje shvata da određenu sumu uplati na račun agencije, a potom uživa u hotelskom komforu, dok svega 2 odsto sugrađana preferira da sa rancem, šatorom i par kesa hrane krene u nepoznatu avanturu. Novac koji se izdvaja za odlazak na odmor pretežno dolazi iz ličnih ušteđevina naših sugrađana. Krediti i pozajmice od banaka su neprihvatljivi vidovi finansiranja za čak 94% Novosađana, zbog teške ekonomske situacije, u kojoj građanima nije potreban još jedan teret na mesečna primanja koja imaju. Svega šest odsto Novosađana se opredeljuje za kredit kao izvor finansiranja godišnjeg odmora, jer im mala primanja ne dozvoljavaju nikakvu uštedu.

mIlo, SVe TI Je oPRošTeNo, SAmo Ne dIžI CeNeKada Novosađani uporede svoju platežnu moć i ponudu pred njima, naprasno “shvatamo” da su Grčka i Crna Gora turistički raj, ali da i za taj luksuz valja izdvojiti nekoliko mesečnih primanja. Tačnije, za pristojno letovanje u komšiluku, čak 60 odsto ispitanika radi makar četvrtinu godine, dok 25 odsto ispitanika za odmor “rinta” čak dva meseca. Srećnici koji za deset dana odmora moraju da rade “samo” 31 dan čine nešto malo manje od desetine novosadske populacije. Statistički gledano, 24 procenta Novosađana bi se rado raspakovalo u Grčkoj, 22 odsto u Crnoj Gori, dok su egzotični Egipat i Turska primamljivi za novčanike svega dva odsto ispitanika.

Tomislav Lovreković

4%svega četiri odsto

Novosađana zarađuje dovoljno da može

da odabere bilo koju svetsku destinaciju i

ode na odmor

bankari, ja bih na letovanje!kada su u pitanju izvori finansiranja letovanja, čak 94 odsto novosađana ovaj “luksuz” pokriva iz ličnih ušteđevina. preostalih šest odsto se umesto slamarice hvata bankarskog kredita, jer im lična primanja ne dozvoljavaju mogućnost bilo kakve ušteđevine. ovaj nesklad još je jedan dokaz da je u srbiji reč “kredit” teža od bilo koje kletve, dok žiranti, kao “vrsta”, spadaju u one retke i ugrožene.

Koliko vam je mesečnih plata potrebno za jedan odmor?

94%Čak 94 odsto ispitanika kaže da ne razmišlja

o uzimanju bankarskih kredita za letovanje


17Novine novosadske

godišnji odmor - misaona imenica za većinu Novosađana

ŽIVoT IZMeđu dANA Pre I dANA PoSLe

ipak, za oko pola veka, koliko se “lečenjem” na svoju ruku, onako samouk bavi, kroz njegove “ordinacije” prošlo je, prema nekim procenama, između pet i šest miliona ljudi. I svi su, mnogi vele, otud izlazili kao da im

nikad ništa falilo nije. A Đorđe je, umesto u doktora, za narečenih pola veka izrastao “tek” u kafedžiju. Ali ne bilo kakvog kafedžiju, već onog kog vasceli svet boemski već decenijama zna kao neponovljivog i jedinstvenog – Batu Pežoa. U svet kafane je, kaže, ušao sasvim slučajno, kao što se mnoge druge velike stvari u životu dešavaju. Najpre je, daleke šezdeset i neke godine, otvorio svoje prvo “čedo”, u dvorcu

Dunđerskih u Čelarevu, ne sluteći da će mu nedugo potom milioni ljudi, kako “šlosera”, tako i ministara, celog života sa istim oduševljenjem i poverenjem na vrata kucati. – I sami smo voleli da idemo u kafanu, pa sam pomislio: kad već svi sedimo u kafani, umesto da smo na fakultetu, zašto i ja ne bih kafanu otvorio? Ko zna, da sam više vremena provodio na fakultetu, možda bih danas imao svoj fakultet – kaže Bata, u svom stilu.

KAfANA Je PeSmAOd vremena čelarevskog dvorca, Bata je promenio još četiri ili pet, ništa manje uglednih, ništa manje legendarnih kafana, a u koje su dolazili isti takvi gosti, što je, veli, velika sreća za svakog ko se ovim

poslom bavi. Nad njegovim kariranim stolovima mudrovali su i Antić, i Andrić, i Mihiz, i umetnici i predsednici, i pobednici i gubitnici, priloživši tako i sebe za jednu buduću istoriju, istoriju pesme, istoriju tuge, istoriju radosti i smeha, istoriju kakvu vojskovođe i kraljevi nikada nisu umeli ispisivati. – Kafana je pesma, u kojoj sve što se dogodilo, dogodilo se između “dana pre” i “dana posle”. I tako ceo život, sve do vremena kada ti je ostao samo dan pre, a u danu posle ostaju samo karanfili koji tiho venu po kariranim stolovima. Isto kao u životu, samo je falio krik. Zato jedan cinik kaže: “Najlepše dane u životu proveli smo noću” – veli čuveni ugostitelj. A ti “dani, noću provedeni” ostavili su i

Bata Pežo, “doktor” ugostiteljstvajedan od nas

PoLA VeKA Je ProšLo oTKAKo Se đorđe STANISAVLJeV, TAdA MLAđANI STudeNT PrVe godINe MedIcINe, KAKo SAM KAŽe, “ZATeLebečIo” u SVoJu KoLegINIcu S fAKuLTeTA, Zbog čIJe Je LJubAVI NeuZVrAćeNe VrLo brZo oduSTAo od LečeNJA SVeTA NA oNAJ NAčIN NA KoJI To STruKA LeKArSKA ProPoVedA I bAcIo Se NA “KAfANIZAM”.

“razumeš ti mene?”- ima kafana jedan fenomen, koji nema ni-jedna druga institucija. posle petog pića, uvek se nađe neko da pita: “razumeš ti mene?”. na to pitanje je jako teško odgo-voriti. ali sam se uvek trudio da razumem one koji ga postavljaju. uostalom, i ja sam ga postavljao, mnogo puta.


u njemu neizbrisiv trag, što je, kako kaže, najveće bogatstvo koje je u životu stekao. Nikad nije, kaže, imao potrebu da ima dve kuće, ali je zato svet uzduž i popreko pretresao, milione ljudi u kafanama i na putovanjima upoznao, neki od njih su mu kroz život usput prošli, a sa nekima je nezaboravne živote proživeo. Nažalost, mnogi od njih su se još davnih dana preselili “s one strane kariranog stola”, ali i to, valjda, tako treba da bude. Ne žali Bata ni za danima, ni za ljudima, već se trudi da ovo svoje ko čovek živi, katkad sa setom, češće sa osmehom. PRoJeKAT ZVANI “žIVoT”

Osmeh mu nije teško izmamiti, budući da je ponosni deda petoro unučadi, enciklopedija srećnih dana, živi svedok žive istorije, ali i onaj koji istoriju još uvek stvara, u “Taverni Sat” na keju, gde od pre nekoliko godina svoju misiju “isceliteljsku” nastavlja. Kad sam pokuša da rezimira “projekat zvani život”, Bata kaže: - Rodio sam se u sred leta 1937. Od tog leta, pa do dana današnjeg, promenio sam pet-šest država i više zastava i himni. Selio sam se iz države u državu, ne menjajući adresu. Taj put sam prešao bez carine i bez policije, švercujući svoj život i sve što ide uz to. Voleo sam sve te države, sve himne i zastave, što se za vlast ne bi moglo reći. Čudni su putevi ljudskog života: rodiš se kao slobodno biće, a umreš kao Srbin – konstatuje sa setom. Ima i on, veli, i svojih tuga, i svojih neostvarenosti, kao i ono nezadovoljstvo što ga podmuklo grize kad pogleda u šta je izrastao svet oko njega i koliko je mladih ljudi kojima “šuššuša” ne dozvoljava ni glavom ni mišićima kroz život da koračaju, da namirišu bar delić onoga što je Bati u pehar, srećom i sudbinom, pripalo. Ipak, trudi se da veruje da će im jednog dana bolje biti. Zbog stvari koje je u životu radio ne oseća kajanje, što se teško može reći za ono što nikada radio nije. – Kada mi je otac bio već skoro na samrti, on leži u krevetu, a moj sin ga drži za ruku, pa ga pita: “Deda, o čemu razmišljaš?” A on kaže: “Razmišljam o tome zašto nisam više radio sve ono zbog čega su me celog života grdili.” Tako je i sa mnom. Takva su i sva moja kajanja, uvek zbog onoga što nisam uradio. Severni pol je suviše blizu da bih sva ta kajanja na tom prostoru mogao ispisati. A zbog onoga što sam uradio, ne kajem se nikad. Ja imam jednu savršenu sposobnost, a to je da sebi umem sve da oprostim. Umem ponekad sebe da izgrdim, ali to prođe za tri-četiri minuta. Trudim se da takav budem i prema drugim ljudima, iako, priznajem, ne uspevam uvek – priča Bata.

Jel’ I TeBe BATA ZA*eBo?A tako kako se trudi da im oprosti, trudi se i da im dobro čini, ili makar da im u zlu sećanju ne ostane. I u tome uspeva. Uglavnom. – Normalno je da ponekad uradimo nešto čime nekoga povredimo, svesno ili nesvesno. Valjda se svi trudimo da budemo dobri, ali nam se svima ponekad omakne i ona druga strana. Jednom davno, dok sam još u Čelarevu kafanu držao, vozim se ja u nekom autobusu. Na stanici ulazi jedan gospodin, pa me pita je li slobodno pored mene. Autobus poluprazan, a on bi baš do mene. Al’ dobro, sedne on. I malo po malo počne da me zapitkuje, pa me pita odakle sam. “Iz Čelareva”, kažem ja, a on me pita znam li Batu Pežoa. “Ma, man’te ga u pičku materinu”, odgovaram ja, a on ko iz topa: “Što, je l’ i vas zajeb’o?” Došlo mi da iskočim iz autobusa, ali sam se brzo pribrao, pa mu odgovorio: “Jeste, pravio je moju decu.”

KAd SI SVIRAC SVe SU TVoJe KAfANeUprkos tome što je godinama domaćin, i dalje Bata voli i gost da bude, što mu često i mnogo lakše padne, pa mu se i danas neretko dešava da po drugim kafanama sebe potraži. – Mene je davno jedan Cigan, sjajan violinista, koji je kod mene svirao, naučio pameti. On inače nije pio, ali se te večeri strašno napio, toliko da smo se posvađali.

Bata Pežo, “doktor” ugostiteljstva

Odlazio, da bi se vratio- ja sam imao tu sreću što sam zavoleo novi sad i što je i on mene zavoleo. bio je i ostao moja velika ljubav. uzvraćena ljubav, na sreću. obišao sam mnoge gradove sveta, ali mi je novi sad i danas ostao u srcu kao jedini pravi grad. i čini mi se, kad god sam iz novog sada odlazio, odlazio sam samo da bih mu se ponovo vratio.

Moć nemoćnih- miroslav antić je rekao da nama konjima nije važno da prvi stignemo na cilj. to je važno samo onima koji nas jašu. nažalost, sve više je jahača, a manje konja. moć nemoćnih jahača nam se među vilice na-stanila. tu se sad postavlja večno pitanje: šta je starije, kokoška ili vlast? mene lično ne vređa poređenje sa konjima, ali kad bi me neko poredio sa kokoškom, malo bi me bilo sramota.


19Novine novosadske

Bata Pežo, “doktor” ugostiteljstvajedan od nas

Novine novosadske i pod krovovima

Ne sećam se zbog čega. Uvek me je oslovljavao sa “gospodine Bato”, a tad mi u besu kaže: “Slušaj ti, jebeni Pežo! Šta ti misliš, da si neki veliki gazda i kafedžija?! Ti imaš samo jednu kafanu, a ja sam svirac, moje su kafane sve!” Tad sam shvatio. I odlučio da i ja, umesto samo jedne, imam sve kafane u koje poželim da kročim – kaže Bata. I kroči često. I ni danas se ne ustručava da popije, a u piću je, kaže, “prilično razuđen”, pa ne bira mnogo čime će se počastiti. Granicu ispod koje se na dno pada nikada nije prešao.- Ja razlikujem alkoholičara od pijandure. Alkoholičar je onaj koji pije krišom, koji pazi na ponašanje, da ništa ne zabrlja, kako bi mogao opet da dođe. A pijanduri je piće pomagalo za druženje. Ne znam jesam li pijandura, ali volim pijanstvo. Meni je inače mleko najlepše piće, lepše od svakog alkohola. I ne volim da pijem, ali volim to stanje pijanstva. Onda sam sebi i lep i pametan. Dobra je dioptrija, kad se malo napiješ – kaže Bata. I još kaže

da je srećan i zadovoljan čovek. I da ne bi mnogo toga menjao, kad bi se ponovo na put zaputio. I da je vazda u prolazu umeo život uštinuti, da kakvu dobru mrvu od njega otkine. I da mu je svaki dan ispunjen ko carska vreća, i da mu je dobro tu gde jeste, u svojoj koži, u svojoj kafani, radeći ono na čemu je odavno doktorirao. – Skoro pedeset godina sam kafedžija. Svih tih godina sam prodavao svojim

prijateljima i mušterijama “ludilo”, a tražio sam od njih da budu pametni. Čudna rabota. Ako ste pomislili da su neki političari isto što i kafedžije, grdno ste se prevarili. Oni to rade obrnuto. Prodaju pamet, a traže od nas da budemo ludi. ‘Ajde, živeli!

d. domanovićfoto: Aleksandar Kamasi

Novine novosadske i na internetuako kojim slučajem ne stignete do nekog od brojeva našeg nedelj-nika, možete nas čitati i na internetu. portal novina novosadskih startovao je ovih dana na adresi www.novinenovosadske.rs i na njemu na jednom mestu možete da čitate sve naše tekstove, ali i da pratite život grada iz dana u dan. trudimo se da budemo najbrži, najažurniji i najkvalitetniji, da se posvetimo svom gradu u potpunosti i da ispratimo sve što vas zanima. na našem portalu možete ostavljati komentare, primedbe, sugestije, slati vaše vesti, priče, fotografije i predloge.

Kompliment- najveći kompliment mi je, indirektno, jednom dao moj sin, dok sam ga slušao kako priča sa svojim dedom, mojim ocem. kaže njemu sin: “deda, kod nas u porodici je svaka druga generacija pametna.” a sin mi je pametan, ko što mi je i otac bio – veli bata šaljivo.


Proteklih nedelja Novine novosadske su bukvalno

razgrabljene po celom gradu, a veliki broj čitalaca nam se redovno javlja i traži primerak našeg nedeljnika, što nas izuzetno raduje. Zbog toga smo rešili da Vam, uz promociju po tržnim centrima, deljenje u centru grada i po autobuskim stajalištima, kao i najuglednijim novosadskim lokalima, pružimo priliku da, ako ste zakasnili da preuzmete novine, pronađete svoj primerak na trafikama. Potražite Novine novosadske u onim kioscima čiji krovovi su brendirani u bojama našeg lista. U nastavku dajemo i adrese lokacija na kojima možete da uzmete novine na trafici, kada u kutiji ponestane. Sledeće nedelje, odnosno nardnog četvrtka, VAš primerak novina moći ćete da uzmete na duplo više lokacija. Hvala na poverenju, čitamo se!

Spisak lokacija:- ugao bulevara cara Lazara i ulice Ive Andrića- ugao Narodnog fronta i balzakove (kod marketa IdeA na Limanu)- futoški put – preko puta Satelitske pijace- uspenska ulica – trafika pored uspenske crkve- bulevar oslobođenja – teniski tereni kod Spensa- bulevar oslobođenja – kod filipsa- bulevar Mihajla Pupina – kod Interservisa- bulevar Mihajla Pupina – kod dunavskog parka- ugao Sremske i ulice Maksima gorkog- futoški put – kod Pokrajinske bolnice, prema Novom naselju


21Novine novosadske

Novosađani ne štedelifestyle

maturska groznica počela je da trese novosadske maturante, ali i njihove roditelje. Da bi opremili svog maturanta za to veče, roditelji moraju da izdvoje oko 200 evra, a

ima i onih koji će celu platu potrošiti za najvažniji događaj svoje dece tokom školovanja. Novine novosadske napravile su malu računicu koliko ova zadovoljstva koštaju.

U odnosu na muškarce, dame, uglavnom, za maturu potroše više novca jer osim oblačenja, novac daju i na ulepšavanje. Osim šminke i frizure, poslednjih godina, pre proslave mature skoro su obavezne poseta solarijumu, nadogradnja noktiju, pa čak i nadogradnja kose. Proveravali smo koliko košta sređivanje jedne prosečne devetnaestogodišnjakinje za najznačajnije veče u njenom školovanju i uverili se da je potrebno više od 20 hiljada dinara.

To je samo prosek svega što većina devojaka sa kojima smo razgovarali smatra obaveznim. Kako bi se razlikovale od većine i imale najbolji stajling, devojke su spremne na sve. Ima i onih koje za posebnu noć odeću kupuju u drugim gradovima ili poručuju iz inostranstva, kupuju specijalne materijale i odlaze kod modnih kreatora da im sašiju haljine. Svršena srednjoškolka Tanja Jančić za Novine novosadske kaže da je put u Španiju iskoristila da tamo kupi haljinu. – Platila sam haljinu 70 evra, ali mi nije žao jer mi se jako sviđa, a znam da ovde niko takvu neće imati. Sad mi nije važno da cipele budu skupe, a nakit mi ni ne treba, jer na haljini ima mnogo detalja. Ja sam čak i uštedela – kaže Tanja. S druge strane, Tamara Sretenčić kaže da nije rob mode i da ne planira da svoje roditelje izloži tolikom trošku za jedno veče, za koje su ionako potrebni samo dobro raspoloženje i društvo. – Moji

roditelji zajedno zarađuju mesečno 65 hiljada dinara. Za račune i hranu potroše oko 40 hiljada. Plaćaju mi privatne časove i ne bi bilo u redu kada bih im tražila još 200 evra za maturu. Kupila sam cipele, torbicu i materijal za četiri hiljade, a mama mi je sašila haljinu – kaže Tamara.

mUšKARCI fleKSIBIlNIJIMožda manje odevnih predmeta, ali nikako manje novca ne troše ni momci. Za matursko veče većina njih bira pantalone i košulju, a neki se odvaže da prvi put obuku i odelo. Naravno, koju god kombinaciju da odaberu, cipele uz to su obavezne. Muške košulje koštaju od tri do šest hiljada, dok za pantalone treba izdvojiti najmanje tri, a najviše osam hiljada dinara, ukoliko ste ljubitelji markirane odeće. Ako se vodimo onom da su Novosađani džentlmeni koji devojkama plaćaju piće, kad se sve sabere, prosečan maturant za to veče mora izdvojiti i više novca nego devojke, jer posle mature sledi “after party”. Evo naše računice za momke.

KAd Je Beg BIo CICIJAVećina maturanata pravda se činjenicom da je matursko veče jednom u životu i da za taj dan ne treba štedeti. I roditelji žele najbolje za svoju decu, pa i kad ima velikih odricanja ne žale mnogo, ako će to usrećiti njihove mezimce. Subotnje prepodne reporterka Novina novosadskih provela je špijunirajući buduće studente i uverila se u to. – Mama, sviđa mi se više ona haljina od sedam hiljada. Evo, obećavam da neću tražiti više ni dinara, ako mi kupiš tu haljinu i one cipele što smo videli u onoj žutoj radnji – umiljato moli jedna devojka svoju mamu, dok žena prebira po novčaniku ne bi li ćerki ispunila želju, a mi osluškujemo dok “gledamo” majice iz nove kolekcije. “PUSTI, PUSTI modU”Šareno, veselo i živo poput proleća, oslikava i mami svaki izlog u gradu. Ipak, stilisti kažu da za dobar autfit nisu nužne skupe krpice. Potrebno je samo malo mašte i snalažljivosti. Ne mora sve ono što vidimo u izlozima i katalozima, samo zato što je moderno, da izgleda dobro na svima. Ljude od stila krasi nešto što je uvek u modi, pozitivan i kreativan duh. Samo treba da ga, i to veče, obučete na sebe.

b. gavrić

Cene po stavkamauplata mature 3. 300Haljina 5. 000cipele 4. 000torbica 2. 500Frizura 1. 500solarijum (najmanje 4 puta) 800nadogradnja noktiju 1. 500kozmetički tretmani 2. 000nakit 1. 500šminka 3. 000džeparac za to veče 3. 000

Cene po stavkamauplata mature 3. 300pantalone 6. 000košulja 4. 000cipele 7. 000džeparac za to veče 6. 000

cela plata za proslavu mature

emina Milić potiče iz glumačke porodice pa nije čudo što je taj poziv odabrala i za sebe. Dugo godina radila je

u pozorištu u Nišu, da bi karijeru nastavila u novosadskom Pozorištu mladih. – Ujak mi je bio glumac, majka mi je radila u pozorištu, tako da sam vrlo rano shvatila da je pozorište moja velika ljubav – priča za Novine Novosadske. Njen suprug Siniša skoro tri decenije živi kroz dve umetnosti. Muzika i gluma su mu obeležile život, a na pitanje šta je od to dvoje veća ljubav, Siniša odgovara kategorično. – Nemojte mi to dvoje razdvajati nikako!!! Muzikom se bavim 28 godina, a pozorištem 31 godinu s tim što sam prvih 20 godina u pozorištu bio ton majstor i samo gledao predstave. Verovatno sam i nešto naučio gledajući – šaljivo uz osmeh odgovara Siniša.

žIVe KRoZ mARIoNeTeU ekonomski najtežim godinama supružnici Milić odlučili su da napuste sigurne plate u državnim firmama i osnuju prvo privatno lutkarsko pozorište u Novom Sadu. – Potreba za jednim ovakvim pozorištem ukazala se još 1995. godine i ja sam se odvažio, napustio sam državno pozorište, redovnu i sigurnu platu i nisam se pokajao, seća se Siniša MIlić. Njegova supruga dodaje da nijednog trenutka nije

zažalila što je prekinula dugogodišnji staž u Pozorištu mladih i počela da radi sa lutkama jer, kako ističe, shvatila je da je lutkarstvo velika i neistražena umetnost bez

Odrasla na pozorišnim daskamasuzana nekad milić, odnedavno adžić, za razliku od svojih vršnjaka vrlo mlada je naučila kulturu pozorišta i kako se ponaša u takvoj ustanovi. kaže da je to što su joj roditelji glumci itekako uticalo na njeno odrastanje. – odrasla sam “iza kulisa” i to u lutkarskom pozori-štu, tako da je moja mašta vrlo istrenirana. naučila sam šta su prave vrednosti i u umetnosti i u životu mnogo ranije od svojih vršnjaka – ističe ponosno suzana.

Gradski

Još Je ŽIgMoNd MorIc dAVNo NAPISAo: “Ne MoŽe Se ŽIVeTI beZ MuZIKe, A JA bIh dodAo dA Se Ne MoŽe ŽIVeTI NI beZ PoZorIšTA”. TA rečeNIcA u PoTPuNoSTI oSLIKAVA PorodIcu MILIć IZ NoVog SAdA. SINIšA, eMINA I NJIhoVA NASLedNIcA SuZANA ceo ŽIVoT PoSVeTILI Su gLuMI, A ProTeKLIh 17 godINA IgrAJu PredSTAVe SAMo ZA NAJMLAđu PubLIKu, u PrVoM NoVoSAdSKoM PrIVATNoM LuTKArSKoM TeATru – PoZorIšTu IZ KoferA.

Njihov posao je da budu lutke

Novosadskim šorom - Novosadsko pozorište iz kofera


ograničenja. – U našim predstavama ima i glumaca i lutaka. Glumci uspostavljaju kontakt sa decom, a sama priča se odvija sa lutkama. Razlika između lutkarskih i dramskih predstava je u tome što je lutka mnogo bliža deci mlađeg uzrasta – objašnjava žena koja tvrdi da su deca najiskrenija publika. Kada su počinjali nisu imali pravu konkurenciju, kasnije su se pojavljivale alternative, ali glumci Pozorišta iz kofera samouvereno kažu da im je upravo to dalo snagu da rade još bolje i da su za razliku od nekih drugih grupa i “nazovi pozorišta” oni profesionalci. – Decu ne možeš prevariti. Ako si dosadan deca te ne slušaju i pričaju, dok odrasla publika ako si dosadan i nezanimljiv ume da ti da aplauz na kraju čisto iz kurtoazije – objašnjava Siniša Milić.

IZ KofeRA SAmo NAJBolJePrva predstava odredila je ime ovom pozorištu. Naime, komad “Dindi - mali dinosaurus” osmišljen je tako, da iz dva kofera, koji su ujedno i scenografija, nastaje cela predstava. Danas ovo pozorište, osim što igra predstave za decu iz Srbije, često gostuje u Bosni i Hercegovini, ali i u Mađarskoj. Iako predstave prave sami, izradu lutaka, muziku i scenografiju prepustili su profesionalcima. Za svaku predstavu lutke prave bugarski lutkari na sofijskoj državnoj Akademiji za lutkarstvo i lutkari iz studija “Ljubars” iz Subotice. Muziku komponuje poznati novosadski kantautor Bata Nonin, a scenske pokrete radi pedagoškinja Ksenija Dinjaški. – Uvek biramo saradnike koji imaju iza sebe veliko iskustvo

u radu s decom i za decu jer je to onda dobitna kombinacija sa onim što mi stvaramo – kažu Milići. Koliko su uspeli u “biznisu”, potvrđuje i činjenica da danas u Pozorištu iz kofera, osim standardnog tria igra još pet profesionalnih glumaca.

deCA SU NAJISKReNIJA PUBlIKAMilići i kad završe radni dan, bez obzira na umor, ne skidaju osmeh s lica. Kad dođu kući obavezno prepričavaju anegdote mališana. – Na jednoj predstavi u Pančevu dočekala nas je publika u kojoj su prvi red činila deca na nošama, sa cuclama u ustima. Nikad nam nije bilo teže da igramo, jer zamislite da je samo jedno dete ustalo i počelo da plače – strepeo je tada Siniša, a danas ponosno prepričava. Emina dodaje još bolju priču. – Posle predstave mi se pakujemo i stavljamo rekvizitu u kofere, a jedan šestogodišnjak kaže “E da vidim kako ćete i vas dve da stanete u te kutije” – smeje se i sad Emina dok se seća izjave tog dečaka. Komentari, dobacivanja, učestvovanje i po koja “odvala” sastavni su deo svakog njihovog nastupa. Ponekad, kažu, deca se toliko unesu u priču da opsuju, na primer, plišanog vuka, al’ onako od srca.

ImA Još do PeNZIJeSvaki lutkarski radni dan razlikuje se od prethodnog jer igraju za drugu publiku. Ipak, svaki počinje isto. – Ujutru se radi zagrevanje tela i glasa, onda igranje predstava, ili proba novih komada, objašnjava Emina, a Siniša da ipak ne mogu taj tempo da izdrže svaki dan. – I nama je potreban odmor pa se često opustimo na vikendici u prirodi – priča ovaj glumac. Teških trenutaka je u životu, kažu, bilo, ali to ih nije sprečavalo da s osmehom započnu svaku ulogu jer se s mališanima “pozitivna energija vraća”. Dok Emina planira da odigra verovatno još jednu pozorišnu sezonu, pa radno mesto prepusti mlađim

glumcima, Siniša sebe još ne vidi u penzionerskom životu. – Ja imam još desetak godina do penzije, a prestaću da sviram i glumim kad mi publika bude dobacivala: “Ajde matori briši” – u šaljivom stilu odgovara ovaj vrsni muzičar i glumac.

SA dIPlomom SoCIologA IPAK KReNUlA SToPAmA RodITelJAćerka Suzana, iako je završila fakultet, sa diplomom se vratila u pozorištance svojih roditelja. U tom trenutku presudno je bilo to što nije imala posao u struci, ali

podvlači da ne bi ostala i danas glumica Pozorišta iz kofera da u njenom izboru glavnu ulogu nije odigrala porodična tradicija. – Dugo sam se bavila glumom, amaterski. Osim što sam rasla u pozorištu i svoju prvu ljubav smatram glumom, sudbina me je odvukla na drugu stranu pa sam završila sociologiju. Kako već biva, nije bilo posla u mojoj struci, vratila sam se prvoj ljubavi i uskočila u već poznato pozorištance, prepričava Suzana koja sada svog jednoipogodišnjeg sina Ognjena svakodnevno zabavlja novim predstavama koje stvara s roditeljima. Pošto je i sama majka, deci, ističe, posvećuje punu pažnju i nikad ne odrađuje posao. – U ovom poslu me najviše ispunjava dečiji osmeh i njihova reakcija na priču. To je pravi razlog zašto i radimo samo za decu, kaže Suzana dodajući da joj je želja da i u budućnosti nastavi ono što su njeni roditelji započeli. Uprkos konkurenciji, krizi, nekim novim zabavnim sadržajima, Milići su sigurni da budućnost ovog pozorišta ne može biti tamna dok u njemu rade dobri, kvalitetni i ljudi puni mašte koji vole decu. To je formula uspeha novosadskog Pozorišta iz kofera.

biljana gavrić

Posle predstave mi se pakujemo i stavljamo rekvizitu u kofere, a jedan šestogodišnjak kaže “E da vidim kako

ćete i vas dve da stanete u te kutije”

Novosadskim šorom - Novosadsko pozorište iz kofera Četvrtak, 17. maj 2012.

23Novine novosadske

ako se na jednom mestu u Novom Sadu okupi narod iz celog regiona, a da nije Exit, ako se skupi stotine traktora

a nije neka protestna vožnja, ako se ljudi gužvaju u stotinama – da bi videli jednog brava ili par šarenih koza... Onda to mesto može biti samo Poljoprivredni sajam. Ovog maja kiša je popunila neravan asfalt sajmišta i zablatnjavila Manjež, ali ni to nije uspelo, (čak ni radnim danima), da odagna verne posetioce, koji, istini za volju, po kiši ne mogu ni u njive, a takvih je na Majskom sajmu ponajviše.

Od priče o ponudi po štandovima, mnogima bi definitivno bio zanimljiviji, na primer, izveštaj nekog uglednog beogradskog stiliste na temu “dres kod na Poljoprivrednom sajmu”. Kožna jakna preko džempera svakog drugog ponosnog oca koji je naslednika doveo u razgledanje

ove godine je hit gostujućih poljoprivrednika. Iz Bosne je došlo nekoliko desetina autobusa, a slično je i sa “Srbijancima”, koje izgleda niko nije obavestio da su “upućeni” rešili da “sajam više nije to što je nekad bio”. Naprotiv, sajam je umnogome više nego što je nekad bio. Lako je bilo nekad okupiti delegaciju iz kombinata, zakupiti po pola ‘iljade kvadrata, postaviti štand sa “ićem i pićem” i trošiti društvene novce. Treba

danas, kad je kriza (osnovna reč u savremenom biznisu, prim. aut.) počela da “ždere” umesto “jagnjećih brigada”, ostati simbolom Panonske nizije, u srcu ravnice koja je na poljoprivredi opstala. Poljoprivredni sajam danas liči na sebe, što se za mnoge institucije (a i pojedince) teško može reći.

mIćA, SeCoNd edITIoNNa pitanje novinara na prošlogodišnjem sajmu koliko kilograma ima najteži bik, odgovor je bio: “Imamo samo jednog bika”. Nažalost, nije bilo Miška, Ramba i ostale ekipe od pre nekoliko leta, koja je verovatno dosad završila u klanici,

tRaDIcIja

ne poznaje krizu

Poljoprivredni sajam - najvažnija sporedna stvar u Novom SaduReportaža

Nerast Tempo ima cirka 500 kilograma, a

njegov rođeni brat Tompo je zasad

tek na 453


a ni ove godine se ne priča puno o bikovima, verovatno zbog procene da trenutni, ispod tone i po, nisu baš toliko zanimljivi. Ovog puta “haos” je napravio Mića i to ne obični, nego Mića II (kao Mića drugi). Ovan iz Bogatića ima još tri kilograma do 200, i kažu služi im za priplod. – Za 24 meseca proizvedemo od 400 do 420 jaganjaca. Sva grla služe isključivo za priplod, kaže Goran Čolić, vlasnik farme koja je vlasnik Miće II. A usred priče o štancanju jaganjaca naša novinarska ekipa naprasno napušta tor i prelazi u svinjac, gde su braća rekorderi. Tempo ima cirka 500 kilograma, a njegov rođeni brat Tompo je zasad tek na 453. Blizu hiljadu kilograma u dva svinjčeta ne privlači duže od par minuta ispunjenih prepoznatljivom “aromom” od koje se beži makar među krave.

“VolIm TRAKToRe RAZNIh oBlIKA”U prolazu susrećemo ekipu jedne lokalne televizije, koja radi anketu sa jednim starijim posetiocem i radarski kupimo rečenicu: “Nisam sve još pregledao, ali mogu vam reći da mi se dopadaju IMT traktori, potpuno su novih, različitih oblika”. Dok bistrimo šta su to novi traktorski oblici, brojimo nule na cenama divovskih “njivoždera”, koji u današnjoj proizvodnji već deluju kao poluautomatske mašine sa rukovanjem na džojstik. Najskuplji je kombajn za repu, koji je svake godine najskuplji, pa nismo puno vremena gubili na njega, bilo je krajnje vreme da se uđe unutra.

S dRUge STRANe PlJeSKAVICeBarijera između otvorenog prostora Sajmišta i većeg dela sajamskih hala su štandovi sa pljeskavicama i ostalim roštiljskim đakonijama. Tu se, naravno, vrte i pragnjad, za one koji

jedu “na kilo”. Ove godine otvorenih restorančića ima sasvim dovoljno da podmire trbušne potrebe gostiju, a oni koji se pitaju ko jede po duplo skupljoj ceni – teško da su ikad bili na nekom od poljoprivrednih vašara, i jeli pod šatorima. U “glavnim” halama predstavljaju se privredne komore, stranci u ulozi partnera, malo jači prehrambeni proizvođači, ali i poneki manji, čiji je štand onda i srazmerne veličine. Na Poljoprivrednom sajmu u hale u kojima nema životinja, uglavnom ulaze “sakupljači”, u novinarskim krugovima poznati i kao “pabirčad”. Njih je najlakše prepoznati po velikom broju različitih reklamnih

kesa u rukama i neverovatnom interesovanju za termine degustacija na štandovima. Čitava mala armija ljudi obilazi štandove, sakuplja promotivne flajere, kačkete, balone, sve do čega se može doći – besplatno. Ipak, srdačne promoterke (dobar deo njih poznajemo sa prošlogodišnjeg Sajma automobila) strpljivo dele poklone, negde se može meznuti, črpnuti, a kod Futožana i dobro nakrkati. Futoški kupus i sarma, iz istoimenog udruženja, okrepljuju telo i duh trudbenika na štandovima koji sajam provode “s one strane tezge”.

mINISTARSKA PoSlAJedan kandidat za visoku funkciju obišao je sajam, pritom kasneći par sati manje nego dok je bio na toj istoj funkciji, a svi ostali, bili na funkcijama ili ne, zaglavili su (bar tog dana kada smo mi navratili na sajam) čitav protokol. Ono što stvarno može da se zameri izlagačima, ali jednostavno mora da se razume, jeste čežnjivo iščekivanje “visokih delegacija” i žudnja da svrate baš na njihov štand, uz čvrst stisak ruke i obećavajući osmeh na licu. Ministar poljoprivrede ovih dana je stalni gost u Novom Sadu, za razliku od prethodnih meseci kada su traktori u vojvođansku prestonicu dolazili jednim drugim povodom, sprečeni da navrate njemu u goste u Beograd. Ali ako ništa, pozdravio ga je srdačno jedan stariji paor sa šajkačom na glavi, a par posetilaca je glasno klicalo što je stiglo da pipne ministra.

Bilo kako bilo, Poljoprivredni sajam je ostao na istom mestu, roditelji su i ove majske nedelje vodili decu da upoznaju domaće životinje, Indijci su opet “uvaljali” gomilu jeftinih a dobrih traktora, a nisu loše prošli ni skupi ugostitelji. Vašarski deo propatio je zbog kiše, ali svi su se snašli, od

prodavaca pod ciradama, do kupaca i “razgledača” pod kišobranima. Gužve ima i danas, u vreme kad se ovaj tekst čita, kao i juče, dok je pisan. Ovo je 79. Majski sajam po redu, dakle nejubilarno izdanje tradicionalnog i najvoljenijeg sajma u Novosađana, pa sledeće godine ne očekujemo ništa

manje, bez obzira na krizne talase, savremene tendencije, moderne tokove biznisa i sve ostale reči kojima istorija i tradicija i dalje uspešno prkose stvarnosti.

Aleksandar Vukovacfoto: Jaroslav Pap

Poljoprivredni sajam - najvažnija sporedna stvar u Novom Sadu

Nisam sve još pregledao, ali mogu

vam reći da mi se dopadaju iMT traktori, potpuno su novih, različitih

oblika

imate zlatice – pa usisajte ih!da je poljoprivredni sajam postao “totalno moderan”, pokazuje prva izložba agro-inovacija, u Hali 12 novosadskog sajma. tamo se mogu naći samooštreći raonici, sušare na solarni pogon i struju, usisivač za krompirovu zlaticu, kavezi za proizvodnju pčela matica, biljno ulje za više prženja, čajne filter kašičice, etno nameštaj, hibridne sadnice, tehnologije za ceđenje džemova i još mnogo zanimljivih inovacija koje olakšavaju poljoprivredni život. oni koje zanima organska hrana, treba da svrate u hale 4 i 5, gde je okupljen veliki broj proizvođača i gde se zainteresovani mogu dobro informisati o zdravom načinu ishrane i svim pozitivnim stranama ove “skupe” grane poljoprivrede.


25Novine novosadske

novosadska Noć muzeja, koja će ove godine u vojvođanskoj prestonici biti održana po šesti put, zakazana je za 19.

maj, od 18 sati do dva ujutro, što će za ljubitelje umetnosti biti prilika da na pedeset ponuđenih lokacija osveže i dodatno zadovolje svoje umetničke afinitete, a za one kojima umetnost i nije baš “na srcu” razlog da se, makar na jednu noć, pojave na mestima na kojima je povremeno preporučljivo biti viđen.

Stotinu različitih sadržaja, kojima se ovogodišnja Noć muzeja može pohvaliti, biće realizovano u gradu, ali i u Petrovaradinu, a posetiocima svih uzrasta i interesovanja, kako obećavaju organizatori, neće biti teško da odaberu bar nešto što će im umetnost približiti i što će im ostati u pamćenju.

PolITIČARSKA “UmeTNoST”Jedna od najvećih atrakcija ovogodišnje manifestacije, bez obzira na unapred sumnjivu “umetničku vrednost”, svakako će biti izložba “Umetnost marginalije” u galeriji “Podrum”, na kojoj će premijerno biti predstavljeni originalni crteži poslanika u skupštinama Jugoslavije, Srbije i Vojvodine, nastali na sednicama, u periodu od 1975. do 1995. godine. – Crteži su vlasništvo kolekcionara iz Pančeva i ovom prilikom će biti premijerno predstavljeni javnosti. Iz bogate zbirke izdvojeno je tridesetak crteža 25 autora, među kojima su Slobodan Milošević, Milan Kučan, Vasil Tupurkovski, Boško Krunić, Rahman Morina, Žika Berisavljević, Đoko Stojčić, Strahinja Kastratović, Dragan Veselinov, Zoran Lilić i drugi. Većina autora svojeručno je potpisala crteže, a vlasnik kolekcije ih je obeležio datumom nastanka, navodeći i konkretnu situaciju, odnosno sednicu na kojoj su nastali – najavljuju organizatori.

URoš I VUKA – RomANSA IlI PRIJATelJSTVoOno što sa umetnošću svakako ima daleko više veze od politikantskih Čiča Gliša, a što obećava ne manje interesovanje posetilaca, jeste izložba “Uroš i Vuka – romansa ili prijateljstvo”, na kojoj će, takođe premijerno, javnosti biti predstavljeni originali pisama Uroša Predića napisanih i poslatih “prvoj

srpskoj vajarki” Vuki Velimirović. – Pretpostavlja se da su se Uroš i Vuka upoznali tokom Prvog svetskog rata u Kruševcu, gde je Vuka predavala crtanje i lepo pisanje u gimnaziji, a Uroš proveo nekoliko ratnih godina. U to vreme gospođica Velimirović već je završila Umetničko-zanatsku školu u Beogradu. Posle Prvog svetskog rata, Predić se vraća u Beograd, a mlada i ambiciozna kći prote Miloša Velimirovića putuje na usavršavanje u Pariz, tadašnju svetsku umetničku prestonicu – kaže se u objašnjenju izložbe, koja će biti postavljena u ovdašnjem ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti.

dRUg BRoZ U modNoJ SlICITek da se ne odmaknemo previše od političara i njihovog odnosa prema umetnosti, posetioci manifestacije moći će da u Galeriji Matice srpske pogledaju i izložbu “Zbirka slika druga predsednika”, na kojoj se mogu videti slike nekad izložene u domu Josipa Broza u Užičkoj ulici. A zašto su

snimane i zbog čega javnosti do sada nisu bile poznate modne fotografije famoznog para Brozovih, moći će da se sazna na izložbi “Zlatni album” u Muzeju Vojvodine.

doTAKNI ISToRIJUNoć muzeja u Novom Sadu deo programa posvećuje i osobama sa posebnim potrebama, a jedan od takvih programa je taktilna izložba “Dotakni istoriju” u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada. Svoj kutak na ovogodišnjoj manifestaciji imaće i najmlađi posetioci, za koje će biti realizovani programi na desetak lokacija, a u okviru kojih će deca upoznati ljubitelje lego kockica, učiti da ilustruju priče, vide modele lokomotiva, vagona, mostova i tunela, te makete aviona, tenkova i brodova. U novosadskoj Noći muzeja učestvuju svi novosadski muzeji, kulturni centri, pozorišta, galerije, arhivi, među učesnicima su i nekoliko škola, novi galerijski i izložbeni prostori u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave, a po prvi put kao učesnik se pojavljuje i Radio-televizija Vojvodine. Ulaznice za Noć muzeja koštaju 350 dinara u pretprodaji, a na dan manifestacije koštaće 400 dinara. Organizator programa je Asocijacija za vizuelnu umetnost i kulturu VISART iz Novog Sada.

d. domanović

KoNCeRTI NA PeT loKACIJAu okviru muzičkog programa noći muzeja, nastupiće flamenko grupa “la Familia” ispred poslovnice otp banke na bulevaru mihajla pupina 6, “lazar novkov&Frame orchestra” u srpskoj akademiji nauka i umetnosti, a “jeuns”, koja neguje zvuke afropopa i džeza, sviraće u Francuskom institutu. u bašti spomen-zbirke pavla beljanskog, publika noći muzeja moći će da uživa u zvucima bosanove, sambe i francuskih šansona uz bend “seila”, a u velikoj sali kulturnog centra novog sada posetio-ce očekuje pijanistički maraton, na kojem će nastupiti najugledniji novosadski i beogradski pijanisti mlađe generacije.

Velikani umetnosti i Čiča gliše iz skupštine


Kulturno šesta Noć muzeja 19. maja u Novom Sadu

Više od godinu dana nakon raspada jedne od najpopularnijih mladih

novosadskih grupa “Ruke u vis”, pevačica tog sastava Maja Brukner vratila se muzici, a kako kaže za Novine novosadske, planira i osnivanje novog autorskog rokenrol benda. U međuvremenu, deli sudbinu armije mladih nezaposlenih glumaca i, kako kaže, nastavlja borbu koja je u svetu umetnosti postala imperativ za

preživljavanje.Bruknerovu smo zatekli u, kako i sama kaže, “interesantnoj fazi”. Ponovo se obrela u muzičkim vodama, ovog puta u neobičnom izdanju. Zapevala je sa bendom “Jurassic rock”, u kom, između ostalih, sviraju lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, još jedan političar Aleksandar Kravić, a pevač je njen trenutni momak – šampion sveta u kik-boksu Nenad Pagonis. – Ponudili su mi da pevam, a moram priznati da sam se pevanja uželela. Zasad sa njima izvodim svega nekoliko pesama i dopada mi se repertoar, stari rokenrol. Videćemo šta ćemo dalje raditi, trenutno sam zadovoljna – priča ova umetnica, priznajući da je u novi bend ušla najviše zbog “jače polovine”. – Jeste, to je najveći razlog. Nenad je profesionalni sportista, a u bendu je iz hobija, pa sam se i ja priključila. Ipak, ako bude prilike, uskoro ću i novi bend da pokrenem – kaže samouvereno i dodaje da je, bez obzira na atraktivan izgled, njen glavni adut ipak glas. – Imala sam nekoliko ponuda da se “priključim”, ali zasad još ništa nisam rešila. Radila

bih nešto totalno u rok fazonu. Kad se našminkam i sredim delujem kao neka prava “plavuša”, ali kad pustim glas dešava se neverovatna promena – na licima ljudi u publici, naravno :)

TešKo Je BITI glUmAC U oVom gRAdUMaja Brukner je 2004. godine završila glumu u Novom Sadu, u klasi profesora Petra Banićevića, ali, kako kaže, stalan posao u struci još nije uspela da “namakne”. – Teško je biti glumac u Novom Sadu. Nisam politički kompatibilna, čini mi se, kao i veliki deo mojih kolega. Tezgarimo, često recimo po vrtićima radimo predstave za decu. Trenutno igram predstave u Beogradu, u Pozorištu na Terazijama, a u Novom Sadu sam angažovana u pojedinim komadima za decu u Pozorištu mladih. Konkurencija je žestoka, a onaj ko nema “jaka leđa” teško može da prođe. Generalno, to je prljava igra, izuzetno. U Beogradu generalno ima više posla nego u Novom Sadu, ali je tamo i daleko veća konkurencija. Ipak, donekle je lakše jer možeš da učestvuješ na audicijama i da se nametneš. Ovde nemaš ni priliku

da se pokažeš, jako uzak krug ljudi saznaje za kastinge, sve se nekako drži “ispod žita” – komentariše naša sagovornica.

I. Kupekfoto: A. Kamasi

Visoko poleteli...bend “ruke u vis” mnogi su prepoznali kao osveženje na domaćoj rokenrol sceni. nažalost, nije potrajalo. posle jednog albuma sni-mljenog za pgp i još jednog izdanja koje je bilo pušteno na internetu za besplatni download, ovaj sastav je prestao sa radom. – nije bilo konkretnog napretka, ili mi jednostavno nismo bili dosledni i hrabri. radili smo autorsku muziku i to se ljudima dopadalo, ali najviše pohvala su mi upućivali kad se bend raspao. tako to valjda kod nas funkcioniše. sad gledam u budućnost, pa se čujemo kad počne neka nova muzička priča – zaklju-čuje maja brukner.


27Novine novosadske

Povratak u muzičke vode

Maja brukner: plavuša, dok ne zapevam

PoZoRIšTeSrpsko narodno pozorište:četvrtakScena Jovan đorđević:„Mileva Ajnštajn’“.................19hPetakKamerna scenagodo na usijanom limenom krovu...................................20:30h

Novosadsko pozorište:Nedelja“beržian i dideki“.................19h

BIoSKoPIArena cineplex:Happy feet 2 ...............................12:15;Ogledalce, ogledalce .....................13;Osvetnici ................14; 16:50; 19.30;Diktator ................................15; 16:45; 18.30; 20:15; 22;Alvin i veverice 3 (sinhronizovano) .............................14;Kung fu panda 2 (sinhronizovano) .......................13.20;Legenda o kung fu zeki 3D (sinhronizovano) ......................13:15;Loraks ..............................13:30; 15:30;Mačak u čizmama (sinhronizovano) .............................14;Mračne senke ....18; 20:20; 22:40;Šešir profesora Koste Vujića.............................................. .15:20;Bojni brod ....................................17:45;Pupijeva potraga (sinhronizovano) ........................15:10Osvetnici 3D ..............17; 20; 22:45;Igre gladi .......................................17:30;Klip ....................................................20:05;Lockout ..................................................22;Projekat X ....................................22:10;

IZložBegalerija Matice srpske:Izložba “Zbirka slika druga predsednika”(slike)Izložba “Za ljubav otadžbini”(slike i fotografije)Tribina mladih KcNS:darko Malenica i dario čupić – okupljanje – augmentisana stvarnost(fotografije)Mali likovni salon KcNS:Lea Vidaković – splendid isolation(video instalacija)Spomen-zbirka Pavla beljanskog:Stalna postavka

RePeRToAR

sledećeg vikenda, 26. i 27. maja održaće se peti po redu to be punk Fesival na

kom će kao hedlajneri nastupiti sastavi: spermbirds, muškat Hamburg, piknik i mnogi drugi, javlja studentski kulturni centar novi sad. nemanja vuković iz skcns za novine novosadske najavljuje i dve žurke zagrevanja, u novom sadu i beogradu. – novosadski warm up će biti 24. maja i obuhvatiće promociju zbirke fanzina “bolji život” i novog izdanja skc-a, cd kompilacije “rebuild hardcore novi sad: 2012”. posle toga, u klubu “Fabrika” biće organizovana besplatna svirka na kojoj će nastupiti “buka narodu”,

“diktatura sistema”, “dishumanity” i “niyazov” – najavljuje vuković. po njegovim rečima, publiku će na festivalu to be punk ove godine najviše oduševiti dolazak legendarnog nemačkog pank-hardkor sastava “spermbirds”, koji u srbiju nije dolazio od 1991. godine. – tada je, setiće se fanovi, vladala potpuna euforija pred njihov nastup u beogradu. usled problema na granici i kašnjenja, brojni fanovi izgubili su nadu da će se spermbirds uopšte i pojaviti u srbiji. domaćin prostora tada je salu u kojoj je koncert trebao da se održi ustupio galiji za snimanje spota. razočarani panksi krenuli su da se razilaze kada se konačno

pojavio kombi sa nemačkim tablicama. Fantastičan koncert održan je narednog dana. kada je pevač lee na kraju pozdravio publiku sa see you soon again, verovatno niko nije očekivao da će tada proći više od dve decenije. ovogodišnja pankerska fešta u novom sadu biće prilika da se ponovo sluša njihov zvuk uz sve ostale bendove koje s ponosom promovišemo – ističe producent studentskog kulturnog centra. ulaznice za festival to be punk mogu se nabaviti u pretprodaji, po ceni od 800 dinara za oba dana, u music shopu “Felix”, kao i u cd shopu “mungos” u novom sadu.

S. Nikić

peter brötzmann, mats gustafsson i ken vandermark su tri

vodeća glasa savremene improvizovane muzike. zajedno su osnovali sonore, trio duvačkih instrumenata koji je formiran sa

ciljem istraživanja melodijskih, ritmičkih i tekstualnih mogućnosti slobodno improvizovane muzike. sarađujući u petar brotzmann chicago tentetu od 1998. godine, ovi muzičari su prvi put svirali u trio formaciji u junu 2002., na

severnoameričkoj turneji za radio emitovanje na Festivalu ckut u montrealu. od tog prvog koncerta, bilo je jasno da je ova postavka muzički jedinstvena. zajedno su radili i te jeseni, svirajući i snimajući tokom festivala koji je gustafsson organizovao u istadu, u švedskoj. oba ova inicijalna susreta pružila su fantastičnu polaznu tačku za instrumentalne kombinacije i komunikaciju trija, ali tek se sa prvom evropskom turnejom u oktobru 2003. godine u potpunosti razvio identitet i pristup ove grupe. trio sonore dolazi sutra u novi sad, a nastupiće u kulturnom centru, od 20 časova. ulaz je besplatan..

S. Nikić

glAS I melodIJA

VReme PANKA

festival To be PuNK sledeće nedelje

trio Sonore dolazi u Novi Sad


da idete da se provedetevodimo vas

u toku je veliki foto konkurs koji se organizuje u okviru

manifestacije novosadski Fotomaraton. konkurs će biti otvoren do avgusta 2012. prva tema na koju fotografi treba da odgovore je “porodica”, a pored ove biće raspisano još šest tema, javljaju organizatori. za svaku temu biće dodeljeno po dve nagrade, za fotografiju sa najvećim brojem glasova i najbolju fotografiju prema izboru žirija. autori nagrađenih fotografija osvojiće i besplatno učešće na 4. Fotomaratonu. osim toga, kompanija “Foto video svet” će dodatno nagraditi pobednike prema izboru žirija. svaka od sedam tema

biće otvorena po dve nedelje, a učesnici mogu da pošalju po tri fotografije na aktuelnu temu. Fotografije se šalju isključivo putem formulara na zvaničnom sajtu manifestacije, na adresi www.fotomaraton.rs. po završetku svake teme, pristigle fotografije mogu se pogledati na sajtu i svi koji žele tamo mogu da glasaju za svoje favorite. novosadski fotomaraton biće održan 1. septembra, a, kako je istaknuto, foto konkurs je namenjen amaterima i profesionalcima da se kreativno angažuju tokom letnjih meseci i kvalifikuju se za učešće u glavnom dešavanju na ulicama novog sada.

S. Nikić

jedanaesti po redu festival optimizma – baby exit biće održan 19. i 20. maja

na petrovaradinskoj tvrđavi. Festival se organizuje povodom svetskog dana porodice. na festivalu učestvuju sve najvažnije institucije koje rade sa decom i za decu, nevladine organizacije, škole, sportska udruženja i klubovi.

baby exit poseti oko 50.000 dece i roditelja iz svih krajeva vojvodine. deci i njihovom stvraralaštvu ove godine posvećeno je pet programskih bina, a biće organizovani i različiti interaktivni sadržaji, radionice i pričaonice. učesnici

su i članovi kud-a “svetozar marković”, a posebnim programom će se predstaviti deca od 2 do 6 godina iz ovog kulturno-umetničkog društva. kako navode organizatori, ovogodišnja misija festivala je učiniti novi sad planetarnom prestonicom dečije kulture, a petrovaradinsku tvrđavu svetionikom koji će pokazati vrednosti koje bi trebalo ugraditi u kosmopolitsku kulturu odrastanja. podstaknuti akcijom evropska prestonica kulture, organizatori vode računa da budući građani sveta odrastu u duhu pravih vrednosti, sa razvijenom ne samo tradicionalnom već i civilizacijskom kulturom. –

postojeći koncept Festivala je dobra platforma za ovaj zadatak, s obzirom na otvoreni koncept programa, interaktivni način učešća položaj petrovaradinske tvrđave – na glavnoj arteriji dunava– poručuju organizatori festivala. baby exit je najveći regionalni porodični festival koji se već deceniju unazad održava na petrovaradinskoj tvrđavi povodom svetskog dana porodice, 15. maja. manifestacija je ove godine zakazana za 19. i 20. maj i okupiće više od tri hiljade izvođača: državnih ustanova, institucija koje se bave decom, nevladinih organizacija i društveno odgovornih kompanija i preko 40 hiljada posetilaca – mališana i roditelja ali i srednjoškolaca i studenata iz svih krajeva vojvodine.

Festivalski program trajaće dva dana, od 16 do 19 časova, na pet programskih bina, na kojima deca izražavaju svoju kreativnost i pokazuju talente. svaka bina ima svoju tematiku koju objašnjava njen pažljivo odabran naziv: bina talenata, šarena bina dunava, bambino stage, Đački oskar, bina šampiona. jedna od najinteresantnijih je šarena bina dunava namenjena razvoju multikulturalnosti i upoznavanja sa folklorom i kulturom raznih nacija koje žive u ovom delu evrope, i u skladu je sa ovogodišnjim motivom festivala: učiniti novi sad planetarnom prestonicom dečije kulture. pored programa na binama deca se zabavljaju i uče na različitim poligonima i interaktivnim radionicama.

S. Nikić

feSTIVAl RAdoSTI I oPTImIZmA

za vikend počinje Baby Exit

šAlJITe foTogRAfIJe

Konkurs Novosadskog fotomaratona


29Novine novosadske

Proverena zabava

šljap šljap...

Sunčana strana svakodnevice

majske vrućine

Navijači...

Biciklizacija

Čeka ekipu


Pregled nedelje

Nove radne pobede

Kabriolet

Stop!

Biće stanova


31Novine novosadske

Podnaslov rubrike


Pregled nedelje

novine novosadske

Documents