zavrsni rad m. janjic k._verzija_30.08.2015
TRANSCRIPT
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 1/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
Република Србија
Висока школа примењених струковних студија, Врање
Милица Јањић
Тема: Експлоатација природне минералне воде у фабрици
„Бивода“ и утицај на животну средину
Завршни рад
Врање, 2015.
1
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 2/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
Република Србија
Висока школа примењених струковних студија, Врање
Милица Јањић
Тема: Експлоатација природне минералне воде у фабрици
„Бивода“ и утицај на животну средину
Завршни рад
Врање, 2015.
2
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 3/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
андидат! "или#а $ањи%&рој индекса! '(З)С
Студијски про*рам! Заштита +ивотне средине
редмет! -емија вода и отпадних вода
Тема: Експлоатација природне минералне воде у фабрици
„Бивода“ и утицај на животну средину
Завршни рад
"ентор!
др /иана ореви%, про3.
Врање, 2015.
3
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 4/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
адржај
!вод
"#$и% рада
&#Методоло'ија рад(
)#*арактеристике истраживане локације
3.1.Микролокацијске карактеристике
3.2. Климатске карактеристике
3.2.1.емпература
3.2.2.!елативна влажност ва"ду#а
$.2.3. %адавине
3.2.4.Струјања ваздуха
3.3. &лора ' фауна ' "а(ти)ена природна и културна добра и
пеј"ажне вредности
3.$. *еоло(ке и #идро+еоло(ке карактеристике терена
3.,. -еи"миност терена
4. Минералне воде+ ре,ерве и квалитет вода на истраживаном подру-ју
4.1.Природна минерална вода
$.2. /ксплоатациони бунари
$.2.1.0стражноексплоатациони бунари Бб1' Бб2 и Бб3.$.2.2. /ксплоатациони бунари Б1' Б2 и Б3
4.2.2.1. Квалитет подземних вода
4.2.2.2. Режим квалитета
4.2.2.3.Резерве подземних вода
$.2.3. /ксплоатациони бунари 1 и 2
4.2.3. 1. Квалитет минералних вода
4.2.3.1. Резерве минералних подземних вода
.# /рои,водни процес у фабрици „Бивода“
,.1. 4сновне карактеристике прои"водне #але
,.2. Карактеристике те#ноло+ије рада фабрике,.2.1.4пис те#ноло(ко+ поступка прои"вод5е минералне воде
5.2.1.1. Пријем, клади!тење и унутра!њи транпорт ировина,
ам"алаже и помо#них материјала
5.2.1.2. Припрема $ третман ирове воде
5.2.2.5. Пуњење овежавају#их "езалкохолних пи#а и паковање %отових
производа у оновну и транпортну ам"алажу
5.2.2.&. Прање линије
,.3. Контрола сировина и +отови# прои"вода
0# Есплоатације минералне воде и утицај на животну средину
6.1.7а+а8ива5е повр(ински# и под"емни# вода 6.1.1. 'орме и тандарди о квалитету вода
4
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 5/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
6.1.2.%од"емне воде9минералне и и"данске воде:
6.1.3. %овр(инске воде
&.1.3.1.(ехноло!ке отпадне воде
&.1.3.2. Санитарно$)екалне отпадне воде
&.1.3.3. *нализа квалитета отпадних вода
6.2. ;еро"а+а8<5е6.3. 7а+а8ива5е "ем=и(та
6.$.>+рожава5а буком' вибрацијама ' емисијом топлоте
и електрома+нетним "рае5има
6.,. Мо+у)и не+ативни утицаји на флору' фауну ' екосистем ' климатске
и микроклиматске услове' природна и културна добра и
пеј"ажне вредности
6.6. Мо+у)и не+ат(вни утицаји на животну средину у слуају
престанка рада фабрике
6.6.1. %роцена утицаја на животну средину у слуају акцидента
&.&.1.1.Пожар
&.&.1.2. Про+уривање резервоара и интала+ије за тени у%-ендиокид &.&.1.3. Про+уривање и хаварија резервоара на транпортним возилима
&.&.1.4. Про+уривање опреме и уреаја у оквиру производно% по%она
&.&.1.5. *к+идентна хаварија канализа+ионе мреже и итема за
третман отпадних вода
&.&.1.&. /емикалије
1#Мере ,а смањење и отклањање 2тетни3 утицаја на животну средину
и мониторин'
?.1. Мере које треба преду"ети "а сма5е5е и откла5а5е (тетни#
утицаја на животну средину
?.1.1. Мере које треба преду"ети "а сма5е5е и откла5а5е (тетни#
утицаја на под"емне и повр(инске воде
?.1.2.е#никоте#ноло(ке и ор+ани"ационе мере које треба преду"ети "а
сма5е5е и откла5а5е (тетни# утицаја на животну средину
?.1.3.-анитарно 0 #и+ијенске мере које треба преду"ети "а
сма5е5е и откла5а5е (тетни# утицаја на животну средину
?.1.$. Мере које треба преду"ети "а сма5е5е и откла5а5е (тетни#
утицаја на животну средину услед акцидента
?.2. %ро+рам пра)е5а утицаја на животну средину @ мониторин+
?.2.1. Мониторин+ квалитета вода
?.2.2. Мониторин+ буке' електрома+нетно+ "рае5а' емисије топлоте?.2.3.Мониторин+ управ=а5а отпадним материјама
4# 5ак%у-ак
6итература
5
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 6/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
При изради завр!но% рада, з"о% нее"ине помо#и коју у ми пружили,
најрданије е захва-ујем
колектвиву )а"рике ивода .6.6.,
пое"но 'евенки Стојменови#, дипл. техноло%у,
око итраживања и о"раде резултата,
ментору про)еору др 7и-ани 8ореви#,
на пруженој труној помо#и и у%етијама приликом израде рада,
о+у, про)еору др 9орану :ањи#у
на разумевању, подр!+и и -у"ави
и оталима који у допринели реализа+ији рада .
;или+а :ањи#
6
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 7/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
!вод
7
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 8/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
Законом о аштити +ивотне средине 67Сл. 8ласник РС7, бр. 195(2004 и 9:(200;<
уреује се инте*рални систем аштите +ивотне средине и обебеује остваривање
права =овека на +ивот и равој у дравој +ивотној средини и уравноте+ен однос
привредно* равоја и +ивотне средине. о овом акону, систем аштите +ивотнесредине =ине мере, услови и инструменти а!
>др+иво управање, о=ување природне равноте+е, #еловитости,
рановрсности и квалитета природних вредности и услова а опстанак свих +ивих
би%а?
Спре=авање, контролу, смањивање и сана#ију свих облика а*аивања
+ивотне средине и
>др+иво управање природним вредностима и аштита +ивотне средине.
@споставање система управања аштитом +ивотне средине у предуе%има,
ње*ово одр+авање и континуално побошање, у унапреење квалитета услу*а,представају приоритетне адатке само* друштва у усклаивању ду*оро=не пословне
политике с једне стране и ахтева еколо*ије са дру*е стране. Aопринос о=увању
+ивотне средине, на нивоу привредних субјеката остварује се спре=авањем или
смањењем не*ативних ути#аја пословних активности, про#еса и услу*а. Aа би се
политика аштите +ивотне средине остварила, првенствено на привредном нивоу,
потребно је да сами привредни субјекти предуимају мно*обројне мере као што су!
Спровоење акона и прописа и области аштите +ивотне средине?
онастантно унапреење ор*аниа#ије рада у #иу ра#ионално* кориш%ења
репроматеријала, енер*ије и воде, као и смањење емисије и спре=авање а*аења вода
и емишта? Bе+ња ка смањењу укупно* отпада као и уклањању отпада, који не мо+е бити
прераен на на=ин који не у*ро+ава +ивотну средину?
онтинуално побошање у=инка аштите +ивотне средине?
>бу=авање и области аштите +ивотне средине како би се сти#ала нова
нања а самим тим оја=ала свест свих апослених о на=ају њено* о=увања?
@споставање е3икасне комуника#ије са свим аинтересованим странама и
дру*им релевантним ор*аниа#ијама у #иу бое рамене ин3орма#ија ва+них а
+ивотну средину и
@ти#ај на добава=е, испору=ио#е и поду*овара=е да и они предуимају
активности на аштити +ивотне средине.
>биром на наведене =ињени#е експлоата#ија природних ресурса, а имеу
остало* и природне минералне воде C иако обновив природни ресурс, представа
на=ајан и осетив 3актор +ивотне средине и =е*а происти=е обавеа ра#ионално*
кориш%ења и спре=авања а*аивања истих.
.
8
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 9/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
"# $и% истраживања
Савремени приступ о=увања и аштите +ивотне средине аснива се на кон#епту
усклаено*, односно одр+иво* равоја. Bо на=и да су прихвативи они објекти ипро*рами у с3ери урбаниа#ије, индустријалиа#ије, ин3раструктуре и
9
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 10/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
привреивања који обебеују равој у ду*оро=но кориш%ење и о=ување природних
ресурса и +ивотне средине.
Dи ово* рада је са*ледавање свих потен#ијално не*ативних ути#аја на
+ивотну средину услед експлоата#ије природне минералне воде у 3абри#и а
проиводњу минералне воде и осве+авају%их беалкохолних напитака E&иводаF, кроаналиу испоштованости мера предвиених условима надле+них ор*ана,
ор*аниа#ија и предуе%а и мера предвиених ројектном документа#ијом, како би
се потен#ијално штетни ути#аји спре=или, минимиирали и свели у аконом
предвиене и довоене оквире.
арактеристика ово* истра+ивања је инте*рални приступ о=увању +ивотне средине,
то на=и да се уместо пар#ијалне аналие деловања објеката или делатности на један
се*мент +ивотне средине раматрају сви аспекти интерак#ије 6директне, индиректне,
краткоро=не, ду*оро=не< објеката и делатности са +ивотном средином.
10
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 11/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
11
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 12/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
&# Методоло'ија рада
>сновни методолошки приступ и садр+ај про#ене ути#аја де3инисани су
Законом о про#ени ути#аја на +ивотну средину 6EСл. *ласник РСG, бр. 195(04< и
равилником о садр+ини Студије о про#ени ути#аја на +ивотну средину 6EСл.
*ласник РСG, бр. :;(05<.
ро#ена ути#аја на +ивотну средину ради се на основу утврене лока#ије,
постоје%е пројектне документа#ије, услова надле+них ор*ана, ор*аниа#ија и
предуе%а, података о стању +ивотне средине и про#ени мо*у%их ути#аја 3абрике на
+ивотну средину.
За про+ену ризика по животну редину и здрав-е -уди кориш%ене су и методе
дате у препорукама и упутствима Светске дравствене ор*аниа#ије 6HIJ<,
Kвропске 3онда#ије а хемијско ин+ењерство 6LMNL<, O*ен#ије а аштиту +ивотне
средине PQR 6LSRCPQR< и "еународне ор*аниа#ије а рад 6TUV<!
LWXYZ[W\]W^_` T\a_b^ Rcc]cc\]W^ [d PZe_W f]X]Y[a\]W^ SZ[g]b^, VhYi]`YW]c _Wi
j]b[\\]Wi_^Y[W, HIJ, 1;;5?
kl] jYcm Rcc]cc\]W^ VhYi]`YW]c, LSR H_clYWn^[W fN, 1;o:?
LWXYZ[W\]W^_` T\a_b^ Rcc]cc\]W^, pbVZ_qrIY`` TW^]ZW_^Y[W_` ]iY^Y[W,
QYn_a[Z]c,1;;:?
p_g[Z I_s_Zi N[W^Z[`, HIJ, V]W]X], 1;;0?
"етоде а аналиу хаарда, Bехни=ко упутство а контролу хаарда,
"еународна ор*аниа#ија а рад 6TUJ<, )енева, 1;;0?
"етоде а аналиу риика, Kвропска 3онда#ија а хемијско ин+ењерство
6LMNL< jhnet, LWn`_Wi, 1;o5?
"етоде а аналиу хаарда, Bехни=ко упутство а управање ак#идентима,
12
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 13/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
H_clYWn^[W, PQRCLSR, 1;o;.
9а про+ену ути+аја на животну редину кориш%ена је следе%а документа#ија!
Kлаборат о реервама подемних вода а проиводњу напитака које се мо*у
експлоатисати преко бунара &1 и &2 у Раков#у, 8еоавод, &ео*рад?
Aру*и елаборат о реервама минералних вода које се мо*у експлоатисати
преко бунара uhC1 и uhC2 у Раков#у, 8еоавод, &ео*рад?
8лавни технолошки пројекат проиводње и паковања минералне воде и
осве+авају%их беаклохолних пи%а 3абрике E&иводаG, E"ашинопројект опин*Gа,д.,
&ео*рад и
@рбанисти=ко техни=ки услови а и*радњу 3абрике, DK, &еорад,
ре*ледни ивештај C Bехни=ка документа#ија, "ашинопројект опин*, Врање,
Завод а аштиту драва EВрањеG.
9а анализу параметара животе редине кориш%ена је постоје%а документа#ија!
@*овор о иношењу и одла*ању комунално* отпада, бр. 2o95 од $
Eомунала#G, Завод а аштиту драва EВрањеG?
@*овор о контроли квалитета површинских и отпадних вода, бр. 01C12C
1505(0:C02 од 01.09.200:?
@*овор о мерењу буке у комуналној средини, бр. 01C12C151:(0:C 02 од
02.09.200:,, Завод а аштиту драва EВрањеG?
vвештај о испитивању воде у дрена+ном каналу а површинску воду инад
места улива отпадне воде и комплекса E&иводаG, од 1;.04.2015., Завод а аштиту
драва EВрањеG?
vвештај о испитивању воде у дрена+ном каналу а површинску воду испод
места улива отпадне воде и комплекса E&иводаG, Завод а аштиту драва EВрањеG?
vвештај о испитивању отпадних техни=коCтехнолошких вода на испусту
#еви пре испуштања у дрена+ни канали, Завод а аштиту драваEВрањеG?
vвештај о испитивању отпадних техни=коCтехнолошких вода на испусту
#еви пре испуштања у дрена+ни канали и
vвештај о мерењу нивоа комуналне буке у +ивотној средини, Завод а
аштиту драва EВрањеG.
13
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 14/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
14
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 15/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
)# *арактеристике истраживано' подру-ја
$едан од основних 3актора раматрања при про#ени ути#аја 3абрике F&ивода7
на +ивотну средтну је просторна одрееност лока#ије. арактеристике просторне
#елине и аналиирано* подру=ја и карактеристике саме лока#ије у великој мери
одреују карактер и интенитет ути#аја 3абрике на +ивотну средину и становништво
у окру+ењу. v то* рало*а неопходна је системати=на аналиа природних и
створених вредности и карактеристика са макролока#ијско* и микролока#ијско*
аспекта.
wабрика а проводњу минералне воде и осве+авају%их напитака E&иводаF
налаи се у атару села Ракова# у општини &ујанова#, а сам 3абри=ки комплекс се
налаи на око 2 m\ исто=но од општинско* #ентра и на око :00 \ ју+но од насеаРакова#.
15
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 16/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
Bериторија општине &ујанова# налаи се на крајњем ју*у Србије у =ињском
окру*у. >пштина &ујанова# је неправилно* иду+ено* облика и пру+а се у прав#у
ју*оапад C североисток прате%и *лавне ре=не токове &ина=ку "ораву, "орави#у и
*орњи ток $у+не "ораве.
&ујанова=ка котлина је о*рани=ена планином Рујан са ју*а, оброн#има СкопскеDрне 8оре ју*оападно, рстилови#ом северно и североападно, а према
североистоку је отворена и повеана са Врањском котлином.
Слика 1. <кплоата+иони протор минералне воде на подрују Раков+а
3.1.Микролокацијске карактеристике
xока#ија 3абрике ахвата површину од 9 l_ ' _ 0: \2 на потеу Влајковска и
оyоманка.
zалаи се на надморској висини од око 9;9 \. zепосредно окру+ење комплекса
са северне стране =ини поопривредно емиште које се простире до првих ку%а
села Ракова# 6око 500 \, Слика 1.<. vсто=ну *рани#у комплекса =ини дрена+ни
канал а површинске воде и локални пут а Ракова#. vсто=но од 3абри=ко*
комплекса, са супротне стране локално* пута, налаи се комплекс предуе%а а
проиводњу минералне воде и сокова E-ебаG, а нешто дае исто=но на 1000 \
налаи се бања EВрелоG 6&ујанова=ка бања< са прате%им садр+ајима. Са ју+не стране
*рани#у комплекса тан*ира сеоски пут.
16
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 17/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
3.2. Климатске карактеристике
ао ре3ерентни пода#и о клими и карактеристикама аналииране просторне
#елине у којој је комплекс ивода= усвојени су пода#и метеоролошке стани#е
&ујанова#.
&ујанова=ка котлина и &ујанова# имају умерено континентални тип климе,
делими=но имењен упливом медитеранских ути#аја долином Вардара. >сновне
одлике су бла+е име, топла и сушна лета, кратак период преланих доба.
3.2.1.емпература
Средња *одишња температура вадуха иноси 10,: оС. zајхладнији месе# је
јануар са средњом температуром вадуха од C0,: {С, а најтоплији је јули са 20,o {С.
росе=но *одишње колебање средњих месе=них температура није велико и иноси
21,4 {С.
росе=на проле%на температура је 10,o {С, а просе=на јесења иноси 11,2 {С,
што укаује на =ињени#у да су јесени нешто топлије од проле%а, али су ралике
релативно мале 68ра3ик 1.<.
Bемпературе у &ујанова=кој котлини су прили=но уједна=ене.
8ра3ик 1. Средње меене температуре ваздуха.
&рој мраних дана са температуром испод 0 {С је око '0, у периоду од
септембра до маја. Aани са температуром инад 25 {С се јавају у просеку око ;0
дана у *одини, у периоду од априла до октобра, а нај=еш%и су имеу јуна и ав*уста.
3.2.2. !елативна влажност ва"ду#а
Релативна вла+ност вадуха је у обрнутом односу са температуром, те је
најни+а у топлим месе#има. росе=на месе=на релативна вла+ност је уједна=ена.
Bабела. 1. Средње меене вредноти влажноти ваздуха
17
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 18/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
;ее+ T TT TTT T| | |T |TT |TTT T} } }T }TT >од.
Ср?дња
меена
влажнот
@AB
o2 o2 '9 :; :; '0 :o '0 '2 'o o4 o' ':
ао што је прикаано у Bабели 1. највиша релативна вла+ност ре*истрована је
у периоду новембар C 3ебруар, а најни+а у периоду април C ав*уст. арактеристи=но
је да у периоду од пет месе#и 6април C ав*уст< релативна вла+ност је практи=но
константна.
"аксимална ралика средње месе=не релативне вла+ности вадуха иноси 20~.
3.2.3. %адавине
оли=ина падавина а подру=је &ујанова=ке котлине је бо* ути#аја
медитеранске климе релативно мала.
Средња *одишња коли=ина падавина која се илу=и у &ујанов#у иноси :2;,o
\\. zајмање падавина је у ав*усту 9;,; \\, а највише у јулу ::,; \\. остоје два
*одишња максимума, проле%ни 6мајCјун< и јесењи 6новембар<. Сушни период по=иње
у јануару и траје све до маја када коли=ина падавина по=иње да расте.
Распоред коли=ина падавина је доста уједна=ен.
Зимски и проле%ни периоди су релативно суви, док је коли=ина падавина у
добром делу лета адовоавају%а.
Aу*о*одишња осматрања ре+има подемних вода укаују да не постоји
директна ависност имеу стања нивоа подемних вода и дубих делова терена и
једно*одишње* хидролошко* #иклуса.
3.2.$.-труја5а ва"ду#а
рема пода#има климатолошке стани#е &ујанова#, у аналиираном подру=ју
постоји ираита домина#ија ветрова и ју+но* и северно* прав#а, док су остали
прав#и ветрова тек споради=ни. Bишине су релативно =есте и у*лавном се јавају у
летњем и јесењем периоду али их има током #еле *одине.
Сли=не *одишње вредности су и а средње брине ветра, при =ему доминира
северни ветар са средњом брином од 2,' \(c. Релативно је велики број дана бе
ветра или са ветром =ије су брине око 1 \(c.
3.3. &лора ' фауна ' "а(ти)ена природна и културна добра и пеј"ажне
вредности
zа самој лока#ији и у непосредном окру+ењу дошло је до *убитка аутохтоне,примарне ве*ета#ије, која је потиснута прете+но ливадском ве*ета#ијом и
18
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 19/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
поопривредним културама на обрадивим површинама.
Oналиом на терену нису уо=ене ашти%ене бине врсте нити су ре*истроване
врсте које треба аштитити, као ни на=ајни екосистеми са аспекта аштите
аутохтоности и биодиверитета.
@ оквиру аналииране просторне #елине нису вршена истра+ивања постоје%е*
стања 3ауне, тако да о 3ауни, карактеристи=ним стаништима, распрострањености
врста мо*у се усвојити пода#и а шире окру+ење, као и карактеристике уо=ене
увидом на терену.
@ ширем окру+ењу предметно* површинско* копа откривени су тра*ови
прете+но солитарних јединки класе сисара и пти#а. vденти3икованих сталних
станишта на лока#ији и у окру+ењу нема. zајтипи=нији преставни#и су Eситна
дива=G C е#, јареби#а, 3аан, детли%, 3амилија CDEFGHI? и рали=ите врсте *лодара.
Сталне биоте у окру+ењу =ине рали=ите врсте бески=мењака.
Зна=ајнијих ми*раторних коридора на лока#ији нема обиром да је лока#ија у
блиини на=ајнијих саобра%ајних права#а C пре све*а аутопута &ео*рад C Скопе,
који је ве% условио њихово прекидање и имену.
zа лока#ији и у непосредном окру+ењу 3абри=ко* комплекса не постоје
ашти%ена и ре*истрована а аштиту културна добра као и археолошких налаишта.
3.$. *еоло(ке и #идро+еоло(ке карактеристике терена
wабрика а проиводњу минералне воде и осве+авају%их беалкохолних
напитака E&иводаF подраумева експлоата#ију воде као обновиво* природно*
ресурса, што *еолошке и хидро*еолошке карактеристике терена на којем се врши
експлоата#ија =ини битним 3актором раматрања.
zајстарије стене шире* подру=ја су палеоојске старости и представене су
*најсевима, ам3иболским шкр#има и квар#итима и припадају доњем комплексу
српскоCмакедонске масе.
@ току варис#ијске оро*енее у њих су утиснуте *ранитоидне стене
&ујанова=ко* масива. zа основу *ео3ии=ких испитивања постоје индика#ије о
постојању младо* ма*матско* тела на дубини од око 500 \ на подру=ју атара
Раков#а, али ње*ово постојање није докаано истра+ним бушењем.
Bермоминералне воде веане су а појаве *ранитоида &ујанова=ко* масива,
ма*матско* порекла. рихрањивање се врши на ра=ун ин3илтра#ије атмос3ерских и
површинских вода ду+ система пукотина и раседа. vсти#ање термоминералних вода
одвија се природним исти#ањем *де се кро дубоке раседне структуре јавају у виду
ивора, или ахватањем термоминералних вода најсавршенијим експлоата#ионим
објектима.
"инерална вода је акумулирана у секундараном колектору, у баалном делу
тер#ијарних насла*а на дубини 190 до 400 \. >вај део је са добрим
карактеристикама а акумулирање минералне и термалне воде и *аса.
19
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 20/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
ри кретању воде кро раседне оне, тј. кро *раните и шкри#е, врши се
непрестано обо*а%ивање воде минералима. Bако се минерална и термална вода, као и
*ас, појавују на површини, или се акумулирају у хидро*еолошке колекторе у
баалном делу тер#ијарних насла*а.
Dиркула#ијом ду+ раседне и пукотинске оне термоминералне воде доспевајуна површину терена, док у деловима *де повлату *ранита =ине млае творевине воде
наставају дае кретање кро слојеве тер#ијарне старости. @след присуства
алумосиликата у овим слојевима долаи до апсорб#ије одреених микроелемената и
воде, при =ему се јавају воде са мањим кон#ентра#ијама појединих
микроелемената док основни састав остаје исти.
3.,. -еи"миност терена
>сновни степен сеими=ке опасности одреује се са карте сеими=ке
рејониа#ије територије Републике Србије а повратни период од 500 *одина.
одру=је бујанова=ке котлине је она у којој је мо*у%и интенитет емотреса
до ' степени "еркалијеве скале 6pNQ<.
20
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 21/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
7# Минералне воде+ ре,ерве и квалитет
вода на истраживаном подру-ју
"инерална вода коју данас пијемо је у ствари атмос3ерска вода која се у
претходним *еолошким периодима током проласка кро слојеве еме пре=иш%авала
и истовремено обо*а%ивала минералима и елементима у тра*овима. @кус минералне
воде одреују коли=ине поитивно наелектрисаних јона 6натријум, кал#ијум, калијум
и ма*неијум< и не*ативно наелектрисаних јона 6хлориди, јодиди, 3луориди<.
7#"# /риродна минерална вода
21
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 22/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
о де3ини#ији, природна минерална вода је подемна вода намењена а удску
употребу у свом природном стању и мо+е да се 3лашира само ако је хемијски и
микробиолошки исправна а пи%е и ако јој је квалитет стабилан и 3ормиран у
природним условима.
$една од најстаријих подела минералних вода, а коју је предло+ио"иркови%а 1o;2. *одине, минералне воде, по *рупама, деле се на! сул3атне,
бикарбонатне, *во+евите и неде3инисано* карактера.
Aа би минерална вода мо*ла да се експлоатише потребно је да испуни неколико
ахтева!
Aа има свој ивор и ле+ишта иданских вода, ашти%ен од било какве
мо*у%ности контамина#ије и да долаи на површину природним
исти#ањем на једном или више ивора, или преко бушених бунара?
Aа садр+и минералне материје, хемијске елеменате у тра*овима и дру*е
састојке, бо* којих се раликује у односу на оби=ну воду а пи%е. "о+е
имати и одреено 3ииолошко дејство и
Aа има исти квалитет као на ивору и не сме имати променива
својства приликом експлоата#ије.
риродна минерална вода сврстана је у =етири *рупе према укупном садр+ају
растворених минералних материја 6ра=унато као суви остатак на 1o0 {С < и става се
у промет под следе%им наивима!
1B Природна минерална вода а веома никим адржајем ратворених
минералних материја 6садр+и до 50 \n(U минералних соли<?
2B Природна минерална вода а никим адржајем ратворивих минералних
материја 6садр+и преко 50 до 500 \n(U минералних соли<?
3B Природна минерална вода 6садр+и преко 500 \n(U до 1500 \n(U минералних
соли<?
4B Природна минерална вода "о%ата минералним олима 6која садр+и преко
1500 \n(U минералних соли<.
риродна минерална вода декларише се као не*аирана уколико је садр+ају*енCдиоксида мањи од 250 \n(U, а као *аирана ако је садр+ај у*енCдиоксида
ве%и од 250 \n(U.
"инералне воде, раствори, *асови и радиоактивне воде, које поти=у и ве%их
дубина унутрашњости Земе, =есто имају повишену температуру, па се такве воде
наивају термоминералним водама. рема температури минералне воде се деле на
хладне или акротопе*е и топле или акрототерме.
-ладне минералне воде су темепратуре до 20 {N и бо* пријатно* укуса
у*лавном се употребавају а пи%е.
22
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 23/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
Bопле минералне воде или акрототерме су воде температуре ве%е од 20 {N, које
се користе у балнео терапији код болести *де је а њихово ле=ење потребна повишена
температура .
@ Србији постоји преко '00 минералних ивора.
рема *устини појава и рановрсности у 3ии=ким и хемијским особинама
минералних вода, територија Србије спада у најбо*атије просторе на европском
континенту, али тек се мањи део минералних вода користи у индустријској
проиводњи а 3лаширање 6Слика 2<.
Слика 2. Карта рејониза+ије Ср"ије по по%одноти плитких подземних вода за
)ла!ирање
7#&# Експлоатациони бунари
За потребе рада 3абрике E&иводаF ураена су три истра+ноCексплоата#иона
бунара &бC1, &бC2 и &бC9, атим су ибушена три бунара &C1, &C2 и &C9, и још два
бунара uhC1 и uhC2, ураен је Kлаборат о реервама подемних вода а проиводњу
напитака које се мо*у експлоатисати преко бунара &C1 и &C2 у Раков#у, као и Aру*и
елаборат о реервама минералних вода које се мо*у експлоатисати преко бунара uhC1
и uhC2 у Раков#у.
$.2.1.0стражноексплоатациони бунари Бб1' Бб2 и Бб3.
23
xе*енда!
1.Bерени бе по*однихподемних вода?
2.Bерени са непо*одним
подемним водама?
9. Bерени са по*одним
слободним подемним
водама?
4.Bерени са променивим
особинама?
5. Bерени са по*одним
сапетим подемним
водама
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 24/74
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 25/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
равилника о хи*ијенској исправнисти воде а пи%е 6,,Сл. лист СР$G, бр. 42(;o< нису
мо*ле бити сврстане у E3лаширане природне воде а пи%еG. араметри који
константно одступају од вредности де3инисаних равилником су садр+ај натријума,
нитрата и 3ос3ата, атим мутно%а, као и садр+ај *во+а, ман*ана и сул3ата.
Вода и бунара &C2 класирана је као природна минерална вода, која испуњаваодредни#е и равилника о квалитету природне минералне воде.
@ односу на опште покаатее вода има температуру 12,' C 14,2 {С, са
мутно%ом мањом од 5 ƒkP и утрошком "W> ‚ 5 \n(U.
Kлектропроводивост се кре%е у *рани#ама 25: • 99; „Q(b\.
Садр+ај хидро*енкарбоната 6INJ9C< кре%е се у *рани#ама 14: C 1o9 \n(U,
хлорида 6N`C< 14,: C 24 \n(U, сут3ата 6QJ42C< 1o,2 C 104,; \n(U, нитрата 6ƒJ9
C< 1',o C
25,; \n(U и 3ос3ата 6SJ49C< ‚ 0,1 до 0,1:: \n(U.
@ односу на тврдо%у која се кре%е у интервалу :,1: C ',o {iI ове воде спадају у
меке.
Садр+ај кал#ијума варира у опсе*у 22,09C9:,1 \n(U, ма*неијум се кре%е у
опсе*у 11,9 C o,'5 \n(U, *во+е ‚ 0,1 C 0,91 \n(U, ман*ан ‚0,005 C 0,0o \n(U. Садр+ај
натријума је одреен у коли=ини од 21,:' C 2:,:9 \n(U.
>ста#и ор*анохлорних инсекти#ида, поли#икли=ни аромати=ни у*оводони#и,
аромати=ни у*оводони#и, поли#икти=ни би3енили нису наени.
4.2.2.2. Режим квалитета
vмају%и у виду да је ре= о маломинералним водама, мо+е се *оворити о
стабилном хемијском ре+иму подемне воде која се експлоатише преко бунара &C2
бе уо=иво* тренда промена које би настале услед ду*отрајне експлоата#ије.
zајве%а одступања абеле+ена су у по*леду садр+аја хидро*енкарбоната 620~<,
суво* остатка 622~<, калијума 640~< и сул3ата 644~<. "аскимална одступања су
ре*истрована а аналие раене у рали=итим институ#ијама.
4.2.2.3.Резерве подземних вода
Реерве су утврене као & и D кате*орија у складу са равилником о
класи3ика#ији и кате*ора#ији реерви подемних вода.
Воде које се експлоатишу преко бунара &C2 у коли=ини од :,0 U(c мо*у се
сврстати у & кате*орију реерви минералних вода, минералиа#ије " ‚ 900 \n(U. Bо
су 3ладне калцијум 8 3идрокарбонатне воде# @ водама је ре*истрован повишен
садр+ај сул3ата и повремено *во+а и ман*ана. Воде се мо*у користити апроиводњу напитака или пунити као минерална вода.
25
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 26/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
$.2.3. /ксплоатациони бунари 1 и 2
zа основу пројекта и 1;;'. и*раена су два истра+но експлоата#иона бунара
uhC1 и uhC2 у Раков#у 6 Слика 9<.
Слика 9. <кплоата+иони "унар JK$1
zаведени бунари каптирају термоминералне воде и тер#ијарних седимената
односно и слојева представених лапор#има, карбонатним лапор#има и испу#алим
пеш=арима у =ијој се повлати налае водонепропусни тер#ијарни седиметни лапор#и
и *лин#и у наимент=ном смењивању.
Dи ивоења ових бунара је прора=ун хидро*еолошких параметара водоносне
средине 6*еометријске и 3илтра#ионе карактеристике иу=аване идани<. За потребе
утвривања реерви вршена су испитивања у два периода 61;;;(2000 и 2004(2005<.
Bестирања су вршена у периоду малих вода и периоду интенивних киша.
zа основу добијених реултата ураени су хидродинами=ки прора=уни.
Реултати хидродинами=ких прора=уна, односно распоред депресија у плану при
симултаном раду бунара експлоата#ионим капа#итетима као и вредности остварених
депресија у бунарима uhC1 и uhC2 прикаани су у Bабели 9.
(а"ела 3 . Резултати хидродинамиких ипитивања
>бјекат апа#итет >стварена депресија након '2 сата #рпења
6U(c< 6\<
uhC1 0,;4 1o,40
26
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 27/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
uhC2 1,0: 1:,19
>бјекатапа#итет >стварена депресија након '2 сата #рпења
6U(c< 6\<
uhC1 1,40 2:,51
uhC2 1,10 1o,';
>бјекатапа#итет >стварена депресија након '2 сата #рпења
6U(c< 6\<
uhC1 1,40 2o,25
uhC2 1,10 20,59
4.2.3. 1. Квалитет минералних вода
Воде и оба бунара припадају истом типу. Bемпература воде иноси 2; {С, aI
:,9, укупна минералиа#ија 9900 \n(U, са садр+ајем С>2 од 1900 \n(U. @ катјонском
саставу преовлаује натријум, атим кал#ијум па калијум, а у анјонском,
хидро*енкарбонати и сул3ати C блиско *рани#и по којој би се ове воде мо*ле сврстати
у хидро*енкарбонатноCсул3атне. Bакое, ре*истрован је и висок садр+ај силиката.
zасупрот томе воде имају ниску кон#ентра#ију 3луорида, који представају битну
компоненту састава осталих минералних вода &ујанова=ке котлине.
Воде су са стабилним ре+имом варија#ија микрокомпонената 6до 20~<.
о хемијском саставу вода је кате*орисана као! природна 3омеотермалнаминерална вода+ средње минерали,ације+ у'%окисела+ 3идрокарбонатно8
натријумска+ са пови2еним садржајем силицијума#
@ односу на опште покаатее вода има температуру 2o,'5 {С, са мутно%ом 5
ƒkP и утрошком "WJ4 ‚ 5 \n(U. Kлектропроводиивост се кре%е у *рани#ама
944o C 94'0 „Q(b\, а суви остатак у *рани#ама 9054C92o5 \n(U.
Садр+ај хидро*енкарбоната се кре%е у *рани#ама 9215C95:o \n(U. Садр+ај
сул3ата се кре%е у *рани#ама 154C1;0 \n(U, што је блиско декларисању ових вода
као 3идрокарбонатно8сулфатне. Садр+ај хлорида варира у дијапаону од :2,0C42,0
\n(U, са тенден#ијом смањења ралика у односу на просе=них 54 \n(U.
За минералне воде је карактеристи=ан и повишен садр+ај силиката који је
ре*истрован у дијапаону од ;2,0 C ;o,1 \n(U са просе=ном вреднош%у o5,4 \n(U, као
и садр+ај слободно* у*ендиоксида у опсе*у oo0C22oo \n(U, што је уједно и најве%е
абеле+ено одступање.
@ по*леду садр+аја метала доминирају јони натријума у коли=ини ;o2 C 1240
\n(U, при =ему је средња вредност 111: \n(U. Aру*и по аступености су јони
калијума oo,1Co0,1 \n(U. "а*неијум је аступен у мањим коли=инама 19,9C29,1
\n(U, док је садр+ај калијума натно виши и кре%е се у *рани#ама :2,; C 4o,5 \n(U.
27
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 28/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
"икрокомпоненте нису утврене у повишеном садр+ају, оста#и ор*анохлорних
инсекти#ида, поли#икли=ни аромати=ни у*оводони#и, аромати=ни у*оводони#и,
поли#икли=ни би3енили нису наени.
"икробиолошки налаи повремено одступају од садр+аја прописано* а
минералне воде, али је карактеристи=но, да у поновеним аналиама нисупотврени.
>ва вода од*овара прописима воде која се мо+е употребавати а пи%е.
"инералне воде које се експтоатишу преко ових бунара одликује ниак садр+ај
3луорида, =ија максимална кон#ентра#ија не прелаи 1,2 \n(U а ралику од осталих
минералних вода &ујанова=ке котлине које садр+е преко 4 \n(U.
@ доу реерве 6није довоно ар*ументовано< треба уети =ињени#у да је
уо=ен пораст садр+аја сул3ата у периодима кад бунар није у интенивној
експлоата#ији, што се мора довести у веу са садр+ајем z2Q у водама, =ије сеприсуство осе%а непосредно након уку=ења бунара, временом се *уби, тако да се
након вишесатно* рада пумпе не осе%а у они исти#ања, што потврују хемијске
аналие вода и аналие *асно* састава.
Bакое, приме%ене су промене у кон#ентра#ији *во+а које су на по=етку
периода тестирања иносиле по=етних 2,15 \n(U до 0,o5 \n(U, док је просе=на
вредност а период континуалне експлоата#ије иносила 0,9o \n(U, а максимална
ре*истрована вредност не прелаи 0,55 \n(U.
4.2.3.1. Резерве минералних подземних вода
Реерве подемних минералних вода које се мо*у експлоатисати преко бунара
uhC1 и uhC2 утврене су на основу података и реултата! осматрања ре+има у току
континуиране експлоата#ије 6uhC1< или повремене експлоата#ије 6uhC2<, иведених
хидродинами=ких тестова на бунарима uhC1 и uhC2 у трајању од 90 дана,
параметарских аналиа.
рора=унате вредности E&G реерви су а бунар uhC1, €`,4 U(c, а а бунар uhC2,
€0,4 U(c.
@ ,,DG кате*орију реерви сврстане су додатне коли=ине воде добијене током
тестирања бунара uhC2 EстепG тестом, а које кореспондирају са реутатима добијеним62000. *одине< утврених реерви.
28
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 29/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
.# /рои,водни процес у фабрици „Бивода“
E&иводаF представа 3абрику а проиводњу, 3лаширање и паковање
минералне воде и осве+авају%их беалкохолних напитака.
29
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 30/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
@ оквиру 3абри=ко* комплекса су реалиовани следе%и садр+аји!
wабри=ки објекат?
&унари uhC1, uhC2, &C1+ &C2, &C9, &бC4 и &бC5, реервоари а минералну воду?
Реервоар а у*енCдиоксид, N>2?
Реервоар а маут?
vнтерна саобра%ајни#а?
аркин* простор?
ортирни#а?
Слободне елене површине и
>*рада.
роиводна хала налаи се у ју+ном делу лока#ије.
>ко проиводне хале је иведена кру+на интерна саобра%ајни#а. риступ
предметној пар#ели је обебеен са локалне саобра%ајни#е која тан*ира лока#ију са
исто=не стране и то преко три капије.
vсто=ни део комплекса је искориш%ен а реалиа#ију паркин* простора а
путни=ка и теретна воила.
&унар uhC1 и &C1 се налае у у ју*оападном делу лока#ије, uhC2 се налаи
северно од лока#ије, &C2 се налаи у ападну *рани#у комплекса, &C9 се налаи
непосредно североападно од проиводно* објекта, док је бунар &бC4
6експлоата#иони бунар предуе%а E-ебаG< у оквиру *абарита саме проиводне хале.
&унар &5 је у исто=ну *рани#у комплекса, док су бунари &бC1, &бC2, &бC9 ју+но од
3абри=ко* комплекса.
За потребе 3абри=ке проиводње се експлоатишу једино бунари uhC1, uhC2, &C1
и &C2.
@ ју*оападном делу комплекса у 3абри=ки објекат смештена су 4 надемна реервоара а воду апремине по :0 \9, један реервоар а NJ2 апремине 90 \9 и
један реервоар а маут апремине 500 \9 који је смештен у бетонску танквану
од*оварају%е* капа#итета.
@ оквиру 3абри=ко* комплекса иведена је интерна каналиа#иона мре+а,
водоводна мре+а и кишна каналиа#ија која одводи атмос3ерске воде у дрена+ни
канал а површинске воде, који тан*ира лока#ију са исто=не стране. редметни
комплекс је прику=ен на електродистрибутивну и BB мре+у.
,.1. 4сновне карактеристике прои"водне #але
роиводни објекат је приеман, класи=но* индустријско* типа, 3унк#ионалноподеен на три ламеле 6O, & и D<. роиводни објекти C хале су *абарита 192,o: l
30
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 31/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
105,11 \.
Bренутно се у проиводном блоку налаи једна линија а пуњење и паковање.
ао проиводни простор користи се а сада 5': \ 2, док је остали простор
површине 945: \
2
простор а евентуално проширење капа#итета.
@ проиводном смислу следе%и садр+аји =ине #елину!
Складиште сирове минералне воде 64 надемна реервоара< који се налае у
ападну страну објекта?
Складиште те=но* у*ендиоксида 61 надемни реервоар< ван објекта?
Складиште маута, 61 надемни реервоар< ван објекта?
xинија а пуњење и паковање минералне воде и осве+авају%их
беалкохолних напитака?
остројење а третман сирове минералне воде?
…е%ерана C складиште ше%ера?
Сирупана?
о*онска лабораторија и
омо%не просторије! ма*а#ин прет3орми, атвара=а и етикета, просторија а
аклиматиа#ију прет3орми, просторија а калупе, ма*а#ин адитива 6лимунска
киселина, аскорбинска кисеилна C витамин N, натријумCбеноат< ма*а#ин палета,
картонских подлошки, 3олија, мастила, лепка, складиште *отових проивода,
експеди#иони ма*а#ин, расхладна комора а =ување баа, котларни#а, тра3остани#а,
компресорска стани#а, *ардероба, периони#а, санитарни =вор, амбуланта, ватро*асна
стани#а, кан#еларије, привремени ресторан, дистрибутивна кухиња, простор а
пове%ање капа#итета.
,.2. Карактеристике те#ноло+ије рада фабрике
@ оквиру 3абри=ке делатности аснована је проиводња, пуњење и паковањеминералне воде и осве+авају%их беалкохолних напитака.
zаведени проиводни про*рам представају два асебна технолошка поступка
који се одвијају на истој линији а пуњење и паковање.
Ве%и број технолошких опера#ија проиводње и паковања минералне воде
иденти=ан је опера#ијама проиводње и паковања осве+авају%их беалкохолних
напитака.
>сновна сировина а проиводњу минералне воде и осве+авају%их
беалкохолних напитака је подемна термоминерална вода и бунара uhC1 и uhC2 у
Раков#у и природна минерална вода и бунара &C2.
31
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 32/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
,.2.1.4пис те#ноло(ко+ поступка прои"вод5е минералне воде
Bехнолошки поступак проиводње и паковања минералне воде састоји се од
следе%их опера#ија!
ријем, складиштење и унутрашњи транспорт сировина, амбала+е ипомо%них материјала?
рипрема C третман сирове воде?
vрада амбал+е а паковање C дување бо#а?
роиводња C пуњење минералне воде?
аковање *отових проивода C минералне воде у основну и транспортну
амбала+у и
Складиштење и отпрема *отових проивода.
5.2.1.1. Пријем, клади!тење и унутра!њи транпорт ировина, ам"алаже и
помо#них материјала
Сировине које се користе у ве%им коли=инама складиште се у складишним
реервоарима. Сирова необраена вода се складишти у 4 складишна реерваора
капа#итета по :0 \9. v бинара uhC1 и uhC2 сирова вода се пумпама транспортује у
складишне реервоаре, а и њих се пумпама транспортује на третман у по*он.
Bе=ни у*иендиоксид се складишти у складишном реервоару смештеном ванпроиводно* објекта. Bе=ни у*ендиоксид се на лока#ију допрема ауто#истернама и
прета=е у реервоар.
Oмбала+а а паковање минералне воде се складишти у асебним просторијама
и то!
ласти=на амбала+а C пред3орме а 3лаше капа#итета 0,5, 1,0, 1,5, 2,0 и 5,0
U, су на палетама и складиште се у асебној просторији C ма*а#ин прет3орми и
атвара=а?
ласти=на амбала+а C атвара=и 6а 3лаше до 2,0 U истих су дименија< се у
3абрику допремају камионским транспортом, апаковани у палетама и складиште се
у ма*а#ину прет3орми и атвара=а? >стала амбала+а а паковање C 3олија и картонске подлошке се допремају
камионским трнаспортом, упаковане у палетама и складиште у асебној просторији C
ма*а#ину остале амбала+е и
Aрвена амбала+а C KуроCпалете, дименија 1200 † o00 † 144 \\, се допремају
камионским транспортом, и подно складиште у оквиру од*оварају%е* простора у
складишту палета.
5.2.1.2. Припрема $ третман ирове воде
v складишних реервоара се сирова вода пумпама и #евоводом транспортује у
32
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 33/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
просторију а третман воде. >снова а ибор третмана воде је аналиа сирове
минералне воде при =ему је утврено да вода садр+и ве%е коли=ине *во+а, ман*ана
и сумпорводоника.
редвиен је хемијскоC3ии=ки третман сирове воде. Вода након третмана
мора испунити сва 3ии=коCхемијска, микробиолошка и ор*анолепти=ка својствапрописана равилником о квалитету природне минералне воде 6,,Сл. лист СwР$, бр.
45(;9 и ':(;9<.
рви поступак у третману воде је третман ооном. zакон третмана ооном вода
се транспортује у пеш=ани 3илтер са активним у*ем у #иу уклањања
неадовоавају%е* мириса и укуса.
оследња 3аа третмана воде је третман P| рака као још једне мере
микробиолошке си*урности. Bретирана вода се складишти у једном од два
складишна реервоара апремине 50 \9.
"инерална вода и бунара uhC1 и uC2, према укупном садр+ају минералаприпада природним минералним водама бо*атим минералним солима код којих је
садр+ај минералних соли ве%и од 1500 \n(U.
Aа би се проиводила слаба минерална вода код које садр+ај минералних соли
није ве%и од 500 \n(U и природно минерална вода код које је садр+ај минералних
соли имеу 500 и 1500 \n(U потребно је минералну воду помешати са водом која
има врло мали суви остатак. @ ту сврху користи се вода и површинско* бунара &C2
код које суви остатак не прелаи 500 \n(U .
Вода и површинских бунара се пумпама транспортује у један од складишних
реервоара сирове воде, а одатле дае на третман воде иденти=ан *оре описаном.
о авршетку уоби=ајено* третмана вода се транспортује на реверну осмоу C
поступак *де се вода деминералиује. zакон реверне осмое суви остатак у води
није ве%и од 50 \n(U.
>ваква вода је по*одна а мешање у одрееном односу са минералном водом и
на овај на=ин се добија од*оварају%и квалитет минералне воде у складу са потребама
тр+ишта.
5.2.1.3. Lзрада ам"алаже за паковање $ дување "о+а
>вај про#ес те=е паралелно са про#есом третмана воде. ро#ес ираде
амбала+е представа дување ESLkF бо#а 6Слика 4<.
33
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 34/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
Слика 4. (ехноло!ки потупак израде Р<( "о+а
8отове прет3орме ускладиштене у ма*а#ину репроматеријала 24 =аса пре
проиводње иносе се у асебну просторију која се налаи у непосредној блиини
дуваке како би се аклиматиовале. онстантна температура омо*у%ава правилан рад
дуваке, једнаке облике бо#а бе де3орма#ија и аму%ености РKB материјала.
v просторије а аклиматиа#ију, у којој су прет3орме смештене у картонску
амбала+у на палетама, помо%у виушкара се садр+ај кутија уба#ује у пријемни
контејнер, одакле их елеватор поди+е до транспортно* канала *де упадају у канал све
окренуте у истом смеру.
Aае вадушним транспортом путују до дуваке која на кру+ној основи има
десет *лава C иденти=них калупа. @ *орњој они дуваке кру+но су поставени
*реја=и, а наспрам њих су спе#ијалне керами=ке пло=е =ија је намена да ре3лектују
топлоту. ред3орме пролае имеу *реја=а и керами=ких пло=а и равномерно се
а*ревају. ошто се спони идови плат3орми бр+е а*ревају од унутрашњих
поставени су вентилатори који хладе споне идове. zа овај на=ин се #ела
пред3орма а*рева на око o5 {С, а одатле се хвата=има уноси у калуп. Aве половине
калупа се атварају и пред3орма је спремна а дување.
@ про#есу надувавања се у пред3орму најпре уводи вадух под ниским
притиском а преднадувавање. @ средини пред3орме по=иње да се 3ормирапроширење и настава да се уве%ава док се не створи прелиминарна бо#а. >ва бо#а
је нешто мања од шупине алата. Bек тада се уводи вадух под високим притиском
од око 40 e_Z да би се довршило надувавање прелиминарне бо#е до унутрашње* ида
алата.
Aобра бо#а треба да има дебину идова релативно уни3ормну од средине
облине испод *рла, ду+ #ело* ида на доле, до та=ке која је од прилике на половини
облине на дну.
ада је бо#а надувана калуп се отвара и хвата= хвата бо#у а *рло, иноси је и
калупа који је отворен и спреман да прими нову пред3орму, а бо#у односи у канал авадушни транспорт. Вадушним каналом бо#е путују до испира=а.
34
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 35/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
5.2.1.4.Производња $ пуњење минераине воде
реко паралелних вои#а од нерају%е* =елика преву=ених пластиком бо#е се
вадушном струјом транспортују до двоканалне испира=и#е са механи=ким
управивим вентилима и динама, *де се врши испирање оонираном водом преко
дини, а атим се идувавају 3илтрираним вадухом.
Вода од испирања каналом се прихвата у прихватну каду и транспортује на
3илтер а отклањање не=исто%а и пумпом поново транспортује у испира=и#у.
zакон испирања бо#е путују кру+ним током на пуња=, на пуњење минералном
водом.
Bретирана минерална вода и сабирних реервоара пумпама се доводи на
премикс *де јој се преко ињектора уводи од*оварају%а коли=ина у*енCдиоксида 6а
*аирану воду то је оби=но ' n у*енCдиоксида<. "инерална вода обо*а%ена у*енC
диоксидом пумпама се транспортује у пуња=.
уњење се обава по прин#ипу иобарометријско* пуњења C када се притисак
у*енCдитоксида у бо#и иједна=и са притиском који влада у суду пуња=а, *де се
налаи минерална вода којој је додат у*енCдиоксид, тада се отвара вентил и
минерална вода по=иње да пуни бо#у. анал вентила је спирално увијен тако да
те=ност равномерно клии ни унутрашње стране ида бо#е и пуни је равномерно бе
велико* стварања пене.
@ *рлу бо#е је сонда која реа*ује на додир те=ности, када се вентил аутоматски
атвара и пролаи само мали део те=ности да би се бо#а допунила до прописано*
нивоа, вентил се потпуно атвара и пуњење бо#е је авршено 6Слика 5<.
&о#а се атвара пласти=ним атвара=ем смештеним у прихватном кошу од
нерају%е* =елика и пнеуматским транспортом се доводе до пуња=а.
zапуњене бо#е долае на етикетир машину C та=није на сто а бо#е *де се
налае тањири који омо*у%авају ротирање бо#е.
zа бо#у се наноси танак слој лепка у вертикалној линији, па се лепи етикета
око бо#е. Aру*и слој лепка се наноси на иви#у етикете да би се потпуно алепио крај
етикете.
zапуњене и етикетиране бо#е транспортују се на машину која штампа датум
проиводње на атвара=у бо#е. zапуњене и етикетиране бо#е пролае кро машину
која контролише ниво напуњености, присустност етикете и атвара=а.
zиво напуњености контролише се *ама ра#има који имају велику продорност,
док се провера етикета и атвара=а врши 3отоелектронским путем. @реај детектује
неисправне бо#е и одваја их на страну.
35
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 36/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
Слика 5. ;а!ина за пуњење минералне воде 6‡Z[W]c |_ZY[g]^<
&о#е се дае транспортују транспортном траком на машину а паковање.
5.2.1.5. Паковање %отових производа у оновну транпортну ам"алажу,
клади!тење и отпрема %отових производа
zа машини а паковање у 3олију се бо#е распореују тако да 3ормирају пакет
9 † 2 или 4 † 9 у ависности од апремине бо#е, а атим се испод њих уводи
подлошка од картона.
wормиран пакет се умотава у 3олију и транспортује у тунел а пласти3ика#ију.@ тунелу, услед топлоте *реја=а, 3олија омекша и скупа се, такода се =врсто
приубује а бо#е и 3ормира компактан пакет од : или 12 бо#а ависно од
апремине бо#а 6Слика :<.
Слика :. Паковање %отових производа у оновну транпортну ам"алажу
36
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 37/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
акети се дање транспортују транспортером а пакете, који је у облику
шарнирно* лан#а од нерају%е* =елика или пластике, до машине а аплика#ију
хватаке. >вде се пакетима додаје једна хватака са *орње стране ради лакше
манипула#ије у тр*овини.
8отови пакети дае се транспортују на палетиа#ију. акети се пакују напалете по та=но утвреном распореду у 4 реда по висини, а атим се палета умотава
3олијом преко бо=них страни#а. @пакована палета се виушкаром транспортује у
ма*а#ин *отових проивода *де се складишти до кона=не испоруке.
,.2.2. %рои"вод5а и пакова5е освежавају8и# бе"алко#олни# напитака
Bехнолошки поступак проиводње, пуњења и паковања осве+авају%их
беалкохолних напитака стоји се и следе%их опера#ија!
ријем, складиштење и унутрашњи транспорт сировина, амбала+е и
помо%них материјала?
рипрема C третман сирове воде?
vрада амбала+е а паковање C дување бо#а?
рипрема сирупа?
роиводња и пуњење осве+авају%их беалкохолних напитака?
аковање *отових проивода у основну и транспортну амбала+у и
складиштење и отпрема *отових проивода и
рање линије.
омплетан прика проиводно* про#еса осве+авају%их беалкохолних
напитака налаи се у шеми 1.
5.2.2.1. Пријем, клади!тење и унутра!њи транпорт ировина, ам"алаже и
помо#них материјала
…е%ер се допрема у вре%ама, камионским транспортом, и камиона се
истоварају палете са вре%ама ше%ера виушкаром и односе у складиште ше%ера C
ше%ерану.
&ае се допремају нај=еш%е у пласти=ним контејнерима, камионским
транспортом. v камиона, истоварају се и односе у једну од две расхладне коморе. >
местима одла*ања појединих врста баа води се евиден#ија, као и обеле+авање ради
та=но* уимања и коморе.
ријем складиштење и унутрашњи транспорт осталих сировина, амбала+е и
материјала је исти као при проиводњи минералне воде.
37
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 38/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
…ема 1. Приказ производно% про+еа овежавају#их "езаткохолних напитака @6ПB
38
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 39/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
5.2.2.2. Припрема третман ирове воде
За проиводњу осве+авају%их беалкохолних напитака користи се вода и
површинских бунара 6&C2< која пролаи комплетан 3ии=коCхемијски и
микробиолошки третман, а атим и про#ес реверне осмое =име се деминералиује.
@ проиводњи осве+авају%их беалкохолних напитака по*одно је користити
воду са што мањим сувим остатком јер минерални састав воде =есто мо+е не*ативно
да ути=е на квалитет пи%а. ове%ан садр+ај кал#ијума и ма*неијума проурокује
стварање соли које се у проиводњи јавају као мутно%а или тало*, ато је неопходно
користити воду која је прошла кро про#ес реверне осмое и =ији је суви остатак
испод 50 \n(U.
5.2.2.3. Lзрада ам"алаже за паковање дување "о+а
>вај про#ес се обава у потпуности као а про#ес проиводње минералне воде.
5.2.2.4. Припрема ирупа
wинални сируп се припрема у сирупани *де се налаи више реервоара, пумпи,
3илтера као и потребни #евоводи.
Виушкаром се палета ше%ера ди+е на пријемни пулт *де се налаи левак а
сипање ше%ера у суд C дупликатор, напуњен топлом водом, која непрекидно
ре#иркулише и до*рева се. >биром да је ше%ер хладан он сни+ава температуру
раствора у суду, тако да је потребно вршити расхлаење раствора све док се у њему
не дости*не температура од o5{С.
Aодата коли=ина ше%ера се прора=унава тако да у *отовом ше%ерном сирупу
увек буде око :0{ ˆZY†.
…е%ерни сируп је бебојна, *уста те=ност високо* вискоитета, али =есто бо*
слабије* квалитета ше%ера, мо+е бити бла*о +уто обојена са =ести#ама не=исто%е у
себи, па је неопходно 3илтрирати 3инални сируп.
wилтра#ија се одвија на 3илтрима, а пове%ана температура ше%ерно* сирупа
омо*у%ава бр+и проток сирупа кро 3илтер. zа температурама ве%им од o5{С мо+е
до%и до самоапаења сирупа, те се ова температура уима као оптимална.
…е%ер који се користи је =есто микробиолошки неисправан и то а*аење би се
мо*ло пренети на сам проивод, те је а*ревање ше%ерно* сирупа и мера
микробиолошке стабилности проивода.
zаплавни 3илтри су испуњени или са киел*уром или дијатомејском емом, и
имају способност 3ормирања 3илтра#ионе по*а=е са каналима врло малих пре=ника
од око 25 a\. zа 3илтра#ионој по*а=и се адр+авају све не=исто%е и раствора.
zакон наплавно* 3илтра раствор се транспортује на 3илтер са активним у*ем
који отклања стране мирисе и укусе и раствора, а такое врши и обебојавање
раствора. осле авршене 3илтра#ије раствор ше%ера и воде пролаи кро рамењива= топлоте *де му се температура спушта на око 25 {С и тако *отов ше%ерни
39
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 40/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
сируп транспортује у складишне реервоаре а припрему 3инално* сирупа.
аралелно са припремом ше%ерно* сирупа врши се припрема бае а
од*оварају%е пи%е. &ае се =увају нај=еш%е у пласти=ним контејнерима, у
расхладним коморама на та=но прописаној температури коју је проивоа= одредио.
v расхладне коморе се виушкаром преба#ују у стани#у а кон#ентрате *де се
пумпом уба#ују у један мањи суд са мешали#ом која слу+и а растварање бае у води
ада се баа раствори пумпом се преба#ује у судове а припрему 3инално*
сирупа, *де се уводе и остале потребне компоненте C адитиви, као што су лимунска
киселина, витамин С, натријумCбеноат, стабилиатори.
@ овим судовима се сједињавају ше%ерни сируп и баа растворена у води у
мешање сна+ним пропелерским мешали#ама да би се добио што хомо*енији раствор
који је нешто рабла+ен бо* додате воде а растварање бае, и има око 50{ ˆZY†.
осле мешања 3инални сируп је уједна=ене *устине и и судова а припрему
пумпама се преба#ује у премикс.
Слика '. Резервоари који е корите у производном про+еу
zа премиксу се у одрееном односу меша са водом да би се добио проивод са
од*оварају%им карактеристикама према ва+е%им прописима. роивод атим пролаи
кро деаератор који одуима вадух и смањује пенушавост и тек тада му се убри*ава
у*енCдиокстд до потребне кон#ентра#ије.
рипремено пи%е са премикса иде на пуња= а пуњење у РKB бо#е.
5.2.2.5. Пуњење овежавају#их "езалкохолних пи#а и паковање %отових
40
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 41/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
производа у оновну и транпортну ам"алажу
Bехноло*ија пуњења осве+авају%их беалкохолних пи%а и паковање *отових
проивода у основну и транспортну амбала+у је иста као код минералне воде.
5.2.2.&. Прање линије
о авршетку проиводње једно* проивода, потребно је добро испрати
комплетну линију како се аостали садр+ај неби појавио у следе%ем проиводу. @ ову
сврху користи се NTS C уреај а прање линије, који се састоји и три реервоара,
раводне табле, командне табле и #евовода до свих уреаја које је потребно прати.
рање се обава у три стадијума. @реаји се најпре перу топлом водом, атим
раствором каусти=не соде 61 C 1,5 ~ раствор ƒ_JI< и на крају испирају хладном
водом док се потпуно не и*убе тра*ови ƒ_JI. рање се обава приликом сваке
промене врсте проивода. Редовно прање се обава једном недено.
5асићена водена пара под притиском од : ˆ_ZC_ добија се у котларни#и.
9ода ,а потребе 3лаења се користи у про#есу проиводње минералне воде и
продук#ије компримовано* вадуха. @ про#есу хлаења користи се!
Расхладна вода температурно* ре+има 2:(99 {С и
Расхладна вода температурно* ре+има ;(1: {С.
@нутар објекта предвиен је троделни реервоар са три коморе!
а воду температуре 2: {С која се продукује хлаењем у расхладном торњу, а
користи се а хлаење конденатора =илера, хлаење компресорских а*ре*ата а
продук#ију компримовано* вадуха од 40 ˆ_ZC_ и ' C 10 ˆ_ZC_, хлаење сирупа у
технолошком про#есу,
а воду температуре 1: {С која се вра%а као а*рејана и потроша=а воде
температуре ; {С, и
а воду температуре ; {С која се продукује у расхладном компресорском
а*ре*ату 6=илеру< и као таква користи а хлаење минералне воде у технолошком
про#есу обраде C 6хлаење машине а дување бо#а<.
За продук#ију расхладне воде температурно* ре+има 2:(99 {С предвиен је
расхладни торањ, ло#иран у непосредној блиини објекта.
За продук#ију расхладне воде температурно* ре+има ;(1: {С је предвиен
расхладни компресор 6=илер< који је ло#иран у посебној просторији унутар
проиводно* објекта.
*омпримовани ва,ду3 притиска 40 ˆ_Z се користи а дување бо#а.
41
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 42/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
омпримовани вадух притиска : ˆ_Z користе се а потребе по*она и
управања у технолошком про#есу.
За продук#ију стерилно* компримовано* вадуха притиска 40 ˆ_ZC_ предвиен
је вишеспратни компресорски а*ре*ат са воденим хлаењем, капа#итета 1920 \9(l. За
хлаење компресора користи се вода температурно* ре+има 2:(99 {С која сепродукује у расхладном торњу.
За продук#ију компримовано* вадуха притиска ' C 1 0 ˆ_ZC_ предвиен је
компресорски а*ре*ат са воденим хлаењем, капа#итета 9:0 ƒ \9(l. За хлаење се
користи вода температурно* ре+има 2:(99 {С.
За рад опреме и уреаја користи се електри=на енер*ија обебеена напајањем
са BQ 10(04 m| 9 † `00 m|R која се налаи у оквиру предметно* објекта.
@ оквиру објекта налаи се одеење котларни#е са котловима на електри=ну
енер*ију и на маут. Bакое, у оквиру комплекса постоји складишни, надемни реервоар а маут апремине 500 \9.
"аут као енер*ент се не користи, нити складишти у а то поставеном
реервоару. За потребе рада 3абрике као енер*ент користи се иску=иво електри=на
енер*ија.
,.3. Контрола сировина и +отови# прои"вода
M кру*у проиводно* по*она налаи се лабораторија у којој се обава контрола
сировина и *отових проивода 6Слика o<. @ истој лабораторији се врше сва 3ии=коC
хемијска испитивања као и микробиолошка испитивања сировина и добијенихпроивода.
Слика o. Nа"ораторија у којој е о"ав-а контрола ировина и %отових производа
42
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 43/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
0# Есплоатација минералне воде у
фабрици “Бивода“ и утицај
на животну средину
43
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 44/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
Aа би се правилно иденти3иковали и аналиирали сви потен#ијални ути#аји рада 3абрике на +ивотну средину и да би се одредили нивои интерак#ије 3абрике C+ивотна средина, неопходно је пар#ијално аналирати сваки од медијума +ивотнесредине а који се претпостава да трпе не*ативне последи#е.
6.1. 7а+а8ива5е повр(ински# и под"емни# вода
>#ена стања квалитета површинских и подемних вода на територији
Републике Србије врши се у складу са!
1. Mред"ом о клаи)ика+ији вода меурепу"ликих водотокова, меудржавних
вода и вода о"ално% мора :у%олавије @Сл. лит СOР: &PQRB и
2. 6длуком о радионуклеида и опаних материја у меурепу"ликим
водото+има, меудржавним водама и водама о"ално% мора :у%олавије @Сл.
лит СOР: RPQRB.
@след велике токси=ности тешких метала, њихове довоене кон#ентра#ије у
седименту и водама су о*рани=ене стандардима.
6.1.1. Aорме и стандарди о квалитету вода
Стандарди су прописи којима су де3инисане максимално довоене
кон#ентра#ије супстан#и. @ табелама од 4 C ; су прикаане норме и стандарди о
квалитету воде.
@редбом о класи3ика#ији вода, ивршена је општа подела вода у класе према
њиховој намени и ради аштите +ивота у води кро де3инисање *рани=них
вредности основних покаатеа квалитета вода 6Bабела 4<.
Раликују се =етири класе вода!
S клаа, воде које се у природном стању, у евентуалну деин3ек#ију, мо*у
употребавати а пи%е и у прехрамбеној индустрији, а површинске воде и а
*ајење племенитих врста риба 6Q_`\[WYi_]<?
SS клаа, воде које се у природном стању мо*у употребавати а купање и а
рекреа#ију *раана, а спортове на води, а *ајење дру*их врста риба
6NYaZYWYi_]<, или воде које се у уоби=ајене методе обраде 6коа*ула#ија,
3илтра#ија, деин3ек#ија и сл.< мо*у употребавати а пи%е и упрехрамбеној индустрији?
SSS клаа, воде које се мо*у употребавати а наводњавање а после
уоби=ајених метода обраде и у индустрији осим прехрамбене и
ST клаа, воде које се мо*у употребавати а дру*е намене само после
од*оварају%е обраде.
Bабела 4. Клаи)ика+ија вода меурепу"ликих водотока, меудржавних вода и
вода о"ално% мора :у%олавије 6Сл. лист СwР$ :('o<
44
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 45/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
;ед
бр#
/ока,ате% *ласа
<
*ласа
<<
*ласа
<<<
*ласа
<=
1. Растворени кисеоник \n(U најмање 6не
примењује се на подемне воде и природна
јеера< у!
o : 4 9
2. Заси%еност кисеоником у про#енту!
– сатура#ија
– суперсатура#ија
;0 до 105 •
'5 до ;0105 до 115
50 до '5115 до 125
90 до 50125 до 190
9. етодневна биохемијска потрошњакисеоника при температури од 20{N 6ˆS‡< у
\nJ2(U до
2 4 ' 20
4. -емијска потрошња кисеоника 6IS‡< и
‡pWJ4 \nJ2(U, до 10 12 20 40
5. Степен сапробности према xиебману 6не
примењује се на подемне воде и природна
јеера<
[ли*оC
сапробни
меосапробни
бета•ал3а
меосапробни
ал3а•бета
ал3а
меосапробни
до
полисапробни
:. Степен биолошке продуктивности6примењује се на јеера< [ли*оC
тро3ни
умереноеутро3ни • •
'. Суспендоване материје у \n(U, до 10 90 o0 100
o. Суви остатак 3илтриране воде у \n(U, до
– а површинске воде
– а подемне воде!
на кршу
ван крша
950‰
950o00
1000
10001000
1500
15001500
1500
• •
;. aI вредност :,o•o,5 :,o•o,5 :,0•;,0 :,0•;,0
10. Видиве отпадне материје бе бе бе бе
11. риметна боја бе бе слабо приметна •
12. риметни мирис бе бе слабо приметна •
19. zајвероватнији број коли3орнених кли#а улитру воде, до!
• а купање
2000
•
100.000
20.000
200.000
•
•
•
14. Bокси=не материје, имена температуре идру*и покаатеи штетности zе смеју се налаити ни у једној класи инад прописане *рани#е
15. Степен радиоактивности @купна активност те=них радиоактивних отпадних материја које се
у току једне *одине мо*у илити у реку ира=унава се по следе%ем
обрас#у!
M(€ Š RY(6pf‡<Y ≤ 1
*де је!
RY укупна активност и•то* радио нуклида која се испушта у реку
у току једне *одине у NY?
6pf‡<Y најве%а дово/ена кон#ентра#ија и•то* радионуклида уводи а пи%е а поједин#е који не раде са иворима јониују%их
ра=ења NY(\9?
€ просе=ни *одишњи проток реке у \9?
M 3актор си*урности реерве, који је неименован број и ависи од
радиоеколошких и хидродинами=ких услова реке, од намене ре=неводе, од броја и поло+аја иливних места, као и од дру*ихподатака, а одреује се тако да се обебеди аштита од јониују%их
ра=ења.
‰ или најмање колико му је природни садр+ај • на=и нема о*рани=ења.
одела вода у класе и поткласе врши се на основу покаатеа и њихових
*рани=них вредности 6Bабела 5<.
45
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 46/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
Bабела 5. Подела воде у клае и потклае на онову показате-а и њихових %раниних
вредноти 6Сл. *ласник СР Србије 5(:o<
;ед#
бр#
/ока,ате% *ласа
<
*ласа
<<
/откласа
<<а
/откласа
<<б
*ласа
<<<
*ласа
<=
1. Суспендоване материје при
сувом времену у \n(Uнајвише до
10 90 90 40 o0 •
2. @купни суви остатак при
сувом времену у \n(Uнајвише до!
– а површинске воде и
природна јеера
– а подемне воде
950
o00
1000
1000
1000
1000
1000
1000
1500
1500
•
•
9. aI вредност :,o•o,5 :,o•o,5 :,o•o,5 :,5•o,5 :,0•;,0 •
4. Растворени кисеоник у \n(U
најмање 6не примењује се на
подемне воде и природна
јеера<o : : 5 4 0,5
5. етодневна биохемијска
потрошња кисеоника у \n(Uнајвише до
2 4 4 : ' •
:. Степен сапробности према
xиебману 6не примењује се
на подемне воде и природна
јеера<
оли*о
сапробни
бетамео
сапробни
бетамео
сапробни
бета•
ал3амео
сапробни
ал3а•
меосапро
бни
•
'. Степен биолошке
продуктивности 6примењује
се на јеера<
оли*оC
тро3ни
еутро3ни еутро3ни • • •
o. zајвероватнији број
коли3орнених кли#а у 100 \`
воде највише до
200 :000 :000 10.000 • •
;. Видиве отпадне материје бе бе бе бе бе бе
10. риметна боја бе бе бе бе • •
11 риметан мирис бе бе бе бе • •
Mред"ом о клаи)ика+ији вода @Сл. %ланик СР Ср"ије 5P&RB, воде клае SS , ван
*рани=них токова и токова пресе=ених *рани#ом Со#ијалисти=ке Републике Србије,
деле се на поткласе, и то!
потклаа SSа, која обухвата воде које се у нормалне методе обраде
6коа*ула#ија, 3илтра#ија и деин3ек#ија< мо*у употребавати а снабдевање
насеа водом а пи%е, а купање и у прехрамбеној индустрији, и
потклаа SS" , која обухвата воде које се мо*у искориш%авати илиупотребавати а спортове на води, рекреа#ију, а *ајење мање племенитих
врста риба 6СYaZYWYi_е< и а појење стоке.
Mред"ом о макимално дозво-еним кон+ентра+ијама радионуклеотида и
опаних материја у меурепу"ликим водото+има, меудржавним водама и водама
о"ално% мора :у%олавије @Сл. лит СOР: RPQRB, у меурепубли=ким водото#има и
меудр+авним водама и водама обално* мора $у*ославије максимално довоене
кон#ентра#ије, pf‡, опасних материја су дате у табели :.
46
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 47/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
(а"ела &. ;акимално дозво-ене кон+ентра+ије @UVWB опаних уптан+и
6Сл. лист СwР$ o('o<
;ед#
број >а,ив опасне супстанце
?@A BCDEFG
*ласе
< и << <<< и <=
1. Oмонијум јон 1,0 10,0
2. Oрсен 0,05 0,05
9. &акар 0,1 60,01<‰ 0,1
4. &аријум 1,0 4,0
5. Водоник сул3ид • 0,1
:. 8во+е 0,9 1,0
'. )ива 0,001 0,001
o. адмијум 0,005 0,01
;. zикл 0,05 0,1
10. zитрити 0,05 0,5
11. >лово 0,05 0,1
12. Сул3иди • 0,05
19. wенол 0,001 0,9
14. wлуор 1,0 1,5
15. -лор активни 0,005 0,01
1:. -ром тровалентни 0,1 0,5
1'. -ром шестовалентни 0,0 0,1
1o. Dијаниди 0,0 0,1
1;. Dинк 0,2 1,0
‰ а салмониде
рема европском стандарду, '5(440(LLN 6CDKXYGZ VGE?Y[GF?, 1& \KX? 1]Q5< који се
односи на потребни квалитет површинских вода намењених као апстрак#ија а
пија%у воду 6J‹ U 1;4, 25.'.'5, a. 2:<, површинске воде се деле у три кате*орије и то
O1, O2 и O9.
овршинске воде кате%орије *1 се након једноставне 3ии=ке обраде и
деин3ек#ије 6на пр. 3илтра#ија и деин3ек#ија< мо*у користити као пија%е.
овршинске воде кате%орије *2 се након нормалне 3ии=ке обраде, хемијске
обраде и деин3ек#ије 6на пр. по=етно хлорисање, коа*ула#ија, 3локула#ија,
декантовање, 3илтра#ија, деин3ек#ија 6крајње хлорисање<< мо*у користити
као пија%е воде.
ао пија%е воде се мо*у користити површинске воде кате%орије *3 након
интенивне 3ии=ке и хемијске обраде 6проширени поступак обраде< и
деин3ек#ије 6на пр. хлорисање имеу 3аа обраде воде, коа*ула#ија,
3локула#ија, декантовање, 3илтра#ија, адсорп#ија 6активним у*ем<,
деин3ек#ија 6оон, крајње хлорисање<.
@ табели '. дате су карактеристике површинскух вода по кате*оријама према
поменутом стандарду.
Bабела '. Карактеритике повр!инких вода кате%орија *1, *2 и *3 6N[hWbY`fYZ]b^YX], 1: ‹hW] 1;'5<
47
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 48/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
;ед#бр# /араметар H" I H" < H& I H& < H) I H) <
1 aI :.5−o.5 5.5−; 5.5−;
2 Bемпература 6°N< 22 256J< 22 256J< 22 256J<
9 Kлектри=на проводивост 6„QŒb\< 1000 1000 1000
4 IS‡ 6\nJ2 ŒU < 90
5 ˆS‡ 5 6\nJ2 ŒU< <9 <5 <': Заси%еност кисеоником 6~J2< >'0 >50 >90
' Oмонијак \nUC1 6ƒI4< 0.05 1 1.5 2 46J<
o 61< zитрати 6\nŒU< ƒJ9 25 506J< 506J< 506J<
; Сул3ати 6\nŒU< QJ4 150 250 150T 2506J< 150 2506J<
10 -лориди 6\nŒU< N` 200 200 200
11 Dијаниди 6\nŒU< Nƒ 0.05 0.05 0.05
12 wлуориди 6\nŒU< M 0.'−1 1.5 0.'−1.' 0.'−1.'
1962< wос3ати 6\nŒU< Р 0.4 0.' 0.'
14 овршински активне супстан.6\nŒU< 0.2 0.2 0.5
15 8во+е 6\nŒU< M] 0.1 0.9 1 2 1
1: "ан*ан 6\nŒU< pW 0.05 0.1 1
1' &акар 6\nŒU< Nh 0.02 0.056J< 0.05 1
1o Dинк 6\nŒU< ŽW 0.5 9 1 5 1 51; обалт 6\nŒU< N[
20 zикал6\nŒU< ƒY
21 Rрсен 6\nŒU< Rc 0.01 0.05 0.05 0.05 0.1
22 ‡_дмијум 6\nŒU< Ni 0.001 0.005 0.001 0.005 0.001 0.005
29 @купни хром 6\nŒU< NZ 0.05 0.05 0.05
24 Jлово 6\nŒU< Se 0.05 0.05 0.05
25 )ива 6\nŒU< In 0.0005 0.001 0.0005 0.001 0.0005 0.001
2: &аријум 6\nŒU< ˆ_ 0.1 1 1
2' wеноли 6\nŒU< N:I5JI 0.001 0.001 0.005 0.01 0.1
2o @а и масти 6\nŒU<
T − обавеан, V − препорука, J − посебни климатски или *ео*ра3ски услови
61< дате вредности представају *орње лимите и у веи су са средњим *одишњимтемпературама 6високим и ниским<
62< овај параметар је уврш%ен да би адовоио еколошке ахтеве одреених типова
окру+ења
6.1.2. %од"емне воде 9минералне и и"данске воде:
8лавна сировина у проиводној техноло*ији 3абрике E&иводаF је минерална
вода која се добија и бунара uhC1 и uhC2, као и и бунара &C2. >стали бунари се
користе а санитарне потребе. vбор бунара и којих се вода користи у проиводне
сврхе ивршен је на основу реултата иbпитивања квалитета воде и капа#итетабунара.
Kксплоата#ија минералне воде и експлоата#ионих бунара обава се у складу
са од*оварају%ом пројектном документа#шјом а према утвреним реервама
подемне воде на на=ин који не иаива у*ро+авање квалитета истих, не у*ро+ава
стабилности и исправности бунара, сле*ање терена и дру*е не+еене последи#е.
Oналиом квалитета подемних вода и истра+ноCексплоата#ионих бунара uhC
1, uhC2 6дубина 1;0 \< и плитких бунара &C1, &C2 и &C9 6дубине од 25 • :0 \< нису
наени оста#и ор*анохлорних инсекти#ида, поли#кли=них аромати=ниху*оводоника, аромати=них у*оводоника, поли#икли=них би3енила што укаује да
48
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 49/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
није дошло до на=ајније* а*аивања подемних вода.
6.1.3. %овр(инске воде
@ оквиру проиводно* про#еса долаи до *енерисања технолошких отпадних
вода које настају пре све*а у про#есу прања и одр+авања средстава рад_, воде којенастају при =иш%ењу просторија, воде којима се врши испирање 3илтера и
третмана минералне воде, и прања РKB амбала+е.
ро#ењена коли=ина технолошких отпадних вода је 10 ~ од коли=ине
проиведених проивода 6природне минералне воде и осве+авају%их беалкохолних
напитака<.
@ проиводном објекту иведен је интерни сепаратни систем а прикупање
технолошких отпадних вода којим се исте одводе и комплекса у интерни колектор.
>сим технолошких вода настају и санитарноC3екалне отпадне воде које настају
као последи#а боравка апослених и дру*их корисника на лока#ији.
@ оквиру 3абри=ко* комплекса не постоји третман отпадних вода. Све отпадне
воде на лока#ији се интерном каналиа#ијом прикупају и испуштају у дрена+ни
канал 6Слика ;<.
Слика ;. ;ето ипу!тања отпадних вода у дернажни канал
онтрола квалитета површинских и отпадних вода се обава квартално
6тромесе=на контрола < и обухвата уимање уорка и контролу микробиолошких и
3ии=коCхемијских параметара а*аивања. @купно се мере 42 параметра 6Bабела
10<.
онтрола се редовно обава у Заводу а јавно драве у Врању.
@ор#и а испитивања квалитета отпадне воде уимају се на месту испред и
испод места ипуштања отпадних вода и комплекса E&иводаF у дрена+ни канал.
49
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 50/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
&.1.3.1.(ехноло!ке отпадне воде
>биром на проиводни про*рам, предметну техноло*ију, технолошке отпадне
воде у себи садр+е ор*анске материје, и материје које у њих доспевају прањем
линије и средстава рада 6средства која се користе при прању NTS уреајем<.
@ NTS уреају се користи топла вода са рабла+еним ƒ_JI 61~ раствор<,
3ос3орном киселином 61~ раствор< и 0,5~ раствор персир%етне киселине а
деин3ек#ију, што мо+е довести до промене aI вредности у технолошким отпадним
водама.
>р*анске материје 6беалкохолни напи#и, бае напитака, адитиви, ше%ер< у
технолошке отпадне воде доспевају прањем линије и средстава рада, док је пове%ан
садр+ај *во+а, ман*ана и сул3ида, седиментних материја 6=ести#е прашине, песка,
*лине и дру*их не=исто%а<, хлорида и карбоната карактеристи=ан а сирову
минералну воду C која се и то* рало*а подвр*ава третману сирове воде. овремено
се врши испирање 3илтера и постројења а третман сирове воде =име се наведени3илтри и јоноимењива=ке контроле ре*енеришу, што мо+е допринети тренутном,
краткотрајном пове%ању кон#етра#ије наведених параметара.
&.1.3.2. Санитарно$)екалне отпадне воде
Санитарно 3екалне воде које настају у 3абри=ком комплексу нај=еш%е се
одликују присуством ве%е кон#ентра#ије детерyената, пове%аним садр+ај 3ос3ата,
нитрата, атим суспенијама у*оводоника 6масти и уа пореклом од на3тних
деривата<, дериватима а*рохемијских и хемијских средстава, па =ак и токси=ним
суспстан#ама у ависности од степена равоја и типа третмана отпадних вода.
>ве воде карактерише и пове%ана биохемијска потрошња кисеоника јер су
оптере%ене ор*анским материјама. Bакое, а 3екалне воде је карактеристи=на
појава коли3орминих и мео3илних бактерија.
СанитарноC3екалне отпадне воде се састоје од те=ности и =врстих материја које
мо*у бити у раствореном или суспендованом стању. оли=ина =врстих материја у
отпадној води врло је мала, оби=но ‚ 0,1 ~ по те+ини.
врсте отпадне материје сврставају се на основу њихово* састава или 3ии=ко*
стања у више *рупа!
6р%анке врте материје C представају материје бино* или +ивотињско*
порекла уку=ују%и њихове отпадне продукте. о свом саставу ор*анске =врсте
материје представају! белан=евине, у*ене хидрате, масти, као и продукте
распадања наведених материја, који настају као реултат активности бактерија и
дру*их +ивих ор*аниама.
;инералне @неор%анкеB врте C материје, које нису подло+не про#есу
распадања. @ ову *рупу материја у комуналним отпадним водама спадају! песак,
му, шунак и минералне соли.
@ ависности од коли=ина свих =врстих материја 6ор*анских и минералних< уотпадној води постоје две кате*орије отпадних вода!
50
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 51/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
zестабилне отпадне воде C садр+е велику коли=ину =врстих материја,
наро=ито ор*анских и
Стабилне отпадне воде C садр+е малу коли=ину ор*анских материја.
Суспендоване =врсте материје, које се и отпадних вода мо*у уклонити3ии=ким или механи=ким путем 6тало+ењем или 3илтрирањем< су! пливају%е
=ести#е, *лине, =врсте илу=евине, хартија, делови хране, песак, шунак и сли=но.
Суспендоване =врсте материје се састоје од тало+ивих и колоидних =врстих материја
и садр+е прибли+но '0 ~ ор*анских и 90 ~ неор*анских 6минералних< материја.
Bало+иве =ести#е 6=врсте материје< су делови суспендованих материја =ија је
вели=ина и те+ина таква да се мо*у тало+ити.
олоидне суспендоване материје се не мо*у уклонити и отпадних вода
3ии=ким или механи=ким средствима. Заступене су са око 2(9 ор*анских и 1(9
неор*анских материја, подло+не су бром труењу и имају веома ва+ну уло*у у
третирању и диспои#ији комуналних отпадних вода.
Раствориве =врсте материје у свом саставу садр+е око 40 ~ ор*анских и око
:0 ~ неор*анских =врстих материја. @купна коли=ина =врстих материја у отпадној
води има око 50 ~ ор*анских и исто толико неор*анских =врстих материја, од =е*а
око 2(9 у раствору и 1(9 у суспенији.
оред наведених материја, у комуналној отпадној води се налае и растворени
*асови рали=ште кон#ентра#ије. zајва+нији је кисеоник, који се налаи растворен у
води и водоводно* система одакле доспева у отпадне воде. vвесна коли=ина
кисеоника апсорбује се и воде и вадуха.
>сим кисеоника јавијају се и дру*и *асови! у*енCдиоксид, који настаје
рала*ањем ор*анских материја у води, аот и атмос3ере, сумпорCводоник као
последи#а рала*ања ор*анских и неких неор*анских 6сумпорних< једињења. >ви
*асови се налае у малим коли=инама, али имају веома ва+ну уло*у у рала*ању и
третирању =врстих материја у отпадној води.
&иолошки састав отпадне воде карактерише велики број +ивих ор*аниама.
рисуство ових ор*аниама, као +иви део ор*анских материја има веома ва+ну уло*у
и мо*у се поделити на! бактерије, вирусе и дру*е комплексније микроор*аниме.
&актерије су +иви ор*аними којима је потребна храна, вода и кисеоник и мо*уе*истирати у средини која им то обебеује. &актерије се деле на параите и
сапро3ите.
араитске бактерије у воду доспевају преко удских и илу=евина. >не мо*у
проуроковати патолошка стања 6пато*ене бактерије< и болести ти3ус, диентерију,
колеру и остале ин3ек#ије. "о*у%ност присуства и пре+ивавања и до 14 дана у
комуналним отпадним водама је један од *лавних рало*а што се такве воде морају
па+иво сакупати, адекватно пре=иш%авати и диспонирати на бебедан на=ин.
Сапро3итне бактерије е*истирају на мртвим ор*анским материјама. @ свом
+ивотном про#есу оне стварају отпадне супстан#е које се састоје и од ор*анских инеор*анских =врстих материја. @след ове активности оне су од велико* на=аја у
51
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 52/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
про#есу пре=иш%авања комуналних отпадних вода. Рала*ање ор*анских материја
6аеробно или анаеробно< у комуналним отпадним водама у њиховом одсуству не би
било мо*у%е.
Вируси, као и пато*ене бактерије мо*у бити уро=ни#и раних болести код
становништва. @ комуналне отпадне воде, вируси доспевају путем илу=ивања.
СанитарноC3екалне отпадне воде се интерном каналиа#ијом одводе и
проиводне хале у интерни колектор, *де се мешају са технолошким отпадним
водама.
Редовном микробиолошком аналиом отпадних вода која се обава у Заводу а
јавно драве у Врању, прати се стање квалитета отпадних вода. рика врста
микроор*аниама који се мо*у на%и у отпадним водама дат је у табели 11.
zа интерној саобра%ајни#и, манипулативним и паркин* површинама јавају се
потен#ијално ауене атмос3ерске воде са садр+ајем =ести#а#а масти, уа ина3тних деривата који поти=у од моторних воила. Bакое има =врстих седиментних
материја! прашине, =ести#а *уме, оксида метала и у имској сеони ве%их
кон#ентра#ија соли.
отен#ијално ауене атмос3ерске воде се одводе каналима са саобра%ајних
површина и упуштају у крајњи ре#епијент аједно са осталим отпадним водама и
комплекса.
ао што је ве% наведено, технолошке, санитарноC3екалне и атмос3ерске воде
се преко аједни=ко* испуста упуштају бе третмана у дрена+ни канал који тан*ира
лока#ију са исто=не стране 6Слика 10<.
Слика 10. Канал за прикуп-ање отпадних вода
&.1.3.3. *нализа квалитета отпадних вода
wии=коCхемијске аналие уорака воде уоркованих инад и испод места улива
52
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 53/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
отпадних вода и комплекса E&иводаF у дрена+ни канал, ураене су у акредитованој
екотоксиколошкој лабораторији Завода а јавно драве у Врању у складу са
препору=еним стандардним методама. Реултати 3ии=коCхемијских аналиа уорака
воде преентовани су у Bабели 10.
Bабела 10. Oизико$хемијки параметри који у кори!#ени за одре#ивањеквалитета отпадних вода
;едни број Jи,и-ко83емијски параметар Јединица
K,над места
испу2тања
Kспод места
испу2тања
1. Bемпература воде(вадуха N :(' :('
2. &оја слабо приметна слабо приметна
9. "ирис слабо приметан слабо приметан
4. Видиве отпадне материје ситно труње ситно труње
5. рz вредност ',; ',;
:. Kлектропроводивост „Q(b\ 2'9 900
'. Седиментне материје \n(U ‚ 0,1 ‚ 0,1
o. Суспендоване материје \n(U 1,o 4,4
;. Суви остатак воде \n(U 29: 25910. отрошња pWJ4 \n(U '2,o 4;,:
11. -ем. потр. кис.IS‡ и pWJ4 \nJ2(U 1o,2 12,4
12. -ем. потр. кис. IS‡ и ‡ 2NZ 2J' \nJ2(U ;:,o ';,2
19. &иохем. потр. кисеоник 6ВР5< \nJ2(U 11,o 21,0
14. Растворени кисеоник \nJ2(U 19,2 ;,2
15. Заси%ени кисеоник 6сатура#ија< ~ 10:,4 '4,1
1:. Oмонијум јон 6ƒI4< \n(U 1,9' 1,99
1'. zитрати 6ƒJ9C< \n(U 1,o 1,o
1o. zитрити 6ƒJ2C< \n(U 0,095 0,040
1;. -лориди 6N`C< \n(U 10 14
20. Сул3ати 6QJ42C< \n(U 99,0 94,:
21. Водоник сул3ид 6I2Q< \n(U 0,29 0,25
22. wлуориди 6MC< \n(U 0,59 0,90
29. Слободни реидеуални хлор \nN`2(U ‚ 0,05 ‚ 0,05
24. Dијаниди 6NƒC< \n(U ‚ 0,01 ‚ 0,01
25. Раствор. [рто3ос3ати 6SJ49C< \n(U 2,44 2,1:
2:. 8во+е 6M]< \n(U 1,90 0,'9
2'. -ром укупни 6NZ< \n(U ‚ 0,02 ‚ 0,02
2o. -ром 6 NZ :< \n(U ‚ 0,02 ‚ 0,02
2;. -ром 6 NZ 9< \n(U ‚ 0,02 ‚ 0,02
90. zикл 6ƒY< \n(U ‚ 0,05 ‚ 0,05
91. &акар 6Nh< \n(U ‚ 0,01 ‚ 0,01
92. Dинк 6ŽW< \n(U ‚ 0,05 ‚ 0,05
99. >лово 6Se< \n(U ‚ 0,01 ‚ 0,01
94. )ива 6In< \n(U ‚ 0,001 ‚ 0,001
95. адмиgум 6Ni< \n(U ‚ 0,002 ‚ 0,002
9:. Oрсен 6Rc< \n(U ‚ 0,01 ‚ 0,01
9'. &аријум 6ˆ_< \n(U ‚ 0,50 ‚ 0,50
9o wеноли 6N:I5JI< \n(U ‚ 0,009 ‚ 0,009
9;. Aетерyенти 6анјонски< растворни \n(U 0,o; 0,oo
40. -лоро3орм 6NIN`9< \n(U ‚ 0,005 ‚ 0,005
41. Bрихлоретилен \n(U ‚ 0,0002 ‚ 0,0002
42 ffk \n(U ‚ 0,0001 ‚ 0,0001
валитет воде у дрена+ном каналу у коме се уливају отпадне воде и комплекса
E&иводаF одреен је пореењем 3иик=оCхемијских параметара уорака воде уетих
инад и испод места улива отпадних вода и комплекса E&иводаF у дрена+ни канал саевропским и нашим стандардима о квалитету површинских вода.
53
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 54/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
Bемпература воде је иуетно битан параметар, јер ути=е на мно*е 3ии=ке
појаве у води 6на брину биохемијских и хемијских реак#ија у води, растворивост
*асова и промене укуса и мириса воде<, мењају%и их. "ерењем ово* параметра
доприноси потпунијем са*ледавању хемодинамике #елокупно* аквати=но* система.
Bемпература ре=не воде уорковане инад и испод места уливања отпадних вода и
комплекса E&иводаF у дрена+ни канал је иста и иноси : N и натно је ни+а оддовоене температуре дате од стране LhZ[a] LWXYZ[W\]W^_` N[hWbY 6LLN< а
површинске воде кате*орије O2 6N[hWbY` fYZ]b^YX] '5(440(LLN<. vмерена вредност
температуре вадуха, ду+ дрена+но* канала, је ненатно ве%а у пореењу са
температуром воде и иноси ' N. vмерене вредности температуре уорака воде и
вадуха укаују на ависност температуре воде од интенитета Сун=ево* ра=ења, тј.
од температуре вадуха.
@ аналиираним уор#има воде вредност aI иноси ',; и у интервалу је 6од 5,5
до ;< који је довоен а површинску воду кате*орије O2 6N[hWbY` fYZ]b^YX]
'5(440(LLN<. vсте вредности добијене а aI у уорку воде уетом инад и испод
места уливања отпадних вода и комплекса E&иводаF у дрена+ни канал мо+е сеобјаснити аутонеутралиа#ијом вода које поти=у и NTS уреаја пре испуштања у
дрена+ни канал.
Kлектропроводивост је поудан индикатор садр+аја растворених супстан#и у
води и њене вредности су 2'9 „Q(b\ инад и 900 „Q(b\ испод места уливања
отпадних вода и комплекса E&иводаF у дрена+ни канал. Aовоена вредност
6N[hWbY` fYZ]b^YX] '5(440(LLN< а електропроводивост површинских вода
кате*орије O2 је испод 1000 „Q(b\. ромена вредности електропроводивости у
уор#има воде у ависности од места уорковања је мала и највероватније је
последи#а уливања отпадних вода и коплекса E&иводаF.
рисуство ор*анске супстан#е у води условава потрошњу кисеоника. zиска
вредност растворно* кисеоника укаује на висок степен а*аења воде и директно
ути=е на +иви свет у њој, јер је +ивом свету у води кисеоник неопходан а опстанак.
он#ентра#ија растворно* кисеоника у уор#има воде су 19,2 \n>2(U инад и ;,2
\n>2(U испод места уливања отпадних вода у дрена+ни канал. Реултати одреивања
кон#ентра#ије растворно* кисеоника ду+ дрена+но* канала покаују тренд смањења
што укаује на смањење квалитета воде и ве%е присуство ор*анске супстан#е испод
места уливања отпадних вода и комлекса E&иводаF у дрена+ни канал. @
аналиираним уор#има воде кон#ентра#ија растворно* кисеоника је натно инад
вредности препору=ене а аштиту +иво* света у води дате од стране NNpL, 2009.,
6Qh\\_Zt [d ]†Yc^YWn N_W_iY_W LWXYZ[W\]W^_` €h_`Y^t VhYi]`YW]c, 5,5 • ;,5 \n>2(U< ууорку уетом инад и у *рани#ама у уорку уетом испод места уливања отпадних
вода у дрена+ни канал. Bренд смањења, ду+ дрена+но* канала, покаују и вредности
аси%ења воде кисеоником 610:,4 и '4,1 ~< што недвосмислено укаује на потрошњу
кисеоника у про#есу оксида#ије супстан#и.
Вредности параметра потрошње ‡pWJ4 ависи од присуства јона који мо*у да
се оксидују и ор*анске супстан#е у води. Висока вредност потрошње ‡pWJ 4 укаују
на а*аење воде ор*анском и дру*им оксидабилним супстан#ама. Реултати
одреивања потрошње ‡pWJ4 у уор#има воде уетим инад и испод места уливања
отпадних вода и комплекса E&иводаF у дрена+ни канал се меусобно битно
раликују и иносе '2,o и 4;,: \n(U. Смањење вредности потрошње ‡pWJ4 у
уор#има воде укаује на смањење кон#ентра#ије супстан#и у води која се мо+е
54
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 55/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
оксидовати.
Вредности а IS‡ се смањују ду+ дрена+но* канала и иносе 1o,2 инад и 12,4
\n>2(U испод места улива отпадних вода и комплекса E&иводаF у дрена+ни канал и
укаују да је вода инад места улива више оптере%ена супстан#ом која мо+е да се
оксидује у пореењу са водом испод места улива отпадних вода у дрена+ни канал.Вредности а ˆS‡ 5 покаују тренд пове%ања ду+ дрена+но* канала и иносе 11,o
инад и 21 \n>2(U испод места улива отпадних вода у дрена+ни канал. ове%ање
вредности а ˆS‡ 5 укаују на пове%ање кон#ентра#ије ор*анске супстан#е у
отпадним водама и комплекса E&иводаF. репору=ене вредности а IS‡ и ˆS‡ 5дате од стране LhZ[a] LWXYZ[W\]W^_` N[hWbY` 6LLN< а површинске воде кате*орије O2
6N[hWbY` fYZ]b^YX] '5(440(LLN< су ‚ 90 \n>2(U и ‚ 5 \n>2(U. Велика одсупања од
препору=ене вредности покаују добијене вредности а ˆS‡ 5 неависно од места
уорковања ду+ дрена+но* канала.
он#ентра#ије анјона! нитрати, нитрити, сул3ати, хлориди, 3луориди и
#ијаниди и кон#ентра#ије катјона! укупни хром, никал, бакар, #инк, олово, +ива,кадмијум, арсен и баријум не прелае довоене кон#ентра#ије а воде кате*орије O2
6N[hWbY` fYZ]b^YX] '5(440(LLN<. он#ентра#ија амонијум јона, сул3ида, орто3ос3ата
и детерyената су инад вредности датих а воду кате*орије O2 6N[hWbY` fYZ]b^YX]
'5(440(LLN< и укаују на а*аење отпадним водама и комплекса E&иводаF.
он#ентра#ија *во+а је у уорку воде уетом инад места улива отпадних вода
у дрена+ни канал инад вредности дате од стране LhZ[a] LWXYZ[W\]W^_` N[hWbY
6LLN< а површинске воде кате*орије O2 6N[hWbY` fYZ]b^YX] '5(440(LLN< и иноси 1,9
\n(U а ралику од кон#ентра#ије *во+а у уорку воде уетом испод места улива
отпаних вода у дрена+ни канал која иноси 0,'9 \n(U и испод је поменуте вредности.
@пореују%и добијене вредности а 3ии=коCхемијске параметре у уор#има
воде уетим инад и испод места улива отпадних вода и комплекса E&иводаF у
дрена+ни канал са довоњеним кон#етра#ијам према нашим стандардима о
квалитету воде мо+е се аку=ити да ве%ина параметара не прекора=ују "A
вредности. >ва =ињни#а се мо+е објаснити, малим кон#ентра#ијама наведених
полутаната у водама, односно великом рабла+ењу истих.
vмерене кон#етра#ије M], I2Q, детерyената и ˆS‡ 5 у дрена+ном каналу
прекора=ују "A и инад и испод места упуштања отпадних вода и 3абри=ко*
комплекса E&иводаF 6Bабела 10<.
Сли=ни реултати су добијени микробиолошким испитивањем истих уорака
6Bабела 11<.
Bабела 11. ;икро"иоло!ка анализа отпадне воде
!ед.
бр.
Карактеристине врсте Бројност
1. Mкупан "рој мезо)илних "актерија у 1^Z &1&____
2. Споре анаеро"них "актерија у 1__ Z _3. `ED[?Ka врта _
55
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 56/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
$. <aYb?EGYbGI YDZG _
,. `a?KHD^DXIa I?KEGcGXDaI _
6. 'ајве#и "р. )екалних d[E?e[DYDYI f
?. 'ајве#и "р. коли)ормних "актерија у 1___ Z g24_____
B 'ајве#и "р. коли)ормних "актерија у ). пор. у 1___ ^Z g24_____
@пркос =ињени#и да је квалитет отпадних вода и 3абри=ко* комплекса у
довоеним *рани#ама, потребно је обавено постави систем а третман отпадних
вода. валитет илане отпадне воде мора од*оварати прописаном квалитету вода а
упуштање у површинске воде.
6.2. ;еро"а+а8<5е
zа лока#ији 3абрике и у аналиираној они нису вршена испитивања стања
аероа*аења, те је о квалитету вадуха донета о#ена на основу увида на терену и
иденти3ика#ије полутаната у непосредном и ширем окру+ењу.
@ оквиру проиводне хале налаи се котларни#а као асебна просторија, и
инсталирани котлови на маут. ри досадашњем раду наведени котлови, односно
маут као енер*ент није кориш%ен, а ње*ова употреба није планирана ни у
буду%ности. За потребе добијања водене паре и потребне топлотне енер*ије користи
се иску=иво етектри=на енер*ија, те је а*аивање вадуха полутантима атмос3ере
који настају са*оревањем маута или =врсто* *орива на испитиваном подру=ју
иску=ено.
Радни комплекс у аналиираној они, обиром на карактер проиводње не
представа на=ајне иворе а*аивања јер емисија отпадних *асова а проиводнипро#ес није каратеристи=на.
@ проиводној техноло*ији користи се те=ни у*енCдиоксид који се у пи%а и
минералну воду уводи атвореним путевима и аутоматиованим про#есом, те нема
испуштања на=ајних коли=ина ово* ина=е нетокси=но* *аса.
Kмисија прашине до које долаи при манипулисању сировинама и
репроматеријалом 6ше%ер, адитиви, амбала+а< није на=ајна и не представа 3актор
у*ро+авања +ивотне средине, ве% представа предмет радне средине.
>биром на аутоматиованост про#еса, мера технолошке дис#иплине исанитарноCхи*ијенских мера, мера аштите апослених и проветравање просторија
нема на=ајних ути#аја на апослене и +ивотну средину.
За проиводну техноло*ију у 3абри#и E&иводаF није карактенсти=на
продук#ија опасних, шетених и токси=них *асовитих материја. За поједине
технолошке опера#ије карактеристи=на је појава малих коли=ина водене паре, која је
више предмет радне средине и не представа битан 3актор а про#ену ути#аја на
+ивотну средину.
ао најна=ајнији иденти3иковани су линијски ивори аероа*аења C
саобра%ајни#е са високом 3реквен#ијом саобра%аја C аутопут &ео*рад C Скопе и ре*ионални пут РC214, атим локални пут који наведене саобра%ајни#е спаја са
56
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 57/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
комплексима E&иводаG и E-ебаG и насеем Ракова#.
ао најбитнији 3актор у*ро+авања наведено* медијума +ивотне средине
иденти3иковани су спе#и3и=ни полутанти атмос3ере 6ƒJ†, NJ, NJ2, N}I}, INIJ,
оксиди олова, =а<, који настају са*оревањем на3тних деривата у доставним,
отпремним и путни=ким воилима, а која =ине саобра%ај на испитиваном подру=ју.
С обиром да експлоата#ија минералне воде у 3абри#и E&иводаF не представа
на=ајан 3актор аероа*аења, мо+е се ивести аку=ак да исти не%е условити
синер*етске и кумулативне е3екте на +ивотну средину.
6.3. 7а+а8ива5е "ем=и(та
валитет емишта на лока#ији 3абрике и у непосредном окру+ењу није
контролисан у надле+ним установама ве% је о#ена ураена на основу ате=ено*
стања.
ри редовном проиводном про#есу у 3абри#и настаје =врст отпад.
врст отпад се мо+е се класи3иковати у комунални отпад, отпад са
карактеристикама секундарних сировина и опасан отпад.
>тпад са карактеристикама секундарних сировина на лока#ии представа
ре#икла+ни материјал!
>тпадна =врста пластика 6РKB бо#е, пред3орме, атвара=и<?
>тпадна полиетиленска 3олија?
>тпале палете?
>тпале картонске подлошке и
овратна амбала+а од хемикалија и адитива.
zаведени отпад са карактеристикама секундарних сировина се ор*аниовано и
адекватно прикупа у оквиру од*оварају%е* ма*а#инско* простора и предаје се
аинтересованим правним и 3ии=ким ли#има 6повратна амбала+а се вра%а
проивоа=у< у евиден#ију и прате%е документе.
>пасни отпад представају испра+њени канистри баа беалкохолних
осве+авају%их напитака. оли=ина наведене врсте отпада на *одишњем нивоу иноси
око '00 mn. >тпадни канистри се ор*аниовано складиште у асебном и обебееном
ма*а#инском простору. zаведени отпад представа повратну амбала+у која се вра%а
на даи тертман проивоа=у.
zа лока#ији као последи#а боравка и рада апослених и корисника услу*а
настаје комунални отпад који се ор*аниовано прикупа у од*оварају%у амбала+у са
поклоп#ем. wабрика E&иводаF поседује @*овор о иношењу и одла*ању комунално*
отпада са $ Eомунала#G и &ујанов#а.
@ оквиру 3абри=ко* комплекса нема складиштења сировина, репроматеријала,
57
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 58/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
=врсто* отпада ван а то предвиених простора и ван проиводне хале.
@ току редовно* рада 3абрике нема на=ајне емисије седиментних материја, те
не долаи до на=ајно* у*ро+авања квалитета емишта истим.
@ оквиру комплекса не долаи до а*аивања емишта отпадним водамаобиром да се исте ор*аниовано прикупају и одводе у кона=ни колектор. zема
испуштања отпадних вода у емиште.
Заку=ак је да емиште на лока#ији 3абрике и у непосредном окру+ењу не
трпи на=ајније у*ро+авање од стране 3абрике E&иводаF.
6.$. >+рожава5а буком' вибрацијама ' емисијом топлоте и
електрома+нетним "рае5има
wабри=ки комплекс E&иводаF не доводи до пове%ања постоје%е* нивоа
електрома*нетно* ра=ења. Bра3остани#а која се налаи у енер*етском блоку
проиводно* по*она обиром на вели=ину и техни=ке карактеристике не представа
на=ајан ивор електрома*нетно* ра=ења.
@ току редовно* раду 3абрике долаи до емитовања буке импулсно* и
континуирано* типа. 8лавни ивори буке јесу моторна воила и инсталирана опрема
у проиводној хали 6компресори, пумпе, вентила#ија и др.<.
>биром да интенитет саобра%аја на лока#ији није висок исти не представа
на=ајан 3актор пове%ања нивоа буке.
Све технолошке опера#ије се обавају у атвореном, при атвореним вратима
и проорима. 8лавни ивори буке су поставени у асебним просторијама у мере
антиву=не иола#ије 6компресорска стани#а<, тако да нема прекора=ења довоено*
нивоа буке.
"ерење нивоа буке обава се два пута *одишње на три мерна места и то!
1.< у непосредној блиини најбли+их стамбених објеката насеа Ракова#,
2.< ападно према &ујанов#у на удаењу од око 50 \ од 3абри=ко* комплекса
на отвореном простору и
9.< ју+но од лока#ије на стаи а шетање.
"ерења нивоа буке ради Завод а јавно драву у Врању.
Реултати мерења покаују да је ниво комуналне буке у наведеним мерним
та=кама у довоеним *рани#ама 6Bабела 12‘<.
Bабела 12. Резултати мерења комуналне "уке у првој половини 2_15. %одине
58
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 59/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
Б р # м е р е њ а
L а т у м
м е р е њ а
9 р е м е м е р е њ а
Т р а ј а њ е
м е р е њ а
/ р о т о к
L о м е т
9 р е м е
M ? N
O р 3
F C ( P
F C Q R
F S T B ? ( U G
F V W
F X B N X F G
F V S Y
1 12.4.2015 13:51:12 0:02:00 1/1Octаve 10-90dB брзо 500Hz L 57.2 35.6 79.1 40 60.8 13.2
2 12.4.2015
13:53:31
0:02:00
1/1Octаve
10-90dB
брзо
1 Hz L 49.4
32.8
79.2
37.3
58.1
10.5
3 12.4.2015
13:56:41
0:02:00
1/1Octаve
10-90dB
брзо
2 Hz L 39.4
28.6
79.5
32 52.9
...
4 12.4.2015
13:58:55
0:02:00
1/1Octаve
10-90dB
брзо
4 Hz L 50.3
25.2
77.9
30.3
51.1
...
5 12.4.2015
14:01:31
0:02:00
1/1Octаve
10-90dB
брзо
8 Hz L 57.1
22.2
82.3
34.4
55.2
...
6 12.4.2015
14:06:18
0:02:00
1/1Octаve
10-90dB
брзо
500Hz
L 60.4
30.7
86.3
37 57.8
10.2
7 12.4.2015
14:08:34
0:02:00
1/1Octаve
10-90dB
брзо
1 Hz L 39.7
29.6
73.2
35.4
56.2
...
8 12.4.2015
14:10:49
0:02:00
1/1Octаve
10-90dB
брзо
2 Hz L 45.3
29.2
76.2
33.6
54.4
...
9 12.4.2015
14:13:03
0:02:00
1/1Octаve
10-90dB
брзо
4 Hz L 41.8
26.2
74.3
29 49.8
...
10 12.4.2015
14:15:17
0:02:00
1/1Octаve
10-90dB
брзо
8 Hz L 55.4
22.7
89.1
29.1
49.9
...
11 12.4.2015
14:20:47
0:02:00
1/1Octаve
10-90dB
брзо
500Hz
L 60.9
29.3
86.9
41.9
62.8
15.1
12 12.4.2015
14:23:16
0:02:00
1/1Octаve
10-90dB
брзо
1 Hz L 46.4
31.7
85.1
37.6
58.4
10.8
13 12.4.2015
14:25:16
0:02:00
1/1Octаve
10-90dB
брзо
2 Hz L 65.1
27.4
86.9
40.4
61.3
13.6
14 12.4.2015
14:27:39
0:02:00
1/1Octаve
10-90dB
брзо
4 Hz L 47.1
22.5
85.1
29 49.8
...
15 12.4.2015
14:29:57
0:02:00
1/1Octаve
10-90dB
брзо
8 Hz L 39.7
16 81.8
23.9
44.6
50.7
wабрика 7&ивода7 у по*леду а*аивања буком, вибра#ијама, топлотном енер*ијом
електрома*нетним ра=ењима не представа на=ајан 3актор у*ро+авања +ивотне
средине и становништва.
6.,. Мо+у)и не+ативни утицаји на флору' фауну ' екосистем ' климатске и
микроклиматске услове' природна и културна добра и пеј"ажне вредности
wлористи=ки састав на лока#ији =ини прете+но ливадска ве*ета#ија. Слободне
површине у 3абри=ком комплексу су уреене.
wаунисти=ки састав представају пролане јединке врста у потпуностиадаптираних на антропо*ено присуство. zа лока#ији и у непосредном окру+ењу
нису иденти3иковане ашти%ене, ре*истроване а аштиту и у*ро+ене бине и
+ивотињске врсте. Bакое, нису иденти3иковани екосистеми на=ајни са аспекта
аштите биодиверитета и аутохтоности.
@видом на терену нису уо=ене на=ајније појаве леија, некроа, сушења,
ин3ек#ија бине масе, које би укаале на постојање токси=них материја у емишту,
вадуху и подемним водама.
Oналиом карактера и обима ути#аја 3абрике E&иводаF на медијуме +ивотне
средине мо+е се ивести аку=ак да исти не представа на=ајан 3актору*ро+авања 3лоре и 3ауне на лока#ији и у непосредном окру+ењу.
59
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 60/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
>биром да проиводни про#ес у 3абри#и не условава на=ајну емисију
аерополутаната, нити емитује топлоту, мо+е се аку=ити да нема ути#аја на
климатске и микроклиматске карактеристике.
zа лока#ији и у они потен#ијално* дејства рада 3абрике, не постоје
ашти%ена природна и културна добра, те нема ни вероватно%е у*ро+авања истих.
6.6. Мо+у)и не+ат(вни утицаји на животну средину у слуају престанка
рада фабрике
@ слу=ају престанка рада 3абрике мо+е до%и до ниа не*ативних последи#а
ако се не спроведу мере превен#ије и мере аштите +ивотне средине.
отен#ијални не*ативни ути#аји се мо*у мани3естовати пре све*а у виду
а*аивања површинских ио подемних вода, емишта, нарушавања пеја+них
карактеристика, настанка ак#идентних ситуа#ија. zаведени ути#аји били би
последи#а неадекватно* поступања са сировинама, репроматеријалом, отпаднимводама, =врстим отпадом, опасним отпадом, инсталираном опремом и уреајима.
>биром на наведене =ињени#е, 3абрика је у обавеи да у слу=ају престанка
рада спроведе мере уреења комплекса и аштите +ивотне средине!
Aа са лока#ије евакуише на адекватан на=ин који не у*р+ава +ивотну
средину и становништво, све отпадне материје, опасни отпад, инсталирану и
одба=ену опрему и уреаје, средства рада, у складу са условима надле+них
комунатних предуе%а и ор*аниа#ија?
Aа обебеди исправност бунара који су експлоатисани и да их блиндира у
слу=ају да њихова даа експлоата#ија није предвиена и Aа комплекс уреди и санира настала оште%ења.
6.6.1. %роцена утицаја на животну средину у слуају акцидента
@ 3абри#и као опасне материје наведене су хемикалије које се користе у NTS
уреајима а прање, неке врсте баа и адитива који се користе у предметној
техноло*ији, као и опасан отпад C амбала+а од хемикалија и баа, отпадни му и
тало+ника C сепаратора масти и уа и система а третман отпадних вода.
ао потен#ијални ак#идент у оквиру 3абри=ко* комплекса иденти3иковано је и
про#уривање и хаварија реервоара С>2, про#уривање или хаварија раводних#евовода и инстала#ија, интерне каналиа#ионе мре+е, хаварија реервоара а воду,
хаварија на опреми а проиводњу беалкохолних осве+авају%их напитака,
про#уривање амбала+е у којој се смештене бае и адитиви, по+ар, про#уривање
на3тних деривата и реервоара транспортних воила и елементарне непо*оде.
zаведени потен#ијални ак#иденти имају рали=ите вероватно%е настанка и
рали=ит ути#ај на медиуме +ивотне средине.
&.&.1.1.Пожар
60
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 61/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
@ оквиру 3абри=ко* комплекса најна=ајнији ути#ај на +ивотну средину,
драве апослених и становништва у окру+ењу имао би по+ар.
Oмбала+а која се користи у проиводном про#есу представа *ориви материјал
C пласти=ни материјали, картонске подлошке и дрвене палете.
@ оквиру проиводно* по*она, мо+е до%и до по+ара услед, квара на
електри=ним инстала#ијама, инсталираној опреми, услед атмос3ерско* пра+њења и
удско* 3актора.
zе постоје услови а ширење по+ара ван објекта, односно 3абри=ко*
комплекса. vпак при са*оревању пласти=них материја долаи до акутне емисије
аерополутаната C волутилних у*оводоника од којих неки имају токси=ан карактер.
>биром на пројектоване мере противпо+арне аштите, као и коли=ине *ориво*
материјала у проиводном објекту, евентуални не*ативни ути#аји би имали
краткотрајан, реверибилан и локалан карактер и не би иавали на=ајне не*ативне
ути#аје по +ивотну средину.
&.&.1.2. Про+уривање резервоара и интала+ије за тени у%-ен$диокид
ро#уривање реервоара и инстала#ије а те=ни у*енCдиоксид представија
појаву веома мале вероватно%е. @колико до ис#уривања у*енCдиоксида дое,
потен#ијално у*ро+ени би били апослени у непосредној блиини. Сам у*енC
диоксид је нетокси=ан *ас, те у коли=инама које се мо*у на%и у атмос3ери у слу=ају
ак#идента не представа 3актор риика по +ивотну средину и драве становника у
ширем окру+ењу.
&.&.1.3. Про+уривање и хаварија резервоара на транпортним возилима
ојава про#уривање и хаварија реервоара на транспортним воилима мале
вероватно%е. @ слу=ају да до наведено* ак#идента дое, неопходно је од*оварају%им
сорбентом прикупити просуте на3тне деривате. zивела#ијом и каналима наведене
испуштене материје се одводе у тало+ник C сепаратор масти и уа што представа
додатну меру превен#ије. zаведени ак#идент не%е условити на=ано а*аивање
+ивотне средине.
&.&.1.4. Про+уривање опреме и уреаја у оквиру производно% по%она
риликом про#уривање опреме и уреаја у оквиру проиводно* по*она долаи
до исти#ања воде, сокова, сирупа. >ва појава је мале вероватно%е, и не представа
на=ајан риик а +ивотну средину. @ слу=ају да до наведено* ак#идента дое
неопходно је санирати настала оште%ења и прикупити испуштене материје.
&.&.1.5. *к+идентна хаварија канализа+ионе мреже и итема за третман
отпадних вода
Oк#идентна хаварија каналиа#ионе мре+е и система а третман отпадних вода
мо+е настати у слу=ају тектонских померања тла и мо+е иавати а*аивање
емишта, површинских и подемних вода и микробиолошку неисправност.
>биром на кон#ентра#ије и карактер полутаната у отпадним водамаа*аивање %е имати реверибилан, привремен и локални карактер, бе на=ајно*
61
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 62/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
ути#аја на +ивотну средину.
&.&.1.&. /емикалије
-емикалије које се користе у предметној техноло*ији и опасан отпад се
складиште на адекватан на=ин у од*оварају%ем ма*а#инском простору и непредставају 3актор риика а непосредно окру+ење.
62
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 63/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
1# Мере ,а смањење и отклањање 2тетни3
утицаја на животну средину
и мониторин'
?.1. Мере које треба преду"ети "а сма5е5е и откла5а5е (тетни утицајана животну средину
63
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 64/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
оред то*а што 3абрика E&иводаF не представа на=ајан ивор а*аивања
+ивотне средине, а што је потврено ивршеним мерењима квалитета површинских
и отпадних вода и нивоа комуналне буке, постоји вероватно%а појаве не*ативних
ути#аја на +ивотну средину и становништво те је неопходно прописати мере
аштите +ивотне средине у #иу превен#ије, отклањања, минимиирања и своења
у аконске оквире свих потен#ијалних не*ативних ути#аја до којих мо+е до%и прие*истен#ији 3абрике у простору и времену.
?.1.1. Мере које треба преду"ети "а сма5е5е и откла5а5е (тетни#
утицаја на под"емне и повр(инске воде
Kксплоата#ија природне минералне воде и истра+ноCексплоата#ионих бунара
мора се обавати у складу са од*оварају%ом пројектном документа#шјом а према
утвреним реервама подемне воде на на=ин који не%е иавати у*ро+авање
квалитета истих, у*ро+авање стабилности и исправности бунара.
Вршити сталну контролу исправности и квалитета сирове воде, *отовихпроивода, баа и дру*их адитива, репроматеријала, према прописаној динами#и у
воење евиден#ије.
>бебедити оне санитарне аштите иворишта водоснабдевања C истра+ноC
експлоата#ионих бунара који се налае у оквиру 3абри=ко* комплекса или се користе
а потребе проиводно* про#еса а према релевантној пројектној документа#ији и
одредбама равилника о на=ину одреивања и одр+авања она и појасева санитарне
аштите објеката а снабдевање водом а пи%е.
@тврено је да приликом експлоата#ије минералне воде, проиводни про#ес у
3абри#и E&иводаF представа потен#ијални ивор а*аивања површинских водапре све*а обиром на продук#ију и састав отпадних вода које су се у досадашњем
раду испуштале бе третмана у дрена+ни канал, ато је потребно пројектовати и
ивести постројење а третман отпадних вода на на=ин који %е омо*у%ити прописан
квалитет истих а упуштање у површинске водотокове.
Вршити редовну контролу исправности рада постројења а третман отпадних
вода и контролу илане воде и постројења а третман отпадних вода.
Са интерне саобра%ајни#е, паркин* површина и манипулативних површина
ивести систем а прикупање ауених атмос3ерских отпадних вода и којим се
исте одводе у тало+ник C сепаратор масти и уа. vвршити карактериа#ију икате*ориа#ију отпадно* муа који настаје у тало+нику C сепаратору масти и уа и
постројењу а третман отпадне воде.
?.1.2.е#никоте#ноло(ке и ор+ани"ационе мере које треба преду"ети "а
сма5е5е и откла5а5е (тетни# утицаја на животну средину
vнсталирана опрема и уреаји морају имати од*оварају%е атесте.
vнсталирану опрему, уреаје и средства рада редовно контролише и одр+ава у
исправном стању.
Руковање и рад опреме и инстала#ија мора се одвијати према упутству
проивоа=а.
64
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 65/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
роиводни про#еси се морају обавати у стриктно поштовање технолошке
дис#иплине.
?.1.3. -анитарно 0 #и+ијенске мере које треба преду"ети "а сма5е5е и
откла5а5е (тетни# утицаја на животну средину
Санитарно Z хи*ијенске мере које треба предуети а смањење и отклањање
штетних ути#аја на +ивотну средину су!
СанитарноC3екалне отпадне воде и објекта евакуисати сепаратном
каналиа#ионом мре+ом?
омунални отпад који настаје као последи#а боравка апослених и корисника
услу*а у комплексу ор*аниовано прикупати у контејнере са поклоп#ем смештене у
партерној ниши. ра+њење контејнера комунално* отпада са лока#ије мора бити
ор*аниована преко надле+но* предуе%а?
>р*аниовано класирати и прикупати =врст отпад?
>тпад са карактеристикама секундарних сировина у евиден#ију и прате%у
документа#ију предавати аинтересованим правним и 3ии=ким ли#има?
>пасан отпад ор*аниовано прикупати и привремено одла*ати на
од*оварају%и на=ин у а то предвиеном ма*а#инском простору и у евиден#ију
предавати овлаш%еним о*раниа#ијама и институ#ијама на даи третман и
zије довоено одла*ање отпада и одба=ене опреме у оквиру 3абри=ко*
комплекса ван а то одреених површина и #елина.
?.1.$. Мере које треба преду"ети "а сма5е5е и откла5а5е (тетни#
утицаја на животну средину услед акцидента
@ #иу смањења и отклањања штетних ути#аја на +ивотну средину потребно
је предуети следе%е!
>бавено редовно контролисати исправност пројектоване аштите објекта и
инстала#ија од атмос3ерско* пра+њења?
-емикалије и опасне материје које се користе и настају у про#есупроиводње морају се складиштити у асебном а то намењеном простору?
>бавена је редовна контрола исправности посуда у којима се наведене
материје одла+у?
@ слу=ају ак#идентно* просипања хемикалија, на3тних деривата и
маханиа#ије, непре=иш%ених отпадних вода или дру*их опасних материја,
присутних, обавена је примена мера сана#ије на лока#ији?
Ватро*асну опрему дневно виуелно пре*ледати. >према мора бити у
приправности а дејство?
65
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 66/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
одове ма*а#ина хемикалија урадити нивела#ионо тако да се слу=ајно
иливене хемикалије или опасни отпад, мо*у спрати водом и системом канала
одвести у систем а третман отпадних вода?
@ оквиру 3абри=ко* комплекса није довоено спаивање отпадно* и дру*их
*оривих материјала и
>бебедити у складу са Законским прописима, кориш%ењем аштитне
опреме, у обуку, едука#ију и про3есионално оспособавање.
?.2. %ро+рам пра)е5а утицаја на животну средину @ мониторин+
оред прописаних мера аштите потребно је успоставити и еколошки
мониторин* на лока#ији 3абрике E&иводаF. рописане мере еколошко* мониторин*а
потребно је спроводити континуирано, у поштовање ва+е%е аконске ре*улативе.
ро*рам мониторин*а и аштите +ивотне средине мора бити у складу саахтевима пра%ења стања на лока#ији у #иу превентивно* деловања и примене
мера аштите.
?.2.1. Мониторин+ квалитета вода
роиводни про#ес у 3абри#и подраумева експлоата#ију термоминералних и
иданских подемних вода, те је један од параметара пра%ења и стална котрола
квалитета термоминералних и иданских подемних вода које се експлоатишу.
ри редовном раду долаи до продук#ије технолошких отпадних вода.
vспуштање отпадних вода у крајњи ре#ипијент C дрена+ни канал мо+е условитидае нарушавање квалитета површинских вода и дау де*рада#ију водено*
екосистема ниводно од места упуштања, те се као један од битних параметара
пра%ења стања +ивотне средине усваја мониторин* квалитета вода који обухвата!
Редовну контролу квалитета термоминералних и иданских подемнтх вода?
онтролу стања бунара који се експлоатишу а потребе рад 3абрике?
Редовну контролу квалитета отпадних вода и квалитета илане воде и шахте
кона=не контроле по иласку и постројења а тертман отпадних вода, а пре
упуштања у крајни ре#ипијент?
Воење дневника о раду постројења а третман отпадних вода?
Редовну контролу исправности рада постројења а третман отпадних вода и
Редовну контролу тало+ника C сепаратора масти и уа.
66
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 67/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
?.2.2. Мониторин+ буке' електрома+нетно+ "рае5а' емисије топлоте
роиводни про#ес у 3абри#и мо+е допринети пове%ању нивоа буке на
лока#ији и у непосредном окру+ењу те се ниво буке усваја као један од параметара
пра%ења.
"ониторин* комуналне буке обухвата мерење нивоа буке које се обава два
пута *одишње на три мерна места.
Рад 3абрике није 3актор у*ро+авања +ивотне средине вибра#ијама и емисијом
топлотне енер*ије јер наведене појаве представају предмет радне средине и немајуC
ути#аја на непосредно и шире окру+ење, као ни на микроклиматске услове. Bакое,
не доводи допове%ања постоје%е* нивоа електрома*нетно* ра=ења, те нема ахтева
а пра%ењем наведених параметара.
?.2.3. Мониторин+ управ=а5а отпадним материјама
>тпад који настаје у току проиводно* про#еса има карактеристике
секундарних сировина, комунално* отпада, опасних материја. >биром да наведене
материје представају потен#ијални 3актор а*аивања површинских и подемних
вода и емишта неопходно је пра%ење поступања са истим које обухвата!
онтролу, надор и управање опасним отпадом сходно аконским
прописима и равилника о поступању са отпа#има који имају карактеристике
опасно* отпада?
арактериа#ију и кате*ориа#ију настало* отпадно* муа који настаје при
третману отпадних вода и при =иш=ењу тало+ника C сепаратора масти и уа?
Kвиден#ију и пра%ење коли=ина и поступања са наведеним отпадним
материјама и
Сталну контролу и пра%ење технолошке и комуналне хи*ијене на лока#ији.
67
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 68/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
4# 5ак%у-ак
68
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 69/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
Раматрањем свих потен#ијално не*ативних ути#аја на +ивотну средину, услед
експлоата#ије природне минералне воде у 3абри#и а проиводњу и паковање
минералне воде и осве+авају%их беалкохолних напитака E&иводаF, кро аналиу
испоштованости мера предвиених условима надле+них ор*ана, ор*аниа#ија ипредуе%а и мера предвиених ројектном документа#ијом, у #иу спре=авања,
минимиирања и своења потен#ијално штетних ути#аја у аконом предвиене и
довоене оквире, мо+е се аку=ити!
>сновна сировина у 3абри#и 7&ивода7 је термоминерална и иданска подемна
вода која се експлоатише и бунара uhC1, uhC2 и &C2, који се налае на лока#ији
3абри=ко* комплекса. Вода и бунара &C1 и &C9 користи се а санитарне и
противпо+арне потребе. Вода и бунара uhC1 и uhC2 је природна хомеотермална
минерална вода, средње минералиа#ије, у*окисела, хидрокарбонатноC
натријумска, са повишеним садр+ајем сили#ијума. рора=унате вредности ,,&G
реерви су а бунар uhC1, € 1,4 U(c, а а бунар uhC2, € 0,4 U(c. Вода ибунара &C1, &C2 и &C9 је хладна кал#ијумCхидрокарбонатна вода. рора=унате
вредности E&G реереви а бунаре &C1 и &C2 иносе :,0 U(c.
Kксплоата#ија подемних вода преко експлоата#ионих бунара обава се у
складу са од*оварају%ом пројектном документа#шјом а према утвреним
реервама подемне воде на на=ин који не иаива у*ро+авање квалитета истих,
не у*ро+ава стабилност и исправност бунара, сле*ање терена и дру*е не+еене
последи#е.
zа истра+иваном подру=ју налаи се 3абри=ки објекат који се састоји од
проиводно* и административно* дела. @ оквиру 3абри=ко* комплексаиведене су манипулативне, паркин* и саобра%ајне површине, неопходна
ин3раструктура, реервоари сирове воде, реервоар а те=ни у*енCдиоксид и
један надемни реервоар а маут који није у употреби.
Aетаном аналиом свако* од медијума +ивотне средине а који се
претпостава да трпи не*ативне последи#е установено је да!
1.< @ току проиводно* про#еса долаи до продук#ије санитарноC3екалних и
технолошких отпадних вода. Реултати аналиа квалитета отпадних вода покаују
да!
Реултати пореења 3ии=коCхемијских параметара уорака воде и
дрена+нво* канала, канала у коме се уливају отпадне воде и комплекса
E&иводаF, са европским стандардом N[hWbY` fYZ]b YX] '5(440(LLN, укаују да
вода у дрена+ном каналу припада O9 класи воде, бо* пове%аних вредности
ˆS‡ 5.
ореењем добијених реултата 3ии=коCхемијских параметара уорака воде
и дрена+но* канала са нашим стандардима, покаују да вода дрена+но* канала
припада TTT класи вода такое бо* пове%аних вредности ˆS‡ 5.
Ве%ина имерених вредности 3ии=коCхемијских параметара у укупним
отпадним водама и 3абри=ко* комплекса не прекора=ују pf‡ вредности. >ва
69
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 70/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
=ињени#а мо+е се објаснити, малим кон#ентра#ијама полутаната у отпадним
водама, односно великим рабла+ењем истих приликом улива у дрена+ни
канал.
Bакое, приме%ено је да не долаи до промене aI вредности пре и после
уливања отпадних вода у дрена+ни канал што се мо+е објаснитиаутонеутралиа#ијом вода које поти=у и NTS уреаја.
vмерене кон#етра#ије M], I2Q, детерyената и ˆS‡ 5 у дрена+ном каналу
прекора=ују pf‡ вредности и инад и испод места улива отпадних вода и
3абри=ко* комплекса у дрена+ни канал.
>тпадне воде и 3абрике 7&ивода7 које су се у досадашњем раду 3абрике
испуштале бе третмана у дрена+ни канакл не иаивају најна=ајнији вид
не*ативних ути#аја на +ивотну средину.
2.< @ оквиру 3абри=ко* комплекса радом 3абри=ко* постројења и одвијањемсаобра%аја на интерној саобра%ајни#и долаи до емитовања буке, импулсно* и
континуирано* типа која мо+е да представа на=ајан 3актор у*ро+авања
+ивотне средине. Реултати истра+ивања покаују да!
vмерени ниво комуналне буке је у довоеним *рани#ама, те с то* аспекта
3абрика E&иводаF не представа на=ајан 3актор у*ро+авања +ивотне средине
и становништва у по*леду буке.
Реултати истра+ивања такое покаују да 3абрика 7&ивода7 не представа
на=ајан 3актор у*ро+авања +ивотне средине и у по*леду вибра#ија, топлотне
енер*ије и електроCма*нетно* ра=ења.
9.< @ току проиводно* про#ес у 3абри#и, потен#ијални ивори аероа*аења су
котлови на маут, интерни саобра%ај и водена пара. ри досадашњем раду
наведени котлови, односно маут као енер*ент није кориш%ен, а ње*ова употреба
није планирана ни у буду%ности. zа истра+иваном подру=ју нису вршена мерења
параметара аероа*аења, те је о#ена о квалитету вадуха донета на основу увида
на терену и иденти3ика#ије полутаната у непосредном и ширем окру+ењу.
Реултати истра+ивања покаују да!
За проиводну техноло*ију у 3абри#и E&иводаF није карактенсти=на
продук#ија опасних, шетених и токси=них *асовитих материја. За појединетехнолошке опера#ије карактеристи=на је појава малих коли=ина водене паре,
која је више предмет радне средине и не представа битан 3актор а про#ену
ути#аја на +ивотну средину.
@ проиводној техноло*ији користи се те=ни у*енCдиоксид који се у пи%а и
минералну воду уводи атвореним путевима и аутоматиованим про#есом, те
нема испуштања на=ајних коли=ина поменуто* *аса.
Kмисија прашине до које долаи при манипулисању сировинама и
репроматеријалом 6ше%ер, адитиви, амбала+а< није на=ајна и не представа
3актор у*ро+авања +ивотне средине, ве% представа предмет радне средине.
70
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 71/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
С обиром на аутоматиованост про#еса проуводње у 3абри#и 7&ивода7, мера
технолошке дис#иплине и санитарноCхи*ијенских мера, мера аштите
апослених и проветравање просторија проиводни про#ес у 3абри#и 7&ивода7
нема на=ајних ути#аја на апослене и +ивотну средину.
ао најбитнији 3актор аероа*аења иденти3иковани су спе#и3и=ниполутанти атмос3ере 6ƒJ†, NJ, NJ2, N}I}, INIJ, оксиди олова, =а<, који
настају са*оревањем на3тних деривата у доставним, отпремним и путни=ким
воилима, а која =ине саобра%ај на истра+иваном подру=ју.
Kксплоата#ија минералне воде у 3абри#и E&иводаF *енерално не представа
на=ајан 3актор аероа*а]ња, и сматра се да не%е условити синер*етске и
кумулативне е3екте на +ивотну средину.
4.< Редовним проиводним про#есом у 3абри#и долаи до продук#ије комунално*
отпада, секундарних сировина и мањих коли=ина опасно* отпада. валитет
емишта на лока#ији 3абрике и у непосредном окру+ењу није контролисан ве% је про#ена донета увидом на терену. Реултати истра+ивања покаују да!
@ оквиру 3абри=ко* комплекса нема складиштења сировина, репроматеријала и
=врсто* отпада ван предвиено* простора а то и ван проиводне хале.
zема на=ајне емисије седиментних материја приликом рада 3абрике, те не
долаи до на=ајно* у*ро+авања квалитета емишта истим.
@ оквиру комплекса не долаи до а*аивања емишта отпадним водама
обиром да се исте ор*аниовано прикупају и одводе у кона=ни колектор и
нема испуштања отпадних вода у емиште.
Земиште на лока#ији 3абрике и у непосредном окру+ењу не трпи на=ајније
у*ро+авање од стране 3абрике E&иводаF.
5.< @ по*леду мо*у%их не*ативних ути#аја 3абрике 7&ивода7 на 3лору, 3ауну,
екосистем, климатске и микроклиматске услове, природна и културна добра и
пеја+не вредности реултати истра+ивања покаују да!
@ окру+ењу 3абрике не постоје ираито осетиви објекти и садр+аји. Зоне
становања су на ве%им удаеностима.
zису иденти3иковане ретке и у*ро+ене, ашти%ене и ре*исроване а аштиту
бине и +ивотињске врсте, екосистеми на=ајни са аспекта аштите
аутохтоности и биодиверитета и на=ајне амбијенталне #елине.
Oрхеолошка налаишта, културне и природне вредности такое нису
иденти3иковани у окру+ењу 3абрике 7&ивода7.
Kексплоата#ија природне минералне воде у 3абри#и E&иводаF нема велики
ути#ај на +ивотну средину и становништво у ширем окру+ењу.
:.< wабри=ки комплекс је простор на коме постоји мо*у%ност појаве ак#идената6по+ар, ис#уривање отпадних вода, хаварија опреме, елементарне непо*оде<.
71
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 72/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
Реултати истра+ивања покаују да !
zаведени потен#ијални ак#иденти имају рали=ите вероватно%е настанка и
рали=ит ути#ај на медијуме +ивотне средине, али у примену аконских
норматива и поштовање радне дисиплине представају појаве локално*
карактера и мале вероватно%е јавања.
zа основу све*а прикаано* у раду мо+е се аку=ити да експлоата#ија
природне минералне воде у 3абри#и а проиводњу и паковање природне минералне
воде и осве+авају%их беалкохолних напитака E&иводаF применом прописаних
аконских норматива 6мера управања рииком и прописаних мера превен#ије а
отклањање, минимиирање и своење у аконске оквире све потен#ијалне не*ативне
ути#аје на +ивотну средину и еколошки мониторин*< мо*у%ност настајања на=ајних
не*ативних последи#а на +ивотну средину, драве и квалитет +ивота становништа
у окру+ењу своди на минимум.
72
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 73/74
Милица Јањић Eксплоатација природне минералне воде у фабрици „Бивода“ и утицај на животну средину
6итература
’1“ A."ихајлови%, В.Сими%, Mправ-ање о"нов-ивим природним реурима,
ња+ева#, 2010.
’2“ z."а*далинови%, Mправ-ање природним реурима, &ор, 200'.
’9“ Р.еши%, <кономија природних реура и животне редине, &ео*рад, 2002.
’4“ С. Станкови%, (уризам Ср"ије, Српско *ео*ра3ско друштво, &ео*рад, 2000.
’5“ &. Aалма#ија, $. O*баба, ". лашња, езин)ек+ија воде, риродноC
математи=ки 3акултет, департман а хемију, zови Сад, 2005 .
’:“ &. Aалма#ија, $. O*баба, Контрола квалитета воде за пи#е, риродноC
математи=ки 3акултет, департман а хемију, zови Сад, 200:.
’'“ /. ореви%, Про+ена еколо!ко% ризика )лота+ијко% јалови!та рудника олова
и +инка у )унк+ији за%аеноти околине, Aокторска дисерта#ија, zиш, 2012.
’o“ hCiSDcGYI jEkD Кра%ујева+, Студија о про+ени ути+аја затеено% тања
Пројекта $ )а"рике за производњу и паковање минералне воде и овежавају#их
напитака на кп."р. 25&R и 25QQP2 К6 Ракова+, оп!тина ујанова+, на животну
редину, Кра%ујева+, 2__&.
l^^a!((qqq.c]a_.n[X.Zc(YWi]†.ala”м]Wh201Yio005_mbYg_cl[q}`YWm]i
l^^a!((e`[n.`_d_W^_W_.Zc(cX]C[CX[iY(m_^]n[ZYs_bYg_CX[i_ChCcZeYgY
qqq.eYX[i_.b[.Zc
73
8/16/2019 Zavrsni Rad M. Janjic k._verzija_30.08.2015.
http://slidepdf.com/reader/full/zavrsni-rad-m-janjic-kverzija30082015 74/74
>апомена: 6вај рад е не ме копирати или умножавати "ез
а%ланоти надлежних ли+а и ор%ана )а"рике ивода, Ракова+ и
ауторке ;или+е :ањи#,. M упротном "и#е примењене законке мере.