1.Sta je prema Milsu "sociološka imaginacija"?

Značaj sociološke mašte po Rajt Milsu i sociolozima uopšte, je neprikosnoven.Umet isociološki misliti Rajt Mils naziva "darom" odnosno sociološkom imaginacijom(uobraziljom).Jer izučavanje sociologije nikako ne može da se poredi sa izučavanjem neke prirodne nauke, jer ona moze da napreduje kroz rutinsko sticanje znanja.Dok u sociologiji takvo pravilo ne važi.Sociologu je potreban taj dar, kako bi se stvari mogle videti u jednom širem kontekstu.Gidens kaže: „Naučiti misliti sociološki ili steći širinu pogleda, znači kultivisati sopstvenu maštu”, što znači da posedovati moć sociološke imaginacije znači umeti se osloboditi ličnih okolnosti zarad sagledavanja stvarnosti uširem kontekstu

2. Zašto se sociologija kao nauka konstituisala tokom industrijske revolucije?

Sociologija kao nauka se konstituisala tokom ind. Revolucije jer je dovelo do novih shtavanja mislilaca koji su trazili resenja za kako drustvenog tako i prirodnog sveta. Kljucni prodor и tom smislu Ьilo је koriscenje nauke umesto religije da bise razumeo svet oko nas. Pitanja koja su seЬi postavljali ti mislioci devetлaestogveka- sta је ljudska priroda,zasto je drustvo izgradjena takva kakva jeste i zasto se drustva menjaju ista su ona koja danas postavljaju i koji odgovor traze sociolozi.Zadatak sociologije je da nam pomogne da shvatimo danasnji svet i previdimo kuda on ide,njegovu buducnost.

3. Kako je Ogist Kont isprva nazvao sociologiju i zbog čega?

Ogist Kont je rodonacelnik sociologije koji se nasao usred velikih promena koje su nastale u fracnuskoj,koji je prvo smatrao da sve te nove pojave treba objediniti i toj nauci naci predmet i tu nauku nazvati drustvenom fizikom koja bi objasnila drusvene promene koje su bile burne i nisu mogle nijednom drugom naukom da se objasne.On je skovao izraz sociologija od dve reci drustvo i nauka,logos se tokom vremena menjao i on ne znaci nauku vec objektivno znanje nego i smisao.Konsituisao je sociologiju kao sveobuhvatno nauku i to je objasnjavao samo sa dokazima,jer se opredelio za metode koje ce dovesti do saznjanja koje ce biti proverljive.Njegova mana je sto je stavio znak jednakstovi izmedju sociologije i prirodnih nauka i ne moze se sa istom pozudanoscu gledati kao na fiziku npr i na sociologiju.Ovo je utopisticka dimenzija njegovog nastojanja jer je smatrao da se drustvene pojave mogu izjednaciti u pristupu,Kont je postupao da rekonstruise francusko drustvo.

4. Šta je Konta rukovodilo da sociologiju uvrsti u rang prirodnih nauka?

Drustvena fizika bi po njemu objasnila sve promene koje su u toliko decenija bile burne i nastanka veceg broja proizdova nego sto je covek ikada imao u posedu iz cega se razvila trgovina i iz toga imperijalna i kololijalna politika.Prva je bila fizika,druga biologija,treca hemija i 4. koja bi bila sveobuhvatna kako bi objasnila te pojave i prirodne i drustvene.Bilo je savremenika koji su dosli do istog izraza.Kont je pokusao da rekonstruise francusko drustvo i to je jos jedan od razloga vise,da nam sociologija pomaze da razumemo sami sebe i Kont se ne bez razloga smatra inetelektualne angazovanosti i da naucnik to znanje primeni i na drustvo i da ga poboljsa i sa najvisjim moralinim uzusima.

5. Zašto je Dirkem izjavio da "na ljude treba gledati kao na stvari"?

Jedan od najznacajnijih mislilaca socioloske je Dirkem i knjige koje je pisao pre 100 godina su i dan danas aktivne,o drustvenoj podeli rada i o podeli rada i druga knjiga je samoubistvo.Sociologija prema direku treba da izucava pojave u medjuzavisnosti.On je otac ideje da sve drustvene pojave postoje i da jedna na druge deluje i da sociologija ima zadatak da utvrdi udeo tih elemenata.Drustvo se moze analizirati rigorozno i svi fenomeni se mogu posmatrati u prirodi.On je radikalizovao kontovo stanovnistve,da drustvene cinjenice treba proocuvati kao da su stvari.On je otisao korak dalje od Konta i da nije bilo entuzijazma i da se na soc. Gleda kao rigorozno nauku nebi doslo do toga sto je dosao.On je uocio da sada ta kapitalisticka fabrika preuzima funkciju bogomolje iz srednjih vekova.Veliki broj radnika oboljeva od anomije – u bilo kom smislu slovo ili znak A znaci kad se pridoda nekoj reci.

6. Šta je Dirkem razumevao pod terminom "anomija"?

Pod Anomijom je podrazumevao psihicko oboljenje posle 12 sati rada kada radnici dodju u porodicu,osecanje ocaja,besnila,tuge i onoga sto bi spadalo danas u depresiju.Anomija je bila po njemu predvorje za suicit,jer je veliki broj radnika posle druzeg vremenskog perioda otisli korak dalje i podizali ruku na sebe i to je bila neka vrsta epidemije.Priroda sistema u podeli rada je dovodila i do samoubistva.

7.Zbog čega je Dirkem u "podeli rada" video novi vid kohezije, umesto religije?

Citav srednji vek,na stranu 11 i 12 vek,ceo srednji vek je prosao pod pritiskom teske crkvene dogme.Oni koji su zagovornici suprotnog misljenja i bili su neretko likvidirani i njihov slucaj se uzimao kao primer da odvraca ljude od odnih ideja koje je sankcionisala crkva i crkva je odrzavala koheziju i svako drustvo i pogotovo drzava pokusava da odrzi drusvenu repordukciju.

8. Sta je Dirkema navelo na ideju da je upravo "anomija" cesto uvod u suicid?

Anomija je bila po njemu predvorje za suicit,jer je veliki broj radnika posle druzeg vremenskog perioda otisli korak dalje i podizali ruku na sebe i to je bila neka vrsta epidemije.Priroda sistema u podeli rada je dovodila i do samoubistva.

9. Zbog čega se Marksov sociološki pogled naziva "istorijskim materijalizmom"?

Marks je onaj zbog kojeg se lome koplja i dan danas.Celokupnu istoriju gledao je kao sudar razlicitih interesa,smatrao je da u klasama kulminira sukob i da su interesi razliciti,nezadovoljstvo i sreca mahom vlasnika sredstava za proizvodnju i da dolazi do revolucije.Njegov socioloski pogled treba nazvati materijalistkim shvatanjem istorije,neki su to nazivali dijamatom i ostalo je Markosovo sociolosko ucenje vezano za mater. Poimanje istorije.On je u ek odnosoima i odnosima koji su postojali u samoj prizovodnji i socijalnih efekata razumevao citqavu istoriju.

10. Zbog čega se Marks i Veber smatraju antipodnim misliocima?

Marks i Veber doprineli su socijologiji na mnoge načine. Njihov veliki doprinos je u pogledu društvenih klasa i nejednakosti.

Karl Marks je smatrao da su klasne razlike usko povezane s sredstvima za proizvodnju.On je vidio prelaz od feudalnog društva koje se je baziralo na poljoprivredu, gde su se vlasnici zemlje razlikovali od onih koji su je obrađivali, kroz idustrijsku društvo, gde je vidio razliku između vlasnika sredstava za proizvodnju i onih koji su radili u njima.Druge osobe, kao književnici, inteligencija i civilni službenici, nisu po Marksu doprinosili ekonomskoj proizvodnji , i potom su bili beskorisni i nisu pripadali klasama.Maks Veber, koji je pisao četvrtinu do pola veka kasnije, za razliku od Marksa tvrdio je da se klase baziraju na tri faktora, vlast, bogatstvo, i na prestiž.U današnjoj sociologiji, mi smo prihvatljiviji prema Veberova tri faktora, iako Marksistički sociolozi još uvek ističu umešanost sredstava za proizvodnju (koje sad uključuju i proizvodnju idea i informacija).Veber je vidio društvo u nekoliko slojeva, a ne samo dva, i smatrao je da su pored materijalizma i drugi faktori važni.

11. Šta je Veber razumevao pod "racionalizacijom"?

Veber je ozbiljno uzeo u razmatranje razlicite religije i sto se ostro suprostavio marksu smatrajuci da bez ideja i vrednosti nema promena u sveri.Suprotno psihologiji Veber podrazumeva pod racionalizacijom razvoj drustva na osnovama tehnoloskog znanja.U psihologiji imamo pod racionalizacijom se podrazumeva svesno objasnjavanje nekog poremecaja i problema laznjom tvrdnjom a neistinitom.Kod Vebera racionalziacija podrazumeva usvajanje svih ucinaka dok kojih je dosao tehhicki i tehnoloski razvoj i njegova interolizacija u sve svere drustva i indrustrije.

12. Kako je, i zbog čega, Veber objašnjavao socijalnu funkciju "birokratije"?

Savremena birokratija predstavlja zamajac progresa.Birokratija se danas retko upotrebljava sa pozitivnim prizvukom.Danas se birokratija razumeva sa negativnim prizvukom i podrazumeva ljude koji bez ikakve odgovnornosti i discipoline obavljaju svoj posao iako predstavljaju servis gradjana.On je ziveo na vrhucncu ravoja nauke.Svako ko je radio u biroktaskom aparatu bio je bogato nagradjivan i neko pametan je dosao na ideju kako bi se sprecilo ono sto danas postoji korucpija i birokaratija je bila nepotkupljiva i trima etosima je sluzila,rada discipline i odgovovnosti.

13. U čemu je značaj Veberovog dela "Protestantska etika i duh kapitalizma"?

Njegova najakuutelnija dela su ova dva gore.U tom zapadnom religijiznom hriscanskom krilu doslo do nove podele 4 veka posle sizme,U okviru katolicanstva doslo je do odvajanja jedne grupe – protestanata,cija je filozofija zivota i bez obzira sto je religiozna i vrlo bliska.Protestant smatra da posedovanje materijalnih proizvoda predstavlja neku vrstu boziju milosti i to predstavlja motiv za taj elan vi tal.Jacanjem protestantizma imate za posledicu i jacanje kapitalizma kao drustvenog i prozvodnog odnosa.On nije povukao tako ostru kauzalnu vezu izmedju izmedju protestantizma i duha.Ne treba da se shvati da je ovo neka vrsta kritike protestantizma,jer je nesumnjvo da je etika protestantizma dovela do razvoja nauke.Protestantizam se moze racumeti pomocu socioloske imaginacije.Prostantizam smatra da smo mi u bozijoj samilosti.

14. Šta je dominantno u Fukoovom sociološkom istrazivanju "moći"?

Izucavao je promene ponasanja u zatvorenim sredinama(bolnicama,zatvrima) pokusavajuci da otkrije da li se covek radja kao konstrukt ili se on tokom zivota menja i poprima neka svojstva koja nije doneo genotipom na svet.U zatvorenim sredinama je video kako ljudi do juce ravnopravnim koje je spajalo do juce prijatelji,emocija postaju neprijatelji kada jedan od njih postane vlasnik neke moci postaju neprijatelji,zaboravlja emociju i ulazi u ulogu nekoga ko ima apsolutnu vlast nad zivotom.Ljudi postaju neprijatelji kada jedan od njih postaje vlasnik neke moci i tada zaboravlja emociju.

15. Zašto Fuko smatra da je "seksualnost" pojava modernosti?

Tvrdi da je seksualnost posledica modernih vremena a da predjasna za takav pojam seksualnosti nisu znali.On je zastupao tezu da seksualnost nije uvek postojala i da je nastala kroz proces razvoja drustva i da je konstutivni deo onoga sto se naziva moderna.Moderna nastaje od Dekarta kao mislioca koji je poznat po tome sto je izgovorio recenicu Kogito Ergo sum (MISLIM DAKLE POSTOJIM).Nije rekao volim dakle postojim(Covek koji potom dana ima potrebu da spava i tokom spavanja nema potrebu da misli).On je udario temelje raciocentrizmu koji je stvorio velike forme i velike sisteme.

16. Kako je Habermas objašnjavao nestanak kritičkog mišljenja u kapitalizmu?

Habermasov uticaj na modernu sociologiju ne nemenjliv.On je mislilac koji smatra da moderna kapitalisticka drustva unistavaju moralni poredak ljudi.Da je uopste ta,prevedeno,ta glad za profitom takvih razmera da nisti one uzuse koji se namecu coveku u njegovom poslovnom radu i pravnom saobracaju.Ne mozemo ni poslovati ni upustati se u pravni saobracaj ukoliko nismo upoznati sa normama koji vaze da bi neki posao bio valjan.

17. Šta je Bodrijar razumevao pod izrazom "hiperrealizam"?

On je tvorac izraza Hiperalnost kojim postojanjem objasnjava izraz jedne medijski selektovane realnosti na usted druge nepostojece.Hiperealnost je izraz koji je on preuzeo od likovne umetnosti od kojeg se slikara zahtevalo veliko crtacko umece i potreba da podrazavajuci realnost oslika pojedine delove realnosti i da apsolutno lice sa predmetima koji oslikava u svoje umetnicko delo.Vrednosno gledano hiperealizam nikad nije bio na visokoj ceni. Jedan od najistaknutijih predstavnika hiperealizma je dragan stojkov kod nas.Hiperealnost on objasnjava postojoanje jedne medjiski selektovane realnosti.

18. Kako je Bodrijar objašnjavao fenomen "simulakruma" i "simulacije"?

Skovao je termine simulacije i simulakruma pomocu kojih je dokazivao nepostajojanje vidljive realnosti.On Cak kaze da je savremeni covek zeljan realnosti jer mu ona istice.Ali njega je ispitaivanje javnog mjenja i ucinaka javnog mjenja dovelo do toga ne samo da su nestale supstance lazi i istine i ne samo da postoje slike koje se pretacu u nasu svest i postaju deo nase individualne realnosti.Kaze da je savremeni covek zeljan realnosti jer mu ona isticie.Citav svet je satran o simularkima- laznim predstavama (kao lazni hleb).Ono sto Bodrijar naziva simulakrima otisli bi u beskraj i nadmasaju objetkivnu realnost.

19. Na čemu je Darvin zasnivao svoju teoriju o "poreklu vrsta"?

Kljucno darvinovo delo koje je nastalo kao sumiranje svih istkustava sa broda Bigl,naslovio je knjigu o Poreklu vrstu,nije mislio samo na ljudsku vrstu,vec je dosao do zakljucaka da je prvi

zivot na zemlji nastao 3 miljiarde godina pre ovog savremenog doba,prvi znaci organizma.On smatra da je ljudska vrsta nastala preobrazajem tadasnjih zivotinja – sisarima u danasnje,ovakve ljude koje mi nazivamo homosapiensima.Revolucija je posledica jednog slucajjnog procesa u prirodi.Dolazi do zakljucka da se zivi organizmi kada su nastali,nastali su slucajnim procesom koji je vezan za nesto drugo sto on naziva prirodnom selekcijom.

20. Kako nastanak sveta objašnjavaju evolucionisti, a kako kreacionisti?

Darvin smatra da je ljudska vrsta nastala nekom vrstom preobrazaja tadasnjih zivotinja a reci je o sisarima a danas te ljude nazivamo homosapiensom.Revolucija je posledica jednog slucajnog procesa u prirodi.Namerno to suprostavlja kreacionistickoj po kojoj je covek i svet izdanak bozije volje i bozijeg providjenja.Zivi organizmi kada su nastali nasali su slucajnim procesom koji je vezan za nesto drugo sto on naziva prirodnom selekcijom.Darvinova evolucionisticka teorija pociva na nekoliko principa.Evolucija je rezultat jednog slucajnog procesa i rezultat prirodne selekcije.

21. Šta je sociobiologija, i kako ona objašnjava ljudsku prirodu?

Fokus je stavio na geneticku dimenziju ljudskog bica,da se genetski mogu prenositi odredjeni kodovi ili svojsta jeste bitna teorija sociologije.Sociobiolozi temelje svoju ideju na reproduktivne strategije koju su uocili kod zivotinja i on je to isto prepisao ljudima i da muskarac oponasa neku vrstu obrazca sto postoji kod zivotinja.Reproduktivna strategija jeste obrazac ponasanja do kojeg se doslo kroz evolucionu selekciju.Od Socio – drustva i Biologije.Etolozi su oni biolozi koji istpuju zivotinjsku vrstu u prirodnim uslovima,,a biolozi su oni sto isputuju u vestackim uslovima.Najveca mana sociboliologije je da genetsko nasledje upravlja ljudskim nasledjem.Socioiobologija je ukazala na jednu dimenziju coveka kao bica i praveci paralelu sa zivotinjama,ali ostala je slepa za mnoga ljudska ponasanja koja su vezana za genetske temelje.

22. Šta se u sociologiji razumeva pod izrazom "etnocenrizam"?

U sociologiji se pod etnocentrizmom podrazumeva prosudjivanje drugih kultura kroz poredjenje sa svojom sopstvenom.Sociolozi anjvise nastoje da izbegnu etnocentrizam.Ljudske kulture se medjusobno razlikuju. Posto se ljudske kulture toliko medu sobom razlikuju, ne iznenaduje sto је ljudima koji dodu u za njih stranu drugu sredinu, tesko da prihvate ideje te sredine i ponasanja koja u njoj vladaju

23. Objasnite slučaj divljeg decaka iz Avejrona?

9. januara 1800 godine pojavilo se cudno bice u blizini sela Sen Seren u juznoj francuskoj.Hodalo je uspravno ali je licilo vise na zivotinju nego na coveka,bio je to decak od 11,12 godina.Umesto govora pustao je samo reske i neke cudne krike.Nije bio svestan svojih prirodnih potreba pa je nuzdu vrsio na bilo kom mestu.Bio je smesten u obliznje sirotiste,u pocetku je pokusavao da pobegne ali nikad niko nije pokusao da dodje po njega i predstavio se kao rodijtelj.Pri pregledima je konstatovano da nema nikakvu nenormalnost u sebi.Prebacivanjem u Pariz gde je bio na daljim pregledima,umro je 40 .godini.Pokusalo se sa njegovim menjanjem od zivotinje do coveka ali je to bilo delimicno.

24. U čemu je značaj psihoanalize za sociološko izučavanje društva?

Frojd je rodonacelnik psihoanalize.Pacijent se navodi da slobodno verbalizuje svoje dozivljaje.Frojd je opustao svoje pacijente i pustao ih je da pricaju i trazio eventualne uzroke njihovih poremecaja i oboljenja.Frojd je otkrio da se mnogi cionici naseg snanja nalaze u podsvesnom.Frojd je bitan zbog toga sto je prvi pokusao da stvori tipologiju ljudske psihe i on je vazan zbog toga sto je oktrio one dimenzije covekog bica za stvaranje ljudske strukture i preciznije tumacenje konfilkata.Njegova tipologija ljudske psihe je trodoma,nama vlada super ego,skup nekih nacela u kojim dominiraju moralne norme kojima smo mi kao ljudi hteli da se priblizimo ili dosegnemo,da sebe ostvarimo kao moralna bica.

25. Šta je "građansko ili civilizovano neobraćanje pažnje" u etnometodologiji?

Stavimo do znanja drugom da smo ga opazili ali tu se nasa interakcija zavrsava.

Kada se ljudi nalaze u grupi i nalaze se sa drugima cesto ne stupaju u razgovor sa drugima ali imaju neku vrstu neverbalne komunikacije.U malim prostorija kao sto su naprimer liftovi tesko je odvojiti tesko je odvojiti prosotr za koncentrisanu interakciju.Zato je tesko onima koji se ne poznaju da se pogledaju u oci i zato ljudi koji se susretnu u liftovima zauzimaju poze preterane nezanteresovanosti zureci na primer u prazan prostor ili u dugme.Razgovor se obicno svodi na par reci ili ga uopste nema.Ako u kancelariji ili kuci neko razgovara drugi ce se automatski praviti da necuju razgovor

26. Objasnite konstitutivne elemente "neverbalnog komuniciranja"?

Neverbalne komunikacije moze svesti na 3 elementa.Gest Mimika i Govor tela.Mnogi ne prave razliku izmedju gesta i mimike,ali ako cemo biti precizni moramo napraviti razliku.Gest je pokret nekim delom naseg tela kojem drugima nesto stavljamo do znanja.(Npr ako izgubim glas klimnucu glavom da napusti dvoranu)Gest se poistovecuje sa mimikom to je zbog toga sto se pokreti misica lica ne odvajaju od tela.6 izraza lica je uoceno kod beba za istovetne emocije.6 istovetnih reakcija i koji na kiselost pokrecu usne na istovetan nacin kao bebe u parizu i beograd npr.Mimikom mozemo da kazemo mnogo toga od verbalne.Mrstenje podsmeh odvracanje pogleda salju odredjene poruke.Mimikom gestovima i govorom prenosi znanje itd..Ako se mi domundjavamo to je znak da je delimicno kriv zato sto ne izlaze materiju na dobar nacin.Govor tela moze da emituje neku vrednost !

27. U čemu je svrha Garfingelovog eksperimenta za sociološku metodologiju?

Profs.objasnjenjeTo je eksperiment koji najizged ispituje beznacajne konvencije u razgovoru.Garfingel je bio profesor koji je za taj ekepsriment nagazovao svojih 20 studenata kojima je dao zadatak izoblicenje uobicajenih fraza koje razmenjujemo u neposrednoj komunikaciji.Dvojice kolega koji su imali povrsne kontatke na poslu razmenjuju vise od 3 godine kako ste sta radite itd,i jedan kaze pozdravite vase,a ovaj mu kaze nemam nikoga,jao izvini nisam znao je bio njegov odgovor,a rade 5 godina zajedno.On je

ujednom trenutku odstupio od uobicajenih fraza.Delovao je cinicno jer je rekao coveku od 50 godina koji zivi sam,rekao pozdravite vase.

Implicitna ocekivanja pomocu kojih organizujemo naše uobicajene razgovore istakao je Garfinkel ueksperimentima koje je izvodio sa studentima dobrovoljcima. On je trazio da stupaju u razgovor saljudima iz okoline pri tom da insistiraju da se uzgredne primedbe ili opšti komentari koriste sve dok sene dobije njihovo precizno znacenje. Znaci ako neko kaže želim vam prijatan dan, mi ćemo postavitipitanje u kom smislu prijatan, na koji ste dan mislili. Stabilnost i smisao našeg svakodnevnogdruštvenog zivota zavise od toga sto svi sagovornici dele neizgovorene kulturne pretpostavke u vezi saonim sto je receno i zasto je to receno. Ako nismo u stanju da to uzmemo zdravo za gotovo smislenakomunikacija bi bila nemoguca. Svako pitanje bi pratila ogromna procedura ispitivanja tako da bi sesvaki vid komunikacije prekinuo. To sto nam na prvi pogled izgleda kao nebitno konvencija govora jeznacajni temelj za samo tkivo društvenog zivota i zbog toga se svako njeno narusavanje tako ozbiljnoshvata. Nekada se u svakodnevnom zivotu Ijudi namerno pretvaraju da ne znaju sta se u jednomrazgovoru podrazumeva kao na primer kuda ides, napolje, sta ces da radis, nista. Takođe odgovormoze da bude ironican ili u vidu neke sale

28. Značaj Frojdovog otkrića "jezičkih omaški"?

Klucnji njegov spis koji dokazuje,nagon u znaku tanatosa je spis sa onu stranu principa zadovoljstva.Dva spisa,prvi je O psihopatologiji svakodnevnog zivota u kojoj je on otrkio da su jezicke omaske isuvise tacne i da pandam tim jezickim omaskama lezi u nesvesnom i mahom u nezadovoljenoj libidijoznoj energiji koja nije valjano kanalisana.Ona ne mora biti realizovana neposredno.Ona moze biti sublinirana ali je to privilegija darovitih ljudi.

29. U kakvom su funkcionalnom međuodnosu makrosociologija i mikrosociologija?

Mikrosociologija se bavi proucavanjem interakcijama i proucavanjem lice u lice i to se zove mikrosociologija,dok se Makrosociologija bavi drustvom,njegvoim promenenama kao sto su drustvene proemene ili ekonomske promene.Na prvi pogled moze izgledati da su mikro i makro sociologija razlicite,ali su one u stvari tesno povezane.Makrosicologija je takodje potrebna za resavanje institucionalne podloge svakodnevnog zivota.U savrmennom drustvu mi smo cesto u kontaktu sa nepoznatima,a za to je sve zaslusan internet.Mikro sicologija je potrebna za resavanje isntitucionalnih obrazaca.interakcija licem u lice je nesumnjvo jedna od najvaznijih osnovica svih drustvenih organizacija.

30. Definišite religiju?

Raznolikost religioznih uverenja i organizacija toliko је velika da teoreticari nailaze na znatne teskoce u postizanju jedne prihvatljive definicije. Na Zapadu vecina ljudi izjednacuje religiju sa hriscanstvom.. tj. Verovanjem u jedno vrhovno bice koje nаm zapoveda da se ponasamo na ovoj zemlji na moralan nacin i obecava zagrobni zivot. Celokupna religija se, ipak, ovak.o ne moze defmisati. Takvo verovanje i jos mnogi drugi aspekti hriscanstva ne postoje u vecini ostalih svetskih religija.

31. Šta religija nije prema Gidensovom stanovištu?

Entoni Gidens pribegava negativnoj definiciji i to podrazumeva nesto sto ta pojava nije.U Gidensovoj knjizi se religija se ne moze poistoveiti sa monoteizmom i mnogi kada definisu religiju stavljaju znak jednakosti izmedju nje i monoteizma – verovanje u jednog boga.Drugi element koji koji pominje Gidens je da je ne treba identifiikovati sa moralnim regulama,premda su neke religije i poznate kao eticke jer se zasnivaju na moralnim normama,ali je ne mozemo svesti na to jer postoje religije koje nemaju svoj temelj u moralnim normama i religija ne mora uvek da se bavi objasnjavanjem nastanka sveta.Religija se ne moze prema gidensovom misljenju izjednaciti sa nadprirodnim i onim sto je iznad oblasti cula i istiniom koja lezi iznad polja emipirije.

32. Šta jeste religija prema Gidensovim kriterijumima?

Religija podrazumeva postojanje jednog niza simbola kojima se iziazivaju osecanja kod vernika i mahom osecanja postovanja i strahopostovanja.Za religiju su oseobeni obredi i ceremonije i ta dva elementa su zajednicki svim religijama.Razlika izmedju znaka i simbola i jedno i drugo su materijalni objekti pri cemu znak upucuje na drugi materijalni objekat i povrsnu relaciju i mentalni refelks koji upucuje na drugi materijalni objekt.Simbol izaziva osecanje i izaziva osecanje na vrednost i na misljenje.Ako imate na zastavi japana zuti krug na sta on asocira?Na sunce i zato se japan poistovecuje da je to zemlja izlazeceg sunca.Religiju ne bi trebalo mesati sa magijom.Magija jeste uticanje na dogadjaje uz pomoc napitaka i uz pomoc odgovaranja narocito posebnih reci i magijama se pribegava ne uvek,vec kad su ljudi u nekim nevoljama.Kljucno je da odgovorimo da u svakoj religiji ima kljuc simbola i da ti simboli ne budu upraznjavani u niz obreda ili ceremonija sto je razlicito od kulture do kulture.Pobozni ljudi su uglavnom oni koji se pridrzavaju nekih pravoslavnih obreda npr 40 dana itd...pri cemu ne moraju da budu oni religiozni.

Samo da se osvrnemo,nacin ishrane i moderni stil zivota u knjizi i iz toga dela treba da znamo dve kljucne stvari koje su vise nego prisutne savremenom dobu kao pojave koje mahom zene pribegavaju,a to je namerno svesno voljno izbegavanje hrane i ono dovodi do stanja koje je poznato kao anoreksija.Bulimija je suprno anoreksiji i ona oznacava preterano konzumiranje hrane i koje je obicno praceno voljnim nadrazajem zapovracanjem.Hrana izaziva veliko osecanje srece.Bule su vrste zena u islamu (trik pitanja)

33. Navedite razliku između religije, totemizma i animizma? (treba da se dovrsi)

Anizimizan jeste verovanje u duhove koji su zaposeli ljude.Animisticka verovanja nisu igranicena na male kulture i mogu se susretsi na razvijenijim religijama.Od Religije valja razlikovati toteniizam i animizam.Ljudi misle da se sama rec mora vezivati za isto,ali njeno poreklo je vezano za severno americka plemena.Siroko se koristi za oznacavanje onih zivotinja i biljaka za koje se veruje da poseduju nadprirordnu moc.

34. Objasnite nastanak i savremeni značaj judejstva?

Najstarija reliigija od 3 danas najprostanjenije religije(hriscanstvo i islam).Judejstvo je najstarija i valja reci da je hriscanstvo najmnogorojnija i nakon nje dolazi islam.Judejstvo je nastalo oko 1000 godina pre hristvog rodjenja i proroci su svoje ideje crpili iz postojecih verovanja,usvojili su verovanje u jednog i svemocnog apsolutnog boga zbog cega je to prva najznacajnija monoteisticka religija.Jevreji su verovali da bog zahteva da se postuju zakoni i insistirali su na tome da i umeju mnopolnu istinu.Judejstvo – njihovi verenici su osvojili

verovanje u jednog i svemnocnog boga.Judejstvo je tipicno monoteisticna religija i ne podrazumeva monoteisticko postaojanje bogova (vise bogova).Jevreji su verovali da bog zahreva da se postuju strogi moralni zahtevi.Ona jeste religija ali je sira od one definicije koje smo dali.Do stvaravanja izraela nije postojala drzava u kojoj je judejstvo bila zvanicna religija.

35. Kako je nastalo hrišćanstvo i zbog čega je tokom istorije doživelo nekoliko raskola?

Mnogi stavovi iz judejstva su inspirisali hriscanstvo,pa su vremenom postali njegov sastavi deo.Hriscanstvo je nastalo kao sekta judejstva i eto razloga vise da civilizazciju nazivamo judeihricanskom.Mesija je na jevrejskom miropobazan,dok je grcki izraz hristos.Rimski gradjanin Pavle usao je u religiju uprokosim izazovima raznosio i sirio hriscanstvo po citavoj eri,pa je govorio grcki i on je jedan od prvih propagatora hriscanstva u rimskom dobu.Tek je car konstantin usvojio hris. Kao zvanicnu religiju rimskog carstva.hriscanstvo ima veci broj sledbenika od bilo druge religije i cifra se penje preko milijardu.Organci su hriscanstva su rimokatlocianstvo,protestantizan,pravoslavlje,anglikanizam.Do velikog raskola ili SIZME doslo je 1054 godine i to je 11. vek i podelu na zapadnu i istocnu i mnogi religijski mislioci kazu plucno krila.

36. Odredite suštinska svojstva islama kao religije?

Islam je druga po veliicni religija u svetu.Milijardu ljudi ali nekoliko miliona manje od hriscanstva.Razvio se iz ucenja proroka muhameda u 7 veku nase ere.Judejstvo je starije od svih religija koje pominjemo,jedino izuzetak dalekoistocne koje se nazivaju etickim i hinduizam koji je star 7 vekova pre hrista.Za jednog boga smatraju alaha,veruje se da gospodarai ljudima i prirodnom.Veruju da je alah govorio prekoranijih proroha i cak i isusa.Muhamed je boziji izaslanik,neka vrsta posrednika izmedju transidercije i vernika.Muslimani veruju da je alah govorio preko ranijih proroka.Sve velike svete knjige od Korana biblije starog i novog zagovaraju trepeljivost.Vecina vernika je koncentrisana u severnoistconoj africi i pakistanu.Islam pociva na 5 stubova.Formlane molitve 5 puta dnevno a telo mora po pravilu mora biti okrenutno da ono bude centralnom pupku islama.Treci stub predstavlja praznovanje ramazana i hrana i pice se ne smeju uzimati tokom dana.Cetvrti je davanje milostinje siromasnima i cesto je korisceno kao izvor oporezivanja,da bi se ublazilo siromastvo.Peti stub predstavlja obavezu svakog muslimana da za zivota barem jednog hodocasti u Meku.

37. Na kojim aksiomima počiva hinduizam?Stara je 6000 gdoina.Ona je toliko raznovrstva i mnogi je smatraju konglomeratom religija.Konglomerat je kao neka vrsta celina sastavljena od vise delova.Karakteristicno je verovanje da su sva ziva bica jednog procesa radjanja – umiranja i ponovo radjanja.Ono sto je za sociologiju bitno je da je hindiuziam vezan za kaste koje je mesto dato jednom za svagda.Ima oko 750 miliona i svi zive na iNdijskom kontintentu.Hinduizam ne tezi preobrazenju drugih vernika u svoju niti imaju zelju da od drugih naprave prave vernike poput hriscanstva i islama.

38. Zbog čega se dalekoistočne religije smatraju "etičkim religijama"?

U dalekoistocne religije spadaju konfuzcijanizan,budizam,taoizam koji slove za eticke religije.Budizam je nastao od imena rodonacelnika koji se zvao Sidarta.Ime budino je Sidarta a ne Demijan.Nema boga u njima i to je bitno za sve tri religije.A nagalasak se stavlja na

eticke ideale koji verujuce povezuju sa prirodnim skladem jedinstva univerzuma i tu je kljuc,ali nema boga i instance iznad nas. Prema budizmu ljudska bica mogu izbeci proces reinkarnacije.Najvisi cilj u budizmu je nirvana.Za taoizam je vezan izrazito insistiranje na nenasilju i to je politicka komnponenta taoizima i insistira na meditaciji i na samo disciplini i na svake upotrebe politickog i drugog nasilja.Konfucijanizam predstavlja osnovicu kulture vladajucih grupa u Kini.Konfucija sledbenici ne smatraju bogom vec najmudrijim od svih mudrih ljudi.

39. Navedite razlike između hinduizma, budizma, konfučijanizma i taoizma?

Hinduizam je najstarija religija od svih danasnjih religija stara 6000 godina.Za hinduizam je karakteristicno verovanje u reinkranaciju tj. Da su sva ziva biceo deo jednog velikog procesa radjanja umiranja i ponovnog radjanja.Hinduizam je utemeljen na kastama i svaki pripadnik za sebe smatra da je na odredjenoj lestvici.Hinduizam ne tezi preobracanjem drugih ljudi u prave vernike.

Budizam se razvio iz ucenja Sidarta Gautame tj. BUDE koji je ziveo u 6. veku pre hrista.Prema budizmu ljudska bica mogu izbeci proces reinkranacije.Najvisi cilj budizma je nirvana.

Konfucijanizam predstavlja osnovicu kulture u Kini.Konfucije je bio savrmeneik Bude,bio je ucitelj,ne prorok.Konfucija sledebenici ne smatraju bogom vec najmudrijim od svih mudrih ljudi.Konf tezi da zivot prilagodi harmoniji.

Taoizam ima jasnu politicku crtu,a to je da insisira na nenasilju.On takodje isnistira na meditaciji kao sredstvu za dosezanje viseg nivoa zivota.

40. Objasnite Marksov pogled na religiju? (kopirano iz knjige)

Marks је prihvatio glediste da religUa predstavlja samootudenje coveka.Cesto se veruje da је Marks sasvim odbacivao religiju, ali је ovo daleko odistine. Religija је, pisao је on, "dusa jednog bezdusnog sveta" - i utoёiste odgrube svakida8njice. Ро Marksovom misljenju, religija се u svojoj tradicionalnojformi nestati, i treba da nestane; to је zato sto pozitivne vrednosti sadrZane иnjoj mogu postati ideali kojima se teZi radi poboljsanja mnogo toga u ёoveёanstvuna ovoj Zemlji, а пе zato sto su sami ti ideal i vrednosti pogresni. Ne trebada se pla8irno bogova koje smo sami stvorili vec treba da prestanemo da impripisujemo vrednosti koje i mi sami mozemo da ostvarimo.Marks је, u vec cuvenoj recenici, izjavio da је religija Ьila "opijum zanarod". Religija odlaZ'e srecu i Ьlagostanje za zagrobni zivot, propovedajuci trpeljivoprihvatanje postojecih uslova u ovom zivotu. Na taj nacin se obecanjemonoga sto се doci u tom drugom svetu, "pa.Znja ljudi odvraca sa nejednakosti inepravdi na ovom. U religiji postoji snaian ideoloski element: religijska иverenjai vrednosti koje ona istice cesto prиZaju opravdanje za nejednakosti и bogatsvui moci. Na primer, исеnје da се "smerni i krotki naslediti Zemlju" potencirastavove poniznosti i nepruZ:anja otpora tlacenju.

41. Šta je suštinski bitno Dirkem uočio u "religijskom ritualu"?

Dirkem je dobar deo svoje karijere posvetio proucavanju religije i bio je koncentrisan izzucavanjem religijem u malim drustvima.

42. Kakva su bila Dirkemova očekivanja na planu religijskih promena? (lkopirano iz knjige)

Sa razvojem modernih drustava, kako veruje Dirkem, uticaj religije је sveslabiji. Naucna misao sve vise zamenjuje religijska obja8njenja, а ceremonijalnei ritualne aktivnosti nalaze sve manje mesta и Zivotu pojedinca. Dirkem se slaZes Marksom da је tradicionalna religija, to jest ona и kojoj figuriraju bozanskesile ili bogovi, na ivici nestajanja. "Stari bogovi", pise Dirkem, ,,mrtvi sи". Аipak, kafe i da се u izvesnom smislu i u izmenjenom oЬliku religija verovatnoi dalje postojati. Cak i kohezija modernih drustava zavisi od rituala kojima sepotvrduju njihove vrednosti, ра se moze ocekivati da neke nove ceremonijalneaktivnosti zamene one stare. Dirkem ovde, medutim, nije sasvim jasan, ali izgledada pre svega misli na slavljenje humanistickih i politickih vrednosti, kaosto su sloboda, jednakost i druStvena saradnja.Moguce је zakljuciti i da se u vecini indиstrijskih drustava sve veci znacajdaje jednoj svetovnoj ili civilnoj religiji (Belah, 1 970). U Britaniji, na primer,simboli kao zastava, pesme (,,Zemlja nade i slave") i ritual krunisanja stvat11o�redstavljaju nacine potvrdivanja "britanskog riacina Zivota". Za diskusUu је da11 u ovom slucaju zaista mozemo govoriti о ,,religiji", posto ti simboli i ta praksapostoje uporedo sa tradicionalnim religijama. I pored toga, tesko је poreci dase svetovni simboli i rituali zasnivaju na drustvenim mehanizmima koji su slicnionima u tradicionalnim oblicima religije.

43. Kakav je Veberov pogled bio na svetske religije?Veber ovaj fenomen posmatra u velikim razmerama sto pre njega jos niko nije pokusao.Najvise paznje je posvetio svetskim religijama,On je detaljno izucavao hinduizam,budizam,taoizam i staro judejstvo.a u svojim delima duh kapitalizma i protestantska ektika obradjuje uticaj hriscanstva na zapad.On je posebnu paznju posvetio povezanosti religiju sa drusvetnim promenama.H induizam је, na primer,Veber nazvao ,,religijom van ovog sveta". Drugim recima, u najvaZnijim vrednostimaove religije podvla.Ci se ЬеZапје od mukotrpnog rada u materUalnomsvetu - u visu sferu duhovnog postojanja. Veber posmatra hriscanstvo kao religiju spasenja, jer se njime propovedaverovanje da ljudska bica mogu biti "spasena" ako prihvate ideje religije i ako se pridrzavajи njenih moralnih nacela. Pojmovi greha i spasenja od greha bozjom miloscи veoma sи znacajni.

44. Šta se razumeva pod "pokretom milenarizma"?Postojanje i broj pokreta milenarizma, ili исеnја о hiljadиgodisnjem Mesijinomcarstvu koje се doci, jasno pokazujи da religija cesto inspirise aktivnoangaiovanje i d.rUStvenи promenu. Grupe ove vrste obuzete su idejom Iieposrednogi kolektivnog spasenja, bilo zbog predstojece lщtaklizme ili povratka zlatnogdoba za koje se veruje da је nekad postojalo. Pokreti milenarizma oslanjaju sena bibЦjsko prorocaџstv·o о Нristovom hiljadugodisnjem carstvu i isprepletanisи· sa istorijom hriscanstva. Bilo ih је kako medи siroтaSnima na Zapadи tako

i, и novije · vreme, i medu kolonizovanim narodima u drugim delovima sveta.U novijje vreme rasirili sи se kultovi slicnog karaktera na Novoj Gvineji idrugd U literaturi se oni ponekad tumace kao izraz pobune siromasnih protivbogatih (lantenari, 1963, na primer), ili protesta potlacenih protiv mocnih, stoЈе svakako cinilac; medjutim, to је isuvise jednostavno tumacenje jedne pojavekoja је svakako slozenija, о cemu svedoci pokret Joakimovih spiritualista kojiи pocetku nije imao mnogo veze sa materijalnom oskudicom.

46. Objasnite definiciju revolucije Dyona Dana?

Njegova definicija revolucije kao radikalne drustvene promene koja dovodi do promene tipa vlasti ili vladavine jesu 4 konstutivna elemnt.aRev je masovni socijalni pokret,dovodi do radikalnih promena,da su protagonisti bolji od prethodnika i cetvrta je upotreba nasilja i stavljanje u izgled nasilja.

45. Objasnite istorijsko zaleđe koje uslovilo izbijanje Ruske boljševicke revolucije?

Polovina 19. veka 1855 godina Carska Rusija gubi Krimski rat,vodila je sa Turskom.Ona gubi taj rat,car uvidja slabosti ruskog drustva i to je neuporedivo sa zapadnom evropom pre svega sa britanijom zbog naglog rasta industrije.On 1860 ukida feudalne odnose.1904-1905 Rusija ulazi u Novi rat i gubi i taj rat.Pred prvi svetski rat ima 15 miliona vojnika koji nisu videli svoje porodice i nisu dragovoljno usli.Prvi svetski rat docekala u nezadovoljstu radnika seljaka i vojnika.Oktobra 1917 boljsevici su svrgnuli privremenu vladu,trebalo je pomiriti interese boljsevika i vojne elite.Lenjij koji je vodio Boljsevicku grupu je bio spreman da prezume vlast.

47. Navedite kontroverze Marksove teorije revolucije?

Marksova teorija pociva na drustvenoj protivrecnosti koje dovodi do sukoba.Citavu istoriju je protumacio iz perspektive istorijski.Citavu istoriju je protumacio kao sukob klasa i ispitivao je sukobe u onim drustvima koje nisu poznavale.Kljuc je drugi marksov uvid koji se tice zakonomernosti i da dolazi do protivrecnosti izmedju proizvodnih snaga i politickih odnosa koji na ovaj ili onaj nacin odnose u proizvodnji sankcionisu.Marks je ovaj model primenio kako na razvoj feudalizma u proslosti,tako ono sto je i sam shvatao kao verovatnu evoluciju industrijskog kapitalizma.

48. Zašto dolazi do revolucije prema stanovištu Džemsa Dejvisa?

Smatrao je da do revolucije ne dolazi do pauperizacije stanovnista i taj izraz je pprezeo od marksa,od kapitala do komunistickog manifesta i politicke ekonomije.Dzemjs dejvis smatra do radikalnog osiromasenja stanovnistva i dao je niz primera iz istorije gde su pojedine drustvene strukture patile od siromastva,bile one tradicionalne ili vec uveliko drzave.Dejvis je smatrao da se siromastvo trpi i to sa rezignacijom i nemim ocajanjem.Zbog relativne nemastine je doslo do protesta i time dolazi do nesklada zivota.

49. Obrazložite "teoriju protesta" Čarlsa Tilija i navedite 5 elemenata revolucije?

Nasuprotv Dejvisu imamo razradjenu teoriju protesta Tilija koji je izneo nekoliko kljucnih elemenata.Prva njegova teza jeste da je nephodna organizacija i ne moze se obaviti nijedan revolucionarni poduhvat a da njemu ne prethodi postojanje organizacije koja ce biti strukturisana pricnipima kohezije.Druga teza je da organizacija ima zadatak da vrsi mobilizaciju mase.Sve revolucije pokazuju da nijedna nije izbila spontano.Prema njegovom misljenju nephodno je da se artikulise zajednicki interes kao kohezioni faktor.Cetvrti je dosta komplikovan,a on je vezan za cinjenicu ili podrazumeva mogucnost koju pruza slucaj i navodi primer upravo sa boljsevickom revolucijom tokom koje je 27 puta pokusan atentan na lenjina i on kaze da je taj atentan uspeo po njegovom misljenju do realizacije poduhvata nebi moglo da dodje,buduci da je lenjin drzao boljsevicku partiju i vladao je drustvenom klimom i znao je u svakom trenutnu neurgalicke tacke procesa.Mogucnost koju pruza slucaj znaci da je onaj koji se latio revolucionarnoh poduhvata morao imati i srecu.I na kraju nuzno je stvaranje visestruke suverenosti da bi revolucija uspela.Suverenost je jedna !Ona ne trpi bilo kakvo mnostvo i suverenost jedne drzave znaci moc da sprovodi svoje zakonodavstvo na terotoriji i ta vlast je jedna.Visestruka suverenost je rastakanje lojalnosti onih koji raspolazu aparatom sile i ako do toga ne dodje dolazi do vojnih puceva.

50. Šta je "simbolički interakcionizam"?

Mid je konstituisao simbolicki interkacionizam.Obelezio je kraj 20 veka i pocetak 21 veka.Mid je teoreticar mladje generacije i koji je insistirao razlaganje komunikacije na koju smo osudjeni.Mid insistira da se sociologija,covek u okvirima drustva ne moze razumeti bez valjanog razumenja simbolickog inter. Koji predstavlja specifiku covekovog opstenja.Mid insistira na jeziku i bez jezika nebi moglo da dodje do komunikacije i do interakcionizma.Sve sto ciinimo u komunikaciji mi to cinimo sa zeljom da latimo neke akcije i da tim cinom nesto proizvedemo.Pribegavamo komunikaciji da bi smo pokrenuli odredjeni vid akcije.Simbolicki inter je nama vazan zbog toga sto je citava etnometodologija se oslanja na midov simbolicki interakcionizam .

51. Kako se konstituisao funkcionalizam i zašto se oslanjao na uvide antropologa?

Funkcionalizam je obelezio sociolosku misao.Mnogi protivnici funkcionalizma smatrali su (Merton) da je sociologija obolela od funkcionalizma.U velikoj meri su se oslanjali na uvde do kojih su antroopolozi dosli.Antropologijom se oslanjanju na uvide sociolozi.Prvi antropolog je je poljskog porekla ali je radio u Britaniji u kojima je ispitivao funkcionisanje drustvenog inter u okviru tradiicionalh drustava.Osnivac Funkcionalizma je bio Talkot Parsons.On je imao inspiraciju u delima emila dirkema kao i ostali naucnici.Funkcionalizam se u velikoj meri oslanja na Malinovskog i na Brauna.Oni su kameni medjasi za odnos i sinegriju izmedju sicologiije i antroloigije i u velikoj meri su doprineli kako funckionise pojedinac.I malinovski i braun su zastupali stanovniste da drustva treba posmatrati kao celinu,to znaci jedno glediste u kome celina ima prevagu nad delovima.

52. Objasnite Mertonovu verziju funkcionalizma?

Merton je jedan od vaznih sociologa koji je imao ozbiljen primedbe na racun Parsonsa.Merton je korigovao Parsonsove stavove cime je oktirio vidljive funckije u drustvu.On nije bio negativno orijentisan nego je zeleo da prosiri funkcionalizam i da oktloni neke neuralignce tacke skole.On se oslanjao na uvide antrolopolga i narocit akcenat je posvetio drustvenoj grupaciji a to je tradicionalno drustvo hopi indijanaca.Merton se zapitao kako onu zadrzavaju

taj stepen kohezije bez vecih konfilakata,ta kohezija se pdirdzava kod njih tako sto pojacavaju koheziju izmedju clanova kopi indijanaca.Merton razlikuje funkcije od disfunkcija!

53. Šta je suština strukturalističkog pogleda na individuu i društvo?

Strukturalizam je pokret koji se rodio pod orkijeljem filozofije,ali neko ko je svoje prirodne zavicaje i leziste nasao u sociologiji.Klod Levrign stros je njhivoh osnivac.On se osljanjao na ligvisticka otrkica ferdinanda desosirea koji se smatra ocem lingvistike.Sosiri je prvi video da iza diskripcije i znakova postoji odredjena struktutra koja se gradi na gramatickim prvailimai na pravilima koje tvori sintaksa kao jedna od podlingvistickih struktura.Nama je strukturalizam bitan zbog toga sto je obelezio filozofsku misao 2. polovine 20 veka i on je bio toliko snazan da se prosiri je bio nezaboliazan.

54. Objasnite sociološku dilemu: struktura ili akcija?

Dali prevladava struktura ili akcija.Predmet socioloskog istrazivanja je otkrivanje strukture.Spor seze u razmatranje same ljudske prirode u kojoj dominira covekova potreba da se pominuje strukturi.Celokupno nase ponasanje govori o nasoj sklonosti da se pominujemo normama koje proisticu iz drustvene strukture.Oni koji daju akciji smatraju da se covek radja slobodan i oseca potrebyu da menja postojece znanje.Spor vodi poreklo iz davnih dana filozofije i oni smatraju da je covek determinisano bice.(kljucna dilema)

55. Objasnite sociološku napetost izmedju "konsenzusa i konflikta"?

Druga dilema je dilema koja je vezana na napetost izmedju koncezusa i konfilkta.Na oko se cini da je druga dilema izvedena iz prve.Zagovornici ove prve teze smatraju da u drustvenim zajednicama vlada teza za kohezijom koja se ne moze dosegnuti ako se stanovnici ne dodju do saglasnoti povodom svih onih pitanja koji odredjuju njhovov zivotMi pribegavamo koncezusu da bi smo odrzali reprukciju i drustvo u stanje stabilnosti.Drugi u drustvu kao nepravednoj zajednici vide izvor rasprave i konflikata.Da li su konflikti obilici nase komunikacije?Konflikti su neizbezni i zbog toga sto prisustvujemo porastu kriminala,politickog nasilja itd...Mi vidimo da postoje samo tendencije koji vode ka poorastu politickog nasilja i kada ce se to okoncati je pitanje na koje ne mozemo da odgovorimo.

56. U cemu je sociološka relevantnost "problema polova"?

Treca dilema je je dilema koja se vezuje za napetost koja postoji izmedju muskog i zenskog pola i to ne vezujemo za pojam sex,nego za pol koji odreduje muskarca i zenu imajuci u vidu svojsta koja oni dobijaju u procesu socijalizacije.Pokret koji se rodio u americi je dao rezultate da je zena bica formalno gledano apsolutno gledamo sa reprezentatnima muskog pola.Zene nemaju ta svojsta koja bi im omogucila da donose ozbiljne i dalekosezne odluke.Imaju jednaka politicka prava.Muskarac je neko ko je tvoritelj ljudske civilizacije neki tvrde prema istoriji,ako se istorija shvati kao istorija umetnosti,ako je civilizacija nesto u tragovima velikih filozofskih sistema.Sve civilizacije su muske civilizacije (po mertonu)