NERVNI SISTEM

Služi z aprijem, obradu, skladištenje i prenos informacija koje dolaze iz spoljašnje i unutrašnje sredine

objedinjuje sve organe i sisteme organa i omogućava njihovo koordinirano funkcionisanje

PRIJEM - receptori

PRENOST – nervi (neuroni)

REAKCIJA – mišići/ žlezde

NEURULACIJA – proces spustanja nervne pločoce na stadijumu gastrule – nastanak kičmene moždine

nervna cev je ektodermalnog porekla i ona se deli na 3 moždana mehura.

od prvog MM nastaju prednji mozak i međumozak i tu su smeštene 3 moždane komore.od drugog MM nastaje srednji mozakod trećeg MM nastaju mali mozak, moždano stablo i produžena moždina i tu se nalazi preostala 4. moždana komora.

III i IV komoru spaja Sivijev kanal

RECEPTORI

receptori – čulne ćelije – cpecijalizovane nervne ćelije

1) INTERORECEPTORI2) EKSTERORECEPTORI

a) TERMORECEPTORI – nalaze se u koži i u krvi

b) HEMORECEPTORI – receptori za miris i ukus (receptori za hemijske draži)

c) MEHANORECEPTORI – receptori za dodir, osećaj

d) FOTORECEPTORI – nalaze se u mrežnjači

Koža je deo SOMATOSENZORNOG SISTEMA. E sad … to je me mrzi da objašnjavam pa vam dajem definiciju sa vikipedije … u svakom slučaju nije puno bitno.

Somatosenzorni sistem je senzorni sistem za somatske osjećaje.Somatski osjećaji se sastoje od raznih čulnih receptora koji izazivaju osjećaje kao što su dodir ili pritisak, temperatura (topla ili hladna), bol (uključujući svrbež i golicanje) i osjete vezane uz pokret mišića i zglobova, uključujući stav, pokret i izraze lica

NEURONI

- UNIPOLARNI NEURONI – jedan nastavak koji se deli na dentrite i akson

- BIPOLARNI NEURONI – sa jedne strane su je jedan akson, a sa druge jedan dendrit

- MULTIPOLARNI NEURONI – mnoštvo dendrita i jedan akson

VRSTE NEURONA

1. SENZITIVNI – prenose nadražaj od receptora do kičmene moždine

2. MOTORNI – prenose nadražaj od kičmene moždine do efektora

3. INTERNEURONI – neka vrsta posrednika između senzitivnih i motornih nerava

MEMBRANSKI I AKCIONI POTENCIJAL

MEMBRANSKI POTENCIJAL je razlika potencijala sa obe strane membrane ćelije.Membranski potencijal imaju sve žive ćelije.

Membranski potencijal nastaje usled:

1. nejednakog rasporeda jona sa obe strane membrane2. selektivne propustljicosti membrane, tj. nemogućstva da veliki anjoni izađu iz ćelije

vrednost membranskog potencijala je -60mV

Natrijum-kalijum pumpa je vid aktivnog transkorta kroz membranu koja omogućava održavanje membraskog potencijala na vrednosti od -60mV.

KIČMENA MOŽDINA

RECEPTORRECEPTOR MOTORNI NERVMOTORNI NERV

INTERNEURONIINTERNEURONI

SENZITIVNI NERVSENZITIVNI NERV EFEKTOREFEKTOR

PROST REFLEKSI LUK

SLOŽEN REFLEKSI LUK

Na+

K+

Na+

Na+

Na+

Na+

Na+

Na+

K+

K+ K+K+K+ K+ K+

K+ K+ Na+

Na+

Pasivan trnansport je trasport bez upotrebe energije iz ATP-a, tj izjednačavanje osmotskih koncentracija sa obe strane membrane. U ovom slučaju to bi bilo izbacivanje K+ jona iz ćelije i ubacivanje Na+ jona u ćeliju.

ATP je potreban za ubacivanje K+ i izbacivanje Na+ … to omogućava natrijuk-kaalijum pumpa.

Ona se sastoji iz velikog broja otvora za Na i velikog broja otvora za K na membrani ćelije.

3Na+ izlazi iz ćelije, a 2K+ ulazi u ćelijuATP

ATP

AKCIONI POTENCIJAL je kratkotrajna i brza promena membranskog potencijala. Imaju ga ćelije koje su sposobne da promene membranski potencijal.

Imaju ga nadražljive ćelije (čulne ćelije, nervne, efektorske)

PRAŽNI STIMULUSI oni stimulusi koji mogu da ozazovu akcioni potencijal. Dakle koji su veći od 20mV.

0

-40mV

-60mV

40mV

kritični nivo

I

IV

III

II

I faza – DEPOLARIZACIJAII faza – UZLAZNA FAZA

ovde dolazi do otvaranja kanala za natrijum u membrani i do izlaska Na+ jona iz ćelije

III faza – REPOLARIZACIJA

sada su se kanali za Na+ zatovrili i otvraju se kanali za K+ i kalijumovi joni ulaze u ćeliju vraćajući njen membranski potencijal na vrednost od -60mV

IV faza – PREBAČAJ

tj. kod repolarizacije se vrednost membranskog potencijala spušta ispod -60mV pa se on onda u IV fazi uspostavlja

SINAPSE

to je mesto kontakte između dve nadražljive ćelije.

Po tipu, sinaspe mogu bitiČ

1. HEMIJSKE – da bi signal (akcioni pot.) prešao sa jedne ćelije na drugu potrebni su neurotransmiteri

2. ELEKTRIČNE – AP. se direktno prenosi sa ćelije na ćeliju (kod srčanog mišića)

PRINCIP FUNKCIPONISANJA:

Prvo se akciponi potencijal prenosi kroz akson i dovodi do završnih dugmića na kraju aksona. Tu se nalazi ACETILHOLIN u vezikulama. One prilaze membrani presinaptičke ćelije i izbacuju ACH u sinaptičku pukotinu. ACH se zatim vezuje za receptro za ACH koji se nalazi na membrani postsinaptičke ćelije pored kanala za Na+. Kada se ACH veže za receptor tada se otvaraju kanali za Na+ i on ulazi u ćeliju i to predstavlja prvu fazu akcionog potencijala (depolarizacija).

MIŠIĆI

1. POPREČNO-PRUGASTIobavijaju skelet pa se nazivaju i skeletni mišićisastoji se od snopova koji su sastavljeni od mišićnih vlakana tj. mišićnih ćelija

u mišićima se nalaze ćelijske strukture koje omogućavaju kontrakciju i to su MIOFIBRILE. Postoje dva tipa proteina (filamenata) koji se nalaze u miofibrilama:

i. tanki filamenti koji su izgrađeni od aktina

ii. debeli filamenti koji su izgrađeni od miozina

reakcijom između aktinskih i miozinskih filamenata dolazi do kontrakcije.Ca je jako važan za kontrakcije mišića jer je on svojevrstan posrednik u tome.

Prilikom upale mišića nestaje O2 u njima pa počinje ralaganje glukoze što kasnije doprinosi stvaranju mlačne kisleine u mišićima. Da bi se povratio O2 u mišiće potrebno je ponovo vršiti kontrakcije.

2. GLATKI MIŠIĆIoblažu unutrašnje organe, sačinjavaju zidove krvnih sudova, nalaze se u polnim organima i u dužici oka. Njihova kontrakcija je spora i duga za razliku od kontrakcije pop-pru. mišića.

Mišići u dužici su specifični jer mogu sami da izazovu akcioni potencijal.

3. SRČANI MIŠIĆ

sačinjavaju ga dve grupe ćelija:a. TIPIČNE ili RADNE – nalaze se u komorama i pretkomorama i učestvuju u kontrakciji

b. PREDVODNICE – nalaze se neposredno ispred dense pretkomore i održavaju ritam kontrakcija. Nalaze se u SA čvoru. (sinoatrijalni čvor)

Srce je autoritmično i nad njim psotoji dvojna kontrola CNS i ANS ( centralni nervni sistem i autonomni nervni sistem)

kod ovih mišića se nalaze električne sinapse jer je potrebno da veliki broj ćelija izvrši kontrakciju u isto vreme.

CENTRALNI NERVNI SISTEM – CNS

Mozak i kičmena moždina. Siva masa su tela nervnih ćelija i dendriti, a bela masa su aksoni (prekriveni mijelinskim omotačem koji je beo).

Delovi mozga: veliki mozak, međumozak, srenji mozak, moždami most (pons, Varolijev most),mali mozak i produžena moždina.

dve vrste sinapsi: periferne sinapse – sinapse između neurona perifernog nervnog sistemacentralne sinapse – sinapse između neurona CNS-a

neurotransmiteri: ACH, adrenalin, serotonin, dopamin, endorfin. Aminokiseline.

DIVERGENCIJA NEURONA – kada jedan neuron deluje na više mišićnih ili nervnih ćelijaKONVEGENCIJA NEURONA – kada više neurona deluje na jednu ili nervnu ćeliju.

KIČMENA MOŽDINA – medulla spinalis

- najstariji deo CNS- siva masa unutra – oko centralnog kanala, i u njoj se nalaze tela motornih i interneurona.

- bela spolja – aksoni prekriveni mijelinskim vlaknima

31 segmet kičmene moždine, iz svakog izlase spinalni nervi: - 8 vratnih - 12 grudnih - 5 slabinskih - 5 krsnih - 1 trtični

ULOGA KIČMENE MOŽDINE:

1) centar refleksih radnji

prosti refleksi: receptor – senzitivni nerv ( prolazi kroz dorzalne korenove kičmene moždine) – motorni

nerv (prolazi kroz ventralne korenove sive mase kičmene moždine) - efektor

složeni refleksi: receptor – senzitivni nerv ( prolazi kroz dorzalne korenove kičmene moždine) – interneuroni - motorni nerv (prolazi kroz ventralne korenove sive mase kičmene moždine) - efektor

objašnjenje: (tela senzornih neurona koji neposredno ulaze u kičmenu moždinu se nalaze pored kič. moždine u spinalnoj gangliji, njihovi aksoni ulaze u zadnje korenove i i tu prenose impuls na tela interneurona ili motornih neurona, čiji aksoni izlaze kroz prednje korenove)

Prosti refleksi: povlačenje, kontrakcija trbušnih mišića, tetivni refleks kolena i grčenje stopala.Složeni refleski: uro-genitalne funkcije i defekacija.

2) prenos impulsa između receptora i CNS-a

Može biti:- uzlazni, od receptora do mozga- silazni, piramidalni, od korteksa do svih delova tela. U visini produžene moždine se nervi ukrštaju tako da nervi se leve strane tela dospevaju u desnu hemisferu mozga i obrnuto.

AUTONOMNI NERVNI SISTEM – ANS

Deo perifernog nervnog sistema koji deluje samostalno, bez naše volje i kontroliše rad glatkih mišića, žlezda i srca.

Postoje dva tipa ANS:

1) SIMPATIKUS – aktivan u budnom stanju, u stanju akcije, stresa itd.

objašnjenje slike: tela pregansglisjih ćelija se nalaze u kičmenoj moždini, iz njih polaze kratki aksoni i dolaze do simpatičke ganglije koja je blizu kičmene moždine i tu se spajaju sa telima postganglijskih neurona koji su U gangliji (deluje retardirano, ali se gleda gde idu njihovi akosni, po tome se nazivaju ’’pre’’ ili ’’post’’ ganglisjki) i iz tih tela polaze postganglijski aksoni koji us jako dugački i idu dalje do svakog organa posebno. Na krajevima tih aksona se oslobađa noradrenalin.

Kada deluje simpatikus ubrzava se rad srca, šire se zenice itd, a varenje, lučenje pljuvačke, izlučivanje i reproduktivn efunkcije se skoro zaustavlaju.

2) PARASIMPATIKUS

obajšnjenje slike: tela preganglijskih neurona se nalaze u produženoj moždini, iz njih izlaze dugi aksoni i dolaze do parasimpatičke ganglije koja se nalazi na pojedinom organu gde se spaja sa telom postganglijke čelije koja se nalazi U gangliji. Odatle polaze kratki postganglijski aksoni do određenih delova organa na koji teba da deluju.

Parasipatikus deluje suprotno simpatikusu.

MOŽDANO STABLO

PRODUŽENA MOŽDINA – medulla oblongata

- u produženoj moždini se ukrštaju nervi koji idu do leve i dene hemisfere- pošto se tu ukrštaju nervi, širi se kičmena moždina, više nema konkretno odeređene sive i bele

mase, već su nervne ćelije grupisane u JEDRA (nema veze sa jedrom ćelije)

- do produžene moždine dolaze 12,11,10 i 9. kranijalni nerv

- najbitniji od njih je 10. kranijalni nerv – VAGUS, koji služi za regulisanje rada srca (održavanje normalnog ritma od oko 75 okucaja u minuti) i krvnog pritiska kao i za regulisanje udisaja.

- u produženoj moždini je centar za disanje, gutanje, povraćanje, lučenje pljuvačke, kijanje, kašljanje

- proces udisaja: iz centra vagusa se šalje impuls u neurone u kičmenoj moždini i to na one koji deluju na dijafragmu i spoljne međurebarne mišiće.

MOŽDANI MOST/ VAROLIJEV MOST/ PONS

- centar za prekid udisaja, žvakanje, sisanje, suzenje, treptanje, - u njemu se nalaze jedra 8,7,6 i 5. kranijalnog nerva

- najvažniji 8. kranijalni nerv – VESTIBULARNI NERV, služi za održavanje razvnoteže.

-

SREDNJI MOZAK

- u njemu se nalaze donje (slušnje) kvržice i gornje (vidne) kvržice. Te kvržice primaju vidne impulse, usklađuju pokrete glave i očiju (fiksiranje pogleda, istovremeno poveranje i očiju i glave itd.)

- do sređenjg mozga dolaze 4. i 3. kranijalni nerv

- takođe centar za održavanje normalnog položaja glave i tela, ustajanje.

- u njemu se nalaze CRVENO JEDRO i CRNA SUPSTANCIJA (u okviru retikularen formacije, kasnije je objašnjena)

MEĐUMOZAK

- nalazi se između hemisfera velikog mozga- deli se na tri dela:

EPITALAMUS – u njemu se nalazi pinealna žlezda koja reguliše endogene ritmove (smena dana i noći, godišnjih doba itd.)

TALAMUS – u talamus stižu sva senzorna nervna vlakna sem mirisnih (ona su direktno spojena sa korteksom), tu se prekopčavaju i šalju u korteks

HIPOTALAMUS – povezan sa hipofizom, održavanje homeostaze (konstantnost unutrašnje sredine), na neki način deluje kao i ANS, reguliše telesnu temperaturu. U njemu su centri za glad, žeđ, sitost. Zajedno sa LIMBIČKIM SISTEMOM (hipokampus, bademasta jedra i limbička kora) reguliše emocije i ponašanje

RETIKULARN FORMACIJA je mrežasta struktura koja se proteže korz celo moždano stablo i međumozak i ona služi za povezicanje centara. U njoj se nalazi centar za smenu budnsoti i sna.

MALI MOZAK

- siva masa spolja, bela iznutra- iam dve hemisfere između kojih je centralni crv

- deli se na tri dela:

ARCHICEREBELLUM – najstariji deo i služi za održavanje razvnotežePALEOCEREBELLUM – održavanje stava tela, automatski pokretiNEOCEREBELLUM – najnoviji deo malog mozga; reguliše pokrete ekstremiteta, brze pokreti

- koordiniše i sinhronizuje program iz motorne zone korteksa, otkalnja greške.

VELIKI MOZAK

- ima dve hemisfere- siva masa spolja, bela unutra

- najveći deo je korteks i on se deli na:

arhikorteks

paleokorteks – mirisna kora

neokorteks

- morfološki se sastoji is 52 Brodmanove brazde

- anatomski se sastoji od režnjeva:

čeoni

temeni

potiljačni

slepoočni

- između čeonog i temenog se nalazi Rolandova brazda. Sa njenih strana se nalaze motorna i senzorna zona (primarne zone)

- asocijativne zone – sekundarne zone

- po ulozi se deli na:

senzornu zonu

motornu zonu

asocijativnu zonu

MOTORNA ZONA

- primarna. služi za pokretanje.

- Pemfildov čovečuljak pokazuje kako najveća površina motorne zove odgovara najpokretljivijim delovima tela

SENZORNA ZONA

- Pemfildov čovečuljak pokazuje kako najveća površina senzorne zone odgovara najvećoj gustini receptora na telu.

ASOCIJATIVNA ZONA

- zauzima 90% korteksa. Tumači nadražaje i interpretira ih.

VIDNA ZONA

- trauma vidne zone dovodi do slepila, a trauma asocijativne zone dovodi do nerazumevanja sadržaja koji vidimo.

BAZALNE GANGLIJE

- grupacije neurona u beloj masi velikog mozga. povezuju korteks i talamus- motorna uloga i održavanje stava tela, cenatar rotacionih pokreta

- u njima ima puno neurotransmitera

GOVOR

- Brokina govorna zona (prilikom traume se gubi mogućnost govora)- Vernikeova zova (prilikom traume se gubi mogućnsot razumevanje govora i nepoveanost

govora)

UČENJE I PAMĆENJE

u hipokampusu se odabira šta ide iz kratkoročne u dugoročnu memorijuPavlovljev refleks

SPAVANJE

Intenzivno se luči hormon rasta, opada temperatura, ubrzava se varenje. Ima dve faze:

- REM faza – mozak je aktivan, sanjamo, mišići očiju se mrdaju – 20%- NE-REM faza – mzoak je neaktivan, ne sanjamo, svi mišići su opušteni

retikularna formacija uređuje prelazak iz spavanja u budnost. Prilikom buđenja naglo se povišava šećer i povećava s etemperatura.

NEURODEGENERATIVNE BOLESTI

PARKINSONOVA BOLEST

- nastaje usled oštećenja 80% crne supstancije u bazalnim ganglijama - kod ove boelsti nedostaje dopamina i manifestuje se nepokretnošću mišića, podrhtavanjem i nepomičnošću

- načini lečenja: davanje prekursora dopamina, transplantacija ćelija koje stvaraju dopamin i genetska manipulacija

HANTINGTONOVA HOREA

- oboljenje bazalnih ganglija, dominantno je nasledna i manifestuej se kao nestanak GABA neurotransmitera. Ćelije izumiru usled nagomilavanje proteina Hantingtina

ALCHAJMEROVA BOLEST

- deljencija i izgubljensot- nagomilavanje proteina i oštećenje

- mogu je izazvati i traume

- fali najviše ACH ali i drugih neurotransmitera

- može se ublažiti genskom terapijom

MULTIPLA SKLEROZA

- vrlo progresivna- autoimuna

- prestavlja degeneraciju mijeliskog omotača

- leukociti napadaju oligodendrocite koji stvaraju mijelin i on se više ne regeneriše