Orson Skot Kard SEDMI SIN

Orson Skot Kard

SEDMI SIN

preveo:

Ivan Jovanovi

Naslov izvornika SEVENTH SON

Orson Scott Card

Copyright 1987 by Orson Scott Card Copyright za Srbiju 2007 Algoritam

Orson Skot Kard

SEDMI SIN

Izdava ALGORITAM Beograd www.algoritam.co.yu

Prevod

IVAN JOVANOVI

Prelom u korice ATENEUM

Za izdavaa

VESO IVANIEVI

tampa HEKTOR-PRINT

Tira 800

Za Emili Jan,

koja zna svu magiju

koja e joj ikad trebati

SADRAJ

1. Krvava Meri

2. Kolari

3. Senica

4. Reka Hatrak

5. Koulica

6. Greda

7. Oltar

8. Posetilac

9. Pripoveda

10. Vizije

11. Mlinski kamen

12. Knjiga

13. Operacija

14. Prekor

15. Obeanja

1

Krvava Meri

Mala Pegi pazila je sa jajima. Provlaila je prste kroz slamu sve dok tako ne bi naletela na neto tvrdo i teko. Nije marila za kokoja govanca. Napokon, kad su ludi sa bebama odsedali u svratitu, mama se nije mrtila ni na najgore njihove pelene. ak i kad su kokoja govanca bila vlana i rastegliva, pa su joj se od njih prsti lepili, mala Pegi nije marila. Samo bi razgrnula slamu, uzela jaje u ruku i izvadila ga iz kutije za noenje. Sve to stojei na vrhovima prstiju na teturavoj stoliici i sa rukom podignutom visoko iznad svoje glave. Mama joj je govorila da je premlada kako bi ila po jaja, ali mala Pegi joj je pokazala. Svakog dana tako bi pretresala svaku kutiju za noenje i nala bi ama ba svako jaje, sve do jednog, tako je radila.

Sve do jednog, ponavlala je i ponavlala u sebi. Moram da naem sve do jednog. A onda je mala Pegi bacila pogled u severoistoni ugao, najmranije mesto u celom ivinarniku, gde je u svojoj kutiji za noenje sedela Krvava Meri, kao avolski komar, a mrnja joj je blistala iz opakih oiju, kao da hoe da kae: Samo doi, devojice, da te klucnem. Hou da ti isklucam prste, a ako mi se ba priblii i proba da mi uzme jaje,

klucnuu ti ja i oi. Veina ivotinja nije imala ba puno srcovatre, ali Krvava Meri bila je snana i stvarala otrovan dim. To niko drugi nije mogao da vidi, ali mala Pegi jeste. Krvava Meri je sanjala o smrti svih ludi, a pogotovu izvesne pet godina stare devojice a mala Pegi je to i mogla da dokae oilcima na prstima. Dobro, bar jednim oilkom; iako je tata priao kako ne moe da ga vidi, mala Pegi je pamtila kako ga je zaradila i niko nije mogao da je krivi ako ponekad zaboravi da opipa ispod Krvave Meri, to je tamo sedela kao u nekakvoj busiji, spremna da ubije prvog oveka koji makar proe pored nje. Niko se ne bi nalutio ako bi samo ponekad zaboravila da tamo pogleda. Zaboravila sam. Pogledala sam u svaku kutiju za noenje, ba svaku, a ako sam jednu propustila, onda sam zaboravila, zaboravila, zaboravila.

Svi znaju da je Krvava Meri toliko pogana kokoka da svejedno nosi pokvarena jaja.

Zaboravila sam.

Unela je u kuu kotaricu sa jajima jo pre no to je mama potpalila vatru, pa je mami bilo toliko drago, da je pustila da Pegi jedno po jedno jaje sputa u hladnu vodu. Onda je mama zakaila bakra na verige i namestila ga iznad vatre. Kad ovek kuva jaja, ne mora da eka da se vatra lepo razgori moe da to radi sa sve dimom.

Peg, kaza tata.

Bilo je to mamino ime, ali tata to nije rekao njenim glasom. Rekao je to onim Pegi, nagrabusila si glasom, a maloj Pegi postalo je jasno da je skroz otkrivena, pa se stoga odmah okrenula i viknula ono to je sve vreme nameravala da kae.

Tata, zaboravila sam!

Mama se okrenu i iznenaeno okrenu malu Pegi. Ali tata nije bio iznenaen. Ruka mu je bila iza lea. Mala Pegi je znala da se u toj ruci krije jaje. Gadno jaje Krvave Meri.

ta si to zaboravila, mala Pegi? tiho upita tata.

Ba tog asa mala Pegi zaklui da je najglupla devojica na celom zemnom aru. Eto nje, porie neto, a niko je ni za ta nije optuio.

Ali nee se dati, ne odmah i tek tako. Nije mogla da podnese da budu luti na nju, i samo je elela da joj dopuste da ode u Englesku i tamo ivi. I tako je sloila izraz lica kao pravo nevinace i kazala: Ne znam, tata. Nekako je dola do zakluka da je najbole iveti u Engleskoj, jer Engleska ima lorda protektora. Po tatinom pogledu, lord protektor joj je ba potreban u tom asu.

ta si zaboravila? ponovo upita tata.

Samo reci i zavri sa tim, Horase, kaza mu mama. Ako je negde pogreila onda je pogreila.

Samo jednom sam zaboravila, tata, ree mu mala Pegi. Ona je jedna zla matora kokoka i mrzi me.

Tata je odgovorio tiho i polako. Samo jednom, kazao je.

A onda je ispruio ruku koju je do maloas krio iza lea. Samo to mu u ruci nije bilo jedno jaje, ve itava kotarica. A ta kotarica bila je puna slame najverovatnije svom slamom iz gnezda Krvave Meri a ta slama bila je sva sleplena osuenim umancem i komadiima luspi, izmeano sa tri ili etiri izgriena mala pileta.

Zar si ba morao da to unese u kuu pre doruka, Horase? upita mama.

Ne znam ta me vie luti, odvrati Horas. To to je pogreila, ili to se unapred spremala da slae.

Nisam se spremala i nisam lagala! viknu mala Pegi. Ili je bar nameravala da vikne. Ono to se zaulo prilino je zvualo kao pla, iako je mala Pegi koliko jue reila da je sa plakanjem zavrila do kraja ivota.

Vidi? kaza mama. Ve joj je krivo.

Krivo joj je to je uhvaena, odvrati Horas. Previe joj poputa, Peg. Dua joj je laliva. Neu da mi erka odraste rava. Radije bih da bude mrtva kao njene male sestre, nego rava kad odraste.

Mala Pegi vide kako se mamina srcovatra razbukta kada se toga seti, a pred oima joj se ukaza beba u lepoj maloj kutiji, a onda jo jedna, samo ne ba toliko lepa, jer je bila druga bebe Misi ona to je umrla od boginja tako da niko nije mogao ni da je pipne sem njene mame, koja je jo bila toliko onemoala od boginja da nije mogla puno toga da uradi. Mala Pegi je videla taj prizor i znala da je tata pogreio to je to rekao, jer se mamino lice zaledilo iako joj je srcovatra bila vrela.

To je najravija stvar koju je iko ikada izjavio u mom prisustvu, odvrati mama, pa uze sa stola tu kotaricu sa pogani i iznese je napole.

Krvava Meri me kluca za ruku, ree mala Pegi.

Videemo ta kluca, odgovori tata. Za to to si ostavlala jaja, dobie jedan prut, jer raunam da ona luda kokoka izgleda strano sitnoj devojici. Ali zato to si lagala, dobie deset.

Mala Pegi sada zaista zaplaka. Tata je u svemu poteno raunao i davao punu meru, a naroito u ibama.

Tata sa jedne visoke police uze leskin prut. Tu ga je uvao otkako je mala Pegi onaj stari gurnula u vatru, pa je ceo izgoreo.

Radije bih da od tebe ujem hiladu tekih i gorkih istina, keri, nego jednu meku i laku la, kazao je, pa ju je prebacio preko kolena sa prutom preko njenih butina. Zviz, zviz, zviz izbrojala ih je sve do jednog, a svaki ju je ujeo za srce koliko su bili puni besa. Najgore od svega bilo je to to je znala kako je sve to nepravedno, jer je tatina srcovatra besnela zbog potpuno drugog razloga, kao i uvek. Tata je mrzeo ravost zbog svoje najtajnije uspomene. Mala Pegi to nije potpuno razumela, jer je sve bilo uvrnuto i zbaglano, a i tata se nije ba dobro seao. Sve to je mala Pegi jasno videla bila je neka gospoa, koja nije bila mama. Tata bi na tu gospou mislio svaki put kada bi neto polo po zlu. Kada je beba Misi umrla bez ikakvog razloga, a onda sledea beba, takoe nazvana Misi, umrla od boginja, pa kada je ambar izgoreo, a krava uginula, sve to je polo po zlu nateralo bi ga da se seti te gospoe i odmah bi poeo da pria o tome koliko mrzi ravost. U ta vremena leskov prut samo bi ibao.

Radije bih da ujem hiladu tekih i gorkih istina tako je rekao, ali mala Pegi je znala kako ima jedna istina koju nikad nee poeleti da uje, pa ju je zadrala za sebe. Nikad mu je ne bi uzviknula, makar i da zbog toga polomi leskov prut, jer bi, kad god pomisli da mu kae za tu gospou, svog oca zamislila mrtvog a to je bilo neto za ta se nadala da nikada u stvarnosti nee videti. Sem toga, ta gospoa kojom je njegova srcovatra bila opsednuta

nije imala odeu na sebi, a mala Pegi je znala da e sigurno biti iibana ako pria o golim ludima.

I tako je trpela batine i plakala sve dok po ukusu nije osetila da joj curi nos. Tata je odmah potom izaao iz sobe, a mama se vratila da spremi doruak za kovae, posetioce i radnike, ali njoj ni re nisu rekli, ba kao da je nisu ni primeivali. Neko vreme je jo vie i glasnije plakala, ali ni to nije pomoglo. Naposletku je uzela Bagija iz kotarice za ivenje i sva ukoena otila do kolibe Starog tatice, pa ga je odmah probudila.

On ju je sasluao, ba kao i uvek.

Znam ja za Krvavu Meri, kazao joj je. Ako tvom tati nisam pedeset puta rekao da zavrne iju toj kokoki, nisam nijednom. To je ludo ivine. Na svakih nedelu dana poblesavi i polomi sopstvena jaja, ak i ona to su pred izleganjem. Ubija sopstvene pilie. Samo ludak ubija svoje.

Tata bi hteo mene da ubije, onda mu je rekla mala Pegi.

Ako moe da hoda, onda raunam da i nije tako strano.

Ne mogu puno.

Ne. Vidim da e doveka ostati sakata, odgovorio joj je Stari tatica. Nego, da ti kaem, tvoja mama i tvoj tata, po meni, uglavnom su luti jedno na drugo. Zato se onda ti negde ne izgubi, na jedno dva sata?

Kad bih mogla da se pretvorim u pticu i odletim.

Ako ne moe to, onda je sledea najbola stvar da nae tajno mesto za koje niko ne zna, pa ne moe tu da te trai. Ima li neko takvo mestace? Ne, nemoj da mi

kae sve si upropastila, ako makar jednoj drugoj osobi ispria za njega. Lepo ti idi tamo na neko vreme. Samo je bitno da je bezbedno, da nije u umi, gde bi neki crvenokoac mogao da ti odsee tu lepu kosicu, da nije na visokom mestu, pa da padne, i da nije skueno pa da se zaglavi.

Veliko je, nisko i nije u umi, odgovorila mu je mala Pegi.

Onda idi tamo, Megi.

Mala Pegi se namrti, ba kao i uvek kad bi je Stari tatica tako zvao. Podie Bagija i njegovim pitavim visokim glasiem odgovori: Ona se zove Pegi.

Idi ti tamo, Prasence, ako ti se to svia vie od...

Mala Pegi mlatnu Bagijem Starog taticu po kolenu.

Jednog dana Bagi e zbog toga dobiti kilu i umreti, kaza Stari tatica.

Ali Bagi mu samo zaigra ispred lica i uporno kaza: Nije prasence, nego Pegi!

Tako je, Pagi. Samo ti otii na to tajno mesto, a ako neko kae: Idemo da naemo tu devojicu, ja u kazati: Znam ja gde je, i vratie se kada bude spremna.

Mala Pegi potra ka vratima kolibe, pa stade i okrenu se: Stari tatice, ti si najbola odrasla osoba na celom svetu.

Tvoj tata ima drugaije milenje o meni, ali to ti je zbog jednog drugog leskovog pruta to mi je preesto bio u ruci. Bei sad.

Ona ponovo stade tren pre no to je zatvorila vrata za sobom. Ti si jedina dobra odrasla osoba! Viknula je to ba glasno, napola se nadajui da e je jasno uti i u kui.

A onda je potrala preko bate, pored livade za krave, uzbrdo u umu i du staze ka senici.

2

Kolari

Ti ludi su imali samo jedna dobra kola, koja su vukla samo dva dobra konja. Moda bi se i moglo rei da su imuni, ako se uzme u obzir to da su imali estoricu krupnih sinova, od odraslog pa sve do blizanaca koji su se rvali, tako bivajui prilino jai no to im to sleduje za njihovih tuce godina ivota. I uz sve to jo i jedna velika kerka i itav buluk mlaih devojica. Velika porodica. Ba imuna, samo kad ovek ne bi znao da nema ni godinu dana kako su imali mlin i iveli u jednoj velikoj kui na obali potoka u zapadnom Novom Hempiru. Srozali su se ba na niske grane, i samo su im ta kola ostala od svega to su imali. Ali bili su puni nade i zaputili se na zapad putevima to su prelazili Hajo, poavi ka otvorenoj zemli to je bila slobodna za zaposedanje. Dobra je to zemla, ako je re o porodici sa puno snanih lea i vetih ruku, samo da vreme poslui, da ih crvenokoci ne oplakaju i da advokati i bankari ostanu u Novoj Engleskoj.

Otac je bio krupan ovek, pomalo debeo, to nije bilo nikakvo iznenaenje, budui da mlinari po ceo dan stoje. Ta mekoa oko trbuha nee potrajati ni godinu dana na domainstvu u dubokoj umi. Bilo kako bilo, za to nije

mario nije se plaio napornog rada. Danas se brinuo za svoju enu, Fejt. Znao je da joj je vreme da se porodi. Mada o tome nikada nije otvoreno priala. ene jednostavno ne vole da o takvim stvarima priaju sa mukarcima. Ali znao je on koliko je krupna i koliko je meseci prolo. Sem toga, kada su u podne stali da se odmore, promrmlala mu je: Alvine Mlinaru, ako negde na putu ima svratite, pa makar i oronula kolibica, raunam da bi mogli da se odmorimo. ovek nije morao da bude filozof, pa da je razume. A nakon est sinova i est keri morao bi da bude tup kao cigla pa da ne shvati kako stvari stoje sa njom.

I tako je poslao najstarijeg sina, Vigora, da poe napred i izvidi kakav je teren.

Videlo se da su iz Nove Engleske, jer momak nije poneo nikaku puku. Da ga je ekao neko u busiji, mladi se nikad ne bi vratio, a injenica da se vratio sa svom svojom kosom bila je dokaz da ga nijedan crvenokoac nije uoio Francuzi kod Detroita plaali su engleske skalpove rakijom, pa ako crvenokoac naleti na usamlenog belca u umi, i to bez muskete, uzee mu skalp. I tako bi se, moda, i moglo pomisliti da se toj porodici napokon posreilo. Ali budui da ti Jenkiji nisu znali da put nije bezbedan, Alvin Mlinar ni na tren nije razmilao o svojoj srei.

Vigor je doneo glas da je na tri mile od kola jedno svratite. Bile su to dobre vesti, samo to je izmeu njih i svratita bila reka. Pomalo golava reka, sa plitkim gazom, ali Alvin Mlinar nauio je da u vodu nikada nema poverenje. Ma koliko spokojno izgledala, pokuae da zgrabi oveka. Skoro da se reio da saopti Fejt kako e

prenoiti na toj strani reke, ali u tom trenutku ona najtie mogue zajea i on shvati da za to nema nikakvih izgleda. Fejt mu je izrodila tuce ive dece, ali prolo je etiri godine od poslednjeg, a mnogo ena je teko podnosilo da tako kasno u ivotu raa. Puno ih je umiralo. Dobro drumsko svratite znailo je da e neka ena pomagati pri poroaju, pa e stoga morati da se okuaju sa rekom.

A Vigor je rekao da reka nije neto.

3

Senica

Vazduh u senici bio je hladan i teak; bilo je mrano i vlano. Ponekad, kad bi mala Pegi tu dremnula, probudila bi se borei se za dah, kao da je sve poplavleno. Sanjala je vodu ak i kad nije tu zbog ega su neki ludi priali da je kapa, a ne lua. Ali uvek je bila svesna da sanja, kada je sanjala napolu. U senici je voda bila stvarna.

Stvarna u kaplicama kojima su tegle sa mlekom u potoku bile oroene. Stvarna u hladnoj vlanoj glini od koje je pod senice bio utaban. Stvarna u grgutavom zvuku potoka dok je hitao posred kue.

Hladei senicu tokom itavog leta, hladna voda je izvirala pravo iz brda i tekla u senicu, tokom itavog puta zasenjena drveem tako starim da je mesec prolazio kroz njihovo granje samo da bi se nasluao dobrih starih pria. Zato je mala Pegi stalno tu dolazila, ak i kad je tata nije mrzeo. Ne zbog vlage u vazduhu bez toga je mogla ba lepo da ivi nego zato to bi vatra u njoj odmah utrnula i vie nije morala da bude lua. Nije morala da gleda u sva ona mrana mesta u kojima su ludi sebe krili.

Krili su sebe od nje, kao da im je neto vredelo. ta god da su najvie mrzeli u vezi sa sobom, pokuavali su da gurnu u neki mrani zapeak, ali nisu bili svesni kako

sva ta mrana mesta za malu Pegi plamte. ak i kad je bila toliko mala da je pluvala kukuruznu kau iz ustiju, nadajui se da e dobiti dojku, znala je sve prie koje su ludi oko nje skrivali. Videla je delie njihovih prolosti koje su najvie eleli da zakopaju, i delie njihovih budunosti od kojih su najvie strahovali.

I zato je poela da dolazi u senicu. Tu nije morala da gleda takve stvari. ak ni gospou iz tatinog priseanja. Tu nije bilo nieg sem tekog, vlanog, mranog i hladnog vazduha koji gasi vatru i gui svetlost, tako da ona makar na svega nekoliko minuta dnevno moe da bude petogodinja devojica sa slamnatom lutkom po imenu Bagi, i da ne mora da misli na tajne odraslih.

Nisam ja rava, govorila je sebi. Iznova i iznova, ali nije pomagalo jer je znala da jeste.

Pa dobro, ree sebi, jesam rava. Ali vie neu da budem. Govoriu istinu, kao to tata kae, ili neu nita da priam.

ak i sa pet godina mala Pegi je bila svesna da joj je bole da nita ne pria, ako ve misli da odri to obeanje.

I tako nita nije govorila, ak ni samoj sebi, ve samo leala na mahovini i drala Bagi tako vrsto da ju je davila.

ing, ing, ing.

Mala Pegi se probudi i, samo na tren, pobesne.

ing, ing, ing.

Bila je besna jer joj niko nije rekao: Mala Pegi, nema nita protiv, ako ovog mlaanog kovaa nagovorimo da se ovde skrasi, zar ne? Ba nita, tata, rekla bi da su je pitali. Znala je ta znai imati kovanicu. Selo se razvija, a

onda ludi iz drugih mesta dolaze, a ako dolaze onda ima i trgovine a ako ima trgovine, onda velika kua njenog oca moe da bude umska gostionica, a tamo gde postoji umska gostionica putevi e se samo malice poviti da prou pored nje, ako nije predaleko mala Pegi je sve to znala, ba kao to farmerska deca znaju kako je na farmi. Drumsko svratite pored kovanice jeste drumsko svratite koje e napredovati. Tako bi rekla. Dabome, neka ostane; daj mu zemlu, sazidaj mu dimnjak, dabe ga hrani, neka spava u mom krevetu, pa da je moram da spavam sa roakom Piterom, koji stalno pokuava da mi zaviri pod spavaicu. Sve u to da istrpim samo nemoj da ga stavi pored senice pa da sve vreme, ak i kad elim da budem sama sa vodom, sluam tu buku, gledam vatru kako crni nebo i oseam miris zapalenog ugla. ovek od svega toga prosto poeli da poe za potokom nazad u planinu, samo da nae malo mira.

Naravno, pametno je postaviti kovanicu pored potoka. Samo da nije vode, kova je mogao da je sagradi bilo gde. Gvoe mu je dolazilo kolima iz Nove Nizozemske, a drveni ugal pa, puno je farmera volnih da trampe ugal za dobru potkovicu. Ali voda, to kovau niko ne moe da donese, pa naravno da su ga smestili nizbrdo od senice, tako da ju je njegovo ing ing ing budilo i vraalo vatru u jedino mesto gde je ranije mogla da je utrne i skoro da je pretvor u hladan vlaan pepeo.

Grmlavina.

Za tren se nala kod vrata. Morala je da vidi munju. Stigla je da vidi samo poslednju senku svetla, ali znala je da e ih biti jo. Podne sigurno nije odavno prolo; nije

valjda itav dan spavala? Nije mogla da oceni od crnih oblaka kao da su poslednji trenuci sumraka. Vazduh je bio peckav od munja to su samo ekale da blesnu. Znala je taj oseaj, znala je kako je to znailo da je munja udarila negde blizu.

Pogledala je da vidi je li kovaeva staja jo puna konja. Jeste. Potkivanje nije zavreno, put e se pretvoriti u kalugu, pa je farmer sa svoja dva sina iz Vest Forka zaglavio tu gde jeste. Nema nikakvih izgleda da e se zaputiti kui po takvom vremenu, kad su munje spremne da zapale umu, obore drvo na njih, ili da ih moda opaui i obori mrtve u krug, ba kao to se desilo sa onih pet kvekera, o kojima se jo tu i tamo pria, godine '90. Kada su se tu nastanili prvi beli ludi. Svet jo pria o krugu petorice i svemu tome, a neki se pitaju da li ih je Bog zgromio kako bi ih uutkao, budui da nita drugo kvekere nikad nije moglo da natera da umuknu, dok su se drugi ludi pitali da li ih je to Bog uzneo na nebo ba kao prvog lorda protektora, Olivera Kromvela, kojeg je u devedeset sedmoj godini udarila munja, pa je prosto nestao.

Ne, taj farmer i njegovi krupni sinovi prenoie jo jednu no. Mala Pegi je gostioniareva kerka, zar ne? A gostioniarske keri znaju koji e ludi prenoiti, ak i pre no to to oni shvate.

Konji su im rzali u staji, frkui i upozoravajui jedan drugoga na oluju. Mora da u svakoj grupi konja, mislila se mala Pegi, ima jedan izuzetno tupav, pa ostali moraju da mu objasne ta se deava. Gadna oluja, govorili su. Pokisnuemo do gole koe, ako nas grom ne ubije. A onaj

tupavi bi i dale rzao i pitao: Kakva je to buka, kakva je to buka?

A onda se nebo otvorilo i salilo vodu na zemlu. Toliko je lilo da se lie kidalo sa drvea. Toliko je padalo da mala Pegi vie nije videla kovanicu, pa je pomislila da ju je voda odnela u potok. Stari tatica joj je ispriao da taj potok vodi pravo u reku Hatrak, a Hatrak se uliva u Hajo, a Hajo kroz umu vodi do Mizipija, koja nastavla dale i uliva se u more. Stari tatica je priao kako more pije toliko vode da ga mui varenje, pa veoma glasno podriguje, a od tog podrigivanja nastaju oblaci. More podriguje, a poplava e kovanicu odneti ak tamo, pa e je more prodrati i izbaciti kroz podrigivanje, tako da e jednog dana ona gledati svoja posla, a neki oblak e se rasturiti i isplunuti tu kovanicu, dok e stari Mirko Kova i dale ing, ing, inkati.

Onda je kia malo popustila, a ona je pogledala da vidi je li kovanica i dale tu. Ali uopte je nije videla. Ne, videla je varnice daleko u umi, nizvodno, kod gaza, samo to sa tolikom kiom nije bilo nikakvih izgleda da se reka danas pregazi. Varnice, puno varnica, a znala je da su sve te varnice ludi. Vie nije morala ni da razmila o tome, ve samo da vidi njihove srcovatre a pomno je gledala. Moda budunost, moda prolost, sve vizije zajedno ive u srcovatri.

Sada je istu stvar videla u svim njihovim srcima. Kola posred Hatraka, sve vii nivo vode, a sve to oni imaju nalazi se u tim kolima.

Mala Pegi nije puno priala, ali svi su znali da je lua, pa su je sluali kad god bi spomenula nevolu. Naroito ovakvu nevolu. Jata, nasela u ovim krajevima sada su

prilino stara, dobrano starija od male Pegi, ali ludi jo nisu zaboravili da su svi na gubitku ako neko izgubi kola u poplavi.

Skoro da je sletela niz travnato brdo, preskaui rupe i klizajui se niz strmine, tako da nije prolo ni dvadeset sekundi otkako je videla daleke srcovatre do trenutka kad je priala usred kovanice. Onaj farmer iz Vest Forka isprva je hteo da je natera da saeka, dok ne zavre sa priama o gorim olujama koje je video. Ali Mirko je znao za malu Pegi. Odmah ju je sasluao, pa onda rekao onim momcima da osedlaju te konje, ne marei za potkovice, i da su se neki ludi zaglavili na hatrakom gazu, pa nema vremena za budalatine. Mala Pegi nije ni stigla da ih vidi kako odlaze Mirko ju je ve poslao do velike kue da pozove svog oca i svu poslugu i goste. Nije bilo nijednog od njih a da u nekom trenutku nije strpao sve to ima u kola i poterao ih na zapad, preko planinskih puteva i u tu umu. Nije bilo nijednog od njih, a da nije osetio kako reka grabi ta kola, elei da ih ukrade. Svi su pohrlili. Vidite, tako je tada bilo. Ljudi su obraali panju na tue nevole jednako brzo kao na svoje.

4

Reka Hatrak

Vigor je predvodio momke u pokuaju da guraju kola, dok je Elenor vukla konje. Alvin Mlinar je za to vreme nosio devojice, jednu po jednu, do bezbednosti suprotne obale. Struja je bila kao avo koji ga je grabio, apui: Uzeu ti decu. Uzeu ih sve do jednog. Ali Alvin je govorio ne, svakim miiem u telu dok se kroz vodu probijao ka obali govorio je ne tom apatu, sve dok se njegove devojice sve nisu nale na toj obali, dok im se kia slivala niz lica kao suze sveg jada na svetu.

Odneo bi i Fejt, sa sve bebom u trbuhu, ali ona nije htela ni da mrdne. Samo je sedela u kolima, drei se za sanduke i nametaj dok su se klimala i lulala. Munje su sevale i grane se lomile; jedna od njih pocepa ceradu i voda pohrli u kola, ali Fejt se vrsto drala prebledelim akama i iskolaenih oiju. Alvin je po tim oima znao da niim ne moe da je natera da pusti to za ta se drala. Postojao je samo jedan nain da Fejt i njeno neroeno dete izvue iz te reke, a to je bilo da izvue cela kola.

Konji se klizaju, tata, viknu Vigor. Samo se spotiu i sigurno e slomiti noge.

Pa, ne moemo da se izvuemo bez konja!

Konji su bar neto, tata. Ako ih ostavimo ovde, izgubiemo i njih i kola!

Tvoja mama nee da izae iz kola.

Tada u Vigorovom pogledu vide da on shvata ta se deava. Stvari u kolima nisu bile vredne stavlanja glave u torbu da se spasu. Ali mama jeste.

Svejedno, ree Vigor. Zaprega na obali moe da povue. Ovde u vodi ne mogu nita da urade.

Kai momcima da ih ispregnu. Ali najpre zavei vrengiju za neko drvo da dri kola!

Nije prolo ni dva minuta pre no to su blizanci Vredan i Radan bili na obali, vezujui vrengiju za jedno debelo stablo. Dejvid i Metar zavezali su drugi konopac za am u kojem su bili konji, dok je Miran sekao uzice kojima su bili vezani za kola. Bili su to dobri momci i radili ba kako treba. Vigor je vikao ta da rade dok je Alvin samo gledao, bespomono u kolima, posmatrajui kako Fejt pokuava da se ne porodi, posred reke Hatrak, to je pokuavala da ih odnese u pakao.

Nije neka reka tako je Vigor rekao ali onda su se nakupili oblaci i poela kia, a Hatrak se ipak pretvorila u neto. Opet, delovala je kao da ju je lako prei kada su stigli do nje. Konji su snano zagazili, a Alvin je ba priao Mirnom, koji je drao uzde: Pa, stigli smo u dlaku, kada je reka poludela. Za samo jedan tren postala je dvostruko bra i dvostruko snanija, a konji su se usplahirili i izgubili pravac, poevi da vuku jedan protiv drugog. Svi momci su skoili u reku i pokuali da ih povedu ka obali, ali kola su tada ve izgubila brzinu, a tokovi upali u reni mul. Skoro kao da je reka znala da dolaze i sauvala svoj

najgori bes za trenutak kada su ve u njoj i ne mogu da izau.

Pazite! Pazite! vrisnu Metar sa obale.

Alvin pogleda uzvodno da vidi kakvu avoltinu reka sada sprema i ugleda istrgnuto stablo noeno vodom, korenom kao opsadni ovan okrenuto ka sreditu kola, pravo na mesto gde Fejt sedi, sa bebom koja samo to se nije rodila. Alvin nije znao ta da radi; uopte nije mogao da razmila, ve je samo iz sve snage vrisnuo enino ime. Moda je duboko u sebi mislio da e je odrati u ivotu ako mu na usnama bude njeno ime, ali nade nije bilo nikakve.

Samo to Vigor nije znao da nema nade. Skoio je na drvo kada je bilo svega hvat daleko, udarivi ga telom neposredno iznad korenja. Negov skok ga je malo okrenuo, pa onda potpuno prevrnuo, gurnuvi ga dale od kola. Naravno, i Vigor se preturio sa stablom, zavrivi pod vodom ali uspelo je. Koren je potpuno promaio kola, a deblo ih je samo postrance zakailo.

Drvo je poletelo niz renu struju i uz tresak udarilo o gromadu na obali. Alvin je bio pet hvatova daleko, ali od tog trenutka pa do kraja ivota pamtio je taj dogaaj kao da je bio ba tamo. Drvo udara o gromadu, a Vigor izmeu njih. Samo deli sekunde koji e trajati itav ivot. Vigorove oi razrogaene od iznenaenja, krv to mu ve lipti iz ustiju, padajui na drvo koje ga je ubilo. A onda je reka Hatrak ponovo ponela stablo. Vigor je skliznuo pod vodu, sa izuzetkom ruke, koja je upletena u korenje trala iznad vode kao kad neki komija mae u znak pozdrava nakon posete.

Alvin je sa tolikom panjom gledao kako mu sin umire, da nije ni primetio ta se njemu deava. Udarac drveta bio je dovolan da izbaci zagliblene tokove iz mula, tako da je struja zahvatila kola i ponela ih nizvodno. Alvin se vrsto drao, dok je Fejt unutra jecala. Elenor je sa vozarevog sedita iz petnih ila vritala, a momci na obali neto vikali. Vikali su: Dri! Dri! Dri!

Palamar je izdrao jednim krajem privezan za debelo drvo, a drugim za kola izdrao je. Reka nije mogla da ih odnese nizvodno; mesto toga je zanela kola do obale, kao kad neki deak zavitla kamen o konopcu. Kada su se napokon uz tresak zaustavila, nala su se odmah uz reni breg, prednjim delom okrenuta uzvodno.

Izdrao je! vikali su momci.

Hvala Bogu! viknu Elenor.

Beba stie, proapta Fejt.

Ali jedino to je Alvin mogao da uje bio je jedan jedini slabani krik, to bee poslednji zvuk iz grla njegovog prvoroenog sina; a jedino to je mogao da vidi bilo je kako se njegov deak vrsto drao za drvo dok se prevrtalo u vodi; jedino to je mogao da izusti bila je samo jedna re, samo jedna zapovest. ivi, promrmla. Vigor ga je ranije uvek sluao. Bio je vredan radnik, volan drug, vie prijatel ili brat nego sin. Ali Alvin je znao da ga ovaj put nee posluati. Svejedno ponovo proapta: ivi.

Jesmo li na sigurnom? drhtavim glasom upita Fejt.

Alvin se okrenu da je pogleda, pokuavajui da mu se na licu ne vidi bol. Nema svrhe da sazna koju je cenu Vigor platio da spasi nju i bebu. Bie dovolno vremena

da to sazna nakon to se porodi. Moe li da sie sa koli?

ta je bilo? upita Fejt, pogledavi ga u lice.

Uplaio sam se. Jedno drvo je moglo da nas ubije. Moe li da izae, poto smo pribijeni uz obalu?

Elenor se nagnu sa prednjeg dela koli. Dejvid i Miran su na obali; mogu da ti pomognu. Konopac za sada dri, mama, ali ko zna koliko e?

Hajde, majko, samo jedan korak, kaza joj Alvin. Bole emo izai na kraj sa kolima ako znamo da si ti bezbedna na obali.

Beba samo to nije, odvrati Fejt.

Bole na obali nego ovde, Alvin otro ree. Hajde sada.

Fejt ustade, pa se otetura do prednjeg dela. Alvin je iao za njom, da joj pomogne ako se spotakne. ak je i otpozadi video koliko joj se trbuh spustio. Beba mora da se ve bori za vazduh.

Na obali sada nisu bili samo Dejvid i Miran. Bilo je tu i stranaca, krupnih ludi, kao i nekoliko konja. ak i jedna mala kola, a to je bio pravi melem na ranu. Alvin nije imao predstave ko su ti ludi, ili kako su znali da dou i pomognu, ali ni tren se nije smeo izgubiti na predstavlanje. Vi tamo! Ima li babice u svratitu?

Domaica Gostioniarka pomae pri poroajima, odvrati jedan ovek. Bio je krupan i miiav kao vo. Zacelo je bio kova.

Moete li da tim kolima prevezete moju enu? Nema ni trenutka za gublenje. Alvin je znao da je sramota kad mukarci tako otvoreno priaju o poraanju, i to ispred

porodile. Ali Fejt nije bila budala znala je ta je najbitnije, a daleko je vanije dovesti je do kreveta i sposobne babice, nego okoliati.

Dejvid i Miran bili su ba palivi dok su pomagali majci da doe do kola to su je ekala. Fejt se teturala od bolova. ene u trudovima ne bi trebalo da silaze sa kola na renu obalu to je sigurno. Elenor je bila odmah iza nje, zapovedajui kao da nije mlaa od svih momaka, sem blizanaca. Metre! Okupi devojice. Ii e u kolima sa nama. I vi, Vredni i Radni! Znam da moete da pomognete velikim momcima, ali morate da pazite na devojice dok sam ja sa majkom. Sa Elenor se nije bilo aliti, a trenutak je bio toliko ozbilan da je nisu ni nazvali Elenor od Akvitanije, ve su je samo posluali. ak su i devojice uglavnom batalile da se dapaju i prionule.

Elenor zastade na tren na obali i pogleda oca na seditu. Bacila je pogled nizvodno, a onda ponovo ka njemu. Alvin je razumeo ta ga je pitala i odreno odmahnuo glavom. Fejt ne sme da zna za Vigorovu rtvu. Suze nezvane pohrlie u Alvinove oi, ali ne i u Elenorine. Imala je samo etrnaest godina, ali kada ne eli da plae nije plakala.

Vredan potera konje i mala kola krenue, a Fejt se mrtila od bolova dok su je devojice tapale a kia lila. Pogled joj je bio trezven kao u krave, i jednako bezuman, dok je gledala nazad ka svom muu, nazad ka reci. U vreme poroaja, mislio se Alvin, ena se pretvara u zver, mozak joj odlazi na ispau dok telo preuzima i obavla sav posao. Kako bi inae mogla da podnese toliki bol? Kao da ju je dua zemle zaposela kao to poseduje due ivotinja, uinivi je delom svekolikog ivota na

zemnome aru, odvojivi od porodice, mua, svih stega ludske rase i odvevi u dolinu zrelosti, etve, koenja i krvave smrti.

Sada e biti na sigurnom, ree kova. A ovde su nam koni da izvuku kola.

Poputa, kaza Metar. Kia je slabija, a struja nije toliko jaka.

im vam je ena kroila na obalu, popustilo je, ree neki ovek to je liio na farmera. Kia zamire, to je sigurno.

Najgadnije vas je zakailo dok ste bili u vodi, ree kova. Ali sada ste dobro. Saberite se, ovee, treba zavriti posao.

Alvin se tek tada prenu i shvati da plae. Treba zavriti posao, tako je, saberi se, Alvine Mlinaru. Nisi ti neki slabi da cmizdri kao balavac. Drugi su izgubili tuce dece, pa nastavili sa ivotom. Ti si imao tuce, a Vigor je doiveo da bude ovek, iako se nije oenio i napravio svoju decu. Moda je Alvin morao da jeca jer je Vigor tako plemenito poginuo; moda je plakao, jer je to bilo tako iznenadno.

Dejvid uhvati kovaa za ruku. Ostavite ga na jedan trenutak, tiho kaza. Nema ni deset minuta kako je struja odnela naeg najstarijeg brata. Upleo se u drvo noeno rekom.

Nije se on upleo, otro odsee Alvin. Skoio je na to drvo i spasao naa kola, sa vaom majkom u njima! Ta reka mu je za to naplatila eto, to je uinila kaznila ga je.

Miran se tiho obrati metanima. Bacila ga je o tu gromadu. Svi su pogledali. Na steni nije bilo ni traga krvi; izgledala je tako nevino.

Hatrak ume da bude zloudna, ree kova, ali nikada nisam video ovu reku ba toliko razularenu. ao mi je zbog vaeg sina. Nizvodno je jedan spor deo toka, gde e sigurno biti izbaen na obalu. Tamo zavri sve to reka uhvati. Kada oluja popusti, moemo da odemo i donesemo da ga donesemo.

Alvin rukavom obrisa oi, ali budui da mu je rukav bio skroz mokar, nije puno vredelo. Dajte mi jo jedan minut i moi u da pomognem, odgovori Alvin.

Upregli su jo dva konja, pa je etvoropreg sa lakoom izvukao kola iz znatno slabije struje. ak je i sunce poelo da se probija kroz oblake kada su se kola ponovo nala na putu.

Samo da znate, saopti mu kova. Ako u ovim krajevima naletite na loe vreme, samo malo saekajte, jer e se brzo promeniti.

Ne ovaj put, odgovori Alvin. Ova oluja nas je ekala.

Kova zagrli Alvina preko ramena i neno mu kaza: Bez uvrede, gospodine, ali to je buncanje.

Alvin mu zbaci ruku. Ta oluja i ta reka eleli su da nas zgrabe.

Tata, ree mu Dejvid, umoran si i u alosti. Bole budi miran dok ne stignemo do svratita i vidimo kako je mama.

Moja beba e biti deak, ree tata. Videete. Bio bi sedmi sin sedmog sina.

To im je, dabome, svima privuklo panju, i tom kovau i svima ostalima. Svi znaju da sedmi sinovi imaju izvesne darove, ali nema monijeg raanja od sedmog sina sedmog sina.

Onda jeste tako, odgovori kova. Rodio bi se kao ralar, a voda to mrzi. Ostali znalaki klimnue glavama.

Voda je dobila ta je htela, ree Alvin. Sve je dobila. Da je mogla, ubila bi Fejt i bebu. Ali poto nije, pa, ubila je mog sina Vigora. A sada e beba biti esti sin, jer mi je samo pet u ivotu.

Neki kau da nije bitno da li je prvih est ivo ili ne, ree mu farmer.

Alvin outa, ali znao je da je bitno. Mislio je da e ta beba biti udesno dete, ali reka se pobrinula za to. Ako te voda ne zaustavi na jedan nain, zaustavie te na drugi. Nije trebalo da se nada udesnom detetu. Cena je bila previsoka. Pred oima mu je sve vreme bio Vigor, zahvaen korenjem, noen strujom kao list olujom, sa krvlu to mu je iklala na usta da utoli ubilaku e reke Hatrak.

5

Kouljica

Mala Pegi je stajala pred prozorom, gledajui oluju. Videla je sve te srcovatre, naroito jednu tako jarku da je bila kao sunce. Ali svuda oko njih bilo je crnilo. Ne, ak ne ni crnilo, ve nitavilo kao deo vaselene koji Bog nije zavrio. I to nitavilo kovitlalo se oko svetala, kao da hoe da ih otrgne jedno od drugoga, raznese i proguta. Mala Pegi je znala ta je nitavilo. Svaki put kad bi joj oi videle usijane ute srcovatre, videle bi i druge boje. Bogatu tamnonarandastu zemle; slabanu sivu boju vazduha; i duboku crnu prazninu vode. Voda ih je sada napadala. Reka samo to je nikada nije videla tako crnu, tako snanu, tako uasnu. Srcovatre su bile tako siune u mraku.

ta vidi, dete? upita Stari tatica.

Voda e ih sve odneti, odgovori mala Pegi.

Nadam se da nee.

Mala Pegi poe da plae.

De, de, dete, kaza joj Stari tatica. Nije uvek tako sjajno biti dalekovid, zar ne?

Ona odmahnu glavom.

Ali moda nee biti loe kao to ti misli.

Ba u tom trenutku, ona vide kako se jedna od srcovatri odvaja i kotrla u mrak. Oh! ote joj se, pa posegnu rukom kao da moe da uhvati to svetlo i vrati ga nazad. Ali naravno da to nije mogla. Vid joj je bio dalek i otar, ali doseg kratak.

Jesu li izgubleni? upita Stari tatica.

Jedan, apatom odgovori mala Pegi.

Zar Mirko i ostali jo nisu stigli?

Upravo sad, odgovori ona. Vrengija je izdrala. Sada su na bezbednom.

Stari tatica nije je pitao otkud to zna, niti ta je videla. Samo ju je potapao po ramenu. Zato to si im ti rekla. Upamti to, Margaret. Jedan je izgublen, ali da ih ti nisi videla i poslala im pomo, moda bi svi poginuli.

Ona odmahnu glavom. Trebalo je da ih ranije vidim, Stari tatice, ali zaspala sam.

I krivi sebe? upita Stari tatica.

Trebalo je da pustim da me Krvava Meri gricne; onda se tata ne bi nalutio, a ja ne bih bila u senici, ne bih zaspala i poslala bih pomo na vreme...

Svi bi mi mogli da tako niemo niske krivice, Megi. To nita ne znai.

Ali ona je znala da neto znai. Ne moe da krivi slepe lude to te nisu upozorili da e stati na zmiju ali dabome da moe da krivi nekog sa oima ko ni glasa ne pusti. Bila je svesna svoje dunosti otkad je prvi put shvatila da drugi ludi ne mogu da vide ono to ona moe. Bog joj je dao posebne oi, da bi bole videla i upozorila, ili e joj avo ukrasti duu. avo ili duboko crno more.

To nita ne znai, promrmla Stari tatica. A onda, kao da mu neko ara gurnu u zadnjicu, uspravi se i uzviknu: Senica! Dabome, senica. Privue je. Sluaj me, mala Pegi. Nisi ti kriva, i to je cela istina. Ista voda to tee Hatrakom, tee i kroz senicu; ista je to voda, irom sveta. Ista ta voda htela je da ih ubije, a znala je da ti moe da ih upozori i da im poale pomo. Zato ti je pevala i zato te je uspavala.

To joj je imalo smisla, dabome da jeste. Kako je to mogue Stari tatice?

Oh, takva joj je priroda. itava vaselena sastavlena je od samo etiri sorte stvari, mala Pegi, a svaka hoe da bude po njenom. Pegi pomisli na etiri boje koje je videla kada srcovatre sijaju, i shvatila koje su to etiri stvari, jo dok je Stari tatica nabrajao. Vatra stvari ini usijanim, jarkim i troi ih. Vazduh stvari hladi i svuda se uunja. Zemla stvari ini vrstim i stamenim, da traju. Ali voda, rui stvari, pada sa neba i nosi sve to moe, nosi u more. Kad bi bilo po njenom, itav svet bi bio gladak, jedan veliki okean, i sve bi bilo pod vodom. Sve bi bilo mrtvo i ravno. Zato si zaspala. Voda eli da odnese te strance, ko god da su, da ih odnese i ubije. Pravo je udo to si se uopte probudila.

Probudio me je kovaev eki, odgovori mala Pegi.

Onda, to je to, shvata? Kova je radio sa gvoem, to je najtvra zemla, i estokim naletima vazduha iz mehova, kao i sa vatrom toliko vrelom da je palila travu oko dimnjaka. Voda nije mogla ni da mu prie da bi ga umirila.

Mala Pegi skoro da nije mogla da poveruje u to to uje, ali mora da je tako. Kova ju je probudio iz vodenog

sna. Kova joj je pomogao. Ma, da se ovek grohotom nasmeje kova joj je ovaj put ispao prijatel.

Dole, na tremu, ve se ula vika i otvaranje i zatvaranje vrata. Neki ludi ve su stigli, kaza Stari tatica.

Mala Pegi pogleda srcovatre u prizemlu i pronae onu sa najveim strahom i bolom. To je njihova mama, odgovori ona. Stie joj beba.

Pa, to je ba srea. Izgubi jedno, a eto ve drugog deteta da smrt zameni ivotom. Stari tatica se odvue niz stepenite da pomogne.

Ali mala Pegi je samo tu stajala, zagledana u dalinu. Ona izgublena srcovatra uopte nije bila izgublena; dabome da je tako. Videla je kako gori u dalini, iako je tama reke pokuavala da je sakrije. Nije bio mrtav, ve ga je samo reka odnela, pa bi moda neko i mogao da mu pomogne. Tada je potrala, sva u urbi projurila pored Starog tatice i stutila se niz stepenice.

Mama je uhvati za ruku ba kad je uletela u veliku sobu. Poroaj je u toku, kaza joj mama, i potrebna si nam.

Ali mama, onaj to ga je reka odnela, jo je iv!

Pegi, nemamo vremena...

Dva momka sa istim licem uletee u razgovor. Onaj to ga je reka odnela! viknu jedna.

Jo iv! viknu drugi.

Otkud zna!

Nemogue!

Govorili su toliko uglas da je mama morala da ih uutka kako bi ih ula. To je Vigor, na najstariji brat, struja ga je ponela...

Pa, iv je, ree im mala Pegi, ali reka ga je zgrabila.

Blizanci pogledae mamu, traei potvrdu Peginih rei. Da li ona zna o emu pria, domaice Gostioniarko?

Mama klimnu, a momci potrae ka vratima, viui: iv je! Jo je iv!

Jesi li sigurna? odluno je upita mama. Okrutno je podariti im nadu, ako nije tako.

Mala Pegi se pomalo uplai od maminih blistavih oiju, pa ostade bez rei.

Ali onda Stari tatica doe. Sad, Peg, ree, otkud bi znala da je reka odnela jednog, ako nije videla?

Znam, odgovori mama. Ali ova ena predugo odlae poroaj, pa se brinem za bebu; zato polazi, mala Pegi. Mora da mi kae ta vidi.

Uvela je malu Pegi u spavau sobu pored kuhinje, gde su mama i tata spavali kad god ima gostiju. ena je leala na krevetu, vrsto drei za ruku jednu visoku devojicu dubokih i ozbilnih oiju. Mala Pegi nije prepoznala njihova lica, ali jeste njihove vatre, naroito majin bol i strah.

Neko je vikao, proapta majka.

utite sada, kaza joj mama.

Da je jo iv.

Ozbilna devojica die obrve, pogledavi mamu. Je li to tano, domaice Gostioniarko?

Moja kerka je lua. Zato sam je dovela ovde. Da vidi bebu.

Je li videla mog sina? Da li je iv?

Mislila sam da joj nisi rekla, Elenor, ree mama.

Ozbilna devojica odmahnu glavom.

Videla sam sa kola. Da li je iv?

Reci joj, Margaret, kaza mama.

Mala Pegi se okrenu i potrai njegovu srcovatru. Kada je o takvom gledanju re, zidovi ne postoje. Negov plamen je i dale goreo, mada je znala da je ba daleko. Ovaj put, dodue, pribliila mu se kao to to ume da poblie pogleda. U vodi je. Sav je upetlan u korenje.

Vigore! uzviknu majka na krevetu.

Reka ga eli. Reka kae: Umri, umri.

Mama dodirnu enu po ruci. Blizanci su otili da kau ostalima. Poi e da ga trae.

Po mraku! prekorno proapta ena.

Mala Pegi ponovo progovori: Mislim da se moli. Pominje sedmog sina.

Sedmi sin, proapta Elenor.

ta to znai? upita mama.

Ako ova beba bude deak, odgovori Elenor, i rodi se dok je Vigor jo iv, onda e biti sedmi sin sedmog sina, od kojih su svi ivi.

Mama preneraeno uzdahnu. Nije ni udo to reka... kaza. Nije bilo potrebe da zavri tu misao. Mesto toga, uhvati malu Pegi za ruke i dovede je eni na krevetu. Pogledaj ovu bebu i reci mi ta vidi.

Naravno, mala Pegi je i ranije to radila. Bila je to glavna namena za lue, da pogledaju neroenu bebu ba u trenutku poroaja. Delimino da vidi kako lei u materici, ali takoe i jer ponekad lua moe da vidi ko je beba, ta e postati, da ispria prie o vremenima to e tek doi. I pre no to je dodirnula enin trbuh, ugledala je bebinu srcovatru. Bila je to ona koju je ranije videla, ona to je gorela toliko vrelo i jarko da je u poreenju sa vatrom svoje majke bila kao sunce i mesec. Deak je, ree.

Pusti me onda da rodim ovo dete, kaza majka. Neka udahne vazduh dok Vigor jo ima daha!

Kako je beba postavlena? upita mama.

Taman kako treba, odgovori mala Pegi.

Prvo glava? Licem nadole?

Mala Pegi klimnu.

Zato onda ne izlazi? mama lutito htede da uje.

Ona mu je rekla, odvrati mala Pegi, pogledavi majku.

U kolima, ree majka. Izlazio je, pa sam ja uinila preklinjanje.

Pa, trebalo je da mi odmah kae, otro joj ree mama. Trai da ti pomognem, a nisi mi ni rekla da je preklinjanje na njemu. Ti, devojice!

Nekoliko mlaih stajalo je pored zida, razrogaenih oiju, ne znajui na koju misli.

Ma koja, potreban mi je onaj gvozdeni klu sa prstena na zidu.

Najkrupnija meu njima nespretno ga skide sa klina i donese ga, sa sve prstenom.

Mama mahnu velikom prstenom i kluem nad majinim trbuhom, tiho bajui:

Evo kruga, otvori se.

Evo klua, otkluaj se.

Zemlo gvoe budi, vatro raspiri se.

Iz vode u vazduh probij se.

Majka odjednom bolno vrisnu. Mama baci klu, zabaci arav, die enine noge i odluno naredi maloj Pegi da pogleda.

Mala Pegi dodirnu eninu matericu. Deakov um bio je prazan, izuzev oseaja pritiska i sve vee hladnoe, kako je izlazio na vazduh. Ali zbog te praznine njegovog uma videla je stvari koje vie nikada nee biti jasno vidlive. Milijardu milijardi staza njegovog ivota bilo je otvoreno pred njim, ekajui njegove prve izbore, prve promene u svetu oko njega, kako bi svake sekunde uklonili milion budunosti. Budunost je u svima bila prisutna, treperava senka koju je samo ponekad mogla da vidi, ali nikad jasno, to je gledala kroz misli sadanjeg trenutka; ali tu, na nekoliko dragocenih trenutaka, mala Pegi je mogla da ih jasno vidi.

A ono to je videla bila je smrt niz svaku stazu. Davlenje, davlenje, svaka staza njegove budunosti vodila je to dete u vodenu smrt.

Zato ga toliko mrzi! viknu mala Pegi.

ta? preneraeno upita Elenor.

uti, ree joj mama. Pusti je da vidi to to vidi.

U neroenom detetu tamna mrla vode to je okruivala njegovu srcovatru inila se tako uasno snanom da se mala Pegi bojala kako e je progutati.

Izvadite ga da die! povika mala Pegi.

Mama zavue ruku unutra, iako je tako gadno pokidala majku, i snano zgrabi bebu za vrat, pa je povue napole.

U tom trenutku, dok se mrana voda povlaila iz detinjeg uma, i trenutak pre prvog daha, mala Pegi je videla kako deset miliona smrti od davlenja nestaju. Sada je, prvi put, bilo nekih otvorenih staza, to su vodile ka blistavoj budunosti. A sve te staze koje se nisu zavravale preranom smru imale su jednu zajedniku stvar. Na svim tim stazama, mala Pegi je videla sebe kako ini jednu jednostavnu stvar.

I tako je to uinila. Sklonila je ake sa sve manjeg trbuha i sagnula se pod maminu ruku. Taman to je bebina glava izla, jo pokrivena krvavom koulicom, komadom meke koe u kojem je plutala u majinoj materici. Usta su mu bila otvorena, usisavajui koulicu, ali nije mogao da die.

Mala Pegi uini ono to je videla kako ini u bebinoj budunosti. Posegnu rukom, uhvati koulicu ispod bebine brade i skloni mu je sa lica. Skinula se cela, u jednom vlanom komadu, i u tom trenu bebina usta se raistie, pa duboko udahnu i ispusti onaj krik prenemaganja koji porodile uju kao pesmu ivota.

Mala Pegi presavi koulicu, uma i dale punog vizija to ih je videla dok je hodila niz putanje bebinog ivota. Jo nije znala ta te vizije znae, ali toliko ih je jasno

videla u umu, da je znala kako ih nikada nee zaboraviti. Uplaile su je, jer e tako mnogo zavisiti od nje i od naina na koji bude koristila koulicu, jo toplu u njenim rukama.

Deak, kaza mama.

Da li je, proapta njegova majka, sedmi sin?

Mama je vezivala pupak, pa nije mogla ni da pogleda malu Pegi. Vidi, proapta.

Mala Pegi potrai onu jednu srcovatru na dalekoj reci. Da, kaza, jer je srcovatra i dale gorela.

Jo dok je gledala, ona zatreperi i utrnu.

Sada ga vie nema, kaza mala Pegi.

ena na krevetu gorko je plakala, a njeno poroajem namueno telo skroz se treslo.

Ne vala, ree mama, jadikovati na roenju svog deteta.

uti, apnu Elenor svojoj majci. Budi radosna, ili e pomraiti bebi ceo ivot!

Vigor, promrmla ena.

Bole nita, nego suze, kaza mama. Isprui uplakanu bebu, a Elenor je spremno preuze videlo se da je esto drala bebe u rukama.

Mama prie stolu u uglu i uze al od crne vune, tako da je sav bio boje noi. ovime lagano pree preko lica uplakane ene, govorei: Spavaj, majko, spavaj.

Kada je sklonila tkaninu, plakanje je prestalo, a ena je spavala, ostavi bez snage.

Odnesi bebu iz sobe, naredi mama.

Zar ne bi trebalo da pone da sie? upita Elenor.

Ona nikad nee dojiti ovu bebu, odgovori mama. Sem ako nee da sie mrnju.

Ne moe da ga mrzi, kaza Elenor. Nije on kriv.

Raunam da njeno mleko to ne zna, odvrati mama. Je li tako, mala Pegi? iju sisu to dete sie?

Negove majke, odgovori mala Pegi.

Mama je otro pogleda. Sigurna si?

Ona klimnu.

Pa, onda, doneemo joj bebu kada se probudi. Svejedno ne mora nita da jede tokom svoje prve noi. I tako Elenor iznese bebu u veliku sobu, gde je gorela vatra da bi se ludi suili, a oni prestae da razmenjuju prie o kiama i poplavama gorim od ove dovolno dugo da vide dete i da mu se dive.

Ali u sobi, mama uhvati malu Pegi za bradu i pogleda je pravo u oi. Istinu da mi kae, Margaret. Ozbilna je stvar ako beba sie majino mleko i ispija mrnju.

Nee ga mrzeti, mama, odgovori mala Pegi.

ta si videla?

Mala Pegi bi odgovorila, ali nije znala rei kojima bi opisala veinu stvari to ih je videla, pa zato samo spusti pogled. Po maminom brzom uzdahu znala je da je zrela za ribanje. Ali mama je samo ekala, a onda neno pomazila malu Pegi po obrazu. Ah, dete, kakav si samo dan proivela. Beba bi moda umrla da mi nisi rekla da je izvuem. ak si mu i usta otvorila to si uinila, zar ne?

Mala Pegi klimnu.

To je dovolno za jednu devojicu, dovolno za jedan dan. Mama se okrenu ostalim devoicama, onima u mokrim halinama, to su se oslanjale o zid. A i vama je

dosta za danas. Hajde, izaite odavde, pustite majku da se naspava, izaite i osuite se kraj vatre. Poeu da spremam veeru za vas, dabome da hou.

Ali Stari tatica je ve bio u kuhinji, petlajui po njoj i odbivi da uje da mama ita uradi. Ubrzo je izala sa bebom, oteravi mukarce, tako da moe da je uspava, pustivi je da joj sie prst.

Mala Pegi je nakon nekog vremena zakluila da je niko nee traiti, pa se odunjala do merdevina za tavan, pa uz njih u mraan prostor to se oseao na prainu. Pauci joj nisu smetali, a make su uglavnom suzbijale mieve, tako da se nije plaila. Otpuzala je pravo do svog tajnog mesta za skrivanje i izvadila izrezbarenu kutiju koju joj je Stari tatica dao, onu to su on i njegov tata doneli iz Alstera kada su doli u kolonije. Bila je puna dragocenih stvarica detinjstva kamenja, vrpci, dugmadi ali sada je znala da sve to nije nita u poreenju sa poslom koji je oekuje tokom itavog ostatka ivota. Sve je to izruila na pod i dunula u kutiju da oduva prainu. Onda je u nju poloila presavijenu koulicu i zklopila poklopac.

Znala je da e u budunosti tu kutiju otvarati na desetine puta. Da e je dozivati, buditi iz sna, odvlaiti od prijatela i ukrasti od nje sve njene snove. Sve zbog toga to beba u prizemlu nije imala nikakvu drugu budunost no smrt od mrane vode, ako ona ne upotrebi koulicu da ga uva, kao to ga je ta koulica uvala dok je bio materici.

Na tren je pobesnela to joj se ivot toliko promenio. Bilo je to gore od kovaevog dolaska, gore od tate i leskovog tapa kojim ju je ibao, gore od mame kada joj

se oi nalute. Sve e se zauvek promeniti, a to nije poteno. Samo zbog bebe koju nikad nije pozvala, nikad nije traila da tu doe ta nju briga za neku tamo bebu?

Otvori kutiju, nameravajui da izvadi koulicu i baci je u neki mrani ugao tavana. Ali ak i u tami, videla je jedno mesto gde je bilo jo mranije: kraj njene srcovatre, gde se praznina duboke crne reke spremala da od nje napravi ubicu.

Ne ja, kaza vodi. Nisi deo mene.

Jesam, apatom odgovori voda. Ja sam svuda u tebi; osuila bi se i umrla bez mene.

Nisi ni ti gazda, odvrati ona.

Ponovo je zatvorila kutiju i spustila se niz merdevine klizajui se guzom. Tata joj je stalno priao da e tako zaraditi iverje u guzi. Ovaj put je bio u pravu. estoko ju je peklo, tako da je nekako postrance ula u kuhinju gde je bio Stari tatica. On je, dabome, prestao da sprema veeru dovolno dugo da izvue iverje.

Oi mi nisu dovolno otre za ovo, Megi, alio se.

Ima oi kao orao. Tata tako kae.

Stari tatica se nasmeja sebi u bradu. Zaista?

ta je za veeru?

Oh, dopae ti se veera, Megi.

Mala Pegi se namrti i nabra nos. Mirie na piletinu.

Tako je.

Ne volim pileu supu.

Nije samo supa, Megi. Ovo se pile celo pee, izuzev ije i krila.

Mrzim i peenu piletinu.

Zar te je tvoj Stari tatica ikada lagao?

Jok.

Onda mi veruj kad ti kaem da e ti biti drago zbog ove pilee veere. Zar ne moe da se seti izvesne pilee veere zbog koje bi ti bilo drago?

Mala Pegi se mislila i mislila, pa nasmeila. Krvava Meri?

Stari tatica joj namignu. Uvek sam ja priao da je ta kokoka roena za mou.

Mala Pegi ga zagrli tako vrsto da on poe da se pretvara kao da se gui, pa onda oboje poee da se smeju i smeju.

Kasnije tokom noi, dugo poto je mala Pegi bila u krevetu, doneli su Vigorovo telo, a tata i Mirko poeli su da prave koveg za njega. Alvin Mlinar jedva da je izgledao kao da je iv, ak i kad mu je Elenor pokazala bebu. Sve dok nije rekla: Ona devojica to je lua. Kae da je ova beba sedmi sin sedmog sina.

Alvin se osvrnu oko sebe, traei nekoga da mu kae kako je to istina.

Oh, moete joj verovati, ree mu mama.

Suze pohrlie Alvinu na oi. Deko je izdrao, kaza. Tamo, u onoj vodi, izdrao je dovolno dugo.

Znao je koliko ti to znai, odvrati Elenor.

Onda Alvin uze bebu, vrsto je prigrlivi uz sebe i zagledavi joj se u oi. Niko mu jo nije dao ime, zar ne? upita.

Naravno da ne, odgovori Elenor. Mama je svim ostalim momcima dala imena, ali ti si uvek priao da e se sedmi sin zvati...

Po meni. Alvin. Sedmi sin sedmog sina, sa istim imenom kao njegov otac. Alvin Mlai. Osvrnu se oko sebe, pa onda pogleda u pravcu reke, daleko u umi skrivenoj mrakom. uje li to, reko Hatrak? Ime mu je Alvin, i ipak ga nisi ubila.

Ubrzo su doneli koveg i poloili u njega Vigorovo telo sa sveama, koje predstavlaju vatru ivota to ga je napustila. Alvin prinese bebu iznad kovega. Pogledaj svog brata, proapta novoroenetu.

Ta beba jo nita ne moe da vidi, tata, ree mu Dejvid.

Nije tako, Dejvide, odvrati Alvin. Ne zna ta to vidi, ali njegove oi mogu da vide. A kada dovolno poraste da uje priu o svom roenju, rei u mu da je sopstvenim oima video svog brata Vigora, koji je ivot dao za njega.

Prole su dve sedmice pre no to se Fejt dovolno oporavila da putuje. Ali Alvin se postarao da on i njegovi momci naporno rade kako bi otplatili svoj boravak. Raskrili su dobar komad zemle, nasekli drva za zimu, postavili nekoliko humki za umur za Mirka Kovaa i proirili put. Takoe su oborili etiri velika stabla i napravili stamen most preko reke Hatrak, i to pokriven, tako da, ak i po oluji, ludi mogu da preu reku a da na njih ne padne ni kap vode.

Vigorov grob bio je trei po redu, pored dve mrtve sestre male Pegi. Porodica se tu pomolila, onog jutra kad su otili. Nakon molitve, uli su u kola i poli na zapad. Ali ovde smo zauvek ostavili deo sebe, kaza Fejt, a Alvin klimnu.

Mala Pegi gledala ih je kako odlaze, pa otrala na tavan, otvorila kutiju i uzela u ruke Alvinovu koulicu. Bar za sada nema opasnosti. Za sada je bezbedan. Vratila je koulicu u kutiju i spustila poklopac. Bole bi ti bilo da bude neto, mali Alvine, pomisli, ako ne, onda si za dabe napravio grdno mnogo nevola.

6

Greda

Sekire su odzvanjale po drvetu, snani ludi pevali himne dok su radili, a zgrada nove crkve veleasnog Filadelfije Trovera uzdizala se visoko na zajednikoj livadi grada Vigora. Sve se to deavalo znatno bre no to je veleasni Trover to oekivao. Jedva da je jedan dan proao otkad je prvi zid podignut, kada je onaj pijani i jednooki crvenokoac dolutao da se krsti, kao da je sam prizor crkve bio oslonac kojim se on uzneo do civilizacije i hrianstva. Ako toliko neprosveen crvenokoac kakav je Lola-Vosiki moe da prie Isusu, kakva bi se onda druga uda preobraenja mogla desiti u toj divlini kada njegova crkva bude zavrena, a njegovo sluenje otpone kako treba?

Meutim, veleasni Trover nije bio potpuno srean, jer bilo je neprijatela civilizacije daleko snanijih no to je varvarstvo neznaboakih crvenokoaca, a znamenja vie nisu toliko budila nadu kao kada je Lola-Vosiki prvi put obukao odeu belog oveka. Taj svetli dan naroito je bio pomraen injenicom da Alvin Mlinar nije meu radnicima. A izgovori njegove ene napokon su presuili. Put da nae dobro nalazite mlinarskog kamenja se zavrio, odmarao se jedan dan, i trebalo bi da je tu.

ta je bilo, zar je bolestan? upita Trover.

Fejt stisnu usne. Kada kaem da nee doi, veleasni Trovere, ne mislim da ne moe da doe.

To je potvrdilo sve vee Troverove sumnje. Zar sam ga nekako uvredio?

Fejt uzdahnu i skrenu pogled od njega, prema stubovima i gredama zbornice. Ne vi, gospodine, ne lino, kako se ono kae.

Odjednom, postade oprezna. ta je sad to?

Odmah pored zgrade, veina ludi je vezivala konopce za severnu polovinu slemenjae, da bi mogli da je postave na svoje mesto. Bio je to kakliv posao, a jo tei zbog malih deaka to su se rvali u praini i smetali. Upravo su joj ti rvai privukli pogled.

Ale! viknu Fejt. Alvine Mlai, da si ga smesta pustio! Naini dva koraka prema oblaku praine to je oznaavo junaku borbu estogodinjaka.

Veleasni Trover nije imao namere da tako lako dopusti da se razgovor zavri. Gazdarice Fejt, otro ree vleasni Trover. Alvin Mlinar je prvi doselenik u ovim krajevima, i ludi ga veoma uvaavaju. Ako je iz nekog razloga protiv mene, to e veoma mnogo nakoditi mom svetenstvu. Bar mi recite kako sam ga uvredio.

Fejt ga pogleda pravo u oi, kao da odmerava da li e podneti da uje istinu. Re je o onoj vaoj budalastoj propovedi, gospodine, kaza mu.

Budalastoj?

Niste ni mogli da znate ta priate, poto ste iz Engleske, i...

Iz kotske, gazdarice Fejt.

A budui da ste obrazovani u kolama gde ne znaju puno o...

Univerzitetu u Edinburgu! Ne znaju puno! Ja...

O inima, arima, maijama, kletvama i tako tome.

Znam da je tvrdnja da se koriste tako mrane i nevidlive moi prekraj za koji se spaluje na lomai u zemlama koje se pokoravaju lordu protektoru, gazdarice Fejt, iako je on toliko milosrdan da samo izgoni one koji...

Pa, vidite, to ja i hou da kaem, ona ga trijumfalno prekide. Nije ba verovatno da e vas o tome uiti na univerzitetu, zar ne? Ali mi tako ovde ivimo, pa zvati to sujeverjem...

Ja to zovem histerijom...

Ne menja injenicu da to radi.

Razumem ja da vi verujete kako to radi, strplivo odgovori Trover. Ali sve na svetu je nauka ili udo. uda su u drevnim vremenima poticala od Boga, ali ta vremena su okonana. Danas, ako elimo da promenimo svet, alatke za to pruie nam nauka a ne magija.

Po izrazu njenoga lica, Trover je video da je nimalo nije ubedio.

Nauka, ree mu ona. Kao opipavanje voruga na glavi?

isto je sumnjao da se preterano trudila da sakrije svoj prezir. Frenologija je nauka u zaeu, on hladno odvrati, i ima mnogo mana, ali ja elim da otkrijem...

Ona se nasmeja kao devojka delujui znatno mlae od ene koja je izrodila etrnaestoro dece. Izvinite, veleasni Trover, ali ba sam setila kako je Metar to

nazvao ralarenjem za mozgovima, i rekao da se u ovim krajevima neete ovajditi.

Veleasni Trover pomisli kako su to istinite rei, mada je bio dovolno mudar da to ne kae. Gazdarice Fejt, govorio sam onako kako sam govorio da bih objasnio ludima da danas na svetu postoje superiorni naini razmilanja, te da vie ne moramo biti sputani obmanama o...

Nije bilo svrhe. Strplenje ju je izdalo. Veleasni, izgleda da e moj sin biti izudaran letvom ako ne pusti one druge deake, pa ete morati da me izvinite. I ode da na estogodinjeg Alvina i trogodinjeg Kalvina padne kao gnev boiji. Bila je ampion u ribanju. uo je kako ih grdi ak odatle, a vetar je jo duvao u suprotnom pravcu.

Kakvo neznanje, kaza Trover samome sebi. Potreban sam ovde, i to ne samo kao sluga gospodnji meu nevernicima, ve i kao ovek od nauke meu sujevernim budalama. Neko proaputa kletvu pa se, est meseci kadnije, neto loe desi prokletoj osobi uvek je tako, svakome se najmanje dvaput godinje desi neto loe i zbog toga su potpuno sigurni da je njihova kletva imala zloban efekat. Post hoc ergo propter hoc.

Studenti u Britaniji naue da odbacuju tako osnovne logike greke jo dok izuavaju trivijum. Ovde je to nain ivota. Lord protektor je sasvim u pravu to u Britaniji kanjava one to se bave magijskim vetinama, mada bi Trover daleko vie voleo da to ini na osnovu gluposti a ne jeresi. Smatrati to za jeres znai pridavati mu previe dostojanstva, kao da je re o neemu ega se vala bojati, mesto prezirati.

Pre tri godine, odmah nakon to je zasluio svoj doktorat bogoslovije, Troveru je sinulo i shvatio je koliko tete lord protektor zapravo ini. To je pamtio kao prekretnicu u svom ivotu; zar to takoe nije bio prvi put kada mu se posetilac ukazao? Bilo je to u njegovoj maloj sobi u rektoratu Crkve svetog Dejmsa u Belfastu, gde je bio mlai asistent pastora, to mu je bilo prvo zaduenje nakon to se zaredio. Posmatrao je mapu sveta kada mu je pogled odlutao do Amerike, gde je Pensilvanija bila jasno omeena, pruajui se zapadno od holandskih i vedskih kolonija, sve dok linije ne izblede u opskurnoj zemli sa druge strane Mizipija. Mapa kao da je oivela i video je talase ludi kako stiu na novi svet. estiti puritanci, odani vernici i pametni poslovni ludi svi su ili u Novu Englesku; papisti, rojalisti i protuve odlazili su u pobunjenike robovske zemle Virdiniju, Karolinu i Jakobiju, takozvane Krunske kolonije. Te dve sorte bili su takvi ludi koji, kad jednom sebi nau mesto, tu ostaju zauvek.

Ali potpuno su drugaiji ludi odlazili u Pensilvaniju. Nemci, Holanani, veani i Hugenoti beali su iz svojih zemala i od kolonije Pensilvanija stvarali vedro puno splaina, ispunjeno najgorim ludskim smeem na kontinentu. Da stvari budu jo gore, nije ih dralo mesto. Ti zaostali selaci iskrcali bi se u Filadelfiji, otkrili da su nastanjeni Trover ih nije zvao civilizovanim delovi Pensilvanije prenapueni za njih, pa bi smesta poli na zapad, na teritoriju crvenokoaca, da kre drvee i prave farme. Nema veze to im je lord protektor izriito zabranio da se tamo nastanjuju. ta takvi pagani mare za

zakon? Zemla je ono to ele, kao da puko vlasnitvo nad gomilom blata moe da od selaka naini veleposednika.

A onda je Troverova vizija Amerike od sumorne postala crna. Video je da Ameriku u novom stoleu eka rat. U svojoj viziji predvideo je da e kral Francuske poslati onog nepodnolivog korzikanskog pukovnika, Bonapartu, u Kanadu, te da e njegovi ludi nahukati crvenokoce iz francuskog utvrenog grada u Detroitu. Crvenokoci e napasti doselenike i unititi ih; jeste da su lam, ali uglavnom su engleski lam, tako da se Trover najeio od vizije divlatva crvenokoaca.

Ali ukupni rezultat bie isti, ak i da Englezi pobede. Amerika zapadno od Apalaa nikada nee postati hrianska zemla. Zgrabie je ili prokleti papistiki Francuzi i panci, ili e je jednako prokleti neznaboaki crvenokoci zadrati. A postoji i mogunost da e tamo najgori mogui Englezi prosperirati i rugati se kako Hristu, tako i lordu protektoru. Jo jedan kontinent bie izgublen za Gospoda Isusa. Bila je to toliko strana vizija, da je Trover kriknuo, mislei da ga niko nee uti u njegovom sobiku.

Ali neko ga je ipak uo. To je ivotni posao za oveka Gospodnjeg, kaza neko iza njega. Trover se smesta okrenu, iznenaen; ali taj glas bee nean i topao, a lice starako i blago, tako da se Trover samo na tren uplaio, iako su i vrat i prozori bili vrsto zamandaleni, i nijedan prirodan ovek nije mogao da ue u njegov sobiak.

Mislei da je ta osoba zacelo deo manifestacije koju je upravo video, Trover joj se sa potovanjem obrati: Gospodine, ko god da ste, video sam budunost Severne Amerike, i meni to lii na avolu pobedu.

avo pobeuje, odgovori mu ovek, svaki put kad boji ludi izgube hrabrost i prepuste mu bojno pole.

A onda je samo nestao.

Trover je tog trenutka postao svestan ta e biti njegovo ivotno delo. Da se zaputi u ameriku divlinu, napravi seosku crkvu i da se protiv avola bori u njegovoj zemli. Bile su mu potrebne tri godine da sakupi novac i dozvole od svojih nadreenih u kotskoj crkvi, ali sada je bio tu, a stubovi i grede njegove crkve dizali su se uvis, dok je njihovo belo i nago drvo jarko suzbijalo mranu umu varvarizma iz koje su iseeni.

Naravno, avo e svakako primetiti da je tako velianstven posao otpoeo. A oigledno je da je vodei avolov sledbenik u Vigoru Alvin Mlinar. Iako su svi njegovi sinovi tu, i pomau da se sagradi crkva. Trover je znao da je za to zasluna Fejt. ena je ak i priznala da verovatno u srcu pripada kotskoj crkvi, iako misli da je roena u Masausetsu; njeno pristupanje znailo bi da Trover moe da se nada pastvi pod uslovom da sprei Alvina Mlinara da sve upropasti.

A zacelo e upropastiti. Jedna je stvar da je Alvin uvreen neim to je Trover nenamerno rekao ili uinio. Ali da zaevica odmah u poetku bude zbog verovanja u volebnitvo pa, od tog sukoba nema skrivanja. Povueni su borbeni redovi. Trover je bio na strani nauke i hrianstva, a sa druge strane bile su sile mraka i sujeverja; zverska i putena priroda oveija bila je na drugoj strani, sa Alvinom Mlinarom kao svojim odlinikom. Samo sam na poetku moje borbe za Gospoda, pomisli Trover. Ako ne mogu da pobedim svog

prvog protivnika, onda nikada neu moi da ostvarim nijednu pobedu.

Pastore Trover! doviknu Alvinov najstariji sin Dejvid. Spremni smo da podignemo slemenjau! Trover potra ka njima, a onda se seti svog dostojanstva i ostatak razdaline proe hodom. U jevanelima nita nije ni nagovetavalo da je Gospod trao ve samo hodao, kao to prilii njegovom visokom poloaju. Naravno, Pavle je govorio o tranju u dobroj trci, ali bila je to alegorija. Svetenik bi trebalo da bude senka Isusa Hrista, da hoda Negovim putem i predstavla ga Negovom narodu. To je najblie to e ti ludi ikada prii velianstvenosti Bojoj. Bila je dunost veleasnog Trovera da porekne vitalnost svoje mladosti i hoda dostojanstveno kao starac iako mu je samo dvadeset etiri godine.

Nameravate da blagoslovite slemenjau, zar ne? upita jedan farmer. Bio je to Ole, veanin sa obala Delavera, pa stoga luteranac u srcu; ali bio je volan da pomogne da se tu sagradi prezbiterijanska crkva, budui da je najblia druga crkva bila papistika katedrala u Detroitu.

Odista nameravam, odgovori Trover, pa poloi ruku na teku gredu, istesanu sekirama.

Veleasni Trovere. Iza njega se zau detinji glas, prodoran i glasan kako to samo kod dece zna da bude. Zar nije to aranje kad blagosilate komad drveta?

Trover se okrenu i vide Fejt Miler kako ve uutkuje deaka. Imao je svega est godina, ali Alvin Mlai oigledno e biti jednako velika nevola kao njegov otac kad poraste. A moda i vea-Alvin Stariji bar je bio za toliko ovek da se dri podale od gradnje crkve.

Samo vi nastavite, kaza mu Fejt. Ne obraajte panju na njega. Jo ga nisam nauila kada pria, a kada da uti.

Iako mu je majka vrsto pokrila usta akom, deak je staloeno gledao pravo u njega. A kada se Trover ponovo okrenu, vide da ga svi odrasli gledaju sa iekivanjem. Detinje pitanje bilo je izazov na koji e morati da odgovori, ili e biti igosan kao licemer ili budala pred istim tim ludima koje je doao da preobrati.

Pretpostavlam da bi, ako mislite da moj blagoslov zapravo nekako menja prirodu slemenjae, ree, to moglo biti neto slino bacanju ini. Ali istina jeste da je greda sama po sebi samo prilika. Ja zapravo blagosilam zajednicu hriana koja e se okupiti pod ovim krovom. A tu nema nikakve magije. Mi traimo mo i lubav Gospodnju, a ne lek protiv bradavica ili bajalicu protiv uroka.

Ba teta, promrmla neki ovek. Koristio bi mi lek protiv bradavica.

Svi se nasmejae, ali opasnost je prola. Kada slemenjaa bude podignuta, bie to hrianski in, a ne paganski.

Blagoslovio je slemenjau, pazei da promeni uobiajenu molitvu, kako se ne bi odnosila na samu gredu. A onda ludi krenue da vuku konopac, a Trover na sav svoj velianstveni baritonski glas zapeva himnu, kako bi njihovom trudu dao ritam i inspiraciju.

Meutim, sve vreme je bio izrazito svestan malog Alvina Mlaeg. Nije to bilo samo zbog neprijatnog deakovog izazova od pre nekoliko trenutaka. Um mu je

bio prost kao to je sluaj kod veine dece Trover je isto sumnjao da je bio potaknut nekom zlom namerom. Neto sasvim drugo privlailo ga je tom detetu. Nije bila re o nekoj njegovoj osobini, ve o ludima oko njega. Kao da su ga neprestano pazili. Ne da su ga stalno gledali bio bi to celodnevni posao, poto je toliko jurio. Pre je bilo kao da su uvek bili svesni njega, kao to je kuvar na koledu uvek bio svestan psa u kuhinji nikad mu se nije obraao, ali preskakao ga je i obilazio, ni ne stajui sa poslom.

I nije samo deakova porodica tako pazila na njega. Svi su se isto ponaali Nemci, Skandinavci, Englezi, pridolice i starosedeoci, ba svi. Kao da je odgajanje tog deaka bilo zajedniki projekat, kao to je gradnja crkve ili mosta preko reke.

Polako, polako, polako! viknu Vredan, koji je sedeo blizu istone slemenjae da bi navodio teku gredu na svoje mesto. Morala je da legne kako treba, da bi krovne grede ravnomerno nalegle na nju i tako sve skupa inile vrst krov.

Predaleko! viknu Metar. On je stajao na skelama iznad poprenice, na kojoj je poivala kratka greda to e drati dve slemenjae kada se budu u sredini srele krajevima. To je bio najznaajniji deo itavog krova, i najnezgodniji da se namesti kako treba; morae da postave krajeve dve teke grede na vrh jedne krae, koja je jedva dva dlana iroka. Zato je Metar tu bio, jer je u skladu sa svojim imenom bio otroga oka i paliv.

Desno! viknu Metar. Vie!

Ponovo ka meni! viknu Vredan.

Polako! viknu Metar.

Dobar! viknu Vredan.

A onda se zau Dobar! i od Metra, pa ludi na zemli popustie konopce. Kada se vrengije olabavie, svi zaklicae, jer je slemenjaa sada ila polovinom itave crkve. Nije to bila katedrala, ali opet, velika je stvar postii tako neto na tako omrklom mestu najvea graevina u okolini od stotinu mila. Sama injenica da je podignuta bila je objava da e doselenici tu ostati, i da ih ni Francuzi, ni panci, ni kavaleri, ni Jenkiji, pa ni divli crvenokoci sa svojim vatrenim strelama da ih niko nee naterati da odu.

I tako je, naravno, veleasni Trover uao unutra, kao i svi ostali, da vidi nebo prvi put preseeno slemenjaom ne manje od etrdeset stopa dugakom a i to je samo polovina njene ukupne predviene duine. Moja crkva, pomisli Trover, a ve je lepa od veine onih koje sam video i u samoj Filadelfiji.

Gore, na klimavoj skeli, Metar je zabijao drveni klin kroz urez na kraju slemenjae i u rupu povrh grede to ju je drala. Naravno, Vredan je to radio na svom kraju. Klinovi e drati gredu na mestu sve dok se kosnice ne postave. Kada se to zavri, slemenjaa e biti toliko snana da bi mogli da sklone poprenu gredu, samo da nije potrebna da sa nje visi svenjak koji e nou osvetlavati crkvu. Nou, tako da vitrai blistaju naspram tame. Veleasni Trov je na umu imao ba grandioznu graevinu. Neka njihovi prosti umovi budu zabezeknuti od potovanja kada je vide, pa neka ih to potakne da razmisle o velianstvenosti Gospoda Boga.

Tako se on razmilao kad, odjednom, Metar uplaeno viknu i svi sa uasom videe kako se sredina nosaa slemenjae rascepi pod udarcima Metrovog malja po drvenom klinu, koji veoma teku slemenjau odbacie est stopa u vazduh. Greda se ote iz Vrednovlevih ruku na drugom kraju i polomi skelu kao granice. Na trenutak kao da je lebdela u vazduhu, savreno ravna, a onda pohrli ka zemli, kao da ju je sam Bog nagazio.

A veleasni Trover je ni ne gledajui znao da e se neko nai tano ispod te grede, ba posred nje, kada padne na zemlu. Znao je to, jer je bio svestan deaka, toga kako tri ba u tano pogrenom pravcu i kako je ba njegov povik Alvine! zaustavio deaka na tano pogrenom mestu.

A kada je pogledao, bilo je tano kao to je znao da e biti mali Al je stajao i samo gledao istesano drvo koje e ga zalepiti za pod crkve. Nita drugo nee biti oteeno poto je greda bila ravna, udarac e se rasprostrti preko itavog poda. Deak je bio premali da bi makar usporio pad slemenjae. Bie zdroblen, smrvlen, a krv e mu se proliti preko belog drveta kojim je crkveni pod bio postavlen. Nikad neu izvaditi mrlu, pomisli Trover bilo je to ludo, ali ovek ne vlada svojim mislima u trenutku smrti.

Trover ugleda udarac kao da je re o zasleplujuem blesku svetlosti. Zau tresak drveta o drvo. Zau vritanje. A onda mu se vid razbistri i vide kako slemenjaa lei na zemli, sa jednim krajem tano gde bi trebalo, kao i drugim, samo to je po sredini bila podelena na dva dela, a izmeu ta dva dela stajao je mali Alvin, lica prebledelog od straha.

Nedirnut. Deak je bio nedirnut.

Trover nije razumeo Nemce ili veane, ali dobro je znao ta to mrmlanje oko njega znai. Neka ih, neka bogohule moram da shvatim ta se to ovde odigralo, pomisli Trover. Prie deaku, pa ga uhvati za glavu, traei povrede. Ni dlaka mu nije falila, ali glava mu je na dodir bila topla, veoma topla, kao da je stajao kraj vatre. A onda Trover kleknu i zagleda se u gredu. Bila je preseena glatko, kao da je drvo tako izraslo, taman toliko iroko da potpuno promai deaka.

Alova majka nala se tu svega tren kasnije, pa zgrabila svog sina, jecajui i brblajui od olakanja. Mali Alvin takoe je plakao. Ali Trover je razmilao o neemu drugom. Napokon, on je ovek od nauke, a to to je video nije bilo mogue. Naterao je lude da ponovo premere slemenjau. Prostirala se du poda tano svojom prvobitnom duinom istoni kraj je od zapadnog bio udalen tano koliko treba. Samo to je komad irine jednog deaka jednostavno nestao iz sredine. Izgubio se u trenutnom blesku vatre od kojeg su Alvinova glava i krajevi grede bili vreli kao uareno uglevle, ali ne i oprleni ili opeeni.

A onda Metar poe da se dere sa poprenice, odakle je visio drei se rukama, poto ju je uhvatio nakon to se skela sruila. Radan i Miran popee se da ga spuste. Veleasni Trover na to nije ni pomilao. Misli su mu bile potpuno obuzete estogodinjim deakom koji se naao pod padajuom slemenjaom, a greda se slomila i napravila mesta za njega. Kao kad se Crveno more razdvojilo za Mojsija, sa desne i leve strane.

Sedmi sin, promrmla Vredan. Deko je sedeo preko pale slemenjae, odmah iza prekida.

Molim? upita veleasni Trover.

Nita, odvrati mladi.

Rekao si: Sedmi sin, kaza Trover. Ali, zar nije mali Kalvin sedmi?

Vredan odmahnu glavom. Imali smo jo jednog brata. Poginuo je nekoliko minuta nakon to se Al rodio. Vredan ponovo odmahnu glavom. Sedmi sin sedmog sina.

Ali, to znai da je avoli nakot, preneraeno izusti Trover.

Vredan ga prezrivo pogleda. Moda u Engleskoj tako mislite, ali mi ovde takve smatramo iscelitelima, ili moda vidovnjacima i to ba dobrim, ta god da budu. A onda se Vredan seti neega i isceri. avoli nakot, ponovi, zlobno uivajui u tim reima. Meni to zvui kao histerija.

Trover besno izjuri iz crkve.

Zatekao je gazdaricu Fejt kako sedi na stoliici, vrsto grli Alvina Mlaeg, koji joj je sedeo na krilu, i lula ga dok se on i dale tresao. Neno ga je grdila: Rekla sam ti da ne tri kao muva bez glave; stalno smeta; ne moe da sedi na jednom mestu; ovek prosto da poludi gledajui gde si... A onda vide da Trover stoji ispred nje, na uuta.

Ne brinite, ree mu. Neu ga ponovo dovoditi.

Drago mi je, ali zbog njega, odgovori Trover. Da sam mislio da moja crkva mora biti sagraena po cenu deijeg ivota, radije bih propovedao na livadi dok god sam iv.

Ona se zagleda u njega i shvati da je to mislio svim svojim srcem. Niste vi krivi, ree. Oduvek je bio nespretan deak. Preiveo je nezgode koje bi ubile svako obino dete.

Voleo bih da razumem ta se to ovde desilo.

Oslonac slemenjae je pukao, naravno, odgovori ona. Deava se to ponekad.

Mislim kako to da ga je promaila. Greda se prepolovila pre no to mu je dodirnula glavu. Voelo bih da mu opipam glavu, ako mogu...

Nije ni ogreban, odvrati Fejt.

Znam. elim da je opipam da vidim...

Ona prevrnu oi i promrmla: Ralarenje za mozgovima, ali takoe skloni ruke da bi on mogao da opipa deakovu glavu. On sada polako i palivo, pokuavajui da shvati mapu njegove lobanje, poe da prstima iitava grebene i voruge, prevoje i depresije. Nije imao potrebe da konsultuje kakvu knjigu. U knjigama su svejedno pisale besmislice. To je veoma brzo shvatio sve su sadrale idiotske uoptenosti, kao na primer: Crvenokoci uvek imaju vorugu odmah iznad uva, to je znak divlatva i kanibalizma, a njihove glave su, naravno, jednako raznovrsne kao kod belih ludi. Ne, Trover nije verovao tim knjigama ali nauio je neke stvari o ludima sa izvesnim vetinama, a svima njima bile su zajednike voruge na glavi. Razvio je vetinu razumevanja, mapiranja oblika ludske lobanje; dok su njegove ake prelazile preko Alove glave, znao je ta je tu otkrio.

Nita naroito, eto ta. Nijedna crta to se isticala u odnosu na druge. Prosek. Bio je krajnje prosean. Toliko prosean, da bi se mogao smatrati pravim kolskim primerom normalnosti, samo kad bi bilo nekih kolskih udbenika na tu temu, koje vredi itati.

Kada mu skloni prste sa glave, deak koji je pod njegovim akama prestao da plae okrenu se na majinom krilu da ga pogleda. Veleasni Trovere, ree mu, ruke su vam toliko hladne da sam se zaledio. A onda joj se ote iz krila i otra, dozivajui jednog od nemakih deaka, sa kojim se maloas onako divle rvao.

Fejt se prekorno nasmeja. Vidite koliko brzo zaboravlaju?

A i vi, kaza joj on.

Ona odmahnu glavom. Ne ja, odgovori mu. Nita ne zaboravlam.

Ve ste nasmejani.

Idem dale, veleasni Trovere, prosto idem dale. To nije isto to i zaboravlanje.

On klimnu.

Pa recite mi ta ste otkrili, kaza mu.

Otkrio?

Opipavajui mu voruge. Ralarei mozak. Ima li ga uopte?

Normalan. Apsolutno normalan. Nema nijedne jedine neobine stvari u vezi sa njegovom glavom.

Ona promrmla: Nita neobino?

Tako je.

Pa, ako mene pitate, ba vam je to prilino neobino, ako je ovek dovolno pametan da primeti. Uze stoliicu i ponese je, dozivajui usput Ala i Kalija.

Nakon jednog trenutka provedenog u razmilanju, veleasni Trover shvati kako je ona u pravu. Niko nije tako savreno prosean. Svi imaju neku crtu koja je izraajnija od ostalih. Nije normalno da Al bude toliko uravnoteen. Da ima svaku moguu vetinu koja se moe nai na lobanji, i to da sve budu u potpuno jednakoj razmeri. Daleko od toga da je proseno; ovo dete je izvanredno, mada Trover nije imao predstave kakvog e to uticaja imati na njegov ivot. Majstor svakog zanata, ali nijednog poteno? Ili majstor svih zanata?

Bilo to sujeverje ili ne, Trover se zamisli. Sedmi sin sedmog sina; iznenaujui oblik njegove glave; kao i udo nije mogao da nae drugi izraz sa slemenjaom. Obino dete bi danas poginulo. Zakon prirode je tako nalagao. Ali neko ili neto titi to dete, pa je zakon prirode nadjaan.

Ljudi su nastavili da rade na krovu im se stalo sa priom. Naravno, prvobitna greda bila je neupotrebliva, pa su njena dva dela izneli napole. Nakon onoga to se desilo, nisu imali nikakve namere da je upotrebe za bilo ta drugo. Mesto toga, bacili su se na posao i do sredine popodneva zavrili drugu gredu, ponovo podigli skelu, pa je do sumraka itava slemenjaa bila postavlena. Niko nije spominjao nesreu to se dogodila, bar ne u Troverovom prisutvu. A kada je proao da potrai rascepleni oslonac, nigde nije mogao da ga nae.

7

Oltar

Alvin Mlai nije se uplaio kada je video da greda pada, niti se uplaio kada je tresnula na pod sa njegove leve i desne strane. Ali kada su svi odrasli poeli da se ponaaju kao da je doao dan vaznesenja, da ga grle i apuu, tada se uplaio. Odrasli su umeli da rade neke stvari bez ikakvog razloga.

Kao to tata sedi na podu pored vatre i samo posmatra rasceplene komade raspoluenog potpornika, one grede to je popustila pod teinom slemenjae i zbog koje se sve sruilo. Kada je mama pri sebi, niti tata niti ma ko drugi ne sme da u njenu kuu unosi komadine rasceplenog i prlavog drveta. Ali mama je danas poludela ba kao tata, pa kad je on doneo to ogromno iverje, ona se samo sagla, smotala ilim i sklonila tati s puta.

Pa, svako ko se tati ne skloni s puta kada mu je taj izraz na licu, toliko je glup da ne treba da ivi. Dejvid i Miran imali su sree; oni mogu da odu svojim kuama, na svojoj raskrenoj zemli, gde im njihove ene spremaju njihovu veeru, i mogu da odlue da li e poludeti ili ne. Ostali nisu imali toliko sree. Poto su tata i mama poludeli, morali su i ostali da polude. Nijedna devojica

nije se svaala ni sa jednom drugom, a sve su pomogle da se spremi vera i bez rei posle poistile. Vredan i Radan izali su da naseku drva i pomuzu krave a da se nisu ni udarili, a kamoli porvali, to je bilo pravo razoarenje za Alvina Mlaeg, budui da se on uvek rvao sa gubitnikom, to je bilo najbole rvanje do kojeg je mogao da doe, budui da su oni imali osamnaest godina i bili pravi izazov, za razliku od deaka sa kojima se obino mlatio. A Metar je samo sedeo pored vatre, delui veliku varjau za mamu i ne diui pogled ali i on je, ba kao svi ostali, ekao da se tata prene i izdere na nekog.

Jedina normalna osoba u kui bio je Kalvin trogodinjak. Nevola je bila u tome to je za njega bilo normalno da se stalno vue za Alvinom Mlaim, kao mae za miem. Nikad mu se ne bi dovolno pribliio da se sa njim igra, ili da ga dodirne, pria, ili uini ma ta korisno. Samo je bio tu, uvek na rubu deavanja, tako da bi Alvin taman pogledao kada Kalvin skrene pogled, ili krajikom oka video kako prolazi kroz vrata, a ponekad bi u mranoj noi samo uo tiho disanje koje je bilo blie nego to bi trebalo, a to mu je govorilo da Kalvin ne spava na svom leaju, ve stoji odmah pored Alvinovog kreveta i posmatra ga. To niko nije ni primeivao. Prolo je vie od godinu dana otkako je Alvin digao ruke od pokuaja da ga natera da prestane sa tim. Ako bi Alvin Mlai ikada rekao: Mama, Kali me gnjavi, mama bi mu samo odvratila: Ale Mlai, ni re nije rekao, nije te ni pipnuo, a ako ti se ne svia to samo stoji tu, tiho kako se samo poeleti moe, pa, ba mi te je ao, jer meni to sasvim odgovara. Volela bih kad bi izvesna druga moja deca nauila da budu jednako mirna. Alvin je zakluio da nije re o tome da je

Kalvin danas normalan, ve da se ostatak porodice jednostavno uzdigao na njegov uobiajeni nivo ludila.

Tata je samo gledao i gledao rascepleno drvo. Povremeno bi ga sastavio kako je bilo. Jednom je veoma tiho upitao: Metre, jesi li siguran da si pokupio sve to komade?

Metar odgovori: Sve do jednog, tata. Ni da sam metlom istio, ne bih vie sakupio. Ne bih, ni da sam ga polizao kao pas.

Naravno, mama je sluala. Tata je jednom rekao da, kada obraa panju, mama moe da uje kako veverica prdi u umi, pola mile daleko, usred oluje i to kad devojke zveckaju suem a momci seku drva. Alvin Mlai ponekad se pitao da li to znai da se mama razume u vetiarenje vie no to to pokazuje, budui da je jednom vie od sat vremena sedeo u umi, na manje od tri jarde od veverice, a nije uo ni da je podrignula.

Bilo kako bilo, noas je bila ba tu, u kui, tako da je naravno ula kada je tata pitao, i kada je Metar odgovorio, pa budui da je bila jednako luda kao tata, poela je da grdi kao da je Metar upravo hulio. Pazi ta pria, mladiu, jer je Gospod Mojsiju na gori rekao: Potuj oca i majku, da bi dugo iveo na zemli koju ti je Gospod, Bog tvoj, podario. Kada se tako breca svom ocu, skida dane, sedmice pa i godine od svog ivota, a tvoja dua nije u takvom stanju da elno iekuje ranu posetu sudnici u kojoj e se sresti sa svojim Spasitelem i uti ga kako izrie tvoju venu sudbu!

Metar se ni izbliza nije brinuo o svojoj venoj sudbi koliko o tome to je mama luta na njega. Nije ni pokuao da se pobuni kako nije bio drzak samo bi budala to

pokuala kad je mama ve besna. Samo je poeo da ponizno moli za njen oprotaj, a ne treba ni spominjati kako je molio da mu tata oprosti i da ga milostivi Bog pomiluje. Kad je prestala da besni na njega, jadni Metar se ve nekoliko puta izvinio, tako da je ona naposletku samo poela da guna i nastavila da ije.

Onda Metar pogleda Alvina Mlaeg i namignu.

Videla sam to, ree mama. Ako ne ode u pakao, Metar, pokrenuu peticiju svetom Petru da te tamo poale.

I sam u potpisati tu peticiju, kaza Metar, krotko kao kuence to se upravo popikilo na cipelu nekog rmpalije.

Dabome da bi, odvrati mama, i to sopstvenom krvlu, jer e imati dovolno otvorenih rana da godinu dana deset pisara snabdeva jarkim crvenim mastilom, kad ja zavrim sa tobom.

Alvin Mlai nije mogao da se suzdri. Nena grozna pretnja jednostavno mu je bila smena. Iako je znao da stavla glavu u torbu, otvorio je usta da se nasmeje. Znao je da e ga mama mlatnuti po glavi, ako to uini, ili cimnuti za uvo, a moda e i svojim tvrdim malim stopalom zgaziti njegovu bosu nogu, to je jednom uinila Dejvidu kad joj je kazao da je trebalo da naui da kae ne pre no to je poela da kuva za trinaest gladnih ustiju.

Bilo je to pitanje ivota i smrti. Bilo je to daleko vie zastraujue od slemenjae, koja ga napokon nije ni udarila, to se ne moe rei za mamu. Stoga je progutao taj smeh pre no to mu se oteo, i preobrazio ga u prvo ega se setio.

Mama, kazao je. Metar ne moe da potpisuje nikakve peticije krvlu, jer bi ve bio mrtav, a mrtvi ludi ne krvare.

Mama ga pogleda pravo u oi i polako odgovori: Krvare kad im ja kaem.

Pa, to je prevrilo au. Alvin Mlai je morao da se naglas nasmeje. A to je potaklo na smeh polovinu devojaka, zbog ega se i Metar nasmejao. Naposletku je i mama poela da se smeje. Svi su se samo smejali i smejali, dok nisu poeli da plau, pa ih je mama poslala na spavanje, ukluujui tu i Alvina Mlaeg.

Od sveg tog uzbuenja Alvin Mlai oseao se prilino hrabro, a jo nije nauio kako bi ponekad trebalo da svu tu ishitrenost dri u sebi. Ispalo je da Matilda, koja je imala esnaest godina i sebe smatrala pravom damom, hoda ispred njega uz stepenite. Svi su mrzeli da budu iza Matilde, jer je koraala tako sitno i damski. Metar je imao obiaj da kae kako bi radije iao za mesecom, jer je bri. Sada je Matildina zadnjica bila odmah ispred lica Ala Mlaeg, lulajui se levo-desno, pa se on seti ta je Metar rekao za mesec i pomisli kako je Matildina zadnjica taman okrugla kao mesec, a onda se zapita kako bi bilo dodirnuti mesec i da li bi bio tvrd kao neki tvrdokrilac, ili mek kao pu gola. A kada estogodinji deak, koji se ve osea hrabro, pomisli tako neto, ne proe ni pola sekunde pre no to mu se prst dva palca zarije u neno meso.

Matilda je ba dobro vritala.

Al bi tada moda i dobio batine, samo to su Vredan i Radan bili odmah iza njega, pa sve to videli i poeli da se smeju tako glasno da se Matilda rasplakala i pobegla,

preskaui po dve stepenice odjednom, nimalo damski. Vredan i Radan ponee Alvina izmeu sebe, tako visoko da mu se malo zavrtelo u glavi, pevajui staru pesmu o svetom oru koji ubija adaju, samo to su pevali o svetom Alvinu a tamo gde je pesma obino pominjala kako je matora adaja hiladu puta proburaena i da se njegov ma nije topio u vatri, promenili su ma u prst, pa se ak i Metar nasmejao.

To je pogana, pogana pesma, viknu desetogodinja Meri, koja je straarila ispred sobe starijih devojaka.

Bole batalite tu pesmu, ree Metar, pre no to vas mama uje.

Alvin Mlai nikada nije razumeo zato mama nije volela tu pesmu, ali tano je bilo da je momci nikada nisu pevali kad je ona u blizini. Blizanci prestae da pevaju i popee se uz merdevine u potkrovlje. U tom trenutku vrata devojake sobe irom se otvorie i Matilda, oiju crvenih od plakanja, proturi glavu kroz njih i viknu: Zaaliete!

Ooh, ao mi je, ao mi je, piskavo odvrati Radan.

Alvin se tek tada seti da e on biti glavna rtva kad devojke ree da izravnaju raune. Kalvin je jo bio mali, pa je bio bezbedan, a blizanci su bili stariji i krupniji, a i uvek ih je dvojica. Tako da, kad god se devojke razlute, Alvin je bio prvi na udaru njihove smrtonosene srdbe. Matilda je imala esnaest godina, Beatris petnaest, Elizabet etrnaest, En dvanaest, Meri deset, a sve su vie volele da gnjave Alvina, nego ma koju drugu rekreaciju doputenu biblijom. Jednom kad je Alvin bio toliko muen da vie nije mogao da izdri, samo su ga Metrove snane ruke zaustavile da vilom ne poini ubistvo u

afektu. Metar je tada primetio da se paklene kazne najverovatnije sastoje od ivota u istoj kui sa pet ena koje su sve otprilike dvostruko vee od oveka.

Jo od tada, Alvin se pitao koji je to greh poinio pre roenja, pa da zaslui da od samog poetka bude napola proklet.

Alvin ue u sobiak koji je delio sa Kalvinom i samo sede, ekajui da Matilda doe i ubije ga. Ali ona nije dolazila, pa Alvin shvati kako verovatno eka da se svee ugase, kako niko ne bi znao koja ga je od njegovih sestara zadavila. Samo nebo zna da im je svima samo tokom protekla dva meseca dao i vie no dovolno razloga da ga ubiju. Pokuavao je da pogodi da li e ga uguiti