self-employment and enterpreneurship as a ......government’s decision makers. literature...

Available online at www.gi.sanu.ac.rs

J. Geogr. Inst. Cvijic. 62(2) (49-66)

Review paper UDC: 331.5(497.11)

DOI: 10.2298/IJGI1202049Z

SELF-EMPLOYMENT AND ENTERPRENEURSHIP AS A CHOICE: AN EXAMPLE OF SERBIA

Nebojša Zakić*1, Svetlana Vukotić*, Jugoslav Aničić*, Marko Laketa* *Union University– Nikola Tesla, Faculty of entrepreneurial business, Belgrade Received 29 January 2012; reviewed 23 April 2012; accepted 14 August 2012 Abstract: The transition to a market economy in Serbia still hasn’t created a good enough enviroment for enterpreneurship to flourish. Enterpreneurship is more commonly manifested as a result of the push effect- the need for work and survival, and it’s success is the result of the pull effect- recognizing bussiness possibilities and market chances. The economic crisis has further increased unwanted demographic movements, especially inside migration of younger and more educated population from rural areas to bigger cities. The only way to battle the high unemployment rate of women and the young in Serbia is to create more attractive conditions for the development of enterpreneurship. That can be acomplished by bettering the macroeconomic ambience of business as well as by funding the need for start-up capital. The first priority is to create the conditions necessary for safe and long term business development. Key words: enterpreneurship, self-employment, young enterpreneurs, women enterpreneurs

Introduction

Entrepreneurship is very complex discipline. There is a broad agreement among the researchers that it is necessary to study many different fields in order to contribute to the knowledge body of entrepreneurship. One of the themes that is in focus of researcher's attention is a relationship between entrepreneurship and unemployment. Connecting unemployment and entrepreneurship exists since Oxenfeldt (1943) who argues that individuals who are faced with unemployment and low prospects for earnings will dedicate themselves to self-employment as a promising alternative (push effect). Later, researchers have observed that entrepreneurial possibilities can also be a result of pull effect, which is usually related to the prosperity of economy and previous successful entrepreneurial activities. Many factors that can be classified into wide categories of economic, political, technical-technological, personal etc., which affects the relations of self-employment and unemployment, were the focus of attention of the

1Corespodence to: [email protected]


50

researchers. In the last decades, the importance of different demographic factors is observed, and in this paper we focus on age (young generation) and gender. Studies of entrepreneurship and unemployment in different countries have shown that each country has its own specificities, from economic situation and level of development to national culture. Literature on entrepreneurship generally lacks the studies of different demographic factors by countries. In this paper, we will analyze the approach to entrepreneurship and self-employment of the young and women in Serbia. Level achieved and effects of self-employment, institutional and financial support to this process will be observed through the experiences of developed countries, as well as through comparison with practice in Serbia. The aim of this paper is to evaluate the impact of the studied demographic factors (age and gender) on relations of self-employment and unemployment in Serbia and to point to the necessity of incentives to self-employment of the young and women in Serbia.

Increase of the participation of young entrepreneurs and women-entrepreneurs and their ability to create jobs for themselves and others is important both from the standpoint of the growth of economic activities and prosperity of overal economy in Serbia and for the improvement of their general position in society. Due to big regional differences in Serbia and actuality of problems, this research has also included the regional aspect.

Methodological concept of research

Research for the needs of this paper was carried out in December 2011. The research included 101 respondents of final years of five higher education institutions in Belgrade (Faculty of Economics, Faculty of Entrepreneurial Business, Faculty of Business Studies, Belgrade Business School – High School of Professional Studies, High professional school for propaganda and public relations - Elit College). Gender structure of the sample: women – 56.4%, men – 43.6%. A condition was set for the respondents not to be older than 25. The subject of our study was the attitudes of respondents.

By studying the regional aspect for city centres, we have determined the areas that gravitate to the following cities: Belgrade, Novi Sad, Niš and Kragujevac. Everything else was territorially classified as the rest part of Serbia.

For the processing of data collected in research, we have used Chi-square test (χ²) – method for the determination of statistical significance of differences in frequences of respondents by variable categories in relation to the frequencies expected. In order to determine the connection between two variables, Chi-

Self-employment and enterpreneurship as a choice: an example of Serbia

51

square test was also used, as well as Pearsons’ contingency coefficient (C) – measure of intensity of connection between two categoriacal variables. Having in mind that all the tables used in processing were of equal dimensions, a direct comparison of contingency coefficients obtained for different pairs of variables is possible.

The approach to self-employment of the young and women-entrepreneurs

In world literature Relations between entrepreneurship and unemployment are complex. Some studies find that unemployment leads to the increase of entrepreneurial activities (Reynolds, Miller & Makai, 1995, Evans & Leighton, 1990, Blau, 1987), while in other studies we observe the opposite effect, i.e. unemployment reduces the entrepreneurial activities (Garofoli, 1994, Audretsch & Firtch, 1994). Entrepreneurial possibilities are seen in antitheses of hypotheses push („refugee“) and pull (Schumpeter’s) effect. Push effect implies situation where an individual can be encouraged to found a new company in conditions of negative work prospects (unemployment, job uncertainty). In case of pull effect, individual is primarily encouraged by business prospects (Ritsila &Tervo, 2002) which will most likely happen in the period of economic prosperity. When considering the impact of entrepreneurship on employment, Audretsch et al. (2002), based on studies in OECD countries argue that increase of entrepreneurship rate has a negative effect on unemployment stressing the significance that entrepreneurship can can have in reduction of employment. According to Thuriku et al. (2007), effects of self-employment and starting a small business on unemployment and vice versa are too long and we shouldn’t expect rapid results. The authors suggest policy carriers that jobs creation and unemployment reduction would serve better by focusing more on innovative and high growth entrepreneurship, rather only on encouraging the unemployed to become entrepreneurs. Certain authors (Faria, Cuestas, Mourelle, 2008; Parker, 2004) see entrepreneurship as one of the main powers of contemporary economic growth, fundamental task that affects the reduction of employees as much as possible. Such a perception is widely adopted from the part of politics creators and Government’s decision makers. Literature encourages the politics creators and decision makers in Governments to promote the entrepreneurship, which should always keep the pace with the encouragement of economic growth.


52

Scientists have studied different demographic indicators that affect the entrepreneurship and self-employment. For the purpose of our study, we will limit on age and gender. When it comes to the young, studies show that unemployment rate of the young tends to be significantly above the unemployment of middle-aged people. According to Blanchflower and Oswald (2007), younger than 25 (in 32 European countries plus the USA) prefer the self-employment in relation to the older than 25 (only in two Scandinavian countries and the USA, the situation was reversed). However, in all the countries examined rates of self-employed younger than 25 were much less. As a main reason for such a situation, authors mention the lack of capital. According to Startiene and Remeikiene (2009), the young people are willing to assume the risks, but they do not have financial resources, or specific business experience. Older generations have more possibilities to start independent business due to more efficient use of accumulated experience and expertise, supported by skills and financial stability. According to Aldrich (1999), age is strongly and positively correlated with work experience, encouraging the development of entrepreneurial skills and attitudes. According to success in business in relation to the age, results of the studies are different. Cressy (1996) points out the role of entrepreneur’s human capital, particularly the age of entrepreneur and suggests the model which assumes that probability of the survival of the new company is a growing function with the age of entrepreneurs. However, research such as Harade (2003) carried out in Japan, finds that young entrepreneurs tend to be more successful. Findings of the studies such as this one are significant, among other things, for encouraging the young to become entrepreneurs. The second important demographic indicator to which we dedicate our attention in this paper refers to female entrepreneurship. According to OECD (2004), female entrepreneurship is an important, unused source of economic growth. Female entrepreneurship creates new jobs for it and others and also provides a society with different solutions for management, organization and business problems, as well as the studying of entrepreneurial possibilities. However, women are still a big minority of all the entrepreneurs. In compliance with Global Entrepreneurship Monitor (GEM), world database for all the countries that take part in GEM, entrepreneurial activities are lower for women than men (GEM base, Minniti, Arenius, Langovitz, 2005). As Becker (1993) points out that it is traditionally believed for women that they are lower level of human capital, because they are more part-time hired or because they abruptly stop to work when they get children (Becker, 1993). According to Startiene & Remeikiene (2009), lower status of women still tends to be based on feminism


53

and discrimination theories, explanation of the existing phenomena within historically formed stereotypes and difference between male and female nature.

Situation in Serbia

Unemployment is one of the key problems in Serbia. The existing economic activities and slowed down rate of gross domestic product in the republic do not provide the increase of employment. Comparing the unemployment rates for three years back, according to the data of the Statistical Office of the Republic of Serbia, total number of unemployed is increased which matches the situation of global economic crisis (table 1)

Table 1. Unemployment rate in Serbia for the period 2000-2010.

Republic of Serbia Unemployment rate- -total

2000 12.1 2001 12.2 2002 13.3 2003 14.6 2004 18.5 2005 20.8 2006 20.9 2007 18.1 2008 13.6 2009 16.1 2010 19.2 2011 23.7

Source: Statistical Office of the Republic of Serbia (2012)

In accordance with global tendencies, in Serbian scientific public and among the creators of political decisions, entrepreneurship is seen as a key factor of growth and generator of employment. The more because entrepreneurship can release the economic potential of the young people and to be the source of employment and development and simultaneously to increase their economic independence (Vuković, 2009, 139). Government of the Republic of Serbia has adopted the Strategy of poverty reduction (2003) where the development of entrepreneurship is marked as a significant element of economic growth of Serbia and poverty reduction, and self-employment and start up are defined as key segments of entrepreneurship development. In National strategy of sustainable development (2008), development of competitive market economy and balanced economic growth are marked as one of the priorities, where among the main activities for their


54

achievement there are development of small and medium enterprises, encouragement of innovations and promotion of entrepreneurship. Government of the Republic of Serbia has also adopted the Strategy for developing competitive and innovative small and medium enterprises for the period 2008 – 2013. Strategy (2008) is based on five pillars:

– Pillar 1 refers to potential entrepreneurs, conditions for establishing a enterprise and encouraging the development of micro enterprises within the SME sector.

– Pillars 2-4 determine specific forms of supporting SME for growth and development, i.e. transformation of micro towards small and small towards medium enterprises. Pillar 2 refers to the improvement of managerial skills, pillar 3 to the improvement of financing and taxation, and pillar 4 to the promotion of exports and innovations.

– Pillar 5 is aimed at the improvement of general business environment, regardless of the size of enterprise.

However, in addition to widely proclaimed support to entrepreneurship, in comparison to other countries in transition, Serbia is not so successful in creation of new business and new workplaces. Share of self-employment in employment out of agriculture is about 5% in Serbia, while it is more than 10% in Slovenia, Hungary, Poland and Czech Republic, and about 14% in countries of OECD and EU-15 (Brkanović et al., 2007).

Observed for the last three years, movements of the number of micro, small and medium enterprises in Serbia according to data of the National agency for regional development are given in Table 2. The National Agency for Regional Development collects and processes the data and publishes them in annual Reports on Small and Medium-sized enterprises and entrepreneurship in compliance with the Eurostat methodology by combining the data bases of SME sector from different sources: Statistical Office of the Republic of Serbia, Serbia Business Registers Agency, Tax Administration, etc. Due to the complexity of methodology and because of the combining data from different sources, the Reports for a certain year are published in the last quarter of the following year. The data has been collected this way since 2008.


55

Table 2. Number of enterprises and number of employees for the last three years in Serbia Micro Small Medium

Republic of Serbia Value % Value % Value %

Number of enterprises 290 359 95.7 10 415 3.4 2 675 0.9

2008 Number of employees 444 158 47.2 214 136 22.8 281 865 30.0





Source: National agency for regional development (2009, 2010, 2011)

As it can be seen from the table, the number of small and medium enterprises was reduced in the last three years, while the number of micro enterprises was increasing. However, in all three categories of enterprises, the number of employees has dropped.

Overall economic environment for entrepreneurship in the Republic of Serbia is unfavourable. Macro economic conditions for business in Serbia in recent years are determined by inherited economic structure from pre-transition period, economic policy after the year 2000 and consequences of the global economic crisis. Economic system of Serbia is burdened by structural discrepancies, obsolete technology, high manufacturing costs, inefficiency, low investment level and small exports. Country’s debts are enormous for the economy of such capacity, and the created monopoly structure of big trade chains has additionally caused high illiquidity of economic subjects. In such conditions, entrepreneurship climate in Serbia is deteriorated, which is also pointed out by the research of Global Entrepreneurship Monitor (GEM), according to which index of total entrepreneurial activity of Serbia in 2009 is 4.9 and it shows that among 100 adult persons, less than 5 persons are entrepreneurially active, while this indicator in 2008 was 7.6 (GEM, 2010).

Business of economic subjects in Serbia is burdened by extremely high tax liabilities. A special problem that seems destimulative to starting own business, and thus to employment as well is the information that taxes and contributions on workers’ earnings are 65%. In addition to various tax forms that are established on republic (VAT, property tax, income tax) and local level (tax on a firm, compensation for construction land), a big part of economy is developed


56

out of the control of tax bodies, i.e. in so-called grey economy. Reform of tax system is necessary in order to stimulate the activities that create value added also for business in devastated areas, which contributes to the employment of young people. Adequate financial support to entrepreneurship implies a wide range of loans that are characterized by flexible conditions adapted to the needs and business activities of entrepreneurs. In addition to the height of interest rates, condition necessary is harmonization of lending period with time duration of business cycle or project. For investment loans such as purchase or construction of business space and equipment, appropriate grace period is also necessary. Bank loans in Serbia are too expensive for starting entrepreneurial activity, and financial support of state institutions is insufficient (Fund for development, incentives for self-employment, local bodies). In order to help the beginners in business, the country has introduced programmes of start up lending with payment deadline up to five years in 2007. Until 2010, 9 billion dinars were placed, and for 2011 one billion is predicted (Fund for development, 2011).

Due to limited institutional capacities in Serbia, necessary reform of public sector wasn’t performed in the aspect of depolitization and professional management of public companies and state institutions. An overall regulation reform (ORR), announced for so long, and has never practically lived. According to the study of National alliance for local economic development (2010), small and medium enterprises and entrepreneurs are often left at the mercy of administration and obstacles of bureaucratic nature. Big problem are bureaucrats who control procedures and make them complicated, because complicated procedures are a source of their influence, especially when they go hand in hand with the possibility of arbitrary decision-making. A special problem is in particular activities (construction-obtaining building permit etc.), which significantly influences the inflow of foreign and domestic investments to those activities. Big obstacle is a discrepancy of domestic regulations and legislation of EU (undefined property over construction land), as well as tardiness and inefficiency of entire judicial system. In existing conditions of economy in Serbia we cannot expect better results when it comes to self-employment of the young and women. Structure of administrative unemployment by the age is given in table 3 according to the data of National employment service (NES) из 2010.


57

Table 3. Administrative unemployment according to the age Age %

15 to 24 101 601 13.93 % 25 to 34 197 813 25.75 % 35 to 44 171 597 23.64 % 45 to 54 172 457 23.66 % 55 to 65 95 052 13.13 %

Total 729 520 100 % Source: National employment service (2010)

Data in table are given in relation to overall administrative unemployment, i.e. they are based on data on registered unemployed persons that are registered at the NES. According to the Survey on labour that is conducted in accordance with standards of International Labour Organization (ILO), unemployment rate of the young in 2010 was 46.1% (NES, 2010). With the young, work in greay economy is rather expressed, as well as accepting of jobs below the qualifications that they own (NES, 2010).

According to the study on the employment of the young and migrations in Serbia (Vladisavljević et al., 2010), entrepreneurship is worth more as a result of push efect, i.e. need for work and survival, and less and a result of pull effect, i.e. recognition of business possibilities and opportunities in the market. Young unemployed people have less access to business information and much worse or none access to resources, including ownership over capital, land and real estate. In Serbia, grant programmes without guarantees, for beginners for starting their own business, are not yet developed sufficiently. The most significant mechanisms of support to private sector are the funds of the Fund for development. Over the last three years, young entrepreneurs had the priority in obtaining these loans (however, the information of precise number of the young who have used the funds of Fund for development is not available, since the Fund does not publish such data).

According to the data of National employment service (2011) of the total number of unemployed registered in the end of 2010, 52.69% are women. Of the total number of unemployed persons registered at the National employment service, the majority are women aged from 25 to 29 – 14.5 %. Data on employment rates by the age and gender are given in table 4.

Table 4. Employment rate in Serbia by the age and gender (2009)

Employment rate Age 15-19

Age 20-24

Age 25-30

Age 30-65

Male 52.1 61.6 75.4 88.0 Gender Female 35.4 51.6 70.8 84.7 Source: Republican Bureau of Statistics


58

Although female entrepreneurship is widely promoted by public and private organizations, according to Government’s data in Serbia women are owners or have a share in ownership in 25% of all economic entities, and in 17% of companies in Serbia women are simultaneously owners and managers. Key findings of the research carried out by Global Entrepreneurial Monitor (GEM) point to the fact that, observed by the gender, in Serbia entrepreneurial (LEDIB, 2010). In the early phase of entrepreneurial activity, readiness of women to activate in business is 5.06%, and for the men 12.11%. However, the situation often changes in Serbia and the number of female entrepreneurs increases, particularly in urban environments. Different motives drive women to become entrepreneurs out of economic reasons to the desire for proving their creative abilities out of the traditional framework.

Serbia is a country of big regional differences. Regional disproportions in the level of development in Serbia are higher in Europe. Of 150 municipalities, 46 are in the group of extremely undeveloped, with the development level below 60% of the republican average. Of that number, 27 local self-governments are included into devastated areas and their development level is below the half of country’s average.

Regional differences are clearly observable from economic characteristics of different regions, urban centres and rural areas. According to the data from 2006, the city of Belgrade had 21% of the total number of republican population employed 29.6% of population, and it participated with 25.6% in the creation of national income of processing industry and more than a half of highly educated workers were employed in Belgrade. On the other hand, in undeveloped parts of central Serbia (Toplički, Jablanički and Pčinjski district, Old Ras) 8% of all workers were employed, which has contributed only 5% of national income of processing industry. As one of the problems of undeveloped areas in Serbia, above average lack of entrepreneurial initiatives is observed. (National strategy of economic development of the Republic of Serbia, 2006). According to one study of the evaluation of poverty in Serbia for 2006 (Krstić, Sulla, 2007), poverty is more significant more in case of rural than in case of urban population (13.9% as opposed to 5.2%). The relationship of rural towards urban poverty has increased in the period 2002-2006 from 1.8 to 2.7. About two thirds of poor population has lived in 2006 in rural areas.

According to Radović et al. (2011), the worst regional trends of the employment of the young are recorded in economically the least developed areas, so that average earnings and standard in them are the lowest. Regional disparities have


59

affected the migrations of the young from the rural into urban environments that have the highest potential for the development of economy. Population in undeveloped areas in Serbia is reduced, and migrations from those areas into developed areas do not stop. According to the first data from the last census in Serbia held in 2011, the number of population was increased in only 22 municipalities in Serbia and mostly in cities, in Belgrade (11 Belgrade municipalities), Novi Sad, Niš, Kragujevac, Novi Pazar (Republican Bureau of Statistics, 2011).

Results and Discussion

In sample studied there were more female persons - for more than 10% (figure 1). There is no statistically significant difference in the number of respondents who plan and who do not plan to become entrepreneurs (figure 2 and figure 4) (Chi-square=0.485; df=1; N=101; p=0.486).

Figure 1. Gender structure of the sample Figure 2. Professional plans of respondents

Gender has no influence on professional choice of respondents related to entrepreneurship, i.e. there is mo connection between respondents' gender and the fact whether he plans to become entrepreneur (Chi-square=1.955; df=1; N=101; p=0.162). Most respondents would start entrepreneurial undertaking in (figure 3):

– city centre (Belgrade, Novi Sad, Niš, Kragujevac) – 78.2% – rest part of Serbia – 21.8%, (figure 3), (Chi-square = 32.168; df=1;

N=101; p<=0.001). In addition, there is no connection between the respondents' gender and the fact whether he would start entrepreneurial undertaking in city centre or in the rest of Serbia (Chi-square=2.758; df=1; N=101; p=0.097).


60

Figure 3. Regional aspect of starting entrepreneurial undertaking

When it comes to special obstacles for women in order to deal with entrepreneurship, 30.7% of respondents believe that there are such difficulties and 69.3% negates them (figure 4). This difference is statistically significant because the majority of respondents believe that there shouldn't be any special obstacles for women (Chi-square=15.059; df=1; N=101; p<=0.001). On the other hand, there is connection between that gender and the fact whether respondent believes that there are special obstacles for women, i.e. whether respondent believes there are special obstacles for women or not, it does not depend on his gender (Chi-square=8.011; df=1; N=101; p<=0.005; C=0.271; p<=0.005).

For example, 42.1% of women believe that there are certain obstacles and 57.9% think that they do not exist. When it comes to men, 15.9% think that the obstacles exist and 81.4% that they do not exist.

Figure 4. Combination of different indicators

Factors that influence self-employment, particularly of the young and women in Serbia are:

– Economic environment – Manner of obtaining initial capital – Taxes and tax system – Bureaucratic obstacles.


61

Figure 5. The biggest obstacles to self-employment of the young and women

In the same way, those are the greatest problems towards the study as well (figure 5). There is a connection between the fact whether a respondent plans to become an entrepreneur and the fact whether he believes that the lack of initial capital is a problem (Chi-square=4.233; df=1; N=101; p<=0.05; C=0.201; p<=0.05). 64.8% of those who plan to become entrepreneurs and 83% of those who do not plan it believe that it is a problem.

There is a certain connection between the fact whether a respondent plans to become an entrepreneur and whether he believe that taxes and tax system are a problem (Chi-square=3.664; df=1; N=101; p<=0.05; C=0.187; p<=0.05). 38.9% of respondents who plan to become entrepreneurs and 21.3% of respondents who do not plan it believe that taxes are a problem.

There is no connection between whether a respondent plans to become an entrepreneur and whether he believes bureaucratic obstacles are a problem (Chi-square=2.490; df=1; N=101; p=0.115). Similarly, there is no connection between those that plan to become entrepreneurs and those that believe that unfavourable economic ambient presents a problem (Chi-square =1.777; df=1; N=101; p=0.183).

Conclusion

One of the key ways to overcome high unemployment in Serbia can be found in self-employment and entrepreneurship. Although, it can be said that there have been certain efforts in entrepreneurship promotion in Serbia, they are not enough. One of the reasons is that the promotion resulted in push еffects that are more egzistential than progressive. However, it should be more concentrated on


62

pull еffect, induced by economy prosperity creating entrepreneurial opportunities.

Current, very unfavourable business climate in Serbia, beside the accompanying global economic crisis, is not stimulative for entrepreneurship and self-employment. However, in spite of the situation, more than a half (53.5%) of educated, young respondents confirmed that they want to become entrepreneurs. That is in compliance with the opinion of Blanchflower and Oswald that the youth prefer self-employment. The attractivity of entrepreneurship as the only career path is not questionable which confirms opinions in literature about entrepreneurship as an important source of employment (Audretsch et al, 2002; Vuković, 2009).

According to the research data, a considerable majority of respondents, 73.3%, specified the lack of capital as the main obstacle to self-employment, which is in compliance with the research of Blanchflower and Oswald. Although the unfavourable economic ambient was ranked as the second with 47.5% respondents, there are a significant difference between these two factors. This is an important result and it signifies that many would become entrepreneurs despite unfavourable economic ambient, if they had necessary capital. Policy makers and high-level government decision makers should create conditions and find out ways to make easier access to necessary capital for the youth.

The taxes and tax system, as well as bureaucratic obstacles, were the responses of about a third of the respondents (38.6%, i.e. 30.7% respectively) which presents a significant share and means that in future the efforts should be directed towards improvement, i.e. certain tax policy changes and eliminating and reducing unnecessary bureaucratic obstacles.

The research has shown that sex of respondents does not influence their decision to become entrepreneurs. This means that young, educated female population prefers entrepreneurship to the same extent as male population, which is not in compliance with the current situation in Serbia where the number of female entrepreneurs is considerably smaller comparing to the number of male entrepreneurs (only a fourth), but also comparing to the countries with data in GEM database (Мinniti et al, 2005). When it comes to obstacles, more than two thirds of respondents think that there are no significant obstacles which would disable women in their entrepreneurial endevours, but when it comes to sex, 42.1% women consider that there are some obstacles. The results show that significant percentage of respondents think that there are some obstacles and that they should be overcome. It is also necessary to overcome stereotypes and


63

rooted assumptions on the roles or male and female professions, promote female entrepreneurship, support female entrepreneurial activities and networks.

What the research result shows is the upmost attractivity of towns comparing to the rest of Serbia, since 78.2% respondents replied that they would start an entrepreneurial endevour in a town. The respondents’ attitudes are in compliance with the data on Serbia as a country of great regional differences and migrations from rural areas to urban areas, the census results that show the population increase in big cities and the reduction in all other parts of Serbia (Statistical Office of the Republic of Serbia, 2011) and literature (Радовић et al 2011; Крстић, Sulla 2005). Policy creators and government decision-makers should work towards reducing regional differences and better attractivity of rural areas and small towns, including numerous stimulative measures that would support the attractivity of these areas and the development of entrepreneurship.

Supporting the self-employment of the young and women would have to be one of the generators of economy as a whole. It should always be taken into consideration when adopting different strategies, guidelines, recommendations for which it is not important to be only declaratively adopted. In the same way, it is also significant for them to be essentialy implemented and supported.

Acknowledgements This paper is the result of the project 47007/III funded by the Ministry of Education and Science of the Republic of Serbia.

References

Aldrich, H.E. (1999). Organizations Evolving, London: Sage. Audretsch D.B., Caree, M.A. & Thurik, A.R. (2002). Does Entrepreneurship Reduce

Unemployment? Tinbergen institute Discussion Paper. TI2001-074/3 Audretsch, D.B. & Fritsch M. (1994). The Geography of Firm Births in Germany. Regional

Studies. 28 (4), 359-365. Becker, G.S. (1993), Nobel lecture: the economic way of looking at behaviour. Journal of

Political Economy. 101, 385-409. Blanchflower Blanchflower, D. & Oswald, A. (2007). What makes a young entrepreneur? IZA

Discussion Paper. No. 3139, November. Retrieved from http://ftp.iza.org/dp3139.pdf Blau Blau, D.M. (1987). A Time Series Analysis of Self Employment in the United States.

Journal of Political Economy. 95 (3), 445-467.


64

Brkanović, I., Lalović, M., Lakić, A., Tilger, S. (2007). Micro-financial support to entrepreneurs beginners in Serbia (Микро-финансијска подршка предузетницима почетницима у Србији). Beograd: Centar za razvoj preduzetničkog društva

Cressy, R. (1996). Are business starts-up debt rationed? The Economic Journal. 106 (September),

1253-1270. Development Fund of the Republic of Serbia (2011). Program of Fund for development of the

Republic of Serbia for 2011 (Програм фонда за развој Републике Србије за 2011.). Belgrade. Retrieved from http://www.fondzarazvoj.gov.rs/files/Program2011.pdf

Evans & Leighton (1990). Small Business Formation by Unemployed and Employed Workers.

Small Business Economy. 2(4), 319-330. Faria, J.R., Cuestas, J.C. & Mourelle, E. (2008). Entrepreneurship and Unemployment: a nonlinear

bidirectional causality? Nottingham Trent University Discussion papers in economics. No. 2008/6, 1-33.

Garofoli, G. (1994). New Firm Formation and Regional Development: The Italian Case. Regional

Studies. 28 (4), 381-394. Global Entrepreneurship Monitor (GEM), 2010. Harada, N. (2003). Who succeeds as entrepreneur? An analysis of the post-entry performance of

new firms in Japan. Japan and the World Economy. 15(2), 211-222. LEDIB Local Economic Development in the Balkans (2010): Practical policy of representing

“Business women Association“, Niš in 2010. The case study (Практична политика заступања „Удружења пословних жена” Ниш у 2010. Ситуациона анализа). Niš. Retrieved from http://www.LEDIB.org/uploads/downloads/12_en.doc

Krstić, G., Sulla, V. (2007). Basic document of trends and profils of poverty in Serbia: 2004-2006

(Основни документ о трендовима и профилу сиромаштва у Србији: 2004-2006). World Bank

Minniti, M., Arenus P. & Langowitz N. (2005). 2004 Report on Women and Entrepreneurship.

GEM - Global Entrepreneurship Monitor National agency for regional development (2010). Report on small and medium sized entreprises

and entrepreneurship for 2009 (Извештај о малим и средњим предузећима и предузетништву за 2009). Belgrade. Retrieved from http://narr.gov.rs/index.php/content/download/1080/5291/file/Report%20on%20SME%202009.pdf

National agency for regional development (2011). Report on small and medium sized entreprises



65

National employment agency (2011). Report of the NEA work for 2010 (Извештај о раду Националне службе за запошљавање за 2010. годину). Retrieved from http://www.nsz.gov.rs/download/files/cms/attach?id=275

OECD (2004): Women’s entrepreneurship: Issues and policies. 2nd OECD Conference of Ministers

Responsibles for Small and Medium-Sized Entreprises, 3-5 June, Istanbul, Turkey Parker, S. (2004): The Economics of Self-Employment and Entrepreneurship, Cambridge:

Cambridge University Press Radović B, Radović D, Aničić J., (2011). Support for youth employment (Подршка

запошљавању младих). Ekonomski Vidici, XVI(2), Strategy of economic development of Serbia and European union 2011-2020, Banja Koviljača, 09-10 jun 2011., 325-341.

Republic agency for development of small and medium sized entreprises and of entrepreneurship

(2009). Report on small and medium sized entreprises and entrepeneurship 2008 (Извештај о малим и средњим предузећима и предузетништву 2008). Belgrade. Retrieved from http://narr.gov.rs/index.php/content/download/1079/5288/file/Report%20on%20SME%202008.pdf

Reynolds, P., Miller, B. & Maki, W.R. (1995). Explaining Regional Variation in Business Births

and Deaths: U.S. 1986-1988. Small Business Economy. 7(5), 389-707. Ritsila, J & Tervo, H. (2002). Effects of Unemployment on New Firm Formation: Micro-Level

Panel Data Evidence from Finland. Small Business Economics. 19(1), 31-40. Serbian Government (2006). National strategy of economic development of Republic of Serbia,

2006-2012 (Национална стратегија привредног развоја Републике Србије од 2006. до 2012. године). Retrieved from http://www.prsp.gov.rs/download/SKUPSTINA-NSPRS.pdf

Statistical Office of the Republic of Serbia (2011a): Basic sets of population aged 15 and over

(Основни скупови становништва старости 15 и више година). Belgrade. Retrieved from http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=24

Statistical Office of Republic of Serbia (2011b). Poll about working force, April, 2011 (Анкета о

радној снази, април 2011). Retrieved from http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=615

Statistical Office of Republic of Serbia (2011c). 2011 Census of Population, Households and

Dwellings in the Republic of Serbia. First results (Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. Први резултати). Belgrade. Retrieved from http://media.popis2011.stat.rs/2011/prvi_rezultati.pdf

Startiene R. & Remeikiene R. (2009). The Influence of Demographical Factors on the Interaction

between Entrepreneurship and Unemployment. Inzinerine Ekonomika-Engineering Economics. 4, 60-70.


66

Serbian Government (2003). The Strategy for Reduction of Poverty (Стратегија за смањење сиромаштва). Belgrade. Retrieved from http://www.mos.gov.rs/sites/default/files/down/siromastvorezime.pdf

Serbian Governement (2008). Strategy of development SME competitiveness and innovation

2008-2013 (Стратегија развоја конкурентних и иновативних малих и средњих предузећа за период 2008-2013). Belgrade. Retrieved from

http://www.klasterpolux.rs/info-download?download=18 Serbian Government (2008). National strategy of sustainable development (Национална

стратегија одрживог развоја). Belgrade http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/assets/download/Nacionalna-strategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije.pdf

Thurik, R., Carre, M., Stel, van A., Audretsch, D.B. (2008). Does self-employment reduce

unemployment? Journal of Business Venturing. 23(6), 673-686. Vladisavljević, A., Krsmanović, B., Stojanović, M., Azanjac, T. (eds.) (2010). Report on

employment and migrations of young people in Serbia 2010 (Извештај о запошљавању и миграцијама младих у Србији 2010). Građanske inicijative. Beograd. Retrieved from http://www.gradjanske.org/admin/download/files/cms/attach?id=265

Vuković D., (2009). Incentives to Creativity and Innovation of Young Entrepreneurs, in

Development and promotion of local systems to support innovative SME´s, editors Zarić, S., and Bianchi, M., Belgrade-Bologna, pp. 139.

Доступно онлајн на www.gi.sanu.ac.rs

J. Geogr. Inst. Cvijic 62(2) (51-68)

Прегледни рад UDC: 331.5(497.11)

DOI: 10.2298/IJGI1202049Z

САМОЗАПОШЉАВАЊЕ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО КАО ИЗБОР: ПРИМЕР СРБИЈA

Небојша Закић*1, Светлана Вукотић*, Југослав Аничић*, Марко Лакета* *Универзитет Унион – Никола Тесла, Факултет за предузетнички бизнис, Београд

Примљено 29 јануара 2012; рецензирано 23 априла 2012; прихваћено 14 августа 2012

Увод

Предузетништво је веома комплексно. Широко је слагање међу истраживачима да je потребно je истраживати многе различите области како би се допринело телу знања предузетништвa. Једна од тема која је у фокусу пажње истраживача је однос предузетништва и незапослености. Повезивање незапослености и предузетништва датира од Oxenfeldt-a (1943), који аргументује да појединци суочени са незапосленошћу и ниским проспектима за зараде ће се посветити самозапошљавању, као изгледној алтернативи (push ефекат). Касније су истраживачи уочили да предузетничке могућности могу бити резултат и pull ефекта, који је обично повезан са просперитетом привреде и претходним успешним предузетничким активностима. Многи фактори, који могу спадати у широке категорије економских, политичких, техничко-технолошких, персоналних и др., који утичу на релације самозапошљавања и незапослености су били предмет пажње истраживача. Последњих деценија уочена је важност различитих демографских фактора, а у овом раду се усредсређујемо на године (младу генерацију) и пол.

Истраживања предузетништва и незапослености у различитим земљама су показала да свака земља има своје специфичности, од економске ситуације и степена развијености, до националне културе. Литератури о предузетништву генерално недостају истраживања различитих демографских фактора по земљама. У овом раду анализираће се приступ самозапошљавању и предузетништву младих и жена у Србији. Достигнути ниво и ефекти самозапошљавања, институционална и финансијска подршка овом процесу биће разматрани кроз искуства развијених земаља,

1Corespodence to: [email protected]


52

али и кроз компарацију са праксом у Србији. Циљ рада је да се оцени утицај истраживаних демографских фактора (године и пол) на релације самозапошљавања и незапослености у Србији и укаже на потребу за подстицајима самозапошљавању младих и жена у Србији. Пораст учешћа младих предузетника и жена предузетника и њихова способност да креирају послове за себе и друге је важан како са становишта раста привредних активности и просперитета укупне економије у Србији, као и за побољшање њихове укупне позиције у друштву. Услед великих регионалних разлика у Србији и актуелности проблематике ово истраживање је обухватило и регионални аспект.

Методолошки концепт истраживања

Истраживање за потребе овог рада је спроведено у децембру 2011. године. У истраживању је учествовало 101 испитаник завршних година студија пет високошколских установа у Београду (Економски факултет, Факултет за предузетнички бизнис, Факултет за пословне студије, Београдска пословна школа - Висока школа струковних студија, Висока струковна школа за пропаганду и односе са јавношћу - Elit College). Полна структура узорка: жене – 56,4%, мушкарци – 43,6%. Постављен услов је да испитаници не буду старији од 25 година. Предмет нашег истраживања били су ставови испитаника.

Истражујући регионални аспект за градске центре смо одредили подручја која гравитирају следећим градовима: Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац. Све друго смо територијално сврстали у остали део Србије.

За обраду података прикупљених у истраживању коришћен је Hi-квадрат тест (χ²) - метода за утврђивање статистичке значајности разлика у фреквенцијама испитаника по категоријама варијабле у односу на очекиване фреквенције. За утврђивање повезаности две варијабле такође је коришћен Hi-квадрат тест, као и Пирсонов коефицијент контингенције (C) - мера интензитета повезаности две категоричке варијабле. С обзиром на то да су све табеле коришћене у обради биле једнаких димензија, могуће је директно поређење коефицијената контингенције добијених за различите парове варијабли.

Самозапошљавање и предузетништво као избор: пример Србија

53

Приступ самозапошљавању младих и жена предузетника

У светској литератури Релације између предузетништва и незапослености су комплексне. Неке студије налазе да незапосленост води порасту предузетничких активности (Reynolds, Miller & Makai, 1995, Evans & Leighton,1990, Blau, 1987), док се у другим студијама уочава супротан ефекат, односно да незапосленост смањује предузетничке активности (Garofoli, 1994, Audretsch & Firtch, 1994). Предузетничке могућности су виђене у антитезама хипотеза push („избегличког“) и pull (Шумпетеровог) ефекта. Push ефекат означава ситуацију у којој појединац може бити подстакнут да оснује ново предузеће у условима негативних радних проспеката (незапосленост, несигурност посла). У случају pull ефекта појединац је подстакнут примарно проспектима бизниса (Ritsila &Tervo, 2002) што је вероватније да ће се десити у временима економског просперитета. При разматрању утицаја предузетништва на запосленост Audretsch и сарадници (2002), на основу истраживања у OECD земљама аргументују да повећање стопе предузетништва има негативан ефекат на незапосленост истичући значај који предузетништво може имати у обарању незапослености. Према Thuriku и сарадницима (2007) ефекти самозапошљавања и покретања малог бизниса на незапосленост и обрнуто су пре дуги и не треба очекивати брзе резултате. Аутори предлажу носиоцима политике да би стварање послова и смањење незапослености боље служило фокусирајући се више на иновативно и предузетништво високог раста, него само на подстицање незапослених да постану предузетници. Одређени аутори (Faria, Cuestas, Mourelle, 2008; Parker, 2004) предузетништво виде као једну од главних снага савременог економског раста, фундаментални задатак који утиче на редуковање незапослених, што је више могуће. Овакво схватање је широко усвојено од стране креатора политике и владиних доносиоца одлука. Литература охрабрује ствараоце политике и доносиоце одлука у владама да промовишу предузетништво, што треба да иде укорак са подстицањем економског раста. Научници су истраживали различите демографске индикаторе који утичу на предузетништво и самозапошљавање. За сврхе наше студије ограничићемо се на године и пол. Када је о младима реч, истраживања показују да стопа незапослености младих тежи да буде знатно изнад стопе


54

незапослености људи средње генерације. Према Blanchfloweru и Oswaldu (2007) млади испод 25 година (у 32 европске земље плус САД) више преферирају самозапошљавање у односу на старије од 25 година (само у две скандинавске земље и САД била је обрнута ситуација). Међутим у свим истраживаним земљама стопе самозапослених испод 25 година биле су доста мање. Као главни разлог таквој ситуацији аутори наводе недостатак капитала. Према Startiene и Remeikiene (2009) млади људи су вољни да преузму ризике, међутим немају финансијске ресурсе, ни специфично пословно искуство. Старије генерације имају више могућности да крену у самостални бизнис због ефикаснијег коришћења акумулираног искуства и експертизе, подржани вештинама и финансијском стабилношћу. Према Aldrichu (1999) године су јако и позитивно корелисане са радним искуством, подстичући развој предузетничких вештина и ставова. По питању успешности у бизнису у односу на године старости резултати међу студијама се разликују. Cressy (1996) истиче улогу предузетниковог људског капитала, посебно године предузетника, и предлаже модел који претпоставља да је вероватноћа опстанка нове фирме растућа функција са годинама предузетника. Међутим, истраживање попут Harade (2003) спроведено у Јапану налази да млади предузетници теже да буду успешнији. Налази студија попут ове су значајни између осталог и за подстицање младих да постану предузетници. Други важан демографски индикатор коме посвећујемо пажњу у овом раду се односи на женско предузетништво. Према OECD (2004) женско предузетништво је важан, али неискоришћен извор економског раста. Женско предузетништво креира нове послове за себе и друге и такође обезбеђује друштво са различитим решењима за менаџмент, организацију и пословне проблеме, као и за истраживање предузетничких могућности. Међутим, жене још представљају велику мањину свих предузетника. Сагласно Global Entrepreneurship Monitor (GEM) светској бази података за све земље које учествују у GEM, предузетничке активности су ниже за жене него за мушкарце (GEM база, Minniti, Arenius, Langovitз, 2005). Како Becker (1993) истиче да се традиционално сматра за жене да представљају нижи ниво људског капитала, зато што су више ангажоване са непуним радним временом или зато што нагло прекидају посао пошто добију децу (Becker, 1993). Према Startiene & Remeikiene (2009) нижи статус жена још тежи да буде заснован на феминизму и теоријама дискриминације, објашњењу постојећих феномена унутар историјски формираних стереотипова и разлици мушке и женске природе.


55

Стање у Србији

Незапосленост је један од кључних проблема у Србији. Постојеће привредне активности и успорена стопа раста бруто домаћег производа у републици не обезбеђују повећање запослености. Поредећи стопе незапослености уназад три године, према подацима Републичког завода за статистику, укупан број незапослених се повећава што се поклапа са стањем светске економске кризе (табела 1).

Табeлa 1. Стопа незапослености у Србији за период 2000-2010. Република Србија Стопа незапослености-

-укупно 2000. 12,1 2001. 12,2 2002. 13,3 2003. 14,6 2004. 18,5 2005. 20,8 2006. 20,9 2007. 18,1 2008. 13,6 2009. 16,1 2010. 19,2 2011. 23,7

Извор: Републички завод за статистику Србије (2011)

У складу са светским стремљењима, и у српској научној јавности и међу креаторима политичких одлука, предузетништво се види као кључни фактор раста и генератор запошљавања. Утолико више јер, предузетништво може да ослободи економски потенцијал младих људи и да буде извор запошљавања и развоја, а у исто време да им повећа економску независност (Вуковић, 2009, 139). Влада Републике Србије усвојила је Стратегију смањења сиромаштва (2003) у којој је развој предузетништва означен као битан елемент економског развоја Србије и смањења сиромаштва, а самозапошљавање и start up су дефинисани као кључни сегменти развоја предузетништва. У Националној стратегији одрживог развоја (2008) као један од приоритета означен је развој конкурентне тржишне привреде и уравнотежени економски раст, где су међу главним активностима за њихово остваривање наведени развој малих и средњих предузећа, подстицање иновација и промовисање предузетништва.


56

Влада Републике Србије усвојила је и Стратегиу развоја конкурентних и иновативних малих и средњих предузећа за период 2008 – 2013. Стратегија (2008) се базира на пет стубова:

• Стуб 1 се односи на потенцијалне предузетнике, услове за оснивање предузећа и подстицање развоја микро предузећа у оквиру сектора МСП.

• Стубови 2-4 утврђују специфичне облике подршке МСП за раст и развој, односно трансформацију микро ка малим и малих ка средњим предузећима. Стуб 2 се односи на побољшање вештина менаџмента и запослених, стуб 3 на унапређење финансирања и опорезивање а стуб 4 на промовисање извоза и иновација.

• Стуб 5 је усмерен на побољшање општег пословног окружења, без обзира на величину предузећа.

Међутим, и поред широко прокламоване подршке предузетништву, у поређењу са другим земљама у транзицији, Србија није тако успешна у креирању нових бизниса и нових радних места. Учешће самозапошљавања у запослености ван пољопривреде је око 5% у Србији, док је преко 10% у Словенији, Мађарској, Пољској и Чешкој, а око 14% у земљама OECD и EU-15 (Бркановић и сарадници, 2007).

Посматрано у последње три године кретање броја микро, малих и средњих предузећа у Србији према подацима Националне агенције за регионални развој је дато у табели 2. Како се може видети из табеле број малих и средњи предузећа се у последње три године смањивао, док је број микро предузећа растао. Међутим у све три категорије предузећа је опао број запослених. Укупан привредни амбијент за предузентиштво у Републици Србији је неповољан. Макроекономски услови пословања у Србији последњих година снажно су детерминисани наслеђеном привредном структуром из предтранзиционог периода, економском политиком после 2000. године и последицама светске економске кризе. Привредни систем Србије оптерећен је структурним нескладима, заосталом технологијом, високим трошковима производње, неефикасношћу, ниским нивоом инвестиција и малим извозом. Дуговања државе су огромна за привреду оваквог капацитета, а створене монополске структуре великих трговинских ланаца су додатно узроковале велику неликвидност привредних субјеката. У таквим условима је предузетничка клима у Србији погоршана, што


57

показује и истраживање Global Entrepreneurship Monitora (GEM), према коме индекс укупне предузетничке активности Србије у 2009. години износи 4,9 и показује да је на 100 одраслих особа непуних 5 предузетнички активно, док је овај показатељ у 2008. години износио 7,6 (GEM, 2010).

Табела 2. Број предузећа и број запослених у последње три године у Србији Микро Мала Средња Република Србија

Вредност % Вредност % Вредност %

Број предузећа

290.359 95,7 10.415 3,4 2.675 0,9 2008

Број запослених

444.158 47,2 214.136 22,8 281.865 30,0


302.484 96,1 9.873 3,1 2.470 0,8 2009


412.457 47,3 200.954 23,0 259.129 29,7


306.669 96,3 9.614 3,0 2.257 0,7 2010


385.440 47,3 194.450 23,9 234.695 28,8

Извор: Национална агенција за регионални развој (2009, 2010, 2011)

Пословање привредних субјеката у Србији је оптерећено изузетно високим пореским обавезама. Посебан проблем који делује дестимулативно на отпочињање сопственог бизниса, а тиме и запосленост јесте податак да порези и доприноси на зараде радника износе 65 %. И поред разноврсних пореских облика који су установљени на републичком (ПДВ, порез на имовину, порез на добит) и локалном нивоу (такса на истицање фирме, накнада за грађевинско земљиште), велики део економије се одвија ван контроле пореских органа, односно у тзв. сивој економији. Реформа пореског система је неопходна у циљу стимулације делатности које стварају додату вредност и за пословање у девастираним подручјима, које доприноси запошљавању младих кадрова.

Адекватна финансијска подршка предузетништву подразумева широк спектар кредита које одликују флексибилни услови прилагођени потребама и пословним активностима предузетника. Поред висине каматних стопа неопходан услов је и усклађивање периода кредитирања са временским трајањем пословног циклуса или пројекта. За инвестиционе кредите попут куповине или изградње пословног простора и опреме, неопходан је и одговарајући грејс период. Банкарски кредити у Србији су прескупи за отпочињање предузетничке активности, а финансијска подршка државних институција недовољна (Фонд за развој, подстицаји за самозапошљавање,


58

локални органи). У циљу помоћи почетницима у бизнису држава је од 2007. године увела програме start up кредитирања са роком отплате до пет година. До 2010. године пласирано је 9 милијарди динара, а за 2011. годину је предвиђена једна милијарда (Фонд за развој, 2011).

Због ограничених институционалних капацитета у Србији није извршена неопходна реформа јавног сектора у погледу деполитизације и професионалног управљања јавним предузећима и државним институцијама. Дуго најављивана свеобухватна реформа прописа (СРП) практично није ни заживела. Према студији Националне алијансе за локални економски развој (2010) мала и средња предузећа и предузетници су често на милости и немилости администрације и препрека бирократске природе. Велики проблем су бирократе које контролишу процедуре и чине их компликованима, јер су компликоване процедуре извор њиховог утицаја, нарочито када иду руку под руку са могућношћу арбитрарног одлучивања. Посебан проблем је у појединим делатностима (грађевинарство–добијање грађевинских дозвола и др.) што значајно утиче на прилив страних и домаћих инвестиција у те делатности. Велику препреку представља и неусаглашеност домаћих прописа са законодавством EU (недефинисано власништво над грађевинским земљиштем), као и спорост и неефикасност целокупног судског система.

У постојећим условима привређивања у Србији не могу се очекивати бољи резултати ни по питању самозапошљавања младих и жена. Структура административне незапослености по годинама је дата у табели 3 према подацима Националне службе за запошљавање (НСЗ) из 2010. Подаци у табели су дати у односу на укупну административну незапосленост тј. засновани су на подацима о регистрованим незапосленим лицима која се налазе на евиденцији НСЗ. Према Анкети о радној снази која се спроводи у складу са стандардима Међународне организације рада (ILO) стопа незапослености младих у 2010 била je 46,1% (НСЗ, 2010). Код младих је изражен рад у сивој економији, као и прихватање послова испод нивоа квалификација које поседују (НСЗ, 2010).


59

Табела 3 Административна незапосленост према старости Старост (године) %

15 до 24 године 101.601 13,93 % 25 до 34 године 197.813 25,75 % 35 до 44 године 171.597 23,64 % 45 до 54 године 172.457 23,66 % 55 до 65 година 95.052 13,13 % Укупно 729.520 100 % Извор: Национална служба за запошљавање (2010)

Према студији о запошљавању младих и миграцијама у Србији (Владисављевић и сарадници, 2010) предузетништво се више види као резултат push ефекта, тј. потребе за радом и преживљавањем, а мање као резултат pull ефекта односно препознавања пословних могућности и прилика на тржишту. Млади незапослени имају мањи приступ пословним информацијама и много лошији или никакав приступ ресурсима, укључујући власништво над капиталом, земљом и некретнинама. У Србији још увек нису довољно развијени програми бесповратне помоћи без гаранције, за почетнике за покретање сопственог посла. Најзначајнији механизам подршке приватном сектору су средства Фонда за развој. Током последње три године млади предузетници су имали приоритет у добијању ових зајмова (међутим информација о тачном броју младих који су искористили средства Фонда за развој није доступна, пошто Фонд не објављује овакве податке). Према подацима Националне службе запошљавања (2011) од укупно евидентираних незапослених на крају 2010. године 52,69% су жене. Од укупног броја незапослених особа на евиденцији Националне службе запошљавања, највише жена је у старосној доби од 25 до 29 година-14,5 %.Подаци о стопама запослености по годишту и полу дати су у табели 4.

Табела 4. Стопа запослености у Србији по годишту и полу (2009)

Стопа запослености

Старост 15-19




Мушки 52,1 61,6 75,4 88,0 Пол Женски 35,4 51,6 70,8 84,7

Извор: Републички завод за статистику Иако је женско предузетништво широко промовисано од стране јавних и приватних организација према владиним подацима у Србији жене су власници или имају удела у власништву у 25% свих привредних субјеката, а у 17% привредних друштава у Србији жене су истовремено власнице и обављају менаџерску функцију. Кључни налази истраживања Global Entrepreneurial Monitor (GEM) указују да је, посматрано по полу, у Србији


60

предузетничка активност међу женама значајно мања, него код мушкараца (ЛЕДИБ, 2010). У раној фази предузетничке активности спремност жена да се активирају у бизнису износи 5,06%, а мушкараца 12,11%. Међутим и у Србији се ситуација мења и бележи пораст броја жена предузетница, нарочито у градским срединама. Различити мотиви покрећу жене да постану предузетници од економских разлога до жеље за доказивањем својих креативних способности ван традиционалних оквира.

Србија је земља великих регионалних разлика. Регионалне диспропорције у степену развијености у Србији су највише у Европи. Од 150 општина, 46 спада у групу изразито неразвијених, са степеном развоја испод 60 одсто републичког просека. Од тога, 27 локалних самоуправа спада у девастирана подручја и њихов степен развијености је испод половине просека у земљи.

Регионалне разлике јасно су уочљиве из економских карактеристика различитих региона, градских центара и руралних подручја. Према подацима из 2006. године град Београд, је имао 21 проценат укупног броја становника републике, запошљавао 29,6 процента становништва, учествовао са 25,6 процената у стварању националног дохотка прерађивачке индустрије, и више од половине високо образованих радника било је запослено у Београду. С друге стране, у неразвијеним деловима централне Србије (Топлички, Јабланички и Пчињски округ, Стари Рас) било је запослено 8 процената свих радника, што је допринело само 5 процената националног дохотка прерађивачке индустрије. Као један од проблема неразвијених подручја Србије уочен је изнадпросечни недостатак предузетничке иницијативе. (Национална стратегија привредног развоја Републике Србије, 2006). Према једној студији процене сиромаштва у Србији за 2006. годину (Крстић, Sulla, 2007) сиромаштво је значајно више код руралне, него код урбане популације (13,9 процената наспрам 5,2 процента). Однос руралног према урбаном сиромаштву порастао је у периоду 2002-2006. године са 1,8 на 2,7. Око две трећине сиромашног становништва живело је 2006. године у руралним подручјима.

Према Радовић и сарадницима (2011) најлошији регионални трендови запошљавања младих забележени су у економски најмање развијеним окрузима, тако да су и просечне зараде и стандард у њима најнижи. Регионални диспаритети утицали су на миграције младих из руралних у урбане средине које имају највећи потенцијал за развој привреде. Становништво у неразвијеним подручјима у Србији се смањује, а миграције из тих крајева у развијена подручја не престају. Према првим


61

подацима последњег пописа становништва Србије одржаном 2011. године број становника се повећао свега у 22 општине у Србији и то углавном у градовима, у Београду (11 београдских општина), Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Новом Пазару (Републички завод за статистику, 2011).

Резултати и дискусија

У истраживаном узорку биле су бројније особе женског пола - за више од 10%, (скица 1). Не постоји статистички значајна разлика у броју испитаника који планирају и који не планирају да постану предузетници (скица 2 и скица 4), (Hi-квадрат=0.485; df=1; N=101; p=0.486).

Скица 1. Полна структура узорка Скица 2. Професионални планови испитаника

Пол нема утицаја на професионално опредељење испитаника везано за предузетништво, односно не постоји повезаност између пола испитаника и тога да ли планира да постане предузетник (Hi-квадрат=1.955; df=1; N=101; p=0.162). Већина испитаника би покренула предузетнички подухват у:

- Градском центру (Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац) – 78.2% - Осталом делу Србије – 21.8%, (скица 3), (Hi-квадрат = 32.168;

df=1; N=101; p<=0.001). Осим тога, не постоји повезаност између пола испитаника и тога да ли би покренуо предузетнички подухват у градском центру или у осталим деловима Србије (Hi-квадрат=2.758; df=1; N=101; p=0.097).


62

Скица 3. Регионални аспект покретања предузетничког подухвата

Када су у питању посебне препреке за жене да би се бавиле предузетништвом 30,7% испитаника сматра да такве потешкоће постоје, а 69,37% их негира (скица 4). Ово разлика је статистички значајна, јер већина испитаника сматра да не постоје посебне препреке за жене (Hi-квадрат=15.059; df=1; N=101; p<=0.001). Са друге стране, има повезаности између пола и тога да ли испитаник сматра да постоје посебне препреке за жене, тј. то да ли испитаник сматра да постоје посебне препреке за жене или не, (Hi-квадрат=8.011; df=1; N=101; p<=0.005; C=0.271; p<=0.005).

Тако, на пример, 42,1% жена сматра да постоје препреке, а 57,9% сматра да не постоје. Од мушкараца, 15,9% сматра да постоје препреке, а 81,4% да не постоје.

Скица 4. Комбинација различитих показатеља

Фактори који утичу на самозапошљавање, посебно младих и жена у Србији су:

- привредни амбијент - начин доласка до почетног капитала - порези и порески систем - бирократске препреке.

Исто тако, то су највећи проблеми и према истраживању (скица 5).


63

Скица 5. Највеће препреке самозапошљавања младих и жена

Постоји повезаност између тога да ли испитаник планира да постане предузетник и тога да ли сматра да је недостатак почетног капитала проблем (Hi-квадрат=4.233; df=1; N=101; p<=0.05; C=0.201; p<=0.05). 64,8% оних који планирају да постану предузетници и 83,0% оних који не планирају, сматрају да је то проблем. Постоји извесна повезаност између тога да ли испитаник планира да постане предузетник и тога да ли сматра да су порези и порески систем проблем (Hi-квадрат=3.664; df=1; N=101; p<=0.05; C=0.187; p<=0.05). 38,9% испитаника који планирају да постану предузетници и 21,3% испитаника који не планирају сматра да су порези проблем.

Не постоји повезаност између тога да ли испитаник планира да постане предузетник и тога да ли сматра да су бирократске препреке проблем (Hi-квадрат=2.490; df=1; N=101; p=0.115).

Исто тако, не постоји повезаност између оних који планирају да постану предузетници и оних који сматрају да је неповољан привредни амбијент проблем (Hi-квадрат=1.777; df=1; N=101; p=0.183).

Закључак

У самозапошљавању и предузетништву лежи један од кључних начина за превазилажење високе незапослености у Србији. Иако се може констатовати да су учињени извесни напори у афирмисању предузетништва у Србији, то није довољно. Један од разлога је што су сва унапређења имала као резултат push ефекте, који су више егзистенцијални,


64

него прогресивни. Међутим, потребно је више raditi на pull ефектима индукованих просперитетом привреде стварајући предузетничке могућности.

Садашња веома неповољна пословна клима у Србији уз пратећу светску економску кризу није стимулативна за предузетништво и самозапошљавање. Међутим и поред такве ситуације, више од половине (53,5%) едукованих младих испитаника је позитивно одговорило да ће бити предузетник. То је у складу са мишљењем Бланцхфлоњер-а и Осњалда да су млади више на страни самозапошљавања. Привлачност предузетништва као једног пута у каријери, се не доводи у питање што потврђује и ставове у литератури да је предузетништво важан извор запошљавања (Audretsch и сарадници, 2002; Вуковић, 2009).

Према подацима истрaживања убедљива већина испитаника, 73,3% је означила недостатак капитала као главну препреку самозапошљавању, а узимајући у обзир само оне који су се изјаснили да неће да се баве предузетништвом, чак 83% испитаника, што се слаже са истраживањем Бланцхфлоњеа и Осњалда. Иако је неповољан привредни амбијент други по рангу, са 47,5% одговора испитаника, између ова два фактора постоји значајна разлика. Ово је важан резултат и показује да би се многи отиснули у предузетничке воде, и поред неповољног привредног амбијента, ако би располагали потребним капиталом. Креатори политике и владини доносиоци одлука на највишем нивоу треба да стварају услове и проналазе начине како да младим људима буде олакшан приступ потребном капиталу.

Порези и порески систем и бирократске препреке су биле одговори око трећине испитаника (38,6%, односно 30,7% респектино) што је значајан удео и што значи да се у будућем периоду мора деловати у правцу побољшања односно одговарајућих измена пореске политике и елиминисања и смањивања непотребних бирократских кочница.

Истраживање је показало да пол нема утицаја за опредељење за каријеру предузетника. Ово значи да млада едукована женска популација једнако мушкарцима преферира предузетништво, што је у супротности са актуелном ситуацијом у Србији где је заступљеност женских предузетника знатно мања у односу на предузетнике мушког пола (само четвртина), али и у односу на податке земаља које су у ГЕМ бази (Миннити и сарадници, 2005). По питању препрека више од две трећине испитаника сматра да не постоје посебне препреке за жене да се баве предузетништвом, али гледано по полу 42.1% жена сматра да постоје препреке. Резултати указују да


65

значајан проценат испитаника сматра да препреке постоје и да би се морало деловати на правцу њиховог савладавања. Потребно је превазилазити и стереотипе и укорењена схватања о улогама или мушким и женским занимњима, промовисати женско предузетништво, подржавати женске предузетничке активности и мреже.

Оно што показује резултат истраживања је изразита привлачност градских центара у односу на остатак Србије, пошто се 78,2% испитаника изјаснило да би покренуло предузетнички подухват у градском центру. Ставови испитаника су у складу са подацима о Србији као земљи великих регионалних разлика и миграцијама на релацији руралне средине градски центри, резултатима пописа о повећању становника у великим градовима а смањењу у свим осталим деловима Србије (РЗС, 2011) и литературом (Радовић и сарадници 2011; Крстић, Сулла 2005). Креатори политике и владини доносиоци одлука морају у правцу ублажавања регионалних разлика и већој привлачности руралних подручја и вароши, укључујући бројне стимулативне мере које би поспешиле привлачност ових подручја и развој предузетништва.

Широка подршка и промовисање самозапошљавања и предузетништва доприноси поспешивању привреде у целини. То треба увек имати у виду приликом доношења различитих стратегија, смерница, препорука за које није важно само да буду декларативно усвојене. Исто тако, значајно је да буду и суштински спроведене и подржане.

Захвалност Рад је резултат пројекта број 47007 који финансира Министарство за просвету и науку Републике Србије


66

Литература

Aldrich, H.E. (1999). Organizations Evolving, London: Sage. Audretsch D.B., Caree, M.A. & Thurik, A.R. (2002). Does Entrepreneurship Reduce

Unemployment? Tinbergen institute Discussion Paper. TI2001-074/3 Audretsch, D.B. & Fritsch M. (1994). The Geography of Firm Births in Germany. Regional

Studies. 28 (4), 359-365. Becker, G.S. (1993), Nobel lecture: the economic way of looking at behaviour. Journal of

Political Economy. 101, 385-409. Blanchflower Blanchflower, D. & Oswald, A. (2007). What makes a young entrepreneur? IZA

Discussion Paper. No. 3139, November. Retrieved from http://ftp.iza.org/dp3139.pdf Blau Blau, D.M. (1987). A Time Series Analysis of Self Employment in the United States.

Journal of Political Economy. 95 (3), 445-467. Brkanović, I., Lalović, M., Lakić, A., Tilger, S. (2007). Micro-financial support to entrepreneurs

beginners in Serbia (Микро-финансијска подршка предузетницима почетницима у Србији). Beograd: Centar za razvoj preduzetničkog društva

Cressy, R. (1996). Are business starts-up debt rationed? The Economic Journal. 106 (September),

1253-1270. Development Fund of the Republic of Serbia (2011). Program of Fund for development of the

Republic of Serbia for 2011 (Програм фонда за развој Републике Србије за 2011.). Belgrade. Retrieved from http://www.fondzarazvoj.gov.rs/files/Program2011.pdf

Evans & Leighton (1990). Small Business Formation by Unemployed and Employed Workers.

Small Business Economy. 2(4), 319-330. Faria, J.R., Cuestas, J.C. & Mourelle, E. (2008). Entrepreneurship and Unemployment: a nonlinear

bidirectional causality? Nottingham Trent University Discussion papers in economics. No. 2008/6, 1-33.

Garofoli, G. (1994). New Firm Formation and Regional Development: The Italian Case. Regional

Studies. 28 (4), 381-394. Global Entrepreneurship Monitor (GEM), 2010. Harada, N. (2003). Who succeeds as entrepreneur? An analysis of the post-entry performance of

new firms in Japan. Japan and the World Economy. 15(2), 211-222. LEDIB Local Economic Development in the Balkans (2010): Practical policy of representing

“Business women Association“, Niš in 2010. The case study (Практична политика заступања „Удружења пословних жена” Ниш у 2010. Ситуациона анализа). Niš. Retrieved from http://www.LEDIB.org/uploads/downloads/12_en.doc


67

Krstić, G., Sulla, V. (2007). Basic document of trends and profils of poverty in Serbia: 2004-2006 (Основни документ о трендовима и профилу сиромаштва у Србији: 2004-2006). World Bank

Minniti, M., Arenus P. & Langowitz N. (2005). 2004 Report on Women and Entrepreneurship.

GEM - Global Entrepreneurship Monitor National agency for regional development (2010). Report on small and medium sized entreprises


National agency for regional development (2011). Report on small and medium sized entreprises


National employment agency (2011). Report of the NEA work for 2010 (Извештај о раду

Националне службе за запошљавање за 2010. годину). Retrieved from http://www.nsz.gov.rs/download/files/cms/attach?id=275

OECD (2004): Women’s entrepreneurship: Issues and policies. 2nd OECD Conference of Ministers

Responsibles for Small and Medium-Sized Entreprises, 3-5 June, Istanbul, Turkey Parker, S. (2004): The Economics of Self-Employment and Entrepreneurship, Cambridge:

Cambridge University Press Radović B, Radović D, Aničić J., (2011). Support for youth employment (Подршка

запошљавању младих). Ekonomski Vidici, XVI(2), Strategy of economic development of Serbia and European union 2011-2020, Banja Koviljača, 09-10 jun 2011., 325-341.

Republic agency for development of small and medium sized entreprises and of entrepreneurship

(2009). Report on small and medium sized entreprises and entrepeneurship 2008 (Извештај о малим и средњим предузећима и предузетништву 2008). Belgrade. Retrieved from http://narr.gov.rs/index.php/content/download/1079/5288/file/Report%20on%20SME%202008.pdf

Reynolds, P., Miller, B. & Maki, W.R. (1995). Explaining Regional Variation in Business Births

and Deaths: U.S. 1986-1988. Small Business Economy. 7(5), 389-707. Ritsila, J & Tervo, H. (2002). Effects of Unemployment on New Firm Formation: Micro-Level

Panel Data Evidence from Finland. Small Business Economics. 19(1), 31-40. Serbian Government (2006). National strategy of economic development of Republic of Serbia,

2006-2012 (Национална стратегија привредног развоја Републике Србије од 2006. до 2012. године). Retrieved from http://www.prsp.gov.rs/download/SKUPSTINA-NSPRS.pdf


68

Statistical Office of the Republic of Serbia (2011a): Basic sets of population aged 15 and over (Основни скупови становништва старости 15 и више година). Belgrade. Retrieved from http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=24

Statistical Office of Republic of Serbia (2011b). Poll about working force, April, 2011 (Анкета о

радној снази, април 2011). Retrieved from http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=615

Statistical Office of Republic of Serbia (2011c). 2011 Census of Population, Households and

Dwellings in the Republic of Serbia. First results (Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. Први резултати). Belgrade. Retrieved from http://media.popis2011.stat.rs/2011/prvi_rezultati.pdf

Startiene R. & Remeikiene R. (2009). The Influence of Demographical Factors on the Interaction

between Entrepreneurship and Unemployment. Inzinerine Ekonomika-Engineering Economics. 4, 60-70.

Serbian Government (2003). The Strategy for Reduction of Poverty (Стратегија за смањење

сиромаштва). Belgrade. Retrieved from http://www.mos.gov.rs/sites/default/files/down/siromastvorezime.pdf

Serbian Governement (2008). Strategy of development SME competitiveness and innovation

2008-2013 (Стратегија развоја конкурентних и иновативних малих и средњих предузећа за период 2008-2013). Belgrade. Retrieved from

http://www.klasterpolux.rs/info-download?download=18 Serbian Government (2008). National strategy of sustainable development (Национална

стратегија одрживог развоја). Belgrade http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/assets/download/Nacionalna-strategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije.pdf

Thurik, R., Carre, M., Stel, van A., Audretsch, D.B. (2008). Does self-employment reduce

unemployment? Journal of Business Venturing. 23(6), 673-686. Vladisavljević, A., Krsmanović, B., Stojanović, M., Azanjac, T. (eds.) (2010). Report on

employment and migrations of young people in Serbia 2010 (Извештај о запошљавању и миграцијама младих у Србији 2010). Građanske inicijative. Beograd. Retrieved from http://www.gradjanske.org/admin/download/files/cms/attach?id=265

Vuković D., (2009). Incentives to Creativity and Innovation of Young Entrepreneurs, in

Development and promotion of local systems to support innovative SME´s, editors Zarić, S., and Bianchi, M., Belgrade-Bologna, pp. 139.

self-employment and enterpreneurship as a ......government’s decision makers. literature...

Documents