AUTONOMNI NERVNI

SISTEM

(receptori, holinergični i adrenergični agonisti i antagonisti)

Struktura nervnog sistema

Nervni sistem se sastoji od dve celine:

1. CNS (mozak i kičmena moždina)

2. Periferni nervni sistem, a njega čine:

Somatski (motorni, nervi koji idu do mišića)

Autonomni nervni sistem

I senzorni putevi koji idu u mozak, ali i iz

mozga (od i do receptora za bol)!

Autonomni nervni sistem

Autonomni (vegetativni) nervni sistem upravlja mehanizmima pomoću kojh se održavaju funkcije najvažnijih organa i organskih sistema (srce, glatki mišići GI trakta i žlezde).

Regulacija ovih funkcija odigrava se bez uticaja svesti.

Vegetativni nervni sistem se anatomski deli na dva dela:

simpatikus i

parasimpatikus

Opšta pravila inervacije (i simpatikus i

parasimpatikus)

Dva neurona inervišu jedan organ –

preganglijski i postganglijski neuron

Preganglijski n. potiče iz CNS i formira

sinapsu sa postganglijskim n. u autonomnoj

gangliji

Svi preganglijski neuroni oslobađaju

neurotransmiter acetilholin, a on deluje na

nikotinske receptore na postganglijskoj ćeliji!

Sva parasimpatička postganglijska vlakna

oslobađaju acetilholin, na ciljnom organu

deluje na muskarinske receptore

Najveći broj simpatičkih postganglijskih

vlakana oslobađa noradrenalin (NE). Na

ciljnom organu deluje na različite receptore.

Acetilholin se sintetiše (u preganglijskoj ćeliji)

iz acetilkoenzima A i holina

Delovanje acetilholina prekida

acetilholinesteraza (u sinapsi)

Noradrenalin i adrenalin se sintetišu iz AK

tirozina

NE se deaktivira ponovnim preuzimanjem u

neuron iz kog je oslobođen (usled dejstva na

presinaptičke 2 receptore)

NE se inaktivira pomoću

1. enzima jetre COMT(katehol-o-metil-

transferaza)

2. enzima MAO (monoaminoksidaza), i u jetri

i u mozgu

Simpatički sistem je katabolički - ‚‚bori se ili beži‚‚!

Simpatički sistem je torakolumbalni (ganglije)– postganglijski neuroni dugi, preganglijski neuron u sinapsi sa više postganglijskih ćelija

Parasimpatički sistem je anabolički (štedi energiju)

Ovaj sistem je kraniosakralni, preganglijski neuroni duži, a postganglijski kraći, sinapsa jedan pre- i jedan postganglijski neuron

Efekti parasimpatikusa lokalizovani!

Receptori

Holinergični receptori (za acetilholin)

1. muskarinski

(srce, glatki mišići, egzokrine žlezde,u unutrašnjim organima)

2. nikotinski

(završna motorna ploča, autonomne ganglije i srž nadbubrežne žlezde)

Adrenergični receptori (za NE)

1. - 1 i -2

2. β – 1 i -2 (i -3)

β1 receptori – srce,

β2 – skeletni mišići krvnih sudova i glatki

mišići bronhija,

β3 – masno tkivo (jetra?)

1 receptori većina vaskularnih glatkih

mišića,

2 presinaptički neuroni

Lokalizacija receptora osnova

farmakoterapije!

Efekti inervacije simpatikusom i

parasimpatikusom Dvojna inervacija – suprotno delovanje:

srce, oko, glatki mišići bronhija, glatki mišići GI

trakta, glatki mišići genitourinarnog trakta

Pljuvačne žlezde – i simpatikus i

parasimpatikus pojačavaju sekreciju (različit

tip sekrecije)!

U stanju mirovanja većina dvojno inervisanih

organa pod kontrolom parasimpatikusa!

Primer organa koji nije dvojno inervisan –

vaskularni glatki mišići isključivo pod

kontrolom simpatikusa!

Krvni pritisak i periferni otpor kontroliše

simpatikus!

Aktivacija 1 receptora dovodi do

vazokonstrikcije!

Aktivacija presinaptičkih 2 receptora

dovodi do smanjenja oslobađanja NE, a

njihova inhibicija do povećanja oslobađanja

NE iz presinaptičkih neurona

Holinergični agonisti (povećavaju aktivnost AcH)

Dve grupe lekova:

I Direktni – deluju na receptore (muskarinske i ni i/ili nikotinske)

1. Sve autonomne ganglije imaju nikotinske receptore

2. Svi receptori na neuromišićnoj ploči su nikotinski

3. Svi ciljni organi parasimpatičkog sistema imaju muskarinske receptore

Direktni agonisti

1. Estri - BETANEHOL

2. Alkaloidi – MUSKARIN, PILOKARPIN

Efekti ovih lekova izrazito muskarinski (manji

afinitet za nikotinske receptore)!

Oko – mioza

Kardiovaskularni sistem – smanjenje frekvencije

Respiratorni s. – bronhijalna konstrikcija i pojačana sekrecija

GI trakt – povećanje motiliteta, relaksacija sfinktera

GU trakt – relaksacija sfinktera ikontrakcija zida

mokraćne bešike

Žlezde – povećana sekrecija

Neželjeni efekti ovih lekova vezani sa

njihovim dejstvom na muskarinske receptore!

Direktni agonist nikotinskih receptora je

nikotin!

Manje doze nikotina stimulišu simpatičke

ganglije (oslobađanje kateholamina,

vazokonstrikcija, tahikardija, hipertenzija, i

bledilo kože)

Stimulacija parasimpatičnih ganglija i

nikotinskih receptora na neuromišićnoj

spojnici - bradikardija, nauzeja, nesvestica,

povraćanje, hipersalivacija i pojačanje

peristaltike sa prolivima.

Najvažniji centralni efekti u slučaju trovanja

nikotinom su vrtoglavica, nauzeja i

povraćanje, a posle većih doza i konvulzije

Lečenje trovanja nikotinom se sprovodi

simptomatski. Nije poznat efikasan

antagonist!

II Indirektni holinergički agonisti

Blokiraju metabolizam acetilholina preko acetilholinesteraze

Povećavaju koncentraciju acetilholina u svim holinergičnim sinapsama

1. Reverzibilni inhibitori (hidrosolubilni)

2. Ireverzibilni inhibitori (liposolubilni)

Reverzibilni inh. se takmiče sa acetilholinom za mesto na enzimu holinesterazi

Ireverzibilni inh. fosforilišu enzim i inaktiviraju ga (organofosfatni insekticidi)!

Inhibitori acetilholinesterazre

REVERZIBILNI INHIBITORI

MIASTENIJA

GRAVIS

ALCHAJMEROVA

BOLEST

IREVERZIBILNI

INHIBITORI

EDROFONIJUM

FIZOSTIGMIN

NEOSTIGMIN

PIRIDOSTIGMIN

RIVASTIGMIN

DONEPEZIL

GALANTAMIN

MALATION

PARATION

SARIN

SOMAN

Miastenija gravis – imunološko oboljenje,

propadanje acetilholinskih receptora na

neuromišićnoj spojnici!

Reverzibilni inh. – lečenje glaukoma i

reverzija nedepolarišuće neuromuskularne

blokade nakon operacije

Alchajmerova bolest – efikasni su u odlaganju

progresije, zahvaljujuči svojim centralnim

dejstvima!

Ireverzibilni inh. – značajni zbog čestih

trovanja pesticidima i insekticidima

Trovanje organofosfatima – antidot ATROPIN

I PRALIDOKSIM!

Antiholinergični

lekovi - atropin i

pralidoksim

Holinergični antagonisti Muskarinski antagonisti

Predstavnik je ATROPIN, SKOPOLAMIN

Mehanizam dejstva – kompetetivni antagonizam, u odsustvu acetilholina NE ISPOLJAVAJU EFEKAT!

Periferni efekti ovih lekova su istovetni, a razlikuju se u centralnom dejstvu.

Skopolamin ima jače izraženo sedativno centralno dejstvo.

U velikim dozama obe supstance prouzrokuju simptome nadražaja CNSa, koji dostiže stepen delirijuma.

Atropin i Skopolamin prodiru u CNS i u

zavisnosti od unete doze proizvode efekte:

sedaciju sa osećajem vrtoglavice i umora

razdraženje i delirijum praćen halucinacijama

duboku depresiju CNSa i komu u kojoj

postoji i depresija disanja.

Sa izuzetkom depresije svi navedeni simptomi

se javljaju prilikom trovanja alkaloidima

beladone.

Karakterisično je da postoji amnezija za sve

što se događalo u toku delovanja.

Fizostigmin je farmakodinamski antagonist,

pa se njime mogu otkloniti kako periferni, tako

i centralni efekti atropina.

Upotreba ove grupe lekova:

preoperativno, za smanjenje sekrecije

Skopolamin kod kinetoza

Ipratropijum lečenje hronične opstruktivne

bolesti pluća, dovodi do bronhodilatacije

Lečenje učestalog mokrenja i inkotinencije -

Tolterodin

Neuromuskularni blokatori

Blokiraju efekte acetilholina na nikotinske receptore na nervno-mišićnoj spojnici, za njih imaju najveći afinitet (relaksacija mišića)

Dve grupe:

1. depolarizujući – vezivanjem za receptore otvaraju jonske kanale

SUKCINILHOLIN – njegovo dejstvo može biti praćeno malignom hipertermijom, koja može biti smrtonosna!

2. nedepolarizujući se vezuju receptore ali ne otvaraju jonske kanale

d-TUBOKURARIN, PANKURONIJUM

Adrenergični agonisti

Oponašaju efekte adrenalina i noradrenalina

Većina 1 agonista izaziva kontrakciju vaskularnih glatkih mišića

β1 agonisti povećavaju frekvencu srčanog rada

β2 agonisti relaksiraju respiratorni i uterusni glatki mišić

1. direktni agonisti – samo adrenalin i noradrenalin aktiviraju i i β receptore

Adrenalin – alergijske reakcije i šok, kontrola lokalizovanih krvarenja, produžavanje delovanja lokalnih anestetika

agonisti

Fenilefrin,1 agonist, nazalna dekongestija

Klonidin, 2 agonist,sniženje krvnog pritiska centralnim delovanjem

β agonisti

Dobutamin,β1 agonist, ubrzanje rada srca i povećanje udarnog volumena

Salbutamol,β2 agonist, smanjenje bronhokonstrikcije

Izoprenalin,β1=β2 agonist, oba efekta, izraženo smanjenje perifernog otpora a povećanje udarnog volumena!

2. indirektni agonisti

Oslobađaju prethodno deponovani noradrenalin

Efedrin, nazalni dekongestiv

Kardiovaskularni efekti adrenalina i noradrenalina

Noradrenalin povećava ukupni periferni otpor i srednji arterijski pritisak

Adrenalin predominantno deluje na srce preko β1 receptora izazivajuči povećanje frekvence srca i udarnog volumena

Adrenergični antagonisti

AGONISTI 2 receptora

Smanjuju aktivnost simpatičkog nervnog sistema,

KLONIDIN, GVANABENZ

-BLOKATORI

Antagonisti ovih receptora dovode do vazodilatacije

i snižavanja krvnog pritiska

PRAZOSIN, 1 antagonist, terapija hipertenzije

β-BLOKATORI

Široka upotreba u lečenju srčanih aritmija, angine, hipertenzije

Hronična upotreba ovih lekova snižava krvni

pritisak, mehanizam nije razjašnjen!

β1 selektivni – kardioselektivni antagonisti

ATENOLOL, METOPROLOL

β neselektivni antagonisti

PROPRANOLOL, TIMOLOL

Mešoviti - i β-blokatori

LABETALOL, specifičan za 1receptore

Karvedilol, noviji