1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

UVOD

Svaki saobraćajni sistem sadrži podsisteme koji upravljaju javnim (masovnim) prevozom

individualnim vozilima nemotorizovanim kretanjima itd Svi ti sistemi treba da budu u

određenoj ravnoteži - da se međusobno dopunjuju

Sistem upravljanja saobraćajem je veoma složen sistem sa više nivoa

Uobičajen termin je KAS (kompleksan adaptivni sistem) Kompleksnost se ogleda kroz

više međusobno povezanih elemenata kao što su putna mreža saobraćajni tokovi tehnička

sredstva komunikacijske veze

Kada se kaže upravljanje saobraćajem misli se na organizovanje delovanje na saobaćajni

sistem u celini ili na njegove pojedine podsisteme radi njegove što bolje efikasnosti tj

zadovoljenja potreba društva za prevoženjem ljudi i tereta u svim uslovima

Upravljanje saobraćajem je pojam kojim se opisuje ono što se neposredno preuzima da bi

saobraćaj na nekoj konkretnoj mreži bio racionalan efikasan što jeftiniji dovoljno brz

bezbedan Ovaj pojam uključuje mnoštvo različitih mera neke od tih mera su tehničke

ogranizacione zakonodavne ekonomske U užem smislu reči reč je o upravjanju saobraćajnim

tokovima na putnoj mreži

Upravljanje saobraćajem na putevima odnosno upravljanje saobraćajnim tokovima

predodređeno je funkcionisanjem celokupnog saobraćajnog sistema

Drumski saobraćaj je saobraćaj koji se odvija na putevima Učesnici u drumskom

saobraćaju se mogu kretati pešice jašući životinje i uz pomoć raznih vozila Drumski saobraćaj

je regulisan saobraćajnim propisima koje moraju poštovati svi učesnici u saobraćaju Osnovna

pravila drumskog saobraćaja su usvojena 1968 godine na Bečkoj konvenciji o drumskom

saobraćaju Sve države nisu usvojile ovu konvenciju a i među njenim potpisnicama se javljaju

odstupanja

U mnogim delovima sveta saobraćaj je uopšte uzevši organizovan To podrazumeva

petlje saobraćajne signale i znake na raskršćima tako da olakša protok vozila U saobraćaju

mogu učestvovati vozila na motorni pogon vozila bez sopstvenog pogona (bicikli) i pešaci

Saobraćajnim signalima mogućno je usaglašavanje i sa ostalim vidovima saobraćaja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Organizovan saobraćaj drastično smanjuje vreme putovanja Iako vozila čekaju na

raskrsnicama ušteda u vremenu je velika Organizovan saobraćaj može preći u dezorganizovan

nastupanjem vanrednog doganaja bilo da su u pitanju radovi na putu neka nezgoda ili prepreka

kao što je životinja koja se nane na putu ruševine i sl Na izuzetno prometnim autoputevima

ometanje može potrajati sve dok se saobraćaj ne proredi Viljem Biti proučavao je ova ometanja

nazvavši ih saobraćajni talasi

Simulacija organizovanog saobraćaja uključuje proučavanje stohastičkih procesa kao i

primenu jednačina matematičke fizike na saobraćajni tok

Objekat upravljanja u sistemu saobraćaja je saobraćajni tok sa skupom obeležja koji ga

karakterišu Prema teoriji saobraćajnog toka osnovni parametri (obeležja) saobraćajnog toka su

brzina toka gustina toka protok intervali u toku vreme putovanja homogenost toka vremenska

neravnomernost nivo usluge vremenski gubici itd

Veliki broj faktora utiče na ulaz odnosno izlaz pomenutog procesa Izbor upravljačkih

akcija složen je izbor na osnovu više prisutnih kriterijuma pri čemu se uvažavaju određena

ograničenja

Polazeći od svega gore navedenog skup akcija može imati više težišta težnja ka

maksimalnom protoku postizanje minimalnog vremena kretanja saobraćajnog toka i

maksimalnog komfora pri kretanju toka minimalni utrošak resursa ili težnja ka zadovoljenju više

kriterijuma uz potrebu poređenja kriterijuma po važnosti u skladu sa postavljenim ciljem

Zadatak upravljačkog podsistema u kome se razlikuju algoritmi upravljanja saobraćajnim

tokovima je u tome da odabere optimalne izlazne rezultate

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

1OSNOVNI POJMOVI SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Saobraćajni tok je istovremeno kretanje više vozila na putu u određenom poretku Za

opisivanje saobraćajnih tokova neophodno je definisati adekvatne pokazatelje Oni se mogu

nazvati osnovni parametri saobraćajnog toka i to

protok vozila

gustina saobraćajnog toka

brzina saobraćajnog toka

vreme putovanja vozila u toku

jedinično vreme putovanja vozila u toku

vremenski intervala sleđenja vozila u toku i

rastojanje sleđenja vozila u toku

Pored ovih mogu se spomenuti i rastojanje struktura toka složenost toka merodavni

protok karakter toka i dr

Pod pojmom protoka vozila podrazumeva se broj vozila koji prođe posmatrani presek

puta saobraćajnice u jedinici vremena u jednom smeru za jednosmerne i u oba smera za

dvosmerne saobraćajnice1 Razlikujemo protok na preseku puta i protok vozila na odseku ili

deonici puta Protok vozila na preseku puta predstvalja protok koji se ostavruje na posmatranom

preseku puta u jedinici vremena Protok vozila na odseku ili deonici puta predstavlja aritmetičku

sredinu protoka na n-preseka na odseku ili saobraćajnoj deonici

Sva teroijska uopštavanja fundamentalnih relacija u teroiji saobraćajnog toka kada je reč

o protoku odnose se na protok na odseku u jednom pravcu u jednom nizu i u jednom smeru2

Osnovna jedinica je broj vozila na jedan čas (vozh)3

1 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 1987 str 172 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 1987 str 18 3 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 1987 str 18

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Mogu se koristiti i manje vremenske jedinice Osnovni simbol za izražavanje protoka je q

a koriste se i simboli PGDS PDS i DS Treba napomenuti da u engleskoj literaturi se koriste

oznake AADT ADT i DT4

Gustina saobraćajnog toka podrazumeva broj vozila na jedinici dužine saobraćajnice po

saobraćajnoj traci po smerovima za jednosmerne saobračajnice odnosno u oba smera za

dvosmerne saobraćajnice Gustina saobraćaja je vezana prostorno za odsek ili saobraćajnu

deonicu a vremenski za trenutno stanje Sva teorijska uopštavanja fundamentalnih relacija u

teoriji saobraćajnog toka kada je reč o gustini odnose se na gustinu na odseku u jednom pravcu

u jednom nizu i u jednom smeru 5

Osnovna jedinica za gustine je broj vozila po jednom kilometru Osnovna oznaka je g U

Engleskoj se koristi oznaka K i D za iskazivanje gustine broj vozila po jednoj milji Takođe se i

u Americi koristi broj vozila po jednoj milji

11Vrste saobraćajnih tokova

U red važnijih osobenosti saobraćajnog toka značajnih za opisivanje zakonitosti kretanja

vozila u saobraćajnim tokovima na drumskim saobraćajnicama i za opisivanje osnovnih

parametara saobraćajnog toka i protoka vozila spadaju

složenost saobraćajnog toka

opšti uslovi odvijanja saobraćaja

sastav ili struktura saobraćajnog toka i

vremenska neravnomernost saobraćajnog toka

Saobraćajni tok možemo podeliti na

prost i

složen

Prost saobraćajni tok se sastoji od jednog niza vozila koja se kreću u jednom pravcu i

jednom smeru Najmanji broj vozila su dva vozila Prost saobraćajni tok ima značenje

4 wwwlearningrs saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 1955005 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO bdquoGrađevinska knjigaldquo Beograd 1987 str 20

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Organizovan saobraćaj drastično smanjuje vreme putovanja Iako vozila čekaju na

raskrsnicama ušteda u vremenu je velika Organizovan saobraćaj može preći u dezorganizovan

nastupanjem vanrednog doganaja bilo da su u pitanju radovi na putu neka nezgoda ili prepreka

kao što je životinja koja se nane na putu ruševine i sl Na izuzetno prometnim autoputevima

ometanje može potrajati sve dok se saobraćaj ne proredi Viljem Biti proučavao je ova ometanja

nazvavši ih saobraćajni talasi

Simulacija organizovanog saobraćaja uključuje proučavanje stohastičkih procesa kao i

primenu jednačina matematičke fizike na saobraćajni tok

Objekat upravljanja u sistemu saobraćaja je saobraćajni tok sa skupom obeležja koji ga

karakterišu Prema teoriji saobraćajnog toka osnovni parametri (obeležja) saobraćajnog toka su

brzina toka gustina toka protok intervali u toku vreme putovanja homogenost toka vremenska

neravnomernost nivo usluge vremenski gubici itd

Veliki broj faktora utiče na ulaz odnosno izlaz pomenutog procesa Izbor upravljačkih

akcija složen je izbor na osnovu više prisutnih kriterijuma pri čemu se uvažavaju određena

ograničenja

Polazeći od svega gore navedenog skup akcija može imati više težišta težnja ka

maksimalnom protoku postizanje minimalnog vremena kretanja saobraćajnog toka i

maksimalnog komfora pri kretanju toka minimalni utrošak resursa ili težnja ka zadovoljenju više

kriterijuma uz potrebu poređenja kriterijuma po važnosti u skladu sa postavljenim ciljem

Zadatak upravljačkog podsistema u kome se razlikuju algoritmi upravljanja saobraćajnim

tokovima je u tome da odabere optimalne izlazne rezultate

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

1OSNOVNI POJMOVI SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Saobraćajni tok je istovremeno kretanje više vozila na putu u određenom poretku Za

opisivanje saobraćajnih tokova neophodno je definisati adekvatne pokazatelje Oni se mogu

nazvati osnovni parametri saobraćajnog toka i to

protok vozila

gustina saobraćajnog toka

brzina saobraćajnog toka

vreme putovanja vozila u toku

jedinično vreme putovanja vozila u toku

vremenski intervala sleđenja vozila u toku i

rastojanje sleđenja vozila u toku

Pored ovih mogu se spomenuti i rastojanje struktura toka složenost toka merodavni

protok karakter toka i dr

Pod pojmom protoka vozila podrazumeva se broj vozila koji prođe posmatrani presek

puta saobraćajnice u jedinici vremena u jednom smeru za jednosmerne i u oba smera za

dvosmerne saobraćajnice1 Razlikujemo protok na preseku puta i protok vozila na odseku ili

deonici puta Protok vozila na preseku puta predstvalja protok koji se ostavruje na posmatranom

preseku puta u jedinici vremena Protok vozila na odseku ili deonici puta predstavlja aritmetičku

sredinu protoka na n-preseka na odseku ili saobraćajnoj deonici

Sva teroijska uopštavanja fundamentalnih relacija u teroiji saobraćajnog toka kada je reč

o protoku odnose se na protok na odseku u jednom pravcu u jednom nizu i u jednom smeru2

Osnovna jedinica je broj vozila na jedan čas (vozh)3

1 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 1987 str 172 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 1987 str 18 3 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 1987 str 18

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Mogu se koristiti i manje vremenske jedinice Osnovni simbol za izražavanje protoka je q

a koriste se i simboli PGDS PDS i DS Treba napomenuti da u engleskoj literaturi se koriste

oznake AADT ADT i DT4

Gustina saobraćajnog toka podrazumeva broj vozila na jedinici dužine saobraćajnice po

saobraćajnoj traci po smerovima za jednosmerne saobračajnice odnosno u oba smera za

dvosmerne saobraćajnice Gustina saobraćaja je vezana prostorno za odsek ili saobraćajnu

deonicu a vremenski za trenutno stanje Sva teorijska uopštavanja fundamentalnih relacija u

teoriji saobraćajnog toka kada je reč o gustini odnose se na gustinu na odseku u jednom pravcu

u jednom nizu i u jednom smeru 5

Osnovna jedinica za gustine je broj vozila po jednom kilometru Osnovna oznaka je g U

Engleskoj se koristi oznaka K i D za iskazivanje gustine broj vozila po jednoj milji Takođe se i

u Americi koristi broj vozila po jednoj milji

11Vrste saobraćajnih tokova

U red važnijih osobenosti saobraćajnog toka značajnih za opisivanje zakonitosti kretanja

vozila u saobraćajnim tokovima na drumskim saobraćajnicama i za opisivanje osnovnih

parametara saobraćajnog toka i protoka vozila spadaju

složenost saobraćajnog toka

opšti uslovi odvijanja saobraćaja

sastav ili struktura saobraćajnog toka i

vremenska neravnomernost saobraćajnog toka

Saobraćajni tok možemo podeliti na

prost i

složen

Prost saobraćajni tok se sastoji od jednog niza vozila koja se kreću u jednom pravcu i

jednom smeru Najmanji broj vozila su dva vozila Prost saobraćajni tok ima značenje

4 wwwlearningrs saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 1955005 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO bdquoGrađevinska knjigaldquo Beograd 1987 str 20

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

1OSNOVNI POJMOVI SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Saobraćajni tok je istovremeno kretanje više vozila na putu u određenom poretku Za

opisivanje saobraćajnih tokova neophodno je definisati adekvatne pokazatelje Oni se mogu

nazvati osnovni parametri saobraćajnog toka i to

protok vozila

gustina saobraćajnog toka

brzina saobraćajnog toka

vreme putovanja vozila u toku

jedinično vreme putovanja vozila u toku

vremenski intervala sleđenja vozila u toku i

rastojanje sleđenja vozila u toku

Pored ovih mogu se spomenuti i rastojanje struktura toka složenost toka merodavni

protok karakter toka i dr

Pod pojmom protoka vozila podrazumeva se broj vozila koji prođe posmatrani presek

puta saobraćajnice u jedinici vremena u jednom smeru za jednosmerne i u oba smera za

dvosmerne saobraćajnice1 Razlikujemo protok na preseku puta i protok vozila na odseku ili

deonici puta Protok vozila na preseku puta predstvalja protok koji se ostavruje na posmatranom

preseku puta u jedinici vremena Protok vozila na odseku ili deonici puta predstavlja aritmetičku

sredinu protoka na n-preseka na odseku ili saobraćajnoj deonici

Sva teroijska uopštavanja fundamentalnih relacija u teroiji saobraćajnog toka kada je reč

o protoku odnose se na protok na odseku u jednom pravcu u jednom nizu i u jednom smeru2

Osnovna jedinica je broj vozila na jedan čas (vozh)3

1 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 1987 str 172 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 1987 str 18 3 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 1987 str 18

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Mogu se koristiti i manje vremenske jedinice Osnovni simbol za izražavanje protoka je q

a koriste se i simboli PGDS PDS i DS Treba napomenuti da u engleskoj literaturi se koriste

oznake AADT ADT i DT4

Gustina saobraćajnog toka podrazumeva broj vozila na jedinici dužine saobraćajnice po

saobraćajnoj traci po smerovima za jednosmerne saobračajnice odnosno u oba smera za

dvosmerne saobraćajnice Gustina saobraćaja je vezana prostorno za odsek ili saobraćajnu

deonicu a vremenski za trenutno stanje Sva teorijska uopštavanja fundamentalnih relacija u

teoriji saobraćajnog toka kada je reč o gustini odnose se na gustinu na odseku u jednom pravcu

u jednom nizu i u jednom smeru 5

Osnovna jedinica za gustine je broj vozila po jednom kilometru Osnovna oznaka je g U

Engleskoj se koristi oznaka K i D za iskazivanje gustine broj vozila po jednoj milji Takođe se i

u Americi koristi broj vozila po jednoj milji

11Vrste saobraćajnih tokova

U red važnijih osobenosti saobraćajnog toka značajnih za opisivanje zakonitosti kretanja

vozila u saobraćajnim tokovima na drumskim saobraćajnicama i za opisivanje osnovnih

parametara saobraćajnog toka i protoka vozila spadaju

složenost saobraćajnog toka

opšti uslovi odvijanja saobraćaja

sastav ili struktura saobraćajnog toka i

vremenska neravnomernost saobraćajnog toka

Saobraćajni tok možemo podeliti na

prost i

složen

Prost saobraćajni tok se sastoji od jednog niza vozila koja se kreću u jednom pravcu i

jednom smeru Najmanji broj vozila su dva vozila Prost saobraćajni tok ima značenje

4 wwwlearningrs saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 1955005 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO bdquoGrađevinska knjigaldquo Beograd 1987 str 20

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Mogu se koristiti i manje vremenske jedinice Osnovni simbol za izražavanje protoka je q

a koriste se i simboli PGDS PDS i DS Treba napomenuti da u engleskoj literaturi se koriste

oznake AADT ADT i DT4

Gustina saobraćajnog toka podrazumeva broj vozila na jedinici dužine saobraćajnice po

saobraćajnoj traci po smerovima za jednosmerne saobračajnice odnosno u oba smera za

dvosmerne saobraćajnice Gustina saobraćaja je vezana prostorno za odsek ili saobraćajnu

deonicu a vremenski za trenutno stanje Sva teorijska uopštavanja fundamentalnih relacija u

teoriji saobraćajnog toka kada je reč o gustini odnose se na gustinu na odseku u jednom pravcu

u jednom nizu i u jednom smeru 5

Osnovna jedinica za gustine je broj vozila po jednom kilometru Osnovna oznaka je g U

Engleskoj se koristi oznaka K i D za iskazivanje gustine broj vozila po jednoj milji Takođe se i

u Americi koristi broj vozila po jednoj milji

11Vrste saobraćajnih tokova

U red važnijih osobenosti saobraćajnog toka značajnih za opisivanje zakonitosti kretanja

vozila u saobraćajnim tokovima na drumskim saobraćajnicama i za opisivanje osnovnih

parametara saobraćajnog toka i protoka vozila spadaju

složenost saobraćajnog toka

opšti uslovi odvijanja saobraćaja

sastav ili struktura saobraćajnog toka i

vremenska neravnomernost saobraćajnog toka

Saobraćajni tok možemo podeliti na

prost i

složen

Prost saobraćajni tok se sastoji od jednog niza vozila koja se kreću u jednom pravcu i

jednom smeru Najmanji broj vozila su dva vozila Prost saobraćajni tok ima značenje

4 wwwlearningrs saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 1955005 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO bdquoGrađevinska knjigaldquo Beograd 1987 str 20

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

merodavnog toka Složeni saobraćajni tok se sastoji od dva ili više prostih saobraćajnih tokova

Realni saobraćajni tokovi pripadaju grupi složenih saobraćajnih tokova

Po opštim uslovima odvijanja saobraćajnog toka možemo podeliti na

neprekinute tokove - kod kojih na uslove kretanja vozila deluje samo njihova

međusobna interakcija

neprekinuti ali delimično ometeni tokovi - kod ovih tokova utiče i promena

saobraćajne trake i

povremeno prekinuti tokovi- kod kojih na uslove kretanja vozila utiču i potrebe za

korišćenjaistih saobraćajnih površina od starne vozila iz ranih pravaca kretanja

Po sastavu ili strukturi saobraćajnog toka možemo napraviti sledeću podelu

homogen tok

nehomogen ili mešoviti tok i

uslovno homogen tok

Tok je homogen ako je sastavljen od jedne vrste motornih vozila Nehomogen ili

mešoviti tok u svom sastavu ima dva ili više vozila različite Uslovno homogen tok praktično ne

postoji već se radi o čisto teorijskoj aproksimaciji

Posmatrano hronološki po jednakim vremenskim jedinicama na preseku ili odseku puta u

stvarnim uslovima protok vozila je promenljive veličine uslovljena brojnim faktorima koji su

takođe po svom karakteru promenljivi Karakteristika vremenske neravnomernosti saobraćajnog

toka ima izuzetan značaj pri definisanju projektnih elemenata i donošenju odluka o opravdanosti

izgradnje saobraćajnica Značaj ove karakteristike saobraćajnog toka je naglašen i za mere koje

se preduzimaju u regulisanju i upravljanju saobraćajem na postojećoj mreži6

Teorijska uopštavanja zakonitosti vremenske neravnomernosti protoka vozila vrše se na

sledeći način

da se zakonitosti vremenske neravnomernosti protoka vozila iskažu po određenim

vremenskim jedinicama i periodima preko kojih se te zakonitosti direktno mogu dovesti u vezu

sa uzročnicima i

6 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO bdquoGrađevinska knjigaldquo Beograd 1987 str 23

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

da se iznađu odgovarajući matematički modeli pomoću raspodele verovatnoće

slučajnih promenljivih

Razmatranja zakonitosti saobraćajnog toka predstavlaju se stohastičkim matematičkim

modelom

2POJAM UPRAVLJANJA SAOBRAĆAJEM Pod saobraćajem se podrazumeva organizovano i upravljano kretanje transportnih

jedinica po nekoj mreži odnosno u okviru nekog organizovanog prostora (ulice vazduh cevi

žice itd)

Saobraćaj je u stvari neželjena posledica transporta

Pojam transport predstavlja svako kretanje ili premeštanje nekog predmeta robe

informacije fluida itd ili čoveka sa jednog mesta na neko drugo mesto Transport je sveopšta

pojava svuda je prisutan i bez njega je praktično nezamisliv ljudski život Transport se može

realizovati na različite načine u različitom vremenu različitim brzinama i različitim sredstvima

(otuda i podela na različite vidove kao što su drumski železnički vazdušni vodni ptt

cevovodni itd)

Pod saobraćajnim sistemom se podrazumeva skup tehničkih sredstava mreže tokova i

softvera čija je svrha zadovoljenje transportnih potreba7

Saobraćajni sistem sadrži podsisteme koji upravljaju javnim prevozom individualnim

vozilima nemotorizovanim kretanjima itd Ti podsistemi treba da budu u određenoj ravnoteži

odnosno da se međusobno dopunjuju

Osnovni zadatak upravljanja saobraćajem je što efikasnije iskorišćenje mogućnosti

postojeće saobraćajne mreže radi postizanja što kvalitetnijeg zadovoljenja aktuelnih saobraćajnih

zahteva

21Pojam saobraćajne mreže 7 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str224

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

U drumskom saobraćaju saobraćajna mreža predstavlja prostorno integrisan skup

čvorova i linkova koji je povezuju u jednu fizičku strukturu različitih oblika Uopšte postoje

dva tipa zemaljske saobraćajne mreže gradska (ulična) i vangradska (putna) mreža

Proces upravljanja saobraćajnim tokovima se realizuje kroz četiri osnovne etape

ocenu stanja toka tj prijem početnih informacija o parametrima toka

analizu dobijenih informacija i izbor upravljačkih rešenja

realizaciju rešenja i

kontrolu stanja u saobraćajnom toku radi preduzimanja daljih upravljačkih akcija

Slika 1 Komponente procesa upravljanja saobraćajem

Efikasnost saobraćaja značajno zavisi od strategije upravljanja u različitim putnim

vremenskim i drugim uslovima Strategija upravljanja saobraćajem je u užem smislu reči način

da se postigne konačan cilj prenošenje ljudi i materijalnih dobara od jednog ka drugom

odredištu uz optimalno iskorišćenje postojećih metoda upravljanja raspoloživih resursa i

tehničkih sredstava8

8 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str225

Odvijanje saobraćaja

Ocena stanja

Realizacija usvojenih rešenja

Kontrola

Izbor upravljačkih postupaka

Analiza informacija

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Strategija upravljanja saobraćajnim tokovima na putnoj mreži u okviru postavljenog cilja

predstavlja skup pravila načina metoda i modela upravljanja koji se koriste u donošenju

upravljačkih akcija (odluka) da bi se obezbedilo dostizanje postavljenog cilja u datim opštim

saobraćajnim vremenskim organizacijskim putnim tehničkim i drugim uslovima

Pojam metod opisuje neki složeniji postupak proračuna (ili niza postupaka) čijom se

primenom može proračunati ili utvrditi veličina nekog pokazatelja parametra i sl Pojam model

opisuje složenu strukturu koju čini nekoliko procedura algoritama pravila itd Njime se mogu

dobiti različiti izlazni rezultati na osnovu zadatih ulaza mogu se prognozirati pojave i utvrditi

saglasnost pojave i trenda itd Postoji čitav niz modela kao što su analitički matematički

analogni deskriptivni itd

Sistem upravljanja saobraćajnim tokovima može se predstaviti preko dva podsistema -

upravljačkog i upravljanog koji su međusobno povezani kanalima za protok informacija gde

saobraćajni tok predstavlja upravljani deo odnosno objekt upravljanja 9

Zadatak upravljačkog podsistema u kojem se realizuju algoritmi upravljanja

saobraćajnim tokovima je u tome da odabere onu strategiju koja će u datom realnom vremenu

obezbediti optimalne izlazne rezultate

Objekt upravljanja u sistemu je saobraćajni tok sa skupom obeležja koji ga karaktrišu

brzina toka gustina toka protok interval u toku vreme putovanja homogenost toka vremenska

neravnomernost nivo usluge vremenski gubici itd

22Kriterijumi i ograničenja u upravljanju saobraćajem

Načini ostvarivanja cilja upravljanja mogu se razlikovati i vrednovati prema resursima

koji se moraju angažovati odnosno prema rezultatima koji se mogu ostvariti

Raspoloživi resursi sredstva i uslovi se opisuju u vidu ograničenja rezultirajuće varijante

ostvarivanja ciljeva se upoređuju na osnovu unapred definisanih kriterijuma Kriterijumi treba da

budu reprezentativni i da u potpunosti odražavaju postavljene ciljeve upravljanja da bi mogli biti

mera njihovih dostizanja

9 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str225

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Da bi se sagledala ograničenja u svom pojavnom obliku neophodna je analiza kretanja

saobraćajnih tokova i uslova u kojima se ta kretanja obavljaju Da bi se povećala efikasnost

kretanja kao procesa neophodno je izvršiti optimizaciju ulaznih parametara u sistem vozač -

vozilo - put - okruženje i njihova interaktivna dejstva unutar toka

Tom prilikom mora se voditi računa o ograničenjima koja se mogu javiti u sklopu

saobraćajnih putnih vremenskih organizacijskih i tehničkih uslova Ova ograničenja

prvenstveno proizilaze iz samog sistema drumskog saobraćaja

Postoje i ograničenja van sistema a javljaju se u obliku različitih zahteva društva

privrede materijalne podrške ili koncepcijskih rešenja Kriterijumi pomoću kojih se upoređuju i

vrednuju parametri rešenja mogu biti saobraćajno - transportni bezbednosni ekonomski i sl

Sistem vozač-vozilo-put-okruženje funkcioniše u uslovima delovanja velikog broja slučajnih

faktora U realnim situacijama unapred je poznat deo uslova u kojima će se realizovati kretanje

dok drugi deo uslova nije unapred određen a neki od njih čak sadrže i elemente neodređenosti U

takvom slučaju efikasnost kretanja zavisi od tri kategorije faktora

uslova kretanja koji su unapred poznati (p1p2 pm)

uslova kretanja koji su unapred nepoznati (r1r2 rn)

elemenata rešenja koja treba odabrati (x1x2 xk)10

Efikasnost toka meri se nekim kriterijumom ili skupom kriterijuma (K) koji zavise od

sve tri grupe faktora 11

K = f ( pi rj xz)

Zadatak upravljanja je da pri zadatim uslovima kretanja (pi) pronađe takve elemente

rešenja (xz) uzimajući u obzir uticaj nepoznatih faktora (rj) koji bi kriterijumu efikasnosti dali

ekstremnu vrednost Sa aspekta upravljanja saobraćajnim tokom sistem vozač - vozilo - put -

okruženje je realnije posmatrati u tzv ukrupnjenom modelu sistema kao model putni uslovi -

saobraćajni tok - okruženje

10 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str22711 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str227

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod putnim uslovima se podrazumeva celokupnost geometrijsko - tehničkih

parametara te saobraćajno- eksploatacionih karakteristika puta Ti uticajni parametri mogu biti

nepromenjivi i promenjivi Nepromenjivi su oni parametri i karakteristike puta koje se ne

menjaju u vremenu ili se vremenski menjaju vrlo retko Promenjivi su oni parametri i

karakteristike puta koje se menjaju pod dejstvom klimatskih meteoroloških saobraćajnih i

sličnih uticaja i u zavisnosti od nivoa održavanja

Saobraćajni tok predstavlja veličinu kojom se opisuje skup vozila na određenom

odseku saobraćajnice Unutrašnje stanje toka karakterišu osnovni parametri protok gustina i

brzina ali i struktura vremenska ravnomernost nivo usluge i dr Prema prof Kuzoviću pod

pojmom saobraćajni tok podrazumeva se istovremeno kretanje više vozila na putu u

određenom poretku12

Okruženje predstavlja ukupnost prostornih i klimatsko - meteoroloških faktora

Duž puta se menjaju elementi saobraćajnica i karakteristike toka pod uticajem promena oblika

reljefa meteoroloških i klimatskih uslova slučajnog karaktera pojave vozila na mreži i sl Pod

uzajamnim dejstvom pomenutih faktora na slučajan način se menjaju karakteristike toka brzina

kretanja vozila ili ukupna brzina toka intervali sleđenja gustina toka protok broj pretricanja i

prestrojavanja trajektorije kretanja režimi ubrzanja i kočenja itd

Sve ove karakteristike opredeljuju režim kretanja toka kao važnu izlaznu karakteristiku

funkcionisanja čitavog sistema koja sumarno odražava stanje kvaliteta i efikasnost sistema V-V-

P-O Zbog dejstva velikog broja slučajnih uticajnih faktora ovaj sistem karakteriše visok stepen

neodređenosti Ta neodređenost može se smanjiti prikupljanjem adekvatnih informacija o

stanjima podsistema i njihovoj međusobnoj interakciji

23Hijerarhija upravljanja

Hijerarhija upravljanja saobraćajem opisuje skup osnovnih određenja i tipova upravljanja

saobraćajem što znači da se sistemi i podsistemi upravljanja sagledavaju sa aspekta nivoa i

stepena automatizacije posmatranih procesa

12 wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

da se iznađu odgovarajući matematički modeli pomoću raspodele verovatnoće

slučajnih promenljivih

Razmatranja zakonitosti saobraćajnog toka predstavlaju se stohastičkim matematičkim

modelom

2POJAM UPRAVLJANJA SAOBRAĆAJEM Pod saobraćajem se podrazumeva organizovano i upravljano kretanje transportnih

jedinica po nekoj mreži odnosno u okviru nekog organizovanog prostora (ulice vazduh cevi

žice itd)

Saobraćaj je u stvari neželjena posledica transporta

Pojam transport predstavlja svako kretanje ili premeštanje nekog predmeta robe

informacije fluida itd ili čoveka sa jednog mesta na neko drugo mesto Transport je sveopšta

pojava svuda je prisutan i bez njega je praktično nezamisliv ljudski život Transport se može

realizovati na različite načine u različitom vremenu različitim brzinama i različitim sredstvima

(otuda i podela na različite vidove kao što su drumski železnički vazdušni vodni ptt

cevovodni itd)

Pod saobraćajnim sistemom se podrazumeva skup tehničkih sredstava mreže tokova i

softvera čija je svrha zadovoljenje transportnih potreba7

Saobraćajni sistem sadrži podsisteme koji upravljaju javnim prevozom individualnim

vozilima nemotorizovanim kretanjima itd Ti podsistemi treba da budu u određenoj ravnoteži

odnosno da se međusobno dopunjuju

Osnovni zadatak upravljanja saobraćajem je što efikasnije iskorišćenje mogućnosti

postojeće saobraćajne mreže radi postizanja što kvalitetnijeg zadovoljenja aktuelnih saobraćajnih

zahteva

21Pojam saobraćajne mreže 7 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str224

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

U drumskom saobraćaju saobraćajna mreža predstavlja prostorno integrisan skup

čvorova i linkova koji je povezuju u jednu fizičku strukturu različitih oblika Uopšte postoje

dva tipa zemaljske saobraćajne mreže gradska (ulična) i vangradska (putna) mreža

Proces upravljanja saobraćajnim tokovima se realizuje kroz četiri osnovne etape

ocenu stanja toka tj prijem početnih informacija o parametrima toka

analizu dobijenih informacija i izbor upravljačkih rešenja

realizaciju rešenja i

kontrolu stanja u saobraćajnom toku radi preduzimanja daljih upravljačkih akcija

Slika 1 Komponente procesa upravljanja saobraćajem

Efikasnost saobraćaja značajno zavisi od strategije upravljanja u različitim putnim

vremenskim i drugim uslovima Strategija upravljanja saobraćajem je u užem smislu reči način

da se postigne konačan cilj prenošenje ljudi i materijalnih dobara od jednog ka drugom

odredištu uz optimalno iskorišćenje postojećih metoda upravljanja raspoloživih resursa i

tehničkih sredstava8

8 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str225

Odvijanje saobraćaja

Ocena stanja

Realizacija usvojenih rešenja

Kontrola

Izbor upravljačkih postupaka

Analiza informacija

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Strategija upravljanja saobraćajnim tokovima na putnoj mreži u okviru postavljenog cilja

predstavlja skup pravila načina metoda i modela upravljanja koji se koriste u donošenju

upravljačkih akcija (odluka) da bi se obezbedilo dostizanje postavljenog cilja u datim opštim

saobraćajnim vremenskim organizacijskim putnim tehničkim i drugim uslovima

Pojam metod opisuje neki složeniji postupak proračuna (ili niza postupaka) čijom se

primenom može proračunati ili utvrditi veličina nekog pokazatelja parametra i sl Pojam model

opisuje složenu strukturu koju čini nekoliko procedura algoritama pravila itd Njime se mogu

dobiti različiti izlazni rezultati na osnovu zadatih ulaza mogu se prognozirati pojave i utvrditi

saglasnost pojave i trenda itd Postoji čitav niz modela kao što su analitički matematički

analogni deskriptivni itd

Sistem upravljanja saobraćajnim tokovima može se predstaviti preko dva podsistema -

upravljačkog i upravljanog koji su međusobno povezani kanalima za protok informacija gde

saobraćajni tok predstavlja upravljani deo odnosno objekt upravljanja 9

Zadatak upravljačkog podsistema u kojem se realizuju algoritmi upravljanja

saobraćajnim tokovima je u tome da odabere onu strategiju koja će u datom realnom vremenu

obezbediti optimalne izlazne rezultate

Objekt upravljanja u sistemu je saobraćajni tok sa skupom obeležja koji ga karaktrišu

brzina toka gustina toka protok interval u toku vreme putovanja homogenost toka vremenska

neravnomernost nivo usluge vremenski gubici itd

22Kriterijumi i ograničenja u upravljanju saobraćajem

Načini ostvarivanja cilja upravljanja mogu se razlikovati i vrednovati prema resursima

koji se moraju angažovati odnosno prema rezultatima koji se mogu ostvariti

Raspoloživi resursi sredstva i uslovi se opisuju u vidu ograničenja rezultirajuće varijante

ostvarivanja ciljeva se upoređuju na osnovu unapred definisanih kriterijuma Kriterijumi treba da

budu reprezentativni i da u potpunosti odražavaju postavljene ciljeve upravljanja da bi mogli biti

mera njihovih dostizanja

9 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str225

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Da bi se sagledala ograničenja u svom pojavnom obliku neophodna je analiza kretanja

saobraćajnih tokova i uslova u kojima se ta kretanja obavljaju Da bi se povećala efikasnost

kretanja kao procesa neophodno je izvršiti optimizaciju ulaznih parametara u sistem vozač -

vozilo - put - okruženje i njihova interaktivna dejstva unutar toka

Tom prilikom mora se voditi računa o ograničenjima koja se mogu javiti u sklopu

saobraćajnih putnih vremenskih organizacijskih i tehničkih uslova Ova ograničenja

prvenstveno proizilaze iz samog sistema drumskog saobraćaja

Postoje i ograničenja van sistema a javljaju se u obliku različitih zahteva društva

privrede materijalne podrške ili koncepcijskih rešenja Kriterijumi pomoću kojih se upoređuju i

vrednuju parametri rešenja mogu biti saobraćajno - transportni bezbednosni ekonomski i sl

Sistem vozač-vozilo-put-okruženje funkcioniše u uslovima delovanja velikog broja slučajnih

faktora U realnim situacijama unapred je poznat deo uslova u kojima će se realizovati kretanje

dok drugi deo uslova nije unapred određen a neki od njih čak sadrže i elemente neodređenosti U

takvom slučaju efikasnost kretanja zavisi od tri kategorije faktora

uslova kretanja koji su unapred poznati (p1p2 pm)

uslova kretanja koji su unapred nepoznati (r1r2 rn)

elemenata rešenja koja treba odabrati (x1x2 xk)10

Efikasnost toka meri se nekim kriterijumom ili skupom kriterijuma (K) koji zavise od

sve tri grupe faktora 11

K = f ( pi rj xz)

Zadatak upravljanja je da pri zadatim uslovima kretanja (pi) pronađe takve elemente

rešenja (xz) uzimajući u obzir uticaj nepoznatih faktora (rj) koji bi kriterijumu efikasnosti dali

ekstremnu vrednost Sa aspekta upravljanja saobraćajnim tokom sistem vozač - vozilo - put -

okruženje je realnije posmatrati u tzv ukrupnjenom modelu sistema kao model putni uslovi -

saobraćajni tok - okruženje

10 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str22711 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str227

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod putnim uslovima se podrazumeva celokupnost geometrijsko - tehničkih

parametara te saobraćajno- eksploatacionih karakteristika puta Ti uticajni parametri mogu biti

nepromenjivi i promenjivi Nepromenjivi su oni parametri i karakteristike puta koje se ne

menjaju u vremenu ili se vremenski menjaju vrlo retko Promenjivi su oni parametri i

karakteristike puta koje se menjaju pod dejstvom klimatskih meteoroloških saobraćajnih i

sličnih uticaja i u zavisnosti od nivoa održavanja

Saobraćajni tok predstavlja veličinu kojom se opisuje skup vozila na određenom

odseku saobraćajnice Unutrašnje stanje toka karakterišu osnovni parametri protok gustina i

brzina ali i struktura vremenska ravnomernost nivo usluge i dr Prema prof Kuzoviću pod

pojmom saobraćajni tok podrazumeva se istovremeno kretanje više vozila na putu u

određenom poretku12

Okruženje predstavlja ukupnost prostornih i klimatsko - meteoroloških faktora

Duž puta se menjaju elementi saobraćajnica i karakteristike toka pod uticajem promena oblika

reljefa meteoroloških i klimatskih uslova slučajnog karaktera pojave vozila na mreži i sl Pod

uzajamnim dejstvom pomenutih faktora na slučajan način se menjaju karakteristike toka brzina

kretanja vozila ili ukupna brzina toka intervali sleđenja gustina toka protok broj pretricanja i

prestrojavanja trajektorije kretanja režimi ubrzanja i kočenja itd

Sve ove karakteristike opredeljuju režim kretanja toka kao važnu izlaznu karakteristiku

funkcionisanja čitavog sistema koja sumarno odražava stanje kvaliteta i efikasnost sistema V-V-

P-O Zbog dejstva velikog broja slučajnih uticajnih faktora ovaj sistem karakteriše visok stepen

neodređenosti Ta neodređenost može se smanjiti prikupljanjem adekvatnih informacija o

stanjima podsistema i njihovoj međusobnoj interakciji

23Hijerarhija upravljanja

Hijerarhija upravljanja saobraćajem opisuje skup osnovnih određenja i tipova upravljanja

saobraćajem što znači da se sistemi i podsistemi upravljanja sagledavaju sa aspekta nivoa i

stepena automatizacije posmatranih procesa

12 wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

U drumskom saobraćaju saobraćajna mreža predstavlja prostorno integrisan skup

čvorova i linkova koji je povezuju u jednu fizičku strukturu različitih oblika Uopšte postoje

dva tipa zemaljske saobraćajne mreže gradska (ulična) i vangradska (putna) mreža

Proces upravljanja saobraćajnim tokovima se realizuje kroz četiri osnovne etape

ocenu stanja toka tj prijem početnih informacija o parametrima toka

analizu dobijenih informacija i izbor upravljačkih rešenja

realizaciju rešenja i

kontrolu stanja u saobraćajnom toku radi preduzimanja daljih upravljačkih akcija

Slika 1 Komponente procesa upravljanja saobraćajem

Efikasnost saobraćaja značajno zavisi od strategije upravljanja u različitim putnim

vremenskim i drugim uslovima Strategija upravljanja saobraćajem je u užem smislu reči način

da se postigne konačan cilj prenošenje ljudi i materijalnih dobara od jednog ka drugom

odredištu uz optimalno iskorišćenje postojećih metoda upravljanja raspoloživih resursa i

tehničkih sredstava8

8 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str225

Odvijanje saobraćaja

Ocena stanja

Realizacija usvojenih rešenja

Kontrola

Izbor upravljačkih postupaka

Analiza informacija

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Strategija upravljanja saobraćajnim tokovima na putnoj mreži u okviru postavljenog cilja

predstavlja skup pravila načina metoda i modela upravljanja koji se koriste u donošenju

upravljačkih akcija (odluka) da bi se obezbedilo dostizanje postavljenog cilja u datim opštim

saobraćajnim vremenskim organizacijskim putnim tehničkim i drugim uslovima

Pojam metod opisuje neki složeniji postupak proračuna (ili niza postupaka) čijom se

primenom može proračunati ili utvrditi veličina nekog pokazatelja parametra i sl Pojam model

opisuje složenu strukturu koju čini nekoliko procedura algoritama pravila itd Njime se mogu

dobiti različiti izlazni rezultati na osnovu zadatih ulaza mogu se prognozirati pojave i utvrditi

saglasnost pojave i trenda itd Postoji čitav niz modela kao što su analitički matematički

analogni deskriptivni itd

Sistem upravljanja saobraćajnim tokovima može se predstaviti preko dva podsistema -

upravljačkog i upravljanog koji su međusobno povezani kanalima za protok informacija gde

saobraćajni tok predstavlja upravljani deo odnosno objekt upravljanja 9

Zadatak upravljačkog podsistema u kojem se realizuju algoritmi upravljanja

saobraćajnim tokovima je u tome da odabere onu strategiju koja će u datom realnom vremenu

obezbediti optimalne izlazne rezultate

Objekt upravljanja u sistemu je saobraćajni tok sa skupom obeležja koji ga karaktrišu

brzina toka gustina toka protok interval u toku vreme putovanja homogenost toka vremenska

neravnomernost nivo usluge vremenski gubici itd

22Kriterijumi i ograničenja u upravljanju saobraćajem

Načini ostvarivanja cilja upravljanja mogu se razlikovati i vrednovati prema resursima

koji se moraju angažovati odnosno prema rezultatima koji se mogu ostvariti

Raspoloživi resursi sredstva i uslovi se opisuju u vidu ograničenja rezultirajuće varijante

ostvarivanja ciljeva se upoređuju na osnovu unapred definisanih kriterijuma Kriterijumi treba da

budu reprezentativni i da u potpunosti odražavaju postavljene ciljeve upravljanja da bi mogli biti

mera njihovih dostizanja

9 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str225

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Da bi se sagledala ograničenja u svom pojavnom obliku neophodna je analiza kretanja

saobraćajnih tokova i uslova u kojima se ta kretanja obavljaju Da bi se povećala efikasnost

kretanja kao procesa neophodno je izvršiti optimizaciju ulaznih parametara u sistem vozač -

vozilo - put - okruženje i njihova interaktivna dejstva unutar toka

Tom prilikom mora se voditi računa o ograničenjima koja se mogu javiti u sklopu

saobraćajnih putnih vremenskih organizacijskih i tehničkih uslova Ova ograničenja

prvenstveno proizilaze iz samog sistema drumskog saobraćaja

Postoje i ograničenja van sistema a javljaju se u obliku različitih zahteva društva

privrede materijalne podrške ili koncepcijskih rešenja Kriterijumi pomoću kojih se upoređuju i

vrednuju parametri rešenja mogu biti saobraćajno - transportni bezbednosni ekonomski i sl

Sistem vozač-vozilo-put-okruženje funkcioniše u uslovima delovanja velikog broja slučajnih

faktora U realnim situacijama unapred je poznat deo uslova u kojima će se realizovati kretanje

dok drugi deo uslova nije unapred određen a neki od njih čak sadrže i elemente neodređenosti U

takvom slučaju efikasnost kretanja zavisi od tri kategorije faktora

uslova kretanja koji su unapred poznati (p1p2 pm)

uslova kretanja koji su unapred nepoznati (r1r2 rn)

elemenata rešenja koja treba odabrati (x1x2 xk)10

Efikasnost toka meri se nekim kriterijumom ili skupom kriterijuma (K) koji zavise od

sve tri grupe faktora 11

K = f ( pi rj xz)

Zadatak upravljanja je da pri zadatim uslovima kretanja (pi) pronađe takve elemente

rešenja (xz) uzimajući u obzir uticaj nepoznatih faktora (rj) koji bi kriterijumu efikasnosti dali

ekstremnu vrednost Sa aspekta upravljanja saobraćajnim tokom sistem vozač - vozilo - put -

okruženje je realnije posmatrati u tzv ukrupnjenom modelu sistema kao model putni uslovi -

saobraćajni tok - okruženje

10 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str22711 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str227

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod putnim uslovima se podrazumeva celokupnost geometrijsko - tehničkih

parametara te saobraćajno- eksploatacionih karakteristika puta Ti uticajni parametri mogu biti

nepromenjivi i promenjivi Nepromenjivi su oni parametri i karakteristike puta koje se ne

menjaju u vremenu ili se vremenski menjaju vrlo retko Promenjivi su oni parametri i

karakteristike puta koje se menjaju pod dejstvom klimatskih meteoroloških saobraćajnih i

sličnih uticaja i u zavisnosti od nivoa održavanja

Saobraćajni tok predstavlja veličinu kojom se opisuje skup vozila na određenom

odseku saobraćajnice Unutrašnje stanje toka karakterišu osnovni parametri protok gustina i

brzina ali i struktura vremenska ravnomernost nivo usluge i dr Prema prof Kuzoviću pod

pojmom saobraćajni tok podrazumeva se istovremeno kretanje više vozila na putu u

određenom poretku12

Okruženje predstavlja ukupnost prostornih i klimatsko - meteoroloških faktora

Duž puta se menjaju elementi saobraćajnica i karakteristike toka pod uticajem promena oblika

reljefa meteoroloških i klimatskih uslova slučajnog karaktera pojave vozila na mreži i sl Pod

uzajamnim dejstvom pomenutih faktora na slučajan način se menjaju karakteristike toka brzina

kretanja vozila ili ukupna brzina toka intervali sleđenja gustina toka protok broj pretricanja i

prestrojavanja trajektorije kretanja režimi ubrzanja i kočenja itd

Sve ove karakteristike opredeljuju režim kretanja toka kao važnu izlaznu karakteristiku

funkcionisanja čitavog sistema koja sumarno odražava stanje kvaliteta i efikasnost sistema V-V-

P-O Zbog dejstva velikog broja slučajnih uticajnih faktora ovaj sistem karakteriše visok stepen

neodređenosti Ta neodređenost može se smanjiti prikupljanjem adekvatnih informacija o

stanjima podsistema i njihovoj međusobnoj interakciji

23Hijerarhija upravljanja

Hijerarhija upravljanja saobraćajem opisuje skup osnovnih određenja i tipova upravljanja

saobraćajem što znači da se sistemi i podsistemi upravljanja sagledavaju sa aspekta nivoa i

stepena automatizacije posmatranih procesa

12 wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Strategija upravljanja saobraćajnim tokovima na putnoj mreži u okviru postavljenog cilja

predstavlja skup pravila načina metoda i modela upravljanja koji se koriste u donošenju

upravljačkih akcija (odluka) da bi se obezbedilo dostizanje postavljenog cilja u datim opštim

saobraćajnim vremenskim organizacijskim putnim tehničkim i drugim uslovima

Pojam metod opisuje neki složeniji postupak proračuna (ili niza postupaka) čijom se

primenom može proračunati ili utvrditi veličina nekog pokazatelja parametra i sl Pojam model

opisuje složenu strukturu koju čini nekoliko procedura algoritama pravila itd Njime se mogu

dobiti različiti izlazni rezultati na osnovu zadatih ulaza mogu se prognozirati pojave i utvrditi

saglasnost pojave i trenda itd Postoji čitav niz modela kao što su analitički matematički

analogni deskriptivni itd

Sistem upravljanja saobraćajnim tokovima može se predstaviti preko dva podsistema -

upravljačkog i upravljanog koji su međusobno povezani kanalima za protok informacija gde

saobraćajni tok predstavlja upravljani deo odnosno objekt upravljanja 9

Zadatak upravljačkog podsistema u kojem se realizuju algoritmi upravljanja

saobraćajnim tokovima je u tome da odabere onu strategiju koja će u datom realnom vremenu

obezbediti optimalne izlazne rezultate

Objekt upravljanja u sistemu je saobraćajni tok sa skupom obeležja koji ga karaktrišu

brzina toka gustina toka protok interval u toku vreme putovanja homogenost toka vremenska

neravnomernost nivo usluge vremenski gubici itd

22Kriterijumi i ograničenja u upravljanju saobraćajem

Načini ostvarivanja cilja upravljanja mogu se razlikovati i vrednovati prema resursima

koji se moraju angažovati odnosno prema rezultatima koji se mogu ostvariti

Raspoloživi resursi sredstva i uslovi se opisuju u vidu ograničenja rezultirajuće varijante

ostvarivanja ciljeva se upoređuju na osnovu unapred definisanih kriterijuma Kriterijumi treba da

budu reprezentativni i da u potpunosti odražavaju postavljene ciljeve upravljanja da bi mogli biti

mera njihovih dostizanja

9 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str225

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Da bi se sagledala ograničenja u svom pojavnom obliku neophodna je analiza kretanja

saobraćajnih tokova i uslova u kojima se ta kretanja obavljaju Da bi se povećala efikasnost

kretanja kao procesa neophodno je izvršiti optimizaciju ulaznih parametara u sistem vozač -

vozilo - put - okruženje i njihova interaktivna dejstva unutar toka

Tom prilikom mora se voditi računa o ograničenjima koja se mogu javiti u sklopu

saobraćajnih putnih vremenskih organizacijskih i tehničkih uslova Ova ograničenja

prvenstveno proizilaze iz samog sistema drumskog saobraćaja

Postoje i ograničenja van sistema a javljaju se u obliku različitih zahteva društva

privrede materijalne podrške ili koncepcijskih rešenja Kriterijumi pomoću kojih se upoređuju i

vrednuju parametri rešenja mogu biti saobraćajno - transportni bezbednosni ekonomski i sl

Sistem vozač-vozilo-put-okruženje funkcioniše u uslovima delovanja velikog broja slučajnih

faktora U realnim situacijama unapred je poznat deo uslova u kojima će se realizovati kretanje

dok drugi deo uslova nije unapred određen a neki od njih čak sadrže i elemente neodređenosti U

takvom slučaju efikasnost kretanja zavisi od tri kategorije faktora

uslova kretanja koji su unapred poznati (p1p2 pm)

uslova kretanja koji su unapred nepoznati (r1r2 rn)

elemenata rešenja koja treba odabrati (x1x2 xk)10

Efikasnost toka meri se nekim kriterijumom ili skupom kriterijuma (K) koji zavise od

sve tri grupe faktora 11

K = f ( pi rj xz)

Zadatak upravljanja je da pri zadatim uslovima kretanja (pi) pronađe takve elemente

rešenja (xz) uzimajući u obzir uticaj nepoznatih faktora (rj) koji bi kriterijumu efikasnosti dali

ekstremnu vrednost Sa aspekta upravljanja saobraćajnim tokom sistem vozač - vozilo - put -

okruženje je realnije posmatrati u tzv ukrupnjenom modelu sistema kao model putni uslovi -

saobraćajni tok - okruženje

10 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str22711 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str227

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod putnim uslovima se podrazumeva celokupnost geometrijsko - tehničkih

parametara te saobraćajno- eksploatacionih karakteristika puta Ti uticajni parametri mogu biti

nepromenjivi i promenjivi Nepromenjivi su oni parametri i karakteristike puta koje se ne

menjaju u vremenu ili se vremenski menjaju vrlo retko Promenjivi su oni parametri i

karakteristike puta koje se menjaju pod dejstvom klimatskih meteoroloških saobraćajnih i

sličnih uticaja i u zavisnosti od nivoa održavanja

Saobraćajni tok predstavlja veličinu kojom se opisuje skup vozila na određenom

odseku saobraćajnice Unutrašnje stanje toka karakterišu osnovni parametri protok gustina i

brzina ali i struktura vremenska ravnomernost nivo usluge i dr Prema prof Kuzoviću pod

pojmom saobraćajni tok podrazumeva se istovremeno kretanje više vozila na putu u

određenom poretku12

Okruženje predstavlja ukupnost prostornih i klimatsko - meteoroloških faktora

Duž puta se menjaju elementi saobraćajnica i karakteristike toka pod uticajem promena oblika

reljefa meteoroloških i klimatskih uslova slučajnog karaktera pojave vozila na mreži i sl Pod

uzajamnim dejstvom pomenutih faktora na slučajan način se menjaju karakteristike toka brzina

kretanja vozila ili ukupna brzina toka intervali sleđenja gustina toka protok broj pretricanja i

prestrojavanja trajektorije kretanja režimi ubrzanja i kočenja itd

Sve ove karakteristike opredeljuju režim kretanja toka kao važnu izlaznu karakteristiku

funkcionisanja čitavog sistema koja sumarno odražava stanje kvaliteta i efikasnost sistema V-V-

P-O Zbog dejstva velikog broja slučajnih uticajnih faktora ovaj sistem karakteriše visok stepen

neodređenosti Ta neodređenost može se smanjiti prikupljanjem adekvatnih informacija o

stanjima podsistema i njihovoj međusobnoj interakciji

23Hijerarhija upravljanja

Hijerarhija upravljanja saobraćajem opisuje skup osnovnih određenja i tipova upravljanja

saobraćajem što znači da se sistemi i podsistemi upravljanja sagledavaju sa aspekta nivoa i

stepena automatizacije posmatranih procesa

12 wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Da bi se sagledala ograničenja u svom pojavnom obliku neophodna je analiza kretanja

saobraćajnih tokova i uslova u kojima se ta kretanja obavljaju Da bi se povećala efikasnost

kretanja kao procesa neophodno je izvršiti optimizaciju ulaznih parametara u sistem vozač -

vozilo - put - okruženje i njihova interaktivna dejstva unutar toka

Tom prilikom mora se voditi računa o ograničenjima koja se mogu javiti u sklopu

saobraćajnih putnih vremenskih organizacijskih i tehničkih uslova Ova ograničenja

prvenstveno proizilaze iz samog sistema drumskog saobraćaja

Postoje i ograničenja van sistema a javljaju se u obliku različitih zahteva društva

privrede materijalne podrške ili koncepcijskih rešenja Kriterijumi pomoću kojih se upoređuju i

vrednuju parametri rešenja mogu biti saobraćajno - transportni bezbednosni ekonomski i sl

Sistem vozač-vozilo-put-okruženje funkcioniše u uslovima delovanja velikog broja slučajnih

faktora U realnim situacijama unapred je poznat deo uslova u kojima će se realizovati kretanje

dok drugi deo uslova nije unapred određen a neki od njih čak sadrže i elemente neodređenosti U

takvom slučaju efikasnost kretanja zavisi od tri kategorije faktora

uslova kretanja koji su unapred poznati (p1p2 pm)

uslova kretanja koji su unapred nepoznati (r1r2 rn)

elemenata rešenja koja treba odabrati (x1x2 xk)10

Efikasnost toka meri se nekim kriterijumom ili skupom kriterijuma (K) koji zavise od

sve tri grupe faktora 11

K = f ( pi rj xz)

Zadatak upravljanja je da pri zadatim uslovima kretanja (pi) pronađe takve elemente

rešenja (xz) uzimajući u obzir uticaj nepoznatih faktora (rj) koji bi kriterijumu efikasnosti dali

ekstremnu vrednost Sa aspekta upravljanja saobraćajnim tokom sistem vozač - vozilo - put -

okruženje je realnije posmatrati u tzv ukrupnjenom modelu sistema kao model putni uslovi -

saobraćajni tok - okruženje

10 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str22711 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str227

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod putnim uslovima se podrazumeva celokupnost geometrijsko - tehničkih

parametara te saobraćajno- eksploatacionih karakteristika puta Ti uticajni parametri mogu biti

nepromenjivi i promenjivi Nepromenjivi su oni parametri i karakteristike puta koje se ne

menjaju u vremenu ili se vremenski menjaju vrlo retko Promenjivi su oni parametri i

karakteristike puta koje se menjaju pod dejstvom klimatskih meteoroloških saobraćajnih i

sličnih uticaja i u zavisnosti od nivoa održavanja

Saobraćajni tok predstavlja veličinu kojom se opisuje skup vozila na određenom

odseku saobraćajnice Unutrašnje stanje toka karakterišu osnovni parametri protok gustina i

brzina ali i struktura vremenska ravnomernost nivo usluge i dr Prema prof Kuzoviću pod

pojmom saobraćajni tok podrazumeva se istovremeno kretanje više vozila na putu u

određenom poretku12

Okruženje predstavlja ukupnost prostornih i klimatsko - meteoroloških faktora

Duž puta se menjaju elementi saobraćajnica i karakteristike toka pod uticajem promena oblika

reljefa meteoroloških i klimatskih uslova slučajnog karaktera pojave vozila na mreži i sl Pod

uzajamnim dejstvom pomenutih faktora na slučajan način se menjaju karakteristike toka brzina

kretanja vozila ili ukupna brzina toka intervali sleđenja gustina toka protok broj pretricanja i

prestrojavanja trajektorije kretanja režimi ubrzanja i kočenja itd

Sve ove karakteristike opredeljuju režim kretanja toka kao važnu izlaznu karakteristiku

funkcionisanja čitavog sistema koja sumarno odražava stanje kvaliteta i efikasnost sistema V-V-

P-O Zbog dejstva velikog broja slučajnih uticajnih faktora ovaj sistem karakteriše visok stepen

neodređenosti Ta neodređenost može se smanjiti prikupljanjem adekvatnih informacija o

stanjima podsistema i njihovoj međusobnoj interakciji

23Hijerarhija upravljanja

Hijerarhija upravljanja saobraćajem opisuje skup osnovnih određenja i tipova upravljanja

saobraćajem što znači da se sistemi i podsistemi upravljanja sagledavaju sa aspekta nivoa i

stepena automatizacije posmatranih procesa

12 wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod putnim uslovima se podrazumeva celokupnost geometrijsko - tehničkih

parametara te saobraćajno- eksploatacionih karakteristika puta Ti uticajni parametri mogu biti

nepromenjivi i promenjivi Nepromenjivi su oni parametri i karakteristike puta koje se ne

menjaju u vremenu ili se vremenski menjaju vrlo retko Promenjivi su oni parametri i

karakteristike puta koje se menjaju pod dejstvom klimatskih meteoroloških saobraćajnih i

sličnih uticaja i u zavisnosti od nivoa održavanja

Saobraćajni tok predstavlja veličinu kojom se opisuje skup vozila na određenom

odseku saobraćajnice Unutrašnje stanje toka karakterišu osnovni parametri protok gustina i

brzina ali i struktura vremenska ravnomernost nivo usluge i dr Prema prof Kuzoviću pod

pojmom saobraćajni tok podrazumeva se istovremeno kretanje više vozila na putu u

određenom poretku12

Okruženje predstavlja ukupnost prostornih i klimatsko - meteoroloških faktora

Duž puta se menjaju elementi saobraćajnica i karakteristike toka pod uticajem promena oblika

reljefa meteoroloških i klimatskih uslova slučajnog karaktera pojave vozila na mreži i sl Pod

uzajamnim dejstvom pomenutih faktora na slučajan način se menjaju karakteristike toka brzina

kretanja vozila ili ukupna brzina toka intervali sleđenja gustina toka protok broj pretricanja i

prestrojavanja trajektorije kretanja režimi ubrzanja i kočenja itd

Sve ove karakteristike opredeljuju režim kretanja toka kao važnu izlaznu karakteristiku

funkcionisanja čitavog sistema koja sumarno odražava stanje kvaliteta i efikasnost sistema V-V-

P-O Zbog dejstva velikog broja slučajnih uticajnih faktora ovaj sistem karakteriše visok stepen

neodređenosti Ta neodređenost može se smanjiti prikupljanjem adekvatnih informacija o

stanjima podsistema i njihovoj međusobnoj interakciji

23Hijerarhija upravljanja

Hijerarhija upravljanja saobraćajem opisuje skup osnovnih određenja i tipova upravljanja

saobraćajem što znači da se sistemi i podsistemi upravljanja sagledavaju sa aspekta nivoa i

stepena automatizacije posmatranih procesa

12 wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Naime postoje delovi putne mreže koji praktično nisu upravljani (npr zemljani putevi

lokalne ulice u bloku i sl) ali i delovi mreže koji su u potpunosti kontrolisani i upravljani (npr

gradski autoput) Na vangradskoj (putnoj) mreži hijerarhija upravljanja obuhvata

neupravljane puteve i veze

puteve upravljane i kontrolisane vertikalnom i horizontalnom signalizacijom

puteve sa kombinovanim tipovima upravljanja i kontrole

puteve sa prostornom (denivelisanom) raspodelom tokova

puteve sa automatizovanim podsistemima upravljanja i kontrole (autoputevi) i

inteligentne puteve i autoputeve

Inteligentni put predstavlja podsistem tzv IVHS sistema (Intelligent Vehicle Highway

System) koji se realizuje u tehnološki naprednijim zemljama13

Pojam inteligentan opisuje nivo opremljenosti takvih puteva koji obezbeđuje adaptivno

upravljanje kao i informisanje korisnika u realnom vremenu o važnim činiocima za njihovo

kretanje Na gradskoj (uličnoj) mreži hijerarhija upravljanja obuhvata

pravilo desne strane

periodično upravljanje uz pomoć policije

upravljanje i kontrolu pomoću vertikalne i horizontalne signalizacije

upravljanje i kontrolu vremenskom podelom (svetlosni signali)

upravljanje i kontrolu prostornom podelom i

inteligentne raskrsnice

Pri određenim parametrima puta i organizacije kretanja tokova pod uticajem opštih

saobraćajnih uslova i dejstava iz okruženja formira se stvarno (rezultujuće) stanje sistema V-V-

P-O sa stvarnim izlaznim karakteristikama (Xz)14

Izlazne karakteristike (Xz) sistema V-V-P-O predstavljaju stanje sistema koje se utvrđuje

uz pomoć nekih tipiziranih pokazatelja stanja kao što su veličina zahteva (protoka) prosečna

brzina putovanja vreme putovanja prosečan vremenski gubitak broj zaustavljanja kapacitet

13 Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 1992str69

14 Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 1992str69

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

saobraćajnice ili kapacitet raskrsnice iskorišćenje kapaciteta faktor bezbednosti saobraćaja

prosečna potrošnja goriva itd

Sa druge strane zahteva se skup optimalnih izlaznih karakteristika (Xz) Upoređivanjem

zahtevane (željene) i stvarne izlazne karakteristike određuje se razlika (Xz - Xz)

Zavisno od veličine ove razlike (devijacija odstupanje) definiše se i nivo upravljanja na

kome treba preduzimati upravljačke akcije pomoću kojih se određuju parametri sistema koje

treba menjati15 Ako je razlika mala sistem je kompenzuje samoregulacijom što se odražava

kroz promenu režima kretanja Ako uticaj samoregulacije nije dovoljan upravljačke akcije

preduzima sledeći viši nivo (operativni) ili još viši (strategijsko upravljanje)

Slika 2 Upravljanje saobraćajnim tokovima prema značaju

Strategijsko upravljanje podrazumeva preduzimanje mera usmerenih na celokupnu putnu

mrežu zemlje i funkcionisanje saobraćaja na njoj razradu opštih rešenja organizacije saobraćaja

po prioritetima zabrane i ograničenja razradu rešenja za vanredne situacije i sl Njime se

predviđaju uslovi i sredstva za obezbeđenje funkcionisanja saobraćajnog sistema za duži

vremenski period Strategijsko upravljanje saobraćajem u tesnoj je vezi sa upravljanjem ostalim

sistemima od strateškog značaja za razvoj zemlje

Operativno upravljanje obuhvata prikupljanje i obradu informacija o stanju osnovnih

putnih pravaca (na regionalnom nivou) saobraćajnim tokovima regije meteorološkim i

klimatskim uslovima datog područja izbor odgovarajućeg režima kretanja formiranje

operativnih tela za koordinaciju upravljanja utvrđivanje nadležnosti u ostvarenju linijskog

saobraćaja organizaciju održavanja putne mreže i dr

15 Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 1992str70

Prema značaju upravljanje saobraćajnim tokovima može biti

strategijsko lokalnooperativno

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Lokalno ili tekuće upravljanje obuhvata neprekidno praćenje i analizu kretanja tokova na

određenom putu ili delu putne mreže razradu sistema kretanja na osnovu zakonitosti kretanja

tokova obaveštavanje učesnika u saobraćaju o trenutnom stanju na datom putnom pravcu

(mreži) sistem signalizacije organizaciju regulisanja i kontrole saobraćaja i dr

3FAZE UPRAVLJANJA SAOBRAĆAJNIM TOKOM

Upravljanje saobraćajnim tokom kao složenim objektom sprovodi se kroz nekoliko

koraka

Slika 3Prikaz upravljanje saobraćajnim tokom kroz nekoliko koraka

Formulisanje cilja upravljanja tokom određuje cilj kretanja toka koji se realizuje

kretanjem od mesta A i do mesta (područja) B i za vreme Tij (premeštanje učesnika radi

zadovoljenja svojih potreba) Cilj upravljanja kretanjem saobraćajnog toka se svodi na

određivanje adekvatnog prostornog odnosno vremenskog intervala koji primenom određenje

strategije treba savladati

Objekt upravljanjaje saobraćajni tok koji obuhvata izdvajanje delova iz celine

sistema kretanja koji su povezani sa realizacijom formulisanog cilja kretanja

2Utvrđivanje vrste toka (objekta)

1Formulisanje ciljeva upravljanja saobraćajnim tokom

3Struktuiranje toka

4Identifikacija parametara efikasnosti (pi rjxz)

5Oblikovanje upravljačkih akcija

6Realizacija upravljanja kretanjem toka

Operativna korekcija

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Struktuiranje toka je kompozicija različitih slučajnih promenjivih (različiti

učesnici po kriterijumu PAJ) a proističe iz formulisanog cilja kretanja (PAJ- putnička

automobilska jedinica) Identifikacija parametara efikasnosti podrazumeva određivanje vrednosti

parametara u odnosu na režim normalnog toka

Kroz oblikovanje skupa upravljačkih akcija daju se rešenja o tome kakvo treba da

bude upravljanje da bi se dostigao zadani cilj kretanja Ta rešenja se zasnivaju na odgovarajućem

modelu toka zadanom cilju raspoloživim informacijama o stanju puta i okruženja i sl To je u

stvari program promena upravljaćkih parametara u vremenu samog subjekta upravljanja

Realizacija upravljanja kretanjem predstavlja u stvari realizaciju programa

optimalnog upravljanja U toku same realizacije moguće su značajne promene te stoga za svako

novo stanje u kome se tok može naći treba programski obezbediti odgovarajuću korekciju

upravljanja u toku kretanja

Presudna informacija za takvu korekciju se javlja kao novo stanje okruženja u momentu

realizacije upravljanja ili kao prognoza takvog stanja samog subjekta upravljanja Kretanje se

realizuje u nekom vremenskom intervalu koji je podložan promenama u bilo kojem koraku

upravljanja usled čega su neophodne korekcije u izboru upravljačkih akcija Dakle svi pomenuti

koraci su interaktivno prisutni u sistemu upravljanja16

31Odnos upravljanja i rukovođenja

Regulisanje funkcionisanja određenog sistema se sprovodi kroz upravljanje i

rukovođenje Upravljanje predstavlja regulisanje povezivanja sistema sa okruženjem dok

rukovođenje predstavlja regulisanje funkcionisanja sastavnih delova (unutrašnje regulisanje)

sistema

Pod regulisanjem saobraćaja podrazumeva se skup analitičkih tehničkih programskih

sistemskih računarskih i drugih postupaka tehnika metoda i modela pomoću kojih se

saobraćajni sistem održava u optimalnom ili približno optimalnom stanju Pojam optimalno

izražava ono što je najefikasnije najracionalnije itd

Sa aspekta upravljanja neophodno je definisati međusobni odnos funkcija upravljanja

regulisanja kontrolisanja i drugih Taj regulativni sistem je očigledno složen i sadrži čitav niz 16 wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

saobraćajnice ili kapacitet raskrsnice iskorišćenje kapaciteta faktor bezbednosti saobraćaja

prosečna potrošnja goriva itd

Sa druge strane zahteva se skup optimalnih izlaznih karakteristika (Xz) Upoređivanjem

zahtevane (željene) i stvarne izlazne karakteristike određuje se razlika (Xz - Xz)

Zavisno od veličine ove razlike (devijacija odstupanje) definiše se i nivo upravljanja na

kome treba preduzimati upravljačke akcije pomoću kojih se određuju parametri sistema koje

treba menjati15 Ako je razlika mala sistem je kompenzuje samoregulacijom što se odražava

kroz promenu režima kretanja Ako uticaj samoregulacije nije dovoljan upravljačke akcije

preduzima sledeći viši nivo (operativni) ili još viši (strategijsko upravljanje)

Slika 2 Upravljanje saobraćajnim tokovima prema značaju

Strategijsko upravljanje podrazumeva preduzimanje mera usmerenih na celokupnu putnu

mrežu zemlje i funkcionisanje saobraćaja na njoj razradu opštih rešenja organizacije saobraćaja

po prioritetima zabrane i ograničenja razradu rešenja za vanredne situacije i sl Njime se

predviđaju uslovi i sredstva za obezbeđenje funkcionisanja saobraćajnog sistema za duži

vremenski period Strategijsko upravljanje saobraćajem u tesnoj je vezi sa upravljanjem ostalim

sistemima od strateškog značaja za razvoj zemlje

Operativno upravljanje obuhvata prikupljanje i obradu informacija o stanju osnovnih

putnih pravaca (na regionalnom nivou) saobraćajnim tokovima regije meteorološkim i

klimatskim uslovima datog područja izbor odgovarajućeg režima kretanja formiranje

operativnih tela za koordinaciju upravljanja utvrđivanje nadležnosti u ostvarenju linijskog

saobraćaja organizaciju održavanja putne mreže i dr

15 Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 1992str70

Prema značaju upravljanje saobraćajnim tokovima može biti

strategijsko lokalnooperativno

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Lokalno ili tekuće upravljanje obuhvata neprekidno praćenje i analizu kretanja tokova na

određenom putu ili delu putne mreže razradu sistema kretanja na osnovu zakonitosti kretanja

tokova obaveštavanje učesnika u saobraćaju o trenutnom stanju na datom putnom pravcu

(mreži) sistem signalizacije organizaciju regulisanja i kontrole saobraćaja i dr

3FAZE UPRAVLJANJA SAOBRAĆAJNIM TOKOM

Upravljanje saobraćajnim tokom kao složenim objektom sprovodi se kroz nekoliko

koraka

Slika 3Prikaz upravljanje saobraćajnim tokom kroz nekoliko koraka

Formulisanje cilja upravljanja tokom određuje cilj kretanja toka koji se realizuje

kretanjem od mesta A i do mesta (područja) B i za vreme Tij (premeštanje učesnika radi

zadovoljenja svojih potreba) Cilj upravljanja kretanjem saobraćajnog toka se svodi na

određivanje adekvatnog prostornog odnosno vremenskog intervala koji primenom određenje

strategije treba savladati

Objekt upravljanjaje saobraćajni tok koji obuhvata izdvajanje delova iz celine

sistema kretanja koji su povezani sa realizacijom formulisanog cilja kretanja

2Utvrđivanje vrste toka (objekta)

1Formulisanje ciljeva upravljanja saobraćajnim tokom

3Struktuiranje toka

4Identifikacija parametara efikasnosti (pi rjxz)

5Oblikovanje upravljačkih akcija

6Realizacija upravljanja kretanjem toka

Operativna korekcija

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Struktuiranje toka je kompozicija različitih slučajnih promenjivih (različiti

učesnici po kriterijumu PAJ) a proističe iz formulisanog cilja kretanja (PAJ- putnička

automobilska jedinica) Identifikacija parametara efikasnosti podrazumeva određivanje vrednosti

parametara u odnosu na režim normalnog toka

Kroz oblikovanje skupa upravljačkih akcija daju se rešenja o tome kakvo treba da

bude upravljanje da bi se dostigao zadani cilj kretanja Ta rešenja se zasnivaju na odgovarajućem

modelu toka zadanom cilju raspoloživim informacijama o stanju puta i okruženja i sl To je u

stvari program promena upravljaćkih parametara u vremenu samog subjekta upravljanja

Realizacija upravljanja kretanjem predstavlja u stvari realizaciju programa

optimalnog upravljanja U toku same realizacije moguće su značajne promene te stoga za svako

novo stanje u kome se tok može naći treba programski obezbediti odgovarajuću korekciju

upravljanja u toku kretanja

Presudna informacija za takvu korekciju se javlja kao novo stanje okruženja u momentu

realizacije upravljanja ili kao prognoza takvog stanja samog subjekta upravljanja Kretanje se

realizuje u nekom vremenskom intervalu koji je podložan promenama u bilo kojem koraku

upravljanja usled čega su neophodne korekcije u izboru upravljačkih akcija Dakle svi pomenuti

koraci su interaktivno prisutni u sistemu upravljanja16

31Odnos upravljanja i rukovođenja

Regulisanje funkcionisanja određenog sistema se sprovodi kroz upravljanje i

rukovođenje Upravljanje predstavlja regulisanje povezivanja sistema sa okruženjem dok

rukovođenje predstavlja regulisanje funkcionisanja sastavnih delova (unutrašnje regulisanje)

sistema

Pod regulisanjem saobraćaja podrazumeva se skup analitičkih tehničkih programskih

sistemskih računarskih i drugih postupaka tehnika metoda i modela pomoću kojih se

saobraćajni sistem održava u optimalnom ili približno optimalnom stanju Pojam optimalno

izražava ono što je najefikasnije najracionalnije itd

Sa aspekta upravljanja neophodno je definisati međusobni odnos funkcija upravljanja

regulisanja kontrolisanja i drugih Taj regulativni sistem je očigledno složen i sadrži čitav niz 16 wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Lokalno ili tekuće upravljanje obuhvata neprekidno praćenje i analizu kretanja tokova na

određenom putu ili delu putne mreže razradu sistema kretanja na osnovu zakonitosti kretanja

tokova obaveštavanje učesnika u saobraćaju o trenutnom stanju na datom putnom pravcu

(mreži) sistem signalizacije organizaciju regulisanja i kontrole saobraćaja i dr

3FAZE UPRAVLJANJA SAOBRAĆAJNIM TOKOM

Upravljanje saobraćajnim tokom kao složenim objektom sprovodi se kroz nekoliko

koraka

Slika 3Prikaz upravljanje saobraćajnim tokom kroz nekoliko koraka

Formulisanje cilja upravljanja tokom određuje cilj kretanja toka koji se realizuje

kretanjem od mesta A i do mesta (područja) B i za vreme Tij (premeštanje učesnika radi

zadovoljenja svojih potreba) Cilj upravljanja kretanjem saobraćajnog toka se svodi na

određivanje adekvatnog prostornog odnosno vremenskog intervala koji primenom određenje

strategije treba savladati

Objekt upravljanjaje saobraćajni tok koji obuhvata izdvajanje delova iz celine

sistema kretanja koji su povezani sa realizacijom formulisanog cilja kretanja

2Utvrđivanje vrste toka (objekta)

1Formulisanje ciljeva upravljanja saobraćajnim tokom

3Struktuiranje toka

4Identifikacija parametara efikasnosti (pi rjxz)

5Oblikovanje upravljačkih akcija

6Realizacija upravljanja kretanjem toka

Operativna korekcija

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Struktuiranje toka je kompozicija različitih slučajnih promenjivih (različiti

učesnici po kriterijumu PAJ) a proističe iz formulisanog cilja kretanja (PAJ- putnička

automobilska jedinica) Identifikacija parametara efikasnosti podrazumeva određivanje vrednosti

parametara u odnosu na režim normalnog toka

Kroz oblikovanje skupa upravljačkih akcija daju se rešenja o tome kakvo treba da

bude upravljanje da bi se dostigao zadani cilj kretanja Ta rešenja se zasnivaju na odgovarajućem

modelu toka zadanom cilju raspoloživim informacijama o stanju puta i okruženja i sl To je u

stvari program promena upravljaćkih parametara u vremenu samog subjekta upravljanja

Realizacija upravljanja kretanjem predstavlja u stvari realizaciju programa

optimalnog upravljanja U toku same realizacije moguće su značajne promene te stoga za svako

novo stanje u kome se tok može naći treba programski obezbediti odgovarajuću korekciju

upravljanja u toku kretanja

Presudna informacija za takvu korekciju se javlja kao novo stanje okruženja u momentu

realizacije upravljanja ili kao prognoza takvog stanja samog subjekta upravljanja Kretanje se

realizuje u nekom vremenskom intervalu koji je podložan promenama u bilo kojem koraku

upravljanja usled čega su neophodne korekcije u izboru upravljačkih akcija Dakle svi pomenuti

koraci su interaktivno prisutni u sistemu upravljanja16

31Odnos upravljanja i rukovođenja

Regulisanje funkcionisanja određenog sistema se sprovodi kroz upravljanje i

rukovođenje Upravljanje predstavlja regulisanje povezivanja sistema sa okruženjem dok

rukovođenje predstavlja regulisanje funkcionisanja sastavnih delova (unutrašnje regulisanje)

sistema

Pod regulisanjem saobraćaja podrazumeva se skup analitičkih tehničkih programskih

sistemskih računarskih i drugih postupaka tehnika metoda i modela pomoću kojih se

saobraćajni sistem održava u optimalnom ili približno optimalnom stanju Pojam optimalno

izražava ono što je najefikasnije najracionalnije itd

Sa aspekta upravljanja neophodno je definisati međusobni odnos funkcija upravljanja

regulisanja kontrolisanja i drugih Taj regulativni sistem je očigledno složen i sadrži čitav niz 16 wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Struktuiranje toka je kompozicija različitih slučajnih promenjivih (različiti

učesnici po kriterijumu PAJ) a proističe iz formulisanog cilja kretanja (PAJ- putnička

automobilska jedinica) Identifikacija parametara efikasnosti podrazumeva određivanje vrednosti

parametara u odnosu na režim normalnog toka

Kroz oblikovanje skupa upravljačkih akcija daju se rešenja o tome kakvo treba da

bude upravljanje da bi se dostigao zadani cilj kretanja Ta rešenja se zasnivaju na odgovarajućem

modelu toka zadanom cilju raspoloživim informacijama o stanju puta i okruženja i sl To je u

stvari program promena upravljaćkih parametara u vremenu samog subjekta upravljanja

Realizacija upravljanja kretanjem predstavlja u stvari realizaciju programa

optimalnog upravljanja U toku same realizacije moguće su značajne promene te stoga za svako

novo stanje u kome se tok može naći treba programski obezbediti odgovarajuću korekciju

upravljanja u toku kretanja

Presudna informacija za takvu korekciju se javlja kao novo stanje okruženja u momentu

realizacije upravljanja ili kao prognoza takvog stanja samog subjekta upravljanja Kretanje se

realizuje u nekom vremenskom intervalu koji je podložan promenama u bilo kojem koraku

upravljanja usled čega su neophodne korekcije u izboru upravljačkih akcija Dakle svi pomenuti

koraci su interaktivno prisutni u sistemu upravljanja16

31Odnos upravljanja i rukovođenja

Regulisanje funkcionisanja određenog sistema se sprovodi kroz upravljanje i

rukovođenje Upravljanje predstavlja regulisanje povezivanja sistema sa okruženjem dok

rukovođenje predstavlja regulisanje funkcionisanja sastavnih delova (unutrašnje regulisanje)

sistema

Pod regulisanjem saobraćaja podrazumeva se skup analitičkih tehničkih programskih

sistemskih računarskih i drugih postupaka tehnika metoda i modela pomoću kojih se

saobraćajni sistem održava u optimalnom ili približno optimalnom stanju Pojam optimalno

izražava ono što je najefikasnije najracionalnije itd

Sa aspekta upravljanja neophodno je definisati međusobni odnos funkcija upravljanja

regulisanja kontrolisanja i drugih Taj regulativni sistem je očigledno složen i sadrži čitav niz 16 wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

podsistema kao što su informatički podsistemi podsistemi signalizacije neposredni podsistemi

upravljanja podsistemi veza i komunikacija podsistemi za prikupljanje podataka kontrolni

podsistemi itd

Slika 4 Odnos funkcija upravljanja sistemom

Regulisanje saobraćaja je upravljačka funkcija kojom se obezbeđuje racionalno

korišćenje svih mogućnosti saobraćajne infrastrukture kao i drugih elemenata saobraćajnog

sistema

Kontrola sa aspekta hijerarhije upravljanja predstavlja stepen automatizacije odvijanja

posmatranih procesa Usko vezana s tim je tzv kontrola pristupa koja predstavlja skup

regulativno - tehničkih mera i postupaka kojom se održava i kontroliše stanje na određenoj

saobraćajnici17 Na autoputu kontrola pristupa važi za sve korisnike tj samo jedan deo

motorizovanih potencijalnih korisnika ima pravo pristupa na autoput (konkretno oni korisnici

koji mogu ostvariti brzine kretanja veće od 40 kmh deo korisnika koji odgovara propisima o

dimenzijama vozila itd) Na pojedinim putevima višeg ranga može se ograničiti pristup

17 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str228

Rukovođenje IzveštavanjeOdlušivanje

Regulisanje Kontrolisanje

Utvrđivanje cilja (zadatka)

Planiranje

Priprema

Funkcionisanje (realizacija)

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

pojedinim učesnicima u saobraćaju (npr putevi rezervisani za motorna vozila) a režimski -

izborom načina oblikovanja čvorova kada se može takođe ograničiti pristup od ređenom putu

Analogno principima kontrolnih funkcija u drugim sistemima pod kontrolom saobraćaja

(u užem smislu kontrolom saobraćajnih tokova) podrazumeva se nadzor nad poštovanjem

utvrđenog sistema bezbednosti mera i pravila ponašanja Kontrola ima za cilj podizanje

društvene discipline i pravilno korišćenje saobraćajnih površina Stoga razvoj i intezitet odnosno

obim saobraćaja mora adekvatno pratiti i kontrola kako bi se uspostavio skladan odnos između

obima kontrole stanja bezbednosti i veličine tokova na određenoj putnoj mreži

Kontrola saobraćaja koju obavljaju ovlašćeni organi (organi MUP) deo je sistema mera

bezbednosti pa se ne može izolovano posmatrati jer ima svoje mesto u sistemu ekonomskih

tehničkih pedagoških i vaspitno obrazovnih te drugih bezbedonosnih mera Osim pomenute

spoljne kontrole inspekcijske službe obavljaju i unutrašnju kontrolu u oblasti saobraćaja u

saobraćajnim i transportnim organizacijama

Planiranje regulisanja odnosno kontrole saobraćaja je takođe upravljačka funkcija

kojom se određuju programi postupci nosioci i metodi dostizanja ciljeva utvrđenih funkcijom

upravljanja saobraćajnim tokovima Postupcima planiranja se utvrđuje šta ko gde i kada treba

da učini u narednom periodu radi eliminisanja slučajnosti i stihije te da se svesno i

organizovano utiče na preduzimanje akcija kako bi se optimalno iskoristili resursi i obezbedili

maksimalni rezultati Planiranje je u stvari prva faza u realizaciji zadatka te stoga u dobroj meri

određuje i osnovu za ostale upravljačke funkcije18

4REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

41 Pojam regulisanja saobraćajnih tokova

Regulisanje saobraćajnih tokova na drumskim saobraćajnicama je složena tehnička

disciplina u oblasti saobraćajnog inženjerstva

18 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str228

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Složena je prvenstveno zbog heterogenosti i složenosti mreže drumskih saobraćajnica na

kojoj se reguliše saobraćaj i usled složene prirode i karaktera saobraćajnih tokova koji se javljaju

na putnoj i uličnoj mreži i njenim elementima u gradskim i vangradskim područjima

Za uspešno bavljenje problematikom regulisanja saobraćaja potrebno je poznavanje

procesa planiranja saobraćaja i razvoja putne i ulične mreže

problematike kapaciteta

procesa projektovanja saobraćajnica

metoda za kontrolu i regulisanje saobraćaja

svojstava i funkcionisanja sredstava i uređaja za regulisanje bezbednost i

kontrolu saobraćaja

saobraćajne signalizacije i opreme različitog tehnološkog nivoa i efikasnosti

42Pravila kretanja u drumskom saobraćaju

Drumski saobraćaj u prvom redu karakteriše masovnost učesnika u njemu što zahteva

centralizovano upravljanje regulisanje i kontrolu Stoga je opravdana potreba postojanja

jedinstvenih pravila za regulisanje kretanja pojedinih učesnika da bi se izbegli mogući konflikti

na putevima Organizacija kretanja učesnika u drumskom saobraćaju pomoću pravila obuhvata

sve uslove i situacije kretanja Regulisanje saobraćaja pravilima je uvedeno čak pre nekoliko

vekova radi regulisanja kretanja konjanika i zaprežnih vozila Pojavom automobila nastala je

potreba za većom bezbednosti kretanja pa s time koincidira i uvođenje specijalnih pravila

Prva u istoriji pravila za regulisanje automobilskog saobraćaja bila su uvedena u SAD još

1896 godine a zatim sledi njihovo uvođenje i u drugim zemljama Sa porastom korišćenja

automobila i izgradnje puteva pravila su menjana i dopunjavana uvođenjem više detalja i

orijentisana na primenu tehničkih sredstava za upravljanje saobraćajem prvenstveno

saobraćajnih znakova i svetlosnih signala a zatim i oznaka na kolovozu19

Razvoj međunarodnog drumskog saobraćaja zahtevao je neophodnu unifikaciju pravila

za regulisanje putnog saobraćaja koji se obavlja na široj teritoriji i između pojedinih zemalja

19 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str235

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Prvo međunarodno usaglašavanje pravila kretanja u drumskom saobraćaju izvršeno je 1909

godine Na tom usaglašavanju prihvaćeni su i prvi međunarodni saobraćajni znakovi20

U Parizu su 1926 godine donete Međunarodna konvencija o drumskom saobraćaju i

Međunarodna konvencija o autotransportu koje su dopunjene 1931 godine Konvencijom o

uvođenju jednoobraznih signala na putevima i Konvencijom o pravilima kretanja automobila

između američkih država

Posle završetka II svetskog rata u okviru Organizacije ujedinjenih nacija 1949 godine u

Ženevi doneti su na Međunarodnoj konferenciji o drumskom saobraćaju21

Konvencija o drumskom saobraćaju i

Protokol o putnoj signalizaciji

Cilj Konvencije o drumskom saobraćaju bio je doprinos razvoju međunarodnog

saobraćaja i povećanje njegove bezbednosti Tu konvenciju prihvatio je veliki broj razvijenih

zemalja (78) među kojima i Jugoslavija što je obezbedilo unifikaciju nacionalnih pravila

drumsog saobraćaja Konvencija iz 1949 godine rešava tri osnovne grupe pitanja

zahteve koje moraju ispunjavati vozači automobila i dokumente koje moraju

posedovati u međunarodnom saobraćaju

osnovne zahteve učesnika u drumskom saobraćaju za bezbednost saobraćaja

važne tehničke zahteve za bezbedno kretanje saobraćajnih sredstava

Protokol o putnoj signalizaciji koji je prihvatilo 38 zemalja među kojima je i naša

utvrđuje sistem putnih znakova te način njihovog postavljanja duž puta i osnove svetlosne

signalizacije Zbog izrazitog porasta motorizacije u periodu od 1950 do 1960 godine doneti

dokumenti iz 1949 godine više nisu mogli da zadovolje zahteve mnogo intenzivnijeg i bržeg

kretanja saobraćajnih sredstava

Tako je 1964 godine u okviru Evropske ekonomske komisije OUN započet rad na

izradi novih dokumenata Novembra 1968 godine u Beču na Konferenciji OUN o drumskom

saobraćaju donete su nove konvencije Konvencija o drumskom saobraćaju i Konvencija o

20 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str23521 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str236

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

putnoj signalizaciji22 Konvencija o putnom saobraćaju iz 1968 godine sadrži osim preciznih i

detaljnih pravila za regulisanje kretanja automobila i pešaka na putevima i potrebne uslove i

pravila za kretanje tramvaja biciklista mopedista invalidskih kolica zaprežnih vozila stoke i

dr U tom dokumentu navode se definicije za niz pojmova od važnosti za jedinstvenu

saobraćajnu terminologiju utvrđuju se obaveze potpisnika konvencije obrađuje posebno

signalizacija propisi i naredbe za regulisanje saobraćaja utvrđuje obavezno ponašanje pri

preticanju vožnji u koloni ukrštanju brzini kretanja i rastojanju vozila reguliše se kretanje

vozila javnog saobraćaja utvrđuje se ponašanje u slučaju saobraćajne nezgode reguliše

saveznim propisima (zakonom i pravilnicima) jedinstveno se za celu zemlju regulišu osnovni

uslovi koje moraju ispunjavati javni putevi i vozila u saobraćaju osnovna pravila saobraćaja i

sistem saobraćajnih znakova kao i osnovni uslovi za sticanje prava na upravljanje motornim

vozilima

Prvi Osnovni zakon o bezbednosti saobraćaja na javnim putevima kod nas donet je 1965

godine a dopune i izmene radi usaglašavanja sa međunarodnim propisima o drumskom

saobraćaju vršene su u više navrata Navedeni zakon predstavlja osnovni propis kojim se na

jedinstven način za celu teritoriju zemlje pravno regulišu osnove za pravilno i bezbedno

odvijanje saobraćaja Odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima koje su u

njemu samo načelno postavljene a zahtevaju opširnije tumačenje regulišu se podzakonskim

(pratećim) propisima - pravilnicima koje na temelju ovlašćenja iz Zakona propisuje nadležni

organ za saobraćaj i veze u sporazumu sa ministarstvima za unutrašnje poslove privredu i rad i

socijalnu politiku

Pravilnicima se podrobno regulišu propisi o saobraćajnim znakovima o znacima što ih

daju ovlašćena lica u saobraćaju na putevima o registraciji motornih i priključnih vozila o

obrascima saobraćajne i vozačke dozvole o uređajima opremi dimenzijama i ukupnim masama

vozila u saobraćaju na putevima o tehničkim normativima i osnovnim uslovima koje putevi

njihovi elementi i objekti na njima moraju ispunjavati sa aspekta bezbednosti saobraćaja o

zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati vozači motornih vozila

22 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str237

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni republički propis kojim se pravno regulišu mere i uslovi za bezbedno odvijanje

saobraćaja je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima pojedine države Nadležni organi u

državi na temelju ovlašćenja iz Zakona donose određene propise - pravilnike

Pravilnicima se podrobno regulišu rad auto - škola i vozača instruktora program i način

polaganja stručnog ispita za vozača instruktora program i način polaganja vozačkog ispita

zdravstveni pregledi i kriterijumi za ocenu kandidata za vozače uslovi i način registracije vozila

uslovi normativi i način izvođenja tehničkih pregleda i dr

Republički propisi su i naredbe što ih donose republički ministri za unutrašnje poslove

odnosno za saobraćaj i veze (npr Naredba o saobraćaju motornih i priključnih vozila na

putevima u zimskim uslovima Naredba o ograničenju brzine kretanja na svim ili samo na nekim

putevima na teritoriji republike i dr

Svaka skupština opštine na temelju republičkih odnosno pokrajinskih propisa donosi

odluku o bezbednosti saobraćaja svoje opštine (npr Odluka o bezbednosti i organizaciji

saobraćaja na putevima i ulicama grada Beograda Naredba o merama za regulisanje saobraćaja u

Beogradu)

43Elementi kretanja i saobraćajne površine

Osnovni elementi saobraćajne mreže su deonica ili link (put ulica) i različiti tipovi

čvorova (raskrsnica)

Pojam čvor opisuje svako ukrštanje ili tačku na mreži u kojoj se iz nekog razloga prekida

kontinuitet kretanja saobraćajnih tokova čvorovi se najčešće dele po značaju odnosno načinu

na koji su upravljani odnosno kontrolisani

Dakle svaka raskrsnica jeste čvor ali svaki čvor ne mora biti raskrsnica23

Sa stanovišta saobraćajnih tokova manevri (pomeranje vozila udesno ili ulevo

prestrojavanje preticanje obilaženje zaustavljanje skretanje polukružno okretanje vožnja

unatrag uključivanje isključivanje usporavanje zaustavljanje bez skretanja ukrštanje putanja

vozila vozila i pešaka i sl) mogu se svrstati u ulivanje izlivanje ili ukrštanje24

23 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str10324 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str103

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Svi manevri dešavaju se na saobraćajnim površinama kao što su saobraćajne trake

raskrsnice pešački prelazi parkirališta i garaže stajališta trotoari prelazi puta preko železničke

pruge površine namenjene za kretanje šinskih vozila pumpne stanice i servisi i sl

Sada definišemo terminološka određenja pomenutih elemenata

Saobraćajne trake kao osnovni elementi kolovoza i površine na kojima se odvija većina

manevara dele se na

saobraćajne trake za kontinuirano kretanje

prisilno zaustavljanje

spora vozila

ubrzanje (uključivanje)

usporavanje (isključivanje)

prestrojavanje i parkiranje

Osnovne karakteristike saobraćajnih traka su namena broj dužina i širina

Raskrsnica sa funkcionalnog aspekta predstavlja najsloženiji elemenat saobraćajne

mreže Na raskrsnici presecaju se putanje saobraćajnih tokova različitog usmerenja pojedini

tokovi menjaju pravac odvijaju se različiti manevri najčešće se presecaju tokovi vozila i pešaka

itd Dakle reč je o prostoru povećane koncentracije konflikata te povećanog rizika od nastajanja

saobraćajnih nezgoda Raskrsnica ima najmanje tri kraka a krakovi prilaze i izlaze kao i

površine koje ih povezuju Krakovi raskrsnice mogu biti dvosmerni ili jednosmerni raskrsnice

mogu biti pravilne geometrije (ukrštanje pod pravim ili približno pravim uglom) i nepravilne

geometrije Isto tako postoje raskrsnice u nivou odnosno van nivoa Raskrsnice se mogu deliti i

prema mestu gde se nalaze a prema načinu na koji su upravljane prema rangu saobraćajnica

koje ih formiraju mogu biti kanalisane i nekanalisane itd

Pešaki prelaz u nivou predstavljaju delove kolovoza namenjene za prelaz pešaka preko

kolovoza a obeleženi su oznakama na kolovozu ili odgovarajućim saobraćajnim znakom

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Površine za parkiranje služe učesnicima u saobraćaju za stalno ili privremeno

korišćenje Za stalno korišćenje služe površine sa posebnim prilazima i stajališta auto-taksija

kao i površine za parkiranje privatnih ili službenih vozila i parkiranje oko društveno-privrednih

objekata Za privremeno korišćenje služe površine za zaustavljanje vozila čekanje utovar

istovar

Imajući u vidu da saobraćajne površine koriste različite kategorije učesnika u kretanju a

radi efikasnijeg kretanja potrebno je da su površine adekvatno obeležene i da se naglasi njihova

namena kretanje usmerava i vodi učesnicima u kretanju pruže određene informacije izdaju

izričita naređenja upozore učesnici na opasnosti prepreke oštećenja i sl

44Definisanje drumskih i uličnih ukrštanja

Mreža drumskih saobraćajnica definiše se na osnovu dva funkionalna kriterijuma prema

karakteru saobraćajnih tokova i prema tipu mreže

Prema karakteru saobraćajnih tokova

Saobraćajnice sa neprekinutim tokovima

I AUTOPUTEVI

Osnovne deonice autoputeva

Raskrsnice rampi

Prepleti

II VIŠETRAČNI PUTEVI

III DVOTRAČNI PUTEVI

Saobraćajnice sa prekidanim saobraćajnim tokovima

IV SIGNALISANE RASKRSNICE

V NESIGNALISANE RASKRSNICE

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

VI GRADSKE I PRIGRADSKE ARTERIJE

Prema tipu mreže25

Deonice se definišu kao delovi puta ili putnog pravca na kojima nema bitne promene

saobraćajnog opterećenja

Čvorovi kao ukrštanja na kojima nema presecanja sukobljenih saobraćajnih tokova

Raskrsnice kao ukrštanja sa presecanjem sukobljenih saobraćajnih tokova na kojima se

pravo prolaza kroz raskrsnicu reguliše na poseban način

U okviru funkcionalne kategorizacije drumskih saobraćajnica osnovne deonice

autoputeva višetračni i dvotračni putevi svrstavaju se u kategoriju deonica odgovarajuće klase

puteva sa režimom neprekinutih tokova Raskrsice rampi i prepleti spadaju u kategoriju

ukrštanja bez presecenja tokova a signalisane i nesignalisane raskrsnice u kategoriju ukrštanja

sa presecanjem koji izaziva prekid toka Prelaznu kategoriju predstavljaju gradske i prigradske

arterije koje se sastoje od sukcesivnog niza signalisanih raskrsnica na relativno malom

rastojanju ndash od 150 -3000 m26

25 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str10426 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str105

Ukrštanje puteva i ulica svrstavaju se prema režimu saobraćaja inačinu regulisanja u tri osnovne grupe

1Ukrštanje puteva bez presecanja tokova

2Ukrštanje dva puta u nivou

3Složena ukrštanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 5 Ukrštanje puteva i ulica

Raskrsnice rampi - su ukrštanja jednosmernih puteva koji se razvrstavaju

ulazne rampe - ulivanje sa sporednog puta

izlazne rampe - izlivanje sa glavnog puta

spojnice - slivanje puteva istog značaja

bifurkacije - razlivanje puteva

Prepleti - su raskrsnice rampi spregnute na malom rastojanju

ulazna i izlazna rampa

ulazna rampa i bifurkacija

spojnica i bifurkacija

Nesignalisane raskrsnice ili prioritetne raskrsnice - na kojima se regulisanje

saobraćaja vrši davanjem prava prvenstva prolaza jednom putnom pravcu - glavnom putu -

primenom statičke saobraćajne signalizacije ndash obeležavanjem kolovoza i saobraćajnim znacima

Signalisane raskrsnice ndash na kojima se vrši regulisanje i kontrola prava prolaza

primenom svetlosnih signala

Petlje ndash su složena ukrštanja autoputeva koja se sastoje od sprege rampi i prepleta

Saobraćaj na petljama odvija se bez presecanja tokova reguliše se statičkom signalizacijom i

opremom

Raskrsnice rampi su ukrštanja jednosmernih puteva

Prepleti su raskrsnice rampi stegnute na malom rastojanju

Nesignalisane ili prioritetne raskrsnice

Signalisane raskrsnice

Petlje

Čvorovi

Kružne raskrsnice

Spregnute raskrsnice

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Čvorovi ndash su složena ukrštanja autoputeva nižeg ranga komponovana od rampi i prepleta

na kontaktu autoputeva sa putevima nižeg ranga

Kružne raskrsnice ndash su specifična ukrštanja dva ili više puteva na kojima se saobraćaj

odvija kruženjem oko središnjeg elementa (ostrva) manevrima ulivanja prestrojavanja i

izlivanja U zavisnosti od saobraćajnog opterećenja prilaznih puteva i geometrijskog rešenja

raskrsnice regulisanje se vrši primenom statičke ili svetlosne signalizacije pregnute raskrsnice ndash

su složena ukrštanja komponovana od raskrsnica ndash nesignalisanih i - ili signalisanih - na malom

rastojanju

45Pristup i principi regulisanja saobraćajnih tokova

U skladu sa hijerarhijom upravljanja na vangradskoj odnosno uličnoj mreži postoje

određeni principi koji se moraju uvažavati radi konzistencije mera i postupaka koji se

preduzimaju

Svaki put ili drumski pravac na vangradskoj mreži opslužuje određenu vrstu kretanja

Putevi su najčešće višefunkcionalni - opslužuju prvenstveno daljinska (međugradska) kretanja

ali i lokalna kretanja i kretanja između dva bliža naselja ili grada

Na vangradskoj mreži posebno je važno da se zadovolji princip da je put uvek važnija

saobraćajnica od svakog lokalnog puta koji se priključuje ili neke druge saobraćajnice sa

kojom se ukršta taj put27

Tako se na mestima gde se ukrštaju putevi istog ranga o prioritetu odlučuje na osnovu

saobraćajnog opterećenja i kriterijuma preglednosti na samom ukrštanju (slabija preglednost

obavezno podrazumeva snižavanje dozvoljene brzine odnosno obavezu zaustavljanja) Osim

toga kriterijum preglednosti na putu je od posebnog značaja jer se pomoću njega određuju

lokacija i dužina pune linije (uzgred ova linija važi i bez znaka i najvažnija je oznaka

horizontalne signalizacije na vangradskoj mreži

Na vangradskoj mreži (za razliku od gradske) obavezno se postavljaju saobraćajni

znakovi čiji je zadatak da upozore korisnike na opasnost Termin opasnost u stvari predstavlja

pojam pežorativnog karaktera preuzet je iz zakona u stvari reč je tačkama ili deonicama puta 27 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str242

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

na kojima postoji neko ograničenje u pogledu kontinuiteta kretanja (krivine uspon pad

priključak sporednog puta suženje puta neravan odnosno oštećen kolovoz itd) Isto tako na

vangradskoj mreži neophodno je da budu označene i povremene opasnosti (prvenstveno se

misli na radove na putu kao i opasnosti prouzrokovane datim meteorološkim uslovima)

Na vangradskoj mreži se uvek označavaju ivice kolovoza (za razliku od gradske mreže)

odnosno obavezno je izvođenje profila koji ograničava kolovoz (bankina ivična traka) Po

pravilu na vangradskoj mreži nije dozvoljeno parkiranje odnosno zustavljanje Isto tako po

pravilu je zabranjena primena svetlosnih signala (izuzetak su delovi puta kroz naseljena mesta)

Putevi kao elementi vangradske mreže najčešće su po kontrolom saobraćajne policije

dok se za puteve višeg ranga formiraju posebne policijske strukture

Na gradskoj (uličnoj) mreži od posebnog značaja je tzv pravo prvenstva kretanja Pravo

kretanja se javlja na raskrsnicama kako u okviru pravila desne strane na tzv nesignalisanim

raskrsnicama tako i na raskrsnicama upravljanim svetlosnim signalima za svaki prilaz

pojedinačno odnosno grupu traka na prilazu

Određene grupe traka odnosno prilazi mogu imati pravo kretanja istovremeno i nazivaju

se kompatibilnim Sa aspekta konflikata reč je o tzv dozvoljenim konfliktima na raskrsnici

Na signalisanim raskrsnicama koriste se tzv signalni pojmovi koji povezuju odnosno

trajanje svetlosnog signala sa određenim značenjem Važe sledeće relacije28

zabranjeno kretanje crveni signalni pojam

dozvoljeno kretanje zeleni signalni pojam

upozorenježuti ili crveno-žuti signalni pojam

Trajanje signalnog pojma ldquoupozorenjerdquo je obično fiksirano (dve sekunde do pet

sekundi) Trajanje signalnih pojmova ldquozabranjeno kretanjerdquo i ldquodozvoljeno kretanjerdquo je

promenljivo i ono se proračunava za svaku konkretnu signalisanu raskrsnicu29

46Tehnika regulisanja i upravljanja saobraćajem

28 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str24329 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str121

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod pojmom tehnike regulisanja i upravljanja saobraćaja podrazumevamo radne postupke

i metode koje se primenjuju za rešavanje zadataka iz domena regulisanja i upravljanja

saobraćajnim tokovima na mreži drumskih saobraćajnica kao i izrada tehničkih rešenja studija i

projekata za opremanje drumskih saobraćajnica signalizacijom i opremom

Sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja mogu se podeliti na

Statička saobraćajna signalizacija i oprema

horizontalna signalizacija kojom se vrši obeležavanje kolovoza na

putevima i ulicama

saobraćajni znaci opasnosti izričitih naredbi ograničenja i obaveštenja

koji se postavljaju pored puteva

zaštitne odbojne elastične i pešačke ograde i smerokazi koji služe za

obezbeđenje i označavanje ivice puta

Dinamička - svetlosna signalizacija uređaji i oprema

promenljivi saobraćajni znaci

svetlosni signali ili semafori sa jednobojnim dvobojnim i trobojnim

promenljivim svetlima kojima se reguliše pravo prolaza vozila i pešaka na mestima

sukobljavanja i presecanja saobraćajnih tokova

upravljački uređaji za upravljanje radom semafora

svetlosni indikatori brzine javljači magle i sl

Problematika regulisanja saobraćaja polazeći od specifičnosti podsistema mreže sa jedne

strane i karakteristika statičke i dinamičke saobraćajne signalizacije i opreme može se podeliti

na

regulisanje saobraćaja na putevima

regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama

regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Regulisanje saobraćaja na putevima obuhvata rešavanje saobraćaja na deonicama

autoputeva višetračnih (podeljenih i nepodeljenih) i dvotračnih puteva pretežno vangradskog

tipa Operiše statičkom (horizontalnom i vertikalnom) signalizacijom i opremom u rešavanju

kontrole brzine na deonicama puteva

kontrole pristupa na putevima nižeg ranga

označavanje opasnih mesta na putu i kritičnim elementima trase

preglednost za prestizanje i prioriteti na putnim ukrštanjima

Regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama obuhvata rešavanje saobraćaja na

magistralama autoputevima gradskim i prigradskim arterijama glavnim sabirnim i ulicama

lokalnog karaktera kao i ulicama sa posebnom namenom (biciklističkim stazama pešačkim i

ulicama za javni saobraćaj) i odgovarajućim putnim i uličnim ukrštanjima

U regulisanju saobraćaja na gradskim saobraćajnicama operiše sa svim vrstama

saobraćajne signalizacije i opreme Rešavanje saobraćaja u gradskim područjima

regulisanje putnih i uličnih ukrštanja statičkom i - ili svetlosnom signalizacijom

povezivanje signalisanih raskrsnica na glavnim pravcima

upravljanje saobraćajem na mreži gradskih saobraćajnica

regulisanje pešačkog i javnog gradskog saobraćaja

Regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima podrazumeva rešavanje

saobraćaja na prepletima ukrštanjima rampi prioritetnim kružnim i signalisanim kao i složenim

raskrsnicama

47Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja

Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja na mreži drumskih saobraćajnica

podrazumeva izradu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

projekata saobraćajne signalizacije i opreme puta (autoputeva višetračnih

podeljenih i nepodeljenih puteva dvotračnih dvosmernih puteva

projekata režima i - ili vođenje saobraćaja (na putevima i ulicama putnim i

uličnim ukrštanjima na putnoj i uličnoj mreži saobraćajnicama)

projekata regulisanja saobraćaja na čvorovima i raskrsnicama (prepletima i

ukrštanjima rampi prioritetnim raskrsnicama kružnim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraćaja na mreži drumskih

saobraćajnica obavljaju se u tri koraka 30

I korak - obuhvata analizu postojećeg stanja (geometrijske karakteristike stanje

postojeće signalizacije i opremehellip)

II korak - vrši se analiza očekivanog saobraćaja za eksploatacioni period od narednih pet

do deset godina i utvrđuju se merodavna opterećenja

III korak - obuhvata saobraćajno-tehnički proračun u okviru kojeg se vrši utvrđivanje

kapaciteta i nivoa usluge za postojeće stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraćajnici

koja se rešava Na osnovu rezultata saobraćajno tehničkog proračuna utvrđuju se koncept

sadržaj tehničkog rešenja projekta kao i metode rešavanja

48Načini regulisanja saobraćaja

Na vangradskoj i gradskoj mreži primenjeni su određeni sistemi i podsistemi koji se

uslovno mogu nazvati načinima upravljanja (regulisanja) saobraćaja Načini regulisanja i

kontrole saobraćaja su

regulisanje i kontrola saobraćajnim znakovima

regulisanje i kontrola pomoću ovlašćenih lica

regulisanje i kontrola svetlosnim signalima

regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova

regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima

regulisanje i kontrola ldquointeligentnimrdquo sistemima

30 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str123

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

pojedinim učesnicima u saobraćaju (npr putevi rezervisani za motorna vozila) a režimski -

izborom načina oblikovanja čvorova kada se može takođe ograničiti pristup od ređenom putu

Analogno principima kontrolnih funkcija u drugim sistemima pod kontrolom saobraćaja

(u užem smislu kontrolom saobraćajnih tokova) podrazumeva se nadzor nad poštovanjem

utvrđenog sistema bezbednosti mera i pravila ponašanja Kontrola ima za cilj podizanje

društvene discipline i pravilno korišćenje saobraćajnih površina Stoga razvoj i intezitet odnosno

obim saobraćaja mora adekvatno pratiti i kontrola kako bi se uspostavio skladan odnos između

obima kontrole stanja bezbednosti i veličine tokova na određenoj putnoj mreži

Kontrola saobraćaja koju obavljaju ovlašćeni organi (organi MUP) deo je sistema mera

bezbednosti pa se ne može izolovano posmatrati jer ima svoje mesto u sistemu ekonomskih

tehničkih pedagoških i vaspitno obrazovnih te drugih bezbedonosnih mera Osim pomenute

spoljne kontrole inspekcijske službe obavljaju i unutrašnju kontrolu u oblasti saobraćaja u

saobraćajnim i transportnim organizacijama

Planiranje regulisanja odnosno kontrole saobraćaja je takođe upravljačka funkcija

kojom se određuju programi postupci nosioci i metodi dostizanja ciljeva utvrđenih funkcijom

upravljanja saobraćajnim tokovima Postupcima planiranja se utvrđuje šta ko gde i kada treba

da učini u narednom periodu radi eliminisanja slučajnosti i stihije te da se svesno i

organizovano utiče na preduzimanje akcija kako bi se optimalno iskoristili resursi i obezbedili

maksimalni rezultati Planiranje je u stvari prva faza u realizaciji zadatka te stoga u dobroj meri

određuje i osnovu za ostale upravljačke funkcije18

4REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

41 Pojam regulisanja saobraćajnih tokova

Regulisanje saobraćajnih tokova na drumskim saobraćajnicama je složena tehnička

disciplina u oblasti saobraćajnog inženjerstva

18 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str228

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Složena je prvenstveno zbog heterogenosti i složenosti mreže drumskih saobraćajnica na

kojoj se reguliše saobraćaj i usled složene prirode i karaktera saobraćajnih tokova koji se javljaju

na putnoj i uličnoj mreži i njenim elementima u gradskim i vangradskim područjima

Za uspešno bavljenje problematikom regulisanja saobraćaja potrebno je poznavanje

procesa planiranja saobraćaja i razvoja putne i ulične mreže

problematike kapaciteta

procesa projektovanja saobraćajnica

metoda za kontrolu i regulisanje saobraćaja

svojstava i funkcionisanja sredstava i uređaja za regulisanje bezbednost i

kontrolu saobraćaja

saobraćajne signalizacije i opreme različitog tehnološkog nivoa i efikasnosti

42Pravila kretanja u drumskom saobraćaju

Drumski saobraćaj u prvom redu karakteriše masovnost učesnika u njemu što zahteva

centralizovano upravljanje regulisanje i kontrolu Stoga je opravdana potreba postojanja

jedinstvenih pravila za regulisanje kretanja pojedinih učesnika da bi se izbegli mogući konflikti

na putevima Organizacija kretanja učesnika u drumskom saobraćaju pomoću pravila obuhvata

sve uslove i situacije kretanja Regulisanje saobraćaja pravilima je uvedeno čak pre nekoliko

vekova radi regulisanja kretanja konjanika i zaprežnih vozila Pojavom automobila nastala je

potreba za većom bezbednosti kretanja pa s time koincidira i uvođenje specijalnih pravila

Prva u istoriji pravila za regulisanje automobilskog saobraćaja bila su uvedena u SAD još

1896 godine a zatim sledi njihovo uvođenje i u drugim zemljama Sa porastom korišćenja

automobila i izgradnje puteva pravila su menjana i dopunjavana uvođenjem više detalja i

orijentisana na primenu tehničkih sredstava za upravljanje saobraćajem prvenstveno

saobraćajnih znakova i svetlosnih signala a zatim i oznaka na kolovozu19

Razvoj međunarodnog drumskog saobraćaja zahtevao je neophodnu unifikaciju pravila

za regulisanje putnog saobraćaja koji se obavlja na široj teritoriji i između pojedinih zemalja

19 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str235

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Prvo međunarodno usaglašavanje pravila kretanja u drumskom saobraćaju izvršeno je 1909

godine Na tom usaglašavanju prihvaćeni su i prvi međunarodni saobraćajni znakovi20

U Parizu su 1926 godine donete Međunarodna konvencija o drumskom saobraćaju i

Međunarodna konvencija o autotransportu koje su dopunjene 1931 godine Konvencijom o

uvođenju jednoobraznih signala na putevima i Konvencijom o pravilima kretanja automobila

između američkih država

Posle završetka II svetskog rata u okviru Organizacije ujedinjenih nacija 1949 godine u

Ženevi doneti su na Međunarodnoj konferenciji o drumskom saobraćaju21

Konvencija o drumskom saobraćaju i

Protokol o putnoj signalizaciji

Cilj Konvencije o drumskom saobraćaju bio je doprinos razvoju međunarodnog

saobraćaja i povećanje njegove bezbednosti Tu konvenciju prihvatio je veliki broj razvijenih

zemalja (78) među kojima i Jugoslavija što je obezbedilo unifikaciju nacionalnih pravila

drumsog saobraćaja Konvencija iz 1949 godine rešava tri osnovne grupe pitanja

zahteve koje moraju ispunjavati vozači automobila i dokumente koje moraju

posedovati u međunarodnom saobraćaju

osnovne zahteve učesnika u drumskom saobraćaju za bezbednost saobraćaja

važne tehničke zahteve za bezbedno kretanje saobraćajnih sredstava

Protokol o putnoj signalizaciji koji je prihvatilo 38 zemalja među kojima je i naša

utvrđuje sistem putnih znakova te način njihovog postavljanja duž puta i osnove svetlosne

signalizacije Zbog izrazitog porasta motorizacije u periodu od 1950 do 1960 godine doneti

dokumenti iz 1949 godine više nisu mogli da zadovolje zahteve mnogo intenzivnijeg i bržeg

kretanja saobraćajnih sredstava

Tako je 1964 godine u okviru Evropske ekonomske komisije OUN započet rad na

izradi novih dokumenata Novembra 1968 godine u Beču na Konferenciji OUN o drumskom

saobraćaju donete su nove konvencije Konvencija o drumskom saobraćaju i Konvencija o

20 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str23521 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str236

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

putnoj signalizaciji22 Konvencija o putnom saobraćaju iz 1968 godine sadrži osim preciznih i

detaljnih pravila za regulisanje kretanja automobila i pešaka na putevima i potrebne uslove i

pravila za kretanje tramvaja biciklista mopedista invalidskih kolica zaprežnih vozila stoke i

dr U tom dokumentu navode se definicije za niz pojmova od važnosti za jedinstvenu

saobraćajnu terminologiju utvrđuju se obaveze potpisnika konvencije obrađuje posebno

signalizacija propisi i naredbe za regulisanje saobraćaja utvrđuje obavezno ponašanje pri

preticanju vožnji u koloni ukrštanju brzini kretanja i rastojanju vozila reguliše se kretanje

vozila javnog saobraćaja utvrđuje se ponašanje u slučaju saobraćajne nezgode reguliše

saveznim propisima (zakonom i pravilnicima) jedinstveno se za celu zemlju regulišu osnovni

uslovi koje moraju ispunjavati javni putevi i vozila u saobraćaju osnovna pravila saobraćaja i

sistem saobraćajnih znakova kao i osnovni uslovi za sticanje prava na upravljanje motornim

vozilima

Prvi Osnovni zakon o bezbednosti saobraćaja na javnim putevima kod nas donet je 1965

godine a dopune i izmene radi usaglašavanja sa međunarodnim propisima o drumskom

saobraćaju vršene su u više navrata Navedeni zakon predstavlja osnovni propis kojim se na

jedinstven način za celu teritoriju zemlje pravno regulišu osnove za pravilno i bezbedno

odvijanje saobraćaja Odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima koje su u

njemu samo načelno postavljene a zahtevaju opširnije tumačenje regulišu se podzakonskim

(pratećim) propisima - pravilnicima koje na temelju ovlašćenja iz Zakona propisuje nadležni

organ za saobraćaj i veze u sporazumu sa ministarstvima za unutrašnje poslove privredu i rad i

socijalnu politiku

Pravilnicima se podrobno regulišu propisi o saobraćajnim znakovima o znacima što ih

daju ovlašćena lica u saobraćaju na putevima o registraciji motornih i priključnih vozila o

obrascima saobraćajne i vozačke dozvole o uređajima opremi dimenzijama i ukupnim masama

vozila u saobraćaju na putevima o tehničkim normativima i osnovnim uslovima koje putevi

njihovi elementi i objekti na njima moraju ispunjavati sa aspekta bezbednosti saobraćaja o

zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati vozači motornih vozila

22 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str237

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni republički propis kojim se pravno regulišu mere i uslovi za bezbedno odvijanje

saobraćaja je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima pojedine države Nadležni organi u

državi na temelju ovlašćenja iz Zakona donose određene propise - pravilnike

Pravilnicima se podrobno regulišu rad auto - škola i vozača instruktora program i način

polaganja stručnog ispita za vozača instruktora program i način polaganja vozačkog ispita

zdravstveni pregledi i kriterijumi za ocenu kandidata za vozače uslovi i način registracije vozila

uslovi normativi i način izvođenja tehničkih pregleda i dr

Republički propisi su i naredbe što ih donose republički ministri za unutrašnje poslove

odnosno za saobraćaj i veze (npr Naredba o saobraćaju motornih i priključnih vozila na

putevima u zimskim uslovima Naredba o ograničenju brzine kretanja na svim ili samo na nekim

putevima na teritoriji republike i dr

Svaka skupština opštine na temelju republičkih odnosno pokrajinskih propisa donosi

odluku o bezbednosti saobraćaja svoje opštine (npr Odluka o bezbednosti i organizaciji

saobraćaja na putevima i ulicama grada Beograda Naredba o merama za regulisanje saobraćaja u

Beogradu)

43Elementi kretanja i saobraćajne površine

Osnovni elementi saobraćajne mreže su deonica ili link (put ulica) i različiti tipovi

čvorova (raskrsnica)

Pojam čvor opisuje svako ukrštanje ili tačku na mreži u kojoj se iz nekog razloga prekida

kontinuitet kretanja saobraćajnih tokova čvorovi se najčešće dele po značaju odnosno načinu

na koji su upravljani odnosno kontrolisani

Dakle svaka raskrsnica jeste čvor ali svaki čvor ne mora biti raskrsnica23

Sa stanovišta saobraćajnih tokova manevri (pomeranje vozila udesno ili ulevo

prestrojavanje preticanje obilaženje zaustavljanje skretanje polukružno okretanje vožnja

unatrag uključivanje isključivanje usporavanje zaustavljanje bez skretanja ukrštanje putanja

vozila vozila i pešaka i sl) mogu se svrstati u ulivanje izlivanje ili ukrštanje24

23 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str10324 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str103

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Svi manevri dešavaju se na saobraćajnim površinama kao što su saobraćajne trake

raskrsnice pešački prelazi parkirališta i garaže stajališta trotoari prelazi puta preko železničke

pruge površine namenjene za kretanje šinskih vozila pumpne stanice i servisi i sl

Sada definišemo terminološka određenja pomenutih elemenata

Saobraćajne trake kao osnovni elementi kolovoza i površine na kojima se odvija većina

manevara dele se na

saobraćajne trake za kontinuirano kretanje

prisilno zaustavljanje

spora vozila

ubrzanje (uključivanje)

usporavanje (isključivanje)

prestrojavanje i parkiranje

Osnovne karakteristike saobraćajnih traka su namena broj dužina i širina

Raskrsnica sa funkcionalnog aspekta predstavlja najsloženiji elemenat saobraćajne

mreže Na raskrsnici presecaju se putanje saobraćajnih tokova različitog usmerenja pojedini

tokovi menjaju pravac odvijaju se različiti manevri najčešće se presecaju tokovi vozila i pešaka

itd Dakle reč je o prostoru povećane koncentracije konflikata te povećanog rizika od nastajanja

saobraćajnih nezgoda Raskrsnica ima najmanje tri kraka a krakovi prilaze i izlaze kao i

površine koje ih povezuju Krakovi raskrsnice mogu biti dvosmerni ili jednosmerni raskrsnice

mogu biti pravilne geometrije (ukrštanje pod pravim ili približno pravim uglom) i nepravilne

geometrije Isto tako postoje raskrsnice u nivou odnosno van nivoa Raskrsnice se mogu deliti i

prema mestu gde se nalaze a prema načinu na koji su upravljane prema rangu saobraćajnica

koje ih formiraju mogu biti kanalisane i nekanalisane itd

Pešaki prelaz u nivou predstavljaju delove kolovoza namenjene za prelaz pešaka preko

kolovoza a obeleženi su oznakama na kolovozu ili odgovarajućim saobraćajnim znakom

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Površine za parkiranje služe učesnicima u saobraćaju za stalno ili privremeno

korišćenje Za stalno korišćenje služe površine sa posebnim prilazima i stajališta auto-taksija

kao i površine za parkiranje privatnih ili službenih vozila i parkiranje oko društveno-privrednih

objekata Za privremeno korišćenje služe površine za zaustavljanje vozila čekanje utovar

istovar

Imajući u vidu da saobraćajne površine koriste različite kategorije učesnika u kretanju a

radi efikasnijeg kretanja potrebno je da su površine adekvatno obeležene i da se naglasi njihova

namena kretanje usmerava i vodi učesnicima u kretanju pruže određene informacije izdaju

izričita naređenja upozore učesnici na opasnosti prepreke oštećenja i sl

44Definisanje drumskih i uličnih ukrštanja

Mreža drumskih saobraćajnica definiše se na osnovu dva funkionalna kriterijuma prema

karakteru saobraćajnih tokova i prema tipu mreže

Prema karakteru saobraćajnih tokova

Saobraćajnice sa neprekinutim tokovima

I AUTOPUTEVI

Osnovne deonice autoputeva

Raskrsnice rampi

Prepleti

II VIŠETRAČNI PUTEVI

III DVOTRAČNI PUTEVI

Saobraćajnice sa prekidanim saobraćajnim tokovima

IV SIGNALISANE RASKRSNICE

V NESIGNALISANE RASKRSNICE

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

VI GRADSKE I PRIGRADSKE ARTERIJE

Prema tipu mreže25

Deonice se definišu kao delovi puta ili putnog pravca na kojima nema bitne promene

saobraćajnog opterećenja

Čvorovi kao ukrštanja na kojima nema presecanja sukobljenih saobraćajnih tokova

Raskrsnice kao ukrštanja sa presecanjem sukobljenih saobraćajnih tokova na kojima se

pravo prolaza kroz raskrsnicu reguliše na poseban način

U okviru funkcionalne kategorizacije drumskih saobraćajnica osnovne deonice

autoputeva višetračni i dvotračni putevi svrstavaju se u kategoriju deonica odgovarajuće klase

puteva sa režimom neprekinutih tokova Raskrsice rampi i prepleti spadaju u kategoriju

ukrštanja bez presecenja tokova a signalisane i nesignalisane raskrsnice u kategoriju ukrštanja

sa presecanjem koji izaziva prekid toka Prelaznu kategoriju predstavljaju gradske i prigradske

arterije koje se sastoje od sukcesivnog niza signalisanih raskrsnica na relativno malom

rastojanju ndash od 150 -3000 m26

25 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str10426 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str105

Ukrštanje puteva i ulica svrstavaju se prema režimu saobraćaja inačinu regulisanja u tri osnovne grupe

1Ukrštanje puteva bez presecanja tokova

2Ukrštanje dva puta u nivou

3Složena ukrštanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 5 Ukrštanje puteva i ulica

Raskrsnice rampi - su ukrštanja jednosmernih puteva koji se razvrstavaju

ulazne rampe - ulivanje sa sporednog puta

izlazne rampe - izlivanje sa glavnog puta

spojnice - slivanje puteva istog značaja

bifurkacije - razlivanje puteva

Prepleti - su raskrsnice rampi spregnute na malom rastojanju

ulazna i izlazna rampa

ulazna rampa i bifurkacija

spojnica i bifurkacija

Nesignalisane raskrsnice ili prioritetne raskrsnice - na kojima se regulisanje

saobraćaja vrši davanjem prava prvenstva prolaza jednom putnom pravcu - glavnom putu -

primenom statičke saobraćajne signalizacije ndash obeležavanjem kolovoza i saobraćajnim znacima

Signalisane raskrsnice ndash na kojima se vrši regulisanje i kontrola prava prolaza

primenom svetlosnih signala

Petlje ndash su složena ukrštanja autoputeva koja se sastoje od sprege rampi i prepleta

Saobraćaj na petljama odvija se bez presecanja tokova reguliše se statičkom signalizacijom i

opremom

Raskrsnice rampi su ukrštanja jednosmernih puteva

Prepleti su raskrsnice rampi stegnute na malom rastojanju

Nesignalisane ili prioritetne raskrsnice

Signalisane raskrsnice

Petlje

Čvorovi

Kružne raskrsnice

Spregnute raskrsnice

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Čvorovi ndash su složena ukrštanja autoputeva nižeg ranga komponovana od rampi i prepleta

na kontaktu autoputeva sa putevima nižeg ranga

Kružne raskrsnice ndash su specifična ukrštanja dva ili više puteva na kojima se saobraćaj

odvija kruženjem oko središnjeg elementa (ostrva) manevrima ulivanja prestrojavanja i

izlivanja U zavisnosti od saobraćajnog opterećenja prilaznih puteva i geometrijskog rešenja

raskrsnice regulisanje se vrši primenom statičke ili svetlosne signalizacije pregnute raskrsnice ndash

su složena ukrštanja komponovana od raskrsnica ndash nesignalisanih i - ili signalisanih - na malom

rastojanju

45Pristup i principi regulisanja saobraćajnih tokova

U skladu sa hijerarhijom upravljanja na vangradskoj odnosno uličnoj mreži postoje

određeni principi koji se moraju uvažavati radi konzistencije mera i postupaka koji se

preduzimaju

Svaki put ili drumski pravac na vangradskoj mreži opslužuje određenu vrstu kretanja

Putevi su najčešće višefunkcionalni - opslužuju prvenstveno daljinska (međugradska) kretanja

ali i lokalna kretanja i kretanja između dva bliža naselja ili grada

Na vangradskoj mreži posebno je važno da se zadovolji princip da je put uvek važnija

saobraćajnica od svakog lokalnog puta koji se priključuje ili neke druge saobraćajnice sa

kojom se ukršta taj put27

Tako se na mestima gde se ukrštaju putevi istog ranga o prioritetu odlučuje na osnovu

saobraćajnog opterećenja i kriterijuma preglednosti na samom ukrštanju (slabija preglednost

obavezno podrazumeva snižavanje dozvoljene brzine odnosno obavezu zaustavljanja) Osim

toga kriterijum preglednosti na putu je od posebnog značaja jer se pomoću njega određuju

lokacija i dužina pune linije (uzgred ova linija važi i bez znaka i najvažnija je oznaka

horizontalne signalizacije na vangradskoj mreži

Na vangradskoj mreži (za razliku od gradske) obavezno se postavljaju saobraćajni

znakovi čiji je zadatak da upozore korisnike na opasnost Termin opasnost u stvari predstavlja

pojam pežorativnog karaktera preuzet je iz zakona u stvari reč je tačkama ili deonicama puta 27 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str242

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

na kojima postoji neko ograničenje u pogledu kontinuiteta kretanja (krivine uspon pad

priključak sporednog puta suženje puta neravan odnosno oštećen kolovoz itd) Isto tako na

vangradskoj mreži neophodno je da budu označene i povremene opasnosti (prvenstveno se

misli na radove na putu kao i opasnosti prouzrokovane datim meteorološkim uslovima)

Na vangradskoj mreži se uvek označavaju ivice kolovoza (za razliku od gradske mreže)

odnosno obavezno je izvođenje profila koji ograničava kolovoz (bankina ivična traka) Po

pravilu na vangradskoj mreži nije dozvoljeno parkiranje odnosno zustavljanje Isto tako po

pravilu je zabranjena primena svetlosnih signala (izuzetak su delovi puta kroz naseljena mesta)

Putevi kao elementi vangradske mreže najčešće su po kontrolom saobraćajne policije

dok se za puteve višeg ranga formiraju posebne policijske strukture

Na gradskoj (uličnoj) mreži od posebnog značaja je tzv pravo prvenstva kretanja Pravo

kretanja se javlja na raskrsnicama kako u okviru pravila desne strane na tzv nesignalisanim

raskrsnicama tako i na raskrsnicama upravljanim svetlosnim signalima za svaki prilaz

pojedinačno odnosno grupu traka na prilazu

Određene grupe traka odnosno prilazi mogu imati pravo kretanja istovremeno i nazivaju

se kompatibilnim Sa aspekta konflikata reč je o tzv dozvoljenim konfliktima na raskrsnici

Na signalisanim raskrsnicama koriste se tzv signalni pojmovi koji povezuju odnosno

trajanje svetlosnog signala sa određenim značenjem Važe sledeće relacije28

zabranjeno kretanje crveni signalni pojam

dozvoljeno kretanje zeleni signalni pojam

upozorenježuti ili crveno-žuti signalni pojam

Trajanje signalnog pojma ldquoupozorenjerdquo je obično fiksirano (dve sekunde do pet

sekundi) Trajanje signalnih pojmova ldquozabranjeno kretanjerdquo i ldquodozvoljeno kretanjerdquo je

promenljivo i ono se proračunava za svaku konkretnu signalisanu raskrsnicu29

46Tehnika regulisanja i upravljanja saobraćajem

28 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str24329 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str121

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod pojmom tehnike regulisanja i upravljanja saobraćaja podrazumevamo radne postupke

i metode koje se primenjuju za rešavanje zadataka iz domena regulisanja i upravljanja

saobraćajnim tokovima na mreži drumskih saobraćajnica kao i izrada tehničkih rešenja studija i

projekata za opremanje drumskih saobraćajnica signalizacijom i opremom

Sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja mogu se podeliti na

Statička saobraćajna signalizacija i oprema

horizontalna signalizacija kojom se vrši obeležavanje kolovoza na

putevima i ulicama

saobraćajni znaci opasnosti izričitih naredbi ograničenja i obaveštenja

koji se postavljaju pored puteva

zaštitne odbojne elastične i pešačke ograde i smerokazi koji služe za

obezbeđenje i označavanje ivice puta

Dinamička - svetlosna signalizacija uređaji i oprema

promenljivi saobraćajni znaci

svetlosni signali ili semafori sa jednobojnim dvobojnim i trobojnim

promenljivim svetlima kojima se reguliše pravo prolaza vozila i pešaka na mestima

sukobljavanja i presecanja saobraćajnih tokova

upravljački uređaji za upravljanje radom semafora

svetlosni indikatori brzine javljači magle i sl

Problematika regulisanja saobraćaja polazeći od specifičnosti podsistema mreže sa jedne

strane i karakteristika statičke i dinamičke saobraćajne signalizacije i opreme može se podeliti

na

regulisanje saobraćaja na putevima

regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama

regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Regulisanje saobraćaja na putevima obuhvata rešavanje saobraćaja na deonicama

autoputeva višetračnih (podeljenih i nepodeljenih) i dvotračnih puteva pretežno vangradskog

tipa Operiše statičkom (horizontalnom i vertikalnom) signalizacijom i opremom u rešavanju

kontrole brzine na deonicama puteva

kontrole pristupa na putevima nižeg ranga

označavanje opasnih mesta na putu i kritičnim elementima trase

preglednost za prestizanje i prioriteti na putnim ukrštanjima

Regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama obuhvata rešavanje saobraćaja na

magistralama autoputevima gradskim i prigradskim arterijama glavnim sabirnim i ulicama

lokalnog karaktera kao i ulicama sa posebnom namenom (biciklističkim stazama pešačkim i

ulicama za javni saobraćaj) i odgovarajućim putnim i uličnim ukrštanjima

U regulisanju saobraćaja na gradskim saobraćajnicama operiše sa svim vrstama

saobraćajne signalizacije i opreme Rešavanje saobraćaja u gradskim područjima

regulisanje putnih i uličnih ukrštanja statičkom i - ili svetlosnom signalizacijom

povezivanje signalisanih raskrsnica na glavnim pravcima

upravljanje saobraćajem na mreži gradskih saobraćajnica

regulisanje pešačkog i javnog gradskog saobraćaja

Regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima podrazumeva rešavanje

saobraćaja na prepletima ukrštanjima rampi prioritetnim kružnim i signalisanim kao i složenim

raskrsnicama

47Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja

Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja na mreži drumskih saobraćajnica

podrazumeva izradu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

projekata saobraćajne signalizacije i opreme puta (autoputeva višetračnih

podeljenih i nepodeljenih puteva dvotračnih dvosmernih puteva

projekata režima i - ili vođenje saobraćaja (na putevima i ulicama putnim i

uličnim ukrštanjima na putnoj i uličnoj mreži saobraćajnicama)

projekata regulisanja saobraćaja na čvorovima i raskrsnicama (prepletima i

ukrštanjima rampi prioritetnim raskrsnicama kružnim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraćaja na mreži drumskih

saobraćajnica obavljaju se u tri koraka 30

I korak - obuhvata analizu postojećeg stanja (geometrijske karakteristike stanje

postojeće signalizacije i opremehellip)

II korak - vrši se analiza očekivanog saobraćaja za eksploatacioni period od narednih pet

do deset godina i utvrđuju se merodavna opterećenja

III korak - obuhvata saobraćajno-tehnički proračun u okviru kojeg se vrši utvrđivanje

kapaciteta i nivoa usluge za postojeće stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraćajnici

koja se rešava Na osnovu rezultata saobraćajno tehničkog proračuna utvrđuju se koncept

sadržaj tehničkog rešenja projekta kao i metode rešavanja

48Načini regulisanja saobraćaja

Na vangradskoj i gradskoj mreži primenjeni su određeni sistemi i podsistemi koji se

uslovno mogu nazvati načinima upravljanja (regulisanja) saobraćaja Načini regulisanja i

kontrole saobraćaja su

regulisanje i kontrola saobraćajnim znakovima

regulisanje i kontrola pomoću ovlašćenih lica

regulisanje i kontrola svetlosnim signalima

regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova

regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima

regulisanje i kontrola ldquointeligentnimrdquo sistemima

30 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str123

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Složena je prvenstveno zbog heterogenosti i složenosti mreže drumskih saobraćajnica na

kojoj se reguliše saobraćaj i usled složene prirode i karaktera saobraćajnih tokova koji se javljaju

na putnoj i uličnoj mreži i njenim elementima u gradskim i vangradskim područjima

Za uspešno bavljenje problematikom regulisanja saobraćaja potrebno je poznavanje

procesa planiranja saobraćaja i razvoja putne i ulične mreže

problematike kapaciteta

procesa projektovanja saobraćajnica

metoda za kontrolu i regulisanje saobraćaja

svojstava i funkcionisanja sredstava i uređaja za regulisanje bezbednost i

kontrolu saobraćaja

saobraćajne signalizacije i opreme različitog tehnološkog nivoa i efikasnosti

42Pravila kretanja u drumskom saobraćaju

Drumski saobraćaj u prvom redu karakteriše masovnost učesnika u njemu što zahteva

centralizovano upravljanje regulisanje i kontrolu Stoga je opravdana potreba postojanja

jedinstvenih pravila za regulisanje kretanja pojedinih učesnika da bi se izbegli mogući konflikti

na putevima Organizacija kretanja učesnika u drumskom saobraćaju pomoću pravila obuhvata

sve uslove i situacije kretanja Regulisanje saobraćaja pravilima je uvedeno čak pre nekoliko

vekova radi regulisanja kretanja konjanika i zaprežnih vozila Pojavom automobila nastala je

potreba za većom bezbednosti kretanja pa s time koincidira i uvođenje specijalnih pravila

Prva u istoriji pravila za regulisanje automobilskog saobraćaja bila su uvedena u SAD još

1896 godine a zatim sledi njihovo uvođenje i u drugim zemljama Sa porastom korišćenja

automobila i izgradnje puteva pravila su menjana i dopunjavana uvođenjem više detalja i

orijentisana na primenu tehničkih sredstava za upravljanje saobraćajem prvenstveno

saobraćajnih znakova i svetlosnih signala a zatim i oznaka na kolovozu19

Razvoj međunarodnog drumskog saobraćaja zahtevao je neophodnu unifikaciju pravila

za regulisanje putnog saobraćaja koji se obavlja na široj teritoriji i između pojedinih zemalja

19 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str235

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Prvo međunarodno usaglašavanje pravila kretanja u drumskom saobraćaju izvršeno je 1909

godine Na tom usaglašavanju prihvaćeni su i prvi međunarodni saobraćajni znakovi20

U Parizu su 1926 godine donete Međunarodna konvencija o drumskom saobraćaju i

Međunarodna konvencija o autotransportu koje su dopunjene 1931 godine Konvencijom o

uvođenju jednoobraznih signala na putevima i Konvencijom o pravilima kretanja automobila

između američkih država

Posle završetka II svetskog rata u okviru Organizacije ujedinjenih nacija 1949 godine u

Ženevi doneti su na Međunarodnoj konferenciji o drumskom saobraćaju21

Konvencija o drumskom saobraćaju i

Protokol o putnoj signalizaciji

Cilj Konvencije o drumskom saobraćaju bio je doprinos razvoju međunarodnog

saobraćaja i povećanje njegove bezbednosti Tu konvenciju prihvatio je veliki broj razvijenih

zemalja (78) među kojima i Jugoslavija što je obezbedilo unifikaciju nacionalnih pravila

drumsog saobraćaja Konvencija iz 1949 godine rešava tri osnovne grupe pitanja

zahteve koje moraju ispunjavati vozači automobila i dokumente koje moraju

posedovati u međunarodnom saobraćaju

osnovne zahteve učesnika u drumskom saobraćaju za bezbednost saobraćaja

važne tehničke zahteve za bezbedno kretanje saobraćajnih sredstava

Protokol o putnoj signalizaciji koji je prihvatilo 38 zemalja među kojima je i naša

utvrđuje sistem putnih znakova te način njihovog postavljanja duž puta i osnove svetlosne

signalizacije Zbog izrazitog porasta motorizacije u periodu od 1950 do 1960 godine doneti

dokumenti iz 1949 godine više nisu mogli da zadovolje zahteve mnogo intenzivnijeg i bržeg

kretanja saobraćajnih sredstava

Tako je 1964 godine u okviru Evropske ekonomske komisije OUN započet rad na

izradi novih dokumenata Novembra 1968 godine u Beču na Konferenciji OUN o drumskom

saobraćaju donete su nove konvencije Konvencija o drumskom saobraćaju i Konvencija o

20 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str23521 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str236

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

putnoj signalizaciji22 Konvencija o putnom saobraćaju iz 1968 godine sadrži osim preciznih i

detaljnih pravila za regulisanje kretanja automobila i pešaka na putevima i potrebne uslove i

pravila za kretanje tramvaja biciklista mopedista invalidskih kolica zaprežnih vozila stoke i

dr U tom dokumentu navode se definicije za niz pojmova od važnosti za jedinstvenu

saobraćajnu terminologiju utvrđuju se obaveze potpisnika konvencije obrađuje posebno

signalizacija propisi i naredbe za regulisanje saobraćaja utvrđuje obavezno ponašanje pri

preticanju vožnji u koloni ukrštanju brzini kretanja i rastojanju vozila reguliše se kretanje

vozila javnog saobraćaja utvrđuje se ponašanje u slučaju saobraćajne nezgode reguliše

saveznim propisima (zakonom i pravilnicima) jedinstveno se za celu zemlju regulišu osnovni

uslovi koje moraju ispunjavati javni putevi i vozila u saobraćaju osnovna pravila saobraćaja i

sistem saobraćajnih znakova kao i osnovni uslovi za sticanje prava na upravljanje motornim

vozilima

Prvi Osnovni zakon o bezbednosti saobraćaja na javnim putevima kod nas donet je 1965

godine a dopune i izmene radi usaglašavanja sa međunarodnim propisima o drumskom

saobraćaju vršene su u više navrata Navedeni zakon predstavlja osnovni propis kojim se na

jedinstven način za celu teritoriju zemlje pravno regulišu osnove za pravilno i bezbedno

odvijanje saobraćaja Odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima koje su u

njemu samo načelno postavljene a zahtevaju opširnije tumačenje regulišu se podzakonskim

(pratećim) propisima - pravilnicima koje na temelju ovlašćenja iz Zakona propisuje nadležni

organ za saobraćaj i veze u sporazumu sa ministarstvima za unutrašnje poslove privredu i rad i

socijalnu politiku

Pravilnicima se podrobno regulišu propisi o saobraćajnim znakovima o znacima što ih

daju ovlašćena lica u saobraćaju na putevima o registraciji motornih i priključnih vozila o

obrascima saobraćajne i vozačke dozvole o uređajima opremi dimenzijama i ukupnim masama

vozila u saobraćaju na putevima o tehničkim normativima i osnovnim uslovima koje putevi

njihovi elementi i objekti na njima moraju ispunjavati sa aspekta bezbednosti saobraćaja o

zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati vozači motornih vozila

22 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str237

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni republički propis kojim se pravno regulišu mere i uslovi za bezbedno odvijanje

saobraćaja je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima pojedine države Nadležni organi u

državi na temelju ovlašćenja iz Zakona donose određene propise - pravilnike

Pravilnicima se podrobno regulišu rad auto - škola i vozača instruktora program i način

polaganja stručnog ispita za vozača instruktora program i način polaganja vozačkog ispita

zdravstveni pregledi i kriterijumi za ocenu kandidata za vozače uslovi i način registracije vozila

uslovi normativi i način izvođenja tehničkih pregleda i dr

Republički propisi su i naredbe što ih donose republički ministri za unutrašnje poslove

odnosno za saobraćaj i veze (npr Naredba o saobraćaju motornih i priključnih vozila na

putevima u zimskim uslovima Naredba o ograničenju brzine kretanja na svim ili samo na nekim

putevima na teritoriji republike i dr

Svaka skupština opštine na temelju republičkih odnosno pokrajinskih propisa donosi

odluku o bezbednosti saobraćaja svoje opštine (npr Odluka o bezbednosti i organizaciji

saobraćaja na putevima i ulicama grada Beograda Naredba o merama za regulisanje saobraćaja u

Beogradu)

43Elementi kretanja i saobraćajne površine

Osnovni elementi saobraćajne mreže su deonica ili link (put ulica) i različiti tipovi

čvorova (raskrsnica)

Pojam čvor opisuje svako ukrštanje ili tačku na mreži u kojoj se iz nekog razloga prekida

kontinuitet kretanja saobraćajnih tokova čvorovi se najčešće dele po značaju odnosno načinu

na koji su upravljani odnosno kontrolisani

Dakle svaka raskrsnica jeste čvor ali svaki čvor ne mora biti raskrsnica23

Sa stanovišta saobraćajnih tokova manevri (pomeranje vozila udesno ili ulevo

prestrojavanje preticanje obilaženje zaustavljanje skretanje polukružno okretanje vožnja

unatrag uključivanje isključivanje usporavanje zaustavljanje bez skretanja ukrštanje putanja

vozila vozila i pešaka i sl) mogu se svrstati u ulivanje izlivanje ili ukrštanje24

23 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str10324 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str103

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Svi manevri dešavaju se na saobraćajnim površinama kao što su saobraćajne trake

raskrsnice pešački prelazi parkirališta i garaže stajališta trotoari prelazi puta preko železničke

pruge površine namenjene za kretanje šinskih vozila pumpne stanice i servisi i sl

Sada definišemo terminološka određenja pomenutih elemenata

Saobraćajne trake kao osnovni elementi kolovoza i površine na kojima se odvija većina

manevara dele se na

saobraćajne trake za kontinuirano kretanje

prisilno zaustavljanje

spora vozila

ubrzanje (uključivanje)

usporavanje (isključivanje)

prestrojavanje i parkiranje

Osnovne karakteristike saobraćajnih traka su namena broj dužina i širina

Raskrsnica sa funkcionalnog aspekta predstavlja najsloženiji elemenat saobraćajne

mreže Na raskrsnici presecaju se putanje saobraćajnih tokova različitog usmerenja pojedini

tokovi menjaju pravac odvijaju se različiti manevri najčešće se presecaju tokovi vozila i pešaka

itd Dakle reč je o prostoru povećane koncentracije konflikata te povećanog rizika od nastajanja

saobraćajnih nezgoda Raskrsnica ima najmanje tri kraka a krakovi prilaze i izlaze kao i

površine koje ih povezuju Krakovi raskrsnice mogu biti dvosmerni ili jednosmerni raskrsnice

mogu biti pravilne geometrije (ukrštanje pod pravim ili približno pravim uglom) i nepravilne

geometrije Isto tako postoje raskrsnice u nivou odnosno van nivoa Raskrsnice se mogu deliti i

prema mestu gde se nalaze a prema načinu na koji su upravljane prema rangu saobraćajnica

koje ih formiraju mogu biti kanalisane i nekanalisane itd

Pešaki prelaz u nivou predstavljaju delove kolovoza namenjene za prelaz pešaka preko

kolovoza a obeleženi su oznakama na kolovozu ili odgovarajućim saobraćajnim znakom

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Površine za parkiranje služe učesnicima u saobraćaju za stalno ili privremeno

korišćenje Za stalno korišćenje služe površine sa posebnim prilazima i stajališta auto-taksija

kao i površine za parkiranje privatnih ili službenih vozila i parkiranje oko društveno-privrednih

objekata Za privremeno korišćenje služe površine za zaustavljanje vozila čekanje utovar

istovar

Imajući u vidu da saobraćajne površine koriste različite kategorije učesnika u kretanju a

radi efikasnijeg kretanja potrebno je da su površine adekvatno obeležene i da se naglasi njihova

namena kretanje usmerava i vodi učesnicima u kretanju pruže određene informacije izdaju

izričita naređenja upozore učesnici na opasnosti prepreke oštećenja i sl

44Definisanje drumskih i uličnih ukrštanja

Mreža drumskih saobraćajnica definiše se na osnovu dva funkionalna kriterijuma prema

karakteru saobraćajnih tokova i prema tipu mreže

Prema karakteru saobraćajnih tokova

Saobraćajnice sa neprekinutim tokovima

I AUTOPUTEVI

Osnovne deonice autoputeva

Raskrsnice rampi

Prepleti

II VIŠETRAČNI PUTEVI

III DVOTRAČNI PUTEVI

Saobraćajnice sa prekidanim saobraćajnim tokovima

IV SIGNALISANE RASKRSNICE

V NESIGNALISANE RASKRSNICE

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

VI GRADSKE I PRIGRADSKE ARTERIJE

Prema tipu mreže25

Deonice se definišu kao delovi puta ili putnog pravca na kojima nema bitne promene

saobraćajnog opterećenja

Čvorovi kao ukrštanja na kojima nema presecanja sukobljenih saobraćajnih tokova

Raskrsnice kao ukrštanja sa presecanjem sukobljenih saobraćajnih tokova na kojima se

pravo prolaza kroz raskrsnicu reguliše na poseban način

U okviru funkcionalne kategorizacije drumskih saobraćajnica osnovne deonice

autoputeva višetračni i dvotračni putevi svrstavaju se u kategoriju deonica odgovarajuće klase

puteva sa režimom neprekinutih tokova Raskrsice rampi i prepleti spadaju u kategoriju

ukrštanja bez presecenja tokova a signalisane i nesignalisane raskrsnice u kategoriju ukrštanja

sa presecanjem koji izaziva prekid toka Prelaznu kategoriju predstavljaju gradske i prigradske

arterije koje se sastoje od sukcesivnog niza signalisanih raskrsnica na relativno malom

rastojanju ndash od 150 -3000 m26

25 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str10426 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str105

Ukrštanje puteva i ulica svrstavaju se prema režimu saobraćaja inačinu regulisanja u tri osnovne grupe

1Ukrštanje puteva bez presecanja tokova

2Ukrštanje dva puta u nivou

3Složena ukrštanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 5 Ukrštanje puteva i ulica

Raskrsnice rampi - su ukrštanja jednosmernih puteva koji se razvrstavaju

ulazne rampe - ulivanje sa sporednog puta

izlazne rampe - izlivanje sa glavnog puta

spojnice - slivanje puteva istog značaja

bifurkacije - razlivanje puteva

Prepleti - su raskrsnice rampi spregnute na malom rastojanju

ulazna i izlazna rampa

ulazna rampa i bifurkacija

spojnica i bifurkacija

Nesignalisane raskrsnice ili prioritetne raskrsnice - na kojima se regulisanje

saobraćaja vrši davanjem prava prvenstva prolaza jednom putnom pravcu - glavnom putu -

primenom statičke saobraćajne signalizacije ndash obeležavanjem kolovoza i saobraćajnim znacima

Signalisane raskrsnice ndash na kojima se vrši regulisanje i kontrola prava prolaza

primenom svetlosnih signala

Petlje ndash su složena ukrštanja autoputeva koja se sastoje od sprege rampi i prepleta

Saobraćaj na petljama odvija se bez presecanja tokova reguliše se statičkom signalizacijom i

opremom

Raskrsnice rampi su ukrštanja jednosmernih puteva

Prepleti su raskrsnice rampi stegnute na malom rastojanju

Nesignalisane ili prioritetne raskrsnice

Signalisane raskrsnice

Petlje

Čvorovi

Kružne raskrsnice

Spregnute raskrsnice

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Čvorovi ndash su složena ukrštanja autoputeva nižeg ranga komponovana od rampi i prepleta

na kontaktu autoputeva sa putevima nižeg ranga

Kružne raskrsnice ndash su specifična ukrštanja dva ili više puteva na kojima se saobraćaj

odvija kruženjem oko središnjeg elementa (ostrva) manevrima ulivanja prestrojavanja i

izlivanja U zavisnosti od saobraćajnog opterećenja prilaznih puteva i geometrijskog rešenja

raskrsnice regulisanje se vrši primenom statičke ili svetlosne signalizacije pregnute raskrsnice ndash

su složena ukrštanja komponovana od raskrsnica ndash nesignalisanih i - ili signalisanih - na malom

rastojanju

45Pristup i principi regulisanja saobraćajnih tokova

U skladu sa hijerarhijom upravljanja na vangradskoj odnosno uličnoj mreži postoje

određeni principi koji se moraju uvažavati radi konzistencije mera i postupaka koji se

preduzimaju

Svaki put ili drumski pravac na vangradskoj mreži opslužuje određenu vrstu kretanja

Putevi su najčešće višefunkcionalni - opslužuju prvenstveno daljinska (međugradska) kretanja

ali i lokalna kretanja i kretanja između dva bliža naselja ili grada

Na vangradskoj mreži posebno je važno da se zadovolji princip da je put uvek važnija

saobraćajnica od svakog lokalnog puta koji se priključuje ili neke druge saobraćajnice sa

kojom se ukršta taj put27

Tako se na mestima gde se ukrštaju putevi istog ranga o prioritetu odlučuje na osnovu

saobraćajnog opterećenja i kriterijuma preglednosti na samom ukrštanju (slabija preglednost

obavezno podrazumeva snižavanje dozvoljene brzine odnosno obavezu zaustavljanja) Osim

toga kriterijum preglednosti na putu je od posebnog značaja jer se pomoću njega određuju

lokacija i dužina pune linije (uzgred ova linija važi i bez znaka i najvažnija je oznaka

horizontalne signalizacije na vangradskoj mreži

Na vangradskoj mreži (za razliku od gradske) obavezno se postavljaju saobraćajni

znakovi čiji je zadatak da upozore korisnike na opasnost Termin opasnost u stvari predstavlja

pojam pežorativnog karaktera preuzet je iz zakona u stvari reč je tačkama ili deonicama puta 27 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str242

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

na kojima postoji neko ograničenje u pogledu kontinuiteta kretanja (krivine uspon pad

priključak sporednog puta suženje puta neravan odnosno oštećen kolovoz itd) Isto tako na

vangradskoj mreži neophodno je da budu označene i povremene opasnosti (prvenstveno se

misli na radove na putu kao i opasnosti prouzrokovane datim meteorološkim uslovima)

Na vangradskoj mreži se uvek označavaju ivice kolovoza (za razliku od gradske mreže)

odnosno obavezno je izvođenje profila koji ograničava kolovoz (bankina ivična traka) Po

pravilu na vangradskoj mreži nije dozvoljeno parkiranje odnosno zustavljanje Isto tako po

pravilu je zabranjena primena svetlosnih signala (izuzetak su delovi puta kroz naseljena mesta)

Putevi kao elementi vangradske mreže najčešće su po kontrolom saobraćajne policije

dok se za puteve višeg ranga formiraju posebne policijske strukture

Na gradskoj (uličnoj) mreži od posebnog značaja je tzv pravo prvenstva kretanja Pravo

kretanja se javlja na raskrsnicama kako u okviru pravila desne strane na tzv nesignalisanim

raskrsnicama tako i na raskrsnicama upravljanim svetlosnim signalima za svaki prilaz

pojedinačno odnosno grupu traka na prilazu

Određene grupe traka odnosno prilazi mogu imati pravo kretanja istovremeno i nazivaju

se kompatibilnim Sa aspekta konflikata reč je o tzv dozvoljenim konfliktima na raskrsnici

Na signalisanim raskrsnicama koriste se tzv signalni pojmovi koji povezuju odnosno

trajanje svetlosnog signala sa određenim značenjem Važe sledeće relacije28

zabranjeno kretanje crveni signalni pojam

dozvoljeno kretanje zeleni signalni pojam

upozorenježuti ili crveno-žuti signalni pojam

Trajanje signalnog pojma ldquoupozorenjerdquo je obično fiksirano (dve sekunde do pet

sekundi) Trajanje signalnih pojmova ldquozabranjeno kretanjerdquo i ldquodozvoljeno kretanjerdquo je

promenljivo i ono se proračunava za svaku konkretnu signalisanu raskrsnicu29

46Tehnika regulisanja i upravljanja saobraćajem

28 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str24329 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str121

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod pojmom tehnike regulisanja i upravljanja saobraćaja podrazumevamo radne postupke

i metode koje se primenjuju za rešavanje zadataka iz domena regulisanja i upravljanja

saobraćajnim tokovima na mreži drumskih saobraćajnica kao i izrada tehničkih rešenja studija i

projekata za opremanje drumskih saobraćajnica signalizacijom i opremom

Sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja mogu se podeliti na

Statička saobraćajna signalizacija i oprema

horizontalna signalizacija kojom se vrši obeležavanje kolovoza na

putevima i ulicama

saobraćajni znaci opasnosti izričitih naredbi ograničenja i obaveštenja

koji se postavljaju pored puteva

zaštitne odbojne elastične i pešačke ograde i smerokazi koji služe za

obezbeđenje i označavanje ivice puta

Dinamička - svetlosna signalizacija uređaji i oprema

promenljivi saobraćajni znaci

svetlosni signali ili semafori sa jednobojnim dvobojnim i trobojnim

promenljivim svetlima kojima se reguliše pravo prolaza vozila i pešaka na mestima

sukobljavanja i presecanja saobraćajnih tokova

upravljački uređaji za upravljanje radom semafora

svetlosni indikatori brzine javljači magle i sl

Problematika regulisanja saobraćaja polazeći od specifičnosti podsistema mreže sa jedne

strane i karakteristika statičke i dinamičke saobraćajne signalizacije i opreme može se podeliti

na

regulisanje saobraćaja na putevima

regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama

regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Regulisanje saobraćaja na putevima obuhvata rešavanje saobraćaja na deonicama

autoputeva višetračnih (podeljenih i nepodeljenih) i dvotračnih puteva pretežno vangradskog

tipa Operiše statičkom (horizontalnom i vertikalnom) signalizacijom i opremom u rešavanju

kontrole brzine na deonicama puteva

kontrole pristupa na putevima nižeg ranga

označavanje opasnih mesta na putu i kritičnim elementima trase

preglednost za prestizanje i prioriteti na putnim ukrštanjima

Regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama obuhvata rešavanje saobraćaja na

magistralama autoputevima gradskim i prigradskim arterijama glavnim sabirnim i ulicama

lokalnog karaktera kao i ulicama sa posebnom namenom (biciklističkim stazama pešačkim i

ulicama za javni saobraćaj) i odgovarajućim putnim i uličnim ukrštanjima

U regulisanju saobraćaja na gradskim saobraćajnicama operiše sa svim vrstama

saobraćajne signalizacije i opreme Rešavanje saobraćaja u gradskim područjima

regulisanje putnih i uličnih ukrštanja statičkom i - ili svetlosnom signalizacijom

povezivanje signalisanih raskrsnica na glavnim pravcima

upravljanje saobraćajem na mreži gradskih saobraćajnica

regulisanje pešačkog i javnog gradskog saobraćaja

Regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima podrazumeva rešavanje

saobraćaja na prepletima ukrštanjima rampi prioritetnim kružnim i signalisanim kao i složenim

raskrsnicama

47Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja

Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja na mreži drumskih saobraćajnica

podrazumeva izradu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

projekata saobraćajne signalizacije i opreme puta (autoputeva višetračnih

podeljenih i nepodeljenih puteva dvotračnih dvosmernih puteva

projekata režima i - ili vođenje saobraćaja (na putevima i ulicama putnim i

uličnim ukrštanjima na putnoj i uličnoj mreži saobraćajnicama)

projekata regulisanja saobraćaja na čvorovima i raskrsnicama (prepletima i

ukrštanjima rampi prioritetnim raskrsnicama kružnim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraćaja na mreži drumskih

saobraćajnica obavljaju se u tri koraka 30

I korak - obuhvata analizu postojećeg stanja (geometrijske karakteristike stanje

postojeće signalizacije i opremehellip)

II korak - vrši se analiza očekivanog saobraćaja za eksploatacioni period od narednih pet

do deset godina i utvrđuju se merodavna opterećenja

III korak - obuhvata saobraćajno-tehnički proračun u okviru kojeg se vrši utvrđivanje

kapaciteta i nivoa usluge za postojeće stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraćajnici

koja se rešava Na osnovu rezultata saobraćajno tehničkog proračuna utvrđuju se koncept

sadržaj tehničkog rešenja projekta kao i metode rešavanja

48Načini regulisanja saobraćaja

Na vangradskoj i gradskoj mreži primenjeni su određeni sistemi i podsistemi koji se

uslovno mogu nazvati načinima upravljanja (regulisanja) saobraćaja Načini regulisanja i

kontrole saobraćaja su

regulisanje i kontrola saobraćajnim znakovima

regulisanje i kontrola pomoću ovlašćenih lica

regulisanje i kontrola svetlosnim signalima

regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova

regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima

regulisanje i kontrola ldquointeligentnimrdquo sistemima

30 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str123

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Prvo međunarodno usaglašavanje pravila kretanja u drumskom saobraćaju izvršeno je 1909

godine Na tom usaglašavanju prihvaćeni su i prvi međunarodni saobraćajni znakovi20

U Parizu su 1926 godine donete Međunarodna konvencija o drumskom saobraćaju i

Međunarodna konvencija o autotransportu koje su dopunjene 1931 godine Konvencijom o

uvođenju jednoobraznih signala na putevima i Konvencijom o pravilima kretanja automobila

između američkih država

Posle završetka II svetskog rata u okviru Organizacije ujedinjenih nacija 1949 godine u

Ženevi doneti su na Međunarodnoj konferenciji o drumskom saobraćaju21

Konvencija o drumskom saobraćaju i

Protokol o putnoj signalizaciji

Cilj Konvencije o drumskom saobraćaju bio je doprinos razvoju međunarodnog

saobraćaja i povećanje njegove bezbednosti Tu konvenciju prihvatio je veliki broj razvijenih

zemalja (78) među kojima i Jugoslavija što je obezbedilo unifikaciju nacionalnih pravila

drumsog saobraćaja Konvencija iz 1949 godine rešava tri osnovne grupe pitanja

zahteve koje moraju ispunjavati vozači automobila i dokumente koje moraju

posedovati u međunarodnom saobraćaju

osnovne zahteve učesnika u drumskom saobraćaju za bezbednost saobraćaja

važne tehničke zahteve za bezbedno kretanje saobraćajnih sredstava

Protokol o putnoj signalizaciji koji je prihvatilo 38 zemalja među kojima je i naša

utvrđuje sistem putnih znakova te način njihovog postavljanja duž puta i osnove svetlosne

signalizacije Zbog izrazitog porasta motorizacije u periodu od 1950 do 1960 godine doneti

dokumenti iz 1949 godine više nisu mogli da zadovolje zahteve mnogo intenzivnijeg i bržeg

kretanja saobraćajnih sredstava

Tako je 1964 godine u okviru Evropske ekonomske komisije OUN započet rad na

izradi novih dokumenata Novembra 1968 godine u Beču na Konferenciji OUN o drumskom

saobraćaju donete su nove konvencije Konvencija o drumskom saobraćaju i Konvencija o

20 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str23521 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str236

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

putnoj signalizaciji22 Konvencija o putnom saobraćaju iz 1968 godine sadrži osim preciznih i

detaljnih pravila za regulisanje kretanja automobila i pešaka na putevima i potrebne uslove i

pravila za kretanje tramvaja biciklista mopedista invalidskih kolica zaprežnih vozila stoke i

dr U tom dokumentu navode se definicije za niz pojmova od važnosti za jedinstvenu

saobraćajnu terminologiju utvrđuju se obaveze potpisnika konvencije obrađuje posebno

signalizacija propisi i naredbe za regulisanje saobraćaja utvrđuje obavezno ponašanje pri

preticanju vožnji u koloni ukrštanju brzini kretanja i rastojanju vozila reguliše se kretanje

vozila javnog saobraćaja utvrđuje se ponašanje u slučaju saobraćajne nezgode reguliše

saveznim propisima (zakonom i pravilnicima) jedinstveno se za celu zemlju regulišu osnovni

uslovi koje moraju ispunjavati javni putevi i vozila u saobraćaju osnovna pravila saobraćaja i

sistem saobraćajnih znakova kao i osnovni uslovi za sticanje prava na upravljanje motornim

vozilima

Prvi Osnovni zakon o bezbednosti saobraćaja na javnim putevima kod nas donet je 1965

godine a dopune i izmene radi usaglašavanja sa međunarodnim propisima o drumskom

saobraćaju vršene su u više navrata Navedeni zakon predstavlja osnovni propis kojim se na

jedinstven način za celu teritoriju zemlje pravno regulišu osnove za pravilno i bezbedno

odvijanje saobraćaja Odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima koje su u

njemu samo načelno postavljene a zahtevaju opširnije tumačenje regulišu se podzakonskim

(pratećim) propisima - pravilnicima koje na temelju ovlašćenja iz Zakona propisuje nadležni

organ za saobraćaj i veze u sporazumu sa ministarstvima za unutrašnje poslove privredu i rad i

socijalnu politiku

Pravilnicima se podrobno regulišu propisi o saobraćajnim znakovima o znacima što ih

daju ovlašćena lica u saobraćaju na putevima o registraciji motornih i priključnih vozila o

obrascima saobraćajne i vozačke dozvole o uređajima opremi dimenzijama i ukupnim masama

vozila u saobraćaju na putevima o tehničkim normativima i osnovnim uslovima koje putevi

njihovi elementi i objekti na njima moraju ispunjavati sa aspekta bezbednosti saobraćaja o

zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati vozači motornih vozila

22 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str237

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni republički propis kojim se pravno regulišu mere i uslovi za bezbedno odvijanje

saobraćaja je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima pojedine države Nadležni organi u

državi na temelju ovlašćenja iz Zakona donose određene propise - pravilnike

Pravilnicima se podrobno regulišu rad auto - škola i vozača instruktora program i način

polaganja stručnog ispita za vozača instruktora program i način polaganja vozačkog ispita

zdravstveni pregledi i kriterijumi za ocenu kandidata za vozače uslovi i način registracije vozila

uslovi normativi i način izvođenja tehničkih pregleda i dr

Republički propisi su i naredbe što ih donose republički ministri za unutrašnje poslove

odnosno za saobraćaj i veze (npr Naredba o saobraćaju motornih i priključnih vozila na

putevima u zimskim uslovima Naredba o ograničenju brzine kretanja na svim ili samo na nekim

putevima na teritoriji republike i dr

Svaka skupština opštine na temelju republičkih odnosno pokrajinskih propisa donosi

odluku o bezbednosti saobraćaja svoje opštine (npr Odluka o bezbednosti i organizaciji

saobraćaja na putevima i ulicama grada Beograda Naredba o merama za regulisanje saobraćaja u

Beogradu)

43Elementi kretanja i saobraćajne površine

Osnovni elementi saobraćajne mreže su deonica ili link (put ulica) i različiti tipovi

čvorova (raskrsnica)

Pojam čvor opisuje svako ukrštanje ili tačku na mreži u kojoj se iz nekog razloga prekida

kontinuitet kretanja saobraćajnih tokova čvorovi se najčešće dele po značaju odnosno načinu

na koji su upravljani odnosno kontrolisani

Dakle svaka raskrsnica jeste čvor ali svaki čvor ne mora biti raskrsnica23

Sa stanovišta saobraćajnih tokova manevri (pomeranje vozila udesno ili ulevo

prestrojavanje preticanje obilaženje zaustavljanje skretanje polukružno okretanje vožnja

unatrag uključivanje isključivanje usporavanje zaustavljanje bez skretanja ukrštanje putanja

vozila vozila i pešaka i sl) mogu se svrstati u ulivanje izlivanje ili ukrštanje24

23 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str10324 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str103

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Svi manevri dešavaju se na saobraćajnim površinama kao što su saobraćajne trake

raskrsnice pešački prelazi parkirališta i garaže stajališta trotoari prelazi puta preko železničke

pruge površine namenjene za kretanje šinskih vozila pumpne stanice i servisi i sl

Sada definišemo terminološka određenja pomenutih elemenata

Saobraćajne trake kao osnovni elementi kolovoza i površine na kojima se odvija većina

manevara dele se na

saobraćajne trake za kontinuirano kretanje

prisilno zaustavljanje

spora vozila

ubrzanje (uključivanje)

usporavanje (isključivanje)

prestrojavanje i parkiranje

Osnovne karakteristike saobraćajnih traka su namena broj dužina i širina

Raskrsnica sa funkcionalnog aspekta predstavlja najsloženiji elemenat saobraćajne

mreže Na raskrsnici presecaju se putanje saobraćajnih tokova različitog usmerenja pojedini

tokovi menjaju pravac odvijaju se različiti manevri najčešće se presecaju tokovi vozila i pešaka

itd Dakle reč je o prostoru povećane koncentracije konflikata te povećanog rizika od nastajanja

saobraćajnih nezgoda Raskrsnica ima najmanje tri kraka a krakovi prilaze i izlaze kao i

površine koje ih povezuju Krakovi raskrsnice mogu biti dvosmerni ili jednosmerni raskrsnice

mogu biti pravilne geometrije (ukrštanje pod pravim ili približno pravim uglom) i nepravilne

geometrije Isto tako postoje raskrsnice u nivou odnosno van nivoa Raskrsnice se mogu deliti i

prema mestu gde se nalaze a prema načinu na koji su upravljane prema rangu saobraćajnica

koje ih formiraju mogu biti kanalisane i nekanalisane itd

Pešaki prelaz u nivou predstavljaju delove kolovoza namenjene za prelaz pešaka preko

kolovoza a obeleženi su oznakama na kolovozu ili odgovarajućim saobraćajnim znakom

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Površine za parkiranje služe učesnicima u saobraćaju za stalno ili privremeno

korišćenje Za stalno korišćenje služe površine sa posebnim prilazima i stajališta auto-taksija

kao i površine za parkiranje privatnih ili službenih vozila i parkiranje oko društveno-privrednih

objekata Za privremeno korišćenje služe površine za zaustavljanje vozila čekanje utovar

istovar

Imajući u vidu da saobraćajne površine koriste različite kategorije učesnika u kretanju a

radi efikasnijeg kretanja potrebno je da su površine adekvatno obeležene i da se naglasi njihova

namena kretanje usmerava i vodi učesnicima u kretanju pruže određene informacije izdaju

izričita naređenja upozore učesnici na opasnosti prepreke oštećenja i sl

44Definisanje drumskih i uličnih ukrštanja

Mreža drumskih saobraćajnica definiše se na osnovu dva funkionalna kriterijuma prema

karakteru saobraćajnih tokova i prema tipu mreže

Prema karakteru saobraćajnih tokova

Saobraćajnice sa neprekinutim tokovima

I AUTOPUTEVI

Osnovne deonice autoputeva

Raskrsnice rampi

Prepleti

II VIŠETRAČNI PUTEVI

III DVOTRAČNI PUTEVI

Saobraćajnice sa prekidanim saobraćajnim tokovima

IV SIGNALISANE RASKRSNICE

V NESIGNALISANE RASKRSNICE

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

VI GRADSKE I PRIGRADSKE ARTERIJE

Prema tipu mreže25

Deonice se definišu kao delovi puta ili putnog pravca na kojima nema bitne promene

saobraćajnog opterećenja

Čvorovi kao ukrštanja na kojima nema presecanja sukobljenih saobraćajnih tokova

Raskrsnice kao ukrštanja sa presecanjem sukobljenih saobraćajnih tokova na kojima se

pravo prolaza kroz raskrsnicu reguliše na poseban način

U okviru funkcionalne kategorizacije drumskih saobraćajnica osnovne deonice

autoputeva višetračni i dvotračni putevi svrstavaju se u kategoriju deonica odgovarajuće klase

puteva sa režimom neprekinutih tokova Raskrsice rampi i prepleti spadaju u kategoriju

ukrštanja bez presecenja tokova a signalisane i nesignalisane raskrsnice u kategoriju ukrštanja

sa presecanjem koji izaziva prekid toka Prelaznu kategoriju predstavljaju gradske i prigradske

arterije koje se sastoje od sukcesivnog niza signalisanih raskrsnica na relativno malom

rastojanju ndash od 150 -3000 m26

25 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str10426 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str105

Ukrštanje puteva i ulica svrstavaju se prema režimu saobraćaja inačinu regulisanja u tri osnovne grupe

1Ukrštanje puteva bez presecanja tokova

2Ukrštanje dva puta u nivou

3Složena ukrštanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 5 Ukrštanje puteva i ulica

Raskrsnice rampi - su ukrštanja jednosmernih puteva koji se razvrstavaju

ulazne rampe - ulivanje sa sporednog puta

izlazne rampe - izlivanje sa glavnog puta

spojnice - slivanje puteva istog značaja

bifurkacije - razlivanje puteva

Prepleti - su raskrsnice rampi spregnute na malom rastojanju

ulazna i izlazna rampa

ulazna rampa i bifurkacija

spojnica i bifurkacija

Nesignalisane raskrsnice ili prioritetne raskrsnice - na kojima se regulisanje

saobraćaja vrši davanjem prava prvenstva prolaza jednom putnom pravcu - glavnom putu -

primenom statičke saobraćajne signalizacije ndash obeležavanjem kolovoza i saobraćajnim znacima

Signalisane raskrsnice ndash na kojima se vrši regulisanje i kontrola prava prolaza

primenom svetlosnih signala

Petlje ndash su složena ukrštanja autoputeva koja se sastoje od sprege rampi i prepleta

Saobraćaj na petljama odvija se bez presecanja tokova reguliše se statičkom signalizacijom i

opremom

Raskrsnice rampi su ukrštanja jednosmernih puteva

Prepleti su raskrsnice rampi stegnute na malom rastojanju

Nesignalisane ili prioritetne raskrsnice

Signalisane raskrsnice

Petlje

Čvorovi

Kružne raskrsnice

Spregnute raskrsnice

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Čvorovi ndash su složena ukrštanja autoputeva nižeg ranga komponovana od rampi i prepleta

na kontaktu autoputeva sa putevima nižeg ranga

Kružne raskrsnice ndash su specifična ukrštanja dva ili više puteva na kojima se saobraćaj

odvija kruženjem oko središnjeg elementa (ostrva) manevrima ulivanja prestrojavanja i

izlivanja U zavisnosti od saobraćajnog opterećenja prilaznih puteva i geometrijskog rešenja

raskrsnice regulisanje se vrši primenom statičke ili svetlosne signalizacije pregnute raskrsnice ndash

su složena ukrštanja komponovana od raskrsnica ndash nesignalisanih i - ili signalisanih - na malom

rastojanju

45Pristup i principi regulisanja saobraćajnih tokova

U skladu sa hijerarhijom upravljanja na vangradskoj odnosno uličnoj mreži postoje

određeni principi koji se moraju uvažavati radi konzistencije mera i postupaka koji se

preduzimaju

Svaki put ili drumski pravac na vangradskoj mreži opslužuje određenu vrstu kretanja

Putevi su najčešće višefunkcionalni - opslužuju prvenstveno daljinska (međugradska) kretanja

ali i lokalna kretanja i kretanja između dva bliža naselja ili grada

Na vangradskoj mreži posebno je važno da se zadovolji princip da je put uvek važnija

saobraćajnica od svakog lokalnog puta koji se priključuje ili neke druge saobraćajnice sa

kojom se ukršta taj put27

Tako se na mestima gde se ukrštaju putevi istog ranga o prioritetu odlučuje na osnovu

saobraćajnog opterećenja i kriterijuma preglednosti na samom ukrštanju (slabija preglednost

obavezno podrazumeva snižavanje dozvoljene brzine odnosno obavezu zaustavljanja) Osim

toga kriterijum preglednosti na putu je od posebnog značaja jer se pomoću njega određuju

lokacija i dužina pune linije (uzgred ova linija važi i bez znaka i najvažnija je oznaka

horizontalne signalizacije na vangradskoj mreži

Na vangradskoj mreži (za razliku od gradske) obavezno se postavljaju saobraćajni

znakovi čiji je zadatak da upozore korisnike na opasnost Termin opasnost u stvari predstavlja

pojam pežorativnog karaktera preuzet je iz zakona u stvari reč je tačkama ili deonicama puta 27 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str242

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

na kojima postoji neko ograničenje u pogledu kontinuiteta kretanja (krivine uspon pad

priključak sporednog puta suženje puta neravan odnosno oštećen kolovoz itd) Isto tako na

vangradskoj mreži neophodno je da budu označene i povremene opasnosti (prvenstveno se

misli na radove na putu kao i opasnosti prouzrokovane datim meteorološkim uslovima)

Na vangradskoj mreži se uvek označavaju ivice kolovoza (za razliku od gradske mreže)

odnosno obavezno je izvođenje profila koji ograničava kolovoz (bankina ivična traka) Po

pravilu na vangradskoj mreži nije dozvoljeno parkiranje odnosno zustavljanje Isto tako po

pravilu je zabranjena primena svetlosnih signala (izuzetak su delovi puta kroz naseljena mesta)

Putevi kao elementi vangradske mreže najčešće su po kontrolom saobraćajne policije

dok se za puteve višeg ranga formiraju posebne policijske strukture

Na gradskoj (uličnoj) mreži od posebnog značaja je tzv pravo prvenstva kretanja Pravo

kretanja se javlja na raskrsnicama kako u okviru pravila desne strane na tzv nesignalisanim

raskrsnicama tako i na raskrsnicama upravljanim svetlosnim signalima za svaki prilaz

pojedinačno odnosno grupu traka na prilazu

Određene grupe traka odnosno prilazi mogu imati pravo kretanja istovremeno i nazivaju

se kompatibilnim Sa aspekta konflikata reč je o tzv dozvoljenim konfliktima na raskrsnici

Na signalisanim raskrsnicama koriste se tzv signalni pojmovi koji povezuju odnosno

trajanje svetlosnog signala sa određenim značenjem Važe sledeće relacije28

zabranjeno kretanje crveni signalni pojam

dozvoljeno kretanje zeleni signalni pojam

upozorenježuti ili crveno-žuti signalni pojam

Trajanje signalnog pojma ldquoupozorenjerdquo je obično fiksirano (dve sekunde do pet

sekundi) Trajanje signalnih pojmova ldquozabranjeno kretanjerdquo i ldquodozvoljeno kretanjerdquo je

promenljivo i ono se proračunava za svaku konkretnu signalisanu raskrsnicu29

46Tehnika regulisanja i upravljanja saobraćajem

28 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str24329 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str121

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod pojmom tehnike regulisanja i upravljanja saobraćaja podrazumevamo radne postupke

i metode koje se primenjuju za rešavanje zadataka iz domena regulisanja i upravljanja

saobraćajnim tokovima na mreži drumskih saobraćajnica kao i izrada tehničkih rešenja studija i

projekata za opremanje drumskih saobraćajnica signalizacijom i opremom

Sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja mogu se podeliti na

Statička saobraćajna signalizacija i oprema

horizontalna signalizacija kojom se vrši obeležavanje kolovoza na

putevima i ulicama

saobraćajni znaci opasnosti izričitih naredbi ograničenja i obaveštenja

koji se postavljaju pored puteva

zaštitne odbojne elastične i pešačke ograde i smerokazi koji služe za

obezbeđenje i označavanje ivice puta

Dinamička - svetlosna signalizacija uređaji i oprema

promenljivi saobraćajni znaci

svetlosni signali ili semafori sa jednobojnim dvobojnim i trobojnim

promenljivim svetlima kojima se reguliše pravo prolaza vozila i pešaka na mestima

sukobljavanja i presecanja saobraćajnih tokova

upravljački uređaji za upravljanje radom semafora

svetlosni indikatori brzine javljači magle i sl

Problematika regulisanja saobraćaja polazeći od specifičnosti podsistema mreže sa jedne

strane i karakteristika statičke i dinamičke saobraćajne signalizacije i opreme može se podeliti

na

regulisanje saobraćaja na putevima

regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama

regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Regulisanje saobraćaja na putevima obuhvata rešavanje saobraćaja na deonicama

autoputeva višetračnih (podeljenih i nepodeljenih) i dvotračnih puteva pretežno vangradskog

tipa Operiše statičkom (horizontalnom i vertikalnom) signalizacijom i opremom u rešavanju

kontrole brzine na deonicama puteva

kontrole pristupa na putevima nižeg ranga

označavanje opasnih mesta na putu i kritičnim elementima trase

preglednost za prestizanje i prioriteti na putnim ukrštanjima

Regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama obuhvata rešavanje saobraćaja na

magistralama autoputevima gradskim i prigradskim arterijama glavnim sabirnim i ulicama

lokalnog karaktera kao i ulicama sa posebnom namenom (biciklističkim stazama pešačkim i

ulicama za javni saobraćaj) i odgovarajućim putnim i uličnim ukrštanjima

U regulisanju saobraćaja na gradskim saobraćajnicama operiše sa svim vrstama

saobraćajne signalizacije i opreme Rešavanje saobraćaja u gradskim područjima

regulisanje putnih i uličnih ukrštanja statičkom i - ili svetlosnom signalizacijom

povezivanje signalisanih raskrsnica na glavnim pravcima

upravljanje saobraćajem na mreži gradskih saobraćajnica

regulisanje pešačkog i javnog gradskog saobraćaja

Regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima podrazumeva rešavanje

saobraćaja na prepletima ukrštanjima rampi prioritetnim kružnim i signalisanim kao i složenim

raskrsnicama

47Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja

Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja na mreži drumskih saobraćajnica

podrazumeva izradu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

projekata saobraćajne signalizacije i opreme puta (autoputeva višetračnih

podeljenih i nepodeljenih puteva dvotračnih dvosmernih puteva

projekata režima i - ili vođenje saobraćaja (na putevima i ulicama putnim i

uličnim ukrštanjima na putnoj i uličnoj mreži saobraćajnicama)

projekata regulisanja saobraćaja na čvorovima i raskrsnicama (prepletima i

ukrštanjima rampi prioritetnim raskrsnicama kružnim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraćaja na mreži drumskih

saobraćajnica obavljaju se u tri koraka 30

I korak - obuhvata analizu postojećeg stanja (geometrijske karakteristike stanje

postojeće signalizacije i opremehellip)

II korak - vrši se analiza očekivanog saobraćaja za eksploatacioni period od narednih pet

do deset godina i utvrđuju se merodavna opterećenja

III korak - obuhvata saobraćajno-tehnički proračun u okviru kojeg se vrši utvrđivanje

kapaciteta i nivoa usluge za postojeće stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraćajnici

koja se rešava Na osnovu rezultata saobraćajno tehničkog proračuna utvrđuju se koncept

sadržaj tehničkog rešenja projekta kao i metode rešavanja

48Načini regulisanja saobraćaja

Na vangradskoj i gradskoj mreži primenjeni su određeni sistemi i podsistemi koji se

uslovno mogu nazvati načinima upravljanja (regulisanja) saobraćaja Načini regulisanja i

kontrole saobraćaja su

regulisanje i kontrola saobraćajnim znakovima

regulisanje i kontrola pomoću ovlašćenih lica

regulisanje i kontrola svetlosnim signalima

regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova

regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima

regulisanje i kontrola ldquointeligentnimrdquo sistemima

30 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str123

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

putnoj signalizaciji22 Konvencija o putnom saobraćaju iz 1968 godine sadrži osim preciznih i

detaljnih pravila za regulisanje kretanja automobila i pešaka na putevima i potrebne uslove i

pravila za kretanje tramvaja biciklista mopedista invalidskih kolica zaprežnih vozila stoke i

dr U tom dokumentu navode se definicije za niz pojmova od važnosti za jedinstvenu

saobraćajnu terminologiju utvrđuju se obaveze potpisnika konvencije obrađuje posebno

signalizacija propisi i naredbe za regulisanje saobraćaja utvrđuje obavezno ponašanje pri

preticanju vožnji u koloni ukrštanju brzini kretanja i rastojanju vozila reguliše se kretanje

vozila javnog saobraćaja utvrđuje se ponašanje u slučaju saobraćajne nezgode reguliše

saveznim propisima (zakonom i pravilnicima) jedinstveno se za celu zemlju regulišu osnovni

uslovi koje moraju ispunjavati javni putevi i vozila u saobraćaju osnovna pravila saobraćaja i

sistem saobraćajnih znakova kao i osnovni uslovi za sticanje prava na upravljanje motornim

vozilima

Prvi Osnovni zakon o bezbednosti saobraćaja na javnim putevima kod nas donet je 1965

godine a dopune i izmene radi usaglašavanja sa međunarodnim propisima o drumskom

saobraćaju vršene su u više navrata Navedeni zakon predstavlja osnovni propis kojim se na

jedinstven način za celu teritoriju zemlje pravno regulišu osnove za pravilno i bezbedno

odvijanje saobraćaja Odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima koje su u

njemu samo načelno postavljene a zahtevaju opširnije tumačenje regulišu se podzakonskim

(pratećim) propisima - pravilnicima koje na temelju ovlašćenja iz Zakona propisuje nadležni

organ za saobraćaj i veze u sporazumu sa ministarstvima za unutrašnje poslove privredu i rad i

socijalnu politiku

Pravilnicima se podrobno regulišu propisi o saobraćajnim znakovima o znacima što ih

daju ovlašćena lica u saobraćaju na putevima o registraciji motornih i priključnih vozila o

obrascima saobraćajne i vozačke dozvole o uređajima opremi dimenzijama i ukupnim masama

vozila u saobraćaju na putevima o tehničkim normativima i osnovnim uslovima koje putevi

njihovi elementi i objekti na njima moraju ispunjavati sa aspekta bezbednosti saobraćaja o

zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati vozači motornih vozila

22 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str237

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni republički propis kojim se pravno regulišu mere i uslovi za bezbedno odvijanje

saobraćaja je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima pojedine države Nadležni organi u

državi na temelju ovlašćenja iz Zakona donose određene propise - pravilnike

Pravilnicima se podrobno regulišu rad auto - škola i vozača instruktora program i način

polaganja stručnog ispita za vozača instruktora program i način polaganja vozačkog ispita

zdravstveni pregledi i kriterijumi za ocenu kandidata za vozače uslovi i način registracije vozila

uslovi normativi i način izvođenja tehničkih pregleda i dr

Republički propisi su i naredbe što ih donose republički ministri za unutrašnje poslove

odnosno za saobraćaj i veze (npr Naredba o saobraćaju motornih i priključnih vozila na

putevima u zimskim uslovima Naredba o ograničenju brzine kretanja na svim ili samo na nekim

putevima na teritoriji republike i dr

Svaka skupština opštine na temelju republičkih odnosno pokrajinskih propisa donosi

odluku o bezbednosti saobraćaja svoje opštine (npr Odluka o bezbednosti i organizaciji

saobraćaja na putevima i ulicama grada Beograda Naredba o merama za regulisanje saobraćaja u

Beogradu)

43Elementi kretanja i saobraćajne površine

Osnovni elementi saobraćajne mreže su deonica ili link (put ulica) i različiti tipovi

čvorova (raskrsnica)

Pojam čvor opisuje svako ukrštanje ili tačku na mreži u kojoj se iz nekog razloga prekida

kontinuitet kretanja saobraćajnih tokova čvorovi se najčešće dele po značaju odnosno načinu

na koji su upravljani odnosno kontrolisani

Dakle svaka raskrsnica jeste čvor ali svaki čvor ne mora biti raskrsnica23

Sa stanovišta saobraćajnih tokova manevri (pomeranje vozila udesno ili ulevo

prestrojavanje preticanje obilaženje zaustavljanje skretanje polukružno okretanje vožnja

unatrag uključivanje isključivanje usporavanje zaustavljanje bez skretanja ukrštanje putanja

vozila vozila i pešaka i sl) mogu se svrstati u ulivanje izlivanje ili ukrštanje24

23 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str10324 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str103

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Svi manevri dešavaju se na saobraćajnim površinama kao što su saobraćajne trake

raskrsnice pešački prelazi parkirališta i garaže stajališta trotoari prelazi puta preko železničke

pruge površine namenjene za kretanje šinskih vozila pumpne stanice i servisi i sl

Sada definišemo terminološka određenja pomenutih elemenata

Saobraćajne trake kao osnovni elementi kolovoza i površine na kojima se odvija većina

manevara dele se na

saobraćajne trake za kontinuirano kretanje

prisilno zaustavljanje

spora vozila

ubrzanje (uključivanje)

usporavanje (isključivanje)

prestrojavanje i parkiranje

Osnovne karakteristike saobraćajnih traka su namena broj dužina i širina

Raskrsnica sa funkcionalnog aspekta predstavlja najsloženiji elemenat saobraćajne

mreže Na raskrsnici presecaju se putanje saobraćajnih tokova različitog usmerenja pojedini

tokovi menjaju pravac odvijaju se različiti manevri najčešće se presecaju tokovi vozila i pešaka

itd Dakle reč je o prostoru povećane koncentracije konflikata te povećanog rizika od nastajanja

saobraćajnih nezgoda Raskrsnica ima najmanje tri kraka a krakovi prilaze i izlaze kao i

površine koje ih povezuju Krakovi raskrsnice mogu biti dvosmerni ili jednosmerni raskrsnice

mogu biti pravilne geometrije (ukrštanje pod pravim ili približno pravim uglom) i nepravilne

geometrije Isto tako postoje raskrsnice u nivou odnosno van nivoa Raskrsnice se mogu deliti i

prema mestu gde se nalaze a prema načinu na koji su upravljane prema rangu saobraćajnica

koje ih formiraju mogu biti kanalisane i nekanalisane itd

Pešaki prelaz u nivou predstavljaju delove kolovoza namenjene za prelaz pešaka preko

kolovoza a obeleženi su oznakama na kolovozu ili odgovarajućim saobraćajnim znakom

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Površine za parkiranje služe učesnicima u saobraćaju za stalno ili privremeno

korišćenje Za stalno korišćenje služe površine sa posebnim prilazima i stajališta auto-taksija

kao i površine za parkiranje privatnih ili službenih vozila i parkiranje oko društveno-privrednih

objekata Za privremeno korišćenje služe površine za zaustavljanje vozila čekanje utovar

istovar

Imajući u vidu da saobraćajne površine koriste različite kategorije učesnika u kretanju a

radi efikasnijeg kretanja potrebno je da su površine adekvatno obeležene i da se naglasi njihova

namena kretanje usmerava i vodi učesnicima u kretanju pruže određene informacije izdaju

izričita naređenja upozore učesnici na opasnosti prepreke oštećenja i sl

44Definisanje drumskih i uličnih ukrštanja

Mreža drumskih saobraćajnica definiše se na osnovu dva funkionalna kriterijuma prema

karakteru saobraćajnih tokova i prema tipu mreže

Prema karakteru saobraćajnih tokova

Saobraćajnice sa neprekinutim tokovima

I AUTOPUTEVI

Osnovne deonice autoputeva

Raskrsnice rampi

Prepleti

II VIŠETRAČNI PUTEVI

III DVOTRAČNI PUTEVI

Saobraćajnice sa prekidanim saobraćajnim tokovima

IV SIGNALISANE RASKRSNICE

V NESIGNALISANE RASKRSNICE

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

VI GRADSKE I PRIGRADSKE ARTERIJE

Prema tipu mreže25

Deonice se definišu kao delovi puta ili putnog pravca na kojima nema bitne promene

saobraćajnog opterećenja

Čvorovi kao ukrštanja na kojima nema presecanja sukobljenih saobraćajnih tokova

Raskrsnice kao ukrštanja sa presecanjem sukobljenih saobraćajnih tokova na kojima se

pravo prolaza kroz raskrsnicu reguliše na poseban način

U okviru funkcionalne kategorizacije drumskih saobraćajnica osnovne deonice

autoputeva višetračni i dvotračni putevi svrstavaju se u kategoriju deonica odgovarajuće klase

puteva sa režimom neprekinutih tokova Raskrsice rampi i prepleti spadaju u kategoriju

ukrštanja bez presecenja tokova a signalisane i nesignalisane raskrsnice u kategoriju ukrštanja

sa presecanjem koji izaziva prekid toka Prelaznu kategoriju predstavljaju gradske i prigradske

arterije koje se sastoje od sukcesivnog niza signalisanih raskrsnica na relativno malom

rastojanju ndash od 150 -3000 m26

25 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str10426 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str105

Ukrštanje puteva i ulica svrstavaju se prema režimu saobraćaja inačinu regulisanja u tri osnovne grupe

1Ukrštanje puteva bez presecanja tokova

2Ukrštanje dva puta u nivou

3Složena ukrštanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 5 Ukrštanje puteva i ulica

Raskrsnice rampi - su ukrštanja jednosmernih puteva koji se razvrstavaju

ulazne rampe - ulivanje sa sporednog puta

izlazne rampe - izlivanje sa glavnog puta

spojnice - slivanje puteva istog značaja

bifurkacije - razlivanje puteva

Prepleti - su raskrsnice rampi spregnute na malom rastojanju

ulazna i izlazna rampa

ulazna rampa i bifurkacija

spojnica i bifurkacija

Nesignalisane raskrsnice ili prioritetne raskrsnice - na kojima se regulisanje

saobraćaja vrši davanjem prava prvenstva prolaza jednom putnom pravcu - glavnom putu -

primenom statičke saobraćajne signalizacije ndash obeležavanjem kolovoza i saobraćajnim znacima

Signalisane raskrsnice ndash na kojima se vrši regulisanje i kontrola prava prolaza

primenom svetlosnih signala

Petlje ndash su složena ukrštanja autoputeva koja se sastoje od sprege rampi i prepleta

Saobraćaj na petljama odvija se bez presecanja tokova reguliše se statičkom signalizacijom i

opremom

Raskrsnice rampi su ukrštanja jednosmernih puteva

Prepleti su raskrsnice rampi stegnute na malom rastojanju

Nesignalisane ili prioritetne raskrsnice

Signalisane raskrsnice

Petlje

Čvorovi

Kružne raskrsnice

Spregnute raskrsnice

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Čvorovi ndash su složena ukrštanja autoputeva nižeg ranga komponovana od rampi i prepleta

na kontaktu autoputeva sa putevima nižeg ranga

Kružne raskrsnice ndash su specifična ukrštanja dva ili više puteva na kojima se saobraćaj

odvija kruženjem oko središnjeg elementa (ostrva) manevrima ulivanja prestrojavanja i

izlivanja U zavisnosti od saobraćajnog opterećenja prilaznih puteva i geometrijskog rešenja

raskrsnice regulisanje se vrši primenom statičke ili svetlosne signalizacije pregnute raskrsnice ndash

su složena ukrštanja komponovana od raskrsnica ndash nesignalisanih i - ili signalisanih - na malom

rastojanju

45Pristup i principi regulisanja saobraćajnih tokova

U skladu sa hijerarhijom upravljanja na vangradskoj odnosno uličnoj mreži postoje

određeni principi koji se moraju uvažavati radi konzistencije mera i postupaka koji se

preduzimaju

Svaki put ili drumski pravac na vangradskoj mreži opslužuje određenu vrstu kretanja

Putevi su najčešće višefunkcionalni - opslužuju prvenstveno daljinska (međugradska) kretanja

ali i lokalna kretanja i kretanja između dva bliža naselja ili grada

Na vangradskoj mreži posebno je važno da se zadovolji princip da je put uvek važnija

saobraćajnica od svakog lokalnog puta koji se priključuje ili neke druge saobraćajnice sa

kojom se ukršta taj put27

Tako se na mestima gde se ukrštaju putevi istog ranga o prioritetu odlučuje na osnovu

saobraćajnog opterećenja i kriterijuma preglednosti na samom ukrštanju (slabija preglednost

obavezno podrazumeva snižavanje dozvoljene brzine odnosno obavezu zaustavljanja) Osim

toga kriterijum preglednosti na putu je od posebnog značaja jer se pomoću njega određuju

lokacija i dužina pune linije (uzgred ova linija važi i bez znaka i najvažnija je oznaka

horizontalne signalizacije na vangradskoj mreži

Na vangradskoj mreži (za razliku od gradske) obavezno se postavljaju saobraćajni

znakovi čiji je zadatak da upozore korisnike na opasnost Termin opasnost u stvari predstavlja

pojam pežorativnog karaktera preuzet je iz zakona u stvari reč je tačkama ili deonicama puta 27 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str242

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

na kojima postoji neko ograničenje u pogledu kontinuiteta kretanja (krivine uspon pad

priključak sporednog puta suženje puta neravan odnosno oštećen kolovoz itd) Isto tako na

vangradskoj mreži neophodno je da budu označene i povremene opasnosti (prvenstveno se

misli na radove na putu kao i opasnosti prouzrokovane datim meteorološkim uslovima)

Na vangradskoj mreži se uvek označavaju ivice kolovoza (za razliku od gradske mreže)

odnosno obavezno je izvođenje profila koji ograničava kolovoz (bankina ivična traka) Po

pravilu na vangradskoj mreži nije dozvoljeno parkiranje odnosno zustavljanje Isto tako po

pravilu je zabranjena primena svetlosnih signala (izuzetak su delovi puta kroz naseljena mesta)

Putevi kao elementi vangradske mreže najčešće su po kontrolom saobraćajne policije

dok se za puteve višeg ranga formiraju posebne policijske strukture

Na gradskoj (uličnoj) mreži od posebnog značaja je tzv pravo prvenstva kretanja Pravo

kretanja se javlja na raskrsnicama kako u okviru pravila desne strane na tzv nesignalisanim

raskrsnicama tako i na raskrsnicama upravljanim svetlosnim signalima za svaki prilaz

pojedinačno odnosno grupu traka na prilazu

Određene grupe traka odnosno prilazi mogu imati pravo kretanja istovremeno i nazivaju

se kompatibilnim Sa aspekta konflikata reč je o tzv dozvoljenim konfliktima na raskrsnici

Na signalisanim raskrsnicama koriste se tzv signalni pojmovi koji povezuju odnosno

trajanje svetlosnog signala sa određenim značenjem Važe sledeće relacije28

zabranjeno kretanje crveni signalni pojam

dozvoljeno kretanje zeleni signalni pojam

upozorenježuti ili crveno-žuti signalni pojam

Trajanje signalnog pojma ldquoupozorenjerdquo je obično fiksirano (dve sekunde do pet

sekundi) Trajanje signalnih pojmova ldquozabranjeno kretanjerdquo i ldquodozvoljeno kretanjerdquo je

promenljivo i ono se proračunava za svaku konkretnu signalisanu raskrsnicu29

46Tehnika regulisanja i upravljanja saobraćajem

28 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str24329 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str121

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod pojmom tehnike regulisanja i upravljanja saobraćaja podrazumevamo radne postupke

i metode koje se primenjuju za rešavanje zadataka iz domena regulisanja i upravljanja

saobraćajnim tokovima na mreži drumskih saobraćajnica kao i izrada tehničkih rešenja studija i

projekata za opremanje drumskih saobraćajnica signalizacijom i opremom

Sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja mogu se podeliti na

Statička saobraćajna signalizacija i oprema

horizontalna signalizacija kojom se vrši obeležavanje kolovoza na

putevima i ulicama

saobraćajni znaci opasnosti izričitih naredbi ograničenja i obaveštenja

koji se postavljaju pored puteva

zaštitne odbojne elastične i pešačke ograde i smerokazi koji služe za

obezbeđenje i označavanje ivice puta

Dinamička - svetlosna signalizacija uređaji i oprema

promenljivi saobraćajni znaci

svetlosni signali ili semafori sa jednobojnim dvobojnim i trobojnim

promenljivim svetlima kojima se reguliše pravo prolaza vozila i pešaka na mestima

sukobljavanja i presecanja saobraćajnih tokova

upravljački uređaji za upravljanje radom semafora

svetlosni indikatori brzine javljači magle i sl

Problematika regulisanja saobraćaja polazeći od specifičnosti podsistema mreže sa jedne

strane i karakteristika statičke i dinamičke saobraćajne signalizacije i opreme može se podeliti

na

regulisanje saobraćaja na putevima

regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama

regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Regulisanje saobraćaja na putevima obuhvata rešavanje saobraćaja na deonicama

autoputeva višetračnih (podeljenih i nepodeljenih) i dvotračnih puteva pretežno vangradskog

tipa Operiše statičkom (horizontalnom i vertikalnom) signalizacijom i opremom u rešavanju

kontrole brzine na deonicama puteva

kontrole pristupa na putevima nižeg ranga

označavanje opasnih mesta na putu i kritičnim elementima trase

preglednost za prestizanje i prioriteti na putnim ukrštanjima

Regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama obuhvata rešavanje saobraćaja na

magistralama autoputevima gradskim i prigradskim arterijama glavnim sabirnim i ulicama

lokalnog karaktera kao i ulicama sa posebnom namenom (biciklističkim stazama pešačkim i

ulicama za javni saobraćaj) i odgovarajućim putnim i uličnim ukrštanjima

U regulisanju saobraćaja na gradskim saobraćajnicama operiše sa svim vrstama

saobraćajne signalizacije i opreme Rešavanje saobraćaja u gradskim područjima

regulisanje putnih i uličnih ukrštanja statičkom i - ili svetlosnom signalizacijom

povezivanje signalisanih raskrsnica na glavnim pravcima

upravljanje saobraćajem na mreži gradskih saobraćajnica

regulisanje pešačkog i javnog gradskog saobraćaja

Regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima podrazumeva rešavanje

saobraćaja na prepletima ukrštanjima rampi prioritetnim kružnim i signalisanim kao i složenim

raskrsnicama

47Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja

Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja na mreži drumskih saobraćajnica

podrazumeva izradu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

projekata saobraćajne signalizacije i opreme puta (autoputeva višetračnih

podeljenih i nepodeljenih puteva dvotračnih dvosmernih puteva

projekata režima i - ili vođenje saobraćaja (na putevima i ulicama putnim i

uličnim ukrštanjima na putnoj i uličnoj mreži saobraćajnicama)

projekata regulisanja saobraćaja na čvorovima i raskrsnicama (prepletima i

ukrštanjima rampi prioritetnim raskrsnicama kružnim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraćaja na mreži drumskih

saobraćajnica obavljaju se u tri koraka 30

I korak - obuhvata analizu postojećeg stanja (geometrijske karakteristike stanje

postojeće signalizacije i opremehellip)

II korak - vrši se analiza očekivanog saobraćaja za eksploatacioni period od narednih pet

do deset godina i utvrđuju se merodavna opterećenja

III korak - obuhvata saobraćajno-tehnički proračun u okviru kojeg se vrši utvrđivanje

kapaciteta i nivoa usluge za postojeće stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraćajnici

koja se rešava Na osnovu rezultata saobraćajno tehničkog proračuna utvrđuju se koncept

sadržaj tehničkog rešenja projekta kao i metode rešavanja

48Načini regulisanja saobraćaja

Na vangradskoj i gradskoj mreži primenjeni su određeni sistemi i podsistemi koji se

uslovno mogu nazvati načinima upravljanja (regulisanja) saobraćaja Načini regulisanja i

kontrole saobraćaja su

regulisanje i kontrola saobraćajnim znakovima

regulisanje i kontrola pomoću ovlašćenih lica

regulisanje i kontrola svetlosnim signalima

regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova

regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima

regulisanje i kontrola ldquointeligentnimrdquo sistemima

30 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str123

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni republički propis kojim se pravno regulišu mere i uslovi za bezbedno odvijanje

saobraćaja je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima pojedine države Nadležni organi u

državi na temelju ovlašćenja iz Zakona donose određene propise - pravilnike

Pravilnicima se podrobno regulišu rad auto - škola i vozača instruktora program i način

polaganja stručnog ispita za vozača instruktora program i način polaganja vozačkog ispita

zdravstveni pregledi i kriterijumi za ocenu kandidata za vozače uslovi i način registracije vozila

uslovi normativi i način izvođenja tehničkih pregleda i dr

Republički propisi su i naredbe što ih donose republički ministri za unutrašnje poslove

odnosno za saobraćaj i veze (npr Naredba o saobraćaju motornih i priključnih vozila na

putevima u zimskim uslovima Naredba o ograničenju brzine kretanja na svim ili samo na nekim

putevima na teritoriji republike i dr

Svaka skupština opštine na temelju republičkih odnosno pokrajinskih propisa donosi

odluku o bezbednosti saobraćaja svoje opštine (npr Odluka o bezbednosti i organizaciji

saobraćaja na putevima i ulicama grada Beograda Naredba o merama za regulisanje saobraćaja u

Beogradu)

43Elementi kretanja i saobraćajne površine

Osnovni elementi saobraćajne mreže su deonica ili link (put ulica) i različiti tipovi

čvorova (raskrsnica)

Pojam čvor opisuje svako ukrštanje ili tačku na mreži u kojoj se iz nekog razloga prekida

kontinuitet kretanja saobraćajnih tokova čvorovi se najčešće dele po značaju odnosno načinu

na koji su upravljani odnosno kontrolisani

Dakle svaka raskrsnica jeste čvor ali svaki čvor ne mora biti raskrsnica23

Sa stanovišta saobraćajnih tokova manevri (pomeranje vozila udesno ili ulevo

prestrojavanje preticanje obilaženje zaustavljanje skretanje polukružno okretanje vožnja

unatrag uključivanje isključivanje usporavanje zaustavljanje bez skretanja ukrštanje putanja

vozila vozila i pešaka i sl) mogu se svrstati u ulivanje izlivanje ili ukrštanje24

23 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str10324 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str103

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Svi manevri dešavaju se na saobraćajnim površinama kao što su saobraćajne trake

raskrsnice pešački prelazi parkirališta i garaže stajališta trotoari prelazi puta preko železničke

pruge površine namenjene za kretanje šinskih vozila pumpne stanice i servisi i sl

Sada definišemo terminološka određenja pomenutih elemenata

Saobraćajne trake kao osnovni elementi kolovoza i površine na kojima se odvija većina

manevara dele se na

saobraćajne trake za kontinuirano kretanje

prisilno zaustavljanje

spora vozila

ubrzanje (uključivanje)

usporavanje (isključivanje)

prestrojavanje i parkiranje

Osnovne karakteristike saobraćajnih traka su namena broj dužina i širina

Raskrsnica sa funkcionalnog aspekta predstavlja najsloženiji elemenat saobraćajne

mreže Na raskrsnici presecaju se putanje saobraćajnih tokova različitog usmerenja pojedini

tokovi menjaju pravac odvijaju se različiti manevri najčešće se presecaju tokovi vozila i pešaka

itd Dakle reč je o prostoru povećane koncentracije konflikata te povećanog rizika od nastajanja

saobraćajnih nezgoda Raskrsnica ima najmanje tri kraka a krakovi prilaze i izlaze kao i

površine koje ih povezuju Krakovi raskrsnice mogu biti dvosmerni ili jednosmerni raskrsnice

mogu biti pravilne geometrije (ukrštanje pod pravim ili približno pravim uglom) i nepravilne

geometrije Isto tako postoje raskrsnice u nivou odnosno van nivoa Raskrsnice se mogu deliti i

prema mestu gde se nalaze a prema načinu na koji su upravljane prema rangu saobraćajnica

koje ih formiraju mogu biti kanalisane i nekanalisane itd

Pešaki prelaz u nivou predstavljaju delove kolovoza namenjene za prelaz pešaka preko

kolovoza a obeleženi su oznakama na kolovozu ili odgovarajućim saobraćajnim znakom

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Površine za parkiranje služe učesnicima u saobraćaju za stalno ili privremeno

korišćenje Za stalno korišćenje služe površine sa posebnim prilazima i stajališta auto-taksija

kao i površine za parkiranje privatnih ili službenih vozila i parkiranje oko društveno-privrednih

objekata Za privremeno korišćenje služe površine za zaustavljanje vozila čekanje utovar

istovar

Imajući u vidu da saobraćajne površine koriste različite kategorije učesnika u kretanju a

radi efikasnijeg kretanja potrebno je da su površine adekvatno obeležene i da se naglasi njihova

namena kretanje usmerava i vodi učesnicima u kretanju pruže određene informacije izdaju

izričita naređenja upozore učesnici na opasnosti prepreke oštećenja i sl

44Definisanje drumskih i uličnih ukrštanja

Mreža drumskih saobraćajnica definiše se na osnovu dva funkionalna kriterijuma prema

karakteru saobraćajnih tokova i prema tipu mreže

Prema karakteru saobraćajnih tokova

Saobraćajnice sa neprekinutim tokovima

I AUTOPUTEVI

Osnovne deonice autoputeva

Raskrsnice rampi

Prepleti

II VIŠETRAČNI PUTEVI

III DVOTRAČNI PUTEVI

Saobraćajnice sa prekidanim saobraćajnim tokovima

IV SIGNALISANE RASKRSNICE

V NESIGNALISANE RASKRSNICE

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

VI GRADSKE I PRIGRADSKE ARTERIJE

Prema tipu mreže25

Deonice se definišu kao delovi puta ili putnog pravca na kojima nema bitne promene

saobraćajnog opterećenja

Čvorovi kao ukrštanja na kojima nema presecanja sukobljenih saobraćajnih tokova

Raskrsnice kao ukrštanja sa presecanjem sukobljenih saobraćajnih tokova na kojima se

pravo prolaza kroz raskrsnicu reguliše na poseban način

U okviru funkcionalne kategorizacije drumskih saobraćajnica osnovne deonice

autoputeva višetračni i dvotračni putevi svrstavaju se u kategoriju deonica odgovarajuće klase

puteva sa režimom neprekinutih tokova Raskrsice rampi i prepleti spadaju u kategoriju

ukrštanja bez presecenja tokova a signalisane i nesignalisane raskrsnice u kategoriju ukrštanja

sa presecanjem koji izaziva prekid toka Prelaznu kategoriju predstavljaju gradske i prigradske

arterije koje se sastoje od sukcesivnog niza signalisanih raskrsnica na relativno malom

rastojanju ndash od 150 -3000 m26

25 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str10426 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str105

Ukrštanje puteva i ulica svrstavaju se prema režimu saobraćaja inačinu regulisanja u tri osnovne grupe

1Ukrštanje puteva bez presecanja tokova

2Ukrštanje dva puta u nivou

3Složena ukrštanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 5 Ukrštanje puteva i ulica

Raskrsnice rampi - su ukrštanja jednosmernih puteva koji se razvrstavaju

ulazne rampe - ulivanje sa sporednog puta

izlazne rampe - izlivanje sa glavnog puta

spojnice - slivanje puteva istog značaja

bifurkacije - razlivanje puteva

Prepleti - su raskrsnice rampi spregnute na malom rastojanju

ulazna i izlazna rampa

ulazna rampa i bifurkacija

spojnica i bifurkacija

Nesignalisane raskrsnice ili prioritetne raskrsnice - na kojima se regulisanje

saobraćaja vrši davanjem prava prvenstva prolaza jednom putnom pravcu - glavnom putu -

primenom statičke saobraćajne signalizacije ndash obeležavanjem kolovoza i saobraćajnim znacima

Signalisane raskrsnice ndash na kojima se vrši regulisanje i kontrola prava prolaza

primenom svetlosnih signala

Petlje ndash su složena ukrštanja autoputeva koja se sastoje od sprege rampi i prepleta

Saobraćaj na petljama odvija se bez presecanja tokova reguliše se statičkom signalizacijom i

opremom

Raskrsnice rampi su ukrštanja jednosmernih puteva

Prepleti su raskrsnice rampi stegnute na malom rastojanju

Nesignalisane ili prioritetne raskrsnice

Signalisane raskrsnice

Petlje

Čvorovi

Kružne raskrsnice

Spregnute raskrsnice

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Čvorovi ndash su složena ukrštanja autoputeva nižeg ranga komponovana od rampi i prepleta

na kontaktu autoputeva sa putevima nižeg ranga

Kružne raskrsnice ndash su specifična ukrštanja dva ili više puteva na kojima se saobraćaj

odvija kruženjem oko središnjeg elementa (ostrva) manevrima ulivanja prestrojavanja i

izlivanja U zavisnosti od saobraćajnog opterećenja prilaznih puteva i geometrijskog rešenja

raskrsnice regulisanje se vrši primenom statičke ili svetlosne signalizacije pregnute raskrsnice ndash

su složena ukrštanja komponovana od raskrsnica ndash nesignalisanih i - ili signalisanih - na malom

rastojanju

45Pristup i principi regulisanja saobraćajnih tokova

U skladu sa hijerarhijom upravljanja na vangradskoj odnosno uličnoj mreži postoje

određeni principi koji se moraju uvažavati radi konzistencije mera i postupaka koji se

preduzimaju

Svaki put ili drumski pravac na vangradskoj mreži opslužuje određenu vrstu kretanja

Putevi su najčešće višefunkcionalni - opslužuju prvenstveno daljinska (međugradska) kretanja

ali i lokalna kretanja i kretanja između dva bliža naselja ili grada

Na vangradskoj mreži posebno je važno da se zadovolji princip da je put uvek važnija

saobraćajnica od svakog lokalnog puta koji se priključuje ili neke druge saobraćajnice sa

kojom se ukršta taj put27

Tako se na mestima gde se ukrštaju putevi istog ranga o prioritetu odlučuje na osnovu

saobraćajnog opterećenja i kriterijuma preglednosti na samom ukrštanju (slabija preglednost

obavezno podrazumeva snižavanje dozvoljene brzine odnosno obavezu zaustavljanja) Osim

toga kriterijum preglednosti na putu je od posebnog značaja jer se pomoću njega određuju

lokacija i dužina pune linije (uzgred ova linija važi i bez znaka i najvažnija je oznaka

horizontalne signalizacije na vangradskoj mreži

Na vangradskoj mreži (za razliku od gradske) obavezno se postavljaju saobraćajni

znakovi čiji je zadatak da upozore korisnike na opasnost Termin opasnost u stvari predstavlja

pojam pežorativnog karaktera preuzet je iz zakona u stvari reč je tačkama ili deonicama puta 27 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str242

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

na kojima postoji neko ograničenje u pogledu kontinuiteta kretanja (krivine uspon pad

priključak sporednog puta suženje puta neravan odnosno oštećen kolovoz itd) Isto tako na

vangradskoj mreži neophodno je da budu označene i povremene opasnosti (prvenstveno se

misli na radove na putu kao i opasnosti prouzrokovane datim meteorološkim uslovima)

Na vangradskoj mreži se uvek označavaju ivice kolovoza (za razliku od gradske mreže)

odnosno obavezno je izvođenje profila koji ograničava kolovoz (bankina ivična traka) Po

pravilu na vangradskoj mreži nije dozvoljeno parkiranje odnosno zustavljanje Isto tako po

pravilu je zabranjena primena svetlosnih signala (izuzetak su delovi puta kroz naseljena mesta)

Putevi kao elementi vangradske mreže najčešće su po kontrolom saobraćajne policije

dok se za puteve višeg ranga formiraju posebne policijske strukture

Na gradskoj (uličnoj) mreži od posebnog značaja je tzv pravo prvenstva kretanja Pravo

kretanja se javlja na raskrsnicama kako u okviru pravila desne strane na tzv nesignalisanim

raskrsnicama tako i na raskrsnicama upravljanim svetlosnim signalima za svaki prilaz

pojedinačno odnosno grupu traka na prilazu

Određene grupe traka odnosno prilazi mogu imati pravo kretanja istovremeno i nazivaju

se kompatibilnim Sa aspekta konflikata reč je o tzv dozvoljenim konfliktima na raskrsnici

Na signalisanim raskrsnicama koriste se tzv signalni pojmovi koji povezuju odnosno

trajanje svetlosnog signala sa određenim značenjem Važe sledeće relacije28

zabranjeno kretanje crveni signalni pojam

dozvoljeno kretanje zeleni signalni pojam

upozorenježuti ili crveno-žuti signalni pojam

Trajanje signalnog pojma ldquoupozorenjerdquo je obično fiksirano (dve sekunde do pet

sekundi) Trajanje signalnih pojmova ldquozabranjeno kretanjerdquo i ldquodozvoljeno kretanjerdquo je

promenljivo i ono se proračunava za svaku konkretnu signalisanu raskrsnicu29

46Tehnika regulisanja i upravljanja saobraćajem

28 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str24329 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str121

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod pojmom tehnike regulisanja i upravljanja saobraćaja podrazumevamo radne postupke

i metode koje se primenjuju za rešavanje zadataka iz domena regulisanja i upravljanja

saobraćajnim tokovima na mreži drumskih saobraćajnica kao i izrada tehničkih rešenja studija i

projekata za opremanje drumskih saobraćajnica signalizacijom i opremom

Sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja mogu se podeliti na

Statička saobraćajna signalizacija i oprema

horizontalna signalizacija kojom se vrši obeležavanje kolovoza na

putevima i ulicama

saobraćajni znaci opasnosti izričitih naredbi ograničenja i obaveštenja

koji se postavljaju pored puteva

zaštitne odbojne elastične i pešačke ograde i smerokazi koji služe za

obezbeđenje i označavanje ivice puta

Dinamička - svetlosna signalizacija uređaji i oprema

promenljivi saobraćajni znaci

svetlosni signali ili semafori sa jednobojnim dvobojnim i trobojnim

promenljivim svetlima kojima se reguliše pravo prolaza vozila i pešaka na mestima

sukobljavanja i presecanja saobraćajnih tokova

upravljački uređaji za upravljanje radom semafora

svetlosni indikatori brzine javljači magle i sl

Problematika regulisanja saobraćaja polazeći od specifičnosti podsistema mreže sa jedne

strane i karakteristika statičke i dinamičke saobraćajne signalizacije i opreme može se podeliti

na

regulisanje saobraćaja na putevima

regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama

regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Regulisanje saobraćaja na putevima obuhvata rešavanje saobraćaja na deonicama

autoputeva višetračnih (podeljenih i nepodeljenih) i dvotračnih puteva pretežno vangradskog

tipa Operiše statičkom (horizontalnom i vertikalnom) signalizacijom i opremom u rešavanju

kontrole brzine na deonicama puteva

kontrole pristupa na putevima nižeg ranga

označavanje opasnih mesta na putu i kritičnim elementima trase

preglednost za prestizanje i prioriteti na putnim ukrštanjima

Regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama obuhvata rešavanje saobraćaja na

magistralama autoputevima gradskim i prigradskim arterijama glavnim sabirnim i ulicama

lokalnog karaktera kao i ulicama sa posebnom namenom (biciklističkim stazama pešačkim i

ulicama za javni saobraćaj) i odgovarajućim putnim i uličnim ukrštanjima

U regulisanju saobraćaja na gradskim saobraćajnicama operiše sa svim vrstama

saobraćajne signalizacije i opreme Rešavanje saobraćaja u gradskim područjima

regulisanje putnih i uličnih ukrštanja statičkom i - ili svetlosnom signalizacijom

povezivanje signalisanih raskrsnica na glavnim pravcima

upravljanje saobraćajem na mreži gradskih saobraćajnica

regulisanje pešačkog i javnog gradskog saobraćaja

Regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima podrazumeva rešavanje

saobraćaja na prepletima ukrštanjima rampi prioritetnim kružnim i signalisanim kao i složenim

raskrsnicama

47Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja

Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja na mreži drumskih saobraćajnica

podrazumeva izradu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

projekata saobraćajne signalizacije i opreme puta (autoputeva višetračnih

podeljenih i nepodeljenih puteva dvotračnih dvosmernih puteva

projekata režima i - ili vođenje saobraćaja (na putevima i ulicama putnim i

uličnim ukrštanjima na putnoj i uličnoj mreži saobraćajnicama)

projekata regulisanja saobraćaja na čvorovima i raskrsnicama (prepletima i

ukrštanjima rampi prioritetnim raskrsnicama kružnim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraćaja na mreži drumskih

saobraćajnica obavljaju se u tri koraka 30

I korak - obuhvata analizu postojećeg stanja (geometrijske karakteristike stanje

postojeće signalizacije i opremehellip)

II korak - vrši se analiza očekivanog saobraćaja za eksploatacioni period od narednih pet

do deset godina i utvrđuju se merodavna opterećenja

III korak - obuhvata saobraćajno-tehnički proračun u okviru kojeg se vrši utvrđivanje

kapaciteta i nivoa usluge za postojeće stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraćajnici

koja se rešava Na osnovu rezultata saobraćajno tehničkog proračuna utvrđuju se koncept

sadržaj tehničkog rešenja projekta kao i metode rešavanja

48Načini regulisanja saobraćaja

Na vangradskoj i gradskoj mreži primenjeni su određeni sistemi i podsistemi koji se

uslovno mogu nazvati načinima upravljanja (regulisanja) saobraćaja Načini regulisanja i

kontrole saobraćaja su

regulisanje i kontrola saobraćajnim znakovima

regulisanje i kontrola pomoću ovlašćenih lica

regulisanje i kontrola svetlosnim signalima

regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova

regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima

regulisanje i kontrola ldquointeligentnimrdquo sistemima

30 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str123

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Svi manevri dešavaju se na saobraćajnim površinama kao što su saobraćajne trake

raskrsnice pešački prelazi parkirališta i garaže stajališta trotoari prelazi puta preko železničke

pruge površine namenjene za kretanje šinskih vozila pumpne stanice i servisi i sl

Sada definišemo terminološka određenja pomenutih elemenata

Saobraćajne trake kao osnovni elementi kolovoza i površine na kojima se odvija većina

manevara dele se na

saobraćajne trake za kontinuirano kretanje

prisilno zaustavljanje

spora vozila

ubrzanje (uključivanje)

usporavanje (isključivanje)

prestrojavanje i parkiranje

Osnovne karakteristike saobraćajnih traka su namena broj dužina i širina

Raskrsnica sa funkcionalnog aspekta predstavlja najsloženiji elemenat saobraćajne

mreže Na raskrsnici presecaju se putanje saobraćajnih tokova različitog usmerenja pojedini

tokovi menjaju pravac odvijaju se različiti manevri najčešće se presecaju tokovi vozila i pešaka

itd Dakle reč je o prostoru povećane koncentracije konflikata te povećanog rizika od nastajanja

saobraćajnih nezgoda Raskrsnica ima najmanje tri kraka a krakovi prilaze i izlaze kao i

površine koje ih povezuju Krakovi raskrsnice mogu biti dvosmerni ili jednosmerni raskrsnice

mogu biti pravilne geometrije (ukrštanje pod pravim ili približno pravim uglom) i nepravilne

geometrije Isto tako postoje raskrsnice u nivou odnosno van nivoa Raskrsnice se mogu deliti i

prema mestu gde se nalaze a prema načinu na koji su upravljane prema rangu saobraćajnica

koje ih formiraju mogu biti kanalisane i nekanalisane itd

Pešaki prelaz u nivou predstavljaju delove kolovoza namenjene za prelaz pešaka preko

kolovoza a obeleženi su oznakama na kolovozu ili odgovarajućim saobraćajnim znakom

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Površine za parkiranje služe učesnicima u saobraćaju za stalno ili privremeno

korišćenje Za stalno korišćenje služe površine sa posebnim prilazima i stajališta auto-taksija

kao i površine za parkiranje privatnih ili službenih vozila i parkiranje oko društveno-privrednih

objekata Za privremeno korišćenje služe površine za zaustavljanje vozila čekanje utovar

istovar

Imajući u vidu da saobraćajne površine koriste različite kategorije učesnika u kretanju a

radi efikasnijeg kretanja potrebno je da su površine adekvatno obeležene i da se naglasi njihova

namena kretanje usmerava i vodi učesnicima u kretanju pruže određene informacije izdaju

izričita naređenja upozore učesnici na opasnosti prepreke oštećenja i sl

44Definisanje drumskih i uličnih ukrštanja

Mreža drumskih saobraćajnica definiše se na osnovu dva funkionalna kriterijuma prema

karakteru saobraćajnih tokova i prema tipu mreže

Prema karakteru saobraćajnih tokova

Saobraćajnice sa neprekinutim tokovima

I AUTOPUTEVI

Osnovne deonice autoputeva

Raskrsnice rampi

Prepleti

II VIŠETRAČNI PUTEVI

III DVOTRAČNI PUTEVI

Saobraćajnice sa prekidanim saobraćajnim tokovima

IV SIGNALISANE RASKRSNICE

V NESIGNALISANE RASKRSNICE

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

VI GRADSKE I PRIGRADSKE ARTERIJE

Prema tipu mreže25

Deonice se definišu kao delovi puta ili putnog pravca na kojima nema bitne promene

saobraćajnog opterećenja

Čvorovi kao ukrštanja na kojima nema presecanja sukobljenih saobraćajnih tokova

Raskrsnice kao ukrštanja sa presecanjem sukobljenih saobraćajnih tokova na kojima se

pravo prolaza kroz raskrsnicu reguliše na poseban način

U okviru funkcionalne kategorizacije drumskih saobraćajnica osnovne deonice

autoputeva višetračni i dvotračni putevi svrstavaju se u kategoriju deonica odgovarajuće klase

puteva sa režimom neprekinutih tokova Raskrsice rampi i prepleti spadaju u kategoriju

ukrštanja bez presecenja tokova a signalisane i nesignalisane raskrsnice u kategoriju ukrštanja

sa presecanjem koji izaziva prekid toka Prelaznu kategoriju predstavljaju gradske i prigradske

arterije koje se sastoje od sukcesivnog niza signalisanih raskrsnica na relativno malom

rastojanju ndash od 150 -3000 m26

25 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str10426 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str105

Ukrštanje puteva i ulica svrstavaju se prema režimu saobraćaja inačinu regulisanja u tri osnovne grupe

1Ukrštanje puteva bez presecanja tokova

2Ukrštanje dva puta u nivou

3Složena ukrštanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 5 Ukrštanje puteva i ulica

Raskrsnice rampi - su ukrštanja jednosmernih puteva koji se razvrstavaju

ulazne rampe - ulivanje sa sporednog puta

izlazne rampe - izlivanje sa glavnog puta

spojnice - slivanje puteva istog značaja

bifurkacije - razlivanje puteva

Prepleti - su raskrsnice rampi spregnute na malom rastojanju

ulazna i izlazna rampa

ulazna rampa i bifurkacija

spojnica i bifurkacija

Nesignalisane raskrsnice ili prioritetne raskrsnice - na kojima se regulisanje

saobraćaja vrši davanjem prava prvenstva prolaza jednom putnom pravcu - glavnom putu -

primenom statičke saobraćajne signalizacije ndash obeležavanjem kolovoza i saobraćajnim znacima

Signalisane raskrsnice ndash na kojima se vrši regulisanje i kontrola prava prolaza

primenom svetlosnih signala

Petlje ndash su složena ukrštanja autoputeva koja se sastoje od sprege rampi i prepleta

Saobraćaj na petljama odvija se bez presecanja tokova reguliše se statičkom signalizacijom i

opremom

Raskrsnice rampi su ukrštanja jednosmernih puteva

Prepleti su raskrsnice rampi stegnute na malom rastojanju

Nesignalisane ili prioritetne raskrsnice

Signalisane raskrsnice

Petlje

Čvorovi

Kružne raskrsnice

Spregnute raskrsnice

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Čvorovi ndash su složena ukrštanja autoputeva nižeg ranga komponovana od rampi i prepleta

na kontaktu autoputeva sa putevima nižeg ranga

Kružne raskrsnice ndash su specifična ukrštanja dva ili više puteva na kojima se saobraćaj

odvija kruženjem oko središnjeg elementa (ostrva) manevrima ulivanja prestrojavanja i

izlivanja U zavisnosti od saobraćajnog opterećenja prilaznih puteva i geometrijskog rešenja

raskrsnice regulisanje se vrši primenom statičke ili svetlosne signalizacije pregnute raskrsnice ndash

su složena ukrštanja komponovana od raskrsnica ndash nesignalisanih i - ili signalisanih - na malom

rastojanju

45Pristup i principi regulisanja saobraćajnih tokova

U skladu sa hijerarhijom upravljanja na vangradskoj odnosno uličnoj mreži postoje

određeni principi koji se moraju uvažavati radi konzistencije mera i postupaka koji se

preduzimaju

Svaki put ili drumski pravac na vangradskoj mreži opslužuje određenu vrstu kretanja

Putevi su najčešće višefunkcionalni - opslužuju prvenstveno daljinska (međugradska) kretanja

ali i lokalna kretanja i kretanja između dva bliža naselja ili grada

Na vangradskoj mreži posebno je važno da se zadovolji princip da je put uvek važnija

saobraćajnica od svakog lokalnog puta koji se priključuje ili neke druge saobraćajnice sa

kojom se ukršta taj put27

Tako se na mestima gde se ukrštaju putevi istog ranga o prioritetu odlučuje na osnovu

saobraćajnog opterećenja i kriterijuma preglednosti na samom ukrštanju (slabija preglednost

obavezno podrazumeva snižavanje dozvoljene brzine odnosno obavezu zaustavljanja) Osim

toga kriterijum preglednosti na putu je od posebnog značaja jer se pomoću njega određuju

lokacija i dužina pune linije (uzgred ova linija važi i bez znaka i najvažnija je oznaka

horizontalne signalizacije na vangradskoj mreži

Na vangradskoj mreži (za razliku od gradske) obavezno se postavljaju saobraćajni

znakovi čiji je zadatak da upozore korisnike na opasnost Termin opasnost u stvari predstavlja

pojam pežorativnog karaktera preuzet je iz zakona u stvari reč je tačkama ili deonicama puta 27 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str242

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

na kojima postoji neko ograničenje u pogledu kontinuiteta kretanja (krivine uspon pad

priključak sporednog puta suženje puta neravan odnosno oštećen kolovoz itd) Isto tako na

vangradskoj mreži neophodno je da budu označene i povremene opasnosti (prvenstveno se

misli na radove na putu kao i opasnosti prouzrokovane datim meteorološkim uslovima)

Na vangradskoj mreži se uvek označavaju ivice kolovoza (za razliku od gradske mreže)

odnosno obavezno je izvođenje profila koji ograničava kolovoz (bankina ivična traka) Po

pravilu na vangradskoj mreži nije dozvoljeno parkiranje odnosno zustavljanje Isto tako po

pravilu je zabranjena primena svetlosnih signala (izuzetak su delovi puta kroz naseljena mesta)

Putevi kao elementi vangradske mreže najčešće su po kontrolom saobraćajne policije

dok se za puteve višeg ranga formiraju posebne policijske strukture

Na gradskoj (uličnoj) mreži od posebnog značaja je tzv pravo prvenstva kretanja Pravo

kretanja se javlja na raskrsnicama kako u okviru pravila desne strane na tzv nesignalisanim

raskrsnicama tako i na raskrsnicama upravljanim svetlosnim signalima za svaki prilaz

pojedinačno odnosno grupu traka na prilazu

Određene grupe traka odnosno prilazi mogu imati pravo kretanja istovremeno i nazivaju

se kompatibilnim Sa aspekta konflikata reč je o tzv dozvoljenim konfliktima na raskrsnici

Na signalisanim raskrsnicama koriste se tzv signalni pojmovi koji povezuju odnosno

trajanje svetlosnog signala sa određenim značenjem Važe sledeće relacije28

zabranjeno kretanje crveni signalni pojam

dozvoljeno kretanje zeleni signalni pojam

upozorenježuti ili crveno-žuti signalni pojam

Trajanje signalnog pojma ldquoupozorenjerdquo je obično fiksirano (dve sekunde do pet

sekundi) Trajanje signalnih pojmova ldquozabranjeno kretanjerdquo i ldquodozvoljeno kretanjerdquo je

promenljivo i ono se proračunava za svaku konkretnu signalisanu raskrsnicu29

46Tehnika regulisanja i upravljanja saobraćajem

28 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str24329 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str121

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod pojmom tehnike regulisanja i upravljanja saobraćaja podrazumevamo radne postupke

i metode koje se primenjuju za rešavanje zadataka iz domena regulisanja i upravljanja

saobraćajnim tokovima na mreži drumskih saobraćajnica kao i izrada tehničkih rešenja studija i

projekata za opremanje drumskih saobraćajnica signalizacijom i opremom

Sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja mogu se podeliti na

Statička saobraćajna signalizacija i oprema

horizontalna signalizacija kojom se vrši obeležavanje kolovoza na

putevima i ulicama

saobraćajni znaci opasnosti izričitih naredbi ograničenja i obaveštenja

koji se postavljaju pored puteva

zaštitne odbojne elastične i pešačke ograde i smerokazi koji služe za

obezbeđenje i označavanje ivice puta

Dinamička - svetlosna signalizacija uređaji i oprema

promenljivi saobraćajni znaci

svetlosni signali ili semafori sa jednobojnim dvobojnim i trobojnim

promenljivim svetlima kojima se reguliše pravo prolaza vozila i pešaka na mestima

sukobljavanja i presecanja saobraćajnih tokova

upravljački uređaji za upravljanje radom semafora

svetlosni indikatori brzine javljači magle i sl

Problematika regulisanja saobraćaja polazeći od specifičnosti podsistema mreže sa jedne

strane i karakteristika statičke i dinamičke saobraćajne signalizacije i opreme može se podeliti

na

regulisanje saobraćaja na putevima

regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama

regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Regulisanje saobraćaja na putevima obuhvata rešavanje saobraćaja na deonicama

autoputeva višetračnih (podeljenih i nepodeljenih) i dvotračnih puteva pretežno vangradskog

tipa Operiše statičkom (horizontalnom i vertikalnom) signalizacijom i opremom u rešavanju

kontrole brzine na deonicama puteva

kontrole pristupa na putevima nižeg ranga

označavanje opasnih mesta na putu i kritičnim elementima trase

preglednost za prestizanje i prioriteti na putnim ukrštanjima

Regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama obuhvata rešavanje saobraćaja na

magistralama autoputevima gradskim i prigradskim arterijama glavnim sabirnim i ulicama

lokalnog karaktera kao i ulicama sa posebnom namenom (biciklističkim stazama pešačkim i

ulicama za javni saobraćaj) i odgovarajućim putnim i uličnim ukrštanjima

U regulisanju saobraćaja na gradskim saobraćajnicama operiše sa svim vrstama

saobraćajne signalizacije i opreme Rešavanje saobraćaja u gradskim područjima

regulisanje putnih i uličnih ukrštanja statičkom i - ili svetlosnom signalizacijom

povezivanje signalisanih raskrsnica na glavnim pravcima

upravljanje saobraćajem na mreži gradskih saobraćajnica

regulisanje pešačkog i javnog gradskog saobraćaja

Regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima podrazumeva rešavanje

saobraćaja na prepletima ukrštanjima rampi prioritetnim kružnim i signalisanim kao i složenim

raskrsnicama

47Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja

Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja na mreži drumskih saobraćajnica

podrazumeva izradu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

projekata saobraćajne signalizacije i opreme puta (autoputeva višetračnih

podeljenih i nepodeljenih puteva dvotračnih dvosmernih puteva

projekata režima i - ili vođenje saobraćaja (na putevima i ulicama putnim i

uličnim ukrštanjima na putnoj i uličnoj mreži saobraćajnicama)

projekata regulisanja saobraćaja na čvorovima i raskrsnicama (prepletima i

ukrštanjima rampi prioritetnim raskrsnicama kružnim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraćaja na mreži drumskih

saobraćajnica obavljaju se u tri koraka 30

I korak - obuhvata analizu postojećeg stanja (geometrijske karakteristike stanje

postojeće signalizacije i opremehellip)

II korak - vrši se analiza očekivanog saobraćaja za eksploatacioni period od narednih pet

do deset godina i utvrđuju se merodavna opterećenja

III korak - obuhvata saobraćajno-tehnički proračun u okviru kojeg se vrši utvrđivanje

kapaciteta i nivoa usluge za postojeće stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraćajnici

koja se rešava Na osnovu rezultata saobraćajno tehničkog proračuna utvrđuju se koncept

sadržaj tehničkog rešenja projekta kao i metode rešavanja

48Načini regulisanja saobraćaja

Na vangradskoj i gradskoj mreži primenjeni su određeni sistemi i podsistemi koji se

uslovno mogu nazvati načinima upravljanja (regulisanja) saobraćaja Načini regulisanja i

kontrole saobraćaja su

regulisanje i kontrola saobraćajnim znakovima

regulisanje i kontrola pomoću ovlašćenih lica

regulisanje i kontrola svetlosnim signalima

regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova

regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima

regulisanje i kontrola ldquointeligentnimrdquo sistemima

30 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str123

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Površine za parkiranje služe učesnicima u saobraćaju za stalno ili privremeno

korišćenje Za stalno korišćenje služe površine sa posebnim prilazima i stajališta auto-taksija

kao i površine za parkiranje privatnih ili službenih vozila i parkiranje oko društveno-privrednih

objekata Za privremeno korišćenje služe površine za zaustavljanje vozila čekanje utovar

istovar

Imajući u vidu da saobraćajne površine koriste različite kategorije učesnika u kretanju a

radi efikasnijeg kretanja potrebno je da su površine adekvatno obeležene i da se naglasi njihova

namena kretanje usmerava i vodi učesnicima u kretanju pruže određene informacije izdaju

izričita naređenja upozore učesnici na opasnosti prepreke oštećenja i sl

44Definisanje drumskih i uličnih ukrštanja

Mreža drumskih saobraćajnica definiše se na osnovu dva funkionalna kriterijuma prema

karakteru saobraćajnih tokova i prema tipu mreže

Prema karakteru saobraćajnih tokova

Saobraćajnice sa neprekinutim tokovima

I AUTOPUTEVI

Osnovne deonice autoputeva

Raskrsnice rampi

Prepleti

II VIŠETRAČNI PUTEVI

III DVOTRAČNI PUTEVI

Saobraćajnice sa prekidanim saobraćajnim tokovima

IV SIGNALISANE RASKRSNICE

V NESIGNALISANE RASKRSNICE

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

VI GRADSKE I PRIGRADSKE ARTERIJE

Prema tipu mreže25

Deonice se definišu kao delovi puta ili putnog pravca na kojima nema bitne promene

saobraćajnog opterećenja

Čvorovi kao ukrštanja na kojima nema presecanja sukobljenih saobraćajnih tokova

Raskrsnice kao ukrštanja sa presecanjem sukobljenih saobraćajnih tokova na kojima se

pravo prolaza kroz raskrsnicu reguliše na poseban način

U okviru funkcionalne kategorizacije drumskih saobraćajnica osnovne deonice

autoputeva višetračni i dvotračni putevi svrstavaju se u kategoriju deonica odgovarajuće klase

puteva sa režimom neprekinutih tokova Raskrsice rampi i prepleti spadaju u kategoriju

ukrštanja bez presecenja tokova a signalisane i nesignalisane raskrsnice u kategoriju ukrštanja

sa presecanjem koji izaziva prekid toka Prelaznu kategoriju predstavljaju gradske i prigradske

arterije koje se sastoje od sukcesivnog niza signalisanih raskrsnica na relativno malom

rastojanju ndash od 150 -3000 m26

25 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str10426 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str105

Ukrštanje puteva i ulica svrstavaju se prema režimu saobraćaja inačinu regulisanja u tri osnovne grupe

1Ukrštanje puteva bez presecanja tokova

2Ukrštanje dva puta u nivou

3Složena ukrštanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 5 Ukrštanje puteva i ulica

Raskrsnice rampi - su ukrštanja jednosmernih puteva koji se razvrstavaju

ulazne rampe - ulivanje sa sporednog puta

izlazne rampe - izlivanje sa glavnog puta

spojnice - slivanje puteva istog značaja

bifurkacije - razlivanje puteva

Prepleti - su raskrsnice rampi spregnute na malom rastojanju

ulazna i izlazna rampa

ulazna rampa i bifurkacija

spojnica i bifurkacija

Nesignalisane raskrsnice ili prioritetne raskrsnice - na kojima se regulisanje

saobraćaja vrši davanjem prava prvenstva prolaza jednom putnom pravcu - glavnom putu -

primenom statičke saobraćajne signalizacije ndash obeležavanjem kolovoza i saobraćajnim znacima

Signalisane raskrsnice ndash na kojima se vrši regulisanje i kontrola prava prolaza

primenom svetlosnih signala

Petlje ndash su složena ukrštanja autoputeva koja se sastoje od sprege rampi i prepleta

Saobraćaj na petljama odvija se bez presecanja tokova reguliše se statičkom signalizacijom i

opremom

Raskrsnice rampi su ukrštanja jednosmernih puteva

Prepleti su raskrsnice rampi stegnute na malom rastojanju

Nesignalisane ili prioritetne raskrsnice

Signalisane raskrsnice

Petlje

Čvorovi

Kružne raskrsnice

Spregnute raskrsnice

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Čvorovi ndash su složena ukrštanja autoputeva nižeg ranga komponovana od rampi i prepleta

na kontaktu autoputeva sa putevima nižeg ranga

Kružne raskrsnice ndash su specifična ukrštanja dva ili više puteva na kojima se saobraćaj

odvija kruženjem oko središnjeg elementa (ostrva) manevrima ulivanja prestrojavanja i

izlivanja U zavisnosti od saobraćajnog opterećenja prilaznih puteva i geometrijskog rešenja

raskrsnice regulisanje se vrši primenom statičke ili svetlosne signalizacije pregnute raskrsnice ndash

su složena ukrštanja komponovana od raskrsnica ndash nesignalisanih i - ili signalisanih - na malom

rastojanju

45Pristup i principi regulisanja saobraćajnih tokova

U skladu sa hijerarhijom upravljanja na vangradskoj odnosno uličnoj mreži postoje

određeni principi koji se moraju uvažavati radi konzistencije mera i postupaka koji se

preduzimaju

Svaki put ili drumski pravac na vangradskoj mreži opslužuje određenu vrstu kretanja

Putevi su najčešće višefunkcionalni - opslužuju prvenstveno daljinska (međugradska) kretanja

ali i lokalna kretanja i kretanja između dva bliža naselja ili grada

Na vangradskoj mreži posebno je važno da se zadovolji princip da je put uvek važnija

saobraćajnica od svakog lokalnog puta koji se priključuje ili neke druge saobraćajnice sa

kojom se ukršta taj put27

Tako se na mestima gde se ukrštaju putevi istog ranga o prioritetu odlučuje na osnovu

saobraćajnog opterećenja i kriterijuma preglednosti na samom ukrštanju (slabija preglednost

obavezno podrazumeva snižavanje dozvoljene brzine odnosno obavezu zaustavljanja) Osim

toga kriterijum preglednosti na putu je od posebnog značaja jer se pomoću njega određuju

lokacija i dužina pune linije (uzgred ova linija važi i bez znaka i najvažnija je oznaka

horizontalne signalizacije na vangradskoj mreži

Na vangradskoj mreži (za razliku od gradske) obavezno se postavljaju saobraćajni

znakovi čiji je zadatak da upozore korisnike na opasnost Termin opasnost u stvari predstavlja

pojam pežorativnog karaktera preuzet je iz zakona u stvari reč je tačkama ili deonicama puta 27 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str242

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

na kojima postoji neko ograničenje u pogledu kontinuiteta kretanja (krivine uspon pad

priključak sporednog puta suženje puta neravan odnosno oštećen kolovoz itd) Isto tako na

vangradskoj mreži neophodno je da budu označene i povremene opasnosti (prvenstveno se

misli na radove na putu kao i opasnosti prouzrokovane datim meteorološkim uslovima)

Na vangradskoj mreži se uvek označavaju ivice kolovoza (za razliku od gradske mreže)

odnosno obavezno je izvođenje profila koji ograničava kolovoz (bankina ivična traka) Po

pravilu na vangradskoj mreži nije dozvoljeno parkiranje odnosno zustavljanje Isto tako po

pravilu je zabranjena primena svetlosnih signala (izuzetak su delovi puta kroz naseljena mesta)

Putevi kao elementi vangradske mreže najčešće su po kontrolom saobraćajne policije

dok se za puteve višeg ranga formiraju posebne policijske strukture

Na gradskoj (uličnoj) mreži od posebnog značaja je tzv pravo prvenstva kretanja Pravo

kretanja se javlja na raskrsnicama kako u okviru pravila desne strane na tzv nesignalisanim

raskrsnicama tako i na raskrsnicama upravljanim svetlosnim signalima za svaki prilaz

pojedinačno odnosno grupu traka na prilazu

Određene grupe traka odnosno prilazi mogu imati pravo kretanja istovremeno i nazivaju

se kompatibilnim Sa aspekta konflikata reč je o tzv dozvoljenim konfliktima na raskrsnici

Na signalisanim raskrsnicama koriste se tzv signalni pojmovi koji povezuju odnosno

trajanje svetlosnog signala sa određenim značenjem Važe sledeće relacije28

zabranjeno kretanje crveni signalni pojam

dozvoljeno kretanje zeleni signalni pojam

upozorenježuti ili crveno-žuti signalni pojam

Trajanje signalnog pojma ldquoupozorenjerdquo je obično fiksirano (dve sekunde do pet

sekundi) Trajanje signalnih pojmova ldquozabranjeno kretanjerdquo i ldquodozvoljeno kretanjerdquo je

promenljivo i ono se proračunava za svaku konkretnu signalisanu raskrsnicu29

46Tehnika regulisanja i upravljanja saobraćajem

28 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str24329 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str121

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod pojmom tehnike regulisanja i upravljanja saobraćaja podrazumevamo radne postupke

i metode koje se primenjuju za rešavanje zadataka iz domena regulisanja i upravljanja

saobraćajnim tokovima na mreži drumskih saobraćajnica kao i izrada tehničkih rešenja studija i

projekata za opremanje drumskih saobraćajnica signalizacijom i opremom

Sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja mogu se podeliti na

Statička saobraćajna signalizacija i oprema

horizontalna signalizacija kojom se vrši obeležavanje kolovoza na

putevima i ulicama

saobraćajni znaci opasnosti izričitih naredbi ograničenja i obaveštenja

koji se postavljaju pored puteva

zaštitne odbojne elastične i pešačke ograde i smerokazi koji služe za

obezbeđenje i označavanje ivice puta

Dinamička - svetlosna signalizacija uređaji i oprema

promenljivi saobraćajni znaci

svetlosni signali ili semafori sa jednobojnim dvobojnim i trobojnim

promenljivim svetlima kojima se reguliše pravo prolaza vozila i pešaka na mestima

sukobljavanja i presecanja saobraćajnih tokova

upravljački uređaji za upravljanje radom semafora

svetlosni indikatori brzine javljači magle i sl

Problematika regulisanja saobraćaja polazeći od specifičnosti podsistema mreže sa jedne

strane i karakteristika statičke i dinamičke saobraćajne signalizacije i opreme može se podeliti

na

regulisanje saobraćaja na putevima

regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama

regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Regulisanje saobraćaja na putevima obuhvata rešavanje saobraćaja na deonicama

autoputeva višetračnih (podeljenih i nepodeljenih) i dvotračnih puteva pretežno vangradskog

tipa Operiše statičkom (horizontalnom i vertikalnom) signalizacijom i opremom u rešavanju

kontrole brzine na deonicama puteva

kontrole pristupa na putevima nižeg ranga

označavanje opasnih mesta na putu i kritičnim elementima trase

preglednost za prestizanje i prioriteti na putnim ukrštanjima

Regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama obuhvata rešavanje saobraćaja na

magistralama autoputevima gradskim i prigradskim arterijama glavnim sabirnim i ulicama

lokalnog karaktera kao i ulicama sa posebnom namenom (biciklističkim stazama pešačkim i

ulicama za javni saobraćaj) i odgovarajućim putnim i uličnim ukrštanjima

U regulisanju saobraćaja na gradskim saobraćajnicama operiše sa svim vrstama

saobraćajne signalizacije i opreme Rešavanje saobraćaja u gradskim područjima

regulisanje putnih i uličnih ukrštanja statičkom i - ili svetlosnom signalizacijom

povezivanje signalisanih raskrsnica na glavnim pravcima

upravljanje saobraćajem na mreži gradskih saobraćajnica

regulisanje pešačkog i javnog gradskog saobraćaja

Regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima podrazumeva rešavanje

saobraćaja na prepletima ukrštanjima rampi prioritetnim kružnim i signalisanim kao i složenim

raskrsnicama

47Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja

Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja na mreži drumskih saobraćajnica

podrazumeva izradu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

projekata saobraćajne signalizacije i opreme puta (autoputeva višetračnih

podeljenih i nepodeljenih puteva dvotračnih dvosmernih puteva

projekata režima i - ili vođenje saobraćaja (na putevima i ulicama putnim i

uličnim ukrštanjima na putnoj i uličnoj mreži saobraćajnicama)

projekata regulisanja saobraćaja na čvorovima i raskrsnicama (prepletima i

ukrštanjima rampi prioritetnim raskrsnicama kružnim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraćaja na mreži drumskih

saobraćajnica obavljaju se u tri koraka 30

I korak - obuhvata analizu postojećeg stanja (geometrijske karakteristike stanje

postojeće signalizacije i opremehellip)

II korak - vrši se analiza očekivanog saobraćaja za eksploatacioni period od narednih pet

do deset godina i utvrđuju se merodavna opterećenja

III korak - obuhvata saobraćajno-tehnički proračun u okviru kojeg se vrši utvrđivanje

kapaciteta i nivoa usluge za postojeće stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraćajnici

koja se rešava Na osnovu rezultata saobraćajno tehničkog proračuna utvrđuju se koncept

sadržaj tehničkog rešenja projekta kao i metode rešavanja

48Načini regulisanja saobraćaja

Na vangradskoj i gradskoj mreži primenjeni su određeni sistemi i podsistemi koji se

uslovno mogu nazvati načinima upravljanja (regulisanja) saobraćaja Načini regulisanja i

kontrole saobraćaja su

regulisanje i kontrola saobraćajnim znakovima

regulisanje i kontrola pomoću ovlašćenih lica

regulisanje i kontrola svetlosnim signalima

regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova

regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima

regulisanje i kontrola ldquointeligentnimrdquo sistemima

30 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str123

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

VI GRADSKE I PRIGRADSKE ARTERIJE

Prema tipu mreže25

Deonice se definišu kao delovi puta ili putnog pravca na kojima nema bitne promene

saobraćajnog opterećenja

Čvorovi kao ukrštanja na kojima nema presecanja sukobljenih saobraćajnih tokova

Raskrsnice kao ukrštanja sa presecanjem sukobljenih saobraćajnih tokova na kojima se

pravo prolaza kroz raskrsnicu reguliše na poseban način

U okviru funkcionalne kategorizacije drumskih saobraćajnica osnovne deonice

autoputeva višetračni i dvotračni putevi svrstavaju se u kategoriju deonica odgovarajuće klase

puteva sa režimom neprekinutih tokova Raskrsice rampi i prepleti spadaju u kategoriju

ukrštanja bez presecenja tokova a signalisane i nesignalisane raskrsnice u kategoriju ukrštanja

sa presecanjem koji izaziva prekid toka Prelaznu kategoriju predstavljaju gradske i prigradske

arterije koje se sastoje od sukcesivnog niza signalisanih raskrsnica na relativno malom

rastojanju ndash od 150 -3000 m26

25 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str10426 Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 2009str105

Ukrštanje puteva i ulica svrstavaju se prema režimu saobraćaja inačinu regulisanja u tri osnovne grupe

1Ukrštanje puteva bez presecanja tokova

2Ukrštanje dva puta u nivou

3Složena ukrštanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 5 Ukrštanje puteva i ulica

Raskrsnice rampi - su ukrštanja jednosmernih puteva koji se razvrstavaju

ulazne rampe - ulivanje sa sporednog puta

izlazne rampe - izlivanje sa glavnog puta

spojnice - slivanje puteva istog značaja

bifurkacije - razlivanje puteva

Prepleti - su raskrsnice rampi spregnute na malom rastojanju

ulazna i izlazna rampa

ulazna rampa i bifurkacija

spojnica i bifurkacija

Nesignalisane raskrsnice ili prioritetne raskrsnice - na kojima se regulisanje

saobraćaja vrši davanjem prava prvenstva prolaza jednom putnom pravcu - glavnom putu -

primenom statičke saobraćajne signalizacije ndash obeležavanjem kolovoza i saobraćajnim znacima

Signalisane raskrsnice ndash na kojima se vrši regulisanje i kontrola prava prolaza

primenom svetlosnih signala

Petlje ndash su složena ukrštanja autoputeva koja se sastoje od sprege rampi i prepleta

Saobraćaj na petljama odvija se bez presecanja tokova reguliše se statičkom signalizacijom i

opremom

Raskrsnice rampi su ukrštanja jednosmernih puteva

Prepleti su raskrsnice rampi stegnute na malom rastojanju

Nesignalisane ili prioritetne raskrsnice

Signalisane raskrsnice

Petlje

Čvorovi

Kružne raskrsnice

Spregnute raskrsnice

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Čvorovi ndash su složena ukrštanja autoputeva nižeg ranga komponovana od rampi i prepleta

na kontaktu autoputeva sa putevima nižeg ranga

Kružne raskrsnice ndash su specifična ukrštanja dva ili više puteva na kojima se saobraćaj

odvija kruženjem oko središnjeg elementa (ostrva) manevrima ulivanja prestrojavanja i

izlivanja U zavisnosti od saobraćajnog opterećenja prilaznih puteva i geometrijskog rešenja

raskrsnice regulisanje se vrši primenom statičke ili svetlosne signalizacije pregnute raskrsnice ndash

su složena ukrštanja komponovana od raskrsnica ndash nesignalisanih i - ili signalisanih - na malom

rastojanju

45Pristup i principi regulisanja saobraćajnih tokova

U skladu sa hijerarhijom upravljanja na vangradskoj odnosno uličnoj mreži postoje

određeni principi koji se moraju uvažavati radi konzistencije mera i postupaka koji se

preduzimaju

Svaki put ili drumski pravac na vangradskoj mreži opslužuje određenu vrstu kretanja

Putevi su najčešće višefunkcionalni - opslužuju prvenstveno daljinska (međugradska) kretanja

ali i lokalna kretanja i kretanja između dva bliža naselja ili grada

Na vangradskoj mreži posebno je važno da se zadovolji princip da je put uvek važnija

saobraćajnica od svakog lokalnog puta koji se priključuje ili neke druge saobraćajnice sa

kojom se ukršta taj put27

Tako se na mestima gde se ukrštaju putevi istog ranga o prioritetu odlučuje na osnovu

saobraćajnog opterećenja i kriterijuma preglednosti na samom ukrštanju (slabija preglednost

obavezno podrazumeva snižavanje dozvoljene brzine odnosno obavezu zaustavljanja) Osim

toga kriterijum preglednosti na putu je od posebnog značaja jer se pomoću njega određuju

lokacija i dužina pune linije (uzgred ova linija važi i bez znaka i najvažnija je oznaka

horizontalne signalizacije na vangradskoj mreži

Na vangradskoj mreži (za razliku od gradske) obavezno se postavljaju saobraćajni

znakovi čiji je zadatak da upozore korisnike na opasnost Termin opasnost u stvari predstavlja

pojam pežorativnog karaktera preuzet je iz zakona u stvari reč je tačkama ili deonicama puta 27 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str242

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

na kojima postoji neko ograničenje u pogledu kontinuiteta kretanja (krivine uspon pad

priključak sporednog puta suženje puta neravan odnosno oštećen kolovoz itd) Isto tako na

vangradskoj mreži neophodno je da budu označene i povremene opasnosti (prvenstveno se

misli na radove na putu kao i opasnosti prouzrokovane datim meteorološkim uslovima)

Na vangradskoj mreži se uvek označavaju ivice kolovoza (za razliku od gradske mreže)

odnosno obavezno je izvođenje profila koji ograničava kolovoz (bankina ivična traka) Po

pravilu na vangradskoj mreži nije dozvoljeno parkiranje odnosno zustavljanje Isto tako po

pravilu je zabranjena primena svetlosnih signala (izuzetak su delovi puta kroz naseljena mesta)

Putevi kao elementi vangradske mreže najčešće su po kontrolom saobraćajne policije

dok se za puteve višeg ranga formiraju posebne policijske strukture

Na gradskoj (uličnoj) mreži od posebnog značaja je tzv pravo prvenstva kretanja Pravo

kretanja se javlja na raskrsnicama kako u okviru pravila desne strane na tzv nesignalisanim

raskrsnicama tako i na raskrsnicama upravljanim svetlosnim signalima za svaki prilaz

pojedinačno odnosno grupu traka na prilazu

Određene grupe traka odnosno prilazi mogu imati pravo kretanja istovremeno i nazivaju

se kompatibilnim Sa aspekta konflikata reč je o tzv dozvoljenim konfliktima na raskrsnici

Na signalisanim raskrsnicama koriste se tzv signalni pojmovi koji povezuju odnosno

trajanje svetlosnog signala sa određenim značenjem Važe sledeće relacije28

zabranjeno kretanje crveni signalni pojam

dozvoljeno kretanje zeleni signalni pojam

upozorenježuti ili crveno-žuti signalni pojam

Trajanje signalnog pojma ldquoupozorenjerdquo je obično fiksirano (dve sekunde do pet

sekundi) Trajanje signalnih pojmova ldquozabranjeno kretanjerdquo i ldquodozvoljeno kretanjerdquo je

promenljivo i ono se proračunava za svaku konkretnu signalisanu raskrsnicu29

46Tehnika regulisanja i upravljanja saobraćajem

28 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str24329 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str121

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod pojmom tehnike regulisanja i upravljanja saobraćaja podrazumevamo radne postupke

i metode koje se primenjuju za rešavanje zadataka iz domena regulisanja i upravljanja

saobraćajnim tokovima na mreži drumskih saobraćajnica kao i izrada tehničkih rešenja studija i

projekata za opremanje drumskih saobraćajnica signalizacijom i opremom

Sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja mogu se podeliti na

Statička saobraćajna signalizacija i oprema

horizontalna signalizacija kojom se vrši obeležavanje kolovoza na

putevima i ulicama

saobraćajni znaci opasnosti izričitih naredbi ograničenja i obaveštenja

koji se postavljaju pored puteva

zaštitne odbojne elastične i pešačke ograde i smerokazi koji služe za

obezbeđenje i označavanje ivice puta

Dinamička - svetlosna signalizacija uređaji i oprema

promenljivi saobraćajni znaci

svetlosni signali ili semafori sa jednobojnim dvobojnim i trobojnim

promenljivim svetlima kojima se reguliše pravo prolaza vozila i pešaka na mestima

sukobljavanja i presecanja saobraćajnih tokova

upravljački uređaji za upravljanje radom semafora

svetlosni indikatori brzine javljači magle i sl

Problematika regulisanja saobraćaja polazeći od specifičnosti podsistema mreže sa jedne

strane i karakteristika statičke i dinamičke saobraćajne signalizacije i opreme može se podeliti

na

regulisanje saobraćaja na putevima

regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama

regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Regulisanje saobraćaja na putevima obuhvata rešavanje saobraćaja na deonicama

autoputeva višetračnih (podeljenih i nepodeljenih) i dvotračnih puteva pretežno vangradskog

tipa Operiše statičkom (horizontalnom i vertikalnom) signalizacijom i opremom u rešavanju

kontrole brzine na deonicama puteva

kontrole pristupa na putevima nižeg ranga

označavanje opasnih mesta na putu i kritičnim elementima trase

preglednost za prestizanje i prioriteti na putnim ukrštanjima

Regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama obuhvata rešavanje saobraćaja na

magistralama autoputevima gradskim i prigradskim arterijama glavnim sabirnim i ulicama

lokalnog karaktera kao i ulicama sa posebnom namenom (biciklističkim stazama pešačkim i

ulicama za javni saobraćaj) i odgovarajućim putnim i uličnim ukrštanjima

U regulisanju saobraćaja na gradskim saobraćajnicama operiše sa svim vrstama

saobraćajne signalizacije i opreme Rešavanje saobraćaja u gradskim područjima

regulisanje putnih i uličnih ukrštanja statičkom i - ili svetlosnom signalizacijom

povezivanje signalisanih raskrsnica na glavnim pravcima

upravljanje saobraćajem na mreži gradskih saobraćajnica

regulisanje pešačkog i javnog gradskog saobraćaja

Regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima podrazumeva rešavanje

saobraćaja na prepletima ukrštanjima rampi prioritetnim kružnim i signalisanim kao i složenim

raskrsnicama

47Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja

Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja na mreži drumskih saobraćajnica

podrazumeva izradu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

projekata saobraćajne signalizacije i opreme puta (autoputeva višetračnih

podeljenih i nepodeljenih puteva dvotračnih dvosmernih puteva

projekata režima i - ili vođenje saobraćaja (na putevima i ulicama putnim i

uličnim ukrštanjima na putnoj i uličnoj mreži saobraćajnicama)

projekata regulisanja saobraćaja na čvorovima i raskrsnicama (prepletima i

ukrštanjima rampi prioritetnim raskrsnicama kružnim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraćaja na mreži drumskih

saobraćajnica obavljaju se u tri koraka 30

I korak - obuhvata analizu postojećeg stanja (geometrijske karakteristike stanje

postojeće signalizacije i opremehellip)

II korak - vrši se analiza očekivanog saobraćaja za eksploatacioni period od narednih pet

do deset godina i utvrđuju se merodavna opterećenja

III korak - obuhvata saobraćajno-tehnički proračun u okviru kojeg se vrši utvrđivanje

kapaciteta i nivoa usluge za postojeće stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraćajnici

koja se rešava Na osnovu rezultata saobraćajno tehničkog proračuna utvrđuju se koncept

sadržaj tehničkog rešenja projekta kao i metode rešavanja

48Načini regulisanja saobraćaja

Na vangradskoj i gradskoj mreži primenjeni su određeni sistemi i podsistemi koji se

uslovno mogu nazvati načinima upravljanja (regulisanja) saobraćaja Načini regulisanja i

kontrole saobraćaja su

regulisanje i kontrola saobraćajnim znakovima

regulisanje i kontrola pomoću ovlašćenih lica

regulisanje i kontrola svetlosnim signalima

regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova

regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima

regulisanje i kontrola ldquointeligentnimrdquo sistemima

30 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str123

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 5 Ukrštanje puteva i ulica

Raskrsnice rampi - su ukrštanja jednosmernih puteva koji se razvrstavaju

ulazne rampe - ulivanje sa sporednog puta

izlazne rampe - izlivanje sa glavnog puta

spojnice - slivanje puteva istog značaja

bifurkacije - razlivanje puteva

Prepleti - su raskrsnice rampi spregnute na malom rastojanju

ulazna i izlazna rampa

ulazna rampa i bifurkacija

spojnica i bifurkacija

Nesignalisane raskrsnice ili prioritetne raskrsnice - na kojima se regulisanje

saobraćaja vrši davanjem prava prvenstva prolaza jednom putnom pravcu - glavnom putu -

primenom statičke saobraćajne signalizacije ndash obeležavanjem kolovoza i saobraćajnim znacima

Signalisane raskrsnice ndash na kojima se vrši regulisanje i kontrola prava prolaza

primenom svetlosnih signala

Petlje ndash su složena ukrštanja autoputeva koja se sastoje od sprege rampi i prepleta

Saobraćaj na petljama odvija se bez presecanja tokova reguliše se statičkom signalizacijom i

opremom

Raskrsnice rampi su ukrštanja jednosmernih puteva

Prepleti su raskrsnice rampi stegnute na malom rastojanju

Nesignalisane ili prioritetne raskrsnice

Signalisane raskrsnice

Petlje

Čvorovi

Kružne raskrsnice

Spregnute raskrsnice

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Čvorovi ndash su složena ukrštanja autoputeva nižeg ranga komponovana od rampi i prepleta

na kontaktu autoputeva sa putevima nižeg ranga

Kružne raskrsnice ndash su specifična ukrštanja dva ili više puteva na kojima se saobraćaj

odvija kruženjem oko središnjeg elementa (ostrva) manevrima ulivanja prestrojavanja i

izlivanja U zavisnosti od saobraćajnog opterećenja prilaznih puteva i geometrijskog rešenja

raskrsnice regulisanje se vrši primenom statičke ili svetlosne signalizacije pregnute raskrsnice ndash

su složena ukrštanja komponovana od raskrsnica ndash nesignalisanih i - ili signalisanih - na malom

rastojanju

45Pristup i principi regulisanja saobraćajnih tokova

U skladu sa hijerarhijom upravljanja na vangradskoj odnosno uličnoj mreži postoje

određeni principi koji se moraju uvažavati radi konzistencije mera i postupaka koji se

preduzimaju

Svaki put ili drumski pravac na vangradskoj mreži opslužuje određenu vrstu kretanja

Putevi su najčešće višefunkcionalni - opslužuju prvenstveno daljinska (međugradska) kretanja

ali i lokalna kretanja i kretanja između dva bliža naselja ili grada

Na vangradskoj mreži posebno je važno da se zadovolji princip da je put uvek važnija

saobraćajnica od svakog lokalnog puta koji se priključuje ili neke druge saobraćajnice sa

kojom se ukršta taj put27

Tako se na mestima gde se ukrštaju putevi istog ranga o prioritetu odlučuje na osnovu

saobraćajnog opterećenja i kriterijuma preglednosti na samom ukrštanju (slabija preglednost

obavezno podrazumeva snižavanje dozvoljene brzine odnosno obavezu zaustavljanja) Osim

toga kriterijum preglednosti na putu je od posebnog značaja jer se pomoću njega određuju

lokacija i dužina pune linije (uzgred ova linija važi i bez znaka i najvažnija je oznaka

horizontalne signalizacije na vangradskoj mreži

Na vangradskoj mreži (za razliku od gradske) obavezno se postavljaju saobraćajni

znakovi čiji je zadatak da upozore korisnike na opasnost Termin opasnost u stvari predstavlja

pojam pežorativnog karaktera preuzet je iz zakona u stvari reč je tačkama ili deonicama puta 27 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str242

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

na kojima postoji neko ograničenje u pogledu kontinuiteta kretanja (krivine uspon pad

priključak sporednog puta suženje puta neravan odnosno oštećen kolovoz itd) Isto tako na

vangradskoj mreži neophodno je da budu označene i povremene opasnosti (prvenstveno se

misli na radove na putu kao i opasnosti prouzrokovane datim meteorološkim uslovima)

Na vangradskoj mreži se uvek označavaju ivice kolovoza (za razliku od gradske mreže)

odnosno obavezno je izvođenje profila koji ograničava kolovoz (bankina ivična traka) Po

pravilu na vangradskoj mreži nije dozvoljeno parkiranje odnosno zustavljanje Isto tako po

pravilu je zabranjena primena svetlosnih signala (izuzetak su delovi puta kroz naseljena mesta)

Putevi kao elementi vangradske mreže najčešće su po kontrolom saobraćajne policije

dok se za puteve višeg ranga formiraju posebne policijske strukture

Na gradskoj (uličnoj) mreži od posebnog značaja je tzv pravo prvenstva kretanja Pravo

kretanja se javlja na raskrsnicama kako u okviru pravila desne strane na tzv nesignalisanim

raskrsnicama tako i na raskrsnicama upravljanim svetlosnim signalima za svaki prilaz

pojedinačno odnosno grupu traka na prilazu

Određene grupe traka odnosno prilazi mogu imati pravo kretanja istovremeno i nazivaju

se kompatibilnim Sa aspekta konflikata reč je o tzv dozvoljenim konfliktima na raskrsnici

Na signalisanim raskrsnicama koriste se tzv signalni pojmovi koji povezuju odnosno

trajanje svetlosnog signala sa određenim značenjem Važe sledeće relacije28

zabranjeno kretanje crveni signalni pojam

dozvoljeno kretanje zeleni signalni pojam

upozorenježuti ili crveno-žuti signalni pojam

Trajanje signalnog pojma ldquoupozorenjerdquo je obično fiksirano (dve sekunde do pet

sekundi) Trajanje signalnih pojmova ldquozabranjeno kretanjerdquo i ldquodozvoljeno kretanjerdquo je

promenljivo i ono se proračunava za svaku konkretnu signalisanu raskrsnicu29

46Tehnika regulisanja i upravljanja saobraćajem

28 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str24329 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str121

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod pojmom tehnike regulisanja i upravljanja saobraćaja podrazumevamo radne postupke

i metode koje se primenjuju za rešavanje zadataka iz domena regulisanja i upravljanja

saobraćajnim tokovima na mreži drumskih saobraćajnica kao i izrada tehničkih rešenja studija i

projekata za opremanje drumskih saobraćajnica signalizacijom i opremom

Sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja mogu se podeliti na

Statička saobraćajna signalizacija i oprema

horizontalna signalizacija kojom se vrši obeležavanje kolovoza na

putevima i ulicama

saobraćajni znaci opasnosti izričitih naredbi ograničenja i obaveštenja

koji se postavljaju pored puteva

zaštitne odbojne elastične i pešačke ograde i smerokazi koji služe za

obezbeđenje i označavanje ivice puta

Dinamička - svetlosna signalizacija uređaji i oprema

promenljivi saobraćajni znaci

svetlosni signali ili semafori sa jednobojnim dvobojnim i trobojnim

promenljivim svetlima kojima se reguliše pravo prolaza vozila i pešaka na mestima

sukobljavanja i presecanja saobraćajnih tokova

upravljački uređaji za upravljanje radom semafora

svetlosni indikatori brzine javljači magle i sl

Problematika regulisanja saobraćaja polazeći od specifičnosti podsistema mreže sa jedne

strane i karakteristika statičke i dinamičke saobraćajne signalizacije i opreme može se podeliti

na

regulisanje saobraćaja na putevima

regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama

regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Regulisanje saobraćaja na putevima obuhvata rešavanje saobraćaja na deonicama

autoputeva višetračnih (podeljenih i nepodeljenih) i dvotračnih puteva pretežno vangradskog

tipa Operiše statičkom (horizontalnom i vertikalnom) signalizacijom i opremom u rešavanju

kontrole brzine na deonicama puteva

kontrole pristupa na putevima nižeg ranga

označavanje opasnih mesta na putu i kritičnim elementima trase

preglednost za prestizanje i prioriteti na putnim ukrštanjima

Regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama obuhvata rešavanje saobraćaja na

magistralama autoputevima gradskim i prigradskim arterijama glavnim sabirnim i ulicama

lokalnog karaktera kao i ulicama sa posebnom namenom (biciklističkim stazama pešačkim i

ulicama za javni saobraćaj) i odgovarajućim putnim i uličnim ukrštanjima

U regulisanju saobraćaja na gradskim saobraćajnicama operiše sa svim vrstama

saobraćajne signalizacije i opreme Rešavanje saobraćaja u gradskim područjima

regulisanje putnih i uličnih ukrštanja statičkom i - ili svetlosnom signalizacijom

povezivanje signalisanih raskrsnica na glavnim pravcima

upravljanje saobraćajem na mreži gradskih saobraćajnica

regulisanje pešačkog i javnog gradskog saobraćaja

Regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima podrazumeva rešavanje

saobraćaja na prepletima ukrštanjima rampi prioritetnim kružnim i signalisanim kao i složenim

raskrsnicama

47Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja

Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja na mreži drumskih saobraćajnica

podrazumeva izradu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

projekata saobraćajne signalizacije i opreme puta (autoputeva višetračnih

podeljenih i nepodeljenih puteva dvotračnih dvosmernih puteva

projekata režima i - ili vođenje saobraćaja (na putevima i ulicama putnim i

uličnim ukrštanjima na putnoj i uličnoj mreži saobraćajnicama)

projekata regulisanja saobraćaja na čvorovima i raskrsnicama (prepletima i

ukrštanjima rampi prioritetnim raskrsnicama kružnim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraćaja na mreži drumskih

saobraćajnica obavljaju se u tri koraka 30

I korak - obuhvata analizu postojećeg stanja (geometrijske karakteristike stanje

postojeće signalizacije i opremehellip)

II korak - vrši se analiza očekivanog saobraćaja za eksploatacioni period od narednih pet

do deset godina i utvrđuju se merodavna opterećenja

III korak - obuhvata saobraćajno-tehnički proračun u okviru kojeg se vrši utvrđivanje

kapaciteta i nivoa usluge za postojeće stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraćajnici

koja se rešava Na osnovu rezultata saobraćajno tehničkog proračuna utvrđuju se koncept

sadržaj tehničkog rešenja projekta kao i metode rešavanja

48Načini regulisanja saobraćaja

Na vangradskoj i gradskoj mreži primenjeni su određeni sistemi i podsistemi koji se

uslovno mogu nazvati načinima upravljanja (regulisanja) saobraćaja Načini regulisanja i

kontrole saobraćaja su

regulisanje i kontrola saobraćajnim znakovima

regulisanje i kontrola pomoću ovlašćenih lica

regulisanje i kontrola svetlosnim signalima

regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova

regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima

regulisanje i kontrola ldquointeligentnimrdquo sistemima

30 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str123

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Čvorovi ndash su složena ukrštanja autoputeva nižeg ranga komponovana od rampi i prepleta

na kontaktu autoputeva sa putevima nižeg ranga

Kružne raskrsnice ndash su specifična ukrštanja dva ili više puteva na kojima se saobraćaj

odvija kruženjem oko središnjeg elementa (ostrva) manevrima ulivanja prestrojavanja i

izlivanja U zavisnosti od saobraćajnog opterećenja prilaznih puteva i geometrijskog rešenja

raskrsnice regulisanje se vrši primenom statičke ili svetlosne signalizacije pregnute raskrsnice ndash

su složena ukrštanja komponovana od raskrsnica ndash nesignalisanih i - ili signalisanih - na malom

rastojanju

45Pristup i principi regulisanja saobraćajnih tokova

U skladu sa hijerarhijom upravljanja na vangradskoj odnosno uličnoj mreži postoje

određeni principi koji se moraju uvažavati radi konzistencije mera i postupaka koji se

preduzimaju

Svaki put ili drumski pravac na vangradskoj mreži opslužuje određenu vrstu kretanja

Putevi su najčešće višefunkcionalni - opslužuju prvenstveno daljinska (međugradska) kretanja

ali i lokalna kretanja i kretanja između dva bliža naselja ili grada

Na vangradskoj mreži posebno je važno da se zadovolji princip da je put uvek važnija

saobraćajnica od svakog lokalnog puta koji se priključuje ili neke druge saobraćajnice sa

kojom se ukršta taj put27

Tako se na mestima gde se ukrštaju putevi istog ranga o prioritetu odlučuje na osnovu

saobraćajnog opterećenja i kriterijuma preglednosti na samom ukrštanju (slabija preglednost

obavezno podrazumeva snižavanje dozvoljene brzine odnosno obavezu zaustavljanja) Osim

toga kriterijum preglednosti na putu je od posebnog značaja jer se pomoću njega određuju

lokacija i dužina pune linije (uzgred ova linija važi i bez znaka i najvažnija je oznaka

horizontalne signalizacije na vangradskoj mreži

Na vangradskoj mreži (za razliku od gradske) obavezno se postavljaju saobraćajni

znakovi čiji je zadatak da upozore korisnike na opasnost Termin opasnost u stvari predstavlja

pojam pežorativnog karaktera preuzet je iz zakona u stvari reč je tačkama ili deonicama puta 27 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str242

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

na kojima postoji neko ograničenje u pogledu kontinuiteta kretanja (krivine uspon pad

priključak sporednog puta suženje puta neravan odnosno oštećen kolovoz itd) Isto tako na

vangradskoj mreži neophodno je da budu označene i povremene opasnosti (prvenstveno se

misli na radove na putu kao i opasnosti prouzrokovane datim meteorološkim uslovima)

Na vangradskoj mreži se uvek označavaju ivice kolovoza (za razliku od gradske mreže)

odnosno obavezno je izvođenje profila koji ograničava kolovoz (bankina ivična traka) Po

pravilu na vangradskoj mreži nije dozvoljeno parkiranje odnosno zustavljanje Isto tako po

pravilu je zabranjena primena svetlosnih signala (izuzetak su delovi puta kroz naseljena mesta)

Putevi kao elementi vangradske mreže najčešće su po kontrolom saobraćajne policije

dok se za puteve višeg ranga formiraju posebne policijske strukture

Na gradskoj (uličnoj) mreži od posebnog značaja je tzv pravo prvenstva kretanja Pravo

kretanja se javlja na raskrsnicama kako u okviru pravila desne strane na tzv nesignalisanim

raskrsnicama tako i na raskrsnicama upravljanim svetlosnim signalima za svaki prilaz

pojedinačno odnosno grupu traka na prilazu

Određene grupe traka odnosno prilazi mogu imati pravo kretanja istovremeno i nazivaju

se kompatibilnim Sa aspekta konflikata reč je o tzv dozvoljenim konfliktima na raskrsnici

Na signalisanim raskrsnicama koriste se tzv signalni pojmovi koji povezuju odnosno

trajanje svetlosnog signala sa određenim značenjem Važe sledeće relacije28

zabranjeno kretanje crveni signalni pojam

dozvoljeno kretanje zeleni signalni pojam

upozorenježuti ili crveno-žuti signalni pojam

Trajanje signalnog pojma ldquoupozorenjerdquo je obično fiksirano (dve sekunde do pet

sekundi) Trajanje signalnih pojmova ldquozabranjeno kretanjerdquo i ldquodozvoljeno kretanjerdquo je

promenljivo i ono se proračunava za svaku konkretnu signalisanu raskrsnicu29

46Tehnika regulisanja i upravljanja saobraćajem

28 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str24329 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str121

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod pojmom tehnike regulisanja i upravljanja saobraćaja podrazumevamo radne postupke

i metode koje se primenjuju za rešavanje zadataka iz domena regulisanja i upravljanja

saobraćajnim tokovima na mreži drumskih saobraćajnica kao i izrada tehničkih rešenja studija i

projekata za opremanje drumskih saobraćajnica signalizacijom i opremom

Sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja mogu se podeliti na

Statička saobraćajna signalizacija i oprema

horizontalna signalizacija kojom se vrši obeležavanje kolovoza na

putevima i ulicama

saobraćajni znaci opasnosti izričitih naredbi ograničenja i obaveštenja

koji se postavljaju pored puteva

zaštitne odbojne elastične i pešačke ograde i smerokazi koji služe za

obezbeđenje i označavanje ivice puta

Dinamička - svetlosna signalizacija uređaji i oprema

promenljivi saobraćajni znaci

svetlosni signali ili semafori sa jednobojnim dvobojnim i trobojnim

promenljivim svetlima kojima se reguliše pravo prolaza vozila i pešaka na mestima

sukobljavanja i presecanja saobraćajnih tokova

upravljački uređaji za upravljanje radom semafora

svetlosni indikatori brzine javljači magle i sl

Problematika regulisanja saobraćaja polazeći od specifičnosti podsistema mreže sa jedne

strane i karakteristika statičke i dinamičke saobraćajne signalizacije i opreme može se podeliti

na

regulisanje saobraćaja na putevima

regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama

regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Regulisanje saobraćaja na putevima obuhvata rešavanje saobraćaja na deonicama

autoputeva višetračnih (podeljenih i nepodeljenih) i dvotračnih puteva pretežno vangradskog

tipa Operiše statičkom (horizontalnom i vertikalnom) signalizacijom i opremom u rešavanju

kontrole brzine na deonicama puteva

kontrole pristupa na putevima nižeg ranga

označavanje opasnih mesta na putu i kritičnim elementima trase

preglednost za prestizanje i prioriteti na putnim ukrštanjima

Regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama obuhvata rešavanje saobraćaja na

magistralama autoputevima gradskim i prigradskim arterijama glavnim sabirnim i ulicama

lokalnog karaktera kao i ulicama sa posebnom namenom (biciklističkim stazama pešačkim i

ulicama za javni saobraćaj) i odgovarajućim putnim i uličnim ukrštanjima

U regulisanju saobraćaja na gradskim saobraćajnicama operiše sa svim vrstama

saobraćajne signalizacije i opreme Rešavanje saobraćaja u gradskim područjima

regulisanje putnih i uličnih ukrštanja statičkom i - ili svetlosnom signalizacijom

povezivanje signalisanih raskrsnica na glavnim pravcima

upravljanje saobraćajem na mreži gradskih saobraćajnica

regulisanje pešačkog i javnog gradskog saobraćaja

Regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima podrazumeva rešavanje

saobraćaja na prepletima ukrštanjima rampi prioritetnim kružnim i signalisanim kao i složenim

raskrsnicama

47Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja

Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja na mreži drumskih saobraćajnica

podrazumeva izradu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

projekata saobraćajne signalizacije i opreme puta (autoputeva višetračnih

podeljenih i nepodeljenih puteva dvotračnih dvosmernih puteva

projekata režima i - ili vođenje saobraćaja (na putevima i ulicama putnim i

uličnim ukrštanjima na putnoj i uličnoj mreži saobraćajnicama)

projekata regulisanja saobraćaja na čvorovima i raskrsnicama (prepletima i

ukrštanjima rampi prioritetnim raskrsnicama kružnim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraćaja na mreži drumskih

saobraćajnica obavljaju se u tri koraka 30

I korak - obuhvata analizu postojećeg stanja (geometrijske karakteristike stanje

postojeće signalizacije i opremehellip)

II korak - vrši se analiza očekivanog saobraćaja za eksploatacioni period od narednih pet

do deset godina i utvrđuju se merodavna opterećenja

III korak - obuhvata saobraćajno-tehnički proračun u okviru kojeg se vrši utvrđivanje

kapaciteta i nivoa usluge za postojeće stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraćajnici

koja se rešava Na osnovu rezultata saobraćajno tehničkog proračuna utvrđuju se koncept

sadržaj tehničkog rešenja projekta kao i metode rešavanja

48Načini regulisanja saobraćaja

Na vangradskoj i gradskoj mreži primenjeni su određeni sistemi i podsistemi koji se

uslovno mogu nazvati načinima upravljanja (regulisanja) saobraćaja Načini regulisanja i

kontrole saobraćaja su

regulisanje i kontrola saobraćajnim znakovima

regulisanje i kontrola pomoću ovlašćenih lica

regulisanje i kontrola svetlosnim signalima

regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova

regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima

regulisanje i kontrola ldquointeligentnimrdquo sistemima

30 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str123

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

na kojima postoji neko ograničenje u pogledu kontinuiteta kretanja (krivine uspon pad

priključak sporednog puta suženje puta neravan odnosno oštećen kolovoz itd) Isto tako na

vangradskoj mreži neophodno je da budu označene i povremene opasnosti (prvenstveno se

misli na radove na putu kao i opasnosti prouzrokovane datim meteorološkim uslovima)

Na vangradskoj mreži se uvek označavaju ivice kolovoza (za razliku od gradske mreže)

odnosno obavezno je izvođenje profila koji ograničava kolovoz (bankina ivična traka) Po

pravilu na vangradskoj mreži nije dozvoljeno parkiranje odnosno zustavljanje Isto tako po

pravilu je zabranjena primena svetlosnih signala (izuzetak su delovi puta kroz naseljena mesta)

Putevi kao elementi vangradske mreže najčešće su po kontrolom saobraćajne policije

dok se za puteve višeg ranga formiraju posebne policijske strukture

Na gradskoj (uličnoj) mreži od posebnog značaja je tzv pravo prvenstva kretanja Pravo

kretanja se javlja na raskrsnicama kako u okviru pravila desne strane na tzv nesignalisanim

raskrsnicama tako i na raskrsnicama upravljanim svetlosnim signalima za svaki prilaz

pojedinačno odnosno grupu traka na prilazu

Određene grupe traka odnosno prilazi mogu imati pravo kretanja istovremeno i nazivaju

se kompatibilnim Sa aspekta konflikata reč je o tzv dozvoljenim konfliktima na raskrsnici

Na signalisanim raskrsnicama koriste se tzv signalni pojmovi koji povezuju odnosno

trajanje svetlosnog signala sa određenim značenjem Važe sledeće relacije28

zabranjeno kretanje crveni signalni pojam

dozvoljeno kretanje zeleni signalni pojam

upozorenježuti ili crveno-žuti signalni pojam

Trajanje signalnog pojma ldquoupozorenjerdquo je obično fiksirano (dve sekunde do pet

sekundi) Trajanje signalnih pojmova ldquozabranjeno kretanjerdquo i ldquodozvoljeno kretanjerdquo je

promenljivo i ono se proračunava za svaku konkretnu signalisanu raskrsnicu29

46Tehnika regulisanja i upravljanja saobraćajem

28 Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 2010str24329 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str121

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod pojmom tehnike regulisanja i upravljanja saobraćaja podrazumevamo radne postupke

i metode koje se primenjuju za rešavanje zadataka iz domena regulisanja i upravljanja

saobraćajnim tokovima na mreži drumskih saobraćajnica kao i izrada tehničkih rešenja studija i

projekata za opremanje drumskih saobraćajnica signalizacijom i opremom

Sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja mogu se podeliti na

Statička saobraćajna signalizacija i oprema

horizontalna signalizacija kojom se vrši obeležavanje kolovoza na

putevima i ulicama

saobraćajni znaci opasnosti izričitih naredbi ograničenja i obaveštenja

koji se postavljaju pored puteva

zaštitne odbojne elastične i pešačke ograde i smerokazi koji služe za

obezbeđenje i označavanje ivice puta

Dinamička - svetlosna signalizacija uređaji i oprema

promenljivi saobraćajni znaci

svetlosni signali ili semafori sa jednobojnim dvobojnim i trobojnim

promenljivim svetlima kojima se reguliše pravo prolaza vozila i pešaka na mestima

sukobljavanja i presecanja saobraćajnih tokova

upravljački uređaji za upravljanje radom semafora

svetlosni indikatori brzine javljači magle i sl

Problematika regulisanja saobraćaja polazeći od specifičnosti podsistema mreže sa jedne

strane i karakteristika statičke i dinamičke saobraćajne signalizacije i opreme može se podeliti

na

regulisanje saobraćaja na putevima

regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama

regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Regulisanje saobraćaja na putevima obuhvata rešavanje saobraćaja na deonicama

autoputeva višetračnih (podeljenih i nepodeljenih) i dvotračnih puteva pretežno vangradskog

tipa Operiše statičkom (horizontalnom i vertikalnom) signalizacijom i opremom u rešavanju

kontrole brzine na deonicama puteva

kontrole pristupa na putevima nižeg ranga

označavanje opasnih mesta na putu i kritičnim elementima trase

preglednost za prestizanje i prioriteti na putnim ukrštanjima

Regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama obuhvata rešavanje saobraćaja na

magistralama autoputevima gradskim i prigradskim arterijama glavnim sabirnim i ulicama

lokalnog karaktera kao i ulicama sa posebnom namenom (biciklističkim stazama pešačkim i

ulicama za javni saobraćaj) i odgovarajućim putnim i uličnim ukrštanjima

U regulisanju saobraćaja na gradskim saobraćajnicama operiše sa svim vrstama

saobraćajne signalizacije i opreme Rešavanje saobraćaja u gradskim područjima

regulisanje putnih i uličnih ukrštanja statičkom i - ili svetlosnom signalizacijom

povezivanje signalisanih raskrsnica na glavnim pravcima

upravljanje saobraćajem na mreži gradskih saobraćajnica

regulisanje pešačkog i javnog gradskog saobraćaja

Regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima podrazumeva rešavanje

saobraćaja na prepletima ukrštanjima rampi prioritetnim kružnim i signalisanim kao i složenim

raskrsnicama

47Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja

Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja na mreži drumskih saobraćajnica

podrazumeva izradu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

projekata saobraćajne signalizacije i opreme puta (autoputeva višetračnih

podeljenih i nepodeljenih puteva dvotračnih dvosmernih puteva

projekata režima i - ili vođenje saobraćaja (na putevima i ulicama putnim i

uličnim ukrštanjima na putnoj i uličnoj mreži saobraćajnicama)

projekata regulisanja saobraćaja na čvorovima i raskrsnicama (prepletima i

ukrštanjima rampi prioritetnim raskrsnicama kružnim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraćaja na mreži drumskih

saobraćajnica obavljaju se u tri koraka 30

I korak - obuhvata analizu postojećeg stanja (geometrijske karakteristike stanje

postojeće signalizacije i opremehellip)

II korak - vrši se analiza očekivanog saobraćaja za eksploatacioni period od narednih pet

do deset godina i utvrđuju se merodavna opterećenja

III korak - obuhvata saobraćajno-tehnički proračun u okviru kojeg se vrši utvrđivanje

kapaciteta i nivoa usluge za postojeće stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraćajnici

koja se rešava Na osnovu rezultata saobraćajno tehničkog proračuna utvrđuju se koncept

sadržaj tehničkog rešenja projekta kao i metode rešavanja

48Načini regulisanja saobraćaja

Na vangradskoj i gradskoj mreži primenjeni su određeni sistemi i podsistemi koji se

uslovno mogu nazvati načinima upravljanja (regulisanja) saobraćaja Načini regulisanja i

kontrole saobraćaja su

regulisanje i kontrola saobraćajnim znakovima

regulisanje i kontrola pomoću ovlašćenih lica

regulisanje i kontrola svetlosnim signalima

regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova

regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima

regulisanje i kontrola ldquointeligentnimrdquo sistemima

30 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str123

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pod pojmom tehnike regulisanja i upravljanja saobraćaja podrazumevamo radne postupke

i metode koje se primenjuju za rešavanje zadataka iz domena regulisanja i upravljanja

saobraćajnim tokovima na mreži drumskih saobraćajnica kao i izrada tehničkih rešenja studija i

projekata za opremanje drumskih saobraćajnica signalizacijom i opremom

Sredstva i uređaji za regulisanje saobraćaja mogu se podeliti na

Statička saobraćajna signalizacija i oprema

horizontalna signalizacija kojom se vrši obeležavanje kolovoza na

putevima i ulicama

saobraćajni znaci opasnosti izričitih naredbi ograničenja i obaveštenja

koji se postavljaju pored puteva

zaštitne odbojne elastične i pešačke ograde i smerokazi koji služe za

obezbeđenje i označavanje ivice puta

Dinamička - svetlosna signalizacija uređaji i oprema

promenljivi saobraćajni znaci

svetlosni signali ili semafori sa jednobojnim dvobojnim i trobojnim

promenljivim svetlima kojima se reguliše pravo prolaza vozila i pešaka na mestima

sukobljavanja i presecanja saobraćajnih tokova

upravljački uređaji za upravljanje radom semafora

svetlosni indikatori brzine javljači magle i sl

Problematika regulisanja saobraćaja polazeći od specifičnosti podsistema mreže sa jedne

strane i karakteristika statičke i dinamičke saobraćajne signalizacije i opreme može se podeliti

na

regulisanje saobraćaja na putevima

regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama

regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Regulisanje saobraćaja na putevima obuhvata rešavanje saobraćaja na deonicama

autoputeva višetračnih (podeljenih i nepodeljenih) i dvotračnih puteva pretežno vangradskog

tipa Operiše statičkom (horizontalnom i vertikalnom) signalizacijom i opremom u rešavanju

kontrole brzine na deonicama puteva

kontrole pristupa na putevima nižeg ranga

označavanje opasnih mesta na putu i kritičnim elementima trase

preglednost za prestizanje i prioriteti na putnim ukrštanjima

Regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama obuhvata rešavanje saobraćaja na

magistralama autoputevima gradskim i prigradskim arterijama glavnim sabirnim i ulicama

lokalnog karaktera kao i ulicama sa posebnom namenom (biciklističkim stazama pešačkim i

ulicama za javni saobraćaj) i odgovarajućim putnim i uličnim ukrštanjima

U regulisanju saobraćaja na gradskim saobraćajnicama operiše sa svim vrstama

saobraćajne signalizacije i opreme Rešavanje saobraćaja u gradskim područjima

regulisanje putnih i uličnih ukrštanja statičkom i - ili svetlosnom signalizacijom

povezivanje signalisanih raskrsnica na glavnim pravcima

upravljanje saobraćajem na mreži gradskih saobraćajnica

regulisanje pešačkog i javnog gradskog saobraćaja

Regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima podrazumeva rešavanje

saobraćaja na prepletima ukrštanjima rampi prioritetnim kružnim i signalisanim kao i složenim

raskrsnicama

47Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja

Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja na mreži drumskih saobraćajnica

podrazumeva izradu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

projekata saobraćajne signalizacije i opreme puta (autoputeva višetračnih

podeljenih i nepodeljenih puteva dvotračnih dvosmernih puteva

projekata režima i - ili vođenje saobraćaja (na putevima i ulicama putnim i

uličnim ukrštanjima na putnoj i uličnoj mreži saobraćajnicama)

projekata regulisanja saobraćaja na čvorovima i raskrsnicama (prepletima i

ukrštanjima rampi prioritetnim raskrsnicama kružnim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraćaja na mreži drumskih

saobraćajnica obavljaju se u tri koraka 30

I korak - obuhvata analizu postojećeg stanja (geometrijske karakteristike stanje

postojeće signalizacije i opremehellip)

II korak - vrši se analiza očekivanog saobraćaja za eksploatacioni period od narednih pet

do deset godina i utvrđuju se merodavna opterećenja

III korak - obuhvata saobraćajno-tehnički proračun u okviru kojeg se vrši utvrđivanje

kapaciteta i nivoa usluge za postojeće stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraćajnici

koja se rešava Na osnovu rezultata saobraćajno tehničkog proračuna utvrđuju se koncept

sadržaj tehničkog rešenja projekta kao i metode rešavanja

48Načini regulisanja saobraćaja

Na vangradskoj i gradskoj mreži primenjeni su određeni sistemi i podsistemi koji se

uslovno mogu nazvati načinima upravljanja (regulisanja) saobraćaja Načini regulisanja i

kontrole saobraćaja su

regulisanje i kontrola saobraćajnim znakovima

regulisanje i kontrola pomoću ovlašćenih lica

regulisanje i kontrola svetlosnim signalima

regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova

regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima

regulisanje i kontrola ldquointeligentnimrdquo sistemima

30 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str123

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Regulisanje saobraćaja na putevima obuhvata rešavanje saobraćaja na deonicama

autoputeva višetračnih (podeljenih i nepodeljenih) i dvotračnih puteva pretežno vangradskog

tipa Operiše statičkom (horizontalnom i vertikalnom) signalizacijom i opremom u rešavanju

kontrole brzine na deonicama puteva

kontrole pristupa na putevima nižeg ranga

označavanje opasnih mesta na putu i kritičnim elementima trase

preglednost za prestizanje i prioriteti na putnim ukrštanjima

Regulisanje saobraćaja na gradskim saobraćajnicama obuhvata rešavanje saobraćaja na

magistralama autoputevima gradskim i prigradskim arterijama glavnim sabirnim i ulicama

lokalnog karaktera kao i ulicama sa posebnom namenom (biciklističkim stazama pešačkim i

ulicama za javni saobraćaj) i odgovarajućim putnim i uličnim ukrštanjima

U regulisanju saobraćaja na gradskim saobraćajnicama operiše sa svim vrstama

saobraćajne signalizacije i opreme Rešavanje saobraćaja u gradskim područjima

regulisanje putnih i uličnih ukrštanja statičkom i - ili svetlosnom signalizacijom

povezivanje signalisanih raskrsnica na glavnim pravcima

upravljanje saobraćajem na mreži gradskih saobraćajnica

regulisanje pešačkog i javnog gradskog saobraćaja

Regulisanje saobraćaja na putnim i uličnim ukrštanjima podrazumeva rešavanje

saobraćaja na prepletima ukrštanjima rampi prioritetnim kružnim i signalisanim kao i složenim

raskrsnicama

47Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja

Projektovanje sistema za regulisanje saobraćaja na mreži drumskih saobraćajnica

podrazumeva izradu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

projekata saobraćajne signalizacije i opreme puta (autoputeva višetračnih

podeljenih i nepodeljenih puteva dvotračnih dvosmernih puteva

projekata režima i - ili vođenje saobraćaja (na putevima i ulicama putnim i

uličnim ukrštanjima na putnoj i uličnoj mreži saobraćajnicama)

projekata regulisanja saobraćaja na čvorovima i raskrsnicama (prepletima i

ukrštanjima rampi prioritetnim raskrsnicama kružnim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraćaja na mreži drumskih

saobraćajnica obavljaju se u tri koraka 30

I korak - obuhvata analizu postojećeg stanja (geometrijske karakteristike stanje

postojeće signalizacije i opremehellip)

II korak - vrši se analiza očekivanog saobraćaja za eksploatacioni period od narednih pet

do deset godina i utvrđuju se merodavna opterećenja

III korak - obuhvata saobraćajno-tehnički proračun u okviru kojeg se vrši utvrđivanje

kapaciteta i nivoa usluge za postojeće stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraćajnici

koja se rešava Na osnovu rezultata saobraćajno tehničkog proračuna utvrđuju se koncept

sadržaj tehničkog rešenja projekta kao i metode rešavanja

48Načini regulisanja saobraćaja

Na vangradskoj i gradskoj mreži primenjeni su određeni sistemi i podsistemi koji se

uslovno mogu nazvati načinima upravljanja (regulisanja) saobraćaja Načini regulisanja i

kontrole saobraćaja su

regulisanje i kontrola saobraćajnim znakovima

regulisanje i kontrola pomoću ovlašćenih lica

regulisanje i kontrola svetlosnim signalima

regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova

regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima

regulisanje i kontrola ldquointeligentnimrdquo sistemima

30 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str123

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

projekata saobraćajne signalizacije i opreme puta (autoputeva višetračnih

podeljenih i nepodeljenih puteva dvotračnih dvosmernih puteva

projekata režima i - ili vođenje saobraćaja (na putevima i ulicama putnim i

uličnim ukrštanjima na putnoj i uličnoj mreži saobraćajnicama)

projekata regulisanja saobraćaja na čvorovima i raskrsnicama (prepletima i

ukrštanjima rampi prioritetnim raskrsnicama kružnim raskrsnicama)

Osnovni radni postupci tehnike regulisanja saobraćaja na mreži drumskih

saobraćajnica obavljaju se u tri koraka 30

I korak - obuhvata analizu postojećeg stanja (geometrijske karakteristike stanje

postojeće signalizacije i opremehellip)

II korak - vrši se analiza očekivanog saobraćaja za eksploatacioni period od narednih pet

do deset godina i utvrđuju se merodavna opterećenja

III korak - obuhvata saobraćajno-tehnički proračun u okviru kojeg se vrši utvrđivanje

kapaciteta i nivoa usluge za postojeće stanje i za prognozirani period na pomenutoj saobraćajnici

koja se rešava Na osnovu rezultata saobraćajno tehničkog proračuna utvrđuju se koncept

sadržaj tehničkog rešenja projekta kao i metode rešavanja

48Načini regulisanja saobraćaja

Na vangradskoj i gradskoj mreži primenjeni su određeni sistemi i podsistemi koji se

uslovno mogu nazvati načinima upravljanja (regulisanja) saobraćaja Načini regulisanja i

kontrole saobraćaja su

regulisanje i kontrola saobraćajnim znakovima

regulisanje i kontrola pomoću ovlašćenih lica

regulisanje i kontrola svetlosnim signalima

regulisanje i kontrola prostornom raspodelom tokova

regulisanje i kontrola automatizovanim sistemima

regulisanje i kontrola ldquointeligentnimrdquo sistemima

30 Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd1995str123

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

5MODELI PROGNOZE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pojam modela zaniva se na oučavanju izvesne sličnosti između dva sistema Odnos

originala i modela uvek postoji ako izmađu ta dva sistema može da se uspostavi sličnost

Matematički model sistema je opis modela na nekom formalnom jeziku koji

omogućava da se izvode zaključci o osobinama ponašanja sistema pomoću formalnih procedura

koje ga opisuju Matematički modeli mogu biti jednačine tabele grafici

Veliki sistemi su sistemi u kojima se istovremeno odvijaju društveni ekonomski

biološki tehnički i drugi procesi Atribut veliki vezuje se za kompleksnost sistema Velike

sisteme sačinjavaju više podsistema koji deluju istovremeno Npr podsistemi saobraćajnog

sistema su drumski vodni vazdušni

Podsistemi imaju sopstvene ciljeve koji mogu biti menusobno konfliktni Na taj način

podsistemi imaju izvestan stepen autonomije u odnosu na opšte ciljeve Saobraćajni sistem je

veliki otvoreni kibernetički sistem

51Modeli u planiranju saobraćaja

Modeli se zasnivaju na činjenici da je događaj A moguće opisati događajem B ukoliko

događaj B sadrži bitne elemente događaja A dok je kod matematičkih modela događaj B

definisan nekom matematičkom formom Razvoj ovih modela zasniva se u 5 faza

Utvrđivanje problema

Formulisanje početnog modela

Vrednovanje modelaSimulacija

modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 6Modeli u planiranju saobraćaja

Postupak formiranja modela ima cikličan karakter koji treba da omogući da se struktura

modela tokom ponavljanja unapređuje

I Prilikom rešavanja određenog zadatka oblikovanja modela treba da započne definisanje

problema koji treba rešiti i utvrđivanjem ciljeva zadataka

II Formulisanje početnog modela zavisi od promenljivih koje će se obuhvatiti nivoa

njihovog nagomilavanja klasifikacija i vremenske komponente modela

Po osnovnoj definicij model treba da ima sposobnost da odslika pojavu koju simulira pa

prema tome treba da obuhvati one promenljive koje su referentne za problem o kome je reč

Vremenska komponenta može da predstavlja najsloženiji problem oblikovanje modela Na

osnovu nje modeli se dele na31

dinamičke (koji pokušavaju da održe promene komponenti koje se menjaju kroz

vreme)

statičke (koji vremenske promene ne uzimaju u obzir)

III U ovoj fazi oblikovanje vrši se provera valjanosti ndash vrednovanje modela Pored

uobičajenih statističkih mera koje se tom prilikom koriste vrši se i logička kontrola dobijenih

rezultata Rezultat tih ispitivanja može da bude dvojak

početni model zadovljava postavljene zahteve (zatim se ide na primenu)

početni model ne zadovoljava pa je potrebna dogradnja i ponavljanje postupka

IV Kod primene modela mogu se javiti određene teškoće Naime i kada se ova opisna

procedura uspešno sprovede može se desiti da model ne odrazi na pravi način promene koje će se

31 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134

Reformulisanje

Primena modela

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

dogoditi Osnovni razlozi za to leže u složenosti urbanih sistema Zbog toga se predlažu sledeće

faze koje će dati najbolje rezultate u primeni modela32

primeniti modele da bi se odredito priordan tok primene posmatranog sistema

izoluju se prihvatljive i neprihvatljive k-ke

definisati oblike razvoja koje su prema postavljenim ciljevima poželjni

formulisati delovanje koje bi uticalo da razvoj ide u željenom pravcu

rezultati ovih delovanja mogu se uneti u model koji se koristi za davanje

prognoza

Saobraćajni modeli spadaju u grupu matematičkih modela a koriste se za opisivanje

procesa koji nastaju u saobraćaju33 Mogu da se podele u 4 osnovne grupe

modeli nastajanja putovanja

modeli prostorne raspodele putovanja

modeli vidovne raspodele putovanja

modeli raspodele tokova na mreži

Primena ovih modela je sukcesivna odnosno izlazni rezultati iz prve grupe modela

primenjuju se kao ulazne veličine za drugu grupu modela itd pa otuda naziv lanac saobrćajnih

modela U sledećoj tabeli biće pokazan međusobni odnos ulaznih i izlaznih veličina u lancu

saobraćajnih modela

Vrsta modela

Ulazne veličine

-pokazatelj korišćenja zemljišta-socio ndash ekonomske k ndash ke stanovništva 1Model nastajanja putovanja

32 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str13433 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str134-135

Izlazne veličine

Broj krajeva putovanja-izvor putovanja-ciljna putovanja

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

2Model prostorne raspodele putovanja

3Model vidonve raspodele putovanja

4Model raspodele tokova na mreži

Slika 7Međusobni odnos ulaznih izlaznih veličina u lancu saobraćajnih modela

52Modeli nastajanja putovanja

Pojam nastajanja ili generisanja putovanja odnosi se na utvrživanje obima putovanja

koja su započeta ili završena u određenoj prostornoj jedinici posmatranja u zavisnosti od namene

površina i socioekonomskih k-ka posmatranog područja34 Svrha izučavanja nastajanja putovanja

je da se definišu (identifikuju) krajevi putovanja (izvorni i ciljni) koji pripadaju određenoj

prostornoj jedinici (zoni) Na nastajanje putovanja utiču tri faktora intenzitet karakter i prostorni

razmeštaj aktivnosti

Intenzitet se iskazuje apsolutnim veličinama (broj domaćinstava stanova ili zaposlenih)

ili gustinom (broj stanovnika po jedinici površine) Karakter aktivnosti daje socio-ekonomsko

stanje jedinice posmatranja Pri čemu najveću važnost ima dohodak domaćinstva i stepen

34 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

-broj izvoznih i ciljnih putovanja

Razmena putovanja između zona ndash

matrica putovanja

-matrica putovanja-socio ndash ekonomski k -ke

Matrica putovanja po vidovima

-pešaci-putnički automobili -JGP

Matrica putovanja-putnički automobili-JGP-opis mreža

Tokovi saobraćaja-vozila na mreži-putnici na liniji JGP

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

autorizacije Prostorni razmeštaj aktivnosti (npr radnih zona u odnosu na stanovanje) takođe

ima veliki značaj za analizu nastajanja putovanja ali se taj uticaj najčešće manifestuje u okviru

prva dva

+ modeli nastajanja putovanja

1Utvrđivanje zavisnosti broja putovanja od porasta posmatranog područja

Ovaj model zasniva se na uspostavljanju odnosa između broja putovanja i pojedinih

planerskih pokazatelja bilo da se tiču namenskih ili socio-ekonomskih k-ka domaćinstava

Uspostavljeni odnosi se koriste u procesu prognoze kao faktori porasta budućeg obima

putovanja Ovo je najmanji korišćena metoda Podaci o izvorno ciljnim kretanjima utvđuju se

anketom

2 Metode unakrsne klasifikacione ili kategorijske analize

Osnovna jedinica posmatranja je domaćinstvo Postupak se sprovodi na taj način što se

domaćinstva grupišu u homogene podgrupe a za svaku od podgrupa se utvđuju prosečne stope

generisanja putovanja Saobraćajnim istraživanjem utvrđeno je da se najveći uticaj na stope

generisanja putovanja tj mobilnost domaćinstva imaju veličine domaćinstva dohodak

domaćinstva i stepen motorizacije Bitna pretpostavka ove analize je da je ista kategorija

domaćinstva imaju istu dnevnu mobilnost da se tokom vremena unutar iste kategorije

domaćinstva mobilnost ne menja odnosno ostaje približno ista Na osnovu ovih pretpostavki

ukoliko se za prognozirani period može utvrditi broj domaćinstva sa odrenenim k-kama moguće

je i za ta domaćinstva utvrditi budući broj putovanja

N___P1 = Σ Pc N ci

c=1

n ndash broj kategodija domaćinstva

c ndash kategorija domaćinstva

Pi ndash ukupan broj putovanja koje generiše zona i

Pci - prosečan broj putovanja domaćinstva iz kategorije c

Nci ndash broj domaćinstva kategorije ldquocldquo nastanjenih u zoni i

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Ova analiza takone omogućuje da se utvrde stope generisanja za različite vidove prevoza

i različite svrhe putovanja

3 Model linearne regresivne analize

Ovaj model se najviše koristi bilo na nivou zone ili vezano za domaćinstva U ove

modele pretpostavlja se linearna veza zavisno promenljive Y i jedne ili više nezavisno

promenljivih X1 X2 Xn koje se može napisati u obliku y = b0 + b1 x1 +b2 x2 + hellip bn xn y ndash

krajevi putovanja bo b1 ndash parametri modela (regresivni koeficijenti) koji se kalibrišu35

Ovi parametri se dobijaju metodom najmanjih kvadrata odnosno svođenjem šeme

kvadrata razlike vrednosti zavisne promenljive y dobijene modelom i stvarne vrednosti utvrđene

snimanjem na najmanju vrednost

nΣ ei min ei =( yim - yia)2

i=1

yia ndash vrednost zavisne promenljive dobijene snimanjem saobraćaja (stvarne vrednosti

izvornih ili ciljnih krajeva putovanja)

yim ndash vrednost zavisno promenljive (krajeva putovanja) dobijena modelom

Dobijene zavisnosti promenljivih koje opisuju postojeće stanje koriste se da se dobiju

vrednosti zavisno promenljivih Y

Y = bo + b1 X1 + hellip + bn Xn

y ndash vrednost zavisno promenljive utvđene snimanjem saobraćaja (krajevi putovanja)

x1 xn ndash vrednosti nezavisno promenljivih u postojećem stanju

Y ndash prognozirane vrednosti zavisno promenljive (budući obim putovanja)

X1Xn ndash planrane vrednosti nezavisno promenljivih To znači da na osnovu planiranih

vrednosti odgovarajućih nezavisno promenljivih (X1 X2) mogu da se izračunaju vrednosti

budućih obima putovanja (Y)36

35 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

36 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Ova analiza takone omogućuje da se utvrde stope generisanja za različite vidove prevoza

i različite svrhe putovanja

3 Model linearne regresivne analize

Ovaj model se najviše koristi bilo na nivou zone ili vezano za domaćinstva U ove

modele pretpostavlja se linearna veza zavisno promenljive Y i jedne ili više nezavisno

promenljivih X1 X2 Xn koje se može napisati u obliku y = b0 + b1 x1 +b2 x2 + hellip bn xn y ndash

krajevi putovanja bo b1 ndash parametri modela (regresivni koeficijenti) koji se kalibrišu35

Ovi parametri se dobijaju metodom najmanjih kvadrata odnosno svođenjem šeme

kvadrata razlike vrednosti zavisne promenljive y dobijene modelom i stvarne vrednosti utvrđene

snimanjem na najmanju vrednost

nΣ ei min ei =( yim - yia)2

i=1

yia ndash vrednost zavisne promenljive dobijene snimanjem saobraćaja (stvarne vrednosti

izvornih ili ciljnih krajeva putovanja)

yim ndash vrednost zavisno promenljive (krajeva putovanja) dobijena modelom

Dobijene zavisnosti promenljivih koje opisuju postojeće stanje koriste se da se dobiju

vrednosti zavisno promenljivih Y

Y = bo + b1 X1 + hellip + bn Xn

y ndash vrednost zavisno promenljive utvđene snimanjem saobraćaja (krajevi putovanja)

x1 xn ndash vrednosti nezavisno promenljivih u postojećem stanju

Y ndash prognozirane vrednosti zavisno promenljive (budući obim putovanja)

X1Xn ndash planrane vrednosti nezavisno promenljivih To znači da na osnovu planiranih

vrednosti odgovarajućih nezavisno promenljivih (X1 X2) mogu da se izračunaju vrednosti

budućih obima putovanja (Y)36

35 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

36 wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 220500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

53Modeli prostorne raspodele putovanja

Pod prostornom raspodelom putovanja podrazumeva se utvrđivanje intenziteta

povezanosti izvora i cilja putovanja U analizi postojećeg putovanja prostorna raspodela se

utvrđuje anketiranjem učesnika u saobraćaju Razvoj matematičkih modela za prognozu

prostorne raspodele putovanja započet je 50-tih godina i do danas one se mogu svrstati u dve

osnovne kategorije37

metodi koje se zasnivaju na analogiji ndash metode faktora porasta

sintetičke metode u okviru kojih se utvrđuju zakonitosti međuzonskih razmena

putovanja a zatim se te zavisnosti koriste za prognozu

Metode faktora porasta - zasnovane su na pretpostavci da menđzonska razmena

putovanja može da se projektuje u budućnosti putem očekivanih stopa rasta na posmatranom

području

Tij = tij F

Tij ndash broj budućih putovanja izmenu zona i i j

tij ndash postojeći broj putovanja

F ndash faktor porasta

Za korišćenje ovog metoda pored faktora porasta neophodno je raspolagati i postojećom

matricom međuzonske raspodele putovanja U zavisnosti od metode faktor porasta može biti

jednostavan ili se dobija kombinacijom nekoliko faktora Hronološki redosled metoda faktora

porasta bio bi

metod jednostavnog faktora porasta

metod proširenog faktora porasta

Fratar metod

37 Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 1992str208

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Detroit metod

Sintetičke metode - Ova grupa modela predstavlja tzv interaktivne modele raspodele

putovanja (modele menđdejstva) Kod ovih modela razmena putovanja između zona je funkcija

emisione i privlačne snage zona i njihovog položaja u prostoru Ovi modeli mogu da se kalibrišu

tj prilagođavaju U planiranju saobraćaja primenjuju se sledeći oblici ovih modela

gravitacioni modeli

modeli povoljnosti

modeli elektrostatičkog polja

modeli višestruke regresivne analize

modeli linearnog programiranja

Modeli faktora porasta nisu pogodni za dugoročne prognoze raspodele putovanja na

područjima sa značajnim promenama u pogledu intenziteta i načina korišćenja elemenata Mogu

se uspešno primeniti za ekstrapolaciju anketa za nekoliko godina i za utvrđivanje raspodele

spoljnog posebno tranzitnog saobraćaja

Sintetički modeli posebno gravitacioni su relativno jednostavniji od ostalih ne zahtevaju

složeno istraživanja i komplikovanu proceduru kalibracije i provere Osim toga gravitacioni

modeli imaju široku primenu i u drugim oblastima prostornog i urbanističkog planiranja

54Gravitacioni model

Ova grupa modela zasnovana je na pretpostavci da se intenzitet interakcije između dva

područja ponaša slučajno kao međudejstvo izmenu dva tela u prostoru odnoso po Njutnovnom

zakonu gravitacije Matematički izraz ovog zakona glasi

M1 M2

F12 = G _______

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

d212

F12 - sila kojom jedno telo deluje na drugo

M1 M2 - masa tela

d12 - rastojanje između tela

G - Gravitaciona konstantia

U prvobitnom obliku gravitacioni model u prostornom planiranju koristio za tumačenje

intenziteta međudejstva dva mesta (grada)

Pi Pj

Iij = G _______ db

ij

Iij ndash intenzitet međudejstva izmenu naselja i i j

Pi ndash broj stanovnika naselja i

Pj ndash broj stanovnika naselja j

di j ndash rastojanje između naselja

b ndash empirijski eksponent

U kasnijoj primeni kada se prešlo na upotrebu ovog modela za definisanje broja

putovanja između izvornih i ciljnih zona kao ekvivalent masa uzete su emisije putovanja

izvorne zone odnosno privlačnost ciljne zone38

Pi Aj

Tij = G _______ db

ij

Tij ndash broj putovanja između izvorne zone i i ciljne zone j

38 Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 1992str211

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pi ndash broj putovanja koja potiču iz zone i - produkcija zone i

Aj ndash broj putovanja koje imaju cilj u zoni j - atrakcija zone j

dij ndash rastojanje između zona

Tij = G Pi Ajd-bij

Gij = Ci Kij Tij = Ci Pi Aj Fij Kij hellip (1)

d-bij = Fij =f (tij)

Ci ndash konstanta izvorne zone i

Fij ndash faktor vremena putovanja izmenu zona i i j

tij ndash vreme putovanja izmenu i i j

Kij ndash faktor korekcije razmene putovanja

Vrednost konstante C za svaku izvornu zonu i može se odrediti ako se upotrebi veza da je

Tij = Pi za pomatranu zonu

Tij = Pi za posmatranu zonu

n n nPi = sum Tij = sum (CiPiAjFijKij) = Cipi sum (AjFijKij) za i = 12 hellip n

j=1 j=1 j=1

odakle sledi

1Ci = _______________ hellip (2)

n sum Aj Fij Kij

j=1

Zamenom (u 1) dobijamo osnovni oblik gravitacionog modela za prostornu raspodelu

putovanja39

Pi Aj Fij Kij

Tij = ___________________ za i = 123 hellip n

39 Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 1992str212

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

n sum ( Aj Fij Kij) j=1

55Modeli vidovne raspodele putovanja

551Položaj vidovne raspodele u lancu saobraćajnih modela

Može biti

u toku nastajanja putovanja

posle nastajanja putovanja

u toku prostorne raspodele putovanja

posle prostorne raspodele putovanja

tokom raspodele tokova na mreži

Lanac modela Vidovna raspodela

Model generisanja putovanja

Model prostorne raspodele putovanja

Model raspodele tokova na mreže

1Direktna analiza

2Analiza krajeva putovanja

3Analiza na nivoimameđuzonske razmene

4Analiza poslemeđuzonske razmene

5Analiza tokom raspodeletokova na mreži

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 8Položaj vidovne raspodele u lancu saobraćajnih modela

U 1 slučaju putem regresivne analize izračuvanaju se krajevi putovanja (atrakcije i

produkcije) za svaki vid prevoza posebno Kada se vidovna raspodela radi na nivou krajeva

putovanja (drugi slučaj) tada se rezultati dobijenog istraživanja na nivou saobraćajnih zona

krajeva putovanja dele na vidove prevoza 40Posle toga se za svaki vid prevoza formiraju modeli

prostorne raspodele putovanja pomoću kojih se dobijaju matrice putovanja za svaki vid prevoza

posebno

Ukoliko se vidovna raspodela vrši uporedo sa prostornom raspodelom putovanja tada se

formira onoliko formi modela prostorne raspodele koliko načina prevoza se razmatra u raspodeli

(slučaj 3) Najčešći slučaj je da se vidovna raspodela vrši po utvnenoj prostornoj raspodeli

(slučaj 4) Ovaj način omogućuje da se iz ukupne matrice putovanja izdvoje onoliko

elementarnih matrica na koliko vidova (načina) se razlaže ukupan broj putovanja (npr pešice

putovanja automobilom javni prevoz)41 Vidovna raspodela tokom pripisivanja tokova na mreži

(slučaj 5) sprovodi se idejom da se svi oni tokovi koje ne može da prihvati ulična mreža zbog

ograničenog kapaciteta pripišu javnom prevoz

552Faktori koji utiču na izbor vida prevoza

1 Faktori zavisni od karakteristika putovanja

Najvažnije k-ke putovanja koje imaju uticaj izbor vida prevoza su

svrha putovanja

period dana u kome se obavlja putovanje

dužina odnosno trajanje putovanja

Svrha (motiv) putovanja utiče na taj način što se za odlazak na posao i u školu (fakultet)

putnici u većoj meri opredeljuju za javni prevoz dok ukoliko je u pitanju kupovina ili zabava

češća je upotreba putničkog automobile Ove pojave mogu se objasniti i činjenicom da se 40 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str14041 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str140

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

odlazak na posao i u školu dešava u period vršnog opterećenja kada zbog čestih zastoja i

izraženih problema parkiranja deo vlasnika automobila rane koristi javni prevoz Nasuprot tome

povremeni odlazak u kupovinu razonodu i sl većina vlasnika automobila obavlja najšeće sa još

nekim članom automobilom jer želi da ima odgovarajući komfor i apsolutno samostalnost u

izboru vremena i putanje kojim će obaviti putovanje

Dužina putovanja merena rastojanjem ili utrošenim vremenom između izvora i cilja

takođe ima uticaj na izbor vida prevoza Za kratka putovanja do nekoliko stotina metara

putovanja se obavljaju pešice na srednjim rastojanjima koristi se automobilom ili JGP a na

većim udaljenostima međugradski autobus želenica ili avion

2 Faktori zavisni od karakteristika putnika

Najvažnije k-ke putnika su

Ekonomski status

Posedovanje automobile

Gustina naseljenosti

Socio-ekonomske k-ke domaćinstva

Domaćinstva sa većim prihodima imaju veću mobilnost i češće koriste automobil od

domaćinstva sa nižim prihodima koja više koriste JGP pešačenje ili biciklistički prevoz

Domaćinstva koja poseduju automobil ostvaruju veći broj putovanja automobilom i obrnuto U

zonama sa manjim gustinama naseljenosti nerazvijenija je mreža linija JGP i frekfencija vozila

niža pa je nivo korišćenja JGP niži odnosno stanovnici su više upućeni na korišćenje

automobila U celini gledano domaćinstva sa većim dohodkom imaju viši stepen motorizacije

viši stepen korišćenja automobila i uglavnom žive u zonama niskih gustina jer poseduju kuće u

eskluzivnim delovima grada koje su uglavnom zbog male zainteresovanosti stanovnika takvih

zona za JGP slabije opsluženi linijama JPG

3 Faktori zavisni od k-ka saobraćajnog sistema

Uticaj k-ka saob sistema na vidovnu raspodelu najčešće se izražava preko vremena

putovanja i troškova putovanja ili preko pokazatelja kao što su nivo usluge i indeks

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

pristupačnosti42 Uticaj vremena putovanja može se izraziti količnikom koji pokazuje koliko

puta više traje putovaje JGP od putovanja putničkim automobilom

t1 + t2 + t3 + t4 + t5

Kt = _____________________ t6 + t7 + t8

t1 ndash vreme vožnje u vozilu JGP

t2 ndash vreme presedanja

t3 ndash vreme čekanja na vozilo JGP

t4 ndash vreme pešačenja od izvora do vozila JPG

t5 ndash vreme pešačenja od vozila JGP do cilja

t6 ndash vreme vožnje putničkim automobilom

t7 ndash vreme potrebno za parkiranje automobila na cilju

t8 ndash vreme pešačenja od mesta parkiranja do ciljne adrese

Sa porastom količnika Kt opada učešće JGP kada su u pitanju putovanja sa svrhom

odlaska na posao u periodu vršnog opterećenja Uticaj troškova putovanja takođe se može

izraziti preko količnika43

C1 pKc = ______________________

C2 + C3 + C4 + 05C5

C1 = cena vožnje u JGP

C2 = troškovi goriva putničkog automobila

C3 = troškovi maziva putničkog automobila

C4 = troškovi putarine pri korišćenju putničkog automobile

C5 = troškovi parkiranja putničkog automobile

pndash popunjenost putničkog automobile

42 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str14343 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Nivo usluge obuhvata veličine komfor olakšice presedanje Jedan od nivoa da se izrazi

nivo usluge je da se stave u odnosu vremenski gubici kod javnog i individualnog prevoza Tako

definisan nivo usluge polazi od toga da je vreme utrošeno izvan vozila gubitak i da je nivo

usluge u sistemu JGP niži ukoliko je ovaj odnos veći i obrnuto44

Indeks pristupačnosti predstavlja pogodnost pristupa određenoj lokaciji određenom

vrstom prevoza

n Sj n Sj

Ij = sum ______ = sum _____ j=1 dij j=1 tα

ij

__ α

vij

Ii ndash indeks pristupačnosti u tački (centroidu)

Sj ndash broj stanovnika zone j

dij ndash rastojanje između centroida i i j

Vij ndash brzina putovanja između centroida i i j

tij ndash vreme putovanja između centroida i i j

α - eksponent funkcije otpora

553Raspodela putovanja na vidove prevoza posle prostorne raspodele

Najčešći način da se utvrdi odnos između javnog i individualnog prevoza Ova raspodela

putovanja sastoji se da se prvo utvrdi ukupni broj izvornih i ciljnih krajeva putovanja i da se

zatim utvdi međuzonska razmena putovanja u obliku matrice putovanja za određenu svrhu

putovanja svim vidovima prevoza Vidovna raspodela obavlja se na taj način što se vrednosti

međuzonske razmene putovanja iz matrice putovanja pomnože sa odgovarajućim postotkom koji

zavisi od odnosa vremena putovanja JP-om i pa za posmatrani par zona45 Složenije metode

44 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143-144

45 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

vidovne raspodele posle prostorne raspodele putovanja zasnovane su na tehnici tzv

diskriminantne analize Ova metoda je zasnovana na dve pretpostavke46

putnici imaju jednaku mogućnost izbora

svaki putnik prilikom izbora sredstva vrednuje prednosti i nedostatke jednog

sredstva u odnosu na drugi

Faktori koji se koriste u ovom vrednovanju su pre svega vreme putovanja cena komfor i

pouzdanost Važnost ovih faktora modelira se primenom diskriminantne analize U engleskoj je

primenom ovog metoda razvijena tzv globalna jednačina vidovne raspodele na bazi podataka

snimanja u gradovima Verovatnoca izbora sredstva prevoza ocenjena je na osnovu

ez

P(z) = _____ 1+ez

Zj = ao + aiXij

ao ndash konstanta

ai ndash koeficijet koji odrenuje važnost i-te promenljive u izboru sredstva

Xij ndash vrednost i-te promenljive za j-tog putnika

Zj ndash mera preferencije putnika određenu vrstu prevoza

Nakon kalibracije dobijena je jednačina koja opisuje raspodelu između putovanja

automobilom i putovanja autobusom a sadrži

X1 ndash razliku u vremenu pešačenja za putovanja busom ili autom

X2 ndash razliku u vremenu čekanja

X3 ndash razliku u vremenu vožnje

X4 ndash razliku u ceni prevoza

C=02 + 09 X1 + 037X2 + 036 X3 + 052 X4

Istraživanje vidovne raspodele pokazala su da pored vremena i troškova putovanja

značajan uticaj imaju faktori kao što su udobnost pouzdanost i pogodnost transportnog sistema 46 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Složenost problema izbora vida prevoza naterala je neke autore da zavisnost određene kategorije

putnika od pojedinih vidova prevoza uzmu kao osnovu za formiranje modela vidovne raspodele

Svi putnici se mogu podeliti u tri osnovne grupe

putnici koji na raspolaganju imaju samo JP

putnici koji imaju mogućnosti izbora između javnog i individualnog prevoza

putnici koji imaju na raspolaganju samo individualni prevoz

U ovom slučaju u obzir su uzeta i putovanja koja se obavljaju pešice ili biciklom Ovaj

način raspodele se svodi na to da se na osnovu socijalno ekonomskih k-ka stanovništva u i

koraku formiraju tri grupe korisnika

putnici koji imaju mogućnosti izbora

putnici koji mogu da koriste JP i - ili pešačenje odnosno bicikl

putnici koji mogu da koriste putnički automobil i - ili pešačenje odnosno bicikl

U II koraku se iz prve grupe putnika na osnovu određenih kriterijum izdvajaju oni koji

koriste jedan od raspoloživih alternativa i pripisuju se grupama 2 i 3 U II koraku izdvajanjem iz

prethonih grupa dobijaju se skupovi putnika koji koriste JP pešačenje i - ili bicikl i kosinici

automobile Izlazni rezultati modela su matrice putovanja za svaki od navedenih vidova

prevoza47

56Modeli raspodele tokova na mreže

561Raspodela tokova na mreže

Poslednju fazu u primeni saobraćajnih modela predstavljaju postupci kojim se rezultati

prethodnih faza prepisuju mrežama Ovim modelima utvđuje se raspodela tokova vozila ili

putnika na mrežama da bi se utvdilo da li posmatrane saobraćajnice mogu i sa kakvim efektima

da prihvate postojeće ili očekivane tokove saobraćaja48

Postupci za raspodelu tokova na mreži dele se na

One kojima se utvrđuje raspodela tokova na alternativne puteve izmenu jednog

para izvorne i ciljne zone

Onima kojima se obuhvataju svi izvori i ciljevi47 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162 48 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Metode raspodele tokova na alternativne puteve se zasnivaju na upoređivanju razlika ili

odnosa rastojanja ili vremena putovanja između dva puta koja povezuju posmatrane zone Kada

su u pitanju ovakve metode raspodele koriste se kriterijumi

Ušteda u vremenu putovanja

Ušteda u pređenom putu

Odnos vremena putovanja

Odnos rastojanja

Odnos troškova

Raspodela tokova saobraćajne mreže predstavlja postupak kojim se prostorna

raspodela putovanja data u formi izvor ndash cilj matrice pripisuje odgovarajućim delovima mreže49

Svaka mreža se može opisati skupom čvorova međusobno spojenih vezama Pri čemu čvorovi

predstavljaju raskrsnice i generatore saobraćaja deonice tj delove mreže izmenu dva susedna

čvora Raspodela tokova saobraćaja na mreže omogućuje da se

utvrde nedostaci postojećih mreža

sagleda u kojoj meri će porast saobraćaja zahtevati promene na postojećim

mrežama

dobiju odgovarajuće informacije koje omogućuju izradu varijanti rešenja budućih

mreža

definišu prioritet u rešavanju problema na postojećim mrežama

U osnovi metode raspodele tokova saobraćaja sastoje se u tome da se definišu putanje

koje povezuju parove izvornih i ciljnih zona a da se zatim tim putanjama pripišu vrednosti

međuzonske razmene iz odgovarajuće matrice putovanja U zavisnosti od toga da li se uzima u

obzir kapacitet veza ili ne postoje dve metode raspodele

1 Metoda sve ili ništa - zasnovana je na pretpostavci da će celokupni saobraćaj između

svakog para zona koristiti tzv minimalnu putanju bez obzira na veličinu protoka i kapaciteta

veza Kriterijum a izbor najkraće putanje može da bude rastojanje vreme ili troškovi putovanja

49 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str163

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni nedostaci ove metode sastoje se u tome što pripisane veličine podataka često

prevazilaze kapacitet na najopterećenim deonicama mreže

2 Metoda kapacitetnog ograničenja - Otklanja nedostatke prethodne metode na taj

način što uzima u obzir kapacitet veza Rezultati koji se dobijaju ovom metodom odražavaju

realno stanje saobraćajnih opterećenja Za ovu metodu potrebno je uspostaviti relacije između

veličine protoka gustine saobraćaja i brzine

q = g V - protok vozila

g = q V - gustina vozila

V = q g ndash brzina vozila

Dijagrami međuzavisnosti

Vsl

Ve

ge gmax g(vozkmbr)

Slika 9 Brzina ndash Gustina

Sa porastom brzine opada brzina toka sve do gmax pri čemu dolazi do zastoja

Vsl

ge

Ve

qmax

q(vozhtr)

Slika 10 Brzina ndash protok

Ve

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

qmax

ge g(vozkmtr)

Slika 11 Protok ndash Gustina

Bez obzira o kojoj se metodi radi osnovni izlazni rezultati su

Kumulativni protok vozila i putnika na vezi po smeru iskazan u broju vozila u

određenoj vremenskoj jedinici odnosno broju putnika po smeru na sat ili dan kada je u pitanju

JP

Transportni rad po kategorijama saobraćajnicama iskazan u vozilakilometrima

na sat (vozkmh) odnosno kada je u pitaju JP putnik kilometrima na sat po linijama

Transportno vreme iskazano u vozila sati na sat ili dan za automobilski

saobracaj odnosno putnik sati na sat ili dan za sistem JP

57Kodiranje mreže ako se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem

raspodele tokova saobraćajnica u čvoru ndash raskrsnici

Ukoliko se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem raspodele tokova saobracajnice u

čvoru uobičajen način kodiranja mreže mora da se transformiše na način kako je prikazano na

sledećoj slici

73

175

1053

60 70

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

150 90 100

60 200

104 1054 60 1056 106

70 100 90 60

150 1052

73

sa razdelnim pojasom bez razdelnog pojasa

Slika 12 Detaljno utvrđivanje raspodela tokova saobraćajnice u čvoru

Da bi se utvrdio intenzitet tokova za svaki smer posebno uvode se fiktivne veze

(dijagonale kao na slici) sa elementima dužina koje predstavljju otpore u desnom (levom)

skretanju Otpori su ustvari dužina veze ili vreme potrebno da se savlada veza50

Fiktivni čvorovi (1052 1053 1054 1056) zamenjuju stvarni čvor 105 a umeću se tako u

mrežu da veza izmenu čvorova 104 i 105 odnosno 72 73 ostanu sa neizmenjenim elementima

(dužina brzina kapacitet) Dijagonalne veze se kodiraju sa elementima koji odgovaraju otporima

u desnom (levom skretanju)51

Kada je potrebno utvrditi intenzitet toka na većem broju čvorova koji pripadaju delu

mreže (ili celokupnoj mreži) mreža može da se definiše na taj način što će se čvorovi postaviti u

središtu veza izmežu raskrsnica To je prikazano na sledećoj slici

105 106 107

110 109 108

50 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100051 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 201000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Detroit metod

Sintetičke metode - Ova grupa modela predstavlja tzv interaktivne modele raspodele

putovanja (modele menđdejstva) Kod ovih modela razmena putovanja između zona je funkcija

emisione i privlačne snage zona i njihovog položaja u prostoru Ovi modeli mogu da se kalibrišu

tj prilagođavaju U planiranju saobraćaja primenjuju se sledeći oblici ovih modela

gravitacioni modeli

modeli povoljnosti

modeli elektrostatičkog polja

modeli višestruke regresivne analize

modeli linearnog programiranja

Modeli faktora porasta nisu pogodni za dugoročne prognoze raspodele putovanja na

područjima sa značajnim promenama u pogledu intenziteta i načina korišćenja elemenata Mogu

se uspešno primeniti za ekstrapolaciju anketa za nekoliko godina i za utvrđivanje raspodele

spoljnog posebno tranzitnog saobraćaja

Sintetički modeli posebno gravitacioni su relativno jednostavniji od ostalih ne zahtevaju

složeno istraživanja i komplikovanu proceduru kalibracije i provere Osim toga gravitacioni

modeli imaju široku primenu i u drugim oblastima prostornog i urbanističkog planiranja

54Gravitacioni model

Ova grupa modela zasnovana je na pretpostavci da se intenzitet interakcije između dva

područja ponaša slučajno kao međudejstvo izmenu dva tela u prostoru odnoso po Njutnovnom

zakonu gravitacije Matematički izraz ovog zakona glasi

M1 M2

F12 = G _______

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

d212

F12 - sila kojom jedno telo deluje na drugo

M1 M2 - masa tela

d12 - rastojanje između tela

G - Gravitaciona konstantia

U prvobitnom obliku gravitacioni model u prostornom planiranju koristio za tumačenje

intenziteta međudejstva dva mesta (grada)

Pi Pj

Iij = G _______ db

ij

Iij ndash intenzitet međudejstva izmenu naselja i i j

Pi ndash broj stanovnika naselja i

Pj ndash broj stanovnika naselja j

di j ndash rastojanje između naselja

b ndash empirijski eksponent

U kasnijoj primeni kada se prešlo na upotrebu ovog modela za definisanje broja

putovanja između izvornih i ciljnih zona kao ekvivalent masa uzete su emisije putovanja

izvorne zone odnosno privlačnost ciljne zone38

Pi Aj

Tij = G _______ db

ij

Tij ndash broj putovanja između izvorne zone i i ciljne zone j

38 Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 1992str211

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pi ndash broj putovanja koja potiču iz zone i - produkcija zone i

Aj ndash broj putovanja koje imaju cilj u zoni j - atrakcija zone j

dij ndash rastojanje između zona

Tij = G Pi Ajd-bij

Gij = Ci Kij Tij = Ci Pi Aj Fij Kij hellip (1)

d-bij = Fij =f (tij)

Ci ndash konstanta izvorne zone i

Fij ndash faktor vremena putovanja izmenu zona i i j

tij ndash vreme putovanja izmenu i i j

Kij ndash faktor korekcije razmene putovanja

Vrednost konstante C za svaku izvornu zonu i može se odrediti ako se upotrebi veza da je

Tij = Pi za pomatranu zonu

Tij = Pi za posmatranu zonu

n n nPi = sum Tij = sum (CiPiAjFijKij) = Cipi sum (AjFijKij) za i = 12 hellip n

j=1 j=1 j=1

odakle sledi

1Ci = _______________ hellip (2)

n sum Aj Fij Kij

j=1

Zamenom (u 1) dobijamo osnovni oblik gravitacionog modela za prostornu raspodelu

putovanja39

Pi Aj Fij Kij

Tij = ___________________ za i = 123 hellip n

39 Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 1992str212

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

n sum ( Aj Fij Kij) j=1

55Modeli vidovne raspodele putovanja

551Položaj vidovne raspodele u lancu saobraćajnih modela

Može biti

u toku nastajanja putovanja

posle nastajanja putovanja

u toku prostorne raspodele putovanja

posle prostorne raspodele putovanja

tokom raspodele tokova na mreži

Lanac modela Vidovna raspodela

Model generisanja putovanja

Model prostorne raspodele putovanja

Model raspodele tokova na mreže

1Direktna analiza

2Analiza krajeva putovanja

3Analiza na nivoimameđuzonske razmene

4Analiza poslemeđuzonske razmene

5Analiza tokom raspodeletokova na mreži

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 8Položaj vidovne raspodele u lancu saobraćajnih modela

U 1 slučaju putem regresivne analize izračuvanaju se krajevi putovanja (atrakcije i

produkcije) za svaki vid prevoza posebno Kada se vidovna raspodela radi na nivou krajeva

putovanja (drugi slučaj) tada se rezultati dobijenog istraživanja na nivou saobraćajnih zona

krajeva putovanja dele na vidove prevoza 40Posle toga se za svaki vid prevoza formiraju modeli

prostorne raspodele putovanja pomoću kojih se dobijaju matrice putovanja za svaki vid prevoza

posebno

Ukoliko se vidovna raspodela vrši uporedo sa prostornom raspodelom putovanja tada se

formira onoliko formi modela prostorne raspodele koliko načina prevoza se razmatra u raspodeli

(slučaj 3) Najčešći slučaj je da se vidovna raspodela vrši po utvnenoj prostornoj raspodeli

(slučaj 4) Ovaj način omogućuje da se iz ukupne matrice putovanja izdvoje onoliko

elementarnih matrica na koliko vidova (načina) se razlaže ukupan broj putovanja (npr pešice

putovanja automobilom javni prevoz)41 Vidovna raspodela tokom pripisivanja tokova na mreži

(slučaj 5) sprovodi se idejom da se svi oni tokovi koje ne može da prihvati ulična mreža zbog

ograničenog kapaciteta pripišu javnom prevoz

552Faktori koji utiču na izbor vida prevoza

1 Faktori zavisni od karakteristika putovanja

Najvažnije k-ke putovanja koje imaju uticaj izbor vida prevoza su

svrha putovanja

period dana u kome se obavlja putovanje

dužina odnosno trajanje putovanja

Svrha (motiv) putovanja utiče na taj način što se za odlazak na posao i u školu (fakultet)

putnici u većoj meri opredeljuju za javni prevoz dok ukoliko je u pitanju kupovina ili zabava

češća je upotreba putničkog automobile Ove pojave mogu se objasniti i činjenicom da se 40 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str14041 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str140

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

odlazak na posao i u školu dešava u period vršnog opterećenja kada zbog čestih zastoja i

izraženih problema parkiranja deo vlasnika automobila rane koristi javni prevoz Nasuprot tome

povremeni odlazak u kupovinu razonodu i sl većina vlasnika automobila obavlja najšeće sa još

nekim članom automobilom jer želi da ima odgovarajući komfor i apsolutno samostalnost u

izboru vremena i putanje kojim će obaviti putovanje

Dužina putovanja merena rastojanjem ili utrošenim vremenom između izvora i cilja

takođe ima uticaj na izbor vida prevoza Za kratka putovanja do nekoliko stotina metara

putovanja se obavljaju pešice na srednjim rastojanjima koristi se automobilom ili JGP a na

većim udaljenostima međugradski autobus želenica ili avion

2 Faktori zavisni od karakteristika putnika

Najvažnije k-ke putnika su

Ekonomski status

Posedovanje automobile

Gustina naseljenosti

Socio-ekonomske k-ke domaćinstva

Domaćinstva sa većim prihodima imaju veću mobilnost i češće koriste automobil od

domaćinstva sa nižim prihodima koja više koriste JGP pešačenje ili biciklistički prevoz

Domaćinstva koja poseduju automobil ostvaruju veći broj putovanja automobilom i obrnuto U

zonama sa manjim gustinama naseljenosti nerazvijenija je mreža linija JGP i frekfencija vozila

niža pa je nivo korišćenja JGP niži odnosno stanovnici su više upućeni na korišćenje

automobila U celini gledano domaćinstva sa većim dohodkom imaju viši stepen motorizacije

viši stepen korišćenja automobila i uglavnom žive u zonama niskih gustina jer poseduju kuće u

eskluzivnim delovima grada koje su uglavnom zbog male zainteresovanosti stanovnika takvih

zona za JGP slabije opsluženi linijama JPG

3 Faktori zavisni od k-ka saobraćajnog sistema

Uticaj k-ka saob sistema na vidovnu raspodelu najčešće se izražava preko vremena

putovanja i troškova putovanja ili preko pokazatelja kao što su nivo usluge i indeks

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

pristupačnosti42 Uticaj vremena putovanja može se izraziti količnikom koji pokazuje koliko

puta više traje putovaje JGP od putovanja putničkim automobilom

t1 + t2 + t3 + t4 + t5

Kt = _____________________ t6 + t7 + t8

t1 ndash vreme vožnje u vozilu JGP

t2 ndash vreme presedanja

t3 ndash vreme čekanja na vozilo JGP

t4 ndash vreme pešačenja od izvora do vozila JPG

t5 ndash vreme pešačenja od vozila JGP do cilja

t6 ndash vreme vožnje putničkim automobilom

t7 ndash vreme potrebno za parkiranje automobila na cilju

t8 ndash vreme pešačenja od mesta parkiranja do ciljne adrese

Sa porastom količnika Kt opada učešće JGP kada su u pitanju putovanja sa svrhom

odlaska na posao u periodu vršnog opterećenja Uticaj troškova putovanja takođe se može

izraziti preko količnika43

C1 pKc = ______________________

C2 + C3 + C4 + 05C5

C1 = cena vožnje u JGP

C2 = troškovi goriva putničkog automobila

C3 = troškovi maziva putničkog automobila

C4 = troškovi putarine pri korišćenju putničkog automobile

C5 = troškovi parkiranja putničkog automobile

pndash popunjenost putničkog automobile

42 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str14343 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Nivo usluge obuhvata veličine komfor olakšice presedanje Jedan od nivoa da se izrazi

nivo usluge je da se stave u odnosu vremenski gubici kod javnog i individualnog prevoza Tako

definisan nivo usluge polazi od toga da je vreme utrošeno izvan vozila gubitak i da je nivo

usluge u sistemu JGP niži ukoliko je ovaj odnos veći i obrnuto44

Indeks pristupačnosti predstavlja pogodnost pristupa određenoj lokaciji određenom

vrstom prevoza

n Sj n Sj

Ij = sum ______ = sum _____ j=1 dij j=1 tα

ij

__ α

vij

Ii ndash indeks pristupačnosti u tački (centroidu)

Sj ndash broj stanovnika zone j

dij ndash rastojanje između centroida i i j

Vij ndash brzina putovanja između centroida i i j

tij ndash vreme putovanja između centroida i i j

α - eksponent funkcije otpora

553Raspodela putovanja na vidove prevoza posle prostorne raspodele

Najčešći način da se utvrdi odnos između javnog i individualnog prevoza Ova raspodela

putovanja sastoji se da se prvo utvrdi ukupni broj izvornih i ciljnih krajeva putovanja i da se

zatim utvdi međuzonska razmena putovanja u obliku matrice putovanja za određenu svrhu

putovanja svim vidovima prevoza Vidovna raspodela obavlja se na taj način što se vrednosti

međuzonske razmene putovanja iz matrice putovanja pomnože sa odgovarajućim postotkom koji

zavisi od odnosa vremena putovanja JP-om i pa za posmatrani par zona45 Složenije metode

44 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143-144

45 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

vidovne raspodele posle prostorne raspodele putovanja zasnovane su na tehnici tzv

diskriminantne analize Ova metoda je zasnovana na dve pretpostavke46

putnici imaju jednaku mogućnost izbora

svaki putnik prilikom izbora sredstva vrednuje prednosti i nedostatke jednog

sredstva u odnosu na drugi

Faktori koji se koriste u ovom vrednovanju su pre svega vreme putovanja cena komfor i

pouzdanost Važnost ovih faktora modelira se primenom diskriminantne analize U engleskoj je

primenom ovog metoda razvijena tzv globalna jednačina vidovne raspodele na bazi podataka

snimanja u gradovima Verovatnoca izbora sredstva prevoza ocenjena je na osnovu

ez

P(z) = _____ 1+ez

Zj = ao + aiXij

ao ndash konstanta

ai ndash koeficijet koji odrenuje važnost i-te promenljive u izboru sredstva

Xij ndash vrednost i-te promenljive za j-tog putnika

Zj ndash mera preferencije putnika određenu vrstu prevoza

Nakon kalibracije dobijena je jednačina koja opisuje raspodelu između putovanja

automobilom i putovanja autobusom a sadrži

X1 ndash razliku u vremenu pešačenja za putovanja busom ili autom

X2 ndash razliku u vremenu čekanja

X3 ndash razliku u vremenu vožnje

X4 ndash razliku u ceni prevoza

C=02 + 09 X1 + 037X2 + 036 X3 + 052 X4

Istraživanje vidovne raspodele pokazala su da pored vremena i troškova putovanja

značajan uticaj imaju faktori kao što su udobnost pouzdanost i pogodnost transportnog sistema 46 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Složenost problema izbora vida prevoza naterala je neke autore da zavisnost određene kategorije

putnika od pojedinih vidova prevoza uzmu kao osnovu za formiranje modela vidovne raspodele

Svi putnici se mogu podeliti u tri osnovne grupe

putnici koji na raspolaganju imaju samo JP

putnici koji imaju mogućnosti izbora između javnog i individualnog prevoza

putnici koji imaju na raspolaganju samo individualni prevoz

U ovom slučaju u obzir su uzeta i putovanja koja se obavljaju pešice ili biciklom Ovaj

način raspodele se svodi na to da se na osnovu socijalno ekonomskih k-ka stanovništva u i

koraku formiraju tri grupe korisnika

putnici koji imaju mogućnosti izbora

putnici koji mogu da koriste JP i - ili pešačenje odnosno bicikl

putnici koji mogu da koriste putnički automobil i - ili pešačenje odnosno bicikl

U II koraku se iz prve grupe putnika na osnovu određenih kriterijum izdvajaju oni koji

koriste jedan od raspoloživih alternativa i pripisuju se grupama 2 i 3 U II koraku izdvajanjem iz

prethonih grupa dobijaju se skupovi putnika koji koriste JP pešačenje i - ili bicikl i kosinici

automobile Izlazni rezultati modela su matrice putovanja za svaki od navedenih vidova

prevoza47

56Modeli raspodele tokova na mreže

561Raspodela tokova na mreže

Poslednju fazu u primeni saobraćajnih modela predstavljaju postupci kojim se rezultati

prethodnih faza prepisuju mrežama Ovim modelima utvđuje se raspodela tokova vozila ili

putnika na mrežama da bi se utvdilo da li posmatrane saobraćajnice mogu i sa kakvim efektima

da prihvate postojeće ili očekivane tokove saobraćaja48

Postupci za raspodelu tokova na mreži dele se na

One kojima se utvrđuje raspodela tokova na alternativne puteve izmenu jednog

para izvorne i ciljne zone

Onima kojima se obuhvataju svi izvori i ciljevi47 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162 48 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Metode raspodele tokova na alternativne puteve se zasnivaju na upoređivanju razlika ili

odnosa rastojanja ili vremena putovanja između dva puta koja povezuju posmatrane zone Kada

su u pitanju ovakve metode raspodele koriste se kriterijumi

Ušteda u vremenu putovanja

Ušteda u pređenom putu

Odnos vremena putovanja

Odnos rastojanja

Odnos troškova

Raspodela tokova saobraćajne mreže predstavlja postupak kojim se prostorna

raspodela putovanja data u formi izvor ndash cilj matrice pripisuje odgovarajućim delovima mreže49

Svaka mreža se može opisati skupom čvorova međusobno spojenih vezama Pri čemu čvorovi

predstavljaju raskrsnice i generatore saobraćaja deonice tj delove mreže izmenu dva susedna

čvora Raspodela tokova saobraćaja na mreže omogućuje da se

utvrde nedostaci postojećih mreža

sagleda u kojoj meri će porast saobraćaja zahtevati promene na postojećim

mrežama

dobiju odgovarajuće informacije koje omogućuju izradu varijanti rešenja budućih

mreža

definišu prioritet u rešavanju problema na postojećim mrežama

U osnovi metode raspodele tokova saobraćaja sastoje se u tome da se definišu putanje

koje povezuju parove izvornih i ciljnih zona a da se zatim tim putanjama pripišu vrednosti

međuzonske razmene iz odgovarajuće matrice putovanja U zavisnosti od toga da li se uzima u

obzir kapacitet veza ili ne postoje dve metode raspodele

1 Metoda sve ili ništa - zasnovana je na pretpostavci da će celokupni saobraćaj između

svakog para zona koristiti tzv minimalnu putanju bez obzira na veličinu protoka i kapaciteta

veza Kriterijum a izbor najkraće putanje može da bude rastojanje vreme ili troškovi putovanja

49 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str163

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni nedostaci ove metode sastoje se u tome što pripisane veličine podataka često

prevazilaze kapacitet na najopterećenim deonicama mreže

2 Metoda kapacitetnog ograničenja - Otklanja nedostatke prethodne metode na taj

način što uzima u obzir kapacitet veza Rezultati koji se dobijaju ovom metodom odražavaju

realno stanje saobraćajnih opterećenja Za ovu metodu potrebno je uspostaviti relacije između

veličine protoka gustine saobraćaja i brzine

q = g V - protok vozila

g = q V - gustina vozila

V = q g ndash brzina vozila

Dijagrami međuzavisnosti

Vsl

Ve

ge gmax g(vozkmbr)

Slika 9 Brzina ndash Gustina

Sa porastom brzine opada brzina toka sve do gmax pri čemu dolazi do zastoja

Vsl

ge

Ve

qmax

q(vozhtr)

Slika 10 Brzina ndash protok

Ve

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

qmax

ge g(vozkmtr)

Slika 11 Protok ndash Gustina

Bez obzira o kojoj se metodi radi osnovni izlazni rezultati su

Kumulativni protok vozila i putnika na vezi po smeru iskazan u broju vozila u

određenoj vremenskoj jedinici odnosno broju putnika po smeru na sat ili dan kada je u pitanju

JP

Transportni rad po kategorijama saobraćajnicama iskazan u vozilakilometrima

na sat (vozkmh) odnosno kada je u pitaju JP putnik kilometrima na sat po linijama

Transportno vreme iskazano u vozila sati na sat ili dan za automobilski

saobracaj odnosno putnik sati na sat ili dan za sistem JP

57Kodiranje mreže ako se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem

raspodele tokova saobraćajnica u čvoru ndash raskrsnici

Ukoliko se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem raspodele tokova saobracajnice u

čvoru uobičajen način kodiranja mreže mora da se transformiše na način kako je prikazano na

sledećoj slici

73

175

1053

60 70

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

150 90 100

60 200

104 1054 60 1056 106

70 100 90 60

150 1052

73

sa razdelnim pojasom bez razdelnog pojasa

Slika 12 Detaljno utvrđivanje raspodela tokova saobraćajnice u čvoru

Da bi se utvrdio intenzitet tokova za svaki smer posebno uvode se fiktivne veze

(dijagonale kao na slici) sa elementima dužina koje predstavljju otpore u desnom (levom)

skretanju Otpori su ustvari dužina veze ili vreme potrebno da se savlada veza50

Fiktivni čvorovi (1052 1053 1054 1056) zamenjuju stvarni čvor 105 a umeću se tako u

mrežu da veza izmenu čvorova 104 i 105 odnosno 72 73 ostanu sa neizmenjenim elementima

(dužina brzina kapacitet) Dijagonalne veze se kodiraju sa elementima koji odgovaraju otporima

u desnom (levom skretanju)51

Kada je potrebno utvrditi intenzitet toka na većem broju čvorova koji pripadaju delu

mreže (ili celokupnoj mreži) mreža može da se definiše na taj način što će se čvorovi postaviti u

središtu veza izmežu raskrsnica To je prikazano na sledećoj slici

105 106 107

110 109 108

50 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100051 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 201000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

d212

F12 - sila kojom jedno telo deluje na drugo

M1 M2 - masa tela

d12 - rastojanje između tela

G - Gravitaciona konstantia

U prvobitnom obliku gravitacioni model u prostornom planiranju koristio za tumačenje

intenziteta međudejstva dva mesta (grada)

Pi Pj

Iij = G _______ db

ij

Iij ndash intenzitet međudejstva izmenu naselja i i j

Pi ndash broj stanovnika naselja i

Pj ndash broj stanovnika naselja j

di j ndash rastojanje između naselja

b ndash empirijski eksponent

U kasnijoj primeni kada se prešlo na upotrebu ovog modela za definisanje broja

putovanja između izvornih i ciljnih zona kao ekvivalent masa uzete su emisije putovanja

izvorne zone odnosno privlačnost ciljne zone38

Pi Aj

Tij = G _______ db

ij

Tij ndash broj putovanja između izvorne zone i i ciljne zone j

38 Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 1992str211

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pi ndash broj putovanja koja potiču iz zone i - produkcija zone i

Aj ndash broj putovanja koje imaju cilj u zoni j - atrakcija zone j

dij ndash rastojanje između zona

Tij = G Pi Ajd-bij

Gij = Ci Kij Tij = Ci Pi Aj Fij Kij hellip (1)

d-bij = Fij =f (tij)

Ci ndash konstanta izvorne zone i

Fij ndash faktor vremena putovanja izmenu zona i i j

tij ndash vreme putovanja izmenu i i j

Kij ndash faktor korekcije razmene putovanja

Vrednost konstante C za svaku izvornu zonu i može se odrediti ako se upotrebi veza da je

Tij = Pi za pomatranu zonu

Tij = Pi za posmatranu zonu

n n nPi = sum Tij = sum (CiPiAjFijKij) = Cipi sum (AjFijKij) za i = 12 hellip n

j=1 j=1 j=1

odakle sledi

1Ci = _______________ hellip (2)

n sum Aj Fij Kij

j=1

Zamenom (u 1) dobijamo osnovni oblik gravitacionog modela za prostornu raspodelu

putovanja39

Pi Aj Fij Kij

Tij = ___________________ za i = 123 hellip n

39 Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 1992str212

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

n sum ( Aj Fij Kij) j=1

55Modeli vidovne raspodele putovanja

551Položaj vidovne raspodele u lancu saobraćajnih modela

Može biti

u toku nastajanja putovanja

posle nastajanja putovanja

u toku prostorne raspodele putovanja

posle prostorne raspodele putovanja

tokom raspodele tokova na mreži

Lanac modela Vidovna raspodela

Model generisanja putovanja

Model prostorne raspodele putovanja

Model raspodele tokova na mreže

1Direktna analiza

2Analiza krajeva putovanja

3Analiza na nivoimameđuzonske razmene

4Analiza poslemeđuzonske razmene

5Analiza tokom raspodeletokova na mreži

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 8Položaj vidovne raspodele u lancu saobraćajnih modela

U 1 slučaju putem regresivne analize izračuvanaju se krajevi putovanja (atrakcije i

produkcije) za svaki vid prevoza posebno Kada se vidovna raspodela radi na nivou krajeva

putovanja (drugi slučaj) tada se rezultati dobijenog istraživanja na nivou saobraćajnih zona

krajeva putovanja dele na vidove prevoza 40Posle toga se za svaki vid prevoza formiraju modeli

prostorne raspodele putovanja pomoću kojih se dobijaju matrice putovanja za svaki vid prevoza

posebno

Ukoliko se vidovna raspodela vrši uporedo sa prostornom raspodelom putovanja tada se

formira onoliko formi modela prostorne raspodele koliko načina prevoza se razmatra u raspodeli

(slučaj 3) Najčešći slučaj je da se vidovna raspodela vrši po utvnenoj prostornoj raspodeli

(slučaj 4) Ovaj način omogućuje da se iz ukupne matrice putovanja izdvoje onoliko

elementarnih matrica na koliko vidova (načina) se razlaže ukupan broj putovanja (npr pešice

putovanja automobilom javni prevoz)41 Vidovna raspodela tokom pripisivanja tokova na mreži

(slučaj 5) sprovodi se idejom da se svi oni tokovi koje ne može da prihvati ulična mreža zbog

ograničenog kapaciteta pripišu javnom prevoz

552Faktori koji utiču na izbor vida prevoza

1 Faktori zavisni od karakteristika putovanja

Najvažnije k-ke putovanja koje imaju uticaj izbor vida prevoza su

svrha putovanja

period dana u kome se obavlja putovanje

dužina odnosno trajanje putovanja

Svrha (motiv) putovanja utiče na taj način što se za odlazak na posao i u školu (fakultet)

putnici u većoj meri opredeljuju za javni prevoz dok ukoliko je u pitanju kupovina ili zabava

češća je upotreba putničkog automobile Ove pojave mogu se objasniti i činjenicom da se 40 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str14041 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str140

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

odlazak na posao i u školu dešava u period vršnog opterećenja kada zbog čestih zastoja i

izraženih problema parkiranja deo vlasnika automobila rane koristi javni prevoz Nasuprot tome

povremeni odlazak u kupovinu razonodu i sl većina vlasnika automobila obavlja najšeće sa još

nekim članom automobilom jer želi da ima odgovarajući komfor i apsolutno samostalnost u

izboru vremena i putanje kojim će obaviti putovanje

Dužina putovanja merena rastojanjem ili utrošenim vremenom između izvora i cilja

takođe ima uticaj na izbor vida prevoza Za kratka putovanja do nekoliko stotina metara

putovanja se obavljaju pešice na srednjim rastojanjima koristi se automobilom ili JGP a na

većim udaljenostima međugradski autobus želenica ili avion

2 Faktori zavisni od karakteristika putnika

Najvažnije k-ke putnika su

Ekonomski status

Posedovanje automobile

Gustina naseljenosti

Socio-ekonomske k-ke domaćinstva

Domaćinstva sa većim prihodima imaju veću mobilnost i češće koriste automobil od

domaćinstva sa nižim prihodima koja više koriste JGP pešačenje ili biciklistički prevoz

Domaćinstva koja poseduju automobil ostvaruju veći broj putovanja automobilom i obrnuto U

zonama sa manjim gustinama naseljenosti nerazvijenija je mreža linija JGP i frekfencija vozila

niža pa je nivo korišćenja JGP niži odnosno stanovnici su više upućeni na korišćenje

automobila U celini gledano domaćinstva sa većim dohodkom imaju viši stepen motorizacije

viši stepen korišćenja automobila i uglavnom žive u zonama niskih gustina jer poseduju kuće u

eskluzivnim delovima grada koje su uglavnom zbog male zainteresovanosti stanovnika takvih

zona za JGP slabije opsluženi linijama JPG

3 Faktori zavisni od k-ka saobraćajnog sistema

Uticaj k-ka saob sistema na vidovnu raspodelu najčešće se izražava preko vremena

putovanja i troškova putovanja ili preko pokazatelja kao što su nivo usluge i indeks

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

pristupačnosti42 Uticaj vremena putovanja može se izraziti količnikom koji pokazuje koliko

puta više traje putovaje JGP od putovanja putničkim automobilom

t1 + t2 + t3 + t4 + t5

Kt = _____________________ t6 + t7 + t8

t1 ndash vreme vožnje u vozilu JGP

t2 ndash vreme presedanja

t3 ndash vreme čekanja na vozilo JGP

t4 ndash vreme pešačenja od izvora do vozila JPG

t5 ndash vreme pešačenja od vozila JGP do cilja

t6 ndash vreme vožnje putničkim automobilom

t7 ndash vreme potrebno za parkiranje automobila na cilju

t8 ndash vreme pešačenja od mesta parkiranja do ciljne adrese

Sa porastom količnika Kt opada učešće JGP kada su u pitanju putovanja sa svrhom

odlaska na posao u periodu vršnog opterećenja Uticaj troškova putovanja takođe se može

izraziti preko količnika43

C1 pKc = ______________________

C2 + C3 + C4 + 05C5

C1 = cena vožnje u JGP

C2 = troškovi goriva putničkog automobila

C3 = troškovi maziva putničkog automobila

C4 = troškovi putarine pri korišćenju putničkog automobile

C5 = troškovi parkiranja putničkog automobile

pndash popunjenost putničkog automobile

42 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str14343 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Nivo usluge obuhvata veličine komfor olakšice presedanje Jedan od nivoa da se izrazi

nivo usluge je da se stave u odnosu vremenski gubici kod javnog i individualnog prevoza Tako

definisan nivo usluge polazi od toga da je vreme utrošeno izvan vozila gubitak i da je nivo

usluge u sistemu JGP niži ukoliko je ovaj odnos veći i obrnuto44

Indeks pristupačnosti predstavlja pogodnost pristupa određenoj lokaciji određenom

vrstom prevoza

n Sj n Sj

Ij = sum ______ = sum _____ j=1 dij j=1 tα

ij

__ α

vij

Ii ndash indeks pristupačnosti u tački (centroidu)

Sj ndash broj stanovnika zone j

dij ndash rastojanje između centroida i i j

Vij ndash brzina putovanja između centroida i i j

tij ndash vreme putovanja između centroida i i j

α - eksponent funkcije otpora

553Raspodela putovanja na vidove prevoza posle prostorne raspodele

Najčešći način da se utvrdi odnos između javnog i individualnog prevoza Ova raspodela

putovanja sastoji se da se prvo utvrdi ukupni broj izvornih i ciljnih krajeva putovanja i da se

zatim utvdi međuzonska razmena putovanja u obliku matrice putovanja za određenu svrhu

putovanja svim vidovima prevoza Vidovna raspodela obavlja se na taj način što se vrednosti

međuzonske razmene putovanja iz matrice putovanja pomnože sa odgovarajućim postotkom koji

zavisi od odnosa vremena putovanja JP-om i pa za posmatrani par zona45 Složenije metode

44 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143-144

45 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

vidovne raspodele posle prostorne raspodele putovanja zasnovane su na tehnici tzv

diskriminantne analize Ova metoda je zasnovana na dve pretpostavke46

putnici imaju jednaku mogućnost izbora

svaki putnik prilikom izbora sredstva vrednuje prednosti i nedostatke jednog

sredstva u odnosu na drugi

Faktori koji se koriste u ovom vrednovanju su pre svega vreme putovanja cena komfor i

pouzdanost Važnost ovih faktora modelira se primenom diskriminantne analize U engleskoj je

primenom ovog metoda razvijena tzv globalna jednačina vidovne raspodele na bazi podataka

snimanja u gradovima Verovatnoca izbora sredstva prevoza ocenjena je na osnovu

ez

P(z) = _____ 1+ez

Zj = ao + aiXij

ao ndash konstanta

ai ndash koeficijet koji odrenuje važnost i-te promenljive u izboru sredstva

Xij ndash vrednost i-te promenljive za j-tog putnika

Zj ndash mera preferencije putnika određenu vrstu prevoza

Nakon kalibracije dobijena je jednačina koja opisuje raspodelu između putovanja

automobilom i putovanja autobusom a sadrži

X1 ndash razliku u vremenu pešačenja za putovanja busom ili autom

X2 ndash razliku u vremenu čekanja

X3 ndash razliku u vremenu vožnje

X4 ndash razliku u ceni prevoza

C=02 + 09 X1 + 037X2 + 036 X3 + 052 X4

Istraživanje vidovne raspodele pokazala su da pored vremena i troškova putovanja

značajan uticaj imaju faktori kao što su udobnost pouzdanost i pogodnost transportnog sistema 46 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Složenost problema izbora vida prevoza naterala je neke autore da zavisnost određene kategorije

putnika od pojedinih vidova prevoza uzmu kao osnovu za formiranje modela vidovne raspodele

Svi putnici se mogu podeliti u tri osnovne grupe

putnici koji na raspolaganju imaju samo JP

putnici koji imaju mogućnosti izbora između javnog i individualnog prevoza

putnici koji imaju na raspolaganju samo individualni prevoz

U ovom slučaju u obzir su uzeta i putovanja koja se obavljaju pešice ili biciklom Ovaj

način raspodele se svodi na to da se na osnovu socijalno ekonomskih k-ka stanovništva u i

koraku formiraju tri grupe korisnika

putnici koji imaju mogućnosti izbora

putnici koji mogu da koriste JP i - ili pešačenje odnosno bicikl

putnici koji mogu da koriste putnički automobil i - ili pešačenje odnosno bicikl

U II koraku se iz prve grupe putnika na osnovu određenih kriterijum izdvajaju oni koji

koriste jedan od raspoloživih alternativa i pripisuju se grupama 2 i 3 U II koraku izdvajanjem iz

prethonih grupa dobijaju se skupovi putnika koji koriste JP pešačenje i - ili bicikl i kosinici

automobile Izlazni rezultati modela su matrice putovanja za svaki od navedenih vidova

prevoza47

56Modeli raspodele tokova na mreže

561Raspodela tokova na mreže

Poslednju fazu u primeni saobraćajnih modela predstavljaju postupci kojim se rezultati

prethodnih faza prepisuju mrežama Ovim modelima utvđuje se raspodela tokova vozila ili

putnika na mrežama da bi se utvdilo da li posmatrane saobraćajnice mogu i sa kakvim efektima

da prihvate postojeće ili očekivane tokove saobraćaja48

Postupci za raspodelu tokova na mreži dele se na

One kojima se utvrđuje raspodela tokova na alternativne puteve izmenu jednog

para izvorne i ciljne zone

Onima kojima se obuhvataju svi izvori i ciljevi47 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162 48 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Metode raspodele tokova na alternativne puteve se zasnivaju na upoređivanju razlika ili

odnosa rastojanja ili vremena putovanja između dva puta koja povezuju posmatrane zone Kada

su u pitanju ovakve metode raspodele koriste se kriterijumi

Ušteda u vremenu putovanja

Ušteda u pređenom putu

Odnos vremena putovanja

Odnos rastojanja

Odnos troškova

Raspodela tokova saobraćajne mreže predstavlja postupak kojim se prostorna

raspodela putovanja data u formi izvor ndash cilj matrice pripisuje odgovarajućim delovima mreže49

Svaka mreža se može opisati skupom čvorova međusobno spojenih vezama Pri čemu čvorovi

predstavljaju raskrsnice i generatore saobraćaja deonice tj delove mreže izmenu dva susedna

čvora Raspodela tokova saobraćaja na mreže omogućuje da se

utvrde nedostaci postojećih mreža

sagleda u kojoj meri će porast saobraćaja zahtevati promene na postojećim

mrežama

dobiju odgovarajuće informacije koje omogućuju izradu varijanti rešenja budućih

mreža

definišu prioritet u rešavanju problema na postojećim mrežama

U osnovi metode raspodele tokova saobraćaja sastoje se u tome da se definišu putanje

koje povezuju parove izvornih i ciljnih zona a da se zatim tim putanjama pripišu vrednosti

međuzonske razmene iz odgovarajuće matrice putovanja U zavisnosti od toga da li se uzima u

obzir kapacitet veza ili ne postoje dve metode raspodele

1 Metoda sve ili ništa - zasnovana je na pretpostavci da će celokupni saobraćaj između

svakog para zona koristiti tzv minimalnu putanju bez obzira na veličinu protoka i kapaciteta

veza Kriterijum a izbor najkraće putanje može da bude rastojanje vreme ili troškovi putovanja

49 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str163

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni nedostaci ove metode sastoje se u tome što pripisane veličine podataka često

prevazilaze kapacitet na najopterećenim deonicama mreže

2 Metoda kapacitetnog ograničenja - Otklanja nedostatke prethodne metode na taj

način što uzima u obzir kapacitet veza Rezultati koji se dobijaju ovom metodom odražavaju

realno stanje saobraćajnih opterećenja Za ovu metodu potrebno je uspostaviti relacije između

veličine protoka gustine saobraćaja i brzine

q = g V - protok vozila

g = q V - gustina vozila

V = q g ndash brzina vozila

Dijagrami međuzavisnosti

Vsl

Ve

ge gmax g(vozkmbr)

Slika 9 Brzina ndash Gustina

Sa porastom brzine opada brzina toka sve do gmax pri čemu dolazi do zastoja

Vsl

ge

Ve

qmax

q(vozhtr)

Slika 10 Brzina ndash protok

Ve

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

qmax

ge g(vozkmtr)

Slika 11 Protok ndash Gustina

Bez obzira o kojoj se metodi radi osnovni izlazni rezultati su

Kumulativni protok vozila i putnika na vezi po smeru iskazan u broju vozila u

određenoj vremenskoj jedinici odnosno broju putnika po smeru na sat ili dan kada je u pitanju

JP

Transportni rad po kategorijama saobraćajnicama iskazan u vozilakilometrima

na sat (vozkmh) odnosno kada je u pitaju JP putnik kilometrima na sat po linijama

Transportno vreme iskazano u vozila sati na sat ili dan za automobilski

saobracaj odnosno putnik sati na sat ili dan za sistem JP

57Kodiranje mreže ako se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem

raspodele tokova saobraćajnica u čvoru ndash raskrsnici

Ukoliko se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem raspodele tokova saobracajnice u

čvoru uobičajen način kodiranja mreže mora da se transformiše na način kako je prikazano na

sledećoj slici

73

175

1053

60 70

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

150 90 100

60 200

104 1054 60 1056 106

70 100 90 60

150 1052

73

sa razdelnim pojasom bez razdelnog pojasa

Slika 12 Detaljno utvrđivanje raspodela tokova saobraćajnice u čvoru

Da bi se utvrdio intenzitet tokova za svaki smer posebno uvode se fiktivne veze

(dijagonale kao na slici) sa elementima dužina koje predstavljju otpore u desnom (levom)

skretanju Otpori su ustvari dužina veze ili vreme potrebno da se savlada veza50

Fiktivni čvorovi (1052 1053 1054 1056) zamenjuju stvarni čvor 105 a umeću se tako u

mrežu da veza izmenu čvorova 104 i 105 odnosno 72 73 ostanu sa neizmenjenim elementima

(dužina brzina kapacitet) Dijagonalne veze se kodiraju sa elementima koji odgovaraju otporima

u desnom (levom skretanju)51

Kada je potrebno utvrditi intenzitet toka na većem broju čvorova koji pripadaju delu

mreže (ili celokupnoj mreži) mreža može da se definiše na taj način što će se čvorovi postaviti u

središtu veza izmežu raskrsnica To je prikazano na sledećoj slici

105 106 107

110 109 108

50 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100051 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 201000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Pi ndash broj putovanja koja potiču iz zone i - produkcija zone i

Aj ndash broj putovanja koje imaju cilj u zoni j - atrakcija zone j

dij ndash rastojanje između zona

Tij = G Pi Ajd-bij

Gij = Ci Kij Tij = Ci Pi Aj Fij Kij hellip (1)

d-bij = Fij =f (tij)

Ci ndash konstanta izvorne zone i

Fij ndash faktor vremena putovanja izmenu zona i i j

tij ndash vreme putovanja izmenu i i j

Kij ndash faktor korekcije razmene putovanja

Vrednost konstante C za svaku izvornu zonu i može se odrediti ako se upotrebi veza da je

Tij = Pi za pomatranu zonu

Tij = Pi za posmatranu zonu

n n nPi = sum Tij = sum (CiPiAjFijKij) = Cipi sum (AjFijKij) za i = 12 hellip n

j=1 j=1 j=1

odakle sledi

1Ci = _______________ hellip (2)

n sum Aj Fij Kij

j=1

Zamenom (u 1) dobijamo osnovni oblik gravitacionog modela za prostornu raspodelu

putovanja39

Pi Aj Fij Kij

Tij = ___________________ za i = 123 hellip n

39 Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 1992str212

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

n sum ( Aj Fij Kij) j=1

55Modeli vidovne raspodele putovanja

551Položaj vidovne raspodele u lancu saobraćajnih modela

Može biti

u toku nastajanja putovanja

posle nastajanja putovanja

u toku prostorne raspodele putovanja

posle prostorne raspodele putovanja

tokom raspodele tokova na mreži

Lanac modela Vidovna raspodela

Model generisanja putovanja

Model prostorne raspodele putovanja

Model raspodele tokova na mreže

1Direktna analiza

2Analiza krajeva putovanja

3Analiza na nivoimameđuzonske razmene

4Analiza poslemeđuzonske razmene

5Analiza tokom raspodeletokova na mreži

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 8Položaj vidovne raspodele u lancu saobraćajnih modela

U 1 slučaju putem regresivne analize izračuvanaju se krajevi putovanja (atrakcije i

produkcije) za svaki vid prevoza posebno Kada se vidovna raspodela radi na nivou krajeva

putovanja (drugi slučaj) tada se rezultati dobijenog istraživanja na nivou saobraćajnih zona

krajeva putovanja dele na vidove prevoza 40Posle toga se za svaki vid prevoza formiraju modeli

prostorne raspodele putovanja pomoću kojih se dobijaju matrice putovanja za svaki vid prevoza

posebno

Ukoliko se vidovna raspodela vrši uporedo sa prostornom raspodelom putovanja tada se

formira onoliko formi modela prostorne raspodele koliko načina prevoza se razmatra u raspodeli

(slučaj 3) Najčešći slučaj je da se vidovna raspodela vrši po utvnenoj prostornoj raspodeli

(slučaj 4) Ovaj način omogućuje da se iz ukupne matrice putovanja izdvoje onoliko

elementarnih matrica na koliko vidova (načina) se razlaže ukupan broj putovanja (npr pešice

putovanja automobilom javni prevoz)41 Vidovna raspodela tokom pripisivanja tokova na mreži

(slučaj 5) sprovodi se idejom da se svi oni tokovi koje ne može da prihvati ulična mreža zbog

ograničenog kapaciteta pripišu javnom prevoz

552Faktori koji utiču na izbor vida prevoza

1 Faktori zavisni od karakteristika putovanja

Najvažnije k-ke putovanja koje imaju uticaj izbor vida prevoza su

svrha putovanja

period dana u kome se obavlja putovanje

dužina odnosno trajanje putovanja

Svrha (motiv) putovanja utiče na taj način što se za odlazak na posao i u školu (fakultet)

putnici u većoj meri opredeljuju za javni prevoz dok ukoliko je u pitanju kupovina ili zabava

češća je upotreba putničkog automobile Ove pojave mogu se objasniti i činjenicom da se 40 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str14041 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str140

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

odlazak na posao i u školu dešava u period vršnog opterećenja kada zbog čestih zastoja i

izraženih problema parkiranja deo vlasnika automobila rane koristi javni prevoz Nasuprot tome

povremeni odlazak u kupovinu razonodu i sl većina vlasnika automobila obavlja najšeće sa još

nekim članom automobilom jer želi da ima odgovarajući komfor i apsolutno samostalnost u

izboru vremena i putanje kojim će obaviti putovanje

Dužina putovanja merena rastojanjem ili utrošenim vremenom između izvora i cilja

takođe ima uticaj na izbor vida prevoza Za kratka putovanja do nekoliko stotina metara

putovanja se obavljaju pešice na srednjim rastojanjima koristi se automobilom ili JGP a na

većim udaljenostima međugradski autobus želenica ili avion

2 Faktori zavisni od karakteristika putnika

Najvažnije k-ke putnika su

Ekonomski status

Posedovanje automobile

Gustina naseljenosti

Socio-ekonomske k-ke domaćinstva

Domaćinstva sa većim prihodima imaju veću mobilnost i češće koriste automobil od

domaćinstva sa nižim prihodima koja više koriste JGP pešačenje ili biciklistički prevoz

Domaćinstva koja poseduju automobil ostvaruju veći broj putovanja automobilom i obrnuto U

zonama sa manjim gustinama naseljenosti nerazvijenija je mreža linija JGP i frekfencija vozila

niža pa je nivo korišćenja JGP niži odnosno stanovnici su više upućeni na korišćenje

automobila U celini gledano domaćinstva sa većim dohodkom imaju viši stepen motorizacije

viši stepen korišćenja automobila i uglavnom žive u zonama niskih gustina jer poseduju kuće u

eskluzivnim delovima grada koje su uglavnom zbog male zainteresovanosti stanovnika takvih

zona za JGP slabije opsluženi linijama JPG

3 Faktori zavisni od k-ka saobraćajnog sistema

Uticaj k-ka saob sistema na vidovnu raspodelu najčešće se izražava preko vremena

putovanja i troškova putovanja ili preko pokazatelja kao što su nivo usluge i indeks

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

pristupačnosti42 Uticaj vremena putovanja može se izraziti količnikom koji pokazuje koliko

puta više traje putovaje JGP od putovanja putničkim automobilom

t1 + t2 + t3 + t4 + t5

Kt = _____________________ t6 + t7 + t8

t1 ndash vreme vožnje u vozilu JGP

t2 ndash vreme presedanja

t3 ndash vreme čekanja na vozilo JGP

t4 ndash vreme pešačenja od izvora do vozila JPG

t5 ndash vreme pešačenja od vozila JGP do cilja

t6 ndash vreme vožnje putničkim automobilom

t7 ndash vreme potrebno za parkiranje automobila na cilju

t8 ndash vreme pešačenja od mesta parkiranja do ciljne adrese

Sa porastom količnika Kt opada učešće JGP kada su u pitanju putovanja sa svrhom

odlaska na posao u periodu vršnog opterećenja Uticaj troškova putovanja takođe se može

izraziti preko količnika43

C1 pKc = ______________________

C2 + C3 + C4 + 05C5

C1 = cena vožnje u JGP

C2 = troškovi goriva putničkog automobila

C3 = troškovi maziva putničkog automobila

C4 = troškovi putarine pri korišćenju putničkog automobile

C5 = troškovi parkiranja putničkog automobile

pndash popunjenost putničkog automobile

42 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str14343 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Nivo usluge obuhvata veličine komfor olakšice presedanje Jedan od nivoa da se izrazi

nivo usluge je da se stave u odnosu vremenski gubici kod javnog i individualnog prevoza Tako

definisan nivo usluge polazi od toga da je vreme utrošeno izvan vozila gubitak i da je nivo

usluge u sistemu JGP niži ukoliko je ovaj odnos veći i obrnuto44

Indeks pristupačnosti predstavlja pogodnost pristupa određenoj lokaciji određenom

vrstom prevoza

n Sj n Sj

Ij = sum ______ = sum _____ j=1 dij j=1 tα

ij

__ α

vij

Ii ndash indeks pristupačnosti u tački (centroidu)

Sj ndash broj stanovnika zone j

dij ndash rastojanje između centroida i i j

Vij ndash brzina putovanja između centroida i i j

tij ndash vreme putovanja između centroida i i j

α - eksponent funkcije otpora

553Raspodela putovanja na vidove prevoza posle prostorne raspodele

Najčešći način da se utvrdi odnos između javnog i individualnog prevoza Ova raspodela

putovanja sastoji se da se prvo utvrdi ukupni broj izvornih i ciljnih krajeva putovanja i da se

zatim utvdi međuzonska razmena putovanja u obliku matrice putovanja za određenu svrhu

putovanja svim vidovima prevoza Vidovna raspodela obavlja se na taj način što se vrednosti

međuzonske razmene putovanja iz matrice putovanja pomnože sa odgovarajućim postotkom koji

zavisi od odnosa vremena putovanja JP-om i pa za posmatrani par zona45 Složenije metode

44 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143-144

45 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

vidovne raspodele posle prostorne raspodele putovanja zasnovane su na tehnici tzv

diskriminantne analize Ova metoda je zasnovana na dve pretpostavke46

putnici imaju jednaku mogućnost izbora

svaki putnik prilikom izbora sredstva vrednuje prednosti i nedostatke jednog

sredstva u odnosu na drugi

Faktori koji se koriste u ovom vrednovanju su pre svega vreme putovanja cena komfor i

pouzdanost Važnost ovih faktora modelira se primenom diskriminantne analize U engleskoj je

primenom ovog metoda razvijena tzv globalna jednačina vidovne raspodele na bazi podataka

snimanja u gradovima Verovatnoca izbora sredstva prevoza ocenjena je na osnovu

ez

P(z) = _____ 1+ez

Zj = ao + aiXij

ao ndash konstanta

ai ndash koeficijet koji odrenuje važnost i-te promenljive u izboru sredstva

Xij ndash vrednost i-te promenljive za j-tog putnika

Zj ndash mera preferencije putnika određenu vrstu prevoza

Nakon kalibracije dobijena je jednačina koja opisuje raspodelu između putovanja

automobilom i putovanja autobusom a sadrži

X1 ndash razliku u vremenu pešačenja za putovanja busom ili autom

X2 ndash razliku u vremenu čekanja

X3 ndash razliku u vremenu vožnje

X4 ndash razliku u ceni prevoza

C=02 + 09 X1 + 037X2 + 036 X3 + 052 X4

Istraživanje vidovne raspodele pokazala su da pored vremena i troškova putovanja

značajan uticaj imaju faktori kao što su udobnost pouzdanost i pogodnost transportnog sistema 46 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Složenost problema izbora vida prevoza naterala je neke autore da zavisnost određene kategorije

putnika od pojedinih vidova prevoza uzmu kao osnovu za formiranje modela vidovne raspodele

Svi putnici se mogu podeliti u tri osnovne grupe

putnici koji na raspolaganju imaju samo JP

putnici koji imaju mogućnosti izbora između javnog i individualnog prevoza

putnici koji imaju na raspolaganju samo individualni prevoz

U ovom slučaju u obzir su uzeta i putovanja koja se obavljaju pešice ili biciklom Ovaj

način raspodele se svodi na to da se na osnovu socijalno ekonomskih k-ka stanovništva u i

koraku formiraju tri grupe korisnika

putnici koji imaju mogućnosti izbora

putnici koji mogu da koriste JP i - ili pešačenje odnosno bicikl

putnici koji mogu da koriste putnički automobil i - ili pešačenje odnosno bicikl

U II koraku se iz prve grupe putnika na osnovu određenih kriterijum izdvajaju oni koji

koriste jedan od raspoloživih alternativa i pripisuju se grupama 2 i 3 U II koraku izdvajanjem iz

prethonih grupa dobijaju se skupovi putnika koji koriste JP pešačenje i - ili bicikl i kosinici

automobile Izlazni rezultati modela su matrice putovanja za svaki od navedenih vidova

prevoza47

56Modeli raspodele tokova na mreže

561Raspodela tokova na mreže

Poslednju fazu u primeni saobraćajnih modela predstavljaju postupci kojim se rezultati

prethodnih faza prepisuju mrežama Ovim modelima utvđuje se raspodela tokova vozila ili

putnika na mrežama da bi se utvdilo da li posmatrane saobraćajnice mogu i sa kakvim efektima

da prihvate postojeće ili očekivane tokove saobraćaja48

Postupci za raspodelu tokova na mreži dele se na

One kojima se utvrđuje raspodela tokova na alternativne puteve izmenu jednog

para izvorne i ciljne zone

Onima kojima se obuhvataju svi izvori i ciljevi47 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162 48 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Metode raspodele tokova na alternativne puteve se zasnivaju na upoređivanju razlika ili

odnosa rastojanja ili vremena putovanja između dva puta koja povezuju posmatrane zone Kada

su u pitanju ovakve metode raspodele koriste se kriterijumi

Ušteda u vremenu putovanja

Ušteda u pređenom putu

Odnos vremena putovanja

Odnos rastojanja

Odnos troškova

Raspodela tokova saobraćajne mreže predstavlja postupak kojim se prostorna

raspodela putovanja data u formi izvor ndash cilj matrice pripisuje odgovarajućim delovima mreže49

Svaka mreža se može opisati skupom čvorova međusobno spojenih vezama Pri čemu čvorovi

predstavljaju raskrsnice i generatore saobraćaja deonice tj delove mreže izmenu dva susedna

čvora Raspodela tokova saobraćaja na mreže omogućuje da se

utvrde nedostaci postojećih mreža

sagleda u kojoj meri će porast saobraćaja zahtevati promene na postojećim

mrežama

dobiju odgovarajuće informacije koje omogućuju izradu varijanti rešenja budućih

mreža

definišu prioritet u rešavanju problema na postojećim mrežama

U osnovi metode raspodele tokova saobraćaja sastoje se u tome da se definišu putanje

koje povezuju parove izvornih i ciljnih zona a da se zatim tim putanjama pripišu vrednosti

međuzonske razmene iz odgovarajuće matrice putovanja U zavisnosti od toga da li se uzima u

obzir kapacitet veza ili ne postoje dve metode raspodele

1 Metoda sve ili ništa - zasnovana je na pretpostavci da će celokupni saobraćaj između

svakog para zona koristiti tzv minimalnu putanju bez obzira na veličinu protoka i kapaciteta

veza Kriterijum a izbor najkraće putanje može da bude rastojanje vreme ili troškovi putovanja

49 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str163

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni nedostaci ove metode sastoje se u tome što pripisane veličine podataka često

prevazilaze kapacitet na najopterećenim deonicama mreže

2 Metoda kapacitetnog ograničenja - Otklanja nedostatke prethodne metode na taj

način što uzima u obzir kapacitet veza Rezultati koji se dobijaju ovom metodom odražavaju

realno stanje saobraćajnih opterećenja Za ovu metodu potrebno je uspostaviti relacije između

veličine protoka gustine saobraćaja i brzine

q = g V - protok vozila

g = q V - gustina vozila

V = q g ndash brzina vozila

Dijagrami međuzavisnosti

Vsl

Ve

ge gmax g(vozkmbr)

Slika 9 Brzina ndash Gustina

Sa porastom brzine opada brzina toka sve do gmax pri čemu dolazi do zastoja

Vsl

ge

Ve

qmax

q(vozhtr)

Slika 10 Brzina ndash protok

Ve

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

qmax

ge g(vozkmtr)

Slika 11 Protok ndash Gustina

Bez obzira o kojoj se metodi radi osnovni izlazni rezultati su

Kumulativni protok vozila i putnika na vezi po smeru iskazan u broju vozila u

određenoj vremenskoj jedinici odnosno broju putnika po smeru na sat ili dan kada je u pitanju

JP

Transportni rad po kategorijama saobraćajnicama iskazan u vozilakilometrima

na sat (vozkmh) odnosno kada je u pitaju JP putnik kilometrima na sat po linijama

Transportno vreme iskazano u vozila sati na sat ili dan za automobilski

saobracaj odnosno putnik sati na sat ili dan za sistem JP

57Kodiranje mreže ako se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem

raspodele tokova saobraćajnica u čvoru ndash raskrsnici

Ukoliko se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem raspodele tokova saobracajnice u

čvoru uobičajen način kodiranja mreže mora da se transformiše na način kako je prikazano na

sledećoj slici

73

175

1053

60 70

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

150 90 100

60 200

104 1054 60 1056 106

70 100 90 60

150 1052

73

sa razdelnim pojasom bez razdelnog pojasa

Slika 12 Detaljno utvrđivanje raspodela tokova saobraćajnice u čvoru

Da bi se utvrdio intenzitet tokova za svaki smer posebno uvode se fiktivne veze

(dijagonale kao na slici) sa elementima dužina koje predstavljju otpore u desnom (levom)

skretanju Otpori su ustvari dužina veze ili vreme potrebno da se savlada veza50

Fiktivni čvorovi (1052 1053 1054 1056) zamenjuju stvarni čvor 105 a umeću se tako u

mrežu da veza izmenu čvorova 104 i 105 odnosno 72 73 ostanu sa neizmenjenim elementima

(dužina brzina kapacitet) Dijagonalne veze se kodiraju sa elementima koji odgovaraju otporima

u desnom (levom skretanju)51

Kada je potrebno utvrditi intenzitet toka na većem broju čvorova koji pripadaju delu

mreže (ili celokupnoj mreži) mreža može da se definiše na taj način što će se čvorovi postaviti u

središtu veza izmežu raskrsnica To je prikazano na sledećoj slici

105 106 107

110 109 108

50 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100051 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 201000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

n sum ( Aj Fij Kij) j=1

55Modeli vidovne raspodele putovanja

551Položaj vidovne raspodele u lancu saobraćajnih modela

Može biti

u toku nastajanja putovanja

posle nastajanja putovanja

u toku prostorne raspodele putovanja

posle prostorne raspodele putovanja

tokom raspodele tokova na mreži

Lanac modela Vidovna raspodela

Model generisanja putovanja

Model prostorne raspodele putovanja

Model raspodele tokova na mreže

1Direktna analiza

2Analiza krajeva putovanja

3Analiza na nivoimameđuzonske razmene

4Analiza poslemeđuzonske razmene

5Analiza tokom raspodeletokova na mreži

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 8Položaj vidovne raspodele u lancu saobraćajnih modela

U 1 slučaju putem regresivne analize izračuvanaju se krajevi putovanja (atrakcije i

produkcije) za svaki vid prevoza posebno Kada se vidovna raspodela radi na nivou krajeva

putovanja (drugi slučaj) tada se rezultati dobijenog istraživanja na nivou saobraćajnih zona

krajeva putovanja dele na vidove prevoza 40Posle toga se za svaki vid prevoza formiraju modeli

prostorne raspodele putovanja pomoću kojih se dobijaju matrice putovanja za svaki vid prevoza

posebno

Ukoliko se vidovna raspodela vrši uporedo sa prostornom raspodelom putovanja tada se

formira onoliko formi modela prostorne raspodele koliko načina prevoza se razmatra u raspodeli

(slučaj 3) Najčešći slučaj je da se vidovna raspodela vrši po utvnenoj prostornoj raspodeli

(slučaj 4) Ovaj način omogućuje da se iz ukupne matrice putovanja izdvoje onoliko

elementarnih matrica na koliko vidova (načina) se razlaže ukupan broj putovanja (npr pešice

putovanja automobilom javni prevoz)41 Vidovna raspodela tokom pripisivanja tokova na mreži

(slučaj 5) sprovodi se idejom da se svi oni tokovi koje ne može da prihvati ulična mreža zbog

ograničenog kapaciteta pripišu javnom prevoz

552Faktori koji utiču na izbor vida prevoza

1 Faktori zavisni od karakteristika putovanja

Najvažnije k-ke putovanja koje imaju uticaj izbor vida prevoza su

svrha putovanja

period dana u kome se obavlja putovanje

dužina odnosno trajanje putovanja

Svrha (motiv) putovanja utiče na taj način što se za odlazak na posao i u školu (fakultet)

putnici u većoj meri opredeljuju za javni prevoz dok ukoliko je u pitanju kupovina ili zabava

češća je upotreba putničkog automobile Ove pojave mogu se objasniti i činjenicom da se 40 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str14041 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str140

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

odlazak na posao i u školu dešava u period vršnog opterećenja kada zbog čestih zastoja i

izraženih problema parkiranja deo vlasnika automobila rane koristi javni prevoz Nasuprot tome

povremeni odlazak u kupovinu razonodu i sl većina vlasnika automobila obavlja najšeće sa još

nekim članom automobilom jer želi da ima odgovarajući komfor i apsolutno samostalnost u

izboru vremena i putanje kojim će obaviti putovanje

Dužina putovanja merena rastojanjem ili utrošenim vremenom između izvora i cilja

takođe ima uticaj na izbor vida prevoza Za kratka putovanja do nekoliko stotina metara

putovanja se obavljaju pešice na srednjim rastojanjima koristi se automobilom ili JGP a na

većim udaljenostima međugradski autobus želenica ili avion

2 Faktori zavisni od karakteristika putnika

Najvažnije k-ke putnika su

Ekonomski status

Posedovanje automobile

Gustina naseljenosti

Socio-ekonomske k-ke domaćinstva

Domaćinstva sa većim prihodima imaju veću mobilnost i češće koriste automobil od

domaćinstva sa nižim prihodima koja više koriste JGP pešačenje ili biciklistički prevoz

Domaćinstva koja poseduju automobil ostvaruju veći broj putovanja automobilom i obrnuto U

zonama sa manjim gustinama naseljenosti nerazvijenija je mreža linija JGP i frekfencija vozila

niža pa je nivo korišćenja JGP niži odnosno stanovnici su više upućeni na korišćenje

automobila U celini gledano domaćinstva sa većim dohodkom imaju viši stepen motorizacije

viši stepen korišćenja automobila i uglavnom žive u zonama niskih gustina jer poseduju kuće u

eskluzivnim delovima grada koje su uglavnom zbog male zainteresovanosti stanovnika takvih

zona za JGP slabije opsluženi linijama JPG

3 Faktori zavisni od k-ka saobraćajnog sistema

Uticaj k-ka saob sistema na vidovnu raspodelu najčešće se izražava preko vremena

putovanja i troškova putovanja ili preko pokazatelja kao što su nivo usluge i indeks

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

pristupačnosti42 Uticaj vremena putovanja može se izraziti količnikom koji pokazuje koliko

puta više traje putovaje JGP od putovanja putničkim automobilom

t1 + t2 + t3 + t4 + t5

Kt = _____________________ t6 + t7 + t8

t1 ndash vreme vožnje u vozilu JGP

t2 ndash vreme presedanja

t3 ndash vreme čekanja na vozilo JGP

t4 ndash vreme pešačenja od izvora do vozila JPG

t5 ndash vreme pešačenja od vozila JGP do cilja

t6 ndash vreme vožnje putničkim automobilom

t7 ndash vreme potrebno za parkiranje automobila na cilju

t8 ndash vreme pešačenja od mesta parkiranja do ciljne adrese

Sa porastom količnika Kt opada učešće JGP kada su u pitanju putovanja sa svrhom

odlaska na posao u periodu vršnog opterećenja Uticaj troškova putovanja takođe se može

izraziti preko količnika43

C1 pKc = ______________________

C2 + C3 + C4 + 05C5

C1 = cena vožnje u JGP

C2 = troškovi goriva putničkog automobila

C3 = troškovi maziva putničkog automobila

C4 = troškovi putarine pri korišćenju putničkog automobile

C5 = troškovi parkiranja putničkog automobile

pndash popunjenost putničkog automobile

42 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str14343 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Nivo usluge obuhvata veličine komfor olakšice presedanje Jedan od nivoa da se izrazi

nivo usluge je da se stave u odnosu vremenski gubici kod javnog i individualnog prevoza Tako

definisan nivo usluge polazi od toga da je vreme utrošeno izvan vozila gubitak i da je nivo

usluge u sistemu JGP niži ukoliko je ovaj odnos veći i obrnuto44

Indeks pristupačnosti predstavlja pogodnost pristupa određenoj lokaciji određenom

vrstom prevoza

n Sj n Sj

Ij = sum ______ = sum _____ j=1 dij j=1 tα

ij

__ α

vij

Ii ndash indeks pristupačnosti u tački (centroidu)

Sj ndash broj stanovnika zone j

dij ndash rastojanje između centroida i i j

Vij ndash brzina putovanja između centroida i i j

tij ndash vreme putovanja između centroida i i j

α - eksponent funkcije otpora

553Raspodela putovanja na vidove prevoza posle prostorne raspodele

Najčešći način da se utvrdi odnos između javnog i individualnog prevoza Ova raspodela

putovanja sastoji se da se prvo utvrdi ukupni broj izvornih i ciljnih krajeva putovanja i da se

zatim utvdi međuzonska razmena putovanja u obliku matrice putovanja za određenu svrhu

putovanja svim vidovima prevoza Vidovna raspodela obavlja se na taj način što se vrednosti

međuzonske razmene putovanja iz matrice putovanja pomnože sa odgovarajućim postotkom koji

zavisi od odnosa vremena putovanja JP-om i pa za posmatrani par zona45 Složenije metode

44 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143-144

45 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

vidovne raspodele posle prostorne raspodele putovanja zasnovane su na tehnici tzv

diskriminantne analize Ova metoda je zasnovana na dve pretpostavke46

putnici imaju jednaku mogućnost izbora

svaki putnik prilikom izbora sredstva vrednuje prednosti i nedostatke jednog

sredstva u odnosu na drugi

Faktori koji se koriste u ovom vrednovanju su pre svega vreme putovanja cena komfor i

pouzdanost Važnost ovih faktora modelira se primenom diskriminantne analize U engleskoj je

primenom ovog metoda razvijena tzv globalna jednačina vidovne raspodele na bazi podataka

snimanja u gradovima Verovatnoca izbora sredstva prevoza ocenjena je na osnovu

ez

P(z) = _____ 1+ez

Zj = ao + aiXij

ao ndash konstanta

ai ndash koeficijet koji odrenuje važnost i-te promenljive u izboru sredstva

Xij ndash vrednost i-te promenljive za j-tog putnika

Zj ndash mera preferencije putnika određenu vrstu prevoza

Nakon kalibracije dobijena je jednačina koja opisuje raspodelu između putovanja

automobilom i putovanja autobusom a sadrži

X1 ndash razliku u vremenu pešačenja za putovanja busom ili autom

X2 ndash razliku u vremenu čekanja

X3 ndash razliku u vremenu vožnje

X4 ndash razliku u ceni prevoza

C=02 + 09 X1 + 037X2 + 036 X3 + 052 X4

Istraživanje vidovne raspodele pokazala su da pored vremena i troškova putovanja

značajan uticaj imaju faktori kao što su udobnost pouzdanost i pogodnost transportnog sistema 46 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Složenost problema izbora vida prevoza naterala je neke autore da zavisnost određene kategorije

putnika od pojedinih vidova prevoza uzmu kao osnovu za formiranje modela vidovne raspodele

Svi putnici se mogu podeliti u tri osnovne grupe

putnici koji na raspolaganju imaju samo JP

putnici koji imaju mogućnosti izbora između javnog i individualnog prevoza

putnici koji imaju na raspolaganju samo individualni prevoz

U ovom slučaju u obzir su uzeta i putovanja koja se obavljaju pešice ili biciklom Ovaj

način raspodele se svodi na to da se na osnovu socijalno ekonomskih k-ka stanovništva u i

koraku formiraju tri grupe korisnika

putnici koji imaju mogućnosti izbora

putnici koji mogu da koriste JP i - ili pešačenje odnosno bicikl

putnici koji mogu da koriste putnički automobil i - ili pešačenje odnosno bicikl

U II koraku se iz prve grupe putnika na osnovu određenih kriterijum izdvajaju oni koji

koriste jedan od raspoloživih alternativa i pripisuju se grupama 2 i 3 U II koraku izdvajanjem iz

prethonih grupa dobijaju se skupovi putnika koji koriste JP pešačenje i - ili bicikl i kosinici

automobile Izlazni rezultati modela su matrice putovanja za svaki od navedenih vidova

prevoza47

56Modeli raspodele tokova na mreže

561Raspodela tokova na mreže

Poslednju fazu u primeni saobraćajnih modela predstavljaju postupci kojim se rezultati

prethodnih faza prepisuju mrežama Ovim modelima utvđuje se raspodela tokova vozila ili

putnika na mrežama da bi se utvdilo da li posmatrane saobraćajnice mogu i sa kakvim efektima

da prihvate postojeće ili očekivane tokove saobraćaja48

Postupci za raspodelu tokova na mreži dele se na

One kojima se utvrđuje raspodela tokova na alternativne puteve izmenu jednog

para izvorne i ciljne zone

Onima kojima se obuhvataju svi izvori i ciljevi47 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162 48 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Metode raspodele tokova na alternativne puteve se zasnivaju na upoređivanju razlika ili

odnosa rastojanja ili vremena putovanja između dva puta koja povezuju posmatrane zone Kada

su u pitanju ovakve metode raspodele koriste se kriterijumi

Ušteda u vremenu putovanja

Ušteda u pređenom putu

Odnos vremena putovanja

Odnos rastojanja

Odnos troškova

Raspodela tokova saobraćajne mreže predstavlja postupak kojim se prostorna

raspodela putovanja data u formi izvor ndash cilj matrice pripisuje odgovarajućim delovima mreže49

Svaka mreža se može opisati skupom čvorova međusobno spojenih vezama Pri čemu čvorovi

predstavljaju raskrsnice i generatore saobraćaja deonice tj delove mreže izmenu dva susedna

čvora Raspodela tokova saobraćaja na mreže omogućuje da se

utvrde nedostaci postojećih mreža

sagleda u kojoj meri će porast saobraćaja zahtevati promene na postojećim

mrežama

dobiju odgovarajuće informacije koje omogućuju izradu varijanti rešenja budućih

mreža

definišu prioritet u rešavanju problema na postojećim mrežama

U osnovi metode raspodele tokova saobraćaja sastoje se u tome da se definišu putanje

koje povezuju parove izvornih i ciljnih zona a da se zatim tim putanjama pripišu vrednosti

međuzonske razmene iz odgovarajuće matrice putovanja U zavisnosti od toga da li se uzima u

obzir kapacitet veza ili ne postoje dve metode raspodele

1 Metoda sve ili ništa - zasnovana je na pretpostavci da će celokupni saobraćaj između

svakog para zona koristiti tzv minimalnu putanju bez obzira na veličinu protoka i kapaciteta

veza Kriterijum a izbor najkraće putanje može da bude rastojanje vreme ili troškovi putovanja

49 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str163

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni nedostaci ove metode sastoje se u tome što pripisane veličine podataka često

prevazilaze kapacitet na najopterećenim deonicama mreže

2 Metoda kapacitetnog ograničenja - Otklanja nedostatke prethodne metode na taj

način što uzima u obzir kapacitet veza Rezultati koji se dobijaju ovom metodom odražavaju

realno stanje saobraćajnih opterećenja Za ovu metodu potrebno je uspostaviti relacije između

veličine protoka gustine saobraćaja i brzine

q = g V - protok vozila

g = q V - gustina vozila

V = q g ndash brzina vozila

Dijagrami međuzavisnosti

Vsl

Ve

ge gmax g(vozkmbr)

Slika 9 Brzina ndash Gustina

Sa porastom brzine opada brzina toka sve do gmax pri čemu dolazi do zastoja

Vsl

ge

Ve

qmax

q(vozhtr)

Slika 10 Brzina ndash protok

Ve

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

qmax

ge g(vozkmtr)

Slika 11 Protok ndash Gustina

Bez obzira o kojoj se metodi radi osnovni izlazni rezultati su

Kumulativni protok vozila i putnika na vezi po smeru iskazan u broju vozila u

određenoj vremenskoj jedinici odnosno broju putnika po smeru na sat ili dan kada je u pitanju

JP

Transportni rad po kategorijama saobraćajnicama iskazan u vozilakilometrima

na sat (vozkmh) odnosno kada je u pitaju JP putnik kilometrima na sat po linijama

Transportno vreme iskazano u vozila sati na sat ili dan za automobilski

saobracaj odnosno putnik sati na sat ili dan za sistem JP

57Kodiranje mreže ako se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem

raspodele tokova saobraćajnica u čvoru ndash raskrsnici

Ukoliko se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem raspodele tokova saobracajnice u

čvoru uobičajen način kodiranja mreže mora da se transformiše na način kako je prikazano na

sledećoj slici

73

175

1053

60 70

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

150 90 100

60 200

104 1054 60 1056 106

70 100 90 60

150 1052

73

sa razdelnim pojasom bez razdelnog pojasa

Slika 12 Detaljno utvrđivanje raspodela tokova saobraćajnice u čvoru

Da bi se utvrdio intenzitet tokova za svaki smer posebno uvode se fiktivne veze

(dijagonale kao na slici) sa elementima dužina koje predstavljju otpore u desnom (levom)

skretanju Otpori su ustvari dužina veze ili vreme potrebno da se savlada veza50

Fiktivni čvorovi (1052 1053 1054 1056) zamenjuju stvarni čvor 105 a umeću se tako u

mrežu da veza izmenu čvorova 104 i 105 odnosno 72 73 ostanu sa neizmenjenim elementima

(dužina brzina kapacitet) Dijagonalne veze se kodiraju sa elementima koji odgovaraju otporima

u desnom (levom skretanju)51

Kada je potrebno utvrditi intenzitet toka na većem broju čvorova koji pripadaju delu

mreže (ili celokupnoj mreži) mreža može da se definiše na taj način što će se čvorovi postaviti u

središtu veza izmežu raskrsnica To je prikazano na sledećoj slici

105 106 107

110 109 108

50 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100051 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 201000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Slika 8Položaj vidovne raspodele u lancu saobraćajnih modela

U 1 slučaju putem regresivne analize izračuvanaju se krajevi putovanja (atrakcije i

produkcije) za svaki vid prevoza posebno Kada se vidovna raspodela radi na nivou krajeva

putovanja (drugi slučaj) tada se rezultati dobijenog istraživanja na nivou saobraćajnih zona

krajeva putovanja dele na vidove prevoza 40Posle toga se za svaki vid prevoza formiraju modeli

prostorne raspodele putovanja pomoću kojih se dobijaju matrice putovanja za svaki vid prevoza

posebno

Ukoliko se vidovna raspodela vrši uporedo sa prostornom raspodelom putovanja tada se

formira onoliko formi modela prostorne raspodele koliko načina prevoza se razmatra u raspodeli

(slučaj 3) Najčešći slučaj je da se vidovna raspodela vrši po utvnenoj prostornoj raspodeli

(slučaj 4) Ovaj način omogućuje da se iz ukupne matrice putovanja izdvoje onoliko

elementarnih matrica na koliko vidova (načina) se razlaže ukupan broj putovanja (npr pešice

putovanja automobilom javni prevoz)41 Vidovna raspodela tokom pripisivanja tokova na mreži

(slučaj 5) sprovodi se idejom da se svi oni tokovi koje ne može da prihvati ulična mreža zbog

ograničenog kapaciteta pripišu javnom prevoz

552Faktori koji utiču na izbor vida prevoza

1 Faktori zavisni od karakteristika putovanja

Najvažnije k-ke putovanja koje imaju uticaj izbor vida prevoza su

svrha putovanja

period dana u kome se obavlja putovanje

dužina odnosno trajanje putovanja

Svrha (motiv) putovanja utiče na taj način što se za odlazak na posao i u školu (fakultet)

putnici u većoj meri opredeljuju za javni prevoz dok ukoliko je u pitanju kupovina ili zabava

češća je upotreba putničkog automobile Ove pojave mogu se objasniti i činjenicom da se 40 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str14041 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str140

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

odlazak na posao i u školu dešava u period vršnog opterećenja kada zbog čestih zastoja i

izraženih problema parkiranja deo vlasnika automobila rane koristi javni prevoz Nasuprot tome

povremeni odlazak u kupovinu razonodu i sl većina vlasnika automobila obavlja najšeće sa još

nekim članom automobilom jer želi da ima odgovarajući komfor i apsolutno samostalnost u

izboru vremena i putanje kojim će obaviti putovanje

Dužina putovanja merena rastojanjem ili utrošenim vremenom između izvora i cilja

takođe ima uticaj na izbor vida prevoza Za kratka putovanja do nekoliko stotina metara

putovanja se obavljaju pešice na srednjim rastojanjima koristi se automobilom ili JGP a na

većim udaljenostima međugradski autobus želenica ili avion

2 Faktori zavisni od karakteristika putnika

Najvažnije k-ke putnika su

Ekonomski status

Posedovanje automobile

Gustina naseljenosti

Socio-ekonomske k-ke domaćinstva

Domaćinstva sa većim prihodima imaju veću mobilnost i češće koriste automobil od

domaćinstva sa nižim prihodima koja više koriste JGP pešačenje ili biciklistički prevoz

Domaćinstva koja poseduju automobil ostvaruju veći broj putovanja automobilom i obrnuto U

zonama sa manjim gustinama naseljenosti nerazvijenija je mreža linija JGP i frekfencija vozila

niža pa je nivo korišćenja JGP niži odnosno stanovnici su više upućeni na korišćenje

automobila U celini gledano domaćinstva sa većim dohodkom imaju viši stepen motorizacije

viši stepen korišćenja automobila i uglavnom žive u zonama niskih gustina jer poseduju kuće u

eskluzivnim delovima grada koje su uglavnom zbog male zainteresovanosti stanovnika takvih

zona za JGP slabije opsluženi linijama JPG

3 Faktori zavisni od k-ka saobraćajnog sistema

Uticaj k-ka saob sistema na vidovnu raspodelu najčešće se izražava preko vremena

putovanja i troškova putovanja ili preko pokazatelja kao što su nivo usluge i indeks

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

pristupačnosti42 Uticaj vremena putovanja može se izraziti količnikom koji pokazuje koliko

puta više traje putovaje JGP od putovanja putničkim automobilom

t1 + t2 + t3 + t4 + t5

Kt = _____________________ t6 + t7 + t8

t1 ndash vreme vožnje u vozilu JGP

t2 ndash vreme presedanja

t3 ndash vreme čekanja na vozilo JGP

t4 ndash vreme pešačenja od izvora do vozila JPG

t5 ndash vreme pešačenja od vozila JGP do cilja

t6 ndash vreme vožnje putničkim automobilom

t7 ndash vreme potrebno za parkiranje automobila na cilju

t8 ndash vreme pešačenja od mesta parkiranja do ciljne adrese

Sa porastom količnika Kt opada učešće JGP kada su u pitanju putovanja sa svrhom

odlaska na posao u periodu vršnog opterećenja Uticaj troškova putovanja takođe se može

izraziti preko količnika43

C1 pKc = ______________________

C2 + C3 + C4 + 05C5

C1 = cena vožnje u JGP

C2 = troškovi goriva putničkog automobila

C3 = troškovi maziva putničkog automobila

C4 = troškovi putarine pri korišćenju putničkog automobile

C5 = troškovi parkiranja putničkog automobile

pndash popunjenost putničkog automobile

42 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str14343 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Nivo usluge obuhvata veličine komfor olakšice presedanje Jedan od nivoa da se izrazi

nivo usluge je da se stave u odnosu vremenski gubici kod javnog i individualnog prevoza Tako

definisan nivo usluge polazi od toga da je vreme utrošeno izvan vozila gubitak i da je nivo

usluge u sistemu JGP niži ukoliko je ovaj odnos veći i obrnuto44

Indeks pristupačnosti predstavlja pogodnost pristupa određenoj lokaciji određenom

vrstom prevoza

n Sj n Sj

Ij = sum ______ = sum _____ j=1 dij j=1 tα

ij

__ α

vij

Ii ndash indeks pristupačnosti u tački (centroidu)

Sj ndash broj stanovnika zone j

dij ndash rastojanje između centroida i i j

Vij ndash brzina putovanja između centroida i i j

tij ndash vreme putovanja između centroida i i j

α - eksponent funkcije otpora

553Raspodela putovanja na vidove prevoza posle prostorne raspodele

Najčešći način da se utvrdi odnos između javnog i individualnog prevoza Ova raspodela

putovanja sastoji se da se prvo utvrdi ukupni broj izvornih i ciljnih krajeva putovanja i da se

zatim utvdi međuzonska razmena putovanja u obliku matrice putovanja za određenu svrhu

putovanja svim vidovima prevoza Vidovna raspodela obavlja se na taj način što se vrednosti

međuzonske razmene putovanja iz matrice putovanja pomnože sa odgovarajućim postotkom koji

zavisi od odnosa vremena putovanja JP-om i pa za posmatrani par zona45 Složenije metode

44 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143-144

45 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

vidovne raspodele posle prostorne raspodele putovanja zasnovane su na tehnici tzv

diskriminantne analize Ova metoda je zasnovana na dve pretpostavke46

putnici imaju jednaku mogućnost izbora

svaki putnik prilikom izbora sredstva vrednuje prednosti i nedostatke jednog

sredstva u odnosu na drugi

Faktori koji se koriste u ovom vrednovanju su pre svega vreme putovanja cena komfor i

pouzdanost Važnost ovih faktora modelira se primenom diskriminantne analize U engleskoj je

primenom ovog metoda razvijena tzv globalna jednačina vidovne raspodele na bazi podataka

snimanja u gradovima Verovatnoca izbora sredstva prevoza ocenjena je na osnovu

ez

P(z) = _____ 1+ez

Zj = ao + aiXij

ao ndash konstanta

ai ndash koeficijet koji odrenuje važnost i-te promenljive u izboru sredstva

Xij ndash vrednost i-te promenljive za j-tog putnika

Zj ndash mera preferencije putnika određenu vrstu prevoza

Nakon kalibracije dobijena je jednačina koja opisuje raspodelu između putovanja

automobilom i putovanja autobusom a sadrži

X1 ndash razliku u vremenu pešačenja za putovanja busom ili autom

X2 ndash razliku u vremenu čekanja

X3 ndash razliku u vremenu vožnje

X4 ndash razliku u ceni prevoza

C=02 + 09 X1 + 037X2 + 036 X3 + 052 X4

Istraživanje vidovne raspodele pokazala su da pored vremena i troškova putovanja

značajan uticaj imaju faktori kao što su udobnost pouzdanost i pogodnost transportnog sistema 46 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Složenost problema izbora vida prevoza naterala je neke autore da zavisnost određene kategorije

putnika od pojedinih vidova prevoza uzmu kao osnovu za formiranje modela vidovne raspodele

Svi putnici se mogu podeliti u tri osnovne grupe

putnici koji na raspolaganju imaju samo JP

putnici koji imaju mogućnosti izbora između javnog i individualnog prevoza

putnici koji imaju na raspolaganju samo individualni prevoz

U ovom slučaju u obzir su uzeta i putovanja koja se obavljaju pešice ili biciklom Ovaj

način raspodele se svodi na to da se na osnovu socijalno ekonomskih k-ka stanovništva u i

koraku formiraju tri grupe korisnika

putnici koji imaju mogućnosti izbora

putnici koji mogu da koriste JP i - ili pešačenje odnosno bicikl

putnici koji mogu da koriste putnički automobil i - ili pešačenje odnosno bicikl

U II koraku se iz prve grupe putnika na osnovu određenih kriterijum izdvajaju oni koji

koriste jedan od raspoloživih alternativa i pripisuju se grupama 2 i 3 U II koraku izdvajanjem iz

prethonih grupa dobijaju se skupovi putnika koji koriste JP pešačenje i - ili bicikl i kosinici

automobile Izlazni rezultati modela su matrice putovanja za svaki od navedenih vidova

prevoza47

56Modeli raspodele tokova na mreže

561Raspodela tokova na mreže

Poslednju fazu u primeni saobraćajnih modela predstavljaju postupci kojim se rezultati

prethodnih faza prepisuju mrežama Ovim modelima utvđuje se raspodela tokova vozila ili

putnika na mrežama da bi se utvdilo da li posmatrane saobraćajnice mogu i sa kakvim efektima

da prihvate postojeće ili očekivane tokove saobraćaja48

Postupci za raspodelu tokova na mreži dele se na

One kojima se utvrđuje raspodela tokova na alternativne puteve izmenu jednog

para izvorne i ciljne zone

Onima kojima se obuhvataju svi izvori i ciljevi47 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162 48 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Metode raspodele tokova na alternativne puteve se zasnivaju na upoređivanju razlika ili

odnosa rastojanja ili vremena putovanja između dva puta koja povezuju posmatrane zone Kada

su u pitanju ovakve metode raspodele koriste se kriterijumi

Ušteda u vremenu putovanja

Ušteda u pređenom putu

Odnos vremena putovanja

Odnos rastojanja

Odnos troškova

Raspodela tokova saobraćajne mreže predstavlja postupak kojim se prostorna

raspodela putovanja data u formi izvor ndash cilj matrice pripisuje odgovarajućim delovima mreže49

Svaka mreža se može opisati skupom čvorova međusobno spojenih vezama Pri čemu čvorovi

predstavljaju raskrsnice i generatore saobraćaja deonice tj delove mreže izmenu dva susedna

čvora Raspodela tokova saobraćaja na mreže omogućuje da se

utvrde nedostaci postojećih mreža

sagleda u kojoj meri će porast saobraćaja zahtevati promene na postojećim

mrežama

dobiju odgovarajuće informacije koje omogućuju izradu varijanti rešenja budućih

mreža

definišu prioritet u rešavanju problema na postojećim mrežama

U osnovi metode raspodele tokova saobraćaja sastoje se u tome da se definišu putanje

koje povezuju parove izvornih i ciljnih zona a da se zatim tim putanjama pripišu vrednosti

međuzonske razmene iz odgovarajuće matrice putovanja U zavisnosti od toga da li se uzima u

obzir kapacitet veza ili ne postoje dve metode raspodele

1 Metoda sve ili ništa - zasnovana je na pretpostavci da će celokupni saobraćaj između

svakog para zona koristiti tzv minimalnu putanju bez obzira na veličinu protoka i kapaciteta

veza Kriterijum a izbor najkraće putanje može da bude rastojanje vreme ili troškovi putovanja

49 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str163

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni nedostaci ove metode sastoje se u tome što pripisane veličine podataka često

prevazilaze kapacitet na najopterećenim deonicama mreže

2 Metoda kapacitetnog ograničenja - Otklanja nedostatke prethodne metode na taj

način što uzima u obzir kapacitet veza Rezultati koji se dobijaju ovom metodom odražavaju

realno stanje saobraćajnih opterećenja Za ovu metodu potrebno je uspostaviti relacije između

veličine protoka gustine saobraćaja i brzine

q = g V - protok vozila

g = q V - gustina vozila

V = q g ndash brzina vozila

Dijagrami međuzavisnosti

Vsl

Ve

ge gmax g(vozkmbr)

Slika 9 Brzina ndash Gustina

Sa porastom brzine opada brzina toka sve do gmax pri čemu dolazi do zastoja

Vsl

ge

Ve

qmax

q(vozhtr)

Slika 10 Brzina ndash protok

Ve

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

qmax

ge g(vozkmtr)

Slika 11 Protok ndash Gustina

Bez obzira o kojoj se metodi radi osnovni izlazni rezultati su

Kumulativni protok vozila i putnika na vezi po smeru iskazan u broju vozila u

određenoj vremenskoj jedinici odnosno broju putnika po smeru na sat ili dan kada je u pitanju

JP

Transportni rad po kategorijama saobraćajnicama iskazan u vozilakilometrima

na sat (vozkmh) odnosno kada je u pitaju JP putnik kilometrima na sat po linijama

Transportno vreme iskazano u vozila sati na sat ili dan za automobilski

saobracaj odnosno putnik sati na sat ili dan za sistem JP

57Kodiranje mreže ako se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem

raspodele tokova saobraćajnica u čvoru ndash raskrsnici

Ukoliko se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem raspodele tokova saobracajnice u

čvoru uobičajen način kodiranja mreže mora da se transformiše na način kako je prikazano na

sledećoj slici

73

175

1053

60 70

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

150 90 100

60 200

104 1054 60 1056 106

70 100 90 60

150 1052

73

sa razdelnim pojasom bez razdelnog pojasa

Slika 12 Detaljno utvrđivanje raspodela tokova saobraćajnice u čvoru

Da bi se utvrdio intenzitet tokova za svaki smer posebno uvode se fiktivne veze

(dijagonale kao na slici) sa elementima dužina koje predstavljju otpore u desnom (levom)

skretanju Otpori su ustvari dužina veze ili vreme potrebno da se savlada veza50

Fiktivni čvorovi (1052 1053 1054 1056) zamenjuju stvarni čvor 105 a umeću se tako u

mrežu da veza izmenu čvorova 104 i 105 odnosno 72 73 ostanu sa neizmenjenim elementima

(dužina brzina kapacitet) Dijagonalne veze se kodiraju sa elementima koji odgovaraju otporima

u desnom (levom skretanju)51

Kada je potrebno utvrditi intenzitet toka na većem broju čvorova koji pripadaju delu

mreže (ili celokupnoj mreži) mreža može da se definiše na taj način što će se čvorovi postaviti u

središtu veza izmežu raskrsnica To je prikazano na sledećoj slici

105 106 107

110 109 108

50 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100051 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 201000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

odlazak na posao i u školu dešava u period vršnog opterećenja kada zbog čestih zastoja i

izraženih problema parkiranja deo vlasnika automobila rane koristi javni prevoz Nasuprot tome

povremeni odlazak u kupovinu razonodu i sl većina vlasnika automobila obavlja najšeće sa još

nekim članom automobilom jer želi da ima odgovarajući komfor i apsolutno samostalnost u

izboru vremena i putanje kojim će obaviti putovanje

Dužina putovanja merena rastojanjem ili utrošenim vremenom između izvora i cilja

takođe ima uticaj na izbor vida prevoza Za kratka putovanja do nekoliko stotina metara

putovanja se obavljaju pešice na srednjim rastojanjima koristi se automobilom ili JGP a na

većim udaljenostima međugradski autobus želenica ili avion

2 Faktori zavisni od karakteristika putnika

Najvažnije k-ke putnika su

Ekonomski status

Posedovanje automobile

Gustina naseljenosti

Socio-ekonomske k-ke domaćinstva

Domaćinstva sa većim prihodima imaju veću mobilnost i češće koriste automobil od

domaćinstva sa nižim prihodima koja više koriste JGP pešačenje ili biciklistički prevoz

Domaćinstva koja poseduju automobil ostvaruju veći broj putovanja automobilom i obrnuto U

zonama sa manjim gustinama naseljenosti nerazvijenija je mreža linija JGP i frekfencija vozila

niža pa je nivo korišćenja JGP niži odnosno stanovnici su više upućeni na korišćenje

automobila U celini gledano domaćinstva sa većim dohodkom imaju viši stepen motorizacije

viši stepen korišćenja automobila i uglavnom žive u zonama niskih gustina jer poseduju kuće u

eskluzivnim delovima grada koje su uglavnom zbog male zainteresovanosti stanovnika takvih

zona za JGP slabije opsluženi linijama JPG

3 Faktori zavisni od k-ka saobraćajnog sistema

Uticaj k-ka saob sistema na vidovnu raspodelu najčešće se izražava preko vremena

putovanja i troškova putovanja ili preko pokazatelja kao što su nivo usluge i indeks

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

pristupačnosti42 Uticaj vremena putovanja može se izraziti količnikom koji pokazuje koliko

puta više traje putovaje JGP od putovanja putničkim automobilom

t1 + t2 + t3 + t4 + t5

Kt = _____________________ t6 + t7 + t8

t1 ndash vreme vožnje u vozilu JGP

t2 ndash vreme presedanja

t3 ndash vreme čekanja na vozilo JGP

t4 ndash vreme pešačenja od izvora do vozila JPG

t5 ndash vreme pešačenja od vozila JGP do cilja

t6 ndash vreme vožnje putničkim automobilom

t7 ndash vreme potrebno za parkiranje automobila na cilju

t8 ndash vreme pešačenja od mesta parkiranja do ciljne adrese

Sa porastom količnika Kt opada učešće JGP kada su u pitanju putovanja sa svrhom

odlaska na posao u periodu vršnog opterećenja Uticaj troškova putovanja takođe se može

izraziti preko količnika43

C1 pKc = ______________________

C2 + C3 + C4 + 05C5

C1 = cena vožnje u JGP

C2 = troškovi goriva putničkog automobila

C3 = troškovi maziva putničkog automobila

C4 = troškovi putarine pri korišćenju putničkog automobile

C5 = troškovi parkiranja putničkog automobile

pndash popunjenost putničkog automobile

42 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str14343 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Nivo usluge obuhvata veličine komfor olakšice presedanje Jedan od nivoa da se izrazi

nivo usluge je da se stave u odnosu vremenski gubici kod javnog i individualnog prevoza Tako

definisan nivo usluge polazi od toga da je vreme utrošeno izvan vozila gubitak i da je nivo

usluge u sistemu JGP niži ukoliko je ovaj odnos veći i obrnuto44

Indeks pristupačnosti predstavlja pogodnost pristupa određenoj lokaciji određenom

vrstom prevoza

n Sj n Sj

Ij = sum ______ = sum _____ j=1 dij j=1 tα

ij

__ α

vij

Ii ndash indeks pristupačnosti u tački (centroidu)

Sj ndash broj stanovnika zone j

dij ndash rastojanje između centroida i i j

Vij ndash brzina putovanja između centroida i i j

tij ndash vreme putovanja između centroida i i j

α - eksponent funkcije otpora

553Raspodela putovanja na vidove prevoza posle prostorne raspodele

Najčešći način da se utvrdi odnos između javnog i individualnog prevoza Ova raspodela

putovanja sastoji se da se prvo utvrdi ukupni broj izvornih i ciljnih krajeva putovanja i da se

zatim utvdi međuzonska razmena putovanja u obliku matrice putovanja za određenu svrhu

putovanja svim vidovima prevoza Vidovna raspodela obavlja se na taj način što se vrednosti

međuzonske razmene putovanja iz matrice putovanja pomnože sa odgovarajućim postotkom koji

zavisi od odnosa vremena putovanja JP-om i pa za posmatrani par zona45 Složenije metode

44 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143-144

45 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

vidovne raspodele posle prostorne raspodele putovanja zasnovane su na tehnici tzv

diskriminantne analize Ova metoda je zasnovana na dve pretpostavke46

putnici imaju jednaku mogućnost izbora

svaki putnik prilikom izbora sredstva vrednuje prednosti i nedostatke jednog

sredstva u odnosu na drugi

Faktori koji se koriste u ovom vrednovanju su pre svega vreme putovanja cena komfor i

pouzdanost Važnost ovih faktora modelira se primenom diskriminantne analize U engleskoj je

primenom ovog metoda razvijena tzv globalna jednačina vidovne raspodele na bazi podataka

snimanja u gradovima Verovatnoca izbora sredstva prevoza ocenjena je na osnovu

ez

P(z) = _____ 1+ez

Zj = ao + aiXij

ao ndash konstanta

ai ndash koeficijet koji odrenuje važnost i-te promenljive u izboru sredstva

Xij ndash vrednost i-te promenljive za j-tog putnika

Zj ndash mera preferencije putnika određenu vrstu prevoza

Nakon kalibracije dobijena je jednačina koja opisuje raspodelu između putovanja

automobilom i putovanja autobusom a sadrži

X1 ndash razliku u vremenu pešačenja za putovanja busom ili autom

X2 ndash razliku u vremenu čekanja

X3 ndash razliku u vremenu vožnje

X4 ndash razliku u ceni prevoza

C=02 + 09 X1 + 037X2 + 036 X3 + 052 X4

Istraživanje vidovne raspodele pokazala su da pored vremena i troškova putovanja

značajan uticaj imaju faktori kao što su udobnost pouzdanost i pogodnost transportnog sistema 46 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Složenost problema izbora vida prevoza naterala je neke autore da zavisnost određene kategorije

putnika od pojedinih vidova prevoza uzmu kao osnovu za formiranje modela vidovne raspodele

Svi putnici se mogu podeliti u tri osnovne grupe

putnici koji na raspolaganju imaju samo JP

putnici koji imaju mogućnosti izbora između javnog i individualnog prevoza

putnici koji imaju na raspolaganju samo individualni prevoz

U ovom slučaju u obzir su uzeta i putovanja koja se obavljaju pešice ili biciklom Ovaj

način raspodele se svodi na to da se na osnovu socijalno ekonomskih k-ka stanovništva u i

koraku formiraju tri grupe korisnika

putnici koji imaju mogućnosti izbora

putnici koji mogu da koriste JP i - ili pešačenje odnosno bicikl

putnici koji mogu da koriste putnički automobil i - ili pešačenje odnosno bicikl

U II koraku se iz prve grupe putnika na osnovu određenih kriterijum izdvajaju oni koji

koriste jedan od raspoloživih alternativa i pripisuju se grupama 2 i 3 U II koraku izdvajanjem iz

prethonih grupa dobijaju se skupovi putnika koji koriste JP pešačenje i - ili bicikl i kosinici

automobile Izlazni rezultati modela su matrice putovanja za svaki od navedenih vidova

prevoza47

56Modeli raspodele tokova na mreže

561Raspodela tokova na mreže

Poslednju fazu u primeni saobraćajnih modela predstavljaju postupci kojim se rezultati

prethodnih faza prepisuju mrežama Ovim modelima utvđuje se raspodela tokova vozila ili

putnika na mrežama da bi se utvdilo da li posmatrane saobraćajnice mogu i sa kakvim efektima

da prihvate postojeće ili očekivane tokove saobraćaja48

Postupci za raspodelu tokova na mreži dele se na

One kojima se utvrđuje raspodela tokova na alternativne puteve izmenu jednog

para izvorne i ciljne zone

Onima kojima se obuhvataju svi izvori i ciljevi47 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162 48 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Metode raspodele tokova na alternativne puteve se zasnivaju na upoređivanju razlika ili

odnosa rastojanja ili vremena putovanja između dva puta koja povezuju posmatrane zone Kada

su u pitanju ovakve metode raspodele koriste se kriterijumi

Ušteda u vremenu putovanja

Ušteda u pređenom putu

Odnos vremena putovanja

Odnos rastojanja

Odnos troškova

Raspodela tokova saobraćajne mreže predstavlja postupak kojim se prostorna

raspodela putovanja data u formi izvor ndash cilj matrice pripisuje odgovarajućim delovima mreže49

Svaka mreža se može opisati skupom čvorova međusobno spojenih vezama Pri čemu čvorovi

predstavljaju raskrsnice i generatore saobraćaja deonice tj delove mreže izmenu dva susedna

čvora Raspodela tokova saobraćaja na mreže omogućuje da se

utvrde nedostaci postojećih mreža

sagleda u kojoj meri će porast saobraćaja zahtevati promene na postojećim

mrežama

dobiju odgovarajuće informacije koje omogućuju izradu varijanti rešenja budućih

mreža

definišu prioritet u rešavanju problema na postojećim mrežama

U osnovi metode raspodele tokova saobraćaja sastoje se u tome da se definišu putanje

koje povezuju parove izvornih i ciljnih zona a da se zatim tim putanjama pripišu vrednosti

međuzonske razmene iz odgovarajuće matrice putovanja U zavisnosti od toga da li se uzima u

obzir kapacitet veza ili ne postoje dve metode raspodele

1 Metoda sve ili ništa - zasnovana je na pretpostavci da će celokupni saobraćaj između

svakog para zona koristiti tzv minimalnu putanju bez obzira na veličinu protoka i kapaciteta

veza Kriterijum a izbor najkraće putanje može da bude rastojanje vreme ili troškovi putovanja

49 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str163

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni nedostaci ove metode sastoje se u tome što pripisane veličine podataka često

prevazilaze kapacitet na najopterećenim deonicama mreže

2 Metoda kapacitetnog ograničenja - Otklanja nedostatke prethodne metode na taj

način što uzima u obzir kapacitet veza Rezultati koji se dobijaju ovom metodom odražavaju

realno stanje saobraćajnih opterećenja Za ovu metodu potrebno je uspostaviti relacije između

veličine protoka gustine saobraćaja i brzine

q = g V - protok vozila

g = q V - gustina vozila

V = q g ndash brzina vozila

Dijagrami međuzavisnosti

Vsl

Ve

ge gmax g(vozkmbr)

Slika 9 Brzina ndash Gustina

Sa porastom brzine opada brzina toka sve do gmax pri čemu dolazi do zastoja

Vsl

ge

Ve

qmax

q(vozhtr)

Slika 10 Brzina ndash protok

Ve

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

qmax

ge g(vozkmtr)

Slika 11 Protok ndash Gustina

Bez obzira o kojoj se metodi radi osnovni izlazni rezultati su

Kumulativni protok vozila i putnika na vezi po smeru iskazan u broju vozila u

određenoj vremenskoj jedinici odnosno broju putnika po smeru na sat ili dan kada je u pitanju

JP

Transportni rad po kategorijama saobraćajnicama iskazan u vozilakilometrima

na sat (vozkmh) odnosno kada je u pitaju JP putnik kilometrima na sat po linijama

Transportno vreme iskazano u vozila sati na sat ili dan za automobilski

saobracaj odnosno putnik sati na sat ili dan za sistem JP

57Kodiranje mreže ako se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem

raspodele tokova saobraćajnica u čvoru ndash raskrsnici

Ukoliko se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem raspodele tokova saobracajnice u

čvoru uobičajen način kodiranja mreže mora da se transformiše na način kako je prikazano na

sledećoj slici

73

175

1053

60 70

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

150 90 100

60 200

104 1054 60 1056 106

70 100 90 60

150 1052

73

sa razdelnim pojasom bez razdelnog pojasa

Slika 12 Detaljno utvrđivanje raspodela tokova saobraćajnice u čvoru

Da bi se utvrdio intenzitet tokova za svaki smer posebno uvode se fiktivne veze

(dijagonale kao na slici) sa elementima dužina koje predstavljju otpore u desnom (levom)

skretanju Otpori su ustvari dužina veze ili vreme potrebno da se savlada veza50

Fiktivni čvorovi (1052 1053 1054 1056) zamenjuju stvarni čvor 105 a umeću se tako u

mrežu da veza izmenu čvorova 104 i 105 odnosno 72 73 ostanu sa neizmenjenim elementima

(dužina brzina kapacitet) Dijagonalne veze se kodiraju sa elementima koji odgovaraju otporima

u desnom (levom skretanju)51

Kada je potrebno utvrditi intenzitet toka na većem broju čvorova koji pripadaju delu

mreže (ili celokupnoj mreži) mreža može da se definiše na taj način što će se čvorovi postaviti u

središtu veza izmežu raskrsnica To je prikazano na sledećoj slici

105 106 107

110 109 108

50 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100051 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 201000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

pristupačnosti42 Uticaj vremena putovanja može se izraziti količnikom koji pokazuje koliko

puta više traje putovaje JGP od putovanja putničkim automobilom

t1 + t2 + t3 + t4 + t5

Kt = _____________________ t6 + t7 + t8

t1 ndash vreme vožnje u vozilu JGP

t2 ndash vreme presedanja

t3 ndash vreme čekanja na vozilo JGP

t4 ndash vreme pešačenja od izvora do vozila JPG

t5 ndash vreme pešačenja od vozila JGP do cilja

t6 ndash vreme vožnje putničkim automobilom

t7 ndash vreme potrebno za parkiranje automobila na cilju

t8 ndash vreme pešačenja od mesta parkiranja do ciljne adrese

Sa porastom količnika Kt opada učešće JGP kada su u pitanju putovanja sa svrhom

odlaska na posao u periodu vršnog opterećenja Uticaj troškova putovanja takođe se može

izraziti preko količnika43

C1 pKc = ______________________

C2 + C3 + C4 + 05C5

C1 = cena vožnje u JGP

C2 = troškovi goriva putničkog automobila

C3 = troškovi maziva putničkog automobila

C4 = troškovi putarine pri korišćenju putničkog automobile

C5 = troškovi parkiranja putničkog automobile

pndash popunjenost putničkog automobile

42 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str14343 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Nivo usluge obuhvata veličine komfor olakšice presedanje Jedan od nivoa da se izrazi

nivo usluge je da se stave u odnosu vremenski gubici kod javnog i individualnog prevoza Tako

definisan nivo usluge polazi od toga da je vreme utrošeno izvan vozila gubitak i da je nivo

usluge u sistemu JGP niži ukoliko je ovaj odnos veći i obrnuto44

Indeks pristupačnosti predstavlja pogodnost pristupa određenoj lokaciji određenom

vrstom prevoza

n Sj n Sj

Ij = sum ______ = sum _____ j=1 dij j=1 tα

ij

__ α

vij

Ii ndash indeks pristupačnosti u tački (centroidu)

Sj ndash broj stanovnika zone j

dij ndash rastojanje između centroida i i j

Vij ndash brzina putovanja između centroida i i j

tij ndash vreme putovanja između centroida i i j

α - eksponent funkcije otpora

553Raspodela putovanja na vidove prevoza posle prostorne raspodele

Najčešći način da se utvrdi odnos između javnog i individualnog prevoza Ova raspodela

putovanja sastoji se da se prvo utvrdi ukupni broj izvornih i ciljnih krajeva putovanja i da se

zatim utvdi međuzonska razmena putovanja u obliku matrice putovanja za određenu svrhu

putovanja svim vidovima prevoza Vidovna raspodela obavlja se na taj način što se vrednosti

međuzonske razmene putovanja iz matrice putovanja pomnože sa odgovarajućim postotkom koji

zavisi od odnosa vremena putovanja JP-om i pa za posmatrani par zona45 Složenije metode

44 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143-144

45 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

vidovne raspodele posle prostorne raspodele putovanja zasnovane su na tehnici tzv

diskriminantne analize Ova metoda je zasnovana na dve pretpostavke46

putnici imaju jednaku mogućnost izbora

svaki putnik prilikom izbora sredstva vrednuje prednosti i nedostatke jednog

sredstva u odnosu na drugi

Faktori koji se koriste u ovom vrednovanju su pre svega vreme putovanja cena komfor i

pouzdanost Važnost ovih faktora modelira se primenom diskriminantne analize U engleskoj je

primenom ovog metoda razvijena tzv globalna jednačina vidovne raspodele na bazi podataka

snimanja u gradovima Verovatnoca izbora sredstva prevoza ocenjena je na osnovu

ez

P(z) = _____ 1+ez

Zj = ao + aiXij

ao ndash konstanta

ai ndash koeficijet koji odrenuje važnost i-te promenljive u izboru sredstva

Xij ndash vrednost i-te promenljive za j-tog putnika

Zj ndash mera preferencije putnika određenu vrstu prevoza

Nakon kalibracije dobijena je jednačina koja opisuje raspodelu između putovanja

automobilom i putovanja autobusom a sadrži

X1 ndash razliku u vremenu pešačenja za putovanja busom ili autom

X2 ndash razliku u vremenu čekanja

X3 ndash razliku u vremenu vožnje

X4 ndash razliku u ceni prevoza

C=02 + 09 X1 + 037X2 + 036 X3 + 052 X4

Istraživanje vidovne raspodele pokazala su da pored vremena i troškova putovanja

značajan uticaj imaju faktori kao što su udobnost pouzdanost i pogodnost transportnog sistema 46 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Složenost problema izbora vida prevoza naterala je neke autore da zavisnost određene kategorije

putnika od pojedinih vidova prevoza uzmu kao osnovu za formiranje modela vidovne raspodele

Svi putnici se mogu podeliti u tri osnovne grupe

putnici koji na raspolaganju imaju samo JP

putnici koji imaju mogućnosti izbora između javnog i individualnog prevoza

putnici koji imaju na raspolaganju samo individualni prevoz

U ovom slučaju u obzir su uzeta i putovanja koja se obavljaju pešice ili biciklom Ovaj

način raspodele se svodi na to da se na osnovu socijalno ekonomskih k-ka stanovništva u i

koraku formiraju tri grupe korisnika

putnici koji imaju mogućnosti izbora

putnici koji mogu da koriste JP i - ili pešačenje odnosno bicikl

putnici koji mogu da koriste putnički automobil i - ili pešačenje odnosno bicikl

U II koraku se iz prve grupe putnika na osnovu određenih kriterijum izdvajaju oni koji

koriste jedan od raspoloživih alternativa i pripisuju se grupama 2 i 3 U II koraku izdvajanjem iz

prethonih grupa dobijaju se skupovi putnika koji koriste JP pešačenje i - ili bicikl i kosinici

automobile Izlazni rezultati modela su matrice putovanja za svaki od navedenih vidova

prevoza47

56Modeli raspodele tokova na mreže

561Raspodela tokova na mreže

Poslednju fazu u primeni saobraćajnih modela predstavljaju postupci kojim se rezultati

prethodnih faza prepisuju mrežama Ovim modelima utvđuje se raspodela tokova vozila ili

putnika na mrežama da bi se utvdilo da li posmatrane saobraćajnice mogu i sa kakvim efektima

da prihvate postojeće ili očekivane tokove saobraćaja48

Postupci za raspodelu tokova na mreži dele se na

One kojima se utvrđuje raspodela tokova na alternativne puteve izmenu jednog

para izvorne i ciljne zone

Onima kojima se obuhvataju svi izvori i ciljevi47 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162 48 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Metode raspodele tokova na alternativne puteve se zasnivaju na upoređivanju razlika ili

odnosa rastojanja ili vremena putovanja između dva puta koja povezuju posmatrane zone Kada

su u pitanju ovakve metode raspodele koriste se kriterijumi

Ušteda u vremenu putovanja

Ušteda u pređenom putu

Odnos vremena putovanja

Odnos rastojanja

Odnos troškova

Raspodela tokova saobraćajne mreže predstavlja postupak kojim se prostorna

raspodela putovanja data u formi izvor ndash cilj matrice pripisuje odgovarajućim delovima mreže49

Svaka mreža se može opisati skupom čvorova međusobno spojenih vezama Pri čemu čvorovi

predstavljaju raskrsnice i generatore saobraćaja deonice tj delove mreže izmenu dva susedna

čvora Raspodela tokova saobraćaja na mreže omogućuje da se

utvrde nedostaci postojećih mreža

sagleda u kojoj meri će porast saobraćaja zahtevati promene na postojećim

mrežama

dobiju odgovarajuće informacije koje omogućuju izradu varijanti rešenja budućih

mreža

definišu prioritet u rešavanju problema na postojećim mrežama

U osnovi metode raspodele tokova saobraćaja sastoje se u tome da se definišu putanje

koje povezuju parove izvornih i ciljnih zona a da se zatim tim putanjama pripišu vrednosti

međuzonske razmene iz odgovarajuće matrice putovanja U zavisnosti od toga da li se uzima u

obzir kapacitet veza ili ne postoje dve metode raspodele

1 Metoda sve ili ništa - zasnovana je na pretpostavci da će celokupni saobraćaj između

svakog para zona koristiti tzv minimalnu putanju bez obzira na veličinu protoka i kapaciteta

veza Kriterijum a izbor najkraće putanje može da bude rastojanje vreme ili troškovi putovanja

49 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str163

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni nedostaci ove metode sastoje se u tome što pripisane veličine podataka često

prevazilaze kapacitet na najopterećenim deonicama mreže

2 Metoda kapacitetnog ograničenja - Otklanja nedostatke prethodne metode na taj

način što uzima u obzir kapacitet veza Rezultati koji se dobijaju ovom metodom odražavaju

realno stanje saobraćajnih opterećenja Za ovu metodu potrebno je uspostaviti relacije između

veličine protoka gustine saobraćaja i brzine

q = g V - protok vozila

g = q V - gustina vozila

V = q g ndash brzina vozila

Dijagrami međuzavisnosti

Vsl

Ve

ge gmax g(vozkmbr)

Slika 9 Brzina ndash Gustina

Sa porastom brzine opada brzina toka sve do gmax pri čemu dolazi do zastoja

Vsl

ge

Ve

qmax

q(vozhtr)

Slika 10 Brzina ndash protok

Ve

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

qmax

ge g(vozkmtr)

Slika 11 Protok ndash Gustina

Bez obzira o kojoj se metodi radi osnovni izlazni rezultati su

Kumulativni protok vozila i putnika na vezi po smeru iskazan u broju vozila u

određenoj vremenskoj jedinici odnosno broju putnika po smeru na sat ili dan kada je u pitanju

JP

Transportni rad po kategorijama saobraćajnicama iskazan u vozilakilometrima

na sat (vozkmh) odnosno kada je u pitaju JP putnik kilometrima na sat po linijama

Transportno vreme iskazano u vozila sati na sat ili dan za automobilski

saobracaj odnosno putnik sati na sat ili dan za sistem JP

57Kodiranje mreže ako se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem

raspodele tokova saobraćajnica u čvoru ndash raskrsnici

Ukoliko se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem raspodele tokova saobracajnice u

čvoru uobičajen način kodiranja mreže mora da se transformiše na način kako je prikazano na

sledećoj slici

73

175

1053

60 70

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

150 90 100

60 200

104 1054 60 1056 106

70 100 90 60

150 1052

73

sa razdelnim pojasom bez razdelnog pojasa

Slika 12 Detaljno utvrđivanje raspodela tokova saobraćajnice u čvoru

Da bi se utvrdio intenzitet tokova za svaki smer posebno uvode se fiktivne veze

(dijagonale kao na slici) sa elementima dužina koje predstavljju otpore u desnom (levom)

skretanju Otpori su ustvari dužina veze ili vreme potrebno da se savlada veza50

Fiktivni čvorovi (1052 1053 1054 1056) zamenjuju stvarni čvor 105 a umeću se tako u

mrežu da veza izmenu čvorova 104 i 105 odnosno 72 73 ostanu sa neizmenjenim elementima

(dužina brzina kapacitet) Dijagonalne veze se kodiraju sa elementima koji odgovaraju otporima

u desnom (levom skretanju)51

Kada je potrebno utvrditi intenzitet toka na većem broju čvorova koji pripadaju delu

mreže (ili celokupnoj mreži) mreža može da se definiše na taj način što će se čvorovi postaviti u

središtu veza izmežu raskrsnica To je prikazano na sledećoj slici

105 106 107

110 109 108

50 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100051 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 201000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Nivo usluge obuhvata veličine komfor olakšice presedanje Jedan od nivoa da se izrazi

nivo usluge je da se stave u odnosu vremenski gubici kod javnog i individualnog prevoza Tako

definisan nivo usluge polazi od toga da je vreme utrošeno izvan vozila gubitak i da je nivo

usluge u sistemu JGP niži ukoliko je ovaj odnos veći i obrnuto44

Indeks pristupačnosti predstavlja pogodnost pristupa određenoj lokaciji određenom

vrstom prevoza

n Sj n Sj

Ij = sum ______ = sum _____ j=1 dij j=1 tα

ij

__ α

vij

Ii ndash indeks pristupačnosti u tački (centroidu)

Sj ndash broj stanovnika zone j

dij ndash rastojanje između centroida i i j

Vij ndash brzina putovanja između centroida i i j

tij ndash vreme putovanja između centroida i i j

α - eksponent funkcije otpora

553Raspodela putovanja na vidove prevoza posle prostorne raspodele

Najčešći način da se utvrdi odnos između javnog i individualnog prevoza Ova raspodela

putovanja sastoji se da se prvo utvrdi ukupni broj izvornih i ciljnih krajeva putovanja i da se

zatim utvdi međuzonska razmena putovanja u obliku matrice putovanja za određenu svrhu

putovanja svim vidovima prevoza Vidovna raspodela obavlja se na taj način što se vrednosti

međuzonske razmene putovanja iz matrice putovanja pomnože sa odgovarajućim postotkom koji

zavisi od odnosa vremena putovanja JP-om i pa za posmatrani par zona45 Složenije metode

44 Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000str143-144

45 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

vidovne raspodele posle prostorne raspodele putovanja zasnovane su na tehnici tzv

diskriminantne analize Ova metoda je zasnovana na dve pretpostavke46

putnici imaju jednaku mogućnost izbora

svaki putnik prilikom izbora sredstva vrednuje prednosti i nedostatke jednog

sredstva u odnosu na drugi

Faktori koji se koriste u ovom vrednovanju su pre svega vreme putovanja cena komfor i

pouzdanost Važnost ovih faktora modelira se primenom diskriminantne analize U engleskoj je

primenom ovog metoda razvijena tzv globalna jednačina vidovne raspodele na bazi podataka

snimanja u gradovima Verovatnoca izbora sredstva prevoza ocenjena je na osnovu

ez

P(z) = _____ 1+ez

Zj = ao + aiXij

ao ndash konstanta

ai ndash koeficijet koji odrenuje važnost i-te promenljive u izboru sredstva

Xij ndash vrednost i-te promenljive za j-tog putnika

Zj ndash mera preferencije putnika određenu vrstu prevoza

Nakon kalibracije dobijena je jednačina koja opisuje raspodelu između putovanja

automobilom i putovanja autobusom a sadrži

X1 ndash razliku u vremenu pešačenja za putovanja busom ili autom

X2 ndash razliku u vremenu čekanja

X3 ndash razliku u vremenu vožnje

X4 ndash razliku u ceni prevoza

C=02 + 09 X1 + 037X2 + 036 X3 + 052 X4

Istraživanje vidovne raspodele pokazala su da pored vremena i troškova putovanja

značajan uticaj imaju faktori kao što su udobnost pouzdanost i pogodnost transportnog sistema 46 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Složenost problema izbora vida prevoza naterala je neke autore da zavisnost određene kategorije

putnika od pojedinih vidova prevoza uzmu kao osnovu za formiranje modela vidovne raspodele

Svi putnici se mogu podeliti u tri osnovne grupe

putnici koji na raspolaganju imaju samo JP

putnici koji imaju mogućnosti izbora između javnog i individualnog prevoza

putnici koji imaju na raspolaganju samo individualni prevoz

U ovom slučaju u obzir su uzeta i putovanja koja se obavljaju pešice ili biciklom Ovaj

način raspodele se svodi na to da se na osnovu socijalno ekonomskih k-ka stanovništva u i

koraku formiraju tri grupe korisnika

putnici koji imaju mogućnosti izbora

putnici koji mogu da koriste JP i - ili pešačenje odnosno bicikl

putnici koji mogu da koriste putnički automobil i - ili pešačenje odnosno bicikl

U II koraku se iz prve grupe putnika na osnovu određenih kriterijum izdvajaju oni koji

koriste jedan od raspoloživih alternativa i pripisuju se grupama 2 i 3 U II koraku izdvajanjem iz

prethonih grupa dobijaju se skupovi putnika koji koriste JP pešačenje i - ili bicikl i kosinici

automobile Izlazni rezultati modela su matrice putovanja za svaki od navedenih vidova

prevoza47

56Modeli raspodele tokova na mreže

561Raspodela tokova na mreže

Poslednju fazu u primeni saobraćajnih modela predstavljaju postupci kojim se rezultati

prethodnih faza prepisuju mrežama Ovim modelima utvđuje se raspodela tokova vozila ili

putnika na mrežama da bi se utvdilo da li posmatrane saobraćajnice mogu i sa kakvim efektima

da prihvate postojeće ili očekivane tokove saobraćaja48

Postupci za raspodelu tokova na mreži dele se na

One kojima se utvrđuje raspodela tokova na alternativne puteve izmenu jednog

para izvorne i ciljne zone

Onima kojima se obuhvataju svi izvori i ciljevi47 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162 48 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Metode raspodele tokova na alternativne puteve se zasnivaju na upoređivanju razlika ili

odnosa rastojanja ili vremena putovanja između dva puta koja povezuju posmatrane zone Kada

su u pitanju ovakve metode raspodele koriste se kriterijumi

Ušteda u vremenu putovanja

Ušteda u pređenom putu

Odnos vremena putovanja

Odnos rastojanja

Odnos troškova

Raspodela tokova saobraćajne mreže predstavlja postupak kojim se prostorna

raspodela putovanja data u formi izvor ndash cilj matrice pripisuje odgovarajućim delovima mreže49

Svaka mreža se može opisati skupom čvorova međusobno spojenih vezama Pri čemu čvorovi

predstavljaju raskrsnice i generatore saobraćaja deonice tj delove mreže izmenu dva susedna

čvora Raspodela tokova saobraćaja na mreže omogućuje da se

utvrde nedostaci postojećih mreža

sagleda u kojoj meri će porast saobraćaja zahtevati promene na postojećim

mrežama

dobiju odgovarajuće informacije koje omogućuju izradu varijanti rešenja budućih

mreža

definišu prioritet u rešavanju problema na postojećim mrežama

U osnovi metode raspodele tokova saobraćaja sastoje se u tome da se definišu putanje

koje povezuju parove izvornih i ciljnih zona a da se zatim tim putanjama pripišu vrednosti

međuzonske razmene iz odgovarajuće matrice putovanja U zavisnosti od toga da li se uzima u

obzir kapacitet veza ili ne postoje dve metode raspodele

1 Metoda sve ili ništa - zasnovana je na pretpostavci da će celokupni saobraćaj između

svakog para zona koristiti tzv minimalnu putanju bez obzira na veličinu protoka i kapaciteta

veza Kriterijum a izbor najkraće putanje može da bude rastojanje vreme ili troškovi putovanja

49 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str163

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni nedostaci ove metode sastoje se u tome što pripisane veličine podataka često

prevazilaze kapacitet na najopterećenim deonicama mreže

2 Metoda kapacitetnog ograničenja - Otklanja nedostatke prethodne metode na taj

način što uzima u obzir kapacitet veza Rezultati koji se dobijaju ovom metodom odražavaju

realno stanje saobraćajnih opterećenja Za ovu metodu potrebno je uspostaviti relacije između

veličine protoka gustine saobraćaja i brzine

q = g V - protok vozila

g = q V - gustina vozila

V = q g ndash brzina vozila

Dijagrami međuzavisnosti

Vsl

Ve

ge gmax g(vozkmbr)

Slika 9 Brzina ndash Gustina

Sa porastom brzine opada brzina toka sve do gmax pri čemu dolazi do zastoja

Vsl

ge

Ve

qmax

q(vozhtr)

Slika 10 Brzina ndash protok

Ve

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

qmax

ge g(vozkmtr)

Slika 11 Protok ndash Gustina

Bez obzira o kojoj se metodi radi osnovni izlazni rezultati su

Kumulativni protok vozila i putnika na vezi po smeru iskazan u broju vozila u

određenoj vremenskoj jedinici odnosno broju putnika po smeru na sat ili dan kada je u pitanju

JP

Transportni rad po kategorijama saobraćajnicama iskazan u vozilakilometrima

na sat (vozkmh) odnosno kada je u pitaju JP putnik kilometrima na sat po linijama

Transportno vreme iskazano u vozila sati na sat ili dan za automobilski

saobracaj odnosno putnik sati na sat ili dan za sistem JP

57Kodiranje mreže ako se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem

raspodele tokova saobraćajnica u čvoru ndash raskrsnici

Ukoliko se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem raspodele tokova saobracajnice u

čvoru uobičajen način kodiranja mreže mora da se transformiše na način kako je prikazano na

sledećoj slici

73

175

1053

60 70

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

150 90 100

60 200

104 1054 60 1056 106

70 100 90 60

150 1052

73

sa razdelnim pojasom bez razdelnog pojasa

Slika 12 Detaljno utvrđivanje raspodela tokova saobraćajnice u čvoru

Da bi se utvrdio intenzitet tokova za svaki smer posebno uvode se fiktivne veze

(dijagonale kao na slici) sa elementima dužina koje predstavljju otpore u desnom (levom)

skretanju Otpori su ustvari dužina veze ili vreme potrebno da se savlada veza50

Fiktivni čvorovi (1052 1053 1054 1056) zamenjuju stvarni čvor 105 a umeću se tako u

mrežu da veza izmenu čvorova 104 i 105 odnosno 72 73 ostanu sa neizmenjenim elementima

(dužina brzina kapacitet) Dijagonalne veze se kodiraju sa elementima koji odgovaraju otporima

u desnom (levom skretanju)51

Kada je potrebno utvrditi intenzitet toka na većem broju čvorova koji pripadaju delu

mreže (ili celokupnoj mreži) mreža može da se definiše na taj način što će se čvorovi postaviti u

središtu veza izmežu raskrsnica To je prikazano na sledećoj slici

105 106 107

110 109 108

50 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100051 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 201000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

vidovne raspodele posle prostorne raspodele putovanja zasnovane su na tehnici tzv

diskriminantne analize Ova metoda je zasnovana na dve pretpostavke46

putnici imaju jednaku mogućnost izbora

svaki putnik prilikom izbora sredstva vrednuje prednosti i nedostatke jednog

sredstva u odnosu na drugi

Faktori koji se koriste u ovom vrednovanju su pre svega vreme putovanja cena komfor i

pouzdanost Važnost ovih faktora modelira se primenom diskriminantne analize U engleskoj je

primenom ovog metoda razvijena tzv globalna jednačina vidovne raspodele na bazi podataka

snimanja u gradovima Verovatnoca izbora sredstva prevoza ocenjena je na osnovu

ez

P(z) = _____ 1+ez

Zj = ao + aiXij

ao ndash konstanta

ai ndash koeficijet koji odrenuje važnost i-te promenljive u izboru sredstva

Xij ndash vrednost i-te promenljive za j-tog putnika

Zj ndash mera preferencije putnika određenu vrstu prevoza

Nakon kalibracije dobijena je jednačina koja opisuje raspodelu između putovanja

automobilom i putovanja autobusom a sadrži

X1 ndash razliku u vremenu pešačenja za putovanja busom ili autom

X2 ndash razliku u vremenu čekanja

X3 ndash razliku u vremenu vožnje

X4 ndash razliku u ceni prevoza

C=02 + 09 X1 + 037X2 + 036 X3 + 052 X4

Istraživanje vidovne raspodele pokazala su da pored vremena i troškova putovanja

značajan uticaj imaju faktori kao što su udobnost pouzdanost i pogodnost transportnog sistema 46 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str159

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Složenost problema izbora vida prevoza naterala je neke autore da zavisnost određene kategorije

putnika od pojedinih vidova prevoza uzmu kao osnovu za formiranje modela vidovne raspodele

Svi putnici se mogu podeliti u tri osnovne grupe

putnici koji na raspolaganju imaju samo JP

putnici koji imaju mogućnosti izbora između javnog i individualnog prevoza

putnici koji imaju na raspolaganju samo individualni prevoz

U ovom slučaju u obzir su uzeta i putovanja koja se obavljaju pešice ili biciklom Ovaj

način raspodele se svodi na to da se na osnovu socijalno ekonomskih k-ka stanovništva u i

koraku formiraju tri grupe korisnika

putnici koji imaju mogućnosti izbora

putnici koji mogu da koriste JP i - ili pešačenje odnosno bicikl

putnici koji mogu da koriste putnički automobil i - ili pešačenje odnosno bicikl

U II koraku se iz prve grupe putnika na osnovu određenih kriterijum izdvajaju oni koji

koriste jedan od raspoloživih alternativa i pripisuju se grupama 2 i 3 U II koraku izdvajanjem iz

prethonih grupa dobijaju se skupovi putnika koji koriste JP pešačenje i - ili bicikl i kosinici

automobile Izlazni rezultati modela su matrice putovanja za svaki od navedenih vidova

prevoza47

56Modeli raspodele tokova na mreže

561Raspodela tokova na mreže

Poslednju fazu u primeni saobraćajnih modela predstavljaju postupci kojim se rezultati

prethodnih faza prepisuju mrežama Ovim modelima utvđuje se raspodela tokova vozila ili

putnika na mrežama da bi se utvdilo da li posmatrane saobraćajnice mogu i sa kakvim efektima

da prihvate postojeće ili očekivane tokove saobraćaja48

Postupci za raspodelu tokova na mreži dele se na

One kojima se utvrđuje raspodela tokova na alternativne puteve izmenu jednog

para izvorne i ciljne zone

Onima kojima se obuhvataju svi izvori i ciljevi47 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162 48 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Metode raspodele tokova na alternativne puteve se zasnivaju na upoređivanju razlika ili

odnosa rastojanja ili vremena putovanja između dva puta koja povezuju posmatrane zone Kada

su u pitanju ovakve metode raspodele koriste se kriterijumi

Ušteda u vremenu putovanja

Ušteda u pređenom putu

Odnos vremena putovanja

Odnos rastojanja

Odnos troškova

Raspodela tokova saobraćajne mreže predstavlja postupak kojim se prostorna

raspodela putovanja data u formi izvor ndash cilj matrice pripisuje odgovarajućim delovima mreže49

Svaka mreža se može opisati skupom čvorova međusobno spojenih vezama Pri čemu čvorovi

predstavljaju raskrsnice i generatore saobraćaja deonice tj delove mreže izmenu dva susedna

čvora Raspodela tokova saobraćaja na mreže omogućuje da se

utvrde nedostaci postojećih mreža

sagleda u kojoj meri će porast saobraćaja zahtevati promene na postojećim

mrežama

dobiju odgovarajuće informacije koje omogućuju izradu varijanti rešenja budućih

mreža

definišu prioritet u rešavanju problema na postojećim mrežama

U osnovi metode raspodele tokova saobraćaja sastoje se u tome da se definišu putanje

koje povezuju parove izvornih i ciljnih zona a da se zatim tim putanjama pripišu vrednosti

međuzonske razmene iz odgovarajuće matrice putovanja U zavisnosti od toga da li se uzima u

obzir kapacitet veza ili ne postoje dve metode raspodele

1 Metoda sve ili ništa - zasnovana je na pretpostavci da će celokupni saobraćaj između

svakog para zona koristiti tzv minimalnu putanju bez obzira na veličinu protoka i kapaciteta

veza Kriterijum a izbor najkraće putanje može da bude rastojanje vreme ili troškovi putovanja

49 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str163

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni nedostaci ove metode sastoje se u tome što pripisane veličine podataka često

prevazilaze kapacitet na najopterećenim deonicama mreže

2 Metoda kapacitetnog ograničenja - Otklanja nedostatke prethodne metode na taj

način što uzima u obzir kapacitet veza Rezultati koji se dobijaju ovom metodom odražavaju

realno stanje saobraćajnih opterećenja Za ovu metodu potrebno je uspostaviti relacije između

veličine protoka gustine saobraćaja i brzine

q = g V - protok vozila

g = q V - gustina vozila

V = q g ndash brzina vozila

Dijagrami međuzavisnosti

Vsl

Ve

ge gmax g(vozkmbr)

Slika 9 Brzina ndash Gustina

Sa porastom brzine opada brzina toka sve do gmax pri čemu dolazi do zastoja

Vsl

ge

Ve

qmax

q(vozhtr)

Slika 10 Brzina ndash protok

Ve

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

qmax

ge g(vozkmtr)

Slika 11 Protok ndash Gustina

Bez obzira o kojoj se metodi radi osnovni izlazni rezultati su

Kumulativni protok vozila i putnika na vezi po smeru iskazan u broju vozila u

određenoj vremenskoj jedinici odnosno broju putnika po smeru na sat ili dan kada je u pitanju

JP

Transportni rad po kategorijama saobraćajnicama iskazan u vozilakilometrima

na sat (vozkmh) odnosno kada je u pitaju JP putnik kilometrima na sat po linijama

Transportno vreme iskazano u vozila sati na sat ili dan za automobilski

saobracaj odnosno putnik sati na sat ili dan za sistem JP

57Kodiranje mreže ako se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem

raspodele tokova saobraćajnica u čvoru ndash raskrsnici

Ukoliko se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem raspodele tokova saobracajnice u

čvoru uobičajen način kodiranja mreže mora da se transformiše na način kako je prikazano na

sledećoj slici

73

175

1053

60 70

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

150 90 100

60 200

104 1054 60 1056 106

70 100 90 60

150 1052

73

sa razdelnim pojasom bez razdelnog pojasa

Slika 12 Detaljno utvrđivanje raspodela tokova saobraćajnice u čvoru

Da bi se utvrdio intenzitet tokova za svaki smer posebno uvode se fiktivne veze

(dijagonale kao na slici) sa elementima dužina koje predstavljju otpore u desnom (levom)

skretanju Otpori su ustvari dužina veze ili vreme potrebno da se savlada veza50

Fiktivni čvorovi (1052 1053 1054 1056) zamenjuju stvarni čvor 105 a umeću se tako u

mrežu da veza izmenu čvorova 104 i 105 odnosno 72 73 ostanu sa neizmenjenim elementima

(dužina brzina kapacitet) Dijagonalne veze se kodiraju sa elementima koji odgovaraju otporima

u desnom (levom skretanju)51

Kada je potrebno utvrditi intenzitet toka na većem broju čvorova koji pripadaju delu

mreže (ili celokupnoj mreži) mreža može da se definiše na taj način što će se čvorovi postaviti u

središtu veza izmežu raskrsnica To je prikazano na sledećoj slici

105 106 107

110 109 108

50 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100051 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 201000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Složenost problema izbora vida prevoza naterala je neke autore da zavisnost određene kategorije

putnika od pojedinih vidova prevoza uzmu kao osnovu za formiranje modela vidovne raspodele

Svi putnici se mogu podeliti u tri osnovne grupe

putnici koji na raspolaganju imaju samo JP

putnici koji imaju mogućnosti izbora između javnog i individualnog prevoza

putnici koji imaju na raspolaganju samo individualni prevoz

U ovom slučaju u obzir su uzeta i putovanja koja se obavljaju pešice ili biciklom Ovaj

način raspodele se svodi na to da se na osnovu socijalno ekonomskih k-ka stanovništva u i

koraku formiraju tri grupe korisnika

putnici koji imaju mogućnosti izbora

putnici koji mogu da koriste JP i - ili pešačenje odnosno bicikl

putnici koji mogu da koriste putnički automobil i - ili pešačenje odnosno bicikl

U II koraku se iz prve grupe putnika na osnovu određenih kriterijum izdvajaju oni koji

koriste jedan od raspoloživih alternativa i pripisuju se grupama 2 i 3 U II koraku izdvajanjem iz

prethonih grupa dobijaju se skupovi putnika koji koriste JP pešačenje i - ili bicikl i kosinici

automobile Izlazni rezultati modela su matrice putovanja za svaki od navedenih vidova

prevoza47

56Modeli raspodele tokova na mreže

561Raspodela tokova na mreže

Poslednju fazu u primeni saobraćajnih modela predstavljaju postupci kojim se rezultati

prethodnih faza prepisuju mrežama Ovim modelima utvđuje se raspodela tokova vozila ili

putnika na mrežama da bi se utvdilo da li posmatrane saobraćajnice mogu i sa kakvim efektima

da prihvate postojeće ili očekivane tokove saobraćaja48

Postupci za raspodelu tokova na mreži dele se na

One kojima se utvrđuje raspodela tokova na alternativne puteve izmenu jednog

para izvorne i ciljne zone

Onima kojima se obuhvataju svi izvori i ciljevi47 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162 48 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str162

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Metode raspodele tokova na alternativne puteve se zasnivaju na upoređivanju razlika ili

odnosa rastojanja ili vremena putovanja između dva puta koja povezuju posmatrane zone Kada

su u pitanju ovakve metode raspodele koriste se kriterijumi

Ušteda u vremenu putovanja

Ušteda u pređenom putu

Odnos vremena putovanja

Odnos rastojanja

Odnos troškova

Raspodela tokova saobraćajne mreže predstavlja postupak kojim se prostorna

raspodela putovanja data u formi izvor ndash cilj matrice pripisuje odgovarajućim delovima mreže49

Svaka mreža se može opisati skupom čvorova međusobno spojenih vezama Pri čemu čvorovi

predstavljaju raskrsnice i generatore saobraćaja deonice tj delove mreže izmenu dva susedna

čvora Raspodela tokova saobraćaja na mreže omogućuje da se

utvrde nedostaci postojećih mreža

sagleda u kojoj meri će porast saobraćaja zahtevati promene na postojećim

mrežama

dobiju odgovarajuće informacije koje omogućuju izradu varijanti rešenja budućih

mreža

definišu prioritet u rešavanju problema na postojećim mrežama

U osnovi metode raspodele tokova saobraćaja sastoje se u tome da se definišu putanje

koje povezuju parove izvornih i ciljnih zona a da se zatim tim putanjama pripišu vrednosti

međuzonske razmene iz odgovarajuće matrice putovanja U zavisnosti od toga da li se uzima u

obzir kapacitet veza ili ne postoje dve metode raspodele

1 Metoda sve ili ništa - zasnovana je na pretpostavci da će celokupni saobraćaj između

svakog para zona koristiti tzv minimalnu putanju bez obzira na veličinu protoka i kapaciteta

veza Kriterijum a izbor najkraće putanje može da bude rastojanje vreme ili troškovi putovanja

49 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str163

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni nedostaci ove metode sastoje se u tome što pripisane veličine podataka često

prevazilaze kapacitet na najopterećenim deonicama mreže

2 Metoda kapacitetnog ograničenja - Otklanja nedostatke prethodne metode na taj

način što uzima u obzir kapacitet veza Rezultati koji se dobijaju ovom metodom odražavaju

realno stanje saobraćajnih opterećenja Za ovu metodu potrebno je uspostaviti relacije između

veličine protoka gustine saobraćaja i brzine

q = g V - protok vozila

g = q V - gustina vozila

V = q g ndash brzina vozila

Dijagrami međuzavisnosti

Vsl

Ve

ge gmax g(vozkmbr)

Slika 9 Brzina ndash Gustina

Sa porastom brzine opada brzina toka sve do gmax pri čemu dolazi do zastoja

Vsl

ge

Ve

qmax

q(vozhtr)

Slika 10 Brzina ndash protok

Ve

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

qmax

ge g(vozkmtr)

Slika 11 Protok ndash Gustina

Bez obzira o kojoj se metodi radi osnovni izlazni rezultati su

Kumulativni protok vozila i putnika na vezi po smeru iskazan u broju vozila u

određenoj vremenskoj jedinici odnosno broju putnika po smeru na sat ili dan kada je u pitanju

JP

Transportni rad po kategorijama saobraćajnicama iskazan u vozilakilometrima

na sat (vozkmh) odnosno kada je u pitaju JP putnik kilometrima na sat po linijama

Transportno vreme iskazano u vozila sati na sat ili dan za automobilski

saobracaj odnosno putnik sati na sat ili dan za sistem JP

57Kodiranje mreže ako se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem

raspodele tokova saobraćajnica u čvoru ndash raskrsnici

Ukoliko se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem raspodele tokova saobracajnice u

čvoru uobičajen način kodiranja mreže mora da se transformiše na način kako je prikazano na

sledećoj slici

73

175

1053

60 70

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

150 90 100

60 200

104 1054 60 1056 106

70 100 90 60

150 1052

73

sa razdelnim pojasom bez razdelnog pojasa

Slika 12 Detaljno utvrđivanje raspodela tokova saobraćajnice u čvoru

Da bi se utvrdio intenzitet tokova za svaki smer posebno uvode se fiktivne veze

(dijagonale kao na slici) sa elementima dužina koje predstavljju otpore u desnom (levom)

skretanju Otpori su ustvari dužina veze ili vreme potrebno da se savlada veza50

Fiktivni čvorovi (1052 1053 1054 1056) zamenjuju stvarni čvor 105 a umeću se tako u

mrežu da veza izmenu čvorova 104 i 105 odnosno 72 73 ostanu sa neizmenjenim elementima

(dužina brzina kapacitet) Dijagonalne veze se kodiraju sa elementima koji odgovaraju otporima

u desnom (levom skretanju)51

Kada je potrebno utvrditi intenzitet toka na većem broju čvorova koji pripadaju delu

mreže (ili celokupnoj mreži) mreža može da se definiše na taj način što će se čvorovi postaviti u

središtu veza izmežu raskrsnica To je prikazano na sledećoj slici

105 106 107

110 109 108

50 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100051 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 201000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Metode raspodele tokova na alternativne puteve se zasnivaju na upoređivanju razlika ili

odnosa rastojanja ili vremena putovanja između dva puta koja povezuju posmatrane zone Kada

su u pitanju ovakve metode raspodele koriste se kriterijumi

Ušteda u vremenu putovanja

Ušteda u pređenom putu

Odnos vremena putovanja

Odnos rastojanja

Odnos troškova

Raspodela tokova saobraćajne mreže predstavlja postupak kojim se prostorna

raspodela putovanja data u formi izvor ndash cilj matrice pripisuje odgovarajućim delovima mreže49

Svaka mreža se može opisati skupom čvorova međusobno spojenih vezama Pri čemu čvorovi

predstavljaju raskrsnice i generatore saobraćaja deonice tj delove mreže izmenu dva susedna

čvora Raspodela tokova saobraćaja na mreže omogućuje da se

utvrde nedostaci postojećih mreža

sagleda u kojoj meri će porast saobraćaja zahtevati promene na postojećim

mrežama

dobiju odgovarajuće informacije koje omogućuju izradu varijanti rešenja budućih

mreža

definišu prioritet u rešavanju problema na postojećim mrežama

U osnovi metode raspodele tokova saobraćaja sastoje se u tome da se definišu putanje

koje povezuju parove izvornih i ciljnih zona a da se zatim tim putanjama pripišu vrednosti

međuzonske razmene iz odgovarajuće matrice putovanja U zavisnosti od toga da li se uzima u

obzir kapacitet veza ili ne postoje dve metode raspodele

1 Metoda sve ili ništa - zasnovana je na pretpostavci da će celokupni saobraćaj između

svakog para zona koristiti tzv minimalnu putanju bez obzira na veličinu protoka i kapaciteta

veza Kriterijum a izbor najkraće putanje može da bude rastojanje vreme ili troškovi putovanja

49 Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010str163

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni nedostaci ove metode sastoje se u tome što pripisane veličine podataka često

prevazilaze kapacitet na najopterećenim deonicama mreže

2 Metoda kapacitetnog ograničenja - Otklanja nedostatke prethodne metode na taj

način što uzima u obzir kapacitet veza Rezultati koji se dobijaju ovom metodom odražavaju

realno stanje saobraćajnih opterećenja Za ovu metodu potrebno je uspostaviti relacije između

veličine protoka gustine saobraćaja i brzine

q = g V - protok vozila

g = q V - gustina vozila

V = q g ndash brzina vozila

Dijagrami međuzavisnosti

Vsl

Ve

ge gmax g(vozkmbr)

Slika 9 Brzina ndash Gustina

Sa porastom brzine opada brzina toka sve do gmax pri čemu dolazi do zastoja

Vsl

ge

Ve

qmax

q(vozhtr)

Slika 10 Brzina ndash protok

Ve

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

qmax

ge g(vozkmtr)

Slika 11 Protok ndash Gustina

Bez obzira o kojoj se metodi radi osnovni izlazni rezultati su

Kumulativni protok vozila i putnika na vezi po smeru iskazan u broju vozila u

određenoj vremenskoj jedinici odnosno broju putnika po smeru na sat ili dan kada je u pitanju

JP

Transportni rad po kategorijama saobraćajnicama iskazan u vozilakilometrima

na sat (vozkmh) odnosno kada je u pitaju JP putnik kilometrima na sat po linijama

Transportno vreme iskazano u vozila sati na sat ili dan za automobilski

saobracaj odnosno putnik sati na sat ili dan za sistem JP

57Kodiranje mreže ako se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem

raspodele tokova saobraćajnica u čvoru ndash raskrsnici

Ukoliko se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem raspodele tokova saobracajnice u

čvoru uobičajen način kodiranja mreže mora da se transformiše na način kako je prikazano na

sledećoj slici

73

175

1053

60 70

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

150 90 100

60 200

104 1054 60 1056 106

70 100 90 60

150 1052

73

sa razdelnim pojasom bez razdelnog pojasa

Slika 12 Detaljno utvrđivanje raspodela tokova saobraćajnice u čvoru

Da bi se utvrdio intenzitet tokova za svaki smer posebno uvode se fiktivne veze

(dijagonale kao na slici) sa elementima dužina koje predstavljju otpore u desnom (levom)

skretanju Otpori su ustvari dužina veze ili vreme potrebno da se savlada veza50

Fiktivni čvorovi (1052 1053 1054 1056) zamenjuju stvarni čvor 105 a umeću se tako u

mrežu da veza izmenu čvorova 104 i 105 odnosno 72 73 ostanu sa neizmenjenim elementima

(dužina brzina kapacitet) Dijagonalne veze se kodiraju sa elementima koji odgovaraju otporima

u desnom (levom skretanju)51

Kada je potrebno utvrditi intenzitet toka na većem broju čvorova koji pripadaju delu

mreže (ili celokupnoj mreži) mreža može da se definiše na taj način što će se čvorovi postaviti u

središtu veza izmežu raskrsnica To je prikazano na sledećoj slici

105 106 107

110 109 108

50 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100051 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 201000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Osnovni nedostaci ove metode sastoje se u tome što pripisane veličine podataka često

prevazilaze kapacitet na najopterećenim deonicama mreže

2 Metoda kapacitetnog ograničenja - Otklanja nedostatke prethodne metode na taj

način što uzima u obzir kapacitet veza Rezultati koji se dobijaju ovom metodom odražavaju

realno stanje saobraćajnih opterećenja Za ovu metodu potrebno je uspostaviti relacije između

veličine protoka gustine saobraćaja i brzine

q = g V - protok vozila

g = q V - gustina vozila

V = q g ndash brzina vozila

Dijagrami međuzavisnosti

Vsl

Ve

ge gmax g(vozkmbr)

Slika 9 Brzina ndash Gustina

Sa porastom brzine opada brzina toka sve do gmax pri čemu dolazi do zastoja

Vsl

ge

Ve

qmax

q(vozhtr)

Slika 10 Brzina ndash protok

Ve

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

qmax

ge g(vozkmtr)

Slika 11 Protok ndash Gustina

Bez obzira o kojoj se metodi radi osnovni izlazni rezultati su

Kumulativni protok vozila i putnika na vezi po smeru iskazan u broju vozila u

određenoj vremenskoj jedinici odnosno broju putnika po smeru na sat ili dan kada je u pitanju

JP

Transportni rad po kategorijama saobraćajnicama iskazan u vozilakilometrima

na sat (vozkmh) odnosno kada je u pitaju JP putnik kilometrima na sat po linijama

Transportno vreme iskazano u vozila sati na sat ili dan za automobilski

saobracaj odnosno putnik sati na sat ili dan za sistem JP

57Kodiranje mreže ako se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem

raspodele tokova saobraćajnica u čvoru ndash raskrsnici

Ukoliko se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem raspodele tokova saobracajnice u

čvoru uobičajen način kodiranja mreže mora da se transformiše na način kako je prikazano na

sledećoj slici

73

175

1053

60 70

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

150 90 100

60 200

104 1054 60 1056 106

70 100 90 60

150 1052

73

sa razdelnim pojasom bez razdelnog pojasa

Slika 12 Detaljno utvrđivanje raspodela tokova saobraćajnice u čvoru

Da bi se utvrdio intenzitet tokova za svaki smer posebno uvode se fiktivne veze

(dijagonale kao na slici) sa elementima dužina koje predstavljju otpore u desnom (levom)

skretanju Otpori su ustvari dužina veze ili vreme potrebno da se savlada veza50

Fiktivni čvorovi (1052 1053 1054 1056) zamenjuju stvarni čvor 105 a umeću se tako u

mrežu da veza izmenu čvorova 104 i 105 odnosno 72 73 ostanu sa neizmenjenim elementima

(dužina brzina kapacitet) Dijagonalne veze se kodiraju sa elementima koji odgovaraju otporima

u desnom (levom skretanju)51

Kada je potrebno utvrditi intenzitet toka na većem broju čvorova koji pripadaju delu

mreže (ili celokupnoj mreži) mreža može da se definiše na taj način što će se čvorovi postaviti u

središtu veza izmežu raskrsnica To je prikazano na sledećoj slici

105 106 107

110 109 108

50 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100051 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 201000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

qmax

ge g(vozkmtr)

Slika 11 Protok ndash Gustina

Bez obzira o kojoj se metodi radi osnovni izlazni rezultati su

Kumulativni protok vozila i putnika na vezi po smeru iskazan u broju vozila u

određenoj vremenskoj jedinici odnosno broju putnika po smeru na sat ili dan kada je u pitanju

JP

Transportni rad po kategorijama saobraćajnicama iskazan u vozilakilometrima

na sat (vozkmh) odnosno kada je u pitaju JP putnik kilometrima na sat po linijama

Transportno vreme iskazano u vozila sati na sat ili dan za automobilski

saobracaj odnosno putnik sati na sat ili dan za sistem JP

57Kodiranje mreže ako se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem

raspodele tokova saobraćajnica u čvoru ndash raskrsnici

Ukoliko se javi potreba za detaljnim utvrđivanjem raspodele tokova saobracajnice u

čvoru uobičajen način kodiranja mreže mora da se transformiše na način kako je prikazano na

sledećoj slici

73

175

1053

60 70

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

150 90 100

60 200

104 1054 60 1056 106

70 100 90 60

150 1052

73

sa razdelnim pojasom bez razdelnog pojasa

Slika 12 Detaljno utvrđivanje raspodela tokova saobraćajnice u čvoru

Da bi se utvrdio intenzitet tokova za svaki smer posebno uvode se fiktivne veze

(dijagonale kao na slici) sa elementima dužina koje predstavljju otpore u desnom (levom)

skretanju Otpori su ustvari dužina veze ili vreme potrebno da se savlada veza50

Fiktivni čvorovi (1052 1053 1054 1056) zamenjuju stvarni čvor 105 a umeću se tako u

mrežu da veza izmenu čvorova 104 i 105 odnosno 72 73 ostanu sa neizmenjenim elementima

(dužina brzina kapacitet) Dijagonalne veze se kodiraju sa elementima koji odgovaraju otporima

u desnom (levom skretanju)51

Kada je potrebno utvrditi intenzitet toka na većem broju čvorova koji pripadaju delu

mreže (ili celokupnoj mreži) mreža može da se definiše na taj način što će se čvorovi postaviti u

središtu veza izmežu raskrsnica To je prikazano na sledećoj slici

105 106 107

110 109 108

50 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100051 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 201000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

150 90 100

60 200

104 1054 60 1056 106

70 100 90 60

150 1052

73

sa razdelnim pojasom bez razdelnog pojasa

Slika 12 Detaljno utvrđivanje raspodela tokova saobraćajnice u čvoru

Da bi se utvrdio intenzitet tokova za svaki smer posebno uvode se fiktivne veze

(dijagonale kao na slici) sa elementima dužina koje predstavljju otpore u desnom (levom)

skretanju Otpori su ustvari dužina veze ili vreme potrebno da se savlada veza50

Fiktivni čvorovi (1052 1053 1054 1056) zamenjuju stvarni čvor 105 a umeću se tako u

mrežu da veza izmenu čvorova 104 i 105 odnosno 72 73 ostanu sa neizmenjenim elementima

(dužina brzina kapacitet) Dijagonalne veze se kodiraju sa elementima koji odgovaraju otporima

u desnom (levom skretanju)51

Kada je potrebno utvrditi intenzitet toka na većem broju čvorova koji pripadaju delu

mreže (ili celokupnoj mreži) mreža može da se definiše na taj način što će se čvorovi postaviti u

središtu veza izmežu raskrsnica To je prikazano na sledećoj slici

105 106 107

110 109 108

50 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100051 wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 201000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

111 112 113

bez raspodele tokova sa raspodelom tokova

Slika 13 Čvorovi postavljeni u središtu veza između rasksnica

Bez obzira što položaj čvorova u središtu veze više odgovara stvarnim uslovima na

mreži ipak se prednost daje položaju čvorova na mestu ukrštanja veza i to iz najmanje dva

razloga U slučaju kada su čvorovi u središtu veza za istu mrežu potreban je veći broj čvorova i

tri puta veći broj veza nego u slučaju kada su čvorovi u raskrsnici Osim toga broj raskrsnica u

kojima je potrebno simulirati tokove po smeru je relativno mali u odnosu na celokupnu mrežu pa

je bolje njih kodirati na način objašnjen na početku pitanja nego sve čvorove ostaljati u središte

veza

6STOHASTIČKI MATEMATIČKI MODEL ndash PUASONOV PROTOK

DOGAĐAJA

Pod uticajem mnogobrojnih faktora koji imaju obeležje slučajno promenljivih u prostoru

i vremenu takođe i osnovni parametri saobraćajnog toka imaju karakter slučajno promenljivi

vrednosti To znači da se vrednosti osnovnih parametara saobraćajnog toka posmatrane na

određenom preseku puta pojavljuju sa određenom verovatnoćom52 Osnovni parametri

saobraćajnog toka direktne ili neprekidne promenljive tako da one podležu određenom zakonu

raspodele verovatnoće

Protok saobraćaja na određenoj deonici puta možemo predstaviti Puasonovom

raspodelom Kinzer je 1933 godine razmatrao mogućnost primene Puasonove raspodele za

opisivanje protoka vozila na presek puta dok je 1936 godine Adams dao prvi numerički primer

sa Puasonovom raspodelom protoka vozila na preseku puta Greenshields je takođe koristio

52 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 1987 str 145

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Puasonovu raspodelu protoka vozila53 Prosečan tok bez zakasnelog dejstva naziva se

Puasonov54 Puasonovi procesi spadaju u posebno važne procese Slučajna promenljiva Xt

predstavlja broj registrovanih realizacija nekog događaja od 0 do tekućeg vremena t 55 a

raspodela verovatnoća ove slučajne promenljive data je izrazom

PXt=k=exp-λλk k

Slučajan proces kod koga je broj događaja opisan Puasonovom raspodelom naziva se i

Puasonov potok događaja

61Rezultati

Merenje protoka saobraćaja je vršeno kod Tvrđavskog mosta u Nišu Preseci na kojima je

paraćen saobraćaj prikazani su na slici 14 brojevima od 1-4 Merenje je vršeno u toku jednog

dana od 700 ndash 1600 h Da bi se pokazala primenljivost Puasonovog potoka događaja za

simulaciju prolaska vozila kroz određeni presek puta posmatra se samo presek 1 Rezultati

merenja upoređeni su sa rezultatima simulacije koja je dobijena programom napisanim u

programskom jeziku Fortran primenom Monte Karlo metode Merenja su vršena tako da se

posebno odnose na putničke automobile autobuse laka teretna vozila srednja teretna vozila

teška teretna vozila i bickl Ovakvo merenje predstavlja razlaganje nehomogenog toka na sumu

nekoliko homogenih tokova Uporedni rezultati merenja i simulacija prikazani su na slikama 2 i

3 Upoređenje rezultata merenja i simulacije pokazuje dobro slaganje za slučaj homogenog toka

sa velikim brojem realizacija (putnički automobili) Ako se posmatraju homogeni tokovi sa

53 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 1987 str 14654 Radovanović Lj Adamović Ž Pokazatelj pouzdanosti poljoprivredne tehnike Traktori i pogonske mašine Novi Sad 2005 br 10 - 4 str 102 - 10855 Vukadinović S Popović J Slučajni procesi i njihova primena u saobraćaju i transportu IRO Građevinska knjiga Beograd1989 str 50 - 53

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

malim brojem realizacija usrednjavanje simuliranih vrednosti gubi smisao i veće slaganje sa

merenim vrednostima pokazuje jednostruka simulacija

Slika 14 Brojačka mesta i šematski prikaz preseka i brojačkih mesta

Slika 15 Putnički automobili 12 Slika 16 Putnički automobili 13

Sa stanovišta saobraćajnih tokova manevri (pomeranje vozila udesno ili ulevo

prestrojavanje preticanje obilaženje zaustavljanje skretanje polukružno okretanje vožnja

unatrag uključivanje isključivanje usporavanje zaustavljanje bez skretanja ukrštanje putanja

vozila vozila i pešaka i sl) mogu se svrstati u ulivanje izlivanje ili ukrštanje

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Svi manevri dešavaju se na saobraćajnim površinama kao što su saobraćajne trake

raskrsnice pešački prelazi parkirališta i garaže stajališta trotoari prelazi puta preko železničke

pruge površine namenjene za kretanje šinskih vozila pumpne stanice i servisi i sl

ZAKLJUČAK

Teorija saobraćajnog toka je nauka koja proučava zakonitosti kretanja motornih vozila u

saobraćajnom toku Kretanja vozila zavise od brojnih faktora zbog čega i opisivanje zakonitosti

predstavlja vrlo složen proces Najznačajniji faktori koji utiču na način kretanja vozila u

saobraćajnom toku su veličina saobraćajnog toka karakteristike toka vozno-dinamičke

karakteristike vozila psihofizičke osobine i motivisanost vozača karakteristike sistema za

upravljanje i kontrolu saobraćaja te uslovi okoline (vidljivost stanje kolnika klima i dr)

Istovremeno delovanje više navedenih faktora utiče na složenost opisivanja zakonitosti kretanja

vozila u saobraćajnom toku a dodatno je potencirano i činjenicom da su osnovni uticajni faktori

promenljivi u prostoru i vremenu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Zbog navedenih razloga rešenja za opisivanje kretanja vozila u saobraćajnom toku

nađena su u modeliranju Pri tom su se tokom vremena zbog različitog načina opisivanja razvili

modeli za dve osnovne podele vrste toka

Neprekinuti tok ndash tok kod kojeg ne postoje spoljašnji uticaji koji mogu prouzročiti

prekide toka prekidi toka su isključivo uslovljeni interakcijom vozila (kao npr na

autoputu duže deonice dvosmernih puteva između raskrsnicahellip )

Prekinuti tok ndash tok kod kojeg dolazi do povremenih zaustavljanja toka usled načina

kontrole saobraćaja (semaforski uređaji na semaforizovanim raskrsnicama stop znak na

nesemaforizovanim raskrsnicama i sl)

S obzirom na različite uslove odvijanja toka na pojedinim elementima saobraćajne mreže

danas se teorija saobraćajnog toka bavi opisivanjem odvijanja saobraćaja na otvorenim

deonicama autoputa zatim na potezima silazno-ulaznih rampi na autoputevima potezima

vangradskih i gradskih dvosmernih puteva semaforizovanim i nesemaforizovanim raskrsnicama

hellip

Praktična namena opštih saznanja iz teorije saobraćajnog toka ogleda se u

Vrednovanju postojeće mreže ili njenih pojednih delova sa gledišta udovoljenja zahteva

dostignutog i očekivanog saobraćaja u cilju utvrđivanja realnih potreba za poboljšanje postojeće

mreže ili njenih pojedinih delova u dinamici vremena Na osnovu ovog vrednovanja vrši se

identifikacija uskih grla u prostoru (na mreži) i vremena zatim identifikacija uzročnika uskih

grla kao i kvalitetno definisanje adekvatnih mera koje treba preduzetu u cilju eliminisanja uskih

grla

Vrednovanju mogućnosti projektovane mreže ili njenih pojedinih delova tj ocena

adekvatnosti projektovanih rešenja sa gledišta funkcionalnih zahteva dostignutog i očekivanog

saobraćaja u cilju optimiziranja projektnog rešenja

Saobraćajni tok predstavlja složen dinamički sistema upravljanja sa povratnom spregom

u kome prenos i korišćenje informacija čine osnovu funkcionisanja Sistem upravljanja

saobraćajnim tokovima može se predstaviti preko dva podsistema ndash upravljačkog i upravljanog

Ova dva podsistema međusobno su povezani kanalima za protok informacija gde saobraćajni

tok predstavlja upravlajni deo odnosno objekat upravljanja

Strategija upravljanja saobraćajnim tokovima na putnoj mreži u okviru postavljenog cilja

predstavlja skup pravila načina metoda i modela upravljanja koji se koriste u donošenju

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

upravljačkih akcija (odluka) da bi se obezbedilo dostizanje postavljenog cilja u datim opštim

saobraćajnim vremenskim organizacijskim putnim tehničkim i drugim uslovima

U planiranju projektovanju građenju i održavanju puteva neophodna su permanentna

unapređenja Usvojene su metodologije koje se intezivno unapređuju a razvijaju se i nove

naučno-stručne discipline koje omogućavaju udobno bezbedno i ekonomično odvijanje

saobraćaja kao i dugotrajnost puteva Transportna mreža treba da ispuni neometano

funkcionisanje tržišta i obezbeđenje mobilnosti ljudi i dobara u najboljim mogućim društvenim

ekološkim i uslovima bezbednosti saobraćaja Sprovedena analiza uz pomoć stohastičkog

modeliranja i Puasonove raspodele pokazuje da se homogeni tokovi mogu modelirati

Puasonovim protokom i da se ovakav vid analize može koristiti usavršavanja i sagledavanja

poboljšanja problema saobraćajnog toka i da se ovakav vid analize može koristiti u cilju

usavršavanja modelovanja saobraćajnog toka

Kontrola i regulisanje saobraćaja organizuje se i sprovodi radi neposrednog upravljanja

bezbednošću saobraćaja Pod pojmom - kontrola i regulisanje saobraćaja podrazumevamo

organizovano preduzimanje operativno-taktičkih mera i radnji od strane pripadnika saobraćajne

policije radi bezbednog i nesmetanog odvijanja saobraćaja na putevima

LITERATURA

1Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 19922Jovanovic M Gradski saobraćaj i održivi urbani razvoj ndash tržišni versus planski pristup Zbornik radova PMF ndash Geografski institut Beograd 20043Kuzović J Prilog analizi osnovnih parametara saobraćajnog toka na dvotračnom putu idealne geometrije pri toku RA jednakom praktičnom kapacitetu puta u funkciji neravnomernosti toka PA no smerovima Put i saobraćaj Beograd 19994Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 19875Maletin M Gradske saobraćajnice Građevinski fakultet Beograd 19926Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

7Milićević A Cvetković D Harmonizacija naše i Evropske regulative iz oblasti projektovanja građenja i održavanja puteva Zbornik radova Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Niš 20068Mijušković V Uticaj karakteristika preticanja na projektovanje puteva Beograd 19859Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 201010Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 200911Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd199512Vukadinović S Popović J Slučajni procesi i njihova primena u saobraćaju i transportu IRO Građevinska knjigaldquo Beograd198913Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010

Internet sajtovi

14wwwbbsedursprogramiMenadzment-u-saobracajupdf pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 18450015wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 22050016wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100017wwwcqmrs2009pdf425saobracajni_tokovi pdf pristup sajtu 16062011 vreme pristupa 21050018wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Puasonovu raspodelu protoka vozila53 Prosečan tok bez zakasnelog dejstva naziva se

Puasonov54 Puasonovi procesi spadaju u posebno važne procese Slučajna promenljiva Xt

predstavlja broj registrovanih realizacija nekog događaja od 0 do tekućeg vremena t 55 a

raspodela verovatnoća ove slučajne promenljive data je izrazom

PXt=k=exp-λλk k

Slučajan proces kod koga je broj događaja opisan Puasonovom raspodelom naziva se i

Puasonov potok događaja

61Rezultati

Merenje protoka saobraćaja je vršeno kod Tvrđavskog mosta u Nišu Preseci na kojima je

paraćen saobraćaj prikazani su na slici 14 brojevima od 1-4 Merenje je vršeno u toku jednog

dana od 700 ndash 1600 h Da bi se pokazala primenljivost Puasonovog potoka događaja za

simulaciju prolaska vozila kroz određeni presek puta posmatra se samo presek 1 Rezultati

merenja upoređeni su sa rezultatima simulacije koja je dobijena programom napisanim u

programskom jeziku Fortran primenom Monte Karlo metode Merenja su vršena tako da se

posebno odnose na putničke automobile autobuse laka teretna vozila srednja teretna vozila

teška teretna vozila i bickl Ovakvo merenje predstavlja razlaganje nehomogenog toka na sumu

nekoliko homogenih tokova Uporedni rezultati merenja i simulacija prikazani su na slikama 2 i

3 Upoređenje rezultata merenja i simulacije pokazuje dobro slaganje za slučaj homogenog toka

sa velikim brojem realizacija (putnički automobili) Ako se posmatraju homogeni tokovi sa

53 Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 1987 str 14654 Radovanović Lj Adamović Ž Pokazatelj pouzdanosti poljoprivredne tehnike Traktori i pogonske mašine Novi Sad 2005 br 10 - 4 str 102 - 10855 Vukadinović S Popović J Slučajni procesi i njihova primena u saobraćaju i transportu IRO Građevinska knjiga Beograd1989 str 50 - 53

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

malim brojem realizacija usrednjavanje simuliranih vrednosti gubi smisao i veće slaganje sa

merenim vrednostima pokazuje jednostruka simulacija

Slika 14 Brojačka mesta i šematski prikaz preseka i brojačkih mesta

Slika 15 Putnički automobili 12 Slika 16 Putnički automobili 13

Sa stanovišta saobraćajnih tokova manevri (pomeranje vozila udesno ili ulevo

prestrojavanje preticanje obilaženje zaustavljanje skretanje polukružno okretanje vožnja

unatrag uključivanje isključivanje usporavanje zaustavljanje bez skretanja ukrštanje putanja

vozila vozila i pešaka i sl) mogu se svrstati u ulivanje izlivanje ili ukrštanje

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Svi manevri dešavaju se na saobraćajnim površinama kao što su saobraćajne trake

raskrsnice pešački prelazi parkirališta i garaže stajališta trotoari prelazi puta preko železničke

pruge površine namenjene za kretanje šinskih vozila pumpne stanice i servisi i sl

ZAKLJUČAK

Teorija saobraćajnog toka je nauka koja proučava zakonitosti kretanja motornih vozila u

saobraćajnom toku Kretanja vozila zavise od brojnih faktora zbog čega i opisivanje zakonitosti

predstavlja vrlo složen proces Najznačajniji faktori koji utiču na način kretanja vozila u

saobraćajnom toku su veličina saobraćajnog toka karakteristike toka vozno-dinamičke

karakteristike vozila psihofizičke osobine i motivisanost vozača karakteristike sistema za

upravljanje i kontrolu saobraćaja te uslovi okoline (vidljivost stanje kolnika klima i dr)

Istovremeno delovanje više navedenih faktora utiče na složenost opisivanja zakonitosti kretanja

vozila u saobraćajnom toku a dodatno je potencirano i činjenicom da su osnovni uticajni faktori

promenljivi u prostoru i vremenu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Zbog navedenih razloga rešenja za opisivanje kretanja vozila u saobraćajnom toku

nađena su u modeliranju Pri tom su se tokom vremena zbog različitog načina opisivanja razvili

modeli za dve osnovne podele vrste toka

Neprekinuti tok ndash tok kod kojeg ne postoje spoljašnji uticaji koji mogu prouzročiti

prekide toka prekidi toka su isključivo uslovljeni interakcijom vozila (kao npr na

autoputu duže deonice dvosmernih puteva između raskrsnicahellip )

Prekinuti tok ndash tok kod kojeg dolazi do povremenih zaustavljanja toka usled načina

kontrole saobraćaja (semaforski uređaji na semaforizovanim raskrsnicama stop znak na

nesemaforizovanim raskrsnicama i sl)

S obzirom na različite uslove odvijanja toka na pojedinim elementima saobraćajne mreže

danas se teorija saobraćajnog toka bavi opisivanjem odvijanja saobraćaja na otvorenim

deonicama autoputa zatim na potezima silazno-ulaznih rampi na autoputevima potezima

vangradskih i gradskih dvosmernih puteva semaforizovanim i nesemaforizovanim raskrsnicama

hellip

Praktična namena opštih saznanja iz teorije saobraćajnog toka ogleda se u

Vrednovanju postojeće mreže ili njenih pojednih delova sa gledišta udovoljenja zahteva

dostignutog i očekivanog saobraćaja u cilju utvrđivanja realnih potreba za poboljšanje postojeće

mreže ili njenih pojedinih delova u dinamici vremena Na osnovu ovog vrednovanja vrši se

identifikacija uskih grla u prostoru (na mreži) i vremena zatim identifikacija uzročnika uskih

grla kao i kvalitetno definisanje adekvatnih mera koje treba preduzetu u cilju eliminisanja uskih

grla

Vrednovanju mogućnosti projektovane mreže ili njenih pojedinih delova tj ocena

adekvatnosti projektovanih rešenja sa gledišta funkcionalnih zahteva dostignutog i očekivanog

saobraćaja u cilju optimiziranja projektnog rešenja

Saobraćajni tok predstavlja složen dinamički sistema upravljanja sa povratnom spregom

u kome prenos i korišćenje informacija čine osnovu funkcionisanja Sistem upravljanja

saobraćajnim tokovima može se predstaviti preko dva podsistema ndash upravljačkog i upravljanog

Ova dva podsistema međusobno su povezani kanalima za protok informacija gde saobraćajni

tok predstavlja upravlajni deo odnosno objekat upravljanja

Strategija upravljanja saobraćajnim tokovima na putnoj mreži u okviru postavljenog cilja

predstavlja skup pravila načina metoda i modela upravljanja koji se koriste u donošenju

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

upravljačkih akcija (odluka) da bi se obezbedilo dostizanje postavljenog cilja u datim opštim

saobraćajnim vremenskim organizacijskim putnim tehničkim i drugim uslovima

U planiranju projektovanju građenju i održavanju puteva neophodna su permanentna

unapređenja Usvojene su metodologije koje se intezivno unapređuju a razvijaju se i nove

naučno-stručne discipline koje omogućavaju udobno bezbedno i ekonomično odvijanje

saobraćaja kao i dugotrajnost puteva Transportna mreža treba da ispuni neometano

funkcionisanje tržišta i obezbeđenje mobilnosti ljudi i dobara u najboljim mogućim društvenim

ekološkim i uslovima bezbednosti saobraćaja Sprovedena analiza uz pomoć stohastičkog

modeliranja i Puasonove raspodele pokazuje da se homogeni tokovi mogu modelirati

Puasonovim protokom i da se ovakav vid analize može koristiti usavršavanja i sagledavanja

poboljšanja problema saobraćajnog toka i da se ovakav vid analize može koristiti u cilju

usavršavanja modelovanja saobraćajnog toka

Kontrola i regulisanje saobraćaja organizuje se i sprovodi radi neposrednog upravljanja

bezbednošću saobraćaja Pod pojmom - kontrola i regulisanje saobraćaja podrazumevamo

organizovano preduzimanje operativno-taktičkih mera i radnji od strane pripadnika saobraćajne

policije radi bezbednog i nesmetanog odvijanja saobraćaja na putevima

LITERATURA

1Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 19922Jovanovic M Gradski saobraćaj i održivi urbani razvoj ndash tržišni versus planski pristup Zbornik radova PMF ndash Geografski institut Beograd 20043Kuzović J Prilog analizi osnovnih parametara saobraćajnog toka na dvotračnom putu idealne geometrije pri toku RA jednakom praktičnom kapacitetu puta u funkciji neravnomernosti toka PA no smerovima Put i saobraćaj Beograd 19994Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 19875Maletin M Gradske saobraćajnice Građevinski fakultet Beograd 19926Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

7Milićević A Cvetković D Harmonizacija naše i Evropske regulative iz oblasti projektovanja građenja i održavanja puteva Zbornik radova Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Niš 20068Mijušković V Uticaj karakteristika preticanja na projektovanje puteva Beograd 19859Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 201010Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 200911Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd199512Vukadinović S Popović J Slučajni procesi i njihova primena u saobraćaju i transportu IRO Građevinska knjigaldquo Beograd198913Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010

Internet sajtovi

14wwwbbsedursprogramiMenadzment-u-saobracajupdf pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 18450015wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 22050016wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100017wwwcqmrs2009pdf425saobracajni_tokovi pdf pristup sajtu 16062011 vreme pristupa 21050018wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

malim brojem realizacija usrednjavanje simuliranih vrednosti gubi smisao i veće slaganje sa

merenim vrednostima pokazuje jednostruka simulacija

Slika 14 Brojačka mesta i šematski prikaz preseka i brojačkih mesta

Slika 15 Putnički automobili 12 Slika 16 Putnički automobili 13

Sa stanovišta saobraćajnih tokova manevri (pomeranje vozila udesno ili ulevo

prestrojavanje preticanje obilaženje zaustavljanje skretanje polukružno okretanje vožnja

unatrag uključivanje isključivanje usporavanje zaustavljanje bez skretanja ukrštanje putanja

vozila vozila i pešaka i sl) mogu se svrstati u ulivanje izlivanje ili ukrštanje

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Svi manevri dešavaju se na saobraćajnim površinama kao što su saobraćajne trake

raskrsnice pešački prelazi parkirališta i garaže stajališta trotoari prelazi puta preko železničke

pruge površine namenjene za kretanje šinskih vozila pumpne stanice i servisi i sl

ZAKLJUČAK

Teorija saobraćajnog toka je nauka koja proučava zakonitosti kretanja motornih vozila u

saobraćajnom toku Kretanja vozila zavise od brojnih faktora zbog čega i opisivanje zakonitosti

predstavlja vrlo složen proces Najznačajniji faktori koji utiču na način kretanja vozila u

saobraćajnom toku su veličina saobraćajnog toka karakteristike toka vozno-dinamičke

karakteristike vozila psihofizičke osobine i motivisanost vozača karakteristike sistema za

upravljanje i kontrolu saobraćaja te uslovi okoline (vidljivost stanje kolnika klima i dr)

Istovremeno delovanje više navedenih faktora utiče na složenost opisivanja zakonitosti kretanja

vozila u saobraćajnom toku a dodatno je potencirano i činjenicom da su osnovni uticajni faktori

promenljivi u prostoru i vremenu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Zbog navedenih razloga rešenja za opisivanje kretanja vozila u saobraćajnom toku

nađena su u modeliranju Pri tom su se tokom vremena zbog različitog načina opisivanja razvili

modeli za dve osnovne podele vrste toka

Neprekinuti tok ndash tok kod kojeg ne postoje spoljašnji uticaji koji mogu prouzročiti

prekide toka prekidi toka su isključivo uslovljeni interakcijom vozila (kao npr na

autoputu duže deonice dvosmernih puteva između raskrsnicahellip )

Prekinuti tok ndash tok kod kojeg dolazi do povremenih zaustavljanja toka usled načina

kontrole saobraćaja (semaforski uređaji na semaforizovanim raskrsnicama stop znak na

nesemaforizovanim raskrsnicama i sl)

S obzirom na različite uslove odvijanja toka na pojedinim elementima saobraćajne mreže

danas se teorija saobraćajnog toka bavi opisivanjem odvijanja saobraćaja na otvorenim

deonicama autoputa zatim na potezima silazno-ulaznih rampi na autoputevima potezima

vangradskih i gradskih dvosmernih puteva semaforizovanim i nesemaforizovanim raskrsnicama

hellip

Praktična namena opštih saznanja iz teorije saobraćajnog toka ogleda se u

Vrednovanju postojeće mreže ili njenih pojednih delova sa gledišta udovoljenja zahteva

dostignutog i očekivanog saobraćaja u cilju utvrđivanja realnih potreba za poboljšanje postojeće

mreže ili njenih pojedinih delova u dinamici vremena Na osnovu ovog vrednovanja vrši se

identifikacija uskih grla u prostoru (na mreži) i vremena zatim identifikacija uzročnika uskih

grla kao i kvalitetno definisanje adekvatnih mera koje treba preduzetu u cilju eliminisanja uskih

grla

Vrednovanju mogućnosti projektovane mreže ili njenih pojedinih delova tj ocena

adekvatnosti projektovanih rešenja sa gledišta funkcionalnih zahteva dostignutog i očekivanog

saobraćaja u cilju optimiziranja projektnog rešenja

Saobraćajni tok predstavlja složen dinamički sistema upravljanja sa povratnom spregom

u kome prenos i korišćenje informacija čine osnovu funkcionisanja Sistem upravljanja

saobraćajnim tokovima može se predstaviti preko dva podsistema ndash upravljačkog i upravljanog

Ova dva podsistema međusobno su povezani kanalima za protok informacija gde saobraćajni

tok predstavlja upravlajni deo odnosno objekat upravljanja

Strategija upravljanja saobraćajnim tokovima na putnoj mreži u okviru postavljenog cilja

predstavlja skup pravila načina metoda i modela upravljanja koji se koriste u donošenju

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

upravljačkih akcija (odluka) da bi se obezbedilo dostizanje postavljenog cilja u datim opštim

saobraćajnim vremenskim organizacijskim putnim tehničkim i drugim uslovima

U planiranju projektovanju građenju i održavanju puteva neophodna su permanentna

unapređenja Usvojene su metodologije koje se intezivno unapređuju a razvijaju se i nove

naučno-stručne discipline koje omogućavaju udobno bezbedno i ekonomično odvijanje

saobraćaja kao i dugotrajnost puteva Transportna mreža treba da ispuni neometano

funkcionisanje tržišta i obezbeđenje mobilnosti ljudi i dobara u najboljim mogućim društvenim

ekološkim i uslovima bezbednosti saobraćaja Sprovedena analiza uz pomoć stohastičkog

modeliranja i Puasonove raspodele pokazuje da se homogeni tokovi mogu modelirati

Puasonovim protokom i da se ovakav vid analize može koristiti usavršavanja i sagledavanja

poboljšanja problema saobraćajnog toka i da se ovakav vid analize može koristiti u cilju

usavršavanja modelovanja saobraćajnog toka

Kontrola i regulisanje saobraćaja organizuje se i sprovodi radi neposrednog upravljanja

bezbednošću saobraćaja Pod pojmom - kontrola i regulisanje saobraćaja podrazumevamo

organizovano preduzimanje operativno-taktičkih mera i radnji od strane pripadnika saobraćajne

policije radi bezbednog i nesmetanog odvijanja saobraćaja na putevima

LITERATURA

1Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 19922Jovanovic M Gradski saobraćaj i održivi urbani razvoj ndash tržišni versus planski pristup Zbornik radova PMF ndash Geografski institut Beograd 20043Kuzović J Prilog analizi osnovnih parametara saobraćajnog toka na dvotračnom putu idealne geometrije pri toku RA jednakom praktičnom kapacitetu puta u funkciji neravnomernosti toka PA no smerovima Put i saobraćaj Beograd 19994Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 19875Maletin M Gradske saobraćajnice Građevinski fakultet Beograd 19926Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

7Milićević A Cvetković D Harmonizacija naše i Evropske regulative iz oblasti projektovanja građenja i održavanja puteva Zbornik radova Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Niš 20068Mijušković V Uticaj karakteristika preticanja na projektovanje puteva Beograd 19859Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 201010Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 200911Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd199512Vukadinović S Popović J Slučajni procesi i njihova primena u saobraćaju i transportu IRO Građevinska knjigaldquo Beograd198913Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010

Internet sajtovi

14wwwbbsedursprogramiMenadzment-u-saobracajupdf pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 18450015wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 22050016wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100017wwwcqmrs2009pdf425saobracajni_tokovi pdf pristup sajtu 16062011 vreme pristupa 21050018wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Svi manevri dešavaju se na saobraćajnim površinama kao što su saobraćajne trake

raskrsnice pešački prelazi parkirališta i garaže stajališta trotoari prelazi puta preko železničke

pruge površine namenjene za kretanje šinskih vozila pumpne stanice i servisi i sl

ZAKLJUČAK

Teorija saobraćajnog toka je nauka koja proučava zakonitosti kretanja motornih vozila u

saobraćajnom toku Kretanja vozila zavise od brojnih faktora zbog čega i opisivanje zakonitosti

predstavlja vrlo složen proces Najznačajniji faktori koji utiču na način kretanja vozila u

saobraćajnom toku su veličina saobraćajnog toka karakteristike toka vozno-dinamičke

karakteristike vozila psihofizičke osobine i motivisanost vozača karakteristike sistema za

upravljanje i kontrolu saobraćaja te uslovi okoline (vidljivost stanje kolnika klima i dr)

Istovremeno delovanje više navedenih faktora utiče na složenost opisivanja zakonitosti kretanja

vozila u saobraćajnom toku a dodatno je potencirano i činjenicom da su osnovni uticajni faktori

promenljivi u prostoru i vremenu

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Zbog navedenih razloga rešenja za opisivanje kretanja vozila u saobraćajnom toku

nađena su u modeliranju Pri tom su se tokom vremena zbog različitog načina opisivanja razvili

modeli za dve osnovne podele vrste toka

Neprekinuti tok ndash tok kod kojeg ne postoje spoljašnji uticaji koji mogu prouzročiti

prekide toka prekidi toka su isključivo uslovljeni interakcijom vozila (kao npr na

autoputu duže deonice dvosmernih puteva između raskrsnicahellip )

Prekinuti tok ndash tok kod kojeg dolazi do povremenih zaustavljanja toka usled načina

kontrole saobraćaja (semaforski uređaji na semaforizovanim raskrsnicama stop znak na

nesemaforizovanim raskrsnicama i sl)

S obzirom na različite uslove odvijanja toka na pojedinim elementima saobraćajne mreže

danas se teorija saobraćajnog toka bavi opisivanjem odvijanja saobraćaja na otvorenim

deonicama autoputa zatim na potezima silazno-ulaznih rampi na autoputevima potezima

vangradskih i gradskih dvosmernih puteva semaforizovanim i nesemaforizovanim raskrsnicama

hellip

Praktična namena opštih saznanja iz teorije saobraćajnog toka ogleda se u

Vrednovanju postojeće mreže ili njenih pojednih delova sa gledišta udovoljenja zahteva

dostignutog i očekivanog saobraćaja u cilju utvrđivanja realnih potreba za poboljšanje postojeće

mreže ili njenih pojedinih delova u dinamici vremena Na osnovu ovog vrednovanja vrši se

identifikacija uskih grla u prostoru (na mreži) i vremena zatim identifikacija uzročnika uskih

grla kao i kvalitetno definisanje adekvatnih mera koje treba preduzetu u cilju eliminisanja uskih

grla

Vrednovanju mogućnosti projektovane mreže ili njenih pojedinih delova tj ocena

adekvatnosti projektovanih rešenja sa gledišta funkcionalnih zahteva dostignutog i očekivanog

saobraćaja u cilju optimiziranja projektnog rešenja

Saobraćajni tok predstavlja složen dinamički sistema upravljanja sa povratnom spregom

u kome prenos i korišćenje informacija čine osnovu funkcionisanja Sistem upravljanja

saobraćajnim tokovima može se predstaviti preko dva podsistema ndash upravljačkog i upravljanog

Ova dva podsistema međusobno su povezani kanalima za protok informacija gde saobraćajni

tok predstavlja upravlajni deo odnosno objekat upravljanja

Strategija upravljanja saobraćajnim tokovima na putnoj mreži u okviru postavljenog cilja

predstavlja skup pravila načina metoda i modela upravljanja koji se koriste u donošenju

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

upravljačkih akcija (odluka) da bi se obezbedilo dostizanje postavljenog cilja u datim opštim

saobraćajnim vremenskim organizacijskim putnim tehničkim i drugim uslovima

U planiranju projektovanju građenju i održavanju puteva neophodna su permanentna

unapređenja Usvojene su metodologije koje se intezivno unapređuju a razvijaju se i nove

naučno-stručne discipline koje omogućavaju udobno bezbedno i ekonomično odvijanje

saobraćaja kao i dugotrajnost puteva Transportna mreža treba da ispuni neometano

funkcionisanje tržišta i obezbeđenje mobilnosti ljudi i dobara u najboljim mogućim društvenim

ekološkim i uslovima bezbednosti saobraćaja Sprovedena analiza uz pomoć stohastičkog

modeliranja i Puasonove raspodele pokazuje da se homogeni tokovi mogu modelirati

Puasonovim protokom i da se ovakav vid analize može koristiti usavršavanja i sagledavanja

poboljšanja problema saobraćajnog toka i da se ovakav vid analize može koristiti u cilju

usavršavanja modelovanja saobraćajnog toka

Kontrola i regulisanje saobraćaja organizuje se i sprovodi radi neposrednog upravljanja

bezbednošću saobraćaja Pod pojmom - kontrola i regulisanje saobraćaja podrazumevamo

organizovano preduzimanje operativno-taktičkih mera i radnji od strane pripadnika saobraćajne

policije radi bezbednog i nesmetanog odvijanja saobraćaja na putevima

LITERATURA

1Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 19922Jovanovic M Gradski saobraćaj i održivi urbani razvoj ndash tržišni versus planski pristup Zbornik radova PMF ndash Geografski institut Beograd 20043Kuzović J Prilog analizi osnovnih parametara saobraćajnog toka na dvotračnom putu idealne geometrije pri toku RA jednakom praktičnom kapacitetu puta u funkciji neravnomernosti toka PA no smerovima Put i saobraćaj Beograd 19994Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 19875Maletin M Gradske saobraćajnice Građevinski fakultet Beograd 19926Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

7Milićević A Cvetković D Harmonizacija naše i Evropske regulative iz oblasti projektovanja građenja i održavanja puteva Zbornik radova Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Niš 20068Mijušković V Uticaj karakteristika preticanja na projektovanje puteva Beograd 19859Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 201010Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 200911Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd199512Vukadinović S Popović J Slučajni procesi i njihova primena u saobraćaju i transportu IRO Građevinska knjigaldquo Beograd198913Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010

Internet sajtovi

14wwwbbsedursprogramiMenadzment-u-saobracajupdf pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 18450015wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 22050016wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100017wwwcqmrs2009pdf425saobracajni_tokovi pdf pristup sajtu 16062011 vreme pristupa 21050018wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

Zbog navedenih razloga rešenja za opisivanje kretanja vozila u saobraćajnom toku

nađena su u modeliranju Pri tom su se tokom vremena zbog različitog načina opisivanja razvili

modeli za dve osnovne podele vrste toka

Neprekinuti tok ndash tok kod kojeg ne postoje spoljašnji uticaji koji mogu prouzročiti

prekide toka prekidi toka su isključivo uslovljeni interakcijom vozila (kao npr na

autoputu duže deonice dvosmernih puteva između raskrsnicahellip )

Prekinuti tok ndash tok kod kojeg dolazi do povremenih zaustavljanja toka usled načina

kontrole saobraćaja (semaforski uređaji na semaforizovanim raskrsnicama stop znak na

nesemaforizovanim raskrsnicama i sl)

S obzirom na različite uslove odvijanja toka na pojedinim elementima saobraćajne mreže

danas se teorija saobraćajnog toka bavi opisivanjem odvijanja saobraćaja na otvorenim

deonicama autoputa zatim na potezima silazno-ulaznih rampi na autoputevima potezima

vangradskih i gradskih dvosmernih puteva semaforizovanim i nesemaforizovanim raskrsnicama

hellip

Praktična namena opštih saznanja iz teorije saobraćajnog toka ogleda se u

Vrednovanju postojeće mreže ili njenih pojednih delova sa gledišta udovoljenja zahteva

dostignutog i očekivanog saobraćaja u cilju utvrđivanja realnih potreba za poboljšanje postojeće

mreže ili njenih pojedinih delova u dinamici vremena Na osnovu ovog vrednovanja vrši se

identifikacija uskih grla u prostoru (na mreži) i vremena zatim identifikacija uzročnika uskih

grla kao i kvalitetno definisanje adekvatnih mera koje treba preduzetu u cilju eliminisanja uskih

grla

Vrednovanju mogućnosti projektovane mreže ili njenih pojedinih delova tj ocena

adekvatnosti projektovanih rešenja sa gledišta funkcionalnih zahteva dostignutog i očekivanog

saobraćaja u cilju optimiziranja projektnog rešenja

Saobraćajni tok predstavlja složen dinamički sistema upravljanja sa povratnom spregom

u kome prenos i korišćenje informacija čine osnovu funkcionisanja Sistem upravljanja

saobraćajnim tokovima može se predstaviti preko dva podsistema ndash upravljačkog i upravljanog

Ova dva podsistema međusobno su povezani kanalima za protok informacija gde saobraćajni

tok predstavlja upravlajni deo odnosno objekat upravljanja

Strategija upravljanja saobraćajnim tokovima na putnoj mreži u okviru postavljenog cilja

predstavlja skup pravila načina metoda i modela upravljanja koji se koriste u donošenju

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

upravljačkih akcija (odluka) da bi se obezbedilo dostizanje postavljenog cilja u datim opštim

saobraćajnim vremenskim organizacijskim putnim tehničkim i drugim uslovima

U planiranju projektovanju građenju i održavanju puteva neophodna su permanentna

unapređenja Usvojene su metodologije koje se intezivno unapređuju a razvijaju se i nove

naučno-stručne discipline koje omogućavaju udobno bezbedno i ekonomično odvijanje

saobraćaja kao i dugotrajnost puteva Transportna mreža treba da ispuni neometano

funkcionisanje tržišta i obezbeđenje mobilnosti ljudi i dobara u najboljim mogućim društvenim

ekološkim i uslovima bezbednosti saobraćaja Sprovedena analiza uz pomoć stohastičkog

modeliranja i Puasonove raspodele pokazuje da se homogeni tokovi mogu modelirati

Puasonovim protokom i da se ovakav vid analize može koristiti usavršavanja i sagledavanja

poboljšanja problema saobraćajnog toka i da se ovakav vid analize može koristiti u cilju

usavršavanja modelovanja saobraćajnog toka

Kontrola i regulisanje saobraćaja organizuje se i sprovodi radi neposrednog upravljanja

bezbednošću saobraćaja Pod pojmom - kontrola i regulisanje saobraćaja podrazumevamo

organizovano preduzimanje operativno-taktičkih mera i radnji od strane pripadnika saobraćajne

policije radi bezbednog i nesmetanog odvijanja saobraćaja na putevima

LITERATURA

1Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 19922Jovanovic M Gradski saobraćaj i održivi urbani razvoj ndash tržišni versus planski pristup Zbornik radova PMF ndash Geografski institut Beograd 20043Kuzović J Prilog analizi osnovnih parametara saobraćajnog toka na dvotračnom putu idealne geometrije pri toku RA jednakom praktičnom kapacitetu puta u funkciji neravnomernosti toka PA no smerovima Put i saobraćaj Beograd 19994Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 19875Maletin M Gradske saobraćajnice Građevinski fakultet Beograd 19926Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

7Milićević A Cvetković D Harmonizacija naše i Evropske regulative iz oblasti projektovanja građenja i održavanja puteva Zbornik radova Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Niš 20068Mijušković V Uticaj karakteristika preticanja na projektovanje puteva Beograd 19859Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 201010Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 200911Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd199512Vukadinović S Popović J Slučajni procesi i njihova primena u saobraćaju i transportu IRO Građevinska knjigaldquo Beograd198913Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010

Internet sajtovi

14wwwbbsedursprogramiMenadzment-u-saobracajupdf pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 18450015wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 22050016wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100017wwwcqmrs2009pdf425saobracajni_tokovi pdf pristup sajtu 16062011 vreme pristupa 21050018wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

upravljačkih akcija (odluka) da bi se obezbedilo dostizanje postavljenog cilja u datim opštim

saobraćajnim vremenskim organizacijskim putnim tehničkim i drugim uslovima

U planiranju projektovanju građenju i održavanju puteva neophodna su permanentna

unapređenja Usvojene su metodologije koje se intezivno unapređuju a razvijaju se i nove

naučno-stručne discipline koje omogućavaju udobno bezbedno i ekonomično odvijanje

saobraćaja kao i dugotrajnost puteva Transportna mreža treba da ispuni neometano

funkcionisanje tržišta i obezbeđenje mobilnosti ljudi i dobara u najboljim mogućim društvenim

ekološkim i uslovima bezbednosti saobraćaja Sprovedena analiza uz pomoć stohastičkog

modeliranja i Puasonove raspodele pokazuje da se homogeni tokovi mogu modelirati

Puasonovim protokom i da se ovakav vid analize može koristiti usavršavanja i sagledavanja

poboljšanja problema saobraćajnog toka i da se ovakav vid analize može koristiti u cilju

usavršavanja modelovanja saobraćajnog toka

Kontrola i regulisanje saobraćaja organizuje se i sprovodi radi neposrednog upravljanja

bezbednošću saobraćaja Pod pojmom - kontrola i regulisanje saobraćaja podrazumevamo

organizovano preduzimanje operativno-taktičkih mera i radnji od strane pripadnika saobraćajne

policije radi bezbednog i nesmetanog odvijanja saobraćaja na putevima

LITERATURA

1Jovanović N Planiranje saobraćaja Saobraćajni fakultet Beograd 19922Jovanovic M Gradski saobraćaj i održivi urbani razvoj ndash tržišni versus planski pristup Zbornik radova PMF ndash Geografski institut Beograd 20043Kuzović J Prilog analizi osnovnih parametara saobraćajnog toka na dvotračnom putu idealne geometrije pri toku RA jednakom praktičnom kapacitetu puta u funkciji neravnomernosti toka PA no smerovima Put i saobraćaj Beograd 19994Kuzović Lj Teorija saobraćajnog toka IRO Građevinska knjiga Beograd 19875Maletin M Gradske saobraćajnice Građevinski fakultet Beograd 19926Malenkovska-Todorova MK Prilog izučavanju uticaja neravnomernosti vršnih saobraćajnih tokova po smerovima na praktični kapacitet deonica puteva Beograd 2000

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

7Milićević A Cvetković D Harmonizacija naše i Evropske regulative iz oblasti projektovanja građenja i održavanja puteva Zbornik radova Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Niš 20068Mijušković V Uticaj karakteristika preticanja na projektovanje puteva Beograd 19859Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 201010Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 200911Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd199512Vukadinović S Popović J Slučajni procesi i njihova primena u saobraćaju i transportu IRO Građevinska knjigaldquo Beograd198913Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010

Internet sajtovi

14wwwbbsedursprogramiMenadzment-u-saobracajupdf pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 18450015wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 22050016wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100017wwwcqmrs2009pdf425saobracajni_tokovi pdf pristup sajtu 16062011 vreme pristupa 21050018wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500

1

ZAVRŠNI RAD Manić GoranPLANIRANJE I REGULISANJE SAOBRAĆAJNIH TOKOVA

7Milićević A Cvetković D Harmonizacija naše i Evropske regulative iz oblasti projektovanja građenja i održavanja puteva Zbornik radova Građevinsko-arhitektonskog fakulteta Niš 20068Mijušković V Uticaj karakteristika preticanja na projektovanje puteva Beograd 19859Opsenica M Saobraćajni sistemi Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje Visoka škola strukovnih studija za memandžemnt u saobraćaju Niš 201010Pantić R Babić S Tehnike saobraćajnog toka Visoka tehnička mašinska škola strukovnih studija Trstenik 200911Vukićević R Regulisanje i bezbednost saobraćaja ZUNS Beograd199512Vukadinović S Popović J Slučajni procesi i njihova primena u saobraćaju i transportu IRO Građevinska knjigaldquo Beograd198913Vukanović S Regulisanje saobraćajnih tokova ndash elektronsko izdanje V izdanje 2010

Internet sajtovi

14wwwbbsedursprogramiMenadzment-u-saobracajupdf pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 18450015wwwedurscomRegulisanje_saobracajnih_tokova pristup sajtu 1406 vreme pristupa 22050016wwwectsacmetrecaregulisanje20saobracajnih20tokovadoc pristup sajtu 13062011 vreme pristupa 20100017wwwcqmrs2009pdf425saobracajni_tokovi pdf pristup sajtu 16062011 vreme pristupa 21050018wwwlearningrs Saobracajni_tokovi pdf 2020 Pristup sajtu 15062011 vreme pristupa 195500