piter bruk

LINKOVI

Jelena Popadi}

ESTETIKA "PRAZNOG PROSTORA" I POETIKA PITERA BRUKA

Beograd, septembar 2008. godine "Spreman sam da opovrgnem svoje mi{qewe, ono od ju~e, ono od pre deset minuta, jer su sva mi{qewa relativna. Neko ìvi u svetu ne~ijeg uticaja, neko pak ìvi u svetu gde uti~e svako koga sretne, sve je stvar razmene uticaja, sva mi{qewa su derivati." (Piter Bruk) Piter Bruk jedan je od zna~ajnijih svetskih aktivnih rediteqa HH veka; kao rediteq tragedija, komedija, vodviqa, mjuzikla, opera, filmova, tv filmova; dizajner kostima i dekora, kompozitor primewene muzike, osniva~ pozori{ne trupe, osniva~ Me|unarodnog centra za pozori{na istraìvawa (CIRT) u Parizu, u toku karijere od skoro {ezdeset godina, u moderno pozori{te je uveo novine. Promenio je pozori{ne ustaqene rituale, radikalizovao ih, postavio su{tinskija pitawa, ispitivao vezu sa jezikom, kulturom, mitom i razumom. Jedan od retkih, ako ne i jedini, koji je kao uspe{an rediteq svetskog renomea, napustio poziciju o kojoj bi mnogi sawali, i posvetio se istraìvawu sa mladim multietni~kim ansamblom, tragaju}i za osnovama kreativnog susreta glumca i gledaoca u razli~itim kulturama i prostorima. U svojoj biti eksperimenti (istraìvawa), Brukove predstave pripadaju svim ànrovima, od {oua u konvencionalnom smislu re~i, do spiritualnih. Wegovi spisi o pozori{tu, kao i pitawa kojima se u wima bavi su vrlo su{tinska; Brukov filozofski rad na sebi je u

237

velikoj meri prepleten sa wegovim profesionalnim bavqewem umetno{}u; wegova ìvotna kretawa u najve}oj mogu}oj meri su u vezi sa novinama koje je u pozori{te uneo.

*** Tradicija, u vremenu dogmatizma i dogmatske revolucije, je snaga koja mora biti za{ti}ena. (Piter Bruk) U~ewe ruskog mistika Gurxijeva Piter Bruk je na{ao kao mesto za usidrewe svog uznemirenog temperamenta. Preko Xejn Hip, koja mu je bila u~iteq Gurxijeve filozofije, dolazio je do saznawa da se zna~ewe duhovnog nalazi u samom srcu ìvota; da tradiciji, koja je godinama stvarana i dopuwavana, treba pristupiti s ponizno{}u, da je du`nost u~enika da je slu{a i u~i. Kad mu je ponu|en jedan put (put tradicije) - to je privilegija koja mu nudi i dozvoqava da tim putem i krene. On nije tu da izmi{qa ili kritikuje taj put. Ipak, svestan da pasivno slu{awe nije dovoqno, shvata da je potrebna i akcija! Pomalo i sa otporom sam postajao svestan koliko je va`no raditi s drugima, a ne od mrvica raznih tradicija praviti sopstveni duhovni recept., kaè Bruk u svojim memoarima "Niti vremena". Dva vrlo kontradiktorna termina nisu suprotnih zna~ewa. Bruk, delimi~no usvajawem svojih "mentora" dolazi do zakqu~ka da - da bi proces bio stvaran, ~ovek nema izbora i za istinito prihvata samo ono {to je u li~nom iskustvu istinito. I to otkri}e je, kako sam kaè, vrlo lako moglo da ga odvede u istraìvawe metafizi~kog, bio je spreman sve da napusti. Me|utim, svestan je da `rtvovawe bez razumevawa vodi u fanatizam; razumevawe svesno, do koga smo sami do{li, li{eno svake lakovernosti, koje se ne postiè samo inteligencijom ili idejama; razumevawe koje se ne postiè ni u samo}i, ni u radnoj sobi, ni u pustiwi, ni u isposni~koj }eliji, ve} samo dugim i strpqivim radom s drugima, u ~esto nemogu}im uslovima svakodnevnog ìvota. Delimi~no, ali ne i malo, u vezi sa u~ewem Gurxijeva, Brukova koncepcija pozori{ta je oslowena na tri termina: energija, pokret i odnosi. Energija, pokret i odnosi oìvqavaju pozori{ni ~in. Ove tri kategorije su vezane i procesi se odvijaju lan~ano. Bruk veruje da je su{tina pozori{ta upravo u tom osloba|aju}em dinami~nom procesu. Pitawe je osloba|awa, a ne fiksirawa ili "zakucavawa" procesa, koji ba{ ukazuje na trenutnost i trenuta~nost doga|aja. Jedno linearno odmotavawe bi ozna~ilo mehanisti~ki determinizam, dok je ovde doga|aj povezan sa jednom strukturom koja nije linearna 238

LINKOVI uop{te, ve} je pre ona sa lateralnim interrelacijama i interkonekcijama. Znamo da je svet postojawa quska u kojoj se kuva materija {to moèmo da vidimo tek ako u|emo u vulkan., kaè Bruk. Pozori{na realnost }e biti determinisana pokretom energije, a pokret je jedino usvojiv i mogu}e ga je percipirati preko odre|enih odnosa: odnosa me|u glumcima, kao i odnosa izme|u teksta, glumaca i publike. Pokret ne moè biti rezultat glum~eve akcije: glumac ne pravi pokret, pokret ide kroz wega. Zainteresovan za materijalizaciju energije, Bruk ostaje vezan za Gurxijeva. Gurxijev je tvrdio da je sve u univerzumu materijalno i da iz samog tog razloga Krajwe Razumevawe jeste vi{e materijalno od samog materijalizma. Naravno, on razlikuje 'materiju' koja je uvek ista; materijalnost je druga~ija. A razli~iti stepeni materijalnosti direktno zavise od kvaliteta i svojstava energije koja je manifestovana u datoj ta~ki. Doga|aj je jo{ jedna od kqu~nih re~i koja je vezana za Brukov rad. Jasno je da ovo nije ~ista koincidencija {to ista re~ pokriva centralne pojmove u modernoj nau~noj teoriji (1900. godine je Maks Plank stvorio svoju teoriju o elementarnom kvantu pokreta, teoriju koja je u fizici zasnovana na ideji kontinuiteta: energija ima diskontinuitetnu strukturu; An{tajn je 1905. stvorio svoju teoriju relativiteta, koja je dovela u nove odnose pojmove vremena i prostora, {to doprinosi u ponovnom ispitivawu odnosa objekta i energije. Uop{te, ideja objekta }e biti zamewena idejom doga|aja. Kvantna mehanika je teorija koja se pojavila dosta kasnije, oko 1930., ona poquqava koncept identiteta koji se vidi u najmawem deli}u celine. Najpre, mogu}nost vremenskog i prostornog diskontinuiteta je prepoznat kao logi~ki ispravan. I najzad, teorija elementarnih ~estica, nastavak kvantne mehanike i teorije relativiteta, i daqe je tema nauke.). Brukova pozori{na istraìvawa ideja tekst-glumac-publika reflektuje jedan vrlo prirodan sistem: pozori{ni doga|aj, boqi je neko skup svih wegovih delova. Interakcija izme|u teksta i glumaca, teksta i publike i publike i glumaca stvara nov, neponovqiv i neumoqiv element. U isto vreme, i tekst, i publika i glumci su sub-sistemi, otvaraju sebe jedni pred drugima. Piter Bruk u intervjuu govori: "Shvatio sam da i glumac, kao i svako drugo qudsko bi}e, ima u sebi jedan deo koji stalno koristi i {to ga ~ini tom osobom. I postoji jedan vrlo dubok deo wega, koji nije samo ono {to Frojd naziva podsvesnim, nego ne{to mnogo {ire i neograni~enije od toga. Ako glumac pre~esto koristi ono {to misli da je on sam, on ne}e iza}i iz tog prostora. On stvara inovacije, kreira, ali unutar ovog ograni~enog prostora. Ali, zahvaquju}i raznim metodama rada, moè se stvoriti klima poverewa, sigurnosti, 239

ne samo izme|u glumaca i rediteqa, nego i me|u samim glumcima, ali i glumca sa samim sobom, zahvaquju}i svojim ose}awima, glumac moè da eksperimenti{e i rizikuje i tada po~iwe nov proces. Izazov uloge po~iwe da otvara ne{to {to je jedan glumac nazvao 'brojne fioke' u wemu koje nikada ne bi otvorio. Ovo je ne{to vrlo jednostavno i jasno." Gotovo sve Brukove ve`be u CIRT-u imaju za zadatak dostizawa izazivawe otvarawa i promenu. Mnoge Brukove improvizacije i ve`be su zasnovane na jedinstvu misli, tela i ose}awa i to je jedini na~in (po Bruku) da glumac moè biti organski povezan i igrati kao celovito jedinstveno bi}e, a ne kao skup svojih delova. Bruk otvoreno govori o tome da ovim ve`bama on poku{ava da glumce dovede da do|u do su{tine: kad jedna re~ odzvoni u drugom, a onda "zvone" svi u svima; ideja je da se do te mere impulsi jednog spajaju sa drugim da "odzvawawem" zajedno daju potpuno nov zvuk. Ve`be i improvizacije nude mogu}nost dovo|ewa u vezu najobi~nijih i najskrivenijih nivoa iskustava, otkrivawa potencijalno sna`nih podudarnosti izme|u gestova, re~i i zvukova. U ovom smislu, re~, kao najdostupnije sredstvo komunikacije, moè biti zamewena zvukom ili gestom. Improvizacije i ve`be imaju vrlo malo svrhe same po sebi, ali one pomaù {telovawe pozori{nog instrumenta, {to je glumac i cirkulisawe ìvog dramskog toka, glumaca u grupi. Teatarsko ~udo se stvara posle svega, u aktivnom prisustvu i u~estvovawu publike, gde otvarawe prema "nepoznatom" moè biti potpuno. Moè se pomisliti da je Brukov teatar teatar slu~ajnosti. Bruk kaè: "Specijalni momenti u pozori{tu se nikad ne doga|aju samo zaslugom sre}e. I ne mogu se ponoviti. Zato su spontani doga|aji neverovatni i ~udesni. Oni mogu biti samo reotkriveni!" Re~i da nikada ne pripadaju pro{losti zna~e da oni pripadaju misterioznom trenutku "sada", trenutno otvarawe ka odnosima. Ovo "zna~ewe" je daleko bogatije od onog klasi~nog racionalnog pristupa zasnovanog na linearnom kauzalitetu, mehani~kom determinizmu. Bruk insistira na tome da glumac nikada ni{ta ne sme da radi za i zbog publike, jer onda "igra" nije autenti~na i cirkulacija energije preko publike je neminovno osu|ena na propast. Pozori{te jeste imitacija ìvota, ali imitacija koja je zasnovana na koncentraciji energije, koja se i osloba|a tokom (i samo tokom!!!) pozori{nog ~ina.

240

LINKOVI *** Pozori{te nema nikakve veze ni sa zgradom, niti s tekstovima, ni s glumcima, ni sa stilovima ili oblicima. Sr` pozori{ta je u misteriji koja se zove 'sada{wi trenutak'. (Piter Bruk) Bruk tvrdi da je pozori{te uvek potez moderne umetnosti, ma koliko da su mu koreni duboki i vremenski daleki. Predstava se doga|a sada, ona komunicira u svetu u kome ìvimo. To je ono {to se de{ava kada se izvodi predstava, onog momenta u kome se svet glumaca i svet publike sre}u. Dru{tvo u malom, mikrokosmos se stvara svake ve~eri u prostoru. Zadatak pozori{ta je da d ovom mikrokosmosu strastan, vreo i prolazan ukus drugog sveta, tako ga zainteresuje, transformi{e i dopuni ga. Slika stvarnosti koju evocira glumac, mora da, u svakom gledaocu, u istom prostoru, izazove takvu reakciju da u jednom trenutku publika doìvi kolektivni utisak. Uloga osnovnog materijala, ponu|ene pri~e ili teme, iznad svega je da omogu}i zajedni~ki teren, potencijalno poqe u kojem svaki gledalac, bez obzira na godine i poreklo, moè da sa svojim susedom podeli zajedni~ki doìvqaj. Ni{ta lak{e od pronalaèwa trivijalnog terena. Osnova koja povezuje publiku mora da bude zanimqiva. Ali, {ta to zapravo zna~i? Kada izme|u glumca i publike u deli}u sekunde do|e do uzajamne veze, u pitawu je kvalitet trenutka. Svaki trenutak moè da bude tanak i mawe zanimqiv, ali po kvalitetu dubok. I to je jedino merilo pozori{nog ~ina. [ta je to trenutak? U wemu nema kretawa i svaki trenutak je ukupnost svih trenutaka pred kojim ono {to nazivamo vremenom nestaje. U ìvotu je svaki trenutak povezan sa slede}im i prethodnim, ali u pozori{tu postoji neopozivi zakon: kako Bruk obja{wava, taj zakon je vrlo blizak principu ribara koji plete mreù, zatim je baci i wu daqe vode struje vode. Mo`da se uhvati neki som, a mo`da neka super riba, mo`da i zlatna ribica. Razlika je u tome {to kvalitet ribe u pozori{tu zavisi od kvaliteta mreè. Prvi momenat u predstavi je jako vaàn, publika je do{la i èli da uìva u predstavi, èli da u woj "u~estvuje". Taj trenutak treba iskoristiti, ne na planu intelektualne diskusije sa publikom, ve} se tada razmewuje energija zvuka, boja, pokreta... dodiruje emocionalno dugme i potom {aqe drhtaje do mozga. I kada se uspostavi ta veza, ~in moè da krene u mnogim pravcima. Ciq nekih pozori{ta je da proizvede neku ribu jednostavno, ali ona se lako kvari; pornografska pozori{ta namerno sluè ribu sa otrovnom 241

utrobom, a ideal je lovqewe zlatne ribice. Odakle ona dolazi, ne zna se. Mo`da iz neke kolektivne mitske podsvesti. Pravqewe mreè je, dakle gra|ewe mosta izme|u nas kakvi smo obi~no i onog nevidqivog sveta koji nam se moè ukazati samo ako se na{a normalna, nedovoqna percepcija zameni bezmerno o{trijim kvalitetom prisutnosti. Obja{wava Bruk u "Praznom prostoru" i pita se daqe da li je mreà napravqena od ~vorova ili od rupa? "Istina koja se ne moè ni dohvatiti, ni definisati, ali pozori{te je ma{ina koja svim u~esnicima pruà mogu}nost da je u jednom trenutku nazru; pozori{te je ma{ina za podizawe i spu{tawe nivoa zna~ewa."

*** âk i kad sam napravio ove ~etiri kategorije, rekao sam da su to privremeni kosturi preporuka. Ja bih voleo kada bi ~italac danas bio zainteresovan za kwigu i onda se pitao da li je ona uop{te relevantna danas. Naglasio bih da mi ni{ta nije bliè od sada{weg trenutka da je sve u pozori{tu prolazno i kratkotrajno. Trenutno je vrlo uzbudqivo i onda to odlazi, napu{ta nas i nema citirawa i kopirawa! (Piter Bruk) U svojim, gorepomenutim predavawima, koja su kasnije objavqeni kao "Prazan prostor", Piter Bruk govori o ~etiri vrste teatra: mrtva~ki, posve}eni, grubi i neposredni. Mrtva~ki teatar, kao {to i samo ime kaè je lo{ teatar, onaj koji vi|amo naj~e{}e, blizak komercijalnom, ali nije nevaàn, jer je smrt ~esto prividna, pa se ova vrsta teatra javqa u dosta oblika, ~ak i u tragediji, kod Molijera i Brehta. Kako sam Bruk kaè, nigde se nije tako udobno smestio kao u delima po [ekspiru. Naj~e{}a klasi~na izvo|ewa, u punom kostimu, muzikom i celim scenskim aparatom, beskrajno su dosadna, pa ipak, uvek se na|e na primer neki profesor, koji uìva u predstavi, recituju}i sebi u bradu tekst, zapravo preispituju}i svoje teorije i on je tada "uzvi{eniji od ìvota". Intelektualno zadovoqstvo je stavqeno iznad du{evnog uìtka! Neki komadi ~ak uspevaju iz dosade i to je onda kad se u dru{tvu kultura prihvata kao ose}awe du`nosti. Za takvu strukturu stanovni{tva, dosada je sigurna garancija da je komad vredan pa`we. Ako je prevelika dosada - napu{ta se sala, ako je premala, tema je prete{ka. Osredwi stvaraoci imaju ta~an wuh koja je mera idealna, pa tako daju besmrtnost Mrtva~kom teatru op{teprihva}enim uspesima. 242

LINKOVI Najsmrtonosniji elementi za teatar su: 1.ekonomski (na primer, u Wujorku probe zbog para ne traju vi{e nego tri nedeqe i to zbog para - jasno je. Nekada, ali vrlo retko, to moè da uspe, kad naleti energija. U Rusiji rade neke klasi~ne rekonstrukcije, pa im ni dve godine nije dovoqno. U "Berlin Ansamblu" plan je da se projekat radi dvanaest meseci, urade se odli~ne predstave koje pune sale, pa je i ekonomski uspeh ve}i od ameri~kog. U Brodveju - {to je sezona lo{ija, to su hit predstave punije. Cene ulaznica su ~esto u porastu, postaju stvar prestià, pa je onda neki milioner zakupi samo za sebe. Umetnost trpi velike posledice i svi imaju svoje agente, kako bi se bar malo za{titili u toj ma{ineriji. Sistem "danas qubav, sutra advokati" (Truman Kapot, na probi "Ku}e cve}a"). ). 2.ideja stila (kad se u Americi kaè za nekog glumca da "ima stila", to je naj~e{}e imitacija imitacije nekog Evropqanina. Amerikanci o stilu govore kao o ne~emu {to se moè nau~iti, kritika podràva u laskavom tonu, kao da stil poseduje samo nekolicina glumaca xentlmena i to je "ono ne{to".) Krivci su: 1.glumci (~esto su u nemogu}nosti da razvale qu{turu svoje predstave i o~ekivawa o sebi, qu{turu oko sopstvene praznine Mnogi smatraju da bez stalnog anga`mana nema napredovawa, ali se doga|a da i trupe, koje neprestano rade bez {kole i metoda pucaju.); 2.kriti~ari (kriti~ar, po Bruku, treba da ima daleko ve}u odgovornosti od one kako sada stvari stoje. Da se ne bi de{avalo da qudi daju veliki novac za ulaznicu i naj~e{}e bivaju iznevereni, i umetnici i publika moraju imati svoje za{titnike.); 3.pisci (kad nemaju na umu da nisu sudije, nego stvaraoci. Bruk smatra da je malo dobrih drama, da je komunikacija izme|u glumaca i pisaca jako lo{a, a pisci jako ~esto izlaze u susret izazovima vremena.). 4.reìja ("mrtva~ki rediteq je onaj rediteq koji ne unosi nimalo provokacije u uslovne reflekse koji postoje u svakom elementu reìje." (Prazan prostor) Moderna reìja se pojavila od trenutka te`we da se svi elementi predstave stope u jedno. To se uglavnom odnosi na spoqne faktore, a upravo reme}ewe spoqa{wosti je vrlo va`no za postizawe unutra{weg jedinstva. Dakle, svi u~esnici, osim publike. Bruk smatra da publiku formira pozori{te. Pitawa koja su Bruku postavqena na predavawima, ticala su se prirode zabave, zapravo Brukovim odnosom prema istoj. Odgovor je bio da je zabava dobra stvar i da ne èli da budem nikakav cenzor dobre zabave, jer je i sam u pozori{te odlazio

243

naj~e{}e iz iracionalnih razloga. Ali, da li ti qudi zaista dobijaju u pozori{tu to {to o~ekuju ili prièqkuju? Posve}eni teatar, po Bruku bi se mogao nazvati Teatar-u-kome-je-nevidqivo-u~iweno-vidqivim. Najve}i deo ìvota izmi~e na{im ~ulima. Umetnost sve to uobli~ava na neki na~in. Muziku ne stvara dirigent, ve} upravo, ako je opu{ten, ona stvara wega. "Teatar sumwe, nelagodnosti, brige ili uzbune, danas izgleda istinitiji od teatra s uzvi{enim ciqem.", tvrdi Bruk. I rituali, koji su mo`da slika nevidqivog su trule`, koji se kao takvi mogu zadràti samo u isto~wa~kim pozori{tima. Neophodno je pravqewe novih prostora, ali, kako Bruk sam kaè: "Novo mesto vapi za novim obredom; ali naravno trebalo bi da je prvo nastao novi obred koji bi u svojoj ukupnosti diktirao oblik prostora, (...) spoqa{wost poseduje autoritet jedino ako sam obred ima isti autoritet (...) naravno da je danas, kao i uvek, potrebno da postavqamo prave rituale, ali da bi to bili rituali koji odlazak u pozori{te ~ine iskustvom koje nadahwuje na{ ìvot, potrebne su nam prave forme. Mi wima ne raspolaèmo, a konferencije i rezolucije ne}e nam ih doneti." Po Bruku je smisao za ritual i obred izgubqen i glumac uzalud traga za wim. A rituali su nam potrebni, pa zato umetnik poku{ava da ih nekako "oìvi" i to mu je jedini izvor za imaginaciju: on podraàva spoqni oblik obreda, a dodaje, na nesre}u, svoje sopstvene ukrase, pa je rezultat vrlo retko uverqiv. Potrebno je iskustvo koje se nalazi van svakodnevnog. Neko je na|e u LSD-u, neko u xezu. Svi oblici posve}ene umetnosti su postepeno uni{tavani gra|anskim vrednostima. Ali detektovawe ovog problema ne vodi i do wegovog re{ewa. îwenica da jo{ uvek postoji èqa za kontaktom sa nevidqivim daje nadu i mogu}nost za preispitivawe. Re~ se kao kategorija polako gubi, a uz to evidentno ìvim u svetu vizuelnog. Da li moramo da pro|emo zasi}ewe vizuelnim da bismo se opet vratili na re~?! Jezik re~i od svih jezika traì najve}u preciznost! Da li uop{te postoji jezik doga|aja, {oka, jezik koji vi{e-od-bukvalnog, ako je poezija ono {to nudi dubqe zna~ewe... zato je osnovano "Pozori{te surovosti" da bi ispitalo {ta posve}eni teatar moè biti. To nije klasi~na rekonstrukcija Artoovog pozori{ta, jer je bilo i dosta eksperimenata koji nemaju veze sa wim. Naturalisti~ka drama je potpuni antipod apsurdu, koji je poku{ao da izgradi svoj jezik, i verbalni i neverbalni i do{ao u }orsokak. Oni su uvideli besmisao nizawa re~i i to nije mala stvar. Nadrealizam, koji se u velikoj meri oslawa na apsurd, na primer, Artoa ne bi vi{e zadovoqio od neke psiholo{ke drame. Arto je èleo ne{to drugo. On je èleo nekoliko posve}enika koji bi se bavili teatrom i od pozori{ta sve ono {to je "rezervisano" za zlo~in i rat. @eleo je publiku 244

LINKOVI koja bi odbacila svoje mehanizme odbrane, koja bi preìvela sve to i koja bi se posle toga ose}ala mo}nije. Ipak! U kojoj meri ovo gledaoca ~ini pasivnim? On smatra da se u pozori{tu moèmo osloboditi od prepoznatqivih formi u kojima se odvija na{a svakodnevica. Pozori{te }e, dakle, otkriti jednu novu, zna~ajniju stvarnost. Koliko je ova stvarnost sveobuhvatnija i koliko pomaè iskustvo. Artoovo pozori{te, sve u svemu, jeste problemati~no; ne treba uzimati u obzir wegove sledbenike, jer ni sam Arto nije uspeo da napravi to {to je od pozori{ta hteo. Primeniti Artoa, zna~ilo bi izneveriti ga. Lako je sa glumcima, ali nepoznati qudi u gledali{tu? Sna`ni {okovi su uvek zgodna stvar, nevoqa je wihova prolaznost i {ta posle wih - tu leì kqu~! Svim autorima posve}enog teatra je zajedni~ko: oskudna sredstva, naporan rad, stroga disciplina, apsolutna preciznost. U pitawu je teatar za "elitu". Grubi teatar, pu~ki teatar, koji se vremenom mewao ima uvek jedno isto, a to je grubost; a grubost je po Bruku - so, znoj, buka, miris. Koristi najrazli~itije prostore i najpodesnije zgrade su naj~e{}e hladne. Poenta je u pronicawu me|uqudskih odnosa koje treba ostvariti. Poèqnije je da se arhitekta pona{a kao scenograf, koji kutije od kartona pomera uz pomo} intuicije, nego ako sve radi {estarom i lewirom. "Ako prihvatimo da je balega dobro |ubrivo, ne vredi nam da budemo gadqivi; ako nam se ~ini da teatar traì izvestan element grubosti, to se mora prihvatiti kao deo wegove prirode.", rekao bi Bruk u "Praznom prostoru". Pu~ki teatar je star koliko i pozori{te. Ideja pu~kog pozori{ta uglavnom izaziva pomisao na seoski va{ar i grupu dobro}udnih qudi, u ovo pozori{te spadaju i hajka na medvede, surove satire ili groteskne karikature, opscenost i ve{tina i danas, kao i u elizabetanskom pozori{tu, jesu pokreta~i preporoda. Jer, grubi teatar je blizak qudima: on moè biti lutkarski, pozori{te senki... daleko je od onoga {to se konvencionalno zove stil. Za stil je potrebna komocija. Prikazivawe ne~ega u nepovoqnim uslovima je kao revolucija - sve {to ti padne pod ruku moè biti oru`je. Ako je publika nemirna, mnogo je va`nije napraviti geg i umiriti pojedinca, nego misliti o jedinstvu i stilu. Iako naizgled li{en stila, pu~ki teatar govori jednim prefiwenim jezikom punim stila: publika nema problem da raznovrsnost i bogatstvo jezika upije, nema problem da se kre}e izme|u dijaloga i mima, realizma i sugestije. Ona prati razvoj pri~e bez ideje da negde postoji nekakav standardizovan skup pravila koji se naru{ava. Grubi teatar, iako to tako ne izgleda, ima i svoj stil, i konvenciju, i ograni~ewa! Kao {to u ìvotu no{ewe pocepane ode}e moè biti protest, koji se pretvara u pozu, tako se i 245

grubost moè okon~ati u sebi samoj. Posve}eni teatar se bavi nevidqivim, a grubi teatar se bavi qudskim delima, pa je zbog toga prizeman i direktan, on priznaje nesta{luk i smeh, grubo i neposredno izgleda boqe od isprazno posve}enog. "Ako Posve}eno predstavqa tragawe za nevidqivim kroz wegove vidqive forme, Grubo svakako predstavqa snaàn udarac odre|enom idealu." Bruk daqe obja{wava da se oba teatra temeqe na istinskim sklonostima svoje publike, crpe velike koli~ine, dodu{e, razli~ite energije, ali "i jedan i drugi umiru onda kada se uspostave podru~ja u kojima izvesne stvari jednostavno nisu dozvoqene." Breht, kao naj~uveniji predstavnik ovog teatra, radio je u vreme totalnog teatra i naturalizma i taj totalni teatar je imao ideju da gledaoca "pro~isti do potpunog samozaborava". Za~udnost je pozivala da se u predstavu unese "najboqi deo na{eg razuma". U "Berliner Ansamblu" su Brehta izvodili upravo po wegovoj teoriji, ali se u svemu izgubio on i wegova ideja. Breht nije mislio da se do svega dolazi sa idejom rasprave i analize. Bruk zakqu~uje: "Naravno, prqav{tina je ono {to, najve}im delom, potcrtava granicu grubosti; smrad i prostota su prirodni, opscenost je vesela: ovim elementima predstava dobija dimenziju borbe za oslobo|ewe dru{tva, jer je pu~ki teatar po svojoj prirodi anti-autoritativan, anti-tradicionalan, anti-pompezan, anti-pretenciozan. To je teatar galame, a takav teatar je uvek teatar aplauza." Neposredni teatar, pozori{te je posebno mesto i ono li~i na ogledalo za uve}avawe ili staklo za umawivawe sveta. Teatar saìma ìvot, ali za razliku od wega uvek ima jedan jasan ciq. U dru{tvu, pak, uloga pozori{ta nije sasvim jasna. Mnogi bi ìveli isto i bez umetnosti. U pozori{tu su pitawa uvek umetni~ka (ritam, pozicija, tempo, intonacija...). Estetika je prakti~na i tu nema upliva moralnih na~ela. Pozori{te dru{tvu nudi ne{to {to se ne moè na}i nigde drugde, ~ak ni na filmu, koji je uvek pitawe pro{losti, a pozori{te se odvija tu, pred na{im o~ima i sada! Govore}i o neposrednom teatru, Bruk bez ustru~avawa i vrlo direktno govori da je to wegovo pozori{te. Kao prvo, to pozori{te ne moè biti odvojeno od Sada i Ovde. Bruk napomiwe da ovo jeste pozori{te koje on voli i kome teì, ali nije siguran da }e tako u sutra biti. Kada govori o elementima neposrednog teatra, govori da svi elementi treba da budu u funkciji su{tine teatra kakvog Bruk predlaè. Scenografija je podlo`na promeni od prve do posledwe probe i treba da olak{ava izvo|ewe predstave, a ne da oteàva kretawe glumaca na sceni. Bruk je vrlo ~esto i scenograf svojih predstava. Kostim ne treba da bude imitacija, nego znak. Podela - ako 246

LINKOVI je malo vremena za probe - tipska podela je neizbe`na. Poku{aj da se odredi {ta glumac ne moè da igra je uvek osu|en na propast. Razo~arewe je glumac koji se striktno drì forme. Probe (posebno prve nose napetost), to je kao kad slepac vodi drugog slepca. Prvi dan nema smisla, osim da je priprema za drugi. Rediteq koji na prvu probu donosi rediteqsku kwigu primer je rediteqa mrtva~kog teatra.

*** Bruk i danas radi na tome da prona|e nov jezik koji u svojoj srì ima nastojawe da ujedini zvuk, gest i re~ i da na ovaj na~in oslobodi (obelodani) zna~ewe koje ni u jednoj drugoj varijanti, ni u jednom drugom obliku pozori{nog jezika ne bi moglo da bude iskazano. Ali iznad svih ovih istraìvawa stoji istraìvawe: ne{to ìvo isplivava u pozori{ni prostor i nije va`no kako }emo to nazvati. I {ta se de{ava, kako sam Bruk kaè - gesta i zvuci prerastaju u re~i. I onda, koje je ta~no mesto re~i u teatarskoj interpretaciji? Po svemu o ~emu Bruk govori, mogu}e je prona}i neki op{ti zajedni~ki jezik. Po Gurxijevu, to je matemati~ki jezik i mora biti skoncentrisan oko ideje evolucije; ne sve iz pozicije mehani~ke evolucije, prirodno, jer ona kao takva ni ne postoji, nego u smislu svesne i dobrovoqne revolucije. To je jedini mogu}i na~in. Jezik koji dozvoqava razumevawe je zasnovan na znawu svakog mesta u lestvici evolucije. Ovaj jezik zahteva ukqu~ivawe tela i emocija. Qudska bi}a u svom totalitetu jesu oblik realnosti i mogla bi skovati nov jezik. Dakle, mi uop{te ne ìvimo u svetu akcija i reakcija, ve} i u realnosti spontanosti i samosvesnosti misli. îwenica da simbol nosi sa sobom neograni~en broj zna~ewa ga ne ~ini nepreciznim. To je ~itawe na bezbroj na~ina koje daje svako ponaosob ekstremno precizno zna~ewe. Ti{ina je prva stavka univerzalnog jezika; sve je jezik za ne{to i ni{ta je jezik za sve. Ona je, kao najuniverzalniji znak, ili, boqe re~eno, skup znakova, ~ini integralni deo Brukovog rada, po~ev{i od istraìvawa, preko radova u "Pozori{tu surovosti" 1964., kulminira u "Susretu sa zna~ajnim qudima..." kada ti{ina, osim {to ima niz zna~ewa, i punktira ritam. Stvarawe "praznog prostora" - praznine, ti{ine u samoj sebi, Brukov je ideal. Ciq je jedinstven i tu leì verovatno najve}a veli~ina Brukove teatarske misli: dozvoliti razvitak stvarnosti punoj potencijala. Godina 60-ih pro{log veka se sawalo o publici koja uzima u~e{}a u pozori{nom ~inu, mada su poku{aji "ukqu~ivawa" publike 247

ra|eni i dosta ranije. Kad Bruk kaè "u~e{}e", on misli na ne{to drugo. Bruk publiku smatra sau~esnikom u radwi, publika je ta koja mora da "privati" da je neki predmet na sceni toraw u Pizi ili raketa za let na Mesec. Ukoliko se to ne desi, predstave nema. Ma{ta }e se rado igrati pod uslovom da glumac nije "nigde". Ako postoji makar koji element dekora, ve} smo u okvirima realnog. Pravi eksperimenti u brukovskom smislu re~i na ovu temu po~eli su 70-ih sa "tepihom" ("The Carpet Show"). To je uglavnom bilo vezano za [ekspira; Brukov "tim" je nosio }ilim na turneje i shvatili da je su{tina, ne u prou~avawu elizabetanske pozornice, nego u improvizaciji oko }ilima. O [ekspirovomm "dramatur{ki neve{tom" baratawu vremenom i prostorom (likovi su u enterijeru, i sl.) napisani su tomovi, ali kad je akcenat na qudskim odnosima, to uop{te nije va`no. [ekspir je, po Bruku, pisao komade za neograni~en prostor i neodre|eno vreme. Ako se stave delovi dekora, kako tvrdi Bruk, prozori, vrata... pita se za{to bi to neko radio film to ume boqe. Uostalom, ono {to montaèr radi na filmu (izme|u ostalog - oìvqava ritam), i tu funkciju u pozori{tu mora da uzme teatralnost. Dakle, u najve}oj meri se oslawaju}i na publiku i wihovu komunikaciju sa predstavom, Bruk o~ekuje da }e se "izma{tavawem" scenskog aparata na teatralnosti dobiti mnogo vi{e nego na wenom podraàvawu. Bruk smatra da upravo taj "prazan prostor" omogu}ava gledaocu da ma{ti dozvoli da napravi stvarnost. [to je predmet prikazivawa neutralniji, to je stvarnost sloènija. [to mawe predmet prikazivawa u realnosti nosi zna~ewa, to ih na scenu vi{e donosi. Takva ideja name}e nekoliko pitawa: da li gledaocu, dakle, treba nuditi svet blizak wemu ili potpuno misti~an i nepoznat? Postoje dva metoda. 1. traèwe lepote. Ve}i deo isto~wa~kih teatara se sastoji u ovome, svaki momenat lepote je povod da se pokrene ma{ta (kabuki, katakali) - {minka, svaki rekvizit, ~istotom pojedinosti se dolazi do svetog. Svaki komad predstave treba da odraàva neki druga~iji svet. 2. svaki glumac ima sposobnost da poveè svoju i gledao~evu ma{tu, {to zna~i da i neki banalan predmet moè da postane magi~an. Dobar glumac moè da ubedi da je kartonska kutija svemir. Alhemija je mogu}a ako je predmet dovoqno neutralan - "prazan predmet"! *** Niko ne moè da kaè da je ono {to je Piter Bruk uradio u posledwih pedeset godina i {to jo{ uvek radi - prazan prostor. 248

LINKOVI Moèmo se sloìti ili ne sa rezultatima wegovih istraìva~kih radova, ali mora se prihvatiti jednostavna ~iwenica da je Piter Bruk obavio jedno od najzna~ajnih teatarskih istraìvawa. On je simbol u na~inu mi{qewa mnogih potowih pozori{nih tvorevina i tvoraca umetnosti, a wegova sposobnost da spoji istraìvawe i popularno komercijalno pozori{te, koje je donela uspehe, kao {to je "San letwe no}i" i "Mara Sad", moè mu pozavideti svaki umetnik. Brukovo pozori{te ne pripada ni jednoj odre|enoj kulturi. Wegovo pozori{te nema domovinu, za wega ne postoji inostranstvo. Ono je vezano za vreme, a ne za prostor. Kao i astronautu, wegovo mesto je planeta! BIBLIOGRAFIJA: Grant Nil, Istorija pozori{ta, Zavod za uxbenike, Beograd, 2006. Bruk Piter, Niti vremena, Beograd: Zepter book, 2004; Bruk Piter, Otvorena/Vrata, Clio, Beograd, 2006.; Bruk Piter, Prazan prostor, Beograd: Lapis, 1994; Jovanovi} Ra{ko, Pozori{te i drama, Vuk Karaxi}, Beograd, Scena, 1, januar - februar 1990., 200-206. Scena, 5, septembar - oktobar 1990., 108-114. Scena, 6, novembar - decembar 1990., 36-49. Kori{}eni sajtovi: www.arts.guardian.co.uk www.theater2.nytimes.com www.nytimes.com www.jewish-theatre.com www.miracosta.cc.ca.us www.age.ne.jp www.nationaltheatre.org.uk www.experimentaltheatre.org www.gurdjieff.org www.blesok.com.mk www.randomhouse.com http://query.nytimes.com http://encyclopedia.jrank.org

1984.

249

Zoran Todor

250

piter bruk

Documents