poljoprivredna savetodavna sluŽba ap …...izvod: ishrana biljaka predstavlja jedan od najvažnijih...

REPUBLIKA SRBIJA

SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 3, broj 6, PSS Senta, jun, 2014.

Priređivač: Poljoprivredna stručna služba Senta doo Senta

2014. Novi Sad

S A D R Ž A J

PREDGOVOR............................................................................................................................ 3

Nataša Ademi

Značaj pojedinih elemenata u ishrani biljaka

The importance of certain elements in plant nutrition ..............................................................

Ana Prijović

Sistem javnih skladišta i uloga kompenzacionog fonda

The system of public warehouse and role of the compesation fund...........................................

Dževat Ademi

Kriterijumi za izbor traktora

Criteria for tractor selection ………………………………………………………………..

Sabolč Vartuš

Somatske ćelije u mleku – indikator zdravstvenog statusa vimena krava

Somatic cellsin milk – health status indicator udder………………………………………….

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine

„Aktuelni savetnik“

Priređivač: PSS Senta d.o.o. Senta

Godina 3, broj 6, Senta, jun, godina 2014.

PREDGOVOR

Aktuelni savetnik koji priređuju savetodavci Poljoprivredne stručne službe Senta doo Senta donosi četiri

nove teme za poljoprivredne proizvođače. U „Aktuelnom savetniku“ nije obrađena jedinstvena tema, već je

savetodavcima ostavljen prostor da pišu o temi za koju smatraju da je zanimljiva za poljoprivredne proizvođače.

Savetodvci PSS Senta doo Senta su obradili po jednu temu iz oblasti ratarske proizvodnje, iz oblasti stočarske

proizvodnje, iz oblasti agroekonomije i mehanizacije.

Iz oblasti ratarske proizvodnje, obrađena je tema o značaju pojedinih makro i mikroelemenata u ishrani

biljaka.

Sa aspekta agroekonomskih tema, proizvođačima je prezentovana tema u vezi sistema javnih skladišta,

funkcionisanja kompenzacionog fonda i mogućnostima koje isti nude poljoprivrednim proizvođačima.

Značaj pravilnog odabira traktora, bitni elementi na koje treba obratiti pažnju, ekonomsko finansijski

uštede koje proizvođači mogu ostvariti prilikom pravilnog odabira pogonske mašine, jedan su od razloga što je ovoj

temi posvećena pažnja mehanizatora u ovom Savetniku.

S obzirom da mlečno govedarstvo predstavlja okosnicu stočarske proizvodnje u Vojvodini, temom

„Somatske ćelije u mleku – indikator zdravstvenog stanja vimena“ autor prikazuje značaj i mogućnosti dobijanja

mleka visokog zdravstveno higijenskog kvaliteta.

Direktor PSS Senta

Josip Češljar

dipl. inž. poljoprivrede

ZNAČAJ POJEDINIH ELEMENATA U ISHRANI BILJAKA

Nataša Ademi dipl. ing.

Izvod: Ishrana biljaka predstavlja jedan od najvažnijih segmenata uzgoja bilja. Pravilna ishrana podrazumeva da biljka

na raspolaganju ima dovoljnu količinu svih vrsta hraniva, optimalan pH zemljišta, sadržaj humusa, pravilan vodni

režim. Svaka biljna vrsta ima specifične zahteve u pogledu hraniva. Zahtevi biljaka prema hranivima se menjaju u

zavisnosti od faze u kojoj se biljka nalazi. Optimum ishrane podrazumeva da biljka ima raspoložive količine hraniva u

skladu sa trenutnim potrebama. Nedostaci hranljivih elemenata se u početku manifestuju početnim simptomima

nedostataka, hloroza, izostanak hlorofila, dok ozbiljniji nedostaci produkuju kržljave biljke, neotporne na bolesti, a sve

rezultira smanjenjem prinosa i kvalitetom plodova. Višak hraniva takođe se negativno odražava na razvoj biljaka, jer se

na taj način stimulišu neželjeni procesi u razvoju biljaka ili se mogu izazvati antagonizmi u usvajanju drugih hranljivih

elementa.

Ključne reči: ishrana biljaka, nedostatak hranljivih elemenata, višak hranljivih elemenata.

THE IMPORTANCE OF CERTAIN ELEMENTS IN PLANT NUTRITION

B. Sc . Nataša Ademi

Abstract: Mineral nutrition of plants represents the most impotrant segment of plant production. The proper nutrition

means that the plant has on its disposal a sufficient quantity of all sorts of feed, optimal soil pH, content of humus, the

proper water regime. Each sort of plants has specific requirements regarding nutrients. The requirements of plants

acording to nutrients change depending on the stage in which the plant is. The optimum of nutrition means that the plant

has available quantities of nutritions in line with current needs. At first, deficiencies of nutrients are manifested with

the initial symptoms of deficiency, chlorosis, absence of chlorophyll, while serious deficiencies produce stunted plants,

non resistant of disease, and all resulting in a reduction of yield and fruit quality. Also, surplus of nutrients is reflected

negative on the development of plants, because in that case the unwanted processes in developments of plants are

stimulated or it could cause antagonism of the adoption of the other nutrition elements.

Keywords: plant nutrition, deficience of nutrients, surplus of nutrients.

Rast svih organizama je ograničen i zavisi od količine pristupačne hrane.

Genetski potencijal rodnosti biljaka može doći do punog izražaja samo u uslovima

optimane ishrane. Za normalan rast i razvoj biljaka potreban je niz elemenata, koje

zbog njihovog značaja u ishrani istih nazivamo neophodnim elementima. Njihov

nedostatak u ishrani izaziva specifične morfološke, fiziološke i anatomske

poremećaje kod biljaka. Sve se to nepovljno odražava na prinos i na kvalitet

proizvoda. U uslovima akutnog nedostatka nekog neophodnog elementa, biljke ne

mogu da završe svoj životni ciklus.

Prinos zavisi od onog činioca, odnosno elementa koji se nalazi u minimumu (Sl.1.),

te samo izbalansirana mineralna ishrana može obezbediti masimalne prinose.

Sl.1. Šematski prikaz Liebigovog zakona

minimuma

o Uvod

o Biljna hraniva

o Makroelementi

o Mikroelementi

o Literatura

Biljkama je potrebna određena količina hraniva (makro i mikro elemenata) iz zemljišta. Ako ih ne mogu usvojiti iz

supstrata, biljke počinju da boluju, ali ako ih imaju previše, oni mogu biti otrovni za njih. Svaki od tih elemenata ima

određenu ulogu u ishrani i fiziologiji biljaka.

BILJNA HRANIVA

Prema zastupljenosti u biljkama, neophodni elementi se dele na makro i mikroelemente. Osnovna razlika

među njima je u količini pojedinog neophodnog elementa koji je potreban biljkama. Ukoliko se radi o većoj količini

koje biljka zahteva tokom svog životnog ciklusa, govorimo o makroelementima, odnosno ako biljka zahteva manje

količine neophodnih elemenata govorimo o mikroelementima. Međutim, prema važnosti nema razlike, i jedni i drugi

su neophodni za pravilan rast i razvoj biljaka. Korisni elementi kao što su Co, Na, Si, Al i Se nisu neophodni za rast i

razvoj biljaka, ali mogu u pojedinim stresnim uslovima sredine biti veoma korisni za život biljke. Podela na makro i

mikro elemente, svodi se samo na količinu koje biljke usvoje, a ne na važnost koju ovi elementi imaju u biljnom

metabolizmu, tako da se može reći da su svi oni podjednako važni i neophodni za život biljaka.

MAKROELEMENTI

AZOT (N) ulazi u sastav mnogih značajnih jedinjenja za život biljaka, kao što su proteini, nukleinske

kiseline, enzimi, hlorofil i dr. Iz tog razloga se azot često naziva „pokretačem“ rastenja biljaka. [1] Biljke azot usvajaju

u nitratnoj (NO3-) i amonijačnoj (NH4

+) formi.

Azot utiče na rastenje stabla i korena, obrazovanje lisne površine, otpornost biljaka prema nepovoljnim

uslovima spoljašnje sredine i bolestima, kvalitet proizvoda i često utiče na prinos biljaka, zbog čega se azotna đubriva

redovno primenjuju u uzgoju ratarskih i povrtarskih biljaka. Do pojave nedostataka azota dolazi najčešće na peskovitim,

šljunkovitim, skeletnim zemljištima, siromašnim humusom, kao i na zemljištima koja se intenzivno koriste i

navodnjavaju. Pri nedostatku azora znatno je smanjeno rastenjije biljaka, žita se slabije bokore, klasovi su kraći.

Takođe je smanjen i porast listova, koji su žuto-zelene boje, uži. Biljke kojima nedostaje azot su niže, sa nežnijim i

tanjim stablom, koren je izdužen i slabo razgranat. Nedostatak azota skraćuje vegetaciju, smanjuje veličinu ploda i utiče

negativno na kvalitet. Azot je strukturalni deo molekula hlorofila, te se njegov nedostatak ispoljava simptomima

hloroze. [1]

U neophodne elemente spadaju:

makroelementi - ugljenik (C), kiseonik (O),

vodonik (H), azot (N), fosfor (P), kalijum (K),

kalcijum (Ca), magnezijum (Mg) i sumpor (S)

mikroelementi: gvožđe (Fe), bor (B), bakar

(Cu), cink (Zn), mangan (Mn), molibden (Mo)

i hlor (Cl)

korisni elementi: Co, Na, Si, Al i Se.

Ugljenik, kiseonik i vodonik retko

ograničavaju visinu prinosa, jer ih biljka u

prirodi uvek ima u dovoljnim količinama,

ostali neophodni elementi, posebno azot,

fosfor i kalijum, često se moraju unositi u

zemljište putem đubriva. [2]

U sloju od 0-20cm azota, fosfora (P2O5) i

kalijuma (K2O) ima u znatnim količinama,

ipak su oni najčešće deficitarni za ishranu

biljaka. Njihov najveći deo se nalazi u

oblicima nepristupačnim za biljke, a samo

mali deo (često ne više od 1 do 2%) postepeno

svake godine prelaze u rastvorljive soli koje

biljke mogu koristiti za svoju ishranu. Iz tih

razloga se njihov nedostatak nadoknađuje

đubrivima.

Sl.2. Maksimalne prinose moguće je postići samo pri optimalnoj obezbeđenosti bilhaka

neophodnim elementima

Suvišak azota podstiče rast vegetativnih organa. Kod žita je povećano bokorenje, listovi su tamno zeleni, širi i

duži, koren je kraći, a stablo nije dovoljno čvrsto, te su biljke podložne poleganju. Suvišak azota produžava vegetaciju,

nepovoljno utiče na kvalitet ploda i smanjuje otpornost biljaka na sušu, niske temperature i bolesti.

FOSFOR (P) učestvuje u izgradnji nukleotida, nukleinskih kiselina, lipida i dr. i time utiče ili učestvuje u

životnim procesima biljaka. On utiče povoljno na prinos i kvalitet proizvoda gajenih biljaka i pozitivno deluje na

biogenost biljaka. Biljke fosfor usvajaju kao jon monovalentnog fosfata (H2PO4-) ili kao jon dvovalentnog fosfata

(HPO42+

). Fosfor je pokretan u biljci, ali je nepokretan u zemlji. [1]

Na krečnim alkalnim ili ekstremno kiselim zemljištima i zemjištima koja se intenzivno koriste u

poljoprivrednoj proizvodnji obično se javlja nedostatak fosfora. Prvi simpromi nedostatka fosfora u ishrani biljaka

obično se javljaju sredinom leta, i to na najstarijim listovima. Pri nedostatku fosfora listovi su manji, često tamno zelene

boje, usled nakupljanja antocijana liska poprima bronzanu boju, a lisna drška crvenkastu. Prilikom nedostatka fosfora

smanjuje se rast korena, žita slabije bokore, primetno se smanjuje porast stabla, koje postaje nežno i neotporno.

Najpoznatiji simptomi nedostatka fosfora su crvenilo lišća kukuruza u proleće i crvenilo ozimih žitarica u jesen. [1]

Rezultat svih navedenih promena kod biljaka je značajno umanenje prinosa. U najranijim fazama rastenja i

razvića i u periodu obrazovanja generativnih organa biljke najintenzivnije usvajaju fosfor. On se najvećim delom

nakuplja u plodu, što znači da se velikim delom usvojena količina fosfora od strane biljaka odnosi sa parcele. O tome

treba voditi računa prilikom planiranja đubrenja.

Direktno nepovoljno dejstvo suviška fosfora u prirodi se retko uočava. Suvišak fosfora u zemljištu može

izazvati neostatak cinka, gvožđa, kalcijuma, bora i mangana. U slučaju suviška fosfora, pored izostavljanja đubrenja

fosfornim đubrivima, savetuje se i duboka obrada iz razloga što se fosfor, usled slabe pokretljivosti u zemljišnom

profilu nagomilava u gornjem oraničnom sloju.

Fosfor povoljno utiče na otpornost biljaka prema niskim temperaturama, bolestima i poleganju, odnosno ima

suprotno dejstvo od suviška azota. Primenom fosfora delimično je moguće ublažiti nepovoljno dejstvo suviška azota.

KALIJUM (K) utiče na fotosintezu, sinetezu proteina, na metabolizam, transport i nakupljanje ugljenih

hidrata, vodni režim, otpornost biljaka prema niskim temperaturama bolestima. Veoma je značajan u fiziologiji biljaka.

Povećava osmotski pritisak i reguliše vodu i otvaranje stoma.

Biljne vrste koje imaju povećane zahteve za kalijumom su: šećerna repa, kukuruz, krompir, suncokret, lucerka,

duvan, heljda, spanać, paradajz i sve voćarske kulture.Ove biljke u uslovima nedostatka kalijuma povoljno reaguju na

đubrenje kalijumom. Potrebe za kalijumo su najveće u prvoj polovini vegetacije, u fazi intenzivnog porasta vegetativnih

organa.

Nedostatak kalijuma se najčešće javlja na peskovitim, krečnim i glinovitim zemljištima. Prvi simptomi

nedostatka kalijuma javljaju se na najstarijim listovima. Simptomi koji se uočavaju su u vidu nekroze na vrhu lista i duž

ivica, broj nekrotičnih pega, žuto-mrke ili mrke boje, povećava se postepeno, te vremenom nekroza zahvata sve veću

površinu lista, što u ekstremnm slučajevima može dovesti i do prevremenog opadanja listova. [1]

U prirodi je suvišak kaljijuma retka pojava. Suvišak kalijuma može nastati usled prekomerne upotrebe

kaljumovih đubriva. Usled suviška kalijuma može doći do relativnog nedostatka magnezijuma i kalcijuma.

MAGNEZIJUM (Mg) je veoma važan satojak hlorofila, centralni je atom u hlorofilu koji određuje zelenu

boju i značajan je za fotosintezu. Takođe je značajan i za funkciju ribozoma, za promet rezervnih materija i energije i

uopšte uzev za normalan rast i razvoj biljaka. [1]

Peskovita zemljišta odlikuju se manjim sadržajem magnezijuma. Nedostatak magnezijuma može nastati i u

uslovima kada ga u zemljištu ima u dovoljnim količinama. Usvajanje magnezijuma od strane biljaka može biti značajno

smanjeno usled antagonizma jona magnezijuma s jedne strane i kalijuma, kalcijuma, natrijuma i amonijum jona s druge

strane. Antagonizam između jona magnezijuma i natrijuma najčešće nastaje u slučaju navodnjavanja vodom koja sadrži

veći količinu natrijuma. Prvi simptomi nedostatka magnezijuma uočavaju se na najstarijim listovima. U uslovima brzog

porasta biljaka simptomi nedostatka magnezijuma mogu se pojaviti i na mladim listovima. Simptom nedostatka

magnezijuma je hloroza, koja se prvo javlja između lisnih nerava, a potom zahvata ceo list. U ekstremnim slučajevima

dolazi i do opadanja listova.

Suvišak magnezijuma je retka pojava u prirodi. Suvišak magnezijuma izaziva nedostatak kalcijuma,usled čega

se na korenovom sistemu i na nadzemnim organima biljke uočavaju simptomi koji podsećaju na nedostatak ovog

elementa.

KALCIJUM (Ca) utiče na fizičke i hemijske osobine protoplazme, na stabilnost ćelijskih membrana i na

aktivnost enzima. Važan je za strukturu i za pH zemljišta. [1] Bez kalcijuma biljke ne mogu završiti svoj životni ciklus.

Nedostatak kalcijuma kod biljaka je retka pojava u prirodi. Njegov nedostatak u zemljištu se odražava

posredno na biljke. Zemljišta sa niskim sadržajem kalcijuma često imaju nisku pH vrednost, što se zavisno od biljne

vrste u većoj ili manjoj meri nepovoljno odražava na prinos. Pojava nedostatka kalcijuma može nastati u uslovima

previše visoke relativne vlažnosti vazduha (u staklenicima). Takođe, pojava nedostatka kalcijuma može nastati i usled

antagonizma jona u slučaju da je koncentracija pristupačnog kalijuma, magnezijuma ili amonijum jona u zemljištu

suviše visoka.Tada se značajno smanjuje usvajanje kalcijuma od strane biljaka. Prvi simptomi nedostatka kalcijuma

uočavaju se na najmlađim delovima biljke. Biljke poprimaju žbunast izgledi zaostaju u porastu. Koren postaje

rudimentiran, a reproduktivni organi se uopšte ne obrazuju ili je njihov broj znatno smanjen. [1]

Biljke različito reaguju na prisustvo kalcijuma u zemljištu. Neke biljne vrste (većina leptirnjača) zahtevaju

veće količine kalcijuma, dok druge ne podnose zemljišta sa velikom količinom kalcijuma. Postoje i biljne vrste (žita)

koje su prilično tolerantne prema različitim nivoima obezbeđenosti zemljišta kalcijumom.

Na kiselim zemljištima ponekad je potrebno izvršiti kalcifikaciju, ali veoma obazrivo, iz razloga što preterana

kalcifikacija može nepovoljno uticati na obezbeđenost biljaka kalijumom, magnezijumom, cinkom, manganom,

gvožđem, borom i bakrom. [1]

SUMPOR (S) ulazi u sastav brojnih jedinjenja i enzima biljaka, strukturalni je deo aminokiselina, posebno

cisteina i metionina, i bitan je u formiranju proteina. Značajan deo potreba biljaka za sumporom podmiruje se iz

atmosfere ili primenom mineralnih đubriva i korišćenjem sredstava za zaštitu bilja koja sadrže sumpor. Zemljišta

uglavnom sadrže dovoljno sumpora za potrebe biljaka, te najčešće ne postoji potreba za đubrenjem biljaka. [1]

Biljke koje iskazuju veću potrebu za sumporom su: kupus, uljana repica, luk; srednju potrebu ima šećerna repa,

a malu žita. [1]

Nedostatak sumpora usporava rast biljaka i utiče na promenu boje lista, koje dobija žuto-zelenu boju, posebno

mlado lišće. Stablo je često kraće i tanje, a koren obično postaje duži. Posebno je upadjiv porast korenovih dlačica.

Suvišak sumpora u zemjištu je retka pojava. Visoka koncentracija sumpor-dioksida u atmosferi izaziva

oštećenaj kod biljaka, dolazi do hloroze, potom nekroze, prvo rubnih, a zatim interkostalnih površina listova. Akutne

koncentracije sumpor-dioksida u vazduhu izazivaju potpunu defolijaciju biljaka. [1]

MIKROELEMENTI

GVOŽĐE (Fe) posredno ili neposredno učestvuje u mnogim životnim procesia biljaka: biosintezi hlorofila,

metabolizmu azora, fotosintezi, disanju i dr [1]. Uključen je u fiksaciju azota, u fotosintezu i transport elektrona.

Učestvuje u redukciji O2 od H2O u toku disanja biljaka kao deo citohroma i hemoglobina i drugih enzima.

Nedostatak gvožđa najčešće se uočava na alkalnim zemljištima sa pH iznad 7 i na zemljištima koja su bogata

kalijumom i glinom. Povišen nivo gvožđa u zemljištu može nastati i kao posledica visokog sadržaja fosfora u zemljištu,

zbijenosti zemljišta, visokog nivoa podzemnih voda, povišen sadržaj bikarbonata i natrijuma u vodi koja se koristi za

navodnjavanje, a samo u izuzetnim sučajevima sam nizak sadržaj gvožđa u zemljištu. Nedostatak gvožđa u velikoj

meri smanjuje prinos gajenih biljaka.

Najtipičniji simptom koji ukazuje na nedostatak gvožđa je hloroza, koja se u početku javlja između lisnih

nerava mlađih listova. Kasnije, hloroza zahvata ceo list koji poprima limun-žutu boju, a ponekad i belu. Kod jače

izraženog nedostatka gvožđa može nastupiti prevremeno opadanje listova, što za sobom povlači smanjenje prinosa i

lošiji kvalitet. Veću osetljivost na nedostatak gvožđa pokazuju: soja, pasulj, kukuruz, pirinač i paradajz, a veću

tolerantnost strna žita i krompir. Velike razlike u otpornosti biljaka prema nedostatku gvožđa često se uočavaju i

između genotipova iste vrste. [1]

Nivo obeđenosti biljaka gvožđem često nije moguće pouzdano utvrditi na osnovu njegove koncentracije u

listovima ili u zemljištu. Preporučuje se tretiranje hlorotičnih listova rastvorom gvožđa. Ukoliko listovi nakon takvog

tretmana ozelene to je pouzdan znak njegovog nedostatka. [2]

Simptomi suviška gvožđa se na biljkama u prirodi veoma retko uočavaju. Suvišak gvožđa dovodi do smanjenja

rastenja svih vegetativnih organa, listovi postaju tamno do plavo zeleni i postepeno dolazi do pojave nekrotičnih pega i

do nekroze, posebno uočljive na rubnom delu liske. [2]

BOR (B) ima značajnu ulogu u procesu oplodnje. Kao strukturalni deo ćelijskog zida reguliše tranport

ugljenih hidrata. Povećava digestiju šećera kod šećerne repe. Značajan je za formiranje cvetova.

Pojava neostatka bora obično se uočava na alkalnim, sa izuzetkom sodno-alkalnim zemljištima, na peskovitim

u organskoj materiji siromašnim zemljištima. U uslovima slabe obezbeđenosti zemljišta borom, njegov nedostatak u

biljkama podstiču suša, visok pH zemjišta, prekomerna kalcifikacija. [2]

Bor je nepokretan u biljci, te se simptomi nedostatka obično pojavljuju na mestu rasta. Nedostatak bora izaziva

izumiranje tačke rasta, anatomske i morfološke promene. Neke ratarske, povrtarske i voćarske biljne vrste su izuzetno

osetljive na nedostatak bora. Dikotiledone biljke su osetljivije na nedostatak bora od monokotiledonih. Veću potrebu za

borom pokazuju: šećerna repa, suncokret, lucerka, karfiol i celer; osrednju potrebu: kukuruz, krompir, paradajz i duvan;

a malu: pšenica, ječam, ovas, raž i pirinač.

Prvi simptomi nedostatka bora se javljaju na mlađim listovima i na vegetacionim tačkama ratenja korena i

nadzemnog dela. Kod šećerne i stočne repe nedostatak bora izaziva oboljenje poznato pod nazivom „trulež srca“. [1]

Kao i nedostatak bora i suvišak ovog elementa izaziva niz nepoželjnih promena kod biljaka. Raspon između

dovoljne obezbeđenosti biljaka borom i njegovog suviška je veoma mali. U novije vreme suvišak bora se češće javlja

pri gajenju povrtarskih i ukrasnih biljaka u zaštićenom prostoru (staklenici). Zalivanje ovih biljaka vodom koja sadrži

više od 0,5 do 1,0 ppm bora može postepeno izazvati njegov suvišak. Kalcifikacijom, navodnjavanjem vodom sa

niskim sadržajem bora može se ublažiti nepovoljno dejstvo suviška bora u zemlištu. [1]

BAKAR (Cu) je neophodan makroelement za kojim su potrebe biljaka veoma male. Uključen je u formiranje

ćelijskih zidova, kao i u transport elektrona i procese oksidacije. Nepokretan je u biljkama.

Do pojave nedostatka bakra najčešće dolazi na peskovitim i na alkalnim zemljištima, na zemljištima sa

visokim sadržajem organske materije. Upotreba visokih doza azotnih i fosfornih đubriva, kao i prekomerna kalifikacija

podstiče pojavu nedostatka bakra. Nedostatak bakra se može otkloniti folijarnim tretiranjem biljaka rastvorom

odgovarajućeg jedinjenja bakra. [1]

Na nedostatak bakra osteljive su: pšenica, ovas, ječam, lucerka, duvan, salata, luk, paradajz; osrednje osetljive

su: suncokret, šećerna repa, kukuruz, pasulj, lupina, crvena detelina, konoplja, kupus i keleraba; a tolerantne prema

nedovoljnosj obezbeđenosti bakrom su: krompir, soja, trave i raž. [1]

Netipični simptomi nedostatka bakra su hlorozra, nekroza, odumiranje vršnih izdanaka, smanjenje porasta i

prinosa biljaka; a tipični simptomi su venjenje, uvijanje listova, odumiranje najmlađih listova i neke anatomske

promene. U našoj zemlji nisu primećeni akutni nedostatci barka.

Suvišak bakra se najčešće javlja na kiselim zemljištima i veoma je štetan za biljke. Za većinu biljaka

koncentracija bakra u suvoj materiji listova koja prelazi 20 do 30 ppm predstavlja kritičnu količinu. [1] Prekomerno

nakupljanje bakra u biljkama može biti izazvano sadržajem bakra u zemljištu, dugotrajno primenom sredstava za

zaštitu bilja koje sadrže bakar, neadekvatnim đubrenjem bakrom, zagađenje sredine otpadcimia koji sadrže bakar. Veću

osetljivost na suvišak bakra ispoljavaju: spanać, lucera, detelina, mak, karanfil i gladiole. Na suvišak bakra pšenica je

osetljiija od kukuruza, ječma i raži. Tipičan simptom suviška bakra je hloroza i smanjenje rasta izdanaka i korena, a

simptom akutnog suviška bakra je tamno zelena boja listova.

CINK (Zn) ima značajnu ulogu u prometu materija biljaka, jer ulazi u sastav enzima. Utiče na sintezu

nukleinskih kiselina i proteina i uključen e u sintezi fitohormona. [1]

Potrebe biljaka za cinkom su male. Nedostatak cinka se javlja na: peskovitim, alkalnim, krečnim, na

zemljištima siromašnim u organskoj materiji i na zemljištima koja su prekomerno bezbeđena u fosforu. Na nedostatak

cinka u zemljištu najosetljivije su: kukuruz, lan, soja, luk i paradajz; manje osetljive su: šećerna repa, lucerka, crvena

detelina i krompir; a najotpornija u strna žita. Simptomi nedostatka cinka su smanjenje listova, skraćenje internodija

(stvara se rozeta), na listovima se javljaju razne deformacije, hlorotične pege i nekroza. [1]

Kako nedostatak cinka tako i suvišak izaziva nepoželjne, fiziološke, anatomske i morfološke promene.

Simptomi suviška cinka su nekroza rubnih delova listova i mrko-purpurne pege. Do suviška cinka može doći usled

primene industrijskih i komunalnih otpada kontaminoranih cinkom.

MANGAN (Mn) ima značajnu ulogu u aktivaciji enzima. Većina zemljišta je dovoljno obezbeđena

manganom u obliku pristupačnom za biljke. [1]

Nedostatak mangana se javlja na alkalnim i slabo kiselim zemjištima, bogatim u organskoj materiji, kao i na

slabo dreniranim podzolima. Peskovita zemljišta, posebno kisela, karakteriše nizak ukupan sadržaj mangana. Pojavu

nedostatka mangana podstiču suša, prekomerna kalcifikacija, visok sadržaj gvožđa, bakra ili cinka u zemljištu.

Prvi simptomi nedostatka mangana javljaju se na mladim listovima u vidu hloroze koja se širi od ivice lista u

interkostralnim delovima liske ka glavnom lisnom nervu. U slučajevima izraženog nedostatka mangana tkivo

zahvaćeno hlorozom vremenom odumire. [1]

Biljke osetljive na nedostatak mangana su: ovas, šećerna i stočna repa, cvekla, salata; osrednje osetljive su:

lucerka, ječam, detelina, kupus, karfiol, paradajz, krompir; dok su slabo osetljive: kukuruz, raž i špargla.

Suvišak mangana se javlja na kiselim, slabo aeriranim, zabarenim zemljištima. Kritične toksične koncentracije

mangana kod različitih biljnih vrsta su različite i kreću se od 200ppm kod kukuruza, preko 600ppm kod soje, 1400ppm

kod salate i krompira, do čak 5300ppm u suvoj materiji kod suncokreta. Veću toleranciju na suvišak mangana imaju:

slata, krompir, duvan i pirinač. [1]

Simpromi suviška mangana su nekroza na rubnom delu lista, koja se postepeno širi prema srednjem delu.

Kalcifikacija je mera koja se preporučuje radi otklanjanja opasnosti od preterane akumulacije mangana u biljkama na

kiselim zemljištima.

MOLIBDEN (Mo) se zbog svoje male koncentracije u biljkama ubraja u ultramikroelemente. [2] Strukturalna

je komponenta nitrogenaze, koja je uključena u fiksaciju N2 u formu amonijaka kod leguminoza.

Akutni simptomi nedostatka molibdena u prirodi se retko mogu uočiti. Tipičan simptom nedostatka molibdena

je hloroza, a kod nekih biljnih vrsta, kao na primer kod karfiola, obrazovanje listova najrazličitijih oblika. [1]

Izraženu osetljivost na nedostatak molibdena pokazuj karfiol, ostale kupusnjače, salata i spanać. Manju

osetljivost na nedostatak molibdena ispoljavaju žita.

HLOR (Cl) se novije vreme ubraja u neophodne mikroelemente i smatra se da zajedno sa manganom ima

određenu u logu u fitolizi vode.

U prirodi, koliko je poznato, do sada nije zabeležen nijedan slučaj pojave neostatka hlora na gajenim biljkama.

Simptomi koji ukazuju na nedostatak hlora su manji listovi, koji gube turgor i uvijaju se.

Problem suviška hlora je prisutan u prirodi usled zagađenja atmosfere i zemljišta hlorom. Veću tolerantnost

prema suvišku hlora u zemljištu imaju: šećerna i stočna repa, pamuk, paradajz, pšenicai kukuruz, a osrednju lucerka i

sirak. Pojava suviška hlora kod duvana dovodi do opadanja kvaliteta, a kod šećerne repe se smanjuje iskorišćenost

šećera pri preradi korena. [2]

Lliteratura:

[1] dr Ubavić, Momčilo (2003). Đubriva i đubrenje. Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

[2] dr Kastori, Rudolf, Prof. dr Ubavić, Momčilo, prof. dr Petrović, Novica i dr Peić, Andrija (1991). Đubrenje ratarskih i

povrtarskih biljaka. Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA I ULOGA KOMPENZACIONOG FONDA

Ana Prijović dipl.ecc

Izvod: Poljoprivredni proizvođači se svake godine suočavaju sa izazovom kako očuvati kvalitet roda, da li odmah

nakon žetve prodati poljoprivredne proizvode ili ih skladištiti i gde, kako obezbediti sredstva za finansiranje daljeg

proizvodnog procesa. Sisitem javnih skladišta omogućava poljoprivrednom proizvođaču da čuva poljoprivredne

proizvode u skladištima, koja garantuju bezbednost, kvalitet i kvantitet uskladištene robe.

Osnivanje i rad Kompenzacionog fonda predviđeni su Zakonom o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode.

Uloga kompenzacionogn fonda u sistemu javnih skladišta jeste da garantuje kvalitet i kvantitet uskladištene robe.

Ključne reči: javno skladište, kompenzacioni fond

THE SYSTEM OF PUBLIC WAREHOUSE AND ROLE OF THE COMPESATION FUND

B. Sc. Ana Prijović

Abstract: The farmers each year are faced with the challenge of, how to preserve the quality of the products. Whether

after harvest to sell agricultural products, immediately or stored the products. The farmers are thinking, how to provide

way to finance future production process. The system of public warehouse allows farmers to preserve agricultural

products in storage, guaranteeing security, quality and quantity of storage products.

Whit the Law on Public Warehouses for agricultural products is establishment and operation of the Compensation

funds. Role Compensation funds in the public warehouse is to guarantee the quality and quantity of storage products.

Keywords: public warehouse, compensation fund

Poljoprivredni proizvođači se svake godine suočavaju sa izazovom kako očuvati kvalitet roda, da li odmah

nakon žetve prodati poljoprivredne proizvode ili ih skladištiti i gde, kako obezbediti sredstva za finansiranje daljeg

proizvodnog procesa. Sisitem javnih skladišta omogućava poljoprivrednom proizvođaču da čuva poljoprivredne

proizvode u skladištima, koja garantuju bezbednost, kvalitet i kvantitet uskladištene robe. Poljoprivredni proizvođači

nisu primorani da prodaju robu, kako bi došli do finansijskih sredstava, jer dok je roba uskladištena u javnom skladištu,

poljoprivredni proizvođač može koristiti kreditna sredstva, odobrena na osnovu robnog zapisa, odnosno uskladištene

SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA

Sistem javnih skladišta predstavlja nov koncept organizovanja proizvodnje i realizacije poljoprivrednih

proizvoda u našoj zemlji. Ovaj sistem skladištenja je zasnovan na Zakonu o javnim skladištima za poljoprivredne

proizvode (''Službeni glasnik RS'' br. 41/09 od 02.06.2009.). Zakon predviđa licenciranje javnih skladišta, što

podrazumeva da skladišta ispunjavaju posebne tehničke i finansijske uslove, kojima se garantuje da će uskladištena

roba biti bezbedna i neoštećenja, tokom perioda skladištenja. U javnim skladištima mogu se skladištiti: pšenica, ječam,

kukuruz, suncokret, uljana repica i soja. Skladišta koja poseduju licencu, garantuju visok kvalitet skladištenja robe i

o Uvod

o Sistem javnih skladišta

o Robni zapis

o Kompenzaioni fond

o Državna davanja (subvencije)

o Spisak licenciranih javnih skladišta

o Mehanizam funkcionisanja sistema

o Literatura

zato izdaju robni zapis, iza kog mogu stati u svakom trenutku. Svako javno skladište ima posebno uređen i opremljen

prostor za prijem, čuvanje i isporuku uskladištene robe.

Uključivanjem u sistem poljoprivredni proizvođači imaju mogućnost da skladište proizvode u skladišnom

prostoru visokih fizičkih i tehničko-tehnoloških performansi i time očuvaju kvalitet svojih proizvoda.

Inspekcijske službe vrše: kontrolu javnih skladišta pri izdavanju licence, redovne kontrole i vanredne kontrole. [1] [5]

ROBNI ZAPIS

Robni zapis je hartija od vrednosti, koju izdaje javno skladište poljoprivredniku koji je uskladištio

poljoprivredni proizvod, a omogućava im raspolaganje uskladištenom robom. Robni zapis dokazuje vlasništvo nad

naznačenom količinom i kvalitetom uskladištenog poljoprivrednog proizvoda. Obaveza javnog skladišta je da čuva robu

i na zahtev vlasnika preda naznačenu vrstu, kvalitet i količinu robe. Imalac robnog zapisa može trgovati njime a

najjednostavniji i najpodesniji način iskorišćenja robnog zapisa za poljoprivredne proizvođače jeste zaloga nad

uskladištenom robom, radi podizanja povoljnog kratkoročnog kredita. [5]

KOMPENZACIONI FOND

Kompenzacioni fond je nastao krajem 2009. godine. Osnivanje i rad Kompenzacionog fonda predviđeni su

Zakonom o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode. Uloga kompenzacionogn fonda u sistemu javnih skladišta

jeste da garantuje kvalitet i kvantitet uskladištene robe. U slučaju štete nad uskladištenom robom, ukoliko štetu ne

isplati javno skladište, to će učiniti Kompenzacioni fond iz sredstava, koja dolaze iz budžeta, od uplaćenih godišnjih

članarina javnih skladišta i iznosa, koja javna skladišta uplaćuju Kompenzacionom fondu, za svaku uskladištenu tonu

DRŽAVNA DAVANJA (SUBVENCIJE)

Registrovanim poljoprivrednim proizvođačima se proizvođačima se obezbeđuje subvencionisanje dela

troškova skladištenja u javnim skladištima, u minimalnom iznosu od 40% od troškova skladištenja. (''Zakon o

podsticajima i ruralnom razvoju'') [2]

SPISAK LICENCIRANIH JAVNIH SKLADIŠTA [3] [4]

br. Naziv Javnog skladišta Adresa skladišnog prostora Vrsta poljoprivrednog proizvoda

1 "AGROGRNJA"

D.O.O. PIVNICE

Veliki put b.b.

Ada pšenica A3 klase, kukuruz, soja

2 "FILIP"

D.O.O.

Na obilaznici

Požarevac - Veliko Gradište pšenica A3 klase, kukuruz

3 "GRANIKO"

D.O.O.

ul.Ritski put bb,

Uljma pšenica A3 klase, stočni ječam, kukuruz,

suncokret, soja, uljana repica

Smederevo,

Godominska bb.

Jakovo,

Maršala Tita bb

4 "AGROHEMIKA"

D.O.O.

Ul. Lenjinova b.b.,

Bački Petrovac merkanztilni kukuruz

5 "ŽITOSREM"

ul.Vojvode Putnika 2,

Inđija pšenica i durum pšenica A3 i kukuruz

6 "AGROOMEGA"

D.O.O.

Gospođinački put bb,

Žabalj pšenica i durum pšenica A-3 klase, kukuruz

7 "ŽUNJI - SILAK"

O.Z.Z.

Gospođinački put b.b.,

Temerin pšenica A3 klase, kukuruz i soja

8 "SILOS" Svetozara Markovića 128, pšenica A-3 klase i kukuruz

A.D. Kovin

9 "ULJАRICЕ BАČKА"

D.O.O.

Gоspođinаčki put bb,

Žаbаlј

pšеnicа A-1,A-2 I А-3 klаsе, durum pšenica A-3

klase, ječam, kukuruz, soja i suncokret

Vojvođanska 59,

pšenica A-3 klase, durum pšenica A-3 klase,

ječam, kukuruz, soja i suncokret

Istočna radna zona

Nova V/bb

pšеnicа A-1,A-2 I А-3 klаsе, durum pšenica A-3

klase, ječam, kukuruz A i B klase, soja i suncokret

10 "STO POSTO" 28. oktobra broj 60,

Velika Plana

pšеnicа А-3 klаsе, ječam, kukuruz, soja i

suncokret, uljana repica

11 "AGROPOSLOVI"

D.O.O.

Čantavirski put 1,

Subotica

merkantilna pšenica A3 klase i merkantilni

kukuruz

12 "METEOR COMMERCE "

D.O.O. Staparski put bb, Sombor Pšenica A1, A2 i A3 klase, merkantilni kukuruz

MEHANIZAM FUNKCIONISANJA SISTEMA

Prva karika u lancu Sistema je poljoprivredni proizvođač koji svoja poljoprivredna dobra deponuje u javno,

licencirano skladište u kom se roba skladišti i čuva po kvalitetnim klasama, a na osnovu uskladištenih poljoprivrednih

proizvoda poljoprivrednom proizvođaču izdaje se robin zapis.

Sledeća karika u lancu, poslovna banka, prihvata robin zapis kao sredstvo obezbeđenja pri odobravanju

kratkoročnih kredita poljoprivrednim proizvođačima.

Zahvaljujući ovom sredstvu, poslovna banka ima veći stepen sigurnosti i poverenja u potencijalnog dužnika i

odobrava kredit po povoljnim uslovima.

Dodatno obezbeđenje predstavlja Kompenzacioni fond, koji garantuje za uskladištene poljoprivredne

proizvode u javnim skladištima.

Literatura:

[1] ''Službeni glasnik RS'' br. 41/09

[4] Internet stranica Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine www.mpzzs.gov.rs

[5] Internet stranica Kompenzacionog fonda www.kompenzacionifond.gov.rs

KRITERIJUMI ZA IZBOR TRAKTORA

Dževat Ademi dipl. ing.

Izvod:Svaki poljoprivredni proizvođač treba posebnu pažnju da posveti kupovini traktora. U zavisnosti od veličine

poseda i kojom poljoprivrednom proizvodnjom se bavi, treba odlučiti koji traktor če zadovoljiti sve njegove potrebe.

Ukoliko traktor nije dovoljno opremljen neće moći da se primeni za neke operacije ili će ih izvoditi neefikasno. Bitno

je sagledavanje agregata traktor – priključna mašina. Izbor traktora treba sagledati za svako poljoprivredno gazdinstvo

posebno. Izabrani traktor treba da zadovolji sledeće kriterijume: tehničke, energetske, tehnološke, ekonomske,

ekološke,ergonomske i bezbednosne.

Ključne reči: traktori, izbor, kriterijumi.

CRITERIA FOR TRACTOR SELECTION

B.Sc. Dževat Ademi

Abstract: Every agricultural manufacturer needs to pay a special attention while buying a tractor. Depending on a size

of a estate and type of agricultural production, buyer needs to take into the consideration which tractor is going to fulfill

its needs. If the tractor is not equipped enough, it will not be appliable for some operations or will do them inefficiently.

It is essential to perceive bond between a tractor and its implements. The choice of the tractor should be made for every

farm separately. Selected tractor should fulfill following criteria: technical, energetic, technological, economic,

environmental, ergonomic and safety.

Keywords: tractors, selection, criterions.

Svaki poljoprivredni proizvođač sretne se sa pitanjem koji traktor izabrati, pri čemu postoji želja da se ne

pogreši u izboru kvaliteta i funkcionalnosti. Izabrani traktor treba da zadovolji sve zahteve koji mogu da se jave pri

obavljanju agrotehničkih operacija. Kvalitet svake mašine i njena funkcionalnost ogleda se u njenom, [1], [2]:

značaju za primenu u praksi,

prednostima u radu,

poboljšanju ekološke i energetske situacije i

efektima na proizvodni rad i bezbednost pri radu.

Pogrešan izbor, čak ukoliko se pogrešno odabran i kupljen traktor dobro proda, ima za posledicu gubitak novca,

vremena i radnog učinka. Najveća i najbolja prilika za odabir traktora su međunarodni sajmovi [3].

IZBOR TRAKTORA

Izbor traktora obavlja se najčešće na tri načina i to:

Prvi način je na osnovu raspoloživog novca

Drugi način je na osnovu iskustva (1cm dubine oranja – 1 KS motora) i

Treći način je najsloženiji i zasniva se na naučnoj osnovi [3].

o Uvod

o Izbor traktora

o Kriterijumi

o Zaključak

o Literatura

KRITERIJUMI

Da bi traktor zadovoljio sve potrebe poljoprivrednog proizvođača i da bi doneli pravilnu odluku pri kupovini, izabrani

traktor mora zadovoljiti sledeće kriterijume, slika broj 1., [3], [4]:

1. Tehničke,

2. Energetske,

3. Tehnološke,

4. Ergonomske,

5. Bezbednosne,

6. Ekološke i

7. ekonomske.

Slika broj 1. Šematski prikaz uslova za pravilan izbor traktora

Tehnički kriterijumi odnose se na koncept traktora, težinu i raspodelu težine kada je sa njim agregatiran

priključak. Traktor svojom masom ostvaruje silu vuče pri čemu je bitna raspodela mase na prednji i zadnji most.

Traktor se bira i na osnovu postojećih ili predviđenih oruđa s kojima će da radi. Da bi traktor mogao da se agregatira

teškim nošenim mašinama, kao što su plugovi obrtači, potrebno je da ima veće međuosovinsko rastojanje radi veće

uzdužne stabilnosti. Težina traktora, snaga motora, nosivost hidrauličkih podiznih mahanizama, hidraulički sistem,

transmisija i drugo treba da budu prilagođeni potrebama. Takođe u osobine traktora spadaju dužina, širina, visina,

međuosovinsko rastojanje, trag točkova, klirens, podužni i poprečni radijus prohodnosti i poluprečnik okretanja i

prostor za okretanje [3], [4].

Energetski kriterijumi odnose se na pokazatelje snage, obrtnog momenta i potrošnje goriva i obuhvata

međusobne odnose – sila vuče, snaga vuče i brzina kretanja. Krajnji cilj pri izboru traktora je dobijanje energetski

uravnoteženog traktorsko – mašinskog agregata [3], [4].

Tehnološki zahtevi odnose se na karakteristike prenosnika snage do točkova i izvoda priključnih vratila, broj

stepeni prenosa u menjačkom prenosniku i maksimalne brzine kretanja u pojedinim stepenima prenosa kao i broj

obrtaja izvoda priključnog vratila. Traktori namenjni oranju i obradi zemljišta zahteva da imaju dobre vučne

sposobnosti, da imaju veće specifične mase kg/KW. Ovi traktori imaju pneumatike većih dimenzija i treba da imaju

mogućnost i udvajanja točkova.

Za setvu i međurednu kultivaciju traktor treba da ima uske pneumatike i mogućnost za podešavanje razmaka točkova.

Kod traktora namenjenih za rad u voćnjacima i vinogradima koji se nalaze na nagibima zahteva se nisko težište i mali

razmak između točkova radi prolaska ispod krošnji. Ovi traktori se koriste takođe u zaštiti bilja, pa zato moraju da budu

opremljeni kabinama sa natpritiskom, radi zaštite rukovaoca od hemijskih sredstava.

Traktori za rad u povrtarstvu moraju da imaju veći broj stepeni prenosa sa malim brzinama kretanja (prenosnici za

ostvarivanje puzajućih brzina) [3], [4].

Ergonomske karakteristike traktora odnose se na uslove rada rukovaoca. Nivo buke i vibracija treba da bude

sveden na nivo koji obezbeđuje zdrav radni prostor. Na većini traktora u današnje vreme primenjuje se visok nivo

komfora i opreme radnog mesta rukovaoca. Rukovalac koji radi u boljim uslovima ostvaruje i bolje rezultate. Ukoliko

je ergonomski nivo opremljenosti ispod današnji standarda, za posledicu može imati oboljevanje rukovaoca pa čak i

invaliditet [3], [4].

Bezbednosni kriterijumi odnose se na način korišćenja komandi koji sprečava povređivanje rukovaoca, kao i

brojni zaštitni poklopci na priključnoj mašini. Kabina treba da zaštiti rukovaoca pri prevrtanju. U ovoj oblasti važe

zakonski propisi i standardi, pa je nemoguće da se na tržištu nađe proizvod koji ih ne zadovoljava [3], [4].

Ekološki kriterijumi odnose se na emisiju izduvnih gasova korišćenih motora. Emisioni standard Stage IIIA

realizuje se u traktorima od 2008.godine, a ispunjenje normativa Stage IIIB je stupio na snagu 2011.godine. Najviše

velikih izmena zahtevaće uvođenje standarda Stage IV koji neće moći da se sprovede bez izmena u tehničkoj koncepciji

motora [3], [4].

Ekonomski kriterijumi odnose se na troškove korišćenja traktora. Da bi se zadovoljili ekonomski kriterijumi

treba da se formira optimalni sastav proizvodnih agregata odnosno traktorskih sistema tako da se postigne što veći

učinak i što niži troškovi rada. Na ekonomičnost primene traktora značajan uticaj imaju troškovi održavanja i

pouzdanost. Ukoliko u toku pune sezone dođe do otkazivanja traktora, a popravka dugo traje, indirektni troškovi mogu

višestruko da premaše direktne troškove. [3], [4].

ZAKLJUČAK

U praksi se primenjuju sva tri načina za izbor traktora, pri čemu se treći , najprecizniji, najmanje koristi. Kod

proizvođača koji poseduju velike posede, najčešće se koristi napred objašnjeni kriterijumi za nabavku traktora i

poljoprivrednih oruđa/mašina. Uobičajeno je da se izbor traktora napravi kombinacijom prvog i drugog načina, odnosno

na osnovu potreba i cene i uslova finansiranja.

Literatura:

[1] Savin L., Nikolić R., Furman T., Tomić M., Simikić M. 2004. Klasifikacija i pravci razvoja traktora. Poljoprivredna tehnika

30 (1), 9-16 .

[2] Savin L. Traktor MF 8690, Traktori i pogonske mašine, V.14.No.5, 2009, p. 105-109.

[3] Savin L. Traktori i pogonske mašine, V.15.No.2/3, 2010, p.15-20 [4] Moj traktor, knjiga, (2007), Res Trade, Novi Sad

SOMATSKE ĆELIJE U MLEKU - INDIKATOR ZDRAVSTVENOG STATUSA VIMENA KRAVA

Sabolč Vartuš dipl.ing.

Izvod: Broj somatskih ćelija u mleku jedan je od pokazatelja kvaliteta mleka, zbog čega se uključuje u kriterijume za

formiranje cene koja se plaća proizvođačima. Poslednjih godina došlo do napretka u upravljanju (menadžmentu)

mlečnim stadima, broj somatskih ćelija u mleku se povećavalo, a paralelno s time i ekonomske štete usled

nezadovoljavajućeg zdravstvenog stanja vimena krava, a zbog toga se poboljšanju zdravlja vimena pridaje se sve veći

značaj. [1]

Ključne reči: somatske ćelije, kvalitet mleka, cena mleka, zdravstveno stanje vimena

SOMATIC CELLS IN MILK - HEALTH STATUS INDICATOR UDDER

B. Sc. Sabolč Vartuš

The number of somatic cells in milk is one of the indicators of the quality of the milk, which is included in the criteria

for price paid to producers. In recent years there has been progress in governance (management) dairy herds, the

number of somatic cells in milk is increased, in parallel with the time and economic losses due to the unsatisfactory

state of health of the udder of cows, and therefore improve udder health is a growing importance. [1]

Keywords: somatic cells, milk quality, milk prices, health status of the udder

Dobijanje kvalitetnog proizvoda od mleka uslovljeno je pre svega proizvodnjom sirivog mleka dobrog kvaliteta, koji je

određen parametrima hemijskog sastava i higijenske isparavnosti. Higijensko ispravno mleko „zdravo mleko“

podrazumeva, pre svega, mleko sa malim brojem mikroorganizama, niskim sadržajem somatskih ćelija i rezidua (ostaci

antibiotika, pesticida, dezinficijensa i hormona). [2]

Broj somatskih ćelija može da se posmatra u uzorku zbirnog mleka sa sabirnog centra, sa farme ili pojedinačnih krava

ili četvrti vimena. U sva slučaja predstavljalju pouzdan pokazatelj oboljenja vimena, odnosno prisustva supkliničkog ili

hroničnog mastitisa. Od posebnog značaja su za identifikaciju supkliničkog mastitisa, čemu se pripisuje 70 % ukupnih

gubitaka u smanjenju proizvodnje mleka kod mastitičnih krava. Sadržaj somatskih ćelija određuje se i iskazuje kao

njihov broj u jednom mililitru uzorka (1/ml) mleka. Prema važećim propisima, smatra se da je mleko zdravstveno

bezbedno ako sadrži do 400.000 somatskih ćelija u 1ml uzorka mleka. Standardi u proizvodnji sirovog mleka su

definisani direktivama evropske komisije br.89/362/EEC(1) i 92/46/EEC(2,3).

ŠTA SU SOMATSKE ĆELIJE?

Somatske ćelije u mleku čine ćelije procesa upale mlečnih žlezda: 1.) bela krvna zrnca, makrofagi , koje su brojčano

predominantne; 2.) epitelne ćelije koje su izumrle usled zapaljenja ili nastale redovnom zamenom u tkivima vimena.

Broj somatskih ćelija veći od 400.000 u 1ml mleka,ukazuje da je mastitis prisutan. Osnovna karakteristika somatskih

ćelija za razliku od bakterija,da nemaju sposobnost razmnožavanja u mleku.

o Uvod

o Šta su somatske ćelije?

o Faktori koji utiču na sadržaj somatskih ćelija u mleku

o Posledice

o Preventiva

o Zaključak

o Literatura

FAKTORI KOJI UTIČU NA SADRŽAJ SOMATSKIH ĆELIJA U MLEKU

Faktori koji utiču na sadržaj somatskih ćelija u mleku svrstavaju se u dve grupe : fiziološki i patološki.

Najznačajniji fiziološki faktori su : nasleđe, starost, stadijum laktacije i mlečnost.

Nasleđe: najasnije je izražen u razlikama pojedinih rasa, kao i u razlikama u sadržaju somatskih ćelija u mleku

pojedinih krava iste rase (npr. krave simentalske rase imaju za oko 60.000 do 70.000 manje somatskih ćelija nego

mlečne rase). Individualno nasleđe se ispoljava u tome da jedinke različito reaguju na iste nadražaje i uslove spolja[nje

sredine. Na osnovu individualnih karakteristika krave se dele u 4 tipa prema sadržaju somatskih ćelija u mleku: 1.

konstantno nizak nivo tokom cele laktacije, 2. nizak nivo ,s jednim vrhom, 3. permanentno visok nivo, 4. sa nekoliko

vrhova tokom laktacije (patogeni su stalno prisutni u vimenu, ali opadanje imunog sistema dovodi do probijanja

patogena u nepravilnim intervalima).

Starost (redosled laktacija ): broj somatskih ćelija je najniži u prvoj i permanentno raste u svakoj narednoj laktaciji.

Stadijum laktacije tako utiče na sadržaj somatskih ćelija u mleku da na početku i pri kraju laktacije je povećan, a najniži

je u sredni laktacionog perioda.Grla sa ekstremno visokom mlečnošću više su osetljive na infekcije vimena.

Fiziološki faktori uslovljeni uticajem spoljašnje sredine koji su od značaja za sadržaj somatskih ćelija u mleku su npr.

promene obroka i toplotni stres. Nagle promene obroka osim toga što smanjuju prinos mleka , utiču i na povećanje broja

somatskih ćelija, naročito kada izostave se dosad stalno korišćene komponente, a uvedu nova hranivabez prelaznog

perioda.Toplotni stres isto nepovoljno utiče na sadržaj somatskih ćelija u mleku naročito u kombinaciji visoke

tomperature i vlažnosti vazduha, a i prejaki dugotrajni direktni Sunčevi zraci (UV zraci) kao i prejako kretanje vazduha

(vetar i promaja). Kao reakcija na stres poremećen je balans krvnih elektrolita što uzrokuje porast somatskih ćelija u

mleku i smanjenje prinosa mleka i mlečne masti i ostalih komponenata u mleku.

Patološki faktori od značaja za sadržaj somatskih ćelija u mleku su: metabolički poremećaji,infektivni mastitis, povrede

pri muži i smeštajni uslovi.

Metabolički poremećaji kao što su ketoza,oštećenje jetre i acidoza buraga, sindrom debelih krava, hiperlipejima i masna

jetra kao i bolesti papaka su najčešći razlozi koji uslovljavaju smanjenu otpornost prema patogenima,a samim tim i

povećanje broja somatskih ćelija u mleku.

Infektivni mastitisi: u zavisnosti od vrste patogena je broj somatskih ćelija u mleku je različit. Glavni uzročnici koji su

odgovorni za 90 % oboljenja vimena su: staphylococcus aureus, streptococcus agalactiae, sreptococcus dysgalactiae,

streptococcus uberis najčešće su supklinički; actinomyces piogenes uzročnik akutnih do hroničnih mastitisa često sa

potpunim gubitkom četvrti vimena.

Na povećanje broja somatskih ćelija u mleku doprinesu i razne intoksikacije, lekovi, a naročito posle vakcinacije

povećava se broj somatskih ćelija u mleku.

Povrede pri muži i greške u sistemu držanjakao i neodgovarajući smeštajni uslovi su isto faktori koji utiču na povećanje

sadržaja somatskih ćelija u mleku.

POSLEDICE

Najznačajnija posledica povećanja sadržaja somatskih ćelija u mleku je smanjenje proizvodnje mleka kao i promene u

sastavu mleka.

Broj somatskih ćelija (1/ml) Smanjenje prinosa mleka

od 200.000 4%

od 500.000 10%

od 1.000.000 14%

od 3.000.000 30% i više

Promene u sastavu mleka, ako se broj somatskih ćelija u mleku poveća na 700.000/ml i više, smanjuje se sadržaj suve

materije, masti i laktoze, a sadržaj proteina se povećava, a paralelno stim sadržaj kazeina se smanjuje. Ove promene u

sastavu mleka u proizvodnji sireva manifestuju se u gubitku količine i promenjenim organoleptičkim osobinama sireva.

PREVENTIVA

Preporuke u cilju održavanja prihvatljivog broja somatskih ćelija u mleku obuhvataju prvenstveno postupke koje se

odnose na mužu. Na prvom je mestu obezbeđenje uslova za mužu bez stresa. Dobra priprema za mužu, kod vlažne

pripreme (pranje vodom), vime i sise osušiti papirnom maramicom za jednokratnu upotrebu. Izmuzanje dva-tri prva

mlaza mleka iz svake sise u posebnu posudu, čime se eliminišu nakupljeni mikroorganizmi u sisnom kanalu i utvrđuje

se eventualne promene u mleku,kao i izbegavanje „slepe muže„. Redovna kontrola ispravnosti muznog aparata ili

sistema za mužu. U stadima gde se često javljaju razni bolesti vimena obavezno primenjivati međufaznu dezinfekciju

opreme za mužu. U slobodnim sistemima držanja (lauf stajama) nakon muže sprečiti da krave legnu, jer sisni kanal

ostaje otvoren posle muže izvesno vreme (pola sata) čime je olakšen prodor patogena sa poda ili prostirke u vime, a u

vezanom sistemu držanja posle muže započeti ishranu krava. Važne preventivne mere su i redovno održavanje higijene

staje i redovno testiranje grla na mastitis. Davanjem mikroelemenata u lako usvojivom obliku helata (najmanje 30%

zinka, bakra i mangana u organskom obliku) broj somatskih ćelija u mleku smanjuje se za oko 30%. Četiri nedelje pre

zasušenja ispitivati uzorke mleka i na predviđeni datum zasušivati krave. Za napajanje teladi ne koristiti mleko

opterećeno sa povećanim brojem somatskih ćelija (naročito ne za telad namenjen za priplod). Sistematsko izlučenje

krava koje redovno imaju visok sadržaj somatskih ćelija u mleku (hronični mastitis). Sa izborom bikova (očeva) koji

imaju visok indeks za broj somatskih ćelija u mleku, uz pridržavanje ostalih preporuka možemo dugoročno pozitivno

uticati na smanjenje sadržaja somatskih ćelija u mleku.

Proizvođači mleka ako se pridržavaju preporukama moći će da izbegavaju višestruke finansijske gubitke čak i do 30%

usled opadanja prinosa i kvaliteta mleka (u ekstremnim slučajevima i zabrane isporuke mleka), troškove lečenja i

prevremenih škartiranja krava.

ZAKLJUČAK

Standardi u proizvodnji sirovog mleka su definisani direktivama evropske komisije br.89/362/EEC(1) i 92/46/EEC(2,3).

Pravila EU po pitanju standarda u proizvodnji i preradi mleka su rigorozna, ali ona štite zdravlje životinja, omogućavaju

postizanje maksimalnog kvaliteta sirovog mleka i mlečnih proizvoda i što je najvažnije štite zdravlje potrošača.

Literatura:

[1] prof. dr. Georgi Antov Somatske ćelije u mleku (2011.)

[2] Radna grupa: dr Leka Mandić, dr Gutić Milenko, dr Snežana Bogosavljević-Bošković, dr Vladimir Kurćubić, mr Milun Petrović,

Vladimir Dosković, dipl. ing. Agr. (2006.)

poljoprivredna savetodavna sluŽba ap …...izvod: ishrana biljaka predstavlja jedan od najvažnijih...

Documents

analiza recesijskih segmenata hidrograma izvora rakovac

ishrana 3

idealna ishrana

ishrana ovaca

ishrana trudnica

vizualizacija runs of homozygosity dna segmenata

ishrana sportista

zdrava ishrana

temporalne odlike graniČnih segmenata …

ishrana 2

ishrana referat

poljoprivredna savetodavna služba ap vojvodine

smjernice ishrana

ishrana 1

odreĐivanje parametara segmenata tijela

analiza veleprodajnog trŽiŠta trunk segmenata … · crna...

ishrana dijabetiČara

savetodavna slu ž ba u holandiji

ishrana jaradi.p65

ishrana goveda.pdf