rana hinduska umetnost u indiji

7/26/2019 Rana Hinduska Umetnost u Indiji

1/19

8. Rana hinduska umetnost u Indiji

Pratili smo neko vreme razvoj meunarodnog budistikog stila injegove ikonografije, irenje jednog preteno kineskog stila na

Dalekom istoku. Sada moramo ispitati razvoj stila koji se rodio u

Indiji i u kome su, skoro u svim sluajevima, likovi bili vezani za

indusku veru. !o je bio stil koji nije preiveo prenoenje u

jugoistonu "ziju i Indoneziju, gde su se razvili samonikli regionalni

stilovi, naroito u #ambodi i na $avi.

%induizam je jedna od najsloeniji tema za zapadnjake. &i ovdene moemo uputiti itao'a u indusku kosmogoniju i ikonografiju.

(a onoga koji eli da se podrobnije pozabavi ovom temom postoje

mnoga dela o induskoj filozofiji i ikonografiji i prevodi dobrog dela

knjievnosti. Ipak smo neminovno suoeni s problemom kako da

damo kratak prikaz induizma) ine*i to, mi moramo pribe*i

upro*avanju ali, nadamo se, ne i lanom prikazivanju.

+e*i *emo najpre da postoje dve osnovne skupine elemenata u

razvijenoj induskoj filozofiji elementi koji imaju zaetak u

predarijevskim delovima stanovnitva i koji se nazivaju dravidskim)

i arijevski i vedski elementi, vezani za osvajae koji su po svoj prili'i

unitili 'iviliza'iju doline Inda i koji su svoj nain miljenja dali kao

doprinos induizmu. -opte uzev, dravidski elementi se mogu

opisati kao ulni) to su svojstva vezana za najstarije kultove

plodnostl, ija su boanstva nalaena na lokalitetima u dolini Inda iz

vremena oko ///. godine pre n.e. !o su bili kultovi, koji su sadrali

linu odanost mukim i enskim boanstvima i njiovo tovanje

0bakti1, boanstvima koja su bila u vezi sa raanjem i ije su mo*i

bile prizivane da dodele plodnost svim stvarima i da podstaknu i

samo bilo ivota. Prvobitno proste predstave boanstava plodnosti

raene u gnjeenoj glini, likovi ovog kulta bili su kasnije ukljueni u

slubu budizmu. !ipino indijska idealna ena bila je $aki, kao to

1


2/19

je ona iz 2izbada, boginja plodnosti koja je vezana za vodu i koja

dri u ru'i sud sa vodom ivota 0sl. /31. 4na nosi na glavi lotosov

kapitel) iza nje rastu vodene vree i puzavi'e i uvijaju se oko nje.

5enske karakteristike 6 prsa, bokovi i predeo pubisa 6 naglaene sujasno i s onom jedva primetnom preterano*u koja omogu*uje da

kip bude potpun izraz funk'ije boanstva. - mnogim sluajevima ovi

elementi plodnosti bili su veoma doslovno predstavljeni i sluili su

kao simboli 7 falus velikog boga ive, joni velike boginje Devi. !akvi

simboli su dravidski i mogu se pratiti unazad do sami poetaka

indijske 'iviliza'ije. Simbol falusa nalazi se veoma esto u

&oendo6daru i %arapi.

/3. 5enska figura kao nosa kamene zdele, iz 2izbade Pear, vis. 89 'm. +azdoblje

#uan II v. :arat #ala :avan, %induski univerzitet, :enares

2


3/19

;asuprot ovim ovozemaljskim i intuitivnim elementima stoje

elementi sa korenom u arijskoj tradi'iji, koja se moe opisati kao

formalna ili intelektualna. &eu nji spadaju svatanja ijerarije i

kaste, drutveni stupnjeva, kao, na primer, u predstavi +aja i Paklau "ngkor 1. 4vakvo

poimanje ijerarije i kaste, spaseni i prokleti, sasvim su u skladu

s arijskim elementima induizma. ;aglasak je leao na verskim

obredima koje je vrila bramanska ili svetenika kasta, za razliku

od line pobonosti Dravida. - vezi s ovom osobinom formalnostistoji i matematika teologija, beskrajna razrada ?znaajni@ brojeva

i nagomilavanje pojedinosti dodavanjem, koje slui kao sredstvo

asimila'ije i objanjenja. !ako imamo esnaest otelovljenja


4/19

kosmiki mitova i starog poluistorijskog predanja. !ako je +udra,

bog oluja i ruilaki snaga prirode, preao u lik Aive)


5/19

/>. +eljef raja i pakla, sa junog krila galerij reljefa, "nkor


6/19

ulogu imaju


7/19

/C.


8/19

gnevna, jer je +uila', u sredini blaga, jer je 4dravatelj, dok je s

desna prikazana u enskom vidu jer je tu Stvoritelj i davala'

plodnosti 6 Jepi.

/E. ;atarada, ospodar igre. :akar, vis. KK,> 'm. +azdoblje Lola, =I v. -metniki

muzej, #livlend

-z likove veliki bogova treba dodati i lik boginje Devi, poznate

pod mnogim imenima, iji je kult kao


9/19

/9. Durga ubija zlog dua bika, iz &aamalapurama. +eljef uklesan u steni, vis. 4ko .E>

m. +azdoblje Palava,


10/19

potrebno nekoliko glava ili ve*i broj ruku da dre simbole i atribute

boanstva i njegovi mo*i, onda su mu one i davane. Svra je bila

da se ostvari bi*e boanstva, a ne da se predstavi samo jedno bi*e

slino ljudskom. Iako je razlikovanje izmeu boanskog lika i idolabilo sutinsko, moramo svatiti da ono svima nije bilo jasno, a da je

za prosenu osobu ovo razlikovanje stvarno bilo veoma nejasno.

&oemo biti sigurni da je seljak koji je iao u Sani da se pokloni

:udi glavnu panju posve*ivao boanstvima plodnosti na

vratni'ama) i da je du jednog obi*enog vernika, kada je ovaj

padao nii'e pred kipom #ali, boginje smrti i unitenja, ili pred

Aivom u njegovom stvoriteljskom vidu, bio daleko od ti finirazlikovanja, jer je on brkao lik s bogom 6 bio je zava*en

idolatrijom.

Slede*a znaajna karakteristika induizma jeste pojam

makrokosma i mikrokosma, elje da umetnik u malim razmerama

predstavi ogromne razmere vasione. ;a primer, ram #ailasanata u

luri, koji *emo videti, nije samo zamaan klesarski rad, ve* i

pokuaj aritekte i vajara da vidno prikau vasionu u spomeniku

visokom skoro 3/ m i da ga usmere i sagrade na takav nain da to

postane arobna graevina, graevina koja *e sadrati svet unutar

svoji grani'a. (ato je osnova zgrade usmerena prema etiri prav'a

sveta, a u 'eli brama 6 osnovnoj jedini'i za individualno vrenje

kulta u induskoj veri 6 postavljen je bakarni koveg ?koji je

sadrao bogatstva zemlje, kamenje, drago kamenje, trave, metale,

korenje i razne vrste i zemlje@. - to vreme :oginju zemlje prizivali

su reima ?4, ti koja sadri sva bi*a, o, ti ljubljena, pokrivena

bregovima ,kao grudima, o pojasu okeana, o boginjo, o zemljo,

zatiti ovu kli'u.@1 4vo, po reima neki induski tekstova, ba'a

seme u ram i daje mu ivot.

+azvoj srednjovekovne induske umetnosti bio je relativno brz.

;jene osnove dopiru unazad do &oendo6dara i 'iviliza'ije dolineInda iz II milenijuma pre n.e. i njenog kulta plodnosti, i do oni

10


11/19

veliki ostataka najstarijeg vajarskog stila kao to su parkamski

$aka i benagarski $aki 0sl. 9 i 931. 4 njima smo ve* ranije

govorili kao o primerima umski boanstava koje je mogla da

usvoji nova budistika vera. Pomenuli smo ukratko induskaboanstva koja su se tada raala i koja su zauzimala mesto

sluitelja budizmu, a posebno mogu*nost da su njiovi simboli bili

prisutni na lavljem kapitelu u Sarnatu u obliku ivotinja na kojima

su jaali Surja, Aiva, Indra i jo neko boanstvo. ;a zidovima *elije

budistikog kaluera u :ai nalazila su se induska boanstva Indra

i Surja. &eutim nae prouavanje induske umetnosti kao oblika

za sebe poinje kuanskim razdobljem i uvenim MlingamskimMkipom Aive iz udimalama, pomenutim ukratko pri ranijim

razmatranjima kuanskog razdoblja 0sl. K/E1.

- razdoblju upta, koje poinje u I< veku, nalazimo sve ve*i broj

induski skulptura u kamenu i terakoti, i graevina koje govore o

sve ve*oj snazi induizma. :udizam je doivljavao svoje najmo*nije

razdoblje otprilike od II veka pre n.e. do < veka n. e.) otada je

postepeno opadao da se kasnije zadri samo na ogranienim

teritorijama, posebno na severoistoku i u ;epalu i !ibetu.

Hinduizam je nudio praktian i svetovni a ne asketski nain

ivota, i sa svojim starim korenima i snanim kultom kipova

privlaio je narodne mase.

Prvi veliki induski spomenik razdoblja upta jeste reljef divljeg

vepra, otelovljenje


12/19

kralja mora, u desnom uglu dole. Prizor posmatraju razna boanstva

i aneli rasporeeni u strogim redovima geometrijskog uzorka na

zadnjem i bonim zidovima plitke pe*ine. #ompuzi'ija je relativno

statina i rasporeena je u jednom jedinom planu du zida.

/8. //. g.

4vakav oblik izvanredno je odgovarao budistikoj umetnosti i

izrazu spokojnog i kontemplativnog budistikog ideala) mada je ovo

bio i jedan od ideala induizma, drugi ideali zatevali su vajarstvo

ogromnog dinamizma, sposobno da naslika pokret i pripovedanje

veliki epoa. 4vakav stil razvio se tek krajem razdoblja upta, a

onda je bio dalje razraivan u ranom srednjem veku i dalje do =I i

12


13/19

=II veka. Posle toga izuzev za medijume kao to su bronza i drvo,

stil je poeo opadati.

Prvi spomenik koji prikazuje prelaz iz stila upta u srednjovekovni

stil jeste Parelska stela, ogromna mramorna skulptura sluajnonaena blizu :ombaja pre jedno trideset6etrdeset godina 0sl. K/1.

Poto je bila iskopana, postavili su je da opet slui kultu 6 pud6 u

oblinjem induskom ramu, pa je tako ostala zaklonjena od

pogleda zapadnjaka. "li bila je fotografisana, pa smo tako u stanju

da je pro'enimo kao jedno od najznaajniji indijski vajarski dela.

ornji deo stele verovatno predstavlja tri vida Aive i njiove

emana'ije. Ispod loga se nalaze predstave patuljaka, uobiajenipratila'a Aive) glavni lik nosi muke i enske nausni'e,

karakteristine za sveobuvatnog Aivu. "li ono to nas zanima jo

vie od ikonografije jeste stil ove stele, jer tu vidimo prvi put ono

svojstvo pokreta i ekspanzije, kada vajar opovrgava prirodu kamena

i postie da nam se ini kao da slike izrastaju iz materijala i da se

dinamino probijaju izvan njegovi grani'a. 4vaj utisak postignut je

delom takvim modelovanjem pojedinosti kao to je udanut vazdu,

koji pove*ava obim grudi, veoma uspravan stav figura i isturena

brada, to sve pomae da se stvori, kako to %. (immer naziva,

?oblik koji se iri@. +asporedom mnogobrojni figura u kompozi'iji

koja nagovetava pokret i ekspanziju, glavne figure kao da rastu

dok i ovek posmatra. 4bratite panju na to kako se srednje figure

diu skoro do vra stele, i kako se bone figure usmeravaju ka

njenim ivi'ama. Ponavljanje figura i njiovi delova, kao to su

kolena ili uzorak ake i ruku, stvara utisak ritmikog pokreta,

bitnog za indusku umetnost. Poimanje tako dinaminog

boanstva kao to je Aiva, ili tako atraktivnog kao


14/19

je ovaj izraz izabran jedino s obzirom na vreme i drutvenu

organiza'iju koji se mogu uporediti s razdobljem koje na (apadu

nazivamo srednjovekovnim. !o je izvesno jedan nezadovoljavaju*i

pa ak i proizvoljan izraz, ali je sada u optoj upotrebi.

210. ivina Trojica i domain, nazvana Parelsa s!ela. "amen, vis. 3,48 m. #azdo$lje

%&'!a. (o 600. ).

!okom ovog razdoblja poev od C//. godine n.e. postojale su

mnoge suparnike drave, ali ne i jedno veliko kontinentalno

'arstvo kao u razdobijima &aurja i upta. Parelska stela jeste

znaajno prelazno delo) ali njene neposredne potomke, vajarstvo u

pe*inama na ostrvu lefanti, kod :ombaja, mora*emo da prouimo

kasnije. %induska vajarska dela naena su u Sarnatu, klesana u

u*kastom pearu zajedno s budistikim skulpturama te oblasti) a

14


15/19

ima i induski skulptura iz vremena upta iz srednje Indije. "li za

nae svre, onaj pravi znaajni primer jeste velika stela iz Parela.

Drugi lokalitet u srednjoj Indiji koji je veoma znaajan za razvoj

aritekture isto kao i vajarstva u razdoblju upta, jeste "jol."ritektura ovde pokazuje malo razraenije oblike nego to je

jednostavna 'ela ili aitja, koju smo ranije videli u budistikoj

aritekturi razdoblja upta i u pojedinim periodima koji su mu

pretodili. !rebalo bi da ispitamo bar dva rama u "jolu 6 jer

aritektura *e nam sada uzeti vie vremena nego ranije 6 zbog

udne prirode induske aritekture ili, bolje, induskog vajarstva6

aritekture, da se tako izrazimo. Prvi od ovi ramova jeste ram%aimalagudi, datovan priblino u >B/. godinu 0sl. KK1. 4snova

rama je jednostavna 'ela s dvostrukim deambulatorijumom koji je

okruuje, i trem. %ram je podignut po sistemu stuba i grede

izvedenom iz drvene aritekture.


16/19

KK. %ram %aimalagudi, "jol. +azdoblje upta, < vek

Drugi je Durgin ram, sagraen otprilike sto godina kasnije, u


17/19

K. %ram Durge, "jol.


18/19

mnoge velike vajare prolosti i mnoge velike vajare dananji'e.

$adni :ernini, na primer, postao bi neumetnik prosto zbog toga to

je obraivao mermer tako da podraava fakturu mesa ili kore, ili

svega drugog to je eleoN 4vakva ogranienja iskljuuju i mnogeod najve*i pozni grki i rimskihvajara, kod koji je faktura

koe predstavljena sa krajnjim savrenstvom. -kratko, ako

zauzmemo suvie istunski stav, iskljuujemo 'elokupno vajarstvo,

a ostaju nam samo kole ?vodom izbaenog drveta i oblutaka@

modernog vajarstva. ;a indusko vajarstvo 6 a naroito na ovaj

srednjovekovni materijal 6 mora se gledati kao na umetnost koja

negira ili bolje reeno prevazilazi materijal od koga je nainjeno.2igure mogu da ostavljaju utisak da se odvajaju sa povrine

kamena ili da lebde na njoj, dok druge kao da se pomaljaju iz

kamena. !enden'ije koje se mogu zapaziti u relativno uravnoteenoj

kompozi'iji u "jolu pove*avale su se uporedo s razvojem

srednjovekovnog stila. ;asuprot plastinosti obrade figura,

kompozi'ije u "jolu su statine kada se uporede s Parelskom

stelom, jer je na ovoj u strogom rasporedu jednoj figuri data

ravnotea u etiri druge.

18


19/19

K3.

rana hinduska umetnost u indiji

Documents