Predmet: Biznis plan

Seminarski rad

Tema rada: Uloga preduzetnika u privrednoj strukturi

SADRŽAJ:

1.UVOD...............................................................................................................................3

1. POJMOVNO ODREĐENJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA...............................41.1 Mala preduzeća..........................................................................................................51.2 Srednja preduzeća......................................................................................................6

2. SWOT ANALIZA MSP..................................................................................................62.1. Prednosti...................................................................................................................72.2.Nedostaci...................................................................................................................8

2.2.1. Nedostaci u početnoj fazi poslovanja:...............................................................82.2.2. Nedostaci u fazi rasta i razvoja.........................................................................8

2.3. Mogućnosti...................................................................................................................92.4. Pretnje.........................................................................................................................10

3. SVETSKA ISKUSTVA U FUNKCIONISANJU MSP...............................................113.1. Italija...................................................................................................................133.2.Austrija................................................................................................................133.3.Češka....................................................................................................................143.4.Poljska..................................................................................................................153.5. Rumunija.............................................................................................................153.6. Slovenija.............................................................................................................163.7. Japan...................................................................................................................16

ZAKLJUČAK....................................................................................................................17

LITERATURA..................................................................................................................18

2

1.UVOD

Reč preduzetnik potiče od francuske reči “entrepredre”, i znači preuzeti. Koristila se u 16. veku za one Francuze koji su organizovali i vodili vojničke misije. U 18. veku, francuski ekonomista Ričard Kantilo ju je prvi put iskoristio za biznis terminologiju, i od tada reč preduzetnik se koristi da opiše nekoga ko preuzima rizik da osnuje novu organizaciju ili lansira novu ideju, proizvod ili uslugu na tržištu.

Savremena definicija pojma preduzetnik je pravna forma organizovanja privrednog društva od strane jednog fizičkog lica, radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice, nikako pravno lice, koje za obaveze preduzeća odgovara celokupnom svojom imovinom.

Preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom i rukovodećim sposobnostima, bogato znanjem o poslovima i ljudima, sposobno da preuzme rizik upravljanja preduzećem na temelju inovacija i permanentnog razvoja. Preduzetnik je u prvom radu poslovno kreativan, inovativan,dinamičan čovek, sposoban da brzo uočava promene, probleme i mogućnosti, spreman na rizik i maksimalne napore. Istovremeno, on je sposoban da pronalazi uspešne poslovne ideje, mesta na tržištu, tehnologije, proizvode, kapital itd.Svaki uspešan preduzetnik treba napraviti studiozni poslovni plan, način na koji tu ideju sprovesti. Preduzetnici, naravno očekuju i finansijsku satisfakciju pri implementaciji svojih poslova, dakle profit i lična satisfakcija jesu ciljevi celokupnog procesa.

U svetu imamo bezbroj primera uspešnih preduzetnika i njihova uspešnost i poslovne ideje ne retko u nama izazivaju fasciniranost i poštovanje. Bil Gejts nije izumeo kompjuter, ali je njegova ideja stvaranja operativnog sistema jednostavnog za uptorebu, racunare približila mlionima ljudi širom sveta. Pomenimo i stvaraoce pretrazivača Google i još mnogih drugih korisnih stvari kojima se mi služimo ili usluge koje koristimo. Prema procenama četvrtog GEM (Global Entrepreneuship Monitor) izveštaja podržanog od strane dve vodece akademske institucije u oblasti preduzetništva London Business School i Babson College, više od 460 miliona ljudi na zemljinoj kugli je 2002. godine bilo angažovano oko preduzetničkih aktivnosti. Do ovog zaključka su došli istrazivanjem 37 zemalja u kojima se nalazi više od dve petine svetske populacije i koje čine 92 odsto svetskog bruto proizvoda.

Osnovna uloga preduzetnika u privrednoj strukturi ogleda se u tome da identifikuje tržišne šanse tj. da prepozna tržišne šanse u skladu sa tim da kombinuje faktore proizvodnje na način da ostvaruje profit, da unosi inovacije u svoju proizvodnju, da prihvata rizik i da obezbeđuje tržišnu efikasnost.

3

1. POJMOVNO ODREĐENJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

Mala i srednja preduzeća( u daljem tekstu MSP) predstavljaju grupaciju preduzeća koja se, po nekim svojim karakteristikama, bitno razlikuje od velikih preduzeća. Reč je, pre svega, o karakteristikama njihove organizacije, obima poslovanja, broju zaposlenih, vrednosti imovine kojom raspolažu itd. Kao osnovne karakteristike sektora MSP, ističu se:• mala veličina,• centralizacija upravljanja,• nedovoljna specijalizovanost (upravljanja i aktivnosti),• intuitivna i nedovoljno formalizovana strategija vođenja poslova,• jednostavna i fleksibilna interna komunikacija,• jednostavan sistem eksternog informisanja i komuniciranja itd.1

Po važećem Zakonu o računovodstvu i reviziji, preduzeća se razvrstavaju na mala, srednja i velika u zavisnosti od:

1. prosečnog broja zaposlenih,2. ukupnog prihoda,3. vrednosti imovine na dan sastavljanja finansijskih izveštaja u poslednjoj poslovnoj godini. 2

Jedan od ključnih generatora zaposlenosti i socijalnog razvoja u evropskim zemljama jesu MSP. Prema nalazima istraživanja iz 2003. godine u Evropi je postojalo 19 miliona malih i srednjih preduzeća koja su zapošljavala oko 140 miliona radnika.3

Od ukupnog broja malih i srednjih preduzeća , preko 90 % čine mikro preduzeća koja zapošljavaju do 10 zaposlenih (tabela 1 )

Veličina preduzeća Učešće u ukupnom broju preduzeća (u %)

VELIKA 0.2SREDNJA 0.8

MALA 5.8MIKRO 93.2UKUPNO 100.00

Tabela 1. učešće MSP u ukupnom broju preduzeća4

1 www.smevozdovac.org.yu2 Zakon o računovodstvu i reviziji, Službeni glasnik br 46/06 Beograd 2006. str. 583 www.ujn.sr.gov.yu4 Izvor: EU Observatoru of EU SME-s: “SME-s in Europe in 2003”

4

Prema ovim kriterijumima, mala preduzeća su ona koja ispunjavaju najmanje dva od tri sledeća kriterijuma:

da je prosečan broj zaposlenih do 50 ; da je godišnji prihod manji od 2,5 miliona EUR u dinarskoj protivvrednost ži ; da je prosečna vrednost imovine manja od milion EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Da bi se neko preduzeće svrstalo u kategoriju srednjih preduzeća, mora da ispuni najmanje dva od tri sledeća kritenijuma:

da je prosečan broj zaposlenih od 50-250; da je godišnji prihod 2.5-10 miliona eura u dinarskoj protivvrednosti da je prosečna vrednost imovine 1-5 miliona eura u dinarskoj protivvrednosti.

Mala preduzeća (engl. Small business eniterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima. Ova preduzeća shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se strukturalno uklapaju u privedni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzeca, obavjaju poslove za koje nisu zainteresovana ili koji nisu profitablna za veća preduzeća.

Preduzeća male privrede povećavaju stepen i obim koriešćenja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim tržišnim i drugim uslovima.

Mala preduzeća po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i menadžer preduzeća. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja preduzeća.

Malo preduzeće karakteriše relatvno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljačkih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzeća su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovišta tržišta i zaposlenosti. Broj zaposlenih u malom preduzeću varira od jedne oblasti do druge. Na primer, u svetu se smatra malim preduzećem ono koje zapošljava do dvesta radnika u industriji.5

Najveći broj malih preduzeća osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, veliko prodaje i sektora usluga. U oblasti proizvodnje, to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim preduzećima u oblastima proizvodnje koje zahtevaju brza prilagođavanja ili su sezonskog karaktera (na primer modna obuća i odeća i sl).

Visok stepen trižišne fleksibilnosti i niski fiksni troškovi predstavljaju značajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzeća. Ona su često i izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzećima dolazi do izražaja preduzetnička inicijativa, profitabilnost ulaganja i kapitala, inovativnost i kreativnost.

5 Živković M ,Ekonomika poslovanja , Nolit, Beograd 2002. str 34-38

1.1 Mala preduzeća

5

Sektor malih preduzeća dobija poseban značaj u zemijama koje ostvaruju ubrzani tehnološki razvoj, jer se preko malih preduzeća lako prenosi savremena tehnologija. Mala preduzeća imaju izuzetno značajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su često glavni izvor nove zaposlenosti.Mala preduzeća mogu imati i značajnu ulogu u spoljnoj trgovini jedne zemije kao kooperanti velikih multinacionalnih preduzeća i kompanija.

Srednja preduzeća se nalaze na prelazu između malih i velikih i imaju između 100 i 300 zaposlenih . Preduzeća srednje veličine imaju određene sličnosti i sa malim i sa velikim preduzećima. Prednost srednjih preduzeća u odnosu na velika su u većoj fleksibilnosti i reagibilnosti na tržišne i tehnološke promene kojima je brzina i sposobnost prilagođavanja bitan uslov fleksibilnosti poslovanja.Podela rada i kooperacija su značajno razvijene u ovim vrstama preduzeća. Srednja preduzeća karakteriše relativno visok stepen specijalizacije poslova i zaokruženost radnog i tehnološkog procesa poslovnih funkcija.Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeću srednje veličine dovodi do povećanja ukupne fleksibilnosti preduzeća.

Primena nauke i savremenih dostignuća tehnike i tehnologije kod ovih preduzeća veća jenego kod malih preduzeća, ali znatno manja nego kod velikih preduzeća. Pitanje ekonomije obima ne postavlja se tako snažno kao kod malih i srednjih kao kod velikih preduzeća — zato što ovu vrstu preduzeća karakterišu relativno niski fiksni troškovi.Srednja preduzeća imaju veću moć prilagođavanja - adaptibilnosti potrebama tržišta i drugih spoljnih faktora, nego velika preduzeća.

Organizacija rada u ovim preduzećima se razvija na bazi naučnih principa. Sve neophodne funkcije su razvijene u skladu sa potrebama obavljanja delatnosti i reprodukcije ovih vrsta preduzeća. Srednja preduzeća su obično preovlađujuća u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemije.6

2. SWOT ANALIZA MSP

Osnovni cilj SWOT analize je identifikacija i kritičko sagledavanje snaga i slabosti sa jedne strane, odnosno pretnji i prilika (mogućnosti) sektora MSP, sa druge strane.Na sadašnju poziciju sektora MSP utiču unutrašnji uslovi (prednosti — Strenghts i nedostaci — Weaknesses) i spoljašnje okruženje (mogućnosti — Opportunities i pretnje — Treats).

U odnosu na poslovanje velikih preduzeća, sektor MSP , ima niz prednosti ekonomske i socijalne prirode. MSP mogu da budu uspešna svuda gde postoje mogućnosti da se

6 M. Živković,Ekonomika poslovanja , Nolit, Beograd 2002. str 34-38

1.2 Srednja preduzeća

2.1. Prednosti

6

nadoknadi ekonomija veličine koja ide u prilog velikih preduzeća. To, pre svega, znači sledeće:

MSP je uspešno gde je tehnološka inovacija ekonomična, to znači da može da nadoknadi prednosti velikog preduzeća zasnovane na tehnološkom progresu;

MSP teži ka delatnosti koja je nisko kapitalna, a visoko radno intenzivna (niska cena rada);

MSP je najuspešnije u delatnostima koje zavise od specijalizovanih znanja i usluga;

MSP može da bude uspešno na malim, izolovanim ili “nesavršenim” tržištima (tržišta malog obima ili gde je tražnja relativno ograničena) ;

MSP može da posluje na nedovoljno proverenim ili nestabilnim tržišima ili ispunjavanjem marginalne, fIuktuirajuće tražnje (tržišta koja se tek razvijaju su šansa za MSP, jer može da eksperimentiše i brže reaguje na promenijive okolnosti);

MSP lakše opstaje, jer je u bliskom kontaktu sa tržišem i u prilici da brzo reaguje na njegove promene (brže ulaze i izlaze iz poslova);

MSP lakše opstaje i zahvaljujući udruživanju u različte dobrovoljne asocijacije da bi se ostvarila ekonomija obima putem, recimo, nabavke u velikim količinama.

Dakle, osnovne prednosti sektora MSP ekonomske prirode su:

MSP je generator privrednog razvoja, efikasnije proizvodi i pruža usluge, poseduje veliku tržišnu i tehnološku fleksibilnost, bolje uočava tržišne šanse, obezbeđuje nova radna mesta- povećava zaposlenost, odnosno smanjuje

nezaposlenost, pruža logističku podršku velikim preduzećima (kao kooperanti, npr.), karakteriše ga veća inovativnost itd.

Osnovne prednosti sektora MSP socijalne prirode su:

razvija se preduzetnički duh i omogućava da se sve više ljudi osamostaljuje u obezbeđenju sredstava za svoju egzistenciju,

uspostavljaju se bolji odnosi sa poslovnim partnerima, po pravilu je prijatnija radna atmosfera i kvalitetniji međuljudski odnosi,

7

dinamizira se lokalni razvoj- daje se doprinos razvoju lokalne zajednice, manje se zagađuje životna sredina, itd.

Sektor MSP suočen je sa nizom nasleđenih i drugih problema koji se značajno odražavaju na njegovo poslovanje i ostvarene rezultate.Najvažniji problemi sa kojima se sektor MSP danas suočava su:

2.2.1. Nedostaci u početnoj fazi poslovanja:

Preduzetnici često nisu dovoljno pripremljeni da započnu sa poslovanjem i da sagledaju ključne probleme sa kojima će se suočavati kada započnu sopstveni biznis. Upravo zato mnogi ne uspevaju da opstanu u prvih 3-5 godina, koje su najkritičnije za opstanak svakog biznisa.

Nedostatak potrebnih finansijskih sredstava, pre svega zbog nespremnosti poslovnih banaka da finasiraju “start-up” aktivnosti budućih vlasnika MSP.

Nedostatak informacija o mogućnostima poslovanja, pre svega kada je reč o proceni poslovnih izgleda, odnosno testiranju poslovne ideje sa aspekta tržišta;

Nedostatak znanja za uspešno vođenje biznisa, kao i nedovoljna svest o potrebi permanentne edukacije, pre svega u neformalnim oblicima.

2.2.2. Nedostaci u fazi rasta i razvoja

Problemi u vezi sa organizovanjem i vođenjem poslovanja (organizovanje, upravljanje, biznis planiranje, rukovođenje poslovnim procesima,...). Problemi sa izborom i primenom novih tehnologija, razvojem novih proizvoda i

sl. Po pravilu, nedovoljna konkurentnost u odnosu na mnoga velika domaća ili

strana preduzeća. Nedovoljna orijentacija ka inostranim tržištima. Problemi sa neodgovarajućim kvalitetom ljudskih resursa, kako bi se

obezbedilakonkurentnost na tržištu (neadekvatna znanja i nedostatak svesti o potrebi stalneedukacije i inoviranju postojećih znanja), ali i neadekvatno upravljanje njima.

Nedovoljne mogućnosti za samofinansiranje biznisa, s jedne strane i neadekvatnafinansijska podrška, s druge strane.

Niska tekuća investiciona aktivnost (u osnovna sredstva i dr.), odnosno nedostataksredstava za ulaganje u razvoj itd.

2.2.Nedostaci

8

Pored toga, većina vlasnika MSP, kao posebne teškoće u poslovanju, ističe naročito sledeće:

Pomanjkanje menadžerskih veština, naročito kada treba napraviti biznis planove; Nedostatak stručnih znanja o savremenoj proizvodnji, marketingu, izvozu i sl.; Nedostatak različitih resursa- stručne radne snage, savremene proizvodne opreme,

odgovarajućeg poslovnog prostora, ali pre svega finansijskih sredstava; Često visoki troškovi rada, nedovoljna proizvodnja, produktivnost, kao i

neodgovarajuća, a često i nikakva kontrola kvaliteta;

Nedostatak preduzetničke kulture i preduzetničkog duha; Nneizgrađena ekološka svest i dr.

2.3. Mogućnosti

Zainteresovanost opštinske i gradske vlasti za probleme sektora MSP i spremnost da im pruže podršku u okviru svojih ingerencija.

Zainteresovanost lokalnih visokošokolskih institucija za probleme sektora MSP. Sve veća zainteresovanost domaćih i stranih investitora za ulaganje u sektor

MSP, Postojanje mogućnosti stvaranja privatno-javnih aranžmana i partnerstava u

oblasti sektora MSP. Pristupačnost informacija, obuka i konsalting usluga kroz organizovanje Centra za

podršku preduzetništvu, kao svojevrsnom opštinskom servisu sektora MSP. Horizontalno i vertikalno povezivanje unutar sektora MSP -organizovanje u

klastere, poslovna udruženja, udruženja preduzetnika i dr. Razmenjivanje iskustava sa MSP, udruženjima poslodavaca, predstavnicima

klastera i sl. iz zemlje i inostranstva, u cilju unapređenja poslovanja sektora MSP.

2.4. Pretnje

Relativno česte promene uslova poslovanja (propisi, porezi i doprinosi,spoljnotrgovinski reižm);

Nedostatak podsticajne razvojne politike; Zakonska regulativa koja, i posle najnovijih izmena zakonskih i drugih propisa,

još uvek nije, u dovoljnoj meri, podsticajna za započinjanje i vođenje privatnog biznisa;

Nedovoljno efikasan postupak zaštite prava po osnovu poslovnih transakcija sudskim putem, kako bi se obezbedilo brzo, efikasno i nepristrasno rešavanje sporova;

9

Visoke lokalne takse raznih namena koje moraju da se plaćaju (posebno kada je reč o komunalnim davanjima);

Relativno nizak nivo suštinske saradnje -kooperacije i dugoročne poslovno-tehničke saradnje, između velikih preduzeća (proizvodno-tehnolokih sistema) sa sektorom MSP, koja bi trebalo da rezultira, ne samo klasičnim kupoprodajnim odnosima, već odnosima partnera koji imaju zajednički interes;

Nedovoljan broj savetodavnih institucija usmerenih na pomoć (pod prihvatljivim finansijskim uslovima) u rešavanju strateških ili operativnih problema sa kojima se osnivači i menadžeri MSP susreću u svom radu;

Nelojalna konkurencija iz “sive” ekonomije; Neefikasna i ponekad, sklona korupciji, lokalna administracija;

Nesređena situacija u oblasti urbanizma;

Neadekvatna finansijska podrška, što znači manje-više nepovoljni uslovi kreditiranja, naročito od strane poslovnih banaka, uključujući i sredstva obezbeđenja koja često predstavljaju nepremostivu prepreku do neophodnih finansijskih sredstava, nepostojanje posebnih fondova za kreditiranje sektora MSP

i sl. To ima za posledicu nepovoljan pristup kapitalu, odnosno skup i nepristupačan, pre svega, investicioni kapital.

Dakle , može se zaključiti da postoje tri osnovne grupe pretnji bržem razvoju sektora MSP:

1. zakonska i administrativna regulativa,2. finansijska podrška,3. institucionalna infrastruktura za podršku sektoru MSP.

3. SVETSKA ISKUSTVA U FUNKCIONISANJU MSP

Zbog čega je potrebno promovisati MSP? MSP donose veću ekonomsku korist od velikih firmi – u smislu stvaranja novih radnih mesta, povećanja efikasnosti i ekonomskog rasta, jesu neki od razloga.

Struktura firmi i zaposlenost. U većini zemalja u razvoju, mikro i mala preduzeća činevećinu ukupnog broja firmi i čine veći deo ukupne zaposlenosti. U Ekvadoru, na primer, firme sa manje od 50 zaposlenih broje 99 % svih firmi i 55 % ukupne zaposlenosti u1980. godini; u Bangladešu, firme sa manje od 100 zaposlenih broje 99 % svih firmi

10

58 % zaposlenosti u 1986. godini.7

U zemljama sa malim dohotkom po glavi stanovnika, ogromna većna firmi su mikro ili mala preduzeća, pored kojih postoji i nekoliko velikih preduzeća. U zemljama sa srednjim dohodkom, srednja preduzeća počinju da uzimaju relativno veće učešće u ukupnoj proizvodnji i zaposlenosti. U većini zemalja, trend je da veće firme donose uvećanje nacionalnog dohodka po glavi stanovnika. Izuzetak od ovog pravila su azijske zemije Tajvan ili Kina na primer, gde je odnos većih i manjih firmi relatvno stalan u poslednjih trideset godina, bez obzira na to što se struktura proizvodnje promenila od primitivnih radionica do visokih tehnologija kompjuterske industrije. U proseku, mala preduzeća ne igraju veliku ulogu u razvoju jedne zemlje.8

Stvaranje radnih mesta. Rasprava ima i o tome da li su MSP važna za rast zaposlenosti tj. stvaranje novih radnih mesta. Ovoga puta empirijski dokazi nisu na strani tradicionalnog mišljenja kada je o ovoj temi reč. Male firme u velikoj meri utiču na stvaranje novih radnih mesta, ali takođe i u gašenju postojećih. To je zbog toga što male firme nastaju velikom brzinom, ali se brzo i gase, te stoga mnoge male firme ne uspevaju da porastu. U razvijenim zemljama uprkos rasprostranjenom mišljenju, male firme ne stvaraju više radnih mesta, ako se imaju u vidu radna mesta koja se zatvaraju i firme koje nestaju mnogo češće nego velike firme. Isti zaključak bi se mogao izvesti i kada se radi o zemljama u razvoju.MSP nude manju sigurnost radnog mesta nego i velike firme. U SAD, trajnost radnog mesta se povećava sa veličinom firme. Treba napomenuti da je ukidanje ranih mesta u slučaju recesije manje u MSP nego u velikim firmama – zahvaljujući njihovoj velikoj fleksibilnosti.

Efikasnost. Efikasnosti preduzeća varira kako unutar jedne industrijske grane tako iukupno u industriji. Veličina firme može da bude povezana sa nekim drugim faktonima koji su povezani sa efikasanšću, kao to su veština upravljanja i tehnologija, kao i efekti koje proizvodi pravni ambijent. U SAD proizvođački sektor, industrije u kojima veće firme imaju veći udeo na tržišu i imaju veći rast produktivnosti. Većina studija u zemljama u razvoju pokazuje da su najmanje firme i najmanje efikasne, postoje činjenice

koje govere da su i male i velike firme relativno neefikasne u poređenju sa srednjim firmama. Sporno je i to da su MSP inovativnija od velikih firmi. Mnoge male firme donose inovacije na tržište, ali doprinos u inovacijama na temu produktivnosti zahteva određeno vreme i sredstva, dok velike firme imaju više resursa da usvoje i implementiraju inovacije.

Većina tranzicionih ekonomija shvata važnost MSP, zbog toga se formulišu nacionalne politike prema MSP te prave programi i strategije razvoja. U zemijama u tranziciji stvaranje sektora MSP jeste značajan deo ekonomskih reformi, ali sa pravom implementacijom se počelo tek od skoro. U regionu Balkana dosledne politike prema MSP i dalje nema. Razvoj ovog sektora mnogo zaostaje zbog nedostataka u

7 M.Ljuzovski, Povezivanje malih i srednjih preduzeća, Beogrdska akademija računarskih nauka, Beograd,2006 str 4-68 Ibd. Str. 4-6

11

zakonodavstvu, razumevanja preduzetništva uopšte, loše infrastrukture kao i nedostataka finansijskih sredstava.

Zemije u tranziciji kreću od planirane i centralizovane ka tržišno orjentisanoj ekonomiji.Tokom perioda centralne i planirane ekonomije većina državnih firmi funkcioniše u veštački i odbrambeno orjentisanom ekonomskom ambijentu koji im nije dao priliku da nauče da se ponašaju tržišno.

Transformacija državnih firmi u privatne automatski ne vodi nužno ka stvaranju profitablinih kompanija jer preduzetništvo pre svega podrazumeva spremnost da se preuzme rizik, a onda treba posedovati i iskustvo i izoštren osećaj za posao.Sa druge strane veoma je važno stvaranje pozitivnog političkog i ekonomskog ambijenta pogodnog za stvaranje jakog MSP sektora. To je jedan od glavnih zadataka vlada zemalja u tranziciji.

Stratešku značaj sektora MSP je sledeći :

MSP doprinose porastu zaposlenosti i mogu na duži rok da obezbede veoma značajan udeo svih zaposlenih;

MSP mogu da pomognu u restruktuiranju tako što apsorbuju suvišne radnike i povećavaju konkurenciju na tržitu:

Tranzicione ekonomije su na različitim nivoima razumevanja i razvoja MSP. Pogled na trenutnu situciju u pogledu razvoja sektora MSP u zemijama u tranziciji su data dalje u tekstu:

Grupa najrazvijenijih zemalja ima pravni sistem postavljen tako da podžrava sektor MSP. U posebnim slučajevima postoji potreba, za ispravkama i dopunama nakon prelaska iz rane faze tranzicionog procesa na viši nivo. Druga grupa zemalja ima već pripremijen pravni sistem predstoji još da se izvrši implentcija kroz prikladne programe podrške i promocije malih i srednjih preduzeća, dok se treća grupa zemalja nalazi na samom početku, njihovi parlamenti tek treba da donesu zakone,a vlade strategije kojima će promovisati razvoj MSP.

U zemijama u tranziciji, fokus treba da bude na stvaranju MSP i treba im pomoći da rade efikasno u uslovima tržišne ekonomije.

U Evropskoj Uniji postoji dvadeset miliona preduzeća od čega je oko 99% malih i srednjih preduzeća (MSP), a čak 93% MSP ima manje od 10 zaposlenih. MSP su glavni izvor zapošljavanja i stvaranja bogatstva u Evropskoj Uniji:U martu 2002.g. tokom Samita šefova vlada Evropske Unije u Lisabonu, sektor MSP je označen kao jedan od stubova u postizanju cilja da Evropska Unija postane “najkonkurentnija i najdinamičnija privreda u svetu do 2010.g.”. U junu 2002.g. lideri

12

Evropske Unije su usvojili Evropsku povelju za mala preduzeća, kojom se pozivaju zemlje članice Evropske Unije i Evropsku komisiju da pruže podršku i pomognu malim preduzećima u brojnim ključnim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika, kao i stvaranjem efikasnijeg zakonodavstva, propisa, poreskog i finansijskog sistema. Na taj način u potpunosti je priznat značaj malih preduzeća i preduzetnika za razvoj, konkurentnost i zaposlenost u Evropskoj Uniji.

3.1. Italija9

Italijanskom ekonomijom dominiraju mala preduzeća. U Italiji nema precizne definicije šta su mala i srednja preduzeća. Pokretačka snaga za stvaranje novih preduzeća je zakon iz 1986. godine, koji ima nov prilaz i metodologiju za iskorišćenje lokalnih preduzetničkih resursa za stvaranje novih radnih mesta. Cela stvar je postavljena tako da vlada svojim merama stvori ambijent koji će podstaknuti stvaranje nove generacije preduzetnika. Za sprovođenje ove ideje, ponuđeni su razni servisi, kao što je pomoć u planiranju, škoIe menadžmenta i tehnička pomoć za započinjanje posla, uz finansijske podsticaje, subvencije i zajmove sve u skiadu sa propisima EU.Od 1986 do danas oko 7,500 novih preduzetnika je krenulo u nove poslovne projekte 73% od njih su mlađi ljudi.

3.2.Austrija10

Preduzetništvo u Austriji je razvijano veoma pažljivo. Rezultati govore sami za sebe, 99% svih firmi su mala i srednja preduzeća. Trend u zakonodavstvu je sve veća liberalizacija. Stalno uvođenje novih tehnologija doprinosi povećanju konkurentnosti austrijskih MSP na svetskom tržištu.

Strateški pravci razvoja sektora MSP u Austriji su:

1) Proizvodnja novih visoko kvalitetnih proizvoda;2) Podizanje kavaliteta turističke ponude;3) Stvaranje novih i podizanje kvaliteta - dodatnih usluga;4) Štednja energije, maksimalno iskorišćenje sirovina, prikupljanje otpada i

ponovno korišćenje (recikliranje);5) Primena novih tehnologija;6) Industrijska kooperacija;

9 Ljuzovski M., Povezivanje malih i srednjih preduzeća,str 6-8, Beogrdska akademija računarskih nauka, Beograd,2006.10 Ibidem

13

7) Unapređenje transportne opreme i logistike.

3.3.Češka11

28. aprila 1992. Češka vlada je usvojila Akt, kojim se država opredelila da podrži mala i srednja preduzeća. Osnovni cilj ovog akta je da olakša osnivanje MSP i ojača ekonomske pozicije koje ona zauzimaju. Za dalju implementaciju ovog akta, vlada je osnovala fondove koji su finansirani iz državnog budžeta i ustanovila institucije kojima je poveren zadatak pružanja podrške preduzetnicima.

Ostali vidovi podrške uključuju :

1) podrška stručnom osposobljavanju;2) podrška radu konsultantskih firmi;3) podrška kooperaciji između MSP;4) podrška prikupljanju, obradi i distribuciji informacija;5) podrška istraživanjima i tehničkom razvoju;6) podrška stvaranju novih radnih mesta;7) podsticanje regionalnog ekonomskog razvoja;8) podrška prekograničnoj kooperaciji i učestvovanje na sajmovima;

Ministarstvo Ekonomije je razradilo detaljne programe za podršku MPS. Program uključuje osam podprograma sa jasno definisanim ciljevima i transparentno određenim kriterijumima.

11 Ibidem

14

3.4.Poljska12

U Poljskoj radi 2 miliona MSP i zapošljava oko 60 % radne snage i generiše gotovo polovinu ukupnog bruto nacionalnog proizvoda. 6. juna 1995. godine Savet Ministara je usvojio i predstavio nacionalnu strategiju malih i srednjih preduzeća baziranu na sporazumu sa EU.Uprkos činjenici da su MSP najvažniji element ekonomske politike, do sada nema jedinstvene definicije šta su mala preduzeća. Nezvanično, mala preduzeća su preduzeća koja započljavaju do 50 zaposlenih, dok srednja preduzeća zapošljavaju od 51 do 250 radnika.

3.5. Rumunija13

Zakonodavna aktivnost, u pogledu podsticaja i pružanja podrške za uspostavljanje i razvoj MSP, se ogleda u aktu koji je doneo Parlament 1994. Ovim aktom vlada je definisala šta su mala (25 zaposlenih), a šta srednja (25-200) preduzeća i glavni pravac promovisanja MSP sektora.

Glavne forme podrške MSP su:1) pružanje informacija, podrška i usluge konsultantskih firmi;2) podrška regionalnim razvojnim programima;3) obuka preduzetnika, menadžera i zaposlenih u MSP;4) istraživanja i tehnološke inovacije;5) pristup resursima, javne nabavke i predugovori;6) podsticanje izvoza;7) ekonomske i finansijske veštine; 8) neophodni fondovi,

Zakon iz 1994. stvara uslove za formiranje fondova za podršku MSP. Sredstva koja pune te fondove su sve od godišnjih dodela sredstava odobrenih državnim budžetom do privatnih doprinosa i strane ekonomske pomoći.Vladinom rezolucijom iz 1995, formirana je Rumunska agencija za razvojsa ciljem da:

1) vrši analizu, koordinisanje i primenu razvojnih programa za MSP ,evidentiranje dodeljenih subvencija i monitoring rezultata;

2) jednom u tri godine priprema predloga Vladi u pogledu politike i strategije prema sektoru MSP

12 Ibidem 13 Ibidem

15

3) razvija saradnja sa drugim vladinim i nevladinim institucijama sa ciljem stvaranja ambijenta za podršku i razvoj MSP;

4) priprema godišnji izveštaj Vladi u pogledu MSP sektora.

3.6. Slovenija14

Slovenačka mala preduzeća su sektor ekonomije koji se najbrže razvija. Na bazi zakona za promovisanje malog biznisa, formiran je fond za razvoj malih preduzeća koji je finansiran iz republičkog budžeta kao i iz drugih izvora.

3.7. Japan15

Japan ima zakon u kome se definiše šta su to mala i srednja preduzeća na bazi veličine kapitala, broja zaposlenih, kao i vrste delatnosti. Delatnosti su grupisane u oblasti kao što su proizvodnja, rudarstvo i transport (ispod 300 zaposlenih i kapital oko 1 milion USAD ), trgovina na malo i servisi (ispod 50 zaposlenih i kapital 100.000 USAD) i preprodavci (ispod 100 zaposlenih sa kapitalorn od 300.000 USAD). Kompanije koje imaju manje od 20 zaposlenih su mala preduzeća. Za slučaj poslovanja u komercijali i uslugama te kompanije mogu da imaju i manje od 5 zaposlenih. MSP imala su 1996. godine u Japanu 77,6 % od ukupno zaposlenih, a njihov broj je bio čak 98,9 % u odnosu na velika preduzeća. U proizvodnim organizacijama ostvarivana su 55,2 % dodatne vrednosti. U ovoj strukturi mala preduzeća imala su 26,5 % zaposlenih u 73,2 % organizacija unutar MSP.

14 Ibidem15 Ibidem

16

ZAKLJUČAK

Mala i srednja preduzeća se smatraju jednom od vodećih snaga ekonomskog razvoja. Da je ovakav zaključak ispravan potvrđuju svetska iskustva iz bliže i dalje prošlosti. Mala i srednja preduzeća stimulišu privatno vlasništvo i preduzetničke sposobnosti, ona su fleksibilna i mogu se brzo prilagođavati turbulencijama na tržištu. Generišu zaposlenost, stvaraju diversifikovanu ekonomsku aktivnost, doprinose izvozu i osnovni su činioci razvoja konkurentske ekonomije. I ako su mala i srednja preduzeća u Srbiji, tokom proteklih tranzicionih godina, doživljavala sudbinu ukupne privrede upravo su ona ta koja su kako po broju registrovanih preduzeća, tako i po visini ostvarenog prihoda i broju zaposlenih radnika prevladala sve nedaće tranzicije i upravo su ona imala značajnu ulogu u transformaciji i revitalizaciji privrede.

Preduzetnički duh se može stimulisati određenim državnim merama:

- Stalna obuka i razvijanje menadžerskih sposobnosti.- Promovisanje menadžmenta u SME kao poželjne opcije za karijeru.- Rezultate o najboljim praksama omogućiti dostupnim menadžmentu.-

Prihvatanjem ovih mera mogli bi da se, kao društvo, u kratkom roku ponovo vratimo na mesto gde smo bili i da izborimo još bolju poziciju na svetskom tržištu. Sve to bi se odrazilo na veću kupovnu moć stanovništva, a time i na tražnju, čime bi se pokrenu točak razvoja i puta ka bogatijem i srećnijem društvu.

17

LITERATURA

1. EU Observatoru of EU SME-s: “SME-s in Europe in 2003”2. Ljuzovski Marko, Povezivanje malih i srednjih preduzeća, Beogrdska akademija

računarskih nauka, Beograd,2006.3. M. Živković,Ekonomika poslovanja ,str 34-38 , Nolit, Beograd 2002.4. Penezić N. ,,Preduzetništvo:savremeni pristup“ Akademska knjiga, Novi Sad,

2008 5. Zakon o računovodstvu i reviziji, Službeni glasnik br 46/06 Beograd 2006. s

Internet izvori:

www.smevozdovac.org.yuwww.ujn.sr.gov.yu

18