organizacija radadej

Via tehnika kola ZrenjaninNastavni predmet: Organizacija rada i proizvodnje

ANALIZA ORGANIZACIONO - TEHNOLOKIH KARAKTERISTIKA U O.D.NODEL TARA (seminarski rad)

Predmetni nastavnik:

Studenti:

Mr Robert Molnar 21

Marovac Slobodan 38/2005-21 Mievi Goran 18/2005Gruji Dejan 24/200510/2005-

21 erbula Vladimir 21

Analikza orgabiassyavoha Seminarski rad

Adamov Milan 21

21/2005-

U Zrenjaninu 01.12.2007 god.

SadrajUvod.................................................................................................................3 1. Lina karta preduzea................................................................................6 2. Istorijat preduzea .................................................................................... 7 3. Proizvodno usluni program.................................................................... 8 3.1. Fiziki prikaz obima proizvodnje...................................................12 4. Tehniko tehnoloka struktura.............................................................. 13 4.1. Prikaz prostornih kapaciteta........................................................ 13 4.2. Specifikacija tehnoloke opreme................................................. 15 4.3. Tehnoloki dijagram procesa proizvodnje................................... 16 4.4. Opis tehnolokog postupka za arape........................................ 17 4.5. Odravanje opreme .................................................................... 20 5. Informacioni tokovi u preduzeu .......................................................... 21 6. Marketinki program .............................................................................. 22 6.1. Udeo na tritu.............................................................................23 6.2. Struktura kupaca......................................................................... 23 6.3. Struktura dobavljaa....................................................................23 6.4. Struktura konkurencije.................................................................24 6.5. Promocija preduzea...................................................................24 7. Struktura zaposlenih.............................................................................. 25 7.1. Prikaz ljudskih resursa po broju i kvalifikacionoj strukturi........... 25 7.2. Iskorienost ljudskih resursa..................................................... 26 7.3. Grafiki prikaz organizovanosti ljudskih resursa..........................26 8. Mere zatite..............................................................................................27 9. Razvojni program....................................................................................28 9.1. SWOT analiza preduzea........................................................... 28 9.2. Opis razvojnih programa na kojima preduzee radi....................29 9.3. Preporuke za razvojne aktivnosti sa aspekta ukupne situacije u preduzeu.... ...........................................................................29 10.Zakljuak.................................................................................................30 Literatura.................................................................. ...................................31 2


UVODZnaaj organizacije proizvodnje je da sistematski deluje na meusobno usklaivanje osnovnih elemenata proizvodnje, sa ciljem da se to manjim ueem tih faktora postie to vei uinak u proizvodnji . To usklaivanje se vri preko adekvatne organizacije i oblikovanja prozvodnog procesa. Osnovna metoda pri organizovanju proizvodnog procesa za postizanje optimalnih rezultata je racionalizacija. Organizacija rada i proizvodnje u tranzicionim uslovima podrazumeva oslobaanje od nepotrebnih kapaciteta i preusmeravanje ulaganja u kapacitete i delatnosti od kojih se moe oekivati ostvarivanje profita. Tranzicija podrazumeva sistemske promene u svim bitnim segmentima vezanim za razvoj trita, pri emu se uspostavljaju nova pravila igre zasnovana na konkurentskom takmienju u novim institucionalnim uslovima i sa izmenjenom vlasnikom strukturom. Nakon uspostavljanja ovih elemenata, koji svakako predstavljaju osnovu razvoja tranzicionih procesa, mora se uporedo sa njima ili neposredno po njihovom zavretku pristupiti i razvoju odgovarajue socijalne politike. Za uspean razvoj tranzicionih procesa znaajno je posebnu panju posvetiti i socijalnoj politici koja se pojavljuje kao bitan elemenat uspeha, jer ukoliko se postigne smanjivanje siromatva, adekvatna zdravstvena politika i obrazovanje bre i lake e se postii vea stopa ekonomskog rasta i istovremeno socijalnog zadovoljstva. Proizvodnja arapa kao privredna grana u tranzicionim zemljama, sa malim zakanjenjem u odnosu na druge privredne sektore, nalazi se u procesu organizacione transformacije, proeta u uslovima sve veeg stepena liberalizacije cena. Istorija arapa duga je i bogata. Prvi pleteni primerci nadjeni su u faraonovim grobnicama u starom Egiptu i na njima je palac bio odvojen od ostalih prstiju, verovatno zbog sandala koje su se tada nosile. Domae pletene arape nekad su bile sastavni deo srpske enske nonje. Na gornjem delu uvek je radjen vez u vie boja. Uglavnom su izradjivane od crne vune. Proces proizvodnje vune poinje striom ovaca krajem aprila i poetkom maja. Nekada su runo, posle pranja na potoku i eljanja grebenima, ispredale prelje. Preslica je u selima ovog kraja, do sredine prolog veka bila nerazdvojni pratilac ene, od detinjstva do starosti.

3


Slika 1. Natikae od prirodnih boja

Za dobijanje prirodnih boja korien je orahov list za tamnosmeu, jasen za crnu, dunjin list za boju meda, lukovina za ciklama nijansu, a list koprive za svetlozelenu. Prilikom bojenja upotrebljavani su i prirodni uvrivai - kuhinjska so i sire. Debele vunene arape, koje osim to greju, nisu imale i estetsku funkciju, zamenjene su svilenim arapama na veliku radost lepeg pola, mada se ni mukarci nisu alili. Svilene runo pletene arape postale su popularne tek kad ih je obukla Elizabeta Prva - od tada arape postaju obavezan deo enske garderobe. Prava revolucija ovog modnog detalja dogodila se na Svetskoj izlobi u Njujorku 1939. godine, kada su prvi put izloene najlon arape. Svilene hulahopke tako postaju ne samo modni trend ve i statusni simbol, a prava dama ih je nosila i uz sandale. Zapravo, bilo je nepristojno izai na ulicu bez arapa, posebno na posao. Prve hulahopke nisu izgledale kao dananje - nosile su se uz haltere i podvezice, mada se ta moda vratila. Danas su posebno popularne one sa lepljivom gumom koje se nose do pola butine. Takve arape posebno vole dame kojima su hulahopke nona mora - steu, svrbe, prave ih debljim...

Slika 2. Najlon arape raznih dezena

Osamdesetih godina prolog veka najlonke su bile posebno traena roba u zemljama istonog bloka, gde su turisti iz bive Jugoslavije preprodavali ove arape devojkama eljnim duha zapada, za mnogo veu cenu nego to im je inae bila.

4


Slika 3. Hulahop arapa

Hulahop arape su nezaobilazan deo zimske garderobe, ali i modni detalj koji moe napraviti udo sa nogama - izduiti ih, udebljati, stanjiti...

1. Lina karta preduzea

OD NODEL 23209 TARA Marala Tita 55 Centrala: 023/735-574 Komercijala: 023/735-574 Matini broj: 60326061 PIB: 101568493 ifra delatnosti: 17710 Raun: 355-1090674-13 Kontakt osoba: Radislav Jovanov 062/8913377

5


2. Istorijat preduzeaPreduzee NODEL osnovano je 10.11.2006. godine u sastavu preduzea NODEL Lajkovac, u skladu sa potrebama domaeg i inostranog trista.Preduzee je za kratko vreme svog postojanja u jednom navratu dozivela proirenje po pitanju opremljenosti tehnikih sistema.Preduzee se nalazi na 22 km od Zrenjanina u naseljenom mestu Tara.

6


3. Proizvodno-usluni programNodel je preduzee ija je delatnost proizvodnja enskih pamunih arapa raznih boja i veliina u zavisnosti od potranje domaeg i stranog trita. Ovo preduzee je registrovano za jednu ifru delatnosti a to je: 17710- proizvodnja enskih pamunih arapa. Preduzee Nodel moe ponuditi solidnu paletu proizvoda svojim redovnim potroacima. Pokazatelj znaka ozbiljnosti je izvoz arapa i na Italijansko trite. Proizvodni-usluni program ovog preduzea se sastoji iz : o o enske arape crne boje: veliina 3 veliina 4 veliina 5 enske arape bele boje: veliina 3 veliina 4 veliina 5

7

Analikza orgabiassyavoha Seminarski radSlika 1. Dijagramski prikaz veliine arapa

Sa slike se vidi nain biranja pogodne veliine za svaku osobu po kilai i visini.Preduzee pravi arape u tri veliine i dve boje koje se naj vie trae na tritu.

Tabela 1. Tabelarni prikaz proizvodnje arapa Naziv Crne boje vel.3 Crne boje vel.4 Crne boje vel.5 Bele boje vel.3 Bele boje vel.4 Bele boje vel.5 Ukupno Oznaka pj P1 P2 P3 P4 P5 P6 Koliina kom/god 28 035 40 729 72 348 29 309 60 751 111 355 342 527 Ostatak prihoda u 4 205,25 6 109,35 10 852,2 4 396,35 9 112,65 16 703,25 51 379 Op/Uo % 8,18 % 11,69 % 21,12 % 8.55% 16,73% 34,50% 100%

Tabela pokazuje bilans proizvodnje arapa podeljena na boju i veliinu u odnosu na ukupnu proizvodnju izraena u %.

8


Grafik 1. ABC analiza grafikog prikaza proizvodnje arapa

Proizvod p6 (bele boje) veliine 5 spada u najprodavaniji proizvod ove firme koji se nalazi u koloni A to znai da je od njihove proizvodnje i prodaje ostvarivan najvei profit jer ovaj proizvod spada u najtrazeniju boju a takodje i velicinu! Proizvod p3 (crne boje) veliine 5 se proizvodi priblino isto kao i proizvod p6,pa zbog toga i jeste stavljen u kolonu A,ali je dobit na njemu za 15% manja u odnosu na proizvod p6. Proizvod p5 (bele boje) veliine 4, koji se nalazi u koloni B je takoe jedan od treenijih proizvoda ove vrste na tritu,ali manjeg obima u odnosu na kolonu A zbog drugaije strukture kupaca tj. veliine arape. Proizvod p2 (crne boje) veliine 4,se takoe nalazi u koloni B i ako je dobit na njemu manja zbog njegove veliine i boje,njegov udeo u ukupnom obimu prihoda manji je za 5% u odnosu na proivod p5 . Proizvod p4 (bele boje) veliine 3, koji se nalazi u koloni C je uglavnom proizvod koji nije toliko traen na tristu zbog manjih dimenzija arape,konfekciskog broja pa se i samim tim manje stavlja akcenat na njegovu proizvodnju iz cega proizilazi da on ostvaruje manji profit u onosu na proizvode u koloni A i B. Proizvod p1 (crne boje) veliine 3,spada u najneatraktivniji proizvod iz ove game i samim tim ostvaruje najmanji profit od svih gore navedenih proizvoda i zato zauzima posledje mesto u C koloni,ali se ne sme zanemariti njegov udeo u ukupnom profitu jer on zauzima 8%. 9


12 10 8 6 41 04

1 0 1 0

4

4

Kom/god

1 0 1 0

4

4

21 04

0 P1 P2 P3 P4 P5 P6 Proizvod

Grafik 2. Koliinski prikaz proizvodnje arapa

Iz datog grafikona se vidi plasman proizvoda na tritu razvrstan po boji i veliinama,prikazan u komadima na godisnjem nivou.Najprodavaniji proizvod je sa oznakom p6.

20EUR-a/God

15 10

10 3 10 3 10 3

5 10 3 0P1 P2 P3 P4 P5 P6 Proizvodi

Grafik 3. Grafiki prikaz vrednosne analize

Na grafikonu se prikazuje ostvareni prihod po pojedinacnoj jedinici na godisnjem nivou iskazan u evrima. Gde najveci ostvareni prihod predstavlja oznaka p6.

10


3.1 Fizii prikaz obima proizvodnjeNa mesenom nivou obim proizvodnje iznosi 30 000 komada,dok na godinjem iznosi priblino 360 000 komada. Uporedni prikaz obima proizvodnje u razmaku od po 3 meseca od otvaranja do danas.

Tabela 2. Tabelarni prikaz mesene proizvodnje Mesec 1 2 3 4 Decembar-2006 Mart-2007 Jun-2007 Septembar-2007 Proizvodnja kom. 15 000 20 000 25 000 30 000

U tabeli je prikazan mesecni obim proizvodnje na tromesenom nivou,sa konstantnim rastom proizvodnje.

Grafiki prikaz mesene proizvodnje30000 25000 20000 15000 10000 5000 0

kom/meseno

Decembar-2006 Mart-2007 Jun-2007 Septembar-2007 1 Mesena proizvodnja

Grafik 3. Grafiki prikaz po mesecima proizvodnje

Sa grafika se moe videti da proizvodnja od osnivanja preduzea pa do danas konstantno rasla,do maksimalnih 30 000 komada meseno.

11


4. Tehniko-tehnoloka strukturaRazvoj moderne industrijske proizvodnje poiva na ideji o uspostavljanju tehnike pripreme proizvodnje. Samim tim je i raspored proizvodnih pogona veoma bitan u uspenijoj proizvodnji preduzea i poveanju koliine proizvoda. Poveanjem koliine proizvoda,stvorili su se povoljni uslovi za iznalaenje najprikladnijih reenja za konstrukciju i tehnologiju izrade proizvoda.

4.1. Prikaz prostornih kapacitetaNa slici 5 se mogu videti prostorni kapaciteti preduzea Nodel.Preduzee se sastoji iz etiri prostorije jer je veoma mlado i tei ka proirivanju svog kapaciteta prostorija.

Legenda: 1. Mokri vor 2. Magacin 3. Hodnik 4. Proizvodni pogon

Slika 5. Prikaz prostornog kapacieta

12


Na slici 6 se moe videti raspored maina za proizvodnju arapa u preduzeu koje su tako rasporeene kako bi bio to pristupaniji pristup njima i olakan rad u proizvodnji.

Legenda: 1. Maina za pletenje 2. Maina za pletenje 3. Maina za pletenje 4. Maina za spajanje 5. Maina za pakovanje

Slika 6: Prikaz instalirane opreme u pogonu

13


4.2. Specifikacija tehnoloke opreme

Detaljni prikaz instaliranih tehniko tehnolokih kapaciteta sa specifikacijom instalirane opreme prikazan je u tabeli 4.Tabela 4: Tabelarni prikaz specifikacije instalirane opreme Mane Maina za pletenje Maina za spajanje Maina za pakovanje Glavne osobine Plete glavni deo arape Spajanje nogavica Pakuje finalni proizvod Broj komada 3 1 1 Glavne karakteristike Proizvodja 1,6 10 6 uboda/min 15 kom/h 200 kom/h Lonati,Italia Lonati,Italija Lonati,Italija

Sve maine proizvodi Italijanski proizvoa Lonati koji su specijalizovani za proizvodnju maina za tekstilnu industriju.Maine su novije proizvodnje i visoke produktivnosti.

14


4.3. Tehnoloki dijagram procesa proizvodnjeNa sledeem dijagramu vidimo tehnoloki postupak dobijanja arapa pro.Prati sve faze od prijema do izrade finalnog proizvoda koji se dalje plasira na trite.

Slika 7. Dijagram procesa proizvodnje

Slika 7 pokazuje proces proizvodnje od sirovine do transporta,prikazan po fazama i njihovom redosledu. Prijem sirovine se bazira na dopremanju konca razliitih boja,dopremanju opreme za odravanje maina,kao i ambalae za pakovanje gotovih proizvoda. Skladitenje gotovih proizvoda se vri na principu razvrstavanja finalnog proizvoda po bojama i veliinama.

15


4.4. Opis tehnolokog postupka za arapeTehnologija izrade enskih arapa od sintetikih vlakana je veoma sloena. Veliki broj kompanija je specijalizovan samo za jednu ili dve faze u okviru proizvodnog postupka. Preduzee Nodel je odgovorno za sve 4 faze u proizvodnji i samostalno isporuuje gotov proizvod.

Pletenje

Slika 8. Prikaz maine za pletenje arapa

Ovo je najvanija etapa proizvodnog procesa, tokom koje specijalizovane krunopletee maine proizvode glavno telo arape ili uni-hopa. Zahvaljujui modernoj kompjuterizovanoj opremi, ovo je izrazito brza i fleksibilna operacija, koja je uslovljena kompleksnim pripremema strunjaka za elektroniku primenjenu u tehnologiji proizvodnje arapa, naravno uz veoma dobro poznavanje tehnologije materijala. Karakteristike prediva u ogromnoj meri odreuju kvalitet gotovog proizvoda. Samo vlakno ima nekoliko osobina kojima se deklarie po kvalitetu, ceni i mogunostima koje prua. To su elastinost, zapremina, providnost i mekoa. Elastina vlakna, popularno nazvana likra, mogu se koristiti posebno (gola likra) ili se obmotavaju jednom ili dva puta poliamidnim vlaknima. Broj zavoja po metru, za standardna prediva iznosi 2400 dok se za visoko kvalitetna prediva penje i do 3000 zavoja. Pletee maine kombinuju prediva razliite debljine i tipa, upliu elastine niti u pojasu, formiraju pojaane oblasti i kompleksne dezene, sve to u jedinstvenoj kontinualnoj operaciji koja se kontrolie elektronski. Ove ekstra brze maine, koje u klasinom sluaju imaju 400 igala, imaju od 2 do 6 sistema za pletenje (najee 4) i kapacitet po svakom sistemu za pletenje od 1.6 miliona bodova u minuti. Da bi se proizvela jedna nogavica, to je zapravo polovina unihopa, u proseku je potrebno oko 2 minuta. 16

Analikza orgabiassyavoha Seminarski rad Na ovaj nain dobijeno crevo je belo i ima horizontalne pruge koje su manje ili vie vidljive u zavisnosti od prediva koje je korieno i postupka umetanja razliitih prediva. Postoje dva bitno razliita naina umetanja elastinih niti u arapi. Izbor metode kao i vrste prediva su faktori u odnosu na koje se odreuje cena i kvalitet arape. Najekonominije arape se dobijaju umetanjem gole likre na dva pletea sistema bez njenog upletanja. Sa druge strane, najee koriena tehnika pretpostavlja umetanje struka gole ili obmotane likre u naizmenine redove dobijene pletenjem. Umetanjem obmotane likre u fazi pletenja dobija se znatno bolji izgled, kao i vea postojanost to rezultuje lepom i kvalitetnijom arapom. Najnovija tehnologija, nazvana 3D, uvodi obmotanu likru u sve pletee sisteme. Tako dobijena arapa je udobnija i otpornija, elastinija i po duini i po irini, a istovremeno potpuno uniformna u tkanju.

Spajanje

Slika 9. Prikaz maine za spajanje arapa

Pletenjem dobijene nogavice-tube se seku, a zatim spajaju po dve kako bi oformile klasian uni-hop. Proces seenja je veoma vaan i predstavlja osetljivo mesto u procesu proizvodnje, jer globalno gledano odreuje prilagodljivost i komfor gotovog proizvoda. Ova etapa se moe obavljati automatski, mainama koje seku i priivaju dve nogavice, zatvaraju prste, a kada je potrebno ubacuju i pamuni ili poliamidni umetak odgovarajue veliine, ili runo, to obavljaju struni operateri. Po pravilu arape uivene runo su udobnije jer nema neugodnog podignutog ava izmeu nogavica. Saivene arape se zatim farbaju u specijalnim hermetiki zatvorenim mainama, u kojima temperature ponekad dostiu i do 95 stepeni. Nakon toga, sue se u specijalnim postrojenjima i peglaju, ime se formira konaan oblik i postie potpuna ravnomernost u tkanju.

17


Pakovanje

Slika 10. Postrojenje za pakovanje arapa

Slika 11. Maina za pakovanje arapa

Tokom poslednje faze, arape se pakuju u odgovarajuu ambalau. Samo pakovanje ima dvostruku ulogu. Pored zatitne uloge, ono kupcu daje neophodne informacije koje se tiu samog proizvoda. Konvencionalni proizvodi masovne proizvodnje i potronje se uglavnom pakuju u male kutijice, dok se artikli vieg nivoa kvaliteta i dizajna pakuju u ekskluzivniju ambalau koja korisnicima ukazuje na proizvode visokog kvaliteta.

18


4.5. Odravanje opremeOdravanje opreme je jedna od bitnijih prateih stvari u svakom preduzeu, pa to ni u ovom preduzeu nije izostavljeno.

Tabela 5: Tabelarni prikaz odravanja opreme Servisiranje ta? ta i kada? Maina za ivenje Maina za spajanje Maina za pakovanje Jednom meseno Jednom u 2 meseca Jednom u 2 meseca Kako? Runo Runo Runo Ko? Poslovoa Poslovoa Poslovoa Gde se uva pribor za servisiranje? U magacinu U magacinu U magacinu Kontrola Ko? Direktor Direktor Direktor

U tabeli je prikazano redovno odravanje opreme koja podrazumeva servisiranje opreme, ko je izvodi,kada i kasniju njenu kontrolu.

19


5. Informacioni tokovi u preduzeuInformacioni tok proizvodnje slui kako bi se prikazao put informacije ili nosioca informacije od zamisli do gotovog proizvoda.

Slika 12. Grafiki prikaz informacionih tokova u preduzeu

Na grafiku se prikazuje protok informacija poev od trita pa preko direktora dolazi na razmatranje i njegovim odobravanjem dolazi se do plasiranja finalnog proizvoda na trite.

20


6. Marketinki programCilj preduzea je proizvodnja visoko kvalitetnih proizvoda koji pre svega pruaju komfor i prijatan oseaj, toplu i zdravu zatitu, sportsku i rekracionu inspiraciju, ali i ne manje vaan moderan dizajn i eleganciju. Svi proizvodi su proizvedeni od najboljih materijala. Od klasinih najlona, do skupljih mikrofibera, likri i elastinih tkanina - izbor materijala je uvek od najveeg znaaja. Prioritet u ovom preduzeu je modernizacija proizvodnje i implementacija najnovijih znanja i tehnologija tokom dizajniranja, razvoja i proizvodnje novih artikala. Tokom godina ostvarili smo saradnju sa vodeim italijanskim firmama proizvoaima maina i prediva, nephodnih za proizvodnju najmodernijih i najzahtevnijih artikala. Ova kompanija tei da postane neodvojiv saputnik moderne civilizacije.Da bi to postigli, usvajaju i prate internacionalne standarde kvalitetne proizvodnje, prodaje i poslovne efikasnosti. Probajte nas, neemo Vas razoarati.

Principi koji su osnova naeg uspeha:Kvalitet Na vodei princip je ostvarivanje kvaliteta, pruiti kupcu istinsku vrednost u zamenu za njegov novac.

Uzajamno zadovoljstvo Da bi postojao reciprocitet, korist mora biti obostrana. Samo na taj nain moemo da trajemo u vremenu.

Efikasnost Mi ulaemo u nae resurse, ne traimo vreme i radimo ono to umemo da radimo najbolje.

Perspektiva Mi imamo mogunosti da ulaemo u sopstvenu budunost. Svaki dan sve vie napredujemo kako bi sauvali tu mogunost.

21


6.1. Udeo na trituOD. Nodel je preduzee koje snabdeva preduzee Nodel u Lajkovcu koji dalje plasiraju proizvod na naem i inostranom tritu.

5% 3% 8% 14% 12%

Udarnik Gerbi Kast a-jo komerc 58% Nodel Sanja desing

Slika 13. Prikaz udela na tritu ksdhbkdsdkbjk

Prikazan je udeo na domaem tritu,izraen u procentima koji zauzimaju konkurentni na tritu.

6.2. Struktura kupacaU poslovno svetu vai teza da sve to se proizvede mora se i prodati da bi se ostvarila dobit. Struktura je dosta raznovrsna jer se izvozi preko Nodela iz lajkovca na Italijansko triste ka drugim distributerima.

6.3. Struktura dobavljaaJe zasnovana na saradnji sa preduzeem Nodel iz Lajkovca,koji je glavni dobavlja materijala za proizvodnju arapa.

22


6.4. Struktura konkurencijeJedan od problema svakog pa i ovog preduzea je konkurencija. Poto svojim proizvodima snabdeva podruje Srbijej i teritoriju Italije jasno se moe videti da ima i vei broj konkurenata zbog izvoza. Glavni konkurentni su: 1. 2. 3. 4. 5. Udarnik Gerbi a-jo komerc Sanja desing Kast

6.5. Promocija preduzeaNa otvaranju firme gostovala je redakcija lista Zrenjanin,i time je uraen intervju o planovima budue proizvodnje preduzea koja je objavljena u tom listu. Takoe na internetu postoji veb stranica ovog preduzea: [email protected], isto tako postoji i promotivni CD.

6.6. Kanali distribucijeNaj vei deo proizvedenih arapa se odnosi u Nodel koji se nalazi u Lajkovcu i oni dalje plasiraju proizvod na domae i inostrano trite. Manjim delom proizvoda koji ostaje u preduzeu se snabdevaju prodavnice u oblinjim mestima gde nije jako velika potranja proizvoda.

23


7.Struktura zaposlenih

Preduzee poseduje sve potrebne ljudske resurse za adekvatno snabdevanje predmetnim dobrima. Zaposleni su ti koji ine ljudske resurse u preduzeu oni direktno utiu na preduzee time to pospeuju ili ne pospeuju rad preduzea zavisno od njihove motivisanosti i strune sposobnosti da svoj posao odrade najkvalitetnije i u najkraem vremenskom roku.

7.1. Prikaz ljudskih resursa po broju i kvalifikacionoj strukturiUkupan broj zaposlenih: 5 radnika Podela ljudskih resursa prema strunoj spremi: Via struna sprema: 1 Srednja struna sprema: 3 Osnovna kola: 1Tabela 6 .Prikaz strucne prakse Naziv strune spreme Via struna sprema Srednja struna sprema Osnovna kola Broj radnika 1 3 1 Izrazen u % 20 60 20

Tabela objanjava strunu spremu zaposlenog osoblja izraena u procentima u odnosu na ukupan broj zaposlenih.

Struktura zaposlenih

20%

20%

visa strucna sprema srednja strucna sprema

60%

osnovna skola

Slika 14 Struktura zaposlenih

.

24


7.2. Iskorienost ljudskih resursa u %Iskorienost ljudskirh resursa je trenutno je 79%.Da bi bila dobra produktivnost moraju biti jasne komandne linije i jasne dunosti kao i dobra komunikacija izmeu predpostavljenih i radnika.Jer pod tenzijom i pritiskom radnici nemogu davati svoj maksimum u radu.

7.3. Grafiki prikaz organizovanosti ljudskih resursa

Slika 10: ematski prikaz organizovanosti ljudskih resursa

25

Analikza orgabiassyavoha Seminarski rad Vlasnik Direktor

Inenjer Proizvodni sektor Radnik Komercijalni Knjigovodja sektor

Voza Transport

Slika 10 predstavlja ematski prikaz organizovanosti ljudskih resursa u preduzeu Nodel po strukturama.Glavni je direktor koji je i ujedno vlasnik preduzea. Poto je preduzee mlado jedan radnik mora da radi vie poslova kako bi se proizvodilo to vie a sa to manje gubitaka.

26


8. Mere zatiteUstavom Republike Srbije (lan 32.stav 2. i lan 72.stav 1. taka 4) utvreno je pravo zaposlenih na bezbednost i zdravlje na radu.U skladu sa Ustavom donet je zakon o Zatiti na radu,koji je vaio od 1991.godine do 2005 godine.(29 novembar), kada je stupio na snagu novi zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu1,.Termin Zastita na radu' promenjen je u ''Bezbednost i zdravlje na radu'' iz razloga to je termin ''Bezbednost i zdravlje na radu'' predstavlja ire polje delovanja ovog zakona, u skladu sa meunarodnim direktivima i konvencijama koje su ratifikovane od strane Republike Srbije. U odnosu na zakon o zatiti na radu,Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu donosi odreen broj kvalitetnih novina,pre svega: o obavezu poslodavca da donese akt o proceni rizika svih radnih mesta, kao i upravljanje rizikom o obavezu formiranja Odbora za bezbednost i zdravlju na radu u preduzeu o obavezu potpisivanja Kolektivnog ugovora o bezbednosti i zdravlju na radu o preciznije propisane preventivne mere to se tie HTZ opreme ona se redovno nabavlja i obaveza je svakog ko ulazi u pogon da je nosi i tu obavezu svi potuju. Protiv poarna zastita je takoe zastupljena.Preduzee ima 9 aparata za gaenje poara.

1

Zakon o bezednosti i zdravlju na radu, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 101/06.

27


9.Razvojni programRazvojni program se moe oceniti kao veoma solidan sa stanovita nas studenata. Ovo preduzee ima planove da se proiri jer to samo trite zahteva. Da bi se to ostvarilo uspeno mogu nam pomoi i razne metode a jedna od njih je i SWOT analiza.

9.1. SWOT analiza preduzeaU razvoju jednog preduzea u mnogome nam moe pomoi SWOT analiza.Ona omoguuje prepoznavanje pozitivnih i negativnih faktora koji utiu na ostvarenje strategijskih opredeljenja i daje mogunost da se na faktore blagovremeno utie, tj. da im se prilagode naini dostizanja strategijskih ciljeva. SWOT analiza predstavlja metodu koja omoguava uspostavljanje ravnotee izmeu internih sposobnosti i eksternih mogunosti. Ona je skup analitikih metoda kojima se uporeuju sopstvene snage i slabosti sa mogunostima i opasnostima u okruenju.

Tabela 7: Tabela SWOT analize Snage: 1. Kvalitet proizvoda 2. Dobro miljenje kupaca 3. Jasni ciljevi i strategija Sanse: Slabost: 1. Pogoranje konkurentne pozicije 2. Odsustvo lidera 3. Lokacija

1.2. 3.

Pretnje: Promena potreba,ukusa i elje kupaca Proirivanje komplementarnih proizvoda 1. 2. Poveanje pregovarake snage dobavljaca Raznovrsnost u srodnim proizvodima 3. Konkurencija Ulazak na nova trita i nove segmente

Swot analiza predstavlja pokazatelj snage i anse preduzea na jednoj strani i slabosti i pretnje preduzeu na drugoj strani u odnosu na otvoreno trite i konkurenciju. Kljuni fakori uspeha su: - konstantno osavremenjavanje proizvoda i praenje trendova, a i same konkurencije u toku razvijanja. Razvpojno programi

28


9.2. Opis razvojnih programa na kojima preduzee radiRadi se na tome da se proizvodi to bolje prezentuju na domaem tritu da bi se ostvarila saradnja sa novim poslovnim partnerima a time poveao i udeo na tritu.Takoe se planira da se sve vie ulae u trokove amortizacije da bi preduzee moglo da parira na tritu. Takodje postoji mogucnost otvaranja novog sajta, postavljanje reklama na bilbordima u okolnim mestima.

9.3. Preporuke za razvojne aktivnosti sa aspekta ukupne situacije u preduzeuTehnologiju koju poseduje preduzee je relativno novo. Predlaemo zapoljavanje strunijeg kadra poto preduzee trenutno raspolae sa samo 3 inenjera. Smatramo da bi u mnogome nova znanja dobro dola ovom preduzeu. Gradnja novih pogona za proizvodnju, bi doprinela proirivanju proizvodnog programa. Treba se sve vie ukljuivati u seminare tehnologije jer samo tako moemo videti ta se trai na domaem tritu, Jako je bitno da se zaposleni to vie obuavaju za rad na raunarima jer to zahtevaju nove tehnologije.Trebaju se nagraivati najbolji radnici jer bi tako svi bili vie motivisani i to bi verovatno pospeilo proizvodnju,ali isto tako treba uvesti i sankcije za radnike koji ne rade svoj posao sa dovoljnom dozom ozbiljnosti.

29


10. ZakljuakNakon izvrene analize u preduzeu Nodel doli smo do zakljuka,da je preduzee ilo uzlaznom putanjom,a iz ega se da videti da preduzee pretenduje boljoj budunosti poslovanja,odnosno proirenju proizvodnih prostora i programa,kao i tehnologinosti izrade gotovog proizvoda.Shodno poveanju prozvodnog prostora i programa,poveae se i broj radnih mesta. U sluajevima neispitivanja trita i neosavremenjavanja proizvodnje,u skladu sa trendovima,potranje potroaa,neispunjavanja gore navedenog,dolazi do zasienja i zazaustavljnja uzlaznog puta proizvodnje,jer svako vreme nosi voje breme. Seminarskim radom na temu organizaciono-tehnolokih karakteristika student se uvodi u naune vode na temu organizacije rada,koja je kao nauka neophodna u uslovima trine privrede iji je osnovni zadatak da poslovanje preduzea prikae kroz konstantno pozitivno poslovanje i uveanje proizvodnje i profita,to produava ivotni vek preduzea.

30


Literatura

1. Molnar, R. i Molnar, M., Organizacija preduzea, Via tehnika kola, Zrenjanin, 2003. 2. Molnar, R. i Markovi, Lj., Preduzetniko osbosobljavanje u velikim preduzeima, Regionalni centar za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva Banat, d.o.o., Zrenjanin, 2004 3. Zakon o bezbemnvmfyklbddnostSlubeni glasniku Republike Srbije 4. www.google.com 5. www.krstarica.co.yu

31

organizacija radadej

Documents