108

8. Upravljanje rizikom i neizvesnou

U procesu donoenja odluka kao glavnoj aktivnosti menadmenta korisni su principi i tehnike za donoenje dobrih menaderskih odluka. Prethodno savladani alati menadmenta (kalkulacije linija biljne i stoarske proizvodnje, diferencijalne kalkulacije, investicione kalkulacije i plan toka novca) pretpostavljaju su da su sve neophodne informacije o cenama inputa i autputa, prinosima, i drugim tehnikim podacima dostupne, precizne i poznate sa sigurnou. Meutim, ova pretpostavka o savrenom znanju pojednostavljuje razumevanje novih principa ili koncepta, ali je to retko istina u samoj poljoprivrednoj proizvodnji.

ivimo u svetu neizvesnosti. Postoji stara izreka koja kae: Nita nije izvesno osim smrti i poreza. esto se ispostavlja da odluke menadera nisu savrene zbog promena koje nastanu kao posledica protoka vremena izmeu donoenja odluke i krajnjih efekata odluka.

Ratari svake godine moraju iznova donositi odluku o tome koji usev da poseju, sa kojom gustinom sadnje (koliina semena/ha), koju koliinu ubriva i drugih inputa da koriste u vreme setve. Maksimalan rod i postignute cene nee biti poznate sa sigurnou nekoliko narednih meseci ili ak nekoliko godina u sluaju viegodinjeg zasada. Poljoprivrednik koji je odluio da povea osnovno stado krava poveanjem broja grla iz sopstvene proizvodnje (uzgoja junica) mora ekati nekoliko godina pre nego to primi prvi prihod od tih grla (prihod od prodaje teladi i mleka). Poljoprivrednici ne mogu da uine mnogo u smislu ubrzanja biolokih procesa u biljnoj i stoarskoj proizvodnji ili da predvide njihove rezultate.

Ako se ostvare bolji rezultati od oekivanih, menader moe zaaliti to odluku nije sproveo energinije ili u veoj meri. Meutim, u ovom sluaju, finansijsko zdravlje poslovanja je poboljano a ne ugroeno. Pravi rizik dolazi od nepredvienih ishoda sa nepovoljnim rezultatima, kao to su niska cena, sua ili bolest. Menadment rizikom je uglavnom usmeren na smanjivanje mogunosti pojave neprijatnih ishoda ili barem ublaavanjem njihovih efekata.

Definicije rizika i neizvesnosti

Izraz rizik se koristi za opisivanje situacije u kojoj su mogui ishodi i anse svakog dogaaja poznati. Razliito od rizika, izraz neizvesnost opisuje situaciju u kojoj su ak i mogui ishodi nepoznati. Rizik se najee definie kao nesavreno znanje gde su verovatnoe moguih ishoda neke situacije poznate, a neizvesnost postoji kada te verovatnoe nisu poznate.

U naunoj literaturi se tokom ranijih decenija esto isticao negativan stav poljoprivrednika prema riziku, kao i potreba da se poljoprivrednici trebaju zatititi od rizika. Meutim, u novije vreme odnos prema riziku se menja u pravcu da se on istovremeno posmatra kao opasnost od mogunosti nastupanja neeljenih posledica po poljoprivrednika, ali istovremeno i kao poslovna ansa.

109

Ko treba da razume rizik u poljoprivredi

Rizik u poljoprivredi je u izvesnom obimu od znaaja za sve lanove drutva. Ukoliko postoji negativan stav prema riziku tada se on moe tretirati kao jedna vrsta otpora koja spreava efikasnu alokaciju resursa poljoprivrednog gazdinstva. Ukoliko poljoprivrednici sporo usvajaju novu tehnologiju proizvodnje, koja jo nije dovoljno ispitana, tada se njihova agregirana proizvodnja i efikasnost se nalaze na niem nivou nego to bi to bilo u sluaju da je rizik nove tehnologije manji. To praktino utie na vie cene poljoprivrednih proizvoda koje potroai treba da plate.

Svi subjekti koji su zainteresovani za rizike u poljoprivredi mogu se grupisati u pet grupa: poljoprivrednici, poljoprivredni savetodavci, preduzea koja prodaju inpute ili kupuju poljoprivredne proizvode, istraivai na Univerzitetima (bioloke nauke, agroekonomija itd.) i politiari (Ministarstvo poljoprivrede, lokalne samouprave).

Rizici u poljoprivrednoj proizvodnji su u izvesnom smislu od znaaja za celo drutvo. Suvie velika izloenost i neadekvatan odnos poljoprivrednika prema riziku moe u krajnjem sluaju dovesti do rasta cena prehrambenih proizvoda to se negativno odraava na sve potroae u vidu viih trokova za hranu.

Upravljanje rizicima na poljoprivrednim gazdinstvima sve vie dobija na znaaju sa procesom restrukturiranja poljoprivrednih gazdinstava. Poveanje resursa i specijalizacija u proizvodnji vode ka poveanju nekih vrsta rizika. Prevelika izloenost riziku moe dovesti do bankrota poljoprivrednog gazdinstva ili moe znaajno da ugrozi ivotni standard poljoprivrednikove porodice.

Savetodavci poljoprivredne savetodavne slube (PSS) imaju ulogu da prepoznaju stav poljoprivrednika prema riziku u procesu upravljanja poljoprivrednim gazdinstvom. Svaki savet dat poljoprivredniku, a koji ne podrazumeva poljoprivrednikov stav prema riziku je u najmanju ruku za poljoprivrednika neprihvatljiv. Zbog toga savetodavac treba prvenstveno da razume poljoprivrednikov stav prema riziku, njegovu sposobnost da podnese izloenost riziku i tek u skladu sa tim da ponudi alternativna reenja za identifikovani problem.

Dobavljai inputa za poljoprivrednu proizvodnju susreu se sa slinim izazovima kao i savetodavci iz PSS. Oni moraju da prepoznaju stav poljoprivrednika prema riziku, pogotovo kada nude nove inpute koji jo nisu testirani u datom regionu. Ponuda novih hibrida ili nove tehnologije proizvodnje nosi visok stepen proizvodnog rizika za one poljoprivrednike koji se prvi odlue na njihovu primenu. Zbog toga je u interesu dobavljaa, ali isto tako i samih poljoprivrednika da se u eksperimentalnim primenama pone sa manjim koliinama novih inputa kako bi se potvrdila ili opovrgla njihova superiornost u odnosu na ranije koriene inpute. Kupci poljoprivrednih proizvoda takoe treba da razumeju stav poljoprivrednika prema riziku. Neki poljoprivrednici su skloni prihvatanju, od strane dobavljaa ponuene nie ugovorene prodajne cene pre poetka

110

proizvodnje kako bi eliminisali cenovni rizik. U ovakvoj situaciji obe strane mogu imati koristi od ugovorene cene.

Istraivai koji rade na razvoju novih metoda poljoprivredne proizvodnje moraju posebnu panju da posvete razliitim aspektima rizika. Na primer, rezultati u procesu stvaranja novog hibrida kukuruza se najee prikazuju u vidu prosenog oekivanog prinosa. Meutim, ono to se iz tog podatka ne vidi jeste disperzija stvarno postignutih prinosa iz kojih je taj prosek izveden. Ukoliko je stepen varijabilnosti postignutih prinosa visok, tada postoji i via stopa proizvodnog rizika za poljoprivrednika koji se prvi opredeli za takav hibrid. Osim toga promovisanje biljnih i ivotinjskih vrsta koje su odabrane selekcijom u kontrolisanim uslovim, esto moe po poljoprivrednika znaiti viu stopu rizika u onim godinama kada takvi dobri uslovi proizvodnje ne postoje.

Kreatori mera agrarne politike trebaju takoe, da dobro razumeju stav poljoprivrednika prema riziku. Svi modeli koji se primenjuju pri definisanju mera agrarne politike, a koji ne ukljuuju odbojan stav poljoprivrednika prema riziku (koji je esto dominantan), mogu doneti informacije koje sadre znaajan stepen nerealnosti. Uredbe i zakoni bazirani na takvim informacijama imaju visok stepen rizika u sprovoenju i postizanju eljenih promena.

Izvori rizika i neizvesnosti

Izvori rizika i neizvesnosti u poljoprivredi su mnogobrojni. Poljoprivrednici postavljaju svakodnevno sebi i svojim konsultantima pitanja koja se odnose na rizike u poljoprivredi. Neka od tih pitanja su npr. koji rizici su povezani sa: izborom linija proizvodnje, odreivanjem odgovarajue koliine stone hrane i koliine ubriva koji treba da se koriste, zapoljavanjem novog radnika il pozajmljivanjem novca? ta je to to rezultate odgovora na ova pitanja, odnosno ovih odluka, ini tekim za predvideti? Iako su izvori rizika u poljoprivredi razliiti, oni se mogu sumirati u pet optih podruja menadmenta: proizvodnja i tehnoloki rizik, cene i trini rizik, finansijski, zakonski i lini rizik.

Proizvodnja i tehnoloki rizik

Menaderi preduzea u ne poljoprivrednom sektoru privrede, uvek znaju da e upotreba odreene kombinacije inputa rezultirati u istoj koliini i kvalitetu autputa, uz neke manje devijacije. To nije sluaj u veini procesa poljoprivredne proizvodnje. Karakteristike biljnih i ivotinjskih vrsta zavise od biolokih procesa na koje utiu vremenske prilike, bolesti, insekti, korovi, metabolizam i genetika. Ovi faktori se ne mogu predvideti sa sigurnou.

Relativni znaaj faktora koji uzrokuju gubitak useva prikazani su na grafikonu 6.1. Skoro svaki od njih povezan je sa vremenskim prilikama. Ratari odabiraju nain proizvodnje, primenjuju mineralno ubrivo i pozajmljuju novac, pre nego to su poznati vremenski uslovi i efekti vremena na proizvodnju. Usevi su veoma osetljivi na neoekivane niske temperature i mrazove i na razne tetoine i bolesti. Stoari se takoe suoavaju sa razliitim rizicima. Hladnoa, vlano vreme u prolee ili suni periodi tokom leta mogu

111

imati velike posledice za proizvodnju ovaca i goveda. Pojava zaraznih bolesti moe naterati proizvoae da likvidiraju cela stada.

Grafikon 6.1 Uzroci gubitaka osiguranih useva u 2005. godini (Izvor: Agencija za upravljenje rizikom, USDA)

Viak vlage i poplave

35%

Sua22%

Jaki vetrovi16%

Led12%

Bolesti6%

Ostalo2%Hladnoa i

mraz7%

Drugi izvor proizvodnog rizika je nova tehnologija. Uvek postoji rizik koji je povezan sa promenom ve isprobane i pouzdane proizvodne tehnologije sa novom. Da li e nova tehnologija ostvariti ono to se od nje oekuje? Da li je u potpunosti testirana? ta ako prouzrokuje vie trokove? Ova, i mnoga druga pitanja moraju se razmotriti pre nego to se usvoji nova tehnologija. Meutim, ukoliko se ne usvoji na vreme nova i efikasnija tehnologija, to znai da proizvoa moe da propusti da ostvari dodatni profit i postane manje konkurentan. Rizik povezan sa usvajanjem nove tehnologije je povezan sa starom izrekom :Ne budi prvi na kome je nova tehnologija isprobana, ni poslednji koji je staru odloio sa strane.

Nova vrsta useva se moe posmatrati kao usev koji ima visok profitni potencijal. Ali njihova reakcija na suvo vreme ili insekte moe biti ne proverena, a trite nepouzdano.

Novi hibrid kukuruza otporan na kukuruznog crva: faktor koji smanjuju rizik?

Uvedeno je na trite seme novog hibrida kukuruza koji ima genetsku otpornost na kukuruznog crva. Da li ova tehnologija smanjuje ili poveava rizik? Rizik od smanjenja prinosa zbog tete od kukuruznog crva je smanjen. Ali, da li e prinosi biti visoki u normalnoj godini kao kod tradicionalnih hibrida? Da li e kvalitet zrna biti isto tako dobar? Da li e prihod biti vei od dodatnih trokova novog hibrida? Da li e potroai prihvatati genitiki modifikovane useve? Sve dok nove sorte ne budu iroko testirane, ova pitanja predstavljaju nove izvore rizika.

112

Cene i trini rizik

Varijabilnost cena je drugi izvor neizvesnosti u poljoprivredi. Cene proizvoda variraju iz godine u godinu zbog razloga koji su van kontrole individualnog proizvoaa. Ponuda proizvoda na tritu zavisi u mnogim dravama od proizvodnih odluka individualnih proizvoaa, politika vlada i vremenskih uslova. Tranja za proizvodima je rezultat preferencija potroaa i njihovog dohotka, deviznog kursa, izvozne politike, stabilnosti i snage ukupne ekonomije i cena konkurentskih proizvoda. Neke promene cena prate sezonske ili cikline trendove, koji se mogu predvideti, ali i ove promene ispoljavaju veliku kolebljivost.

Ponekad su i sami kanali prodaje poljoprivrednih proizvoda na tritu izvor rizika. Moe se desiti da preduzee za preradu ili pakovanje poljoprivrednih proizvoda bankrotira, to e ostaviti poljoprivrednike u regionu bez moda jedinog naina prodaje (npr. poloaj sitnih proizvoaa mleka u sluaju bankrota lokalne mlekare). Ili, kupci mogu nametnuti standarde kvaliteta, odnosno ogranienje po pitanju koliina, kojima proizvoai ne mogu lako izai u susret.

Trokovi predstavljaju jo jedan izvor cenovnog rizika. Cene inputa tee da budu manje promenljive u odnosu na cene autputa, ali su i dalje neizvesne. Poslednjih decenija u vie navrata nedostatak naftinih derivata izazivao je iznenadna poveanja trokova energije koja su se prenosila na cene goriva, mineralnih ubriva i pesticida. Isto tako, stoari koji kupuju grla stoke za tov i/ili stonu hranu, naroito su osetljivi na promenljive cene inputa.

Finansijski rizik

Finansijski rizik se javlja prilikom pozajmljivnja novca kako bi se finansirao proces proizvodnje. Rizik je prouzrokovan neizvesnou budue kamatne stope, voljom zajmodavca da i u budunosti pozajmljuje novac u potrebnom iznosu, promenama trine vrednosti kreditne zaloge, i sposobnou PG da ostvari novani tok koji je potreban kako bi se omoguila otplata duga.

Proizvodni, trini i finansijski rizici postoje na veini poljoprivrednih gazdinstava i meusobno su povezani. Sposobnost otplaivanja duga zavisi od nivoa proizvodnje i postignutih cena proizvoda. Finansiranje proizvodnje i skladitenja zaliha zavisi od mogunosti pozajmljivanja potrebnog kapitala. Stoga, sve tri vrste rizika moraju se posmatrati zajedno, pogotovo kada se pravi plan za menadment rizikom celog gazdinstva.

Pravni rizik

Kako raste obim ne poljoprivrednih delatnosti u ruralnim podrujima, dolazi do rasta broja pravnih regulativa poljoprivredne proizvodnje. Osim toga, poveana svest o bezbednosti hrane utie na nain proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda. Stoari treba da budu svesni posledica upotrebe antibiotika u proizvodnji, kao i pravila o

113

lociranju proizvodnje van naselja i nainu upravljanja ubrivom. Prekraji mogu doneti skupe kazne i parnice. Gubici takoe nastaju kada se neispravno mleko, zbog visokog nivoa ostataka u njemu (npr. rezidui antibiotika), mora unititi ili kada leine uginulih ivotinja treba ispravno unititi ili odloiti.

Poljoprivrednici takoe mogu biti izloeni pravnim radnjama ili moraju odgovarati za nesree koje su uzrokovane mehanizacijom ili stokom, ili zbog naruavanja zakona koji se odnosi na zdravlje i bezbednost angaovanih radnika. Ignorisanje zakona nije prihvatljiv izgovor za ne pridravanje istog, tako da dobar menader mora da bude informisan o tekuim pravilima i propisima.

Lini rizik

Bez obzira koliko je kapitala investirano u zemlju, osnovno stado i mehanizaciju, inpute koje je najtee zameniti na poljoprivrednom gazdinstvu su svakako menader i glavni radnici. Rizik kao to su iznenadna povreda ili bolest su stvarni i svako od njih im moe biti izloen poljoprivredna proizvodnja je tradicionalno rizino zanimanje. Neki zdravstveni problemi se mogu pojaviti samo nakon dueg vremena izlaganja praini, mirisu ili suncu.

Najvaniji radnici mogu napustiti gazdinstvo zbog penzionisanja, promene karijere ili zbog preseljenja. Ukoliko niko nije informisan o tome ili ukoliko nema adekvatne vetine u podruju odgovornosti radnika koji odlazi, mogu se desiti ozbiljni gubici u proizvodnji, pre nego to se pronae adekvatna zamena za zaposlenog.

Konano, porodine svae ili razvod mogu umanjiti imovinu, finansijska sredstva i gotovinu u poslovanju poljoprivrednog gazdinstva i doneti ekonomske gubitke ali i lini stres. Mentalni problemi poljoprivrednika esto se ne lee i ne registruju, ali na kraju mogu voditi do ozbiljnih finansijskih i linih gubitaka.

Sposobnost noenja sa rizikom i stav prema riziku

Postoje znaajne razlike izmeu poljoprivrednika u stavu prema riziku. Isto tako razlikuju se njihove sposobnosti da prevaziu nepovoljne posledice rizine akcije. Stoga, nivo rizika koje je poljoprivredno gazdinstvo voljno da prihvati je individualna odluka svakog poljoprivrednika. Svakako, dobar menadment rizikom ne znai eliminisanje rizika u potpunosti. Pre bi se reklo, da znai ograniavanje rizika na nivo na koji su poljoprivrednici voljni i sa kojim su sposobni da se nose.

Sposobnost noenja sa rizikom

Finansijske rezerve igraju znaajnu ulogu u odreivanju sposobnosti noenja sa rizikom poslovnog poduhvata. Poljoprivredna gazdinstva sa velikim udeom sopstvenog kapitala mogu da izdre vee gubitke pre nego to postanu nesolventna. Visoko zaduena poljoprivredna gazdinstva, sa velikom koliinom duga u odnosu na imovinu, mogu brzo izgubiti sopstveni kapital, zato to je nivo njihove proizvodnje visok u odnosu na njihov

114

kapital. Takva poljoprivredna gazdinstva su osetljivija na finansijske rizike kao to je podizanje kamatnih stopa.

Vei novani izdaci, nevezani za poljoprivrednu proizvodnju na gazdinstvu, takoe utiu na sposobnost noenja sa rizikom. Porodice koje imaju visoke fiksne trokove: ivota, obrazovanja, ili zdravstvene nege, manje su u mogunosti da izau na kraj sa godinama u kojima se ostvaruju niski prihodi i ne bi trebali sebe toliko izlagati riziku. Poljoprivrednici koji imaju vie sredstava u likvidnom stanju, kao to je tednja ili zalihe ita i stoke koji imaju dobru prou na tritu, koji imaju sigurno zaposlenje van PG ili imaju roake i prijatelje koji mogu da im pomognu u sluaju nepredvienih situacija, takoe imaju veu sposobnost u noenju sa rizikom.

Volja za noenje sa rizikom

Neki poljoprivrednici odbijaju da preuzmu rizik ak i ako nemaju dugove i raspolau sa velikom koliinom gotovine. Verovatno su doiveli neki finansijski neuspeh u prolosti ili se brinu o tome da li e obezbediti dovoljno sredstava za penziju. Veina poljoprivrednika je sklona izbegavanju rizika. Oni su voljni da preuzmu samo neke rizike, ali samo ako se dugorono mogu ostvariti neke koristi od toga. Godine starosti, sopstvena imovina, finansijske obaveze, prethodna finansijska iskustva, veliina moguih gubitaka i dobitaka, porodine obaveze, emotivno zdravlje, kulturne vrednosti i stavovi zajednice predstavljaju faktore koji utiu na veliinu rizika koju su poljoprivrednici spremni da preuzmu.

Oekivanja i promenljivost

Postojanje rizika daje kompleksnost mnogim odlukama. Kada su menaderi nesigurni o budunosti, oni obino koriste prosek ili neku vrstu oekivane vrednosti prinosa, trokova i cena. Nema sigurnosti da e ove vrednosti uvek ostvariti ali, odluke se moraju donositi na osnovu najboljih informacija. Kako bi analizirao rizine odluke, menader mora da razume kako da kreira oekivanja, kako da koristi mogunosti i kako da analizira raspodelu moguih rezultata.

Verovatnoa je korisna prilikom kreiranja oekivanja. Prava verovatnoa za razne ishode je retko poznata, ali subjektivna verovatnoa se moe izvesti iz bilo koje informacije koja je dostupna kao i uz pomo iskustva i ocene pojedinca. Verovatnoa za kiu u vremenskoj prognozi ili ansa da e fjuers ugovor o prodaji prekoraiti odreenu cenu su primeri subjektivne verovatnoe. Svaki pojedinac ima drugaije iskustvo i moe drugaije da razume dostupne informacije, to znai da subjektivna verovatnoa varira od osobe do osobe. Ovo je jedan od razloga zato pojedinci koju su suoeni sa podjednako rizinim alternativama donose razliite odluke.

Formiranje oekivanja

Prilikom kreiranja oekivanja o buduim dogaajima mogue je koristiti nekoliko metoda, da bi se izgradio stav o buduim dogaajima. Kada se jednom odabere najbolja

115

procena, ona se moe koristiti za planiranje i donoenje odluka sve dok dodatne informacije ne dopuste da se napravi bolja procena.

Najverovatnija vrednost Jedan od naina da se kreira oekivanje o ishodu budueg dogaaja je odabir vrednosti za koju je najverovatnije da e se desiti. Ova procedura zahteva poznavanje verovatnoe povezane sa svakim moguim ishodom, stvarnim ili subjektivnim. Takoe, ova procedura se moe zasnivati ili na prolom dogaaju, ali i na analizi tekuih uslova. Ishod sa najveom verovatnoom se bira kao najverovatniji ishod budueg dogaaja. Primer sadran u tabeli 6.1, prikazuje est moguih nivoa useva penice zajedno sa procenjenom verovatnoom za svaki usev pojedinano. Korienjem metoda najverovatnije vrednosti za kreiranje oekivanja, odabrao bi se prinos od 3,6 do 4 t/ha. Za svrhe prorauna, moe se koristiti srednja taka niza, ili 3,8 t/ha. Nema sigurnosti da e ostvariti prinos izmeu 3,6 do 4 t/ha u datoj godini, ali ako su verovatnoe tane, ovaj prinos e se postii u oko 35 % proizvodnih godina u duem vremenskom periodu. Metoda najverovatnije vrednosti je posebno korisna kada postoji mali broj moguih ishoda za razmatranje.

Tabela 6.1 Upotreba verovatnoe za kreiranje oekivanja Mogui prinosi penice

(t/ha) Broj godina sa

ostvarenim prinosom Verovatnoa

0 2 1 5% 2,1 3 2 10%

3,1 3,5 5 25% 3,6 4 7 35%

4,1 4,5 4 20% 4,6 5,5 __1__ __5%_ Ukupno: 20 100%

Prosek Kako bi se kreirao stav o ishodu oekivanog dogaaja mogue je koristiti dva tipa proseka. Prost prosek, moe se izraunati iz serije prolih rezultata. Osnovni problem je odabir duine serije podataka koji e se koristiti u izraunavanju prostog proseka. Da li prosek treba da se rauna za poslednjih 3, 5 ili 10 godina? Sve dok se osnovni uslovi koji utiu na posmatrane ishode nisu promenili, treba koristiti to je vie mogue opservacija.

U nekim sluajevima osnovni uslovi se menjaju. Nova tehnologija moe poveati potencijalni prinos, a dugorone promene u ponudi i tranji mogu uticati na trine cene. U ovom sluaju, metod koji daje veu prednost skoranjim vrednostima u odnosu na starije vrednosti moe biti ponderisani prosek.

Ponderisani prosek se takoe moe koristiti kada su stvarne ili subjektivne verovatnoe oekivanih ishoda dostupne, ali nisu jednake. Ponderisani prosek koji koristi verovatnoe kao pondere takoe se naziva i oekivana vrednost. Oekivana vrednost je ocena prostog

116

proseka koji bi se ostvario ukoliko bi se dogaaj ponavljao vie puta. Tanost oekivane vrednosti zavisi od tanosti verovatnoa koje se koriste.

Tabela 6.2 pokazuje primer u kojem se koriste obe metode: prostog i ponderisanog proseka. Informacije o cenama za 5 poslednjih godina se koriste kako bi se predvidele prosene prodajne cene junadi tokom predstojee godine. Jedna projekcija je prost prosek za proteklih 5 godina ili 79,94 . Alternativno, vremenski bliim vrednostima moe se dati vei ponder nego opservacijama koje su se desila ranije, kao to je prikazano u poslednjoj koloni tabele. Usvojeni ponderi trebaju uvek u zbiru biti jednaki jedinici. Svaka cena je pomnoena sa njenom pripisanom vrednou, a rezultati se sumiraju. Oekivana cena, upotrebom metode ponderisanog proseka iznosi 82,72. Ovaj metod pretpostavlja da skorije cene tanije reflektuju tekue trendove ponude i tranje, dok prost prosek rezultat svake godine tretira sa istim znaajem.

Tabela 6.2 Upotreba proseka za kreiranje oekivane vrednosti za cenu junadi Ponderisani prosek

Godina Prosena

godinja cena (za 100kg)

Ponder Cena x ponder

pre 5 godina 73,10 0,10 7,31 pre 4 godina 66,4 0,15 9,96 pre 3 godina 82,4 0,20 16,48 pre 2 godina 87,5 0,25 21,88

Poslednja godina 90,3 0,30 27,09 Ukupno: 399,70 1,00 82,72

Prost prosek = 399,7 / 5 = 79,94 Ponderisan prosek = 82,72

Miljenje eksperta Mnoge vrste asopisa, vremenskih izvetaja, i elektronski dostupnih prognoza stoje na raspolaganju proizvoaima kako bi im pomogli da projektuju uslove ponude i tranje. Neki ak i nude verovatnoe nastajanja nekih dogaaja. Profesionalni prognozeri imaju pristup veoj koliini informacija i sofisticiranije alate za analizu u odnosu na samostalne proizvoae. Meutim, njihove preporuke se moda nee uklopiti u situaciju vezanu za proizvodnju odreenog poljoprivrednog gazdinstva ili sposobnost prihvatanja rizika.

Terminsko trite Mnogi poljoprivredni proizvodi su kupljeni i prodati za terminske isporuke na jednoj lokaciji koja se naziva terminsko trite. Za svaki proizvod se prodaje nekoliko ugovora svaki sa razliitim datumom isporuke. Budue cene u fjuers ugovorima predstavljaju pribline cene za koje kupci i prodavci ugovora, misle da e postojati u budunosti.

Promenljivost

Menader koji mora da odabere dve ili vie alternativa mora uzeti u obzir i druge faktore osim oekivane vrednosti. Promenljivost mogueg ishoda oko oekivane vrednosti je

117

takoe veoma vana. Na primer, ako dve alternative imaju istu oekivanu vrednost veina menadera e odabrati onu iji mogui ishod ima manje anse za promene, zato to e u tom sluaju biti manje devijacija sa kojima je potrebno suoiti se.

Promenljivost se moe meriti na nekoliko naina:

Opseg Jednostavan nain za merenje promenljivosti je razlika izmeu najnieg i najvieg mogueg ishoda, ili opseg. Ukoliko alternative imaju istu oekivanu vrednost, alternative sa manjim opsegom se obino vie preferiraju u odnosu na one sa opsegom moguih ishoda. Opseg nije najbolji nain za merenje promenljivosti, zato to ne uzima u obzir verovatnou koja je povezana sa najviom i najniom vrednou, niti druge ishode unutar opsega i njihove verovatnoe.

Standardna devijacija Standardna devijacija je jednostavna statistika metoda za merenje verovatnoe.1 Moe se proceniti na osnovu uzorka prolih rezultata odreenog dogaaja, kao to su podaci o ceni za odreenu nedelju u godini. Vea standardna devijacija ukazuje na veu varijabilnost mogueg ishoda, i stoga postoji vea verovatnoa da e stvaran ishod biti drugaiji od oekivane vrednosti.

Koeficijent varijacije Standardnu devijaciju je teko interpretirati kada se porede dva dogaaja koja imaju razliite srednje vrednosti. Dogaaj koji ima veu srednju vrednost obino ima veu standardnu devijaciju, ali nije neophodno riziniji. U ovom sluaju, korisnije je gledati na relativnu verovatnou. Koeficijent varijacije meri promenljivost u odnosu na srednju vrednost i dobija se deljenjem standardne devijacije i srednje vrednosti. Manji koeficijent varijacije ukazuje da distribucija ima manju promenljivost u odnosu na drugu distribuciju.

standardna devijacija Koeficijent varijacije = srednja vrednost

Tabela 6.3 pokazuje istorijske podatke za prinose kukuruza i soje na individualnom poljoprivrednom gazdinstvu. Ako pretpostavimo da se potencijal proizvodnje nije promenio tokom vremena (seju se uvek isti hibridi), moe se koristiti prosta srednja vrednost kao procena oekivanih prinosa sledee godine i varijaciju srednje vrednosti kako bi se izraunala standardna devijacija. Kukuruz je imao veu standardnu devijaciju u odnosu na soju. Meutim, izraunavanje koeficijenta varijacije pokazuje da su prinosi soje bili promenljiviji nego prinosi kukuruza u odnosu na srednju vrednost. Stoga, proizvoa koji eli da smanji rizik verovatno e odabrati kukuruz umesto soje.

1 Standardna devijacija jednaka je kvadratnom korenu varijanse. Jednaina za varijnsu je:

1)(

12

=

=

n

xxVarijansa

n

i i . Gde su xi pojedinane vrednosti obeleja, x je aritmetika sredina vrednosti obeleja i n je broj opservacija.

118

Tabela 6.3 Istorijski podaci o usevima kukuruza i soje za pojedinano PG

Godina Kukuruz

(buel/jutro) Soja

(buel/jutro) 1 145 45 2 165 55 3 161 48 4 108 387 5 125 43 6 149 54 7 138 50 8 95 31 9 152 47

10 147 58 Srednja (oekivana vrednost) 138,5 46,9

Standardna devijacija 22,7 8,2 Koeficijent varijacije 0,16 0,17

Funkcija kumuliranih distribucija Mnogi rizini dogaaji u poljoprivredi imaju skoro neogranien broj moguih ishoda, a verovatnoa da e se bilo koji od njih desiti postaje mala. Korisna forma za prikazivanje velikog broja moguih ishoda je funkcija kumuliranih distribucija (FKD). FKD je grafik na kojem su prikazane sve vrednosti za sve mogue ishode odreenog broja dogaaja, i verovatnoa da e stvaran ishod biti jednak ili manji od svake vrednosti. Ishod sa najmanjom moguom vrednou ima kumuliranu verovatnou priblino 0, dok najvea mogua vrednost ima kumuliranu verovatnou od 100 %.

Koraci u kreiranju FKD su sledei: 1. Evidentiranje moguih vrednosti za ishod dogaaja ili strategije, i procena njihove

verovatnoe. Na primer, podaci iz tabele 6.3 mogu se iskoristiti kao set moguih vrednosti za usev kukuruza i soje. Ako se pretpostavi da svaka od 10 istorijskih opservacija ima istu ansu da se ponovo desi, svaka predstavlja 10% ukupnog mogueg ishoda ili distribucije.

2. Sainiti spisak moguih vrednosti poreanih od najnie ka najvioj, kao to je prikazano u tabeli 6.4.

3. Dodeliti kumulativnu verovatnou najnioj vrednosti jednakoj polovini opsega koji predstavlja. Svaka opservacija predstavlja jedan segment ili opseg od ukupne distribucije, tako da se moe pretpostaviti da opservacija pada u sredinu opsega. Za primer moe posluiti prethodno prikazana situacija sa kukuruzom i sojom, najnia posmatrana vrednost predstavlja prvih 10 % distribucije, tako da joj se moe pripisati kumulativna verovatnoa od 5 %.

4. Izraunati kumulativne verovatnoe za svaku drugu vrednost dodavanjem verovatnoa predstavljenih svim manjim vrednostima u verovatnoi date vrednosti obeleja. U primeru, preostali prinosi bi imali kumulativne verovatnoe 15 %, 25 % i tako dalje.

5. Grafiki prikazati svaki par vrednosti i povezati dobijene take linijom, kao to je prikazano u grafikonu 6.2.

119

Tabela 6.4 Kumulirana distribucija verovatnoe za useve kukuruza i soje Kukuruz

(buel/jutro) Soja

(buel/jutro) Kumulativna

verovatnoa (%) 95 31 5

108 38 15 125 43 25 138 45 35 145 47 45 147 48 55 149 50 65 152 54 75 161 55 85 165 58 95

FKD omoguuje pregled svih moguih rezultata za odreeni dogaaj. to je grafik vie vertikalan, manja je varijabilnost meu moguim ishodima. Gornji deo grafike ilustracije je strmiji u odnosu na donji, ukazujui na pozitivnu reakciju prinosa, na dobre vremenske prilike, to nije toliko znaajno kao negativna reakcija na loe klimatske uslove proizvodnje useva.

Gragikon 6.2 Funkcije kumulirane distribucije prinosa kukuruza i soje.

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

20 40 60 80 100 120 140 160 180Buela po jutru

Kuku

ruz

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

10 30 50 70Buela po jutru

Soja

120

Donoenje odluka u uslovima rizika

Donoenje odluka u uslovima poveanog rizika zahteva paljivo razmatranje vie strategija koje su dostupne i moguih ishoda svake od njih. Proces se moe razloiti na nekoliko koraka:

1. Identifikovanje moguih izvora rizika; 2. Identifikovanje moguih ishoda koji se mogu desiti kao posledica dogaaja, kao

to su razliiti vremenski uslovi i cene, i njihove verovatnoe; 3. Sastaviti spisak moguih strategija; 4. Kvantifikovati posledice ili rezultate svakog mogueg ishoda za svaku strategiju; 5. Oceniti rizik i oekivane rezultate za svaku strategiju, i oceniti odnose meu

njima.

Za objanjavanje ovih koraka moe se koristiti sledei primer. Pretpostavimo da poljoprivrednik zaseje odreen broj hektara travom u jesen. Mlada junad (muka telad starija od 6 meseci) mogu biti kupljena u jesen i tokom prolea i leta hranjena na panjaku, a na sledeu jesen prodata po ugovorenoj ceni. Poljoprivrednikov najvei rizik je vreme (I korak), jer od njega zavisi koliko e pae biti dostupno. Pretpostavimo da postoje tri mogua ishoda, dobri, proseni i loi vremenski uslovi (II korak) i njihove verovatnoe su procenjene na 20, 50 i 30% respektivno. Selekcija verovatnoa je vana. One se mogu proceniti prouavanjem dugogodinjih vremenskih uslova, kao i prouavanjem skorijih vremenskih prognoza.

Ako je kupljeno malo junadi, a vremenski uslovi su dobri, postojae viak slobodne pae, a mogunost za dodatni profit e se izgubiti. Ako se kupi previe junadi a vremenski uslovi su loi, nee biti dovoljno pae, dodatna hrana e morati biti kupljena, a profit e biti smanjen ili e nastati gubitak. Trea mogunost je da se u sluaju prosenih klimatskih uslova obezbedi dovoljno hrane za grla na ispai.

Poljoprivrednik razmatra tri mogue opcije: kupiti 300, 400 ili 500 (III korak). Ove tri odluke su stratekog karaktera. Isti vremenski uslov su mogui za svaku strategiju, to kreira 9 moguih ishoda za razmatranje. Jednom kada su elementi problema definisani, korisno je organizovati informacije na neki nain. Dva naina da se ovo uradi je preko stabla odluivanja ili preko matrice isplativosti.

Stablo odluivanja Stablo odluivanja je dijagram koji trasira nekoliko moguih menadment strategija, mogue ishode dogaaja i njihove rezultate. U grafiku 6.3 prikazano je stablo odluivanja za prethodni primer. Ilustracija pokazuje tri mogua vremenska ishoda za svaku od tri strategije, verovatnou za svaki ishod (sve u odnosu na odabranu strategiju), i procenjene neto zarade za svaki od devet moguih ishoda. Na primer, ako je kupljeno 300 junadi sa dobrim vremenskim uslovima neto zarada bi bila 20.000 , 10.000 sa prosenim klimatskim uslovima, i samo 6.000 sa loim vremenskim uslovima (IV korak).

121

Grafikon 6.3 Stablo odluivanja za tov junadi na ispai

Oekivana vrednost za svaku strategiju je prosek mogueg ishoda, dobijen mnoenjem svakog ishoda sa njegovom verovatnoom i sumiranjem rezultata. Bazirano samo na ovim vrednostima, moe se oekivati da e poljoprivrednik kako ima najveu vrednost od 12.200 , odabrati varijantu od 400 junadi. Meutim, mana ovog pristupa je u tome, da sadri previd mogunosti da e se dogoditi loi vremenski uslovi i uzima u obzir samo tri strogo odvojena ishoda. Naini za donoenje odluke koji uzimaju u obzir ovaj rizik bie prikazani kasnije (V korak).

Matrica isplativosti Matrica isplativosti sadri sve informacije kao i stablo odluivanja ali je organizovana kao tabela za nepredviene situacije? Gornji deo tabele 6.5 pokazuje posledice svake strategije za svaki mogui ishod vremenskih prilika za primer sa kupovinom junadi. Oekivana vrednost, kao i minimalna i maksimalna vrednost i opseg ishoda, prikazane su u donjem delu matrice. Oboje, stablo odluivanja i matrica isplativosti mogu se koristiti kako bi organizovali mogue ishode jednog ili vie povezanih dogaaja. Meutim, ako svaki dogaaj ima vie moguih ishoda, dijagram moe biti jako velik.

Pravila odluivanja Razvijeno je nekoliko pravila odluivanja kako bi se pomoglo prilikom izbora odgovarajue strategije kada se donosi odluka koja u sebi ukljuuje rizik. Upotreba razliitih pravila moe rezultirati u selekciji razliitih strategija. Upotreba odgovarajueg pravila zavisie od stava donosioca odluke prema riziku, finansijskih uslova poslovanja, zahtevanovanog toka, i ostalih pojedinanih faktora.

122

Ovi faktori iroko variraju meu donosiocima odluka, tako da je nemogue rei da je odreeno pravilo najbolje za sve.

Tabela 6.5 Matrica isplativosti za tov junadi na ispai. Strategije kupovine

Vremenske prilike Verovatnoa Kupovina 300 grla

Kupovina 400 grla

Kupovina 500 grla

Dobri 0,2 20.000 26.000 34.000 Proseni 0,5 10.000 14.000 15.000 Loi 0,3 6.000 0 -10.000 Oekivana vrednost 10.800 12,200 11.300 Minimalna vrednost 6.000 0 -10.000 Maksimalna vrednost 20.000 26.000 34.000

Opseg 14.000 26.000 44.000

Najverovatniji ishod Ovo pravilo za donoenje odluka odreuje najverovatniji ishod (ima najveu verovatnou) i pomae da se odabere strategija koja ima najbolji rezultat za taj ishod. Tabela 6.5 pokazuje da proseni klimatski uslovi imaju najveu verovatnou, od 0,5 a da kupovina 500 junaca ima najveu zaradu od 15.000 . Ovo pravilo odluivanja je lako za primenu, ali ne razmatra promenljivost ni verovatnou drugih moguih ishoda.

Oekivana maksimalna vrednost Ovo pravilo za odluivanje ukazuje na odabir strategije sa najveom oekivanom vrednou. Oekivana vrednost predstavlja proseni rezultat za pojedinanu strategiju zasnovanu na procenjenoj verovatnoi svakog mogueg rezultata.

Grafikon 6.3 i tabela 6.5 pokazuju da strategija za kupovinu 400 junadi za tov ima najveu oekivanu vrednost od 12.200 , tako da bi upotrebom ovog metoda ona bila odabrana. Ovo pravilo e rezultirati u najveoj prosenoj neto zaradi tokom vremena, ali ignorie promenljivost ishoda. U primeru, loi vremenski uslovi imaju verovatnou pojavljivanja 30 %. Meutim, nema garancije da se nee desiti u dve ili tri godine za redom, sa rezultujuih 0 svake godine. Pravilo odabira najvee oekivane vrednosti ne uzima u obzir promenljivost i stoga bi se trebala koristiti od strane menadera koji imaju veliku spremnost i sposobnost da se nose sa rizikom i koji ne spadaju u grupu menadera koji izbegavaju rizik.

Poreenje rizika i vrednosti ishoda Menaderi koji nemaju veliku sposobnost u suoavanju sa rizikom moraju razmatrati rizik koji je povezan sa odreenim strategijama, kao i oekivane rezultate. Bilo koja strategija koja ima niske oekivane rezultate i visok rizik trebala bi biti odbaena. Takav sluaj je sa strategijom za kupovinu 500 junadi u tabeli 6.5, koja ima niu oekivanu vrednost nego strategija za kupovinu 400 junadi, 11.300 , kao i vei rizik zato to je jedina alternativa u kojoj se moe pojaviti i gubitak. Strategija za kupovinu 300 junadi

123

takoe ima manje oekivane rezultate od strategije za kupovinu 400 junadi ali je manje rizina. Stoga, menaderi koji su svesni rizika mogu preferirati ovu strategiju.

Sigurnost na prvom mestu Pravilo davanja prvenstva sigurnosti, koncentrie se na najgori mogui rezultat za svaku strategiju i ignorie ostale mogue ishode. Donosilac odluke pretpostavlja da bolji od oekivanih rezultata ne predstavljaju ozbiljan problem, dok su nepoeljni rezultati razlog za brigu. Stoga, bira se strategija sa najboljim meu najloijim rezultatima, odnosno ona strategija sa najmanje loom vrednou. U tabeli 6.5 primena pravila prvo sigurnost e rezultirati u odabiru strategije kupovine 300 junadi iz razloga to se odabirom ove strategije ostvaruje profit od 6.000 to je u svakom sluaju bolje nego da se odabere strategija kupovine 400 junadi i pritom ne ostvari profit (0 ), ili strategija od kupovine 500 junadi ijim bi se odabirom ostvario gubitak od 10.000 . Pravilo prvenstvo sigurnosti je odgovarajue za takva PG koja imaju veoma lou finansijsku situaciju da ne bi mogli da preive uslove ni jedne loe godine.

Verovatnoa take kritinog prinosa Poznavanje verovatnoe da svaka od strategija moe rezultirati gubitkom moe takoe pomoi donosiocu odluke da odabere jednu od njih. Pretpostavimo da je, na primer, poljoprivrednik sa podacima o usevima soje i kukuruza prikazanim u tabeli 6.3 izraunao da je potrebno od 125 buela po jutru kukuruza i 47 buela soje kako bi se otplatili svi trokovi proizvodnje. Sa FKD linije u grafikonu 6.2 verovatnoa ostvarivanja nivoa proizvodnje moe se proceniti crtanjem vertikalne linje od polja take preseka do FKD prave, zatim horizontalne linije do skale kumuliranih verovatnoa. U ovom primeru, verovatnoa da e se pretrpeti gubitak (proizvodnja nia od kritine take prinosa) je otprilike 25 % za kukuruz i 45 % za soju. Stoga, proizvodnja soje nosi vei rizik. Meutim, rizik od gubitka mora se meriti u odnosu na proseno oekivan prihod od svakog useva.

Alati za upravljanje rizikom

Poljoprivrednici imaju vie menadment alata na raspolaganju, kako bi umanjili posledice rizinih aktivnosti. Neki alati se koriste kako bi se umanjio rizik sa kojim se menaderi suoavaju, dok drugi pomau kako bi se ublaili uticaji ne eljenih ishoda. Meutim, svi oni slede neki od etiri opta pristupa.

1. Smanjiti varijabilnost moguih ishoda. Verovatnoa za pojavljivanje loeg rezultata je smanjenja, ali takoe i za dobar rezultat.

2. Odrediti minimalni dohodak ili nivo cena, obino za fiksnu naknadu. Veina osiguravajuih programa funkcionie na ovaj nain. Trokovi smanjivanja rizika su poznati, a verovatnoa za postizanje boljih od prosenih rezultata nije ugroena.

3. Odravati fleksibilnost donoenja odluka. Menaderi se ne blokiraju odlukama u duem periodu, u sluaju kada se trendovi cena ili proizvodnje menjaju.

124

4. Poboljati sposobnost noenja sa rizikom u poslovanju, tako da je manje verovatno da e nepovoljan rezultat uticati na opstanak poljoprivrednog gazdinstva.

Poljoprivrednici koriste mnoge primere sva etiri tipa, prethodno navedenih alata za upravljanje rizikom.

Alati za upravljanje proizvodnim rizikom Promenljivi prinosi, neizvesna krajnja teina stoke u tovu i neujednaen kvalitet poljoprivrednih proizvoda dokazi su postojanja proizvodnih rizika. Postoji nekoliko strategija za smanjivanje proizvodnog rizika.

Stabilne linije proizvodnje Neke linije poljoprivredne proizvodnje su se pokazale kao linije proizvodnje koje obezbeuju stabilniji dohodak u odnosu na ostale. Savremena tehnologija je u mogunosti da kontrolie efekte vremena na proizvodnju, ili vladini programi i trini ugovori mogu da kontroliu cenu ili koliinu proizvoda koja se moe prodati. Na primer, poljoprivredna gazdinstva koja imaju sisteme za navodnjavanje proizvodie stabilnije useve u odnosu na poljoprivredna gazdinstva gde je zemljite suvo i gde su koliine padavina minimalne i neravnomerno rasporeene. Takoe, linije proizvodnje kao to su tov domaih ivotinja, podlone su uticaju varijabilnih kupovnih i prodajnih cena, zatim uzgoj kvarljivih proizvoda kao to su cvee, voe ili povre tee da imaju varijabilan dohodak.

Diverzifikacija Mnogi poljoprivrednici proizvode vie od jednog proizvoda kako bi spreili zavisnost dohotka od cene jednog proizvoda. Ukoliko je profit od proizvodnje jednog proizvoda nizak, profiti od proizvodnje i prodaje drugih proizvoda mogu spreiti da ukupan profit padne ispod prihvatljivog nivoa. U poljoprivrednoj proizvodnji, diverzifikacija proizvodnje na dva ili vie proizvoda smanjie promenljivost dohotka ako sve cene i prinosi nisu niski ili visoki u isto vreme.

Tabela 6.6 pokazuje primer kako diverzifikacija moe smanjiti varijabilnost dohotka. Na osnovu prosenog neto dohotka poljoprivrednih gazdinstava za period od 10 godina u Kanzasu, moe se zakljuiti da specijalizacija u tovu junadi prua najvei proseni godinji dohodak po poljoprivrednom gazdinstvu od 38.033 . Meutim, poljoprivredna gazdinstva sa diverzifikovanom proizvodnjom na tov junadi i linije ratarske proizvodnje (penica, kukuruz, suncokret i sl.) imala su manje varijabilan dohodak, mereno koeficijentom varijacije. Nedostatak jake korelacije2 izmeu dohotka linija proizvodnje podeava godinji dohodak prema diverzifikaciji.

2 Korelacija je meusobna povezanost razliitih pojava predstavljenih vrednostima dve varijable.

Meusobna povezanost (postojanje korelacije) znai da je jednu varijablu mogue predvideti na osnovu znanja o drugoj varijabli.

125

Tabela 6.6 Poreenje poljoprivrednih gazdinstava sa specijalizovanom i diverzifikovanom proizvodnjom

Koliko e diverzifikacija smanjiti variranje dohotka u trenutnoj situaciji? Odgovor zavisi od korelacije cene i prinosa linija proizvodnje koje su odabrane. Ukoliko bi cene i prinosi svih linija proizvodnje imale tendenciju istovremenog pomeranja na vie i nie nivoe, malo bi se uinilo diverzifikacijom. to ja manja tendencija istovremenog pomeranja ovih vrednosti zajedno, ili to je vea tendencija njihovog pomeranja u suprotnom smeru, u veem obimu e se smanjiti variranje dohotka diverzifikacijom. Prema tome uvoenjem linije proizvodnje sa visoko nestabilnim prinosima i cenama na gazdinstvu sa stabilnom linijom proizvodnje moe poveati rizik celokupnog poljoprivrednog gazdinstva.

Vremenske prilike su primarni faktor koji utie na prinos (rod) useva, tako da usevi sa istim vegetacionim periodom tee da ostvare snanu pozitivnu korelaciju u pogledu visine prinosa. Korelacija prinosa meu ratarskim kulturama koje imaju razliite vegetacione periode i koje su osetljive na razliite tetne insekte i bolesti bie nia. Razliite linije stoarske proizvodnje manje su u meusobnoj korelaciji, i postoji mala korelacije izmeu prinosa useva i stoarske proizvodnje.

Veina istraivanja korelacije cena poljoprivrednih proizvoda pokazala je da parovi proizvoda sa jakom korelacijom prinosa esto imaju pozitivnu korelaciju i izmeu cena, zato to promene u nivou proizvodnje iz godine u godinu imaju najvei uticaj na cene. Neki posebni usevi kao to su voe i povre, mogu pokazati negativnu cenovnu korelaciju sa nekim glavnim ratarskim usevima, a cene useva i stoarskih proizvoda su uglavnom nezavisne jedna od druge.

Plan diverzifikacije na poljoprivrednom gazdinstvu moe takoe da sadri i nepoljoprivredne aktivnosti. Ulaganje u akcije i obveznice, povremeno bavljenje ne poljoprivrednim aktivnostima (npr. razni zanati), ili zaposlenje jednog lana porodice van poljoprivrednog gazdinstva moe unaprediti stabilnost dohotka poljoprivrednog gazdinstva. Diverzifikacija esto podrazumeva odricanje od koristi koje se ostvaruju specijalizacijom u jednoj liniji proizvodnje zbog koristi od manje varijabilnosti dohotka.

Osiguranje Postoji nekoliko tipova osiguranja koji smanjuju tetna dejstva kako proizvodnog, tako i finansijskog rizika. Formalno osiguranje moe se kupiti od osiguravajuih drutava kako bi se pokrili svi dogaaji koji su pretnja poslovnoj imovini i opstanku poljoprivrednog gazdinstva. Alternativa za poljoprivredna gazdinstva je da bude samo-osigurano, da odrava neku vrstu brzo dostupnih, likvidnih finansijskih rezervi u sluaju da se desi

Tip poljoprivrednog gazdinstva

Proizvodnja teladi Tov junadi

Tov junadi i ratarska proizvodnja

Neto dohodak farme (prosek, 1996-2005) 23.853 38.033 27.646 Standardna devijacija 16.940 33.438 14.617 Koeficijent varijacije 0,71 0,88 0,53

126

gubitak. Bez ovih rezervi, lo prinos, velika oluja ili poar mogu uzrokovati veliki finansijski neuspeh zbog kojeg posao ne bi mogao da se nastavi.

Finansijske rezerve koje se dre u formi koja se moe lako unoviti, kao to je tednja po vienju, esto zarauju niu stopu prinosa nego to bi isti kapital zaradio da je investiran u posao poljoprivrednog gazdinstva ili u neko drugu dugoronu investiciju. Svesno rtvovanje zarade je oportunitetni troak samoosiguranja i moe se porediti sa trokovima premije od polise osiguranja koja bi obezbedila istu zatitu.

Poljoprivrednici koriste nekoliko zajednikih tipova osiguranja protiv proizvodnog rizika: 1. Osiguranje imovine: osiguranje imovine titi od gubitka koji mogu nastati na

zgradama, mehanizaciji, osnovnom stadu i zalihama itarica od: poara, udara groma, oluje, krae i drugih rizika. Osiguranje imovine je relativno jeftino, dok gubitak od poara ili oluje moe biti poguban. Stoga, veina poljoprivrednika tei da osigura barem minimum najvrednije imovine.

2. Viestruko osiguranje useva od rizika (Multiple peril crop insurance MPCI) je program osiguranja amerikog Ministarstva poljoprivrede sa polisama koje se prodaju putem privatnih osiguravajuih kompanija. Garancije za proizvodnju mogu biti kupljene za do 85 % dokazanog prinosa osiguranog poljoprivrednog gazdinstva. Kada ostvaren usev padne ispod garancije, proizvoau se plaa fiksna cena za svaki kilogram izgubljene proizvodnje. Primeri pokrivanja gubitka su: gubici izazvani suom, poplavom, ledom, ranim mrazom i tetom insekata. Dodatno osiguranje za specifian rizik kao to je poar su takoe dostupni. Brojne privatne osiguravajue kompanije pruaju ovaj tip osiguranja, a trokovi zavise od visine prinosa koji se eli osigurati i od uestalosti i intenziteta grada na tom podruju.

3. Osiguranje prihoda: Relativno novi tip osiguranja dozvoljava proizvoaima useva da kupuju garancije za odreeni nivo bruto dohotka po hektaru. Ukoliko proizvoaev trenutni rod pomnoen sa trenutnom trinom cenom u momentu etve daje manji prihod od garancije, osiguravajua kompanija plaa razliku poljoprivredniku. Stoga, poljoprivrednik moe da rauna barem na minimalnu koliinu bruto dohotka po hektaru. Neke osiguravajue kompanije poveavaju nivo garancije za dohodak ukoliko trina cena poraste od vremena kada je osiguranje kupljeno pa do etve. Ova karakteristika je posebno korisna za proizvoae koji forvarduju cene veine useva pre etve ili koji trebaju garantovanu ponudu stone hrane za njihova grla stoke.

Koncept osiguranja prihoda je proiren na goveda i svinje. Meutim, ukljuena je jedino zatita od nie cene u odnosu na oekivanu, dok rizik proizvodnje nije ukljuen.

Drugi program koji se zove prilagoeno osiguranje bruto prihoda (Adjusted Gross Revenue insurance) dozvoljava poljoprivredniku da kupi garantovani minimalan bruto dohodak za celo gazdinstvo. Obino je pogodan za proizvode biljne i stoarske proizvodnje koji nisu pokriveni drugim tipom osiguranja dohotka.

127

Dodatni kapacitet proizvodnje Kada loi vremenski uslovi odloe sadnju ili etvu useva, mnogi poljoprivrednici zavise od posedovanja dodatne mehanizacije ili radne snage koji e im pomoi da nadoknade izgubljeno vreme. U nekim godinama oni izazivaju vee, od realno potrebnih, trokove mehanizacije ili trokove rada, kao oblik osiguranja protiv gubitaka useva koji bi se mogao desiti zbog kanjenja u setvi ili etvi u nekim godinama. Neki poljoprivrednici preferiraju da poseduju noviju mehanizaciju kako bi smanjili rizik od kvarova u kritinim periodima setve i etve i previsokih, neoekivanih trokova popravki.

Plaanje zakupa udeom u proizvodnji U mnogim zemljama plaanje zakupa sa udeom u proizvodnji (biljnoj ili stoarskoj) esto su upotrebi. Vlasnik zemljita obino plaa deo operativnih trokova i prima udeo u biljnoj ili stoarskoj proizvodnji umesto fiksnih novanih primanja za dato poljoprivredno zemljite u zakup (umesto rente). Na ovaj nain rizik niih prinosa u proizvodnji, niskih prodajnih cena ili visokih cena inputa je podeljen izmeu vlasnika i zakupca. Zakupac takoe treba manje operativnog kapitala kada zakup zemljita plaa udelom proizvodnje nego kada to ini novcem. Neki zakupci koriste varijabilni novani iznos zakupa, kako bi postigli slino smanjenje rizika.

Usluge mehanizacijom i usluni tov Da bi smanjili rizik neki poljoprivrednici se radije opredeljuju za pruanje usluga mehanizacijom drugim poljoprivrednicima. Oni obavljaju sve radne operacije mehanizacijom na polju za unapred ugovorenu fiksnu cenu. Vlasnik zemljita snosi sav cenovni i proizvodni rizik. Usluni tov stoke je slian primer. Poljoprivrednici na svom gazdinstvu hrane stoku ili ivinu koja je vlasnitvo investitora, za fiksnu cenu po grlu ili po jedinici povrine, ili fiksnu stopu po danu. Iako ugovori o uslunom tovu veinu rizika prebacuju na vlasnike grla stoke, neki ugovori mogu da sadre penale za prekomerna uginua. Svi ugovore o uslunoj proizvodnji treba paljivo analizirati kako bi se uporedio potencijalni rizik i prihod sa istim na poljoprivrednim gazdinstvima koja su nezavisni proizvoai.

Ugovaranje nabavke inputa Neki poljoprivrednici koji se bave stoarskom proizvodnjom zavise, u veem obimu, od dobavljaa stone hrane ili grla stoke za tov, kako bi odrali pun kapacitet proizvodnje. Dugoroni ugovori sa dobavljaima smanjuje rizik od pada poslovanja ispod eljenog kapaciteta. Cena inputa se moe odrediti pomou formule koja se zasniva faktorima kvaliteta i tekuoj trinoj ceni. Neki drugi kljuni inputi mogu biti osigurani ranim ugovaranjem, kao to su berai voa i povra.

Alati za trini rizik

Trini rizik postoji kao posledica promenljivosti cena proizvoda i nemogunosti menadera da prilikom donoenja odluka o proizvodnji predvide cene sa veom sigurnou. Nekoliko metoda se moe koristiti za smanjivanje kolebanja cena ili za osiguranje zadovoljavajue cene za useve ili grla stoke u momentu prodaje.

128

Postepena prodaja Umesto da se celokupni rod proda u isto vreme, mnogi poljoprivrednici preferiraju da prodaju rod nekoliko puta godinje. Na primer, 25 % roda moe se prodati na svaka tri meseca ili, 1/6 svaka dva meseca. Postepenom prodajom izbegava se prodaja celog roda po najnioj ceni u godini, ali se takoe ne prodaje ni po najveoj ceni. Kao rezultat primene postepene prodaje, prosena cena koja je ostvarena trebala bi da bude blizu prosene godinje cene proizvoda.

Prodaja stoke se takoe moe vriti vie puta u godini. Ovo se moe postii hranjenjem nekoliko grupa grla stoke tokom godine ili telenjem ili praenjem nekoliko puta godinje. Postepena prodaja mlenih proizvoda i jaja deava se prirodno, zahvaljujui stalnoj prirodi njihove proizvodnje.

Prodajni ugovori Proizvoai useva kao to su seme, sadni materijal, voe i povre esto potpisuju ugovor sa kupcima ili preraivaima pre nego to otponu proizvodnju. Ugovorom se obino definie odreena proizvodna praksa koju je potrebno slediti kao i cena koju bi poljoprivrednik trebao dobiti i koliine koje je potrebno isporuiti. Ugovor ovog tipa pomera cenovni rizik sa perioda setve ili sadnje i garantuje trite proizvoau. Meutim, standardi kvaliteta mogu biti strogi kreirajui dodatni proizvodni rizik.

Takoe je mogue postii terminske ugovore za mnoge ratarske useve i za neke stoarske proizvode. Mnogi kupci itarica i grla stoke e ugovoriti kupovinu odreene koliine ovih proizvoda po datoj ceni isporuke u kasnijem periodu datuma ili u regularnim intervalima. Ovi ugovori su dostupni za vreme sezone proizvodnje kao i posle etve i skladitenja useva. Ugovori o prodaji otklanjaju cenovnu neizvesnost ali ne dozvoljavaju prodaju po veoj ceni, ako trite kasnije u toku godine povea cenu. Izuzetak je minimalna ugovorena cena, koja prodavcu garantuje odreenu cenu, obino neto ispod oekivanog nivoa, ali dozvoljavaju da proizvodi budu prodati po tekuoj trinoj ceni ako je iznad minimuma. Ugovor moe da odredi penale ako prodavac ne isporui dogovorenu koliinu i kvalitet proizvoda zbog problema u proizvodnji.

Heding Trina cena moe biti odreena unapred hedingom na robnim fjuers berzama. Heding je mogu i pre nego to je usev posejan, kao i za vreme sezone uzgajanja ili pre nego to se itarice skladite. Stoarska proizvodnja takoe moe da se zatiti hedingom u vreme kupovine ili tokom celokupnog perioda proizvodnje.

Heding podrazumeva prodaju fjuers robnih ugovora umesto stvarne robe, obino zato to menader trenutno nije u mogunosti ili ne eli da isporui proizvod u to vreme. Ugovor se kupuje na tritu fjuersa od strane kupca koji moe biti: preraiva koji eli da osigura cenu robe za buduu upotrebu ili pekulant koji se nada da e ga kasnije prodati po veoj ceni. Iako fjuers ugovori za neke proizvode doputaju dostavu kada ugovor istekne, ugovor se obino otkupljuje i proizvod se prodaje na lokalnom tritu za

129

gotovinu. Gotovinske i budue cene obino idu gore ili dole zajedno. Stoga, bilo koji dobitak ili gubitak koji se dogodi na lokalnom tritu zato to cene odu dole ili gore je neutralizovan odgovarajuim gubitkom ili dobitkom fjuersa koji su u posedu.

Pre nego to se otpone sa heding programom menader bi trebao paljivo da proui heding proces i trite fjuersa, da ima dobro razumevanje baza, tj. da razume razliku izmeu cene fjuersa i cene na lokalnom tritu. Ove baze mogu postati ire ili ue dok su fjuers ugovori u posedu, to znai da dobici ili gubici na lokalnom tritu fjuersa i trita fjuersa ne neutralizuju jedni druge. Ove varijacije se nazivaju bazni rizik. Bazni rizik bi se trebao uzeti u obzir, ali baze su manje promenljive i lake za predvideti od cena na lokalnom tritu.

Heding se moe koristiti i za osiguranje nivoa cena inputa koji e se kupovati u nekom buduem momentu, poput stone hrane ili grla stoke za tov. U ovakvim sluajevima fjuers ugovor se kupuje unapred pre nego to nastanu uslovi za isporuku, a zatim se prodaje kada se input kupuje na lokalnom tritu.

Robne opcije Mnogim uesnicima na tritu se ne svia injenica da ugovaranje unapred ili heding koji ih titi od pada cena, takoe ih spreava u ostvarivanju koristi u sluaju poveanja cena. Oni preferiraju da koriste robne opcije, kojim se odreuju minimalne cene u zamenu za plaanje naknade ili premije, ali im ipak one omoguuju da proizvode prodaju po vioj ceni ukoliko doe do rasta cena na tritu.

Fleksibilnost Neke menadment strategije doputaju promenu odluka ukoliko se promeni trend cena ili vremenski uslovi. Kao primer moe posluiti sadnja jednogodinjih useva umesto viegodinjih.

Investiranje u zgrade i opremu koja se moe koristiti u vie od jedne linije proizvodnje je drugi primer. Mnogi proizvoai itarica prave silose, tako da mogu da odloe prodaju dok cene ne budu povoljnije. U sluaju stoke, domae ivotinje mogu biti prodate nakon zavretka tova ili ranije ukoliko je to potrebno. Iznajmljivanje nekih sredstava kao to su zemljite i mehanizacija umesto njihove kupovine je drugi primer odravanja fleksibilnosti u poslovanju.

Alati za upravljanje finansijskim rizikom

Smanjivanje finansijskog rizika zahteva strategije koje odravaju likvidnost i solventnost. Likvidnost je potrebna kako bi se obezbedila gotovina za isplatu dugova i izlaenju u susret neoekivanim finansijskim obavezama u kratkom roku. Solventnost se odnosi na dugoroni opstanak posla, ili posedovanje dovoljno imovine kako bi se adekvatno obezbedile poslovne obaveze.

130

Fiksna kamatna stopa Mnogi kreditori nude kredit po fiksnoj ili po varijabilnoj kamatnoj stopi. Fiksna kamatna stopa moe biti vea kada se kredit uzima ali spreava rast trokova kredita ako doe do porasta kamatna stope u toku perioda otplate.

Rezerve likvidnosti Dranje rezervi novca ili dugih sredstava koja se lako mogu konvertovati u gotovinu e pomoi poljoprivrednom gazdinstvu da prevazie negativne efekte rizine strategije. Meutim, ipak e postojati oportunitetni trokovi dranja rezervi umesto da se investiraju u posao ili u neka druga dugorona sredstva.

Kreditne rezerve Mnogi poljoprivrednici ne pozajmljuju novac do gornje granice koju im kreditor nudi. Ovaj nekorien kredit ili kreditne rezerve znae da postoji dodatni kreditni fond koji se moe iskoristiti u sluaju nekog nepredvienog dogaaja. Ova tehnika ne utie direktno na smanjivanje rizika ali obezbeuje sigurnosnu rezervu. Meutim, ona takoe ima oportunitetni troak koji je jednak dodatnom profitu koji bi ovaj nekorien kapital ostvario da je uloen u posao.

Vlasniki kapital U krajnjoj analizi, sopstveni kapital je taj koji obezbeuje solventnost i veinu likvidnosti nekog posla. Stoga, sopstvena imovina bi trebala stalno da raste, praktino za vreme poetnih godina poslovanja, zadravanjem profita u poslu ili privlaenjem kapitala spolja.

Alati za upravljanje pravnim rizikom

Organizacija posla Poljoprivredna gazdinstva mogu biti organizovana u nekoliko razliitih legalnih formi. Neke od njih kao to su akcionarska drutva, drutva sa ogranienom odgovornou, zadruge koja nude vie zatite od zakonskih obaveza i teta u odnosu na ostale oblike organizovanja.

Planiranje imovine Posedovanje testamenta i plana koji e obezbediti mirnu predaju poslovanja poljoprivrednog gazdinstva na naslednike esto e utedeti hiljade evra imovine, poreza na dohodak ili gubitak prihoda zbog prekida u poslovanju i podela posla efikasne veliine. Posedovanje svih ugovora o zakupu i ostalih ugovora poljoprivrednog gazdinstva takoe e smanjiti pravne probleme.

Osiguranje od odgovornosti Osiguranje od odgovornosti titi osiguranika od tube treih lica usled povrede lica ili oteenja imovine za koje osiguranici ili njihovi zaposleni mogu biti odgovorni. Tube za odgovornost se mogu dogoditi kada stoka odluta na put i prouzrokuje saobraajnu nesreu ili ako se neko povredi na poljoprivrednom gazdinstvu. Rizik od odgovornosti

131

moe biti mali ali odtete mogu biti velike. Mnogi ljudi smatraju da osiguranje od odgovornosti nije skupa metoda za zatitu od neoekivanih dogaaja.

Alati za lini rizik

Zdravstveno osiguranje Poljoprivrednici esto imaju potekoa da dobiju zdravstveno osiguranje po razumnoj ceni. Zbog visokih trokova leenja i nepredvidivosti zdravstvenih problema, nijedan obziran menader ne bi trebao da bude bez zdravstvenog osiguranja. Ovo se takoe odnosi i na radnike zaposlene na gazdinstvu.

ivotno osiguranje ivotno osiguranje je dostupno kako bi obezbedilo zatitu od gubitaka koji bi se mogli javiti u sluaju iznenadne smrti poljoprivrednika ili lana porodice. Polisa osiguranja se moe koristiti kako bi se podmirili trokovi ivota porodice, plaanje postojeih dugova, i za saniranje ostalih trokova koji su povezani sa transferom menadmenta i vlasnitva nad poslom. Briga bi se trebala povesti o izboru najpogodnijeg tipa ivotnog osiguranja za potrebe i interese svakog pojedinca.

Sigurnosne mere Zdrav razum, obraanje panje na posao i ne obavljanje posla na brzinu vodie ka spreavanju povreda i nezgoda. Zajednike mere bezbednosti ukljuuju ugradnju alarma za uvanje mehanizacije; gaenje maina pre popravki, izbegavanje vonje poljoprivredne mehanizacije na javnim putevima nou, pridravanje uputstva za upotrebu pesticida i ubriva, izbegavanje blieg kontakta sa krupnim grlima stoke u tovu.

Rezervni menadment Kada je samo jedna osoba informisana o kljunim aspektima, iznenadna nezgoda ili bolest moe ozbiljno da ugrozi dnevno ili dugorono poslovanje. Kljuni zaposleni, suprunici i advokati bi trebalo da znaju mesto gde se uva dokumentacija, poslovna i finansijska evidencija i trebali bi biti osposobljeni da se ukljue u menadment poljoprivrednim gazdinstvom kada je vlasnik onemoguen.

Koji e se od ovih alata za upravljanje rizikom primeniti na pojedinim poljoprivrednim gazdinstvima zavisi od tipa rizika sa kojim se menaderi suoavaju, finansijske stabilnosti poslovanja i menaderovog stava prema riziku.