zavrsni rad

ФАКУЛТЕТ СПОРТА И ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊАУНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

СТАТУС СТОПАЛА ОДБОЈКАШИЦА УЗРАСТА 14-15 ГОДИНАЗАВРШНИ РАД

Студент: Радовић Јана Ментор: порф. Илић Дејан

• РАНИЈЕ СУ ХИПЕРТЕНЗИЈА И ГОЈАЗНОСТ ИМАЛЕ СТАТУС ГЛАВНИХ ЧИНИОЦА КОЈИ НАРУШАВАЈУ ЗДРАВЉЕ, МЕЂУТИМ У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ, НЕДОВОЉНА ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ, ТЈ. ХИПОКИНЕЗИЈА ПРЕДСТАВЉА ГЛАВНИ САМОСТАЛНИ РИЗИКО ФАКТОР.

КРОЗ ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ МОГЛО СЕ ПРИМЕТИТИ ДА ЈЕ ЧОВЕК ОДУВЕК ИМАО ПОТРЕБУ ЗА ПОКРЕТОМ И КРЕТАЊЕМ. МЕЂУТИМ, САВРЕМЕНИ НАЧИН ЖИВОТА КАРАКТЕРИШЕ КОРИШЋЕЊЕ РАЗЛИЧИТИХ ПОМАГАЛА, КАКО БИ ЉУДИ ШТО ВИШЕ СТВАРИ МОГЛИ ОБАВИТИ „ИЗ ФОТЕЉЕ“. УПРАВО НА ТАЈ НАЧИН, ЧОВЕК СЕ АЛИЈЕНИРАО, ТЈ. ОТУЂИО ОД СВОЈИХ БИОЛОШКИХ, ПРИРОДНИХ ПОТРЕБА ОРГАНИЗМА. ДУГОТРАЈНО ЛЕЖАЊЕ, СЛАБА ИЛИ НИКАКВА ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ, ЗА ПОСЛЕДИЦУ ИМАЈУ ЛОШ МИШИЋНИ ТОНУС, СЛАБУ ПОКРЕТЉИВОСТ ЗГЛОБОВА И ЕЛАСТИЧНОСТ ЛИГАМЕНАТА.

УВОД

СТОПАЛО ИАКО МАЛИ ОРГАН ПРЕДСТАВЉА ЈЕДАН ОД НАЈКОМПЛИКОВАНИЈИХ АНАТОМСКИХ СЕГМЕНАТА ЉУДСКОГ ТЕЛА. САСТАВЉЕНО ЈЕ ОД 26 КОСТИЈУ ПОВЕЗАНИХ СА 32 ЗГЛОБА И ВЕЛИКИМ БРОЈЕМ МИШИЋА, ТЕТИВА И ЛИГАМЕНАТА.

КОСТИ СТОПАЛА СУ ПОДЕЉЕНЕ У ТРИ ГРУПЕ: КОСТИ НОЖЈА (OSSA TARSI), КОСТИ ДОНОЖЈА (OSSA METATARSI) И ЧЛАНЦИ ПРСТИЈУ (OSSA DIGITORUM PEDIS)

ДВЕ ОСНОВНЕ УЛОГЕ СТОПАЛА СУ : -ФУНКЦИЈА ПАСИВНО-СТАТИЧНОГ ОПТЕРЕЋЕЊА ПРИ СТАЈАЊУ , НОШЕЊЕ ТЕРЕТА ТЕЛА-АКТИВНО-ЕЛАСТИЧНА-ДИНАМИЧКА ФУНКЦИЈА ПРИ КРЕТАЊУ, ПОМЕРАЊЕ ТЕЛА У ПРОСТОРУ

Грађа и функција стопала

ИЗМЕЂУ УПОРИШНИХ ТАЧАКА ПРОТЕЖУ СЕ ДВА ОСНОВНА ФИЗИОЛОШКА СВОДА (СЛИКА 3.) И ТО: -УЗДУЖНИ СВОД СТОПАЛА (ARCUS PEDIS LONGITUDILALIS) И-ПОПРЕЧНИ СВОД СТОПАЛА (ARCUS PEDIS TRANSVERSALIS).

УЗДУЖНИ (МЕДИЈАЛНИ) – ЛОНГИТУДИНАЛНИ СВОД (АRCUS PEDIS LONGITUDINALIS) ОГРАНИЧАВАЈУ ДВА ЛУКА, УНУТРАШЊИ И СПОЉАШЊИ ЛУК.

ПОПРЕЧНИ (ПРЕДЊИ) – ТРАНСВЕРЗАЛНИ СВОД (АRCUS PEDIS TRANSVERSALIS) ОБРАЗУЈУ ПЛАНТАРНЕ СТРАНЕ СВИХ ПЕТ МЕТАТАРЗАЛНИХ КОСТИЈУ И ПРАКТИЧНО СЕ НАЛАЗИ У ОКВИРУ НИСХОДНОГ ДЕЛА УЗДУЖНОГ СВОДА СТОПАЛА.

ПОКРЕТИ СТОПАЛА СЕ ОДВИЈАЈУ У ГОРЊЕМ И ДОЊЕМ СКОЧНОМ ЗГЛОБУ. У ГОРЊЕМ СКОЧНОМ ЗГЛОБУ СЕ ОДВИЈАЈУ ПОКРЕТИ ДОРЗАЛНЕ И ПЛАНТАРНЕ ФЛЕКСИЈЕ.

У ДОЊЕМ СКОЧНОМ ЗГЛОБУ, ОСИМ ОГРАНИЧЕНИХ ПОКРЕТА ДОРЗАЛНЕ И ПЛАНТАРНЕ ФЛЕКСИЈЕ, ВРШЕ СЕ ПОКРЕТИ АБДУКЦИЈЕ И АДУКЦИЈЕ СТОПАЛА

У ИСТОМ ДЕЛУ, ИЗВОДЕ СЕ И ПОКРЕТИ СТОПАЛА ОКО ЗАМИШЉЕНЕ САГИТАЛНЕ ОСОВИНЕ. ПАЖЉИВИМ ПРАЋЕЊЕМ ПОКРЕТА АБДУКЦИЈЕ И АДУКЦИЈЕ, МОЖЕ СЕ ЗАПАЗИТИ ДА СЕ ОНИ НЕ ИЗВОДЕ ПОТПУНО ОДВОЈЕНО ВЕЋ ЗАЈЕДНИЧКИ. ПРВИ ЈЕ ПРАЋЕН ЕВЕРЗИЈОМ, ОДНОСНО СПОЉАШЊОМ РОТАЦИЈОМ И ПРОНАЦИЈОМ, А ДРУГИ ИНВЕРЗИЈОМ, ОДНОСНО УНУТРАШЊОМ РОТАЦИЈОМ И СУПИНАЦИЈОМ

• ДЕФОРМИТЕТИ СТОПАЛА

ПРЕМА ПРИРОДИ НАСТАНКА, ДЕФОРМИТЕТИ СТОПАЛА СЕ ДЕЛЕ НА ДВЕ ОСНОВНЕ ГРУПЕ И ТО – УРОЂЕНИ (КОНГЕНИТАЛНИ) И СТЕЧЕНИ (АКВИРИРАНИ).

ОД УРОЂЕНИХ ДЕФОРМИТЕТА, ТРЕБА ИЗДВОЈИТИ:

-УВРНУТО ИЛИ ЋОПАВО СТОПАЛО (PES EQUINOVARUS CONGENITUS) И -ШПИЦАСТО СТОПАЛО (PES EQUINUS).

ОД СТЕЧЕНИХ:

-РАВНО СТОПАЛО (PES PLANUS) И -ИЗДУБЉЕНО СТОПАЛО (PES EXCAVATUS).

ОД ДЕФОРМИТЕТА ПРСТИЈУ, КОЈИ ЧЕСТО НАСТАЈУ НЕЗАВИСНО ОД ПРОМЕНА НА СТОПАЛУ, МОГУ СЕ ЈАВИТИ:

-ЧУКАЉ ПАЛЦА (HALLUX VALGUS) И-ЧЕКИЋАСТИ ПРСТ (DIGITUS MALLEUS).

ОДБОЈКА ЈЕ ВРЕМЕНОМ ПОСТАЛА ИЗУЗЕТНО АТРАКТИВН И ДИНАМИЧАН СПОРТ, СА ПУНО ПРЕОКРЕТА У ТОКУ НАДИГРАВАЊА, И ЗАХТЕВА ОД ИГРАЧА МАКСИМАЛНО ФИЗИЧКО И ПСИХИЧКО АНГАЖОВАЊЕ. ОНО ШТО КАРАКТЕРИШЕ ОВАЈ СПОРТ И ОНО ШТО МОЖЕМО НАЗВАТИ СПЕЦИФИЧНИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА ОДБОЈКЕ ЈЕСУ: БРЗИНА ЛОПТЕ ПРИЛИКОМ СМЕЧА КОЈА ДОСТИЖЕ БРЗИНУ И ПРЕКО 120КМ НА САТ, КРАТАК КОНТАКТ СА ЛОПТОМ, БРЗИНА САМЕ ИГРЕ, АГИЛНОСТ, КООРДИНАЦИЈА, ФИЗИЧКЕ ПРЕДИСПОЗИЦИЈЕ ПРЕ СВЕГА ТЕЛЕСНА ВИСИНА КОЈА ЈЕ У ВЕЋИНИ СЛУЧАЈЕВА ПРЕСУДНИ ФАКТОР ЗА ВРХУНСКО БАВЉЕЊЕ ОВОМ СПОРТСКОМ ГРАНОМ. ОДБОЈКАШКА НАДИГРАВАЊА УБРАЈАМО У НАПОРЕ СУБМАКСИМАЛНОГ ИНТЕНЗИТЕТА, ДАКЛЕ ДОМИНАНТНО АНАЕРОБНИ РАД, СА КАРАКТЕРИСТИКАМА КРАТКОСЕРИЈСКИХ ИСПОЉАВАЊА КОЈА СЕ ВЕОМА РЕТКО УЗАСТОПНО ПОНАВЉАЈУ У ДУЖЕМ НИЗУ, А ИСПОЉАВАЈУ СЕ У ВРЕМЕНСКИМ ТРАЈАЊИМА ОД ЧЕТРДЕСЕТ МИНУТА, ПА ДО ВИШЕ ОД ТРИ САТА, МАДА СУ У САВРЕМЕНОЈ ПРАКСИ ЧЕШЋА ТРАЈАЊА УТАКМИЦА ОКО ЈЕДАН И ПО ДО ДВА САТА, ДАКЛЕ СА ПРИМЕСАМА АНАЕРОБНОГ РАДА.

Карактеристике одбојкашке игре

ПРЕДМЕТ РАДА

ПРЕДМЕТ РАДА ЈЕ АНАЛИЗА СТАТУСА СТОПАЛА ОДБОЈКАШИЦА УЗРАСТА 14-15 ГОДИНА У МАЊОЈ И ВЕЋОЈ СРЕДИНИ.

ЦИЉ РАДА

ЦИЉ РАДА ЈЕ ДА СЕ ПРИКАЖЕ СТАТУС СТОПАЛА ОДБОЈКАШИЦА 14-15 ГОДИНА КОЈЕ ТРЕНИРАЈУ У МАЊОЈ И ВЕЋОЈ СРЕДИНИ, И ДА СЕ ИЗВЕДЕ ЗАКЉУЧАК О ДОБИЈЕНИМ РАЗЛИКАМА.

ЗАДАЦИ РАДА

-ОДРЕЂИВАЊЕ УЗОРКА ИСПИТАНИКА,-ПРОЦЕНА СТАТУСА СТОПАЛА УЗОРКА,-ОБРАДА И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ПОДАТАКА,-МОГУЋНОСТИ ПРЕВЕНТИВНОГ ДЕЛОВАЊА И КОРЕКТИВНИХ ТРЕТМАНА И ИЗВОЂЕЊЕ ЗАКЉУЧКА

УЗОРАК ИСПИТАНИКА

УЗОРАК ИСПИТАНИКА ОБУХВАТА 20 ОДБОЈКАШИЦА ОДБОЈКАШКОГ КЛУБА „ПРИБОЈ“ ИЗ ПРИБОЈА И 20 ДЕВОЈЧИЦА ОДБОЈКАШКОГ КЛУБА „КОЛУБАРА“ ИЗ ЛАЗАРЕВЦА.

УЗОРАК ВАРИЈАБЛИ

ОВИМ ИСТРАЖИВАЊЕМ ОБУХВАЋЕНА ЈЕ ВАРИЈАБЛА СТАТУСА СТОПАЛА, КОЈА ЈЕ ОДРЕЂЕНА МЕТОДОМ ПЛАНТОГРАФИЈЕ. ПЛАНТОГРАМИ СУ ТУМАЧЕНИ И ПОДАЦИ СУ ДОБИЈЕНИ УЗ ПОМОЋ ТОМСЕНОВОМ МЕТОДЕ.

ПЛАНТОГРАФИЈА

СПУШТЕНОСТ СВОДОВА СТОПАЛА НАЈСИГУРНИЈЕ МОЖЕ ДА СЕ ПРОВЕРИ МЕТОДОМ ПЛАНТОГРАФИЈЕ. КОД ПЛАНТОГРАФИЈЕ СЕ КОРИСТИ МЕТАЛНА ИЛИ ПЛАСТИЧНА ПОСУДА, НА ЧИЈЕМ ДНУ СЕ ПОСТАВЉА ВИШЕСЛОЈНА ГАЗА, КОЈА СЕ РАВНОМЕРНО НАТОПИ НЕКОМ ОБОЈЕНОМ МАТЕРИЈОМ. НАЈЧЕШЋЕ СЕ КОРИСТИ МАСТИЛО ИЛИ ПЕЧАТНИ РАСТВОР, ПОМЕШАН СА ВОДОМ. ИЗА ПОСУДЕ СЕ ПОСТАВЕ ДВА ПАПИРА А4 ФОРМАТА. ТРЕТИРАНА ОСОБА НАКОН УЛАСКА ОБЕМА НОГАМА У ПОСУДУ, ИСКОРАЧУЈЕ ЈЕДНОМ, ПА ДРУГОМ НОГОМ, ОСТАВЉАЈУЋИ ОТИСАК ТАБАНА НА СРЕДИНИ ПАПИРА.

ТОМСЕНОВА МЕТОДА

ТОМСЕНОВА МЕТОДА СПРОВОДИ СЕ НА СЛЕДЕЋИ НАЧИН: ОД ЦЕНТРА ПЕТЕ, КОЈИ СЕ НА ПЛАНТОГРАМУ ПРЕЦИЗНО УТВРДИ, ПОВЛАЧИ СЕ ЛИНИЈА ПРЕМА ЛАТЕРАЛНОЈ ИВИЦИ ТРЕЋЕГ ПРСТА. ОНА ПРЕДСТАВЉА ГРАНИЧНУ ЛИНИЈУ ИЗМЕЂУ НОРМАЛНОГ И СПУШТЕНОГ СТОПАЛА И НАЗИВА СЕ МАЈЕРОВА ЛИНИЈА. УКОЛИКО ОТИСАК СТОПАЛА НЕ ПРЕЛАЗИ ОВУ ЛИНИЈУ ПРЕМА МЕДИЈАЛНОЈ ИВИЦИ СТОПАЛА, ТО ЈЕ ПРЕМА КРИТЕРИЈУМУ ОВЕ МЕТОДЕ ПРАВИЛНО СТОПАЛО. ПРЕЛАЗАК ОТИСКА СТОПАЛАПРЕКО ОВЕ ЛИНИЈЕ УКАЗУЈЕ НА ОДРЕЂЕНУ СПУШТЕНОСТ УЗДУЖНОГ СВОДА СТОПАЛА И НАЛАЖЕ ПОТРЕБУ ДАЉЕ АНАЛИЗЕ ПЛАНТОГРАМА. ДАЉА ОБРАДА ПОДРАЗУМЕВА ПОВЛАЧЕЊЕ ТАНГЕНТЕ КОЈА СПАЈА НАЈИСТУРЕНИЈИ ДЕО ОТИСКА МЕДИЈАЛНЕ ИВИЦЕ ПЕТЕ СА ОТИСКОМ ПРЕДЊЕГ ДЕЛА СТОПАЛА. НАКОН ТОГА СЕ ЛЕЊИРОМ ПОД ПРАВИМ УГЛОМ СА МАЈЕРОВОМ ЛИНИЈОМ СПАЈА НАЈБЛИЖИ ДЕО ОТИСКА СТОПАЛА ОКО СРЕДИНЕ ЊЕГОВОГ ПЛАНТУМА (ДУЖ А) ИЗРАЖЕНА У МИЛИМЕТРИМА. ЗАТИМ ИЗ ИСТЕ ТАЧКЕ, СА МАЈЕРОВЕ ЛИНИЈЕ, УПРАВНО НА ТАНГЕНТУ КОЈА СПАЈА ПЕТУ И ПРЕДЊИ ДЕО СТОПАЛА, ПОВЛАЧИ СЕ (ДУЖ Б) ИЗРАЖЕНА У МИЛИМЕТРИМА. ПО ДОБИЈАЊУ ОВЕ ДВЕ ВРЕДНОСТИ, РАДИ ИЗРАЧУНАВАЊА ИНДЕКСА ПРОЦЕНАТА УЗДУЖНОГ СВОДА СТОПАЛА, ОНЕ СЕ СТАВЉАЈУ У МЕЂУСОБНИ ОДНОС (А/Б*100). ДОБИЈЕН ПРОЦЕНАТ ОЗНАЧАВА ВЕЛИЧИНУ СПУШТЕНОСТИ УЗДУЖНОГ СВОДА СТОПАЛА, И ТО:

1 – 30 % ПРЕДСТАВЉА I СТЕПЕН СПУШТЕНОСТИ СТОПАЛА,31 – 60 % ПРЕДСТАВЉА II СТЕПЕН СПУШТЕНОСТИ СТОПАЛА,ПРЕКО 61 % ПРЕДСТАВЉА III СТЕПЕН СПУШТЕНОСТИ СТОПАЛА.

Статус стопала

Правилно стопало

I степен спуштености (1-30%)

II степен спуштености (31-60%)

III степен спуштеност

и (преко 61%)

Број испитаника 7 8 5 0

Број испитаника у односу на степен спуштености левог стопала одбојкашица ОК Колубара






и (преко 61%)


Број испитаника у односу на степен спуштености левог стопала одбојкашица ОК Прибој






и (преко 61%)


Број испитаника у односу на степен спуштености десног стопала одбојкашица ОК Колубара






и (преко 61%)


Број испитаника у односу на степен спуштености десног стопала одбојкашица ОК Прибој


1. степен спуштености

(1-30%)

2. степен спуштености

(31-60%)

3. степен спуштености (преко 61%)

02468

1012

OК Колубара ОК Прибој

Степен спуштености

Фре

квен

ција

048

12

ОК Колубара ОК Прибој

Степен спуштености

Фре

квен

ција

ЛЕВО СТОПАЛО

ДЕСНО СТОПАЛО

ЗАКЉУЧАКИз свих горе наведених резултата може се закључити да нешто већи број испитаника из ОК „Прибој“ имају правилно стопало (лево стопало 11:7; десно стопало 11:9). После урађеног Т теста за независне узроке са једнаким варијансама, добијени резултати су показали да ни у случају тестирања левог ни десног стопала између ова два клуба, не постоји статистички значајна ралика. П-вредност за лево стопало износи 0,302, а за десно 0,750. Да би се рекло да постоји статистички значајна разлика, п-вредност треба да буде мања од 0,05, што се у овим резултатима није случај. Добијени резултати говоре да нема статистички значајне разлике у статусу стопала одбојкашица узраста 14-15 година, које тренирају у већој средини (Лазаревац) и у мањој средини (Прибој). Тако да можемо рећи да средина не утиче на статус стопала одбојкашица млађих узраста.

Иако деца у мањим срединама су више у покрету, више је природе у њиховом окружењу, веома ретко користе градски превоз ( све је релативно близу), док деца у већим градовима, као што су Лазаревац, Београд, све више бораве у затвореном простору, много времена деци одузима одлазак у школу и повратак из исте, очигледно све горе наведене предности, мањих средина нису искориштене правилно у циљу правилног раста и развојда деце.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

zavrsni rad

Education