UvodGranit je iroko rasprostranjena vrsta kamena koja se moe naci u predelima kontinentalnog dela Zemljine kore i koja se povrinski iskoritava. Granit je vrsta kamena koji je izrazito tvrd i otporan na spoljanje uticaje, pa se stoga sve vie i ee koristi u graditeljstvu najvie ali i unutarnjoj gradnji i ureenju objekata. Granitne kamene elemente mogue je u obliku poliranih ploa pronai i u prostorijama poput lepo dizajniranih kuhinja ili ih moemo susresti u sanitamim prostorima. Granit je vrsta dubinske eruptivne stene koja poseduje masivnu, grubu i kristaliziranu strukturu. Sastoji se, s obzirom na pojedinu vrstu, od minerala glinenca (20% - 40% na primer biotit ili muskovit), plagioklasa, tinjca i kvarcnog kamena. U granitnim stenama mogu se pronai cirkon, apatit, titanit, uran i rubidij. Proces formiranja kamena granite usko je povezana sa zgunjavanjem i kristalizacijom same vulkanske lave u dubini Zemljine kore. Granit i njegove osobine: S obzirom da granit u sebi sadri odreeni postotak urana i rubidija on pokazuje i neznatnu osobinu radioaktivnosti. Slaba doza radioaktivnosti prisutna je i u glinencu i tinjcu. Granit pre svega odlikuje izrazita tvrdoa i vrstoa njegove strukture. Osim toga granitni elementi otporni su na spoljanje vremenske uticaje. Otporni su na niske temperature i smrzavanje kao i na uticaj kiselina. Granitni kamen poseduje srednje do najvise grubu zrnatu strukturu. Vrste granita: Moramo spomenuti da postoji nekoliko tipova granitnih stena i to: l.I-tip ili prvu grupu ine graniti nastali od magme koja se stvrdnula u Zemljinoj kori. 2.S-tip ili drugu grupu ine granitne stene formirane rastapanjem sedimentnih stena. 3.A-tip ili trea grupa granitnih stena formira se na mestima Zemljine kore kad ova poinje lagano "pucati". 4.M-tip granitnih stena ili etvrta grupa nalazi se i formira na otocima nastalim u oceanima i to kao rezultat tektonskih poremecaja velikih Zemljinih ploca. Na domaem tritu mogu se nai proizvodi i elementi od granita svih vrsta, neretko ovi granite nose na sebi ime ili oznaku s mesta na kojem se proizvode i obrauju. Od poznatijih uvoznih granitnih vrsta mozemo spomenuti finski balmoral, balticki crveni granit ili balticki smedi granitni kamen. Iz Kine se uvozi granitni kamen "padang zuti" ili kristaini granitni padang- kamen. Od drugih proizvoaa moemo spomenuti zemlje kao sto su Indija, Brazil, Iran ili Italija. No kao vrsni proizvoai granitnog kamena tu se nalaze i Poljska, vedska, Portugal, panija, Vijetnam i USA. Arandelovac lei na nalazitu vrlo kvalitetnog Bukovikog granita, a Venaki mermer koji se eksploatie iz planine Vencac je daleko poznat i moe se videti na

mnogim objektima iz prolosti, a i danas jej ako popularan. Kod nas su dosta u upotrebi i sledee vrste kamena ija se nalazita nalaze kod nas i u zemljama regiona: Maljat (Crna Gora), Sirogojno (Uzice), Skrzut (Uzice), Plavi tok (Uzice), Kavala (Vencac)... Nama najblia nalazita u irem regionu su na Italijanskom ostrvu Sardiniji. Takoe su kod nas dosta popularni graniti koji se uvoze iz Afrike i June Amerike. Boje granite Granitni kamen moe poprimiti gotovo sve prirodne boje. Koju e boju granitni kamen naposletku najjasnije pokazivati ponajpre zavisi od sadraja glinenca u njemu. Najee su boje granita svetlo siva i ukasti tonovi. No u Zemljinoj kori neretko moemo pronai i crveni granit. Neto ree ali ipak se susreu i granitni kameni plave boje pa sve do tonova crne boje. Nalazi i iskoritavanje granite Granitni kamen mogue je pronai gotovo na celom podruju kontinentalnog dela Zemljine kore. Hemijski sastav a time i razliite vrste i razliitost boja granita razlikuje se upravo od nalazita do nalazita. I u nasim se zemljopisnim irinama mogu pronai nalazista granitnog kamena. Znacajna nalazista granitnog kamena je podrucje centralnih Alpa. Upotreba granita S obzirom na svoje dobre osobine u pogledu otpornosti na vremenske (ne) prilike, na svoju tvrdou i vrstou granit predstavlja vrlo prihvatljiv graevni materijal pa se iz tih razloga esto i koristi u graditeijstvu. Granit se lako polira, brusi i dalje obraduje. Moe se paliti, mlaznicama obraivati i rezati. U okvirima unutarnjeg ureenja granitni kameni koriste se za oblaganje stubita ili kao zidne obloge. No granit se moe koristiti i kao stolna ploa, sanitarni proizvod ili radna ploa u kuhinji. U vrtovima granitni kameni esto se koriste kao ukrasni elementi za poploavanje, ureivanje stazica oko biljki ili ureenje vrtnog bunara. Neretko granitne elemente u radnim i uredskim prostorijama koriste kao podne obloge ili obloge za spoljanje zidove. Ponekad se granitne stene koriste i to materijal u gradnji eleznikih pruga. U ovom sluaju dodue ne koriste se kao ukrasni element nego pre kao materijal koji se izlomljen na sitnije komade nasipa oko tracnica. U saobracajnoj gradnji granitni kamen se koristi za poploavanje ulica ili peakih staza. Granitni kameni elementi koriste se u obliku poliranih ploa u kuhinjama kao radna ploa, a kao zidne i podne obloge mogu se koristiti osim u kuhinji, u sanitarnim prostorijama i u ostalim prostorijaima gde se uklapaju po idejnom reenju odnosno stilu u kojem se prostor zeli urediti. S obzirom na svoje dobre osobine u pogledu otpomosti na atmosferske uticaje, visoke tvrdoe i vrstoe, granit predstavlja vrlo prihvatljiv graevinski materijal pa se iz tih razloga vrlo esto koristi u graevinarstvu. Zbog svoje tvrdoe, bruenjem i poliranjem postie se izuzetan sjaj. Druge su mogunosti obrade paljenje, obraivanje mlaznicama vodom vrlo visokog pritiska, tokovanje i peskiranje ime se postie protivklizna povrina rustinog izgleda.

Kod opremanja enterijera granitni kamen se koristi za podove, oblaganje stepenista, kao zidne obloge, za stolove, radne ploe ili elemente u sanitarnim prostorijama. U dvoritima se granit koristi kao ukrasni element, za poploavanje povrsina i staza kroz parkove i vrtove. Koristi se, zatim, za oblaganje zidova, prozora i okapnica na ogradnim zidovim terasa ili za stepenice. Tabela 1. Uvoz i izvoz granitnog kamena u Srbiji u periodu 2006 do 2008 Uvoz ( t ) 2006 2007 2008 33 733 34 647 35 147 Izvoz ( t ) 32 161 32 578 33 128

Kao sto se vidi u tabeli uvoz u periodu od 2006 do 2008 je u konstantnom porastu, kao i izvoz samo u manjoj meri. Tabela 2. Ukupan uvoz i izvoz granitnog kamena u,iz Srbije po tritima u 2008 Koliina u tonama Izvoz Uvoz Italija 110 7587 Austrija 1896 6 Maclarska 1371 0 Hrvatska 6120 13 Bosna i Hercegovina 8964 Juzna Afrika 0 6894 Zimbabve 0 3978 Indija 0 2954 Kina 0 10589 Crna Gora 11896 54 Spanija 94 1838 Svedska 88 1234 Slovenija 2589 0 Ukupno 33128 35147 http://www.statsebh.sr.gov.yu/ - Republicki zavod za statistiku - Baza spoljne trgovine Iz tabele 2, moe se videti kompletan spisak trita na koje je Srbija izvozila granitni kamen, ali i spisak trita iz kojih je Srbija uvozila granitni kamen. Ukupan izvoz Srbije u 2008. god. iznosio je 33128 tona, dok je ukupan uvoz bio vei i onje iznosio 35

147 tona. Moe se zakljuiti da je Srbija vie uvozila granitni kamen nego to ih je izvozila, to predstavlja deficit ali ne toliko veliki da bi bilo strano. Kompanija koja se bavi preradom, seenjem, poliranjem granitnog kamena je SZKR LJUBA TIMOTIJEVI. Nalaze se nadomak Topole i Arandelovca negde na pola puta izmedu ta dva mesta. Tabela 3. Zemlje uvoza granitnog kamena of firme SZKR LJUBA TIMOTIJEVI (izvor:firma SZKR LJUBA TIMOTIJEVI)Uvozne zemlje Juna afrika Indija Zimbabve Kina panija vedska Italija ukupno Koliina (

t)795 568 341

Procentualno uee 14 10 6 36 7 9 13 100

2044 397 511 1022 5678

Roba koja se uvozi iz ovih Zemalja ide preko tri toka i to su: 1. Brodovima od zemlje uvoza do Konstance ( istovar u skladite ), pretovar na bare i prevoz do Smedereva odakle se pretovara na kamion i vozi do sedita firme. 2. Brodovima od zemlje uvoza do Varne ( istovar u skladite ), pretovar na bare i prevoz do Smedereva odakle se pretovara na kamion i vozi do sedita firme. 3. Iz Kine i Indije dolazi u luku u Rijeku odakle se pretovara na kamion i ide do sedista firme Granitni kamen se najcesce uvozi u periodu letnjih meseci i krajem proleca, dok zimi veoma retkojer kamen ne moze da se sece ispod nula stepeni tako da su meseci decembar, januar i februar totaino ne povoljni za granitni kamen jerje tad i mala potraznja.

Organizacija transporta robe do firme

Organizacija dopreme robe do firme iz inostranstva poverena je drugim provajderima tj. transportnim firmama. Firme koje obavljaju transport robe se nalaze u Beogradu i to su dve firme: TRANSAGENT d.o.o i JUGOAGENT ad. Poto se iz Kine najvie uvozi kamen u daljem nasravku e se obraditi kompletna organizacija transporta robe iz Kine do firme szkr Ljuba Timotijevi. KINA Kada se roba porui u Kini i dobiju se podaci o koliini robe pristupa se organizaciji transporta. Kamenorezaka radnja Ljuba Timotijevi pribavlja dokumenta vezana za vrstu robe, koliinu robe kao i vreme kada e se ona pojaviti u lukama u Kini. Kada se svi podaci prikupe dokumentacija se prosleuje transportnim firmama i ovom sluaju TRANSAGENT-u. po primanju dokumentacije radi se bucking tj rezervisanje zakupa onoliko kontenjerskih mesta koje je potrebno za otpremu robe. Roba koja se naruuje u ovom sluaju granitni blokovi ili ploe transportuju se u konteljerima od 20 fita naslagani jedni na druge ( slika ) a izmeu njih su postavljeni drveni zastitnici kako se ne bi ploe oslanjale jedna na drugu.

Kada se roba smesti u kontenjere ona se transportuje do najblie luke u ovom sluaju to je luka Xiamen. Ova luka slui za pristajanje manjih brodova tj, feeder brodova koji slue za prevoz kontenjera do velikih luka odakle veliki brodovi prevoze robu na velike udaljenosti. Cilj ovih feeder brodova je da za manje od 24 sata dopreme kontenjere do brodova koje e ih voziti na krajnju destinaciju. Feeder brod koji je preuzeo kontenjer u luci Xiamen odvozi ih do luke Hong Kong i tamo je za 22 sata pri brzini od 17 cvorova. U luci Hong Kong se vri pretovar obino direktan bez zadravanja kontenjera u skladitu i ekanja na velike prekookeanske brodove. To su brodovi tipa sa nosivou do . Teu jedinica. Kada se popuni kapacitet broda, brod kree do odredinih luka. Roba koja ide za firmu szkr Ljuba Timotijevi treba da se isporui do luke Rijeka u Hrvatskoj( slika .)

Slika . Put od luuke Xiamen do luke Rijeka

Veliki transhimpent brodovi koji plove na ovim destinacijama ne mogu se usidriti u svakoj luci tako da e njihovo putovanje imati mnogo potekoa i prepreka. Prvo veliko zaustavljanje broda je u luci Cnennay u Indiji. Od luke Hong Kong do luke Chennay brod e prei put od 2997 nautikih milja i za to mu je potrebno otprilike 7 dana i 8 sati pri brzini od 17 vorova pod uslovom da se ne deavaju ne predviene okolnosti.

Slika . Put od luke Hong Kong do luke Chennay Kontenjeri koji se istovare u luci Chennay namenjeni su tritu Indije a oni kontenjeri koji su namenjeni susednim zemljama njih prevoze feeder brodovi koji mogu da pristaju u manje luke.

Sledee zaustavljanje transhimpment broad je u luci Jedday u Saudijskoj Arabiji. Udaljenost luke Cnennay od luke Jedday iznosi 3006 nautikih milja i taj put brod pree za 7 dana i 9 sati. Kontenjeri koji se tu istovare namenjeni su za zemlje Afrike i jugozapadne Azije.

Slika Zadnja luka u koju pristaje transhimpment broad je luka Gioia Tauro u Italiji preciznije na Siciliji. Udaljenost od luke Jedday do luke Gioia Tauro je 1666 nautikih milja i brod pri brzini od 17 vorova ovo rastojanje pree za 4 dana i 2 sata. Ova luka je uvena po tome to su je osnovali mafijai kako bi vercovali robu jer roba koja se istovara u ovoj luci je namenjena za Evropsko trite.

Veliki transhimpment brodovi ne mogu da pristanu u luku Rijeka u Hrvatskoj tako da roba namenjena toj luci se prevozi manjim brodovima koju mogu da pristanu u

luku Rijeka. Udaljenost luke Gioia Tauro od luke Rijeka 603 nautike milje i pri brzini od 17 vorova brod pree ovu razdaljinu za 1 dan i 11 sati.

Brodovi koji pristuu u luku Rijeka

Proces prijema kontenjera

Nakon to blokovi ili stene stignu na pretovarni front firmu skladite se pomou mosne dizalice nosivosti 30 t ( slika 5 ) na skladini prostor ( slika 5 ) koji predstavlja privatno carinsko skladite. Prednosti ovog skladitenja su to za robu koja se uvezla ne treba odmah da se plati carinski raun. To omoguava firmi da tek kada roba bude poruena pristupi postupku carinjenja i plati carinske dabine. Treba napomenuti da roba koja je u carinskom skladitu ne sme se dirati dok se ne obavi process carinjenja robe.

Slika 5. Prikaz prijemnog fronta i skladinog prostora

Nakon to se roba ocarina pristupa se obadi kamena koja podrazumeva: frezovanje, paljenje, seenje blokova pomou dijakraza, seenje blokova pomou gatera, tokovanje, poliranje. Gateri se dele na vertikalne i horizontalne. Vertikalni gateri reu u vertikalnoj ravni pomou nekoliko paralelno upregnutih testera. Horizontalni gateri reu u horizontalnoj ravni, jednom testerom. Zajedniko za obe varijante je krivajni mehanizam, pomou kojeg se postie pravolinijsko oscilatorno kretanje alata. Delovi vertikalnog gatera su: postolje, pogonski motor (obino elektromotor), ram gatera sa upregnutim testerama, mehanizmi za kretanje i vagonet za trupac. Postoje jednoetani vertikalni gateri, kod kojih je kompletna maina na istoj etai i dvoetani, kod kojih je mehanizam za kretanje na jednoj etai (u podrumu pilane), a ostali elementi na drugoj. Potonji postiu veu silu rezanja, pa imaju veu proizvodnost. Kod vertikalnih gatera, rez je grupni, to znai da svi blokovi reu istovremeno. segmentima.

Paljenje je proces kod koga se brenerom greje-pali povrina granitne ploe i tako dobija hrapava povrina koja je pogodna za stepenita, i gazita a na taj nain se izbegava klizanje po mokroj povrini. Frezovanje je proces seenja granitnih i mermernih ploa na meru razliitim mainama koje slue za tu namenu. Mogue je sei pod uglom, pravolinijski i krivolinijski, odreenim mogunostima testere. Poliranje je proces pri kome granit dobija puni sjaj. Na taj nain dolazi do izraaja sva njegova lepota koja je sakrivena u njemu. Poliranje se radi razliitim alatima, brusevima i mainama. Gater je maina za primarnu preradu kamena. Na njemu se razrezuju blokovi, u jednom ili vie prolaza.