izveŠtaj o stanju dece u svetu 2019. deca, hrana i ishrana

I Z V E Š T A J O S T A N J U D E C E U S V E T U 2 0 1 9.

S A Ž E T A K

Pravilan rast u svetu koji se menja

Deca, hrana i ishrana

Kompletan izveštaj možete preuzeti na adresi www.unicef.org/sowc

UNICEF zahvaljuje Kraljevini Holandiji i Vladi Norveške na podršci u izradi ovog izveštaja.

Izdavač: UNICEF Office of Global Insight and Policy 3 United Nations Plaza, New York, NY 10017, USA [email protected]

© Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) Oktobar 2019.

Naslovna fotografija: Devojčica ruča u zajednici Hanak Čukibamba (Peru).

© UNICEF/Vilca/2019

ISBN: 978-92-806-4999-4

S A Ž E T A K » 3

IZVEŠTAJ O STANJU DECE U SVETU 2019.

Deca, hrana i ishrana PRAVILAN RAST U SVETU KOJI SE MENJA

U trenutku kada svako treće dete uzrasta do 5 godina ne dobija ishranu potrebnu za pravilan rast, Izveštaj o stanju dece u svetu 2019. razmatra problem neadekvatne uhranjenosti kod dece. Zajednice se sve više suočavaju sa trostrukim opterećenjem neadekvatne uhranjenosti: iako se broj smanjuje, i dalje 149 miliona dece uzrasta do 5 godina zaostaje u rastu, a skoro 50 miliona zaostaje u telesnoj masi u odnosu na visinu; 340 miliona dece trpi skrivenu glad, odnosno nedostatak vitamina i minerala, a stope prekomerne telesne mase brzo rastu.

U 21. veku neadekvatnu uhranjenost kod dece treba posmatrati u kontekstu brzih promena, uključujući i povećanje brojnosti gradskog stanovništva i globalizaciju prehrambenih sistema, što dovodi do sve veće dostupnosti hrane bogate kalorijama, ali siromašne nutrijentima.

Neadekvatna uhranjenost suštinski škodi rastu i razvoju dece. Ako se taj problem ne reši, deca i društva će teško ostvariti svoje pune potencijale. Na taj izazov se može odgovoriti samo tako što će se problem neadekvatne uhranjenosti rešavati u svakoj fazi života dece, a njihove jedinstvene nutritivne potrebe treba staviti u središte prehrambenih sistema i pratećih sistema zdravstvene zaštite, snabdevanja vodom i sanitarnim uslugama, obrazovanja i socijalne zaštite.

Kad majka ili otac hrane dete kašičicom, ta hrana predstavlja ljubav. Kad porodica slavi punoletstvo deteta, hrana na slavlju predstavlja zajednicu. Kad tinejdžeri i tinejdžerke podele užinu posle škole uz smeh i graju, hrana predstavlja radost. A za svako dete i mladu osobu na svetu, hrana predstavlja život – osnovno pravo, temelj zdrave ishrane i pravilnog fizičkog i mentalnog razvoja.

Nažalost, kao što pokazuje i ovaj Izveštaj o stanju dece u svetu, preveliki broj naše dece i mladih ne hrani se u skladu sa svojim potrebama, što podriva njihove mogućnosti da kroz rast, razvoj i učenje ostvare svoje potencijale. To ne škodi samo deci i mladima pojedinačno, već i svima nama.

Ovakva situacija nas obavezuje da postavimo neka teška pitanja. Kako to da u 21. veku i dalje imamo 149 miliona dece uzrasta do 5 godina koja zaostaju u rastu i skoro 50 miliona dece koja zaostaju u telesnoj masi u odnosu na visinu? Kako je moguće da su prekomerna telesna masa i gojaznost kod dece i mladih i dalje u porastu, i to sve više među siromašnima? Zašto je zdrava ishrana sve skuplja, dok je nezdrava hrana bez nutritivne vrednosti sve jeftinija?

Ishrana je već dugo jedna od ključnih oblasti rada UNICEF-a. Tokom 2018. godine pomogli smo da se obezbedi terapijska ishrana za spas života 4,1 miliona dece sa teškom akutnom neadekvatnom uhranjenošću; unapredili smo kvalitet ishrane za preko 15,6 miliona dece putem obogaćivanja hrane u kućnim uslovima; podržali smo programe za prevenciju anemije i drugih oblika neadekvatne uhranjenosti za 58 miliona adolescenata i adolescentkinja; za preko 300 miliona dece smo obezbedili usluge za prevenciju zaostajanja u rastu i drugih oblika neadekvatne uhranjenosti.

Ishrana je već dugo i centralna tema našeg rada na produbljivanju i širenju saznanja. Naš pionirski okvir doneo je 1990. godine novi pristup rešavanju problema neadekvatne uhranjenosti tako što je utvrdio višestruke uzroke loše ishrane. Taj okvir smo preradili 2019. godine kako bismo stavili akcenat na ono što čini dobru ishranu, od načina na koji se hrane deca i žene, preko brige i nege koja im se pruža i prehrambenih uslova, do toga kako naša društva podržavaju pravo na adekvatnu ishranu kroz naše vrednosti i političku volju. Svaka od tih determinanti predstavlja priliku za poboljšanje ishrane dece, mladih i žena.

© U

NIC

EF/U

N015

44

49/N

esbi

tt

Predgovor

4 | UN ICEF – IZVEŠTAJ O STANJU DECE U SVETU 2019.

S A Ž E T A K » 5

Kao izvršna direktorka UNICEF-a i predsednica Rukovodeće grupe Pokreta za unapređenje ishrane, želim još jednom da istaknem svoju opredeljenost i opredeljenost UNICEF-a da koristimo sve ove mogućnosti za unapređenje ishrane svakog deteta, posebno u najvažnijih prvih 1.000 dana života (od začeća do drugog rođendana) i u adolescenciji, što su dva perioda u životu kada se nude jedinstvene prilike. Na tu opredeljenost ukazuje i ovaj izveštaj, koji objavljujemo zajedno sa novom UNICEF-ovom strategijom ishrane, u kojoj su utvrđeni naši prioriteti i planovi za unapređenje ishrane dece, mladih i žena u narednim godinama.

Već mnogo znamo o tome šta daje rezultate u prevenciji svih oblika neadekvatne uhranjenosti, od začeća, preko ranog detinjstva, do adolescencije. Ovu bitku, međutim, ne možemo sami da dobijemo. Potrebni su politička odlučnost nacionalnih vlada, uz opredeljena finansijska sredstva, kao i javne politike i podsticaji za privatni sektor da ulaže u nutritivno vrednu, bezbednu i cenom pristupačnu hranu za decu, mlade, žene i porodice.

Osim toga, sve je potrebnija odlučnost da se ishrana dece postavi kao prioritet, ne samo u prehrambenom sistemu već i u sistemima zdravstva, snabdevanja vodom i sanitarnim uslugama, obrazovanja i socijalne zaštite.

Uspeh u jednoj od tih oblasti doprinosi uspehu u svim ostalim oblastima.

Mladi i žene znaju vrednost dobre i pravilne ishrane. „Zdrava ishrana znači odgovornost prema svom zdravlju”, rekla je šesnaestogodišnja devojčica iz Kine na jednoj od preko 70 radionica organizovanih za potrebe izrade ovog izveštaja. U Indiji nam je trinaestogodišnja devojčica rekla da je „hrana važna za nas da bismo dobro učili”. Jasne su im i prepreke zdravoj ishrani: „Nemam dovoljno novca da kupim hranu za sebe i bebu”, rekla je dvadesetogodišnja majka iz Gvatemale; „Ne znam dovoljno o tome koje su vrste hrane zdrave”, navela je osamnaestogodišnja devojčica iz Zimbabvea.

Dobra ishrana je polazna osnova za pravične šanse u životu. Hajde da zajedničkim radom smanjimo ove prepreke i obezbedimo da svako dete, mlada osoba i žena imaju nutritivno vrednu, bezbednu, cenom pristupačnu i održivu ishranu kakva im je potrebna u svakom trenutku života da bi u potpunosti ostvarili svoje potencijale.

Henrijeta H. For (Henrietta H. Fore) Izvršna direktorka UNICEF-a

Bar svako treće dete uzrasta do 5 godina je pothranjeno ili ima prekomernu telesnu masu, a svako drugo trpi skrivenu glad, što podriva mogućnosti miliona dece da rastu i razvijaju se u skladu sa svojim potencijalima.

� Na svetskom nivou, bar svako treće dete uzrasta do 5 godina ne raste pravilno zbog neadekvatne uhranjenosti u njenim vidljivijim oblicima: zaostajanje u rastu, zaostajanje u telesnoj masi u odnosu na visinu i prekomerna telesna masa.

� Na svetskom nivou, bar svako drugo dete uzrasta do 5 godina trpi skrivenu glad usled nedostataka vitamina i drugih esencijalnih nutrijenata.

� Pothranjenost i dalje uzima ogroman danak. Tokom 2018. godine skoro 200 miliona dece uzrasta do 5 godina zaostajalo je u rastu ili u telesnoj masi u odnosu na visinu, dok je najmanje 340 miliona njih trpelo skrivenu glad.

� Prekomerna telesna masa i gojaznost su i dalje u porastu. Udeo dece sa prekomernom telesnom masom (uzrasta od 5 do 19 godina) porastao je od 2000. do 2016. godine sa svakog desetog deteta na skoro svako peto.

� Broj dece koja zaostaju u rastu smanjio se na svim kontinentima osim u Africi, dok je broj dece sa prekomernom telesnom masom porastao na svim kontinentima, uključujući i Afriku.

Trostruko opterećenje neadekvatnom uhranjenošću – pothranjenost, skrivena glad i prekomerna telesna masa – ugrožava opstanak, rast i razvoj dece, mladih, privreda i nacija.

� Zaostajanje u rastu – jasan znak da se deca u određenoj zemlji ne razvijaju pravilno – predstavlja i simptom uskraćenosti u prošlosti i prediktor siromaštva u budućnosti.

� Zaostajanje u telesnoj masi u odnosu na visinu, posebno u najtežim oblicima, može da bude smrtonosno za decu. Nasuprot uvreženom verovanju, većina dece koja zaostaju u telesnoj masi živi u Aziji i nije pogođena vanrednim situacijama.

� Skrivena glad škodi deci i ženama. Nedostatak gvožđa umanjuje sposobnost dece za učenje, a anemija usled nedostatka gvožđa kod žena povećava rizik od smrti za vreme ili neposredno posle porođaja.

� Prekomerna telesna masa kod dece može da dovede do ranog nastanka dijabetesa tipa 2, stigmatizacije i depresije, a predstavlja značajan prediktor gojaznosti u odraslom dobu, koja nosi ozbiljne zdravstvene i ekonomske posledice.

� Deca i mladi iz najsiromašnijih i najmarginalizovanijih zajednica su najopterećenija svim oblicima neadekvatne uhranjenosti, što doprinosi prenošenju siromaštva iz generacije u generaciju.

Kljucne porukeDeca, hrana i ishrana | Pravilan rast u svetu koji se menja

Dete prodaje grickalice drugoj deci ispred klinike u gradu Gazi (Država Palestina). © UNICEF/UN068011/El Baba

S A Ž E T A K » 7

Trostruko opterećenje neadekvatnom uhranjenošću je uslovljeno nekvalitetnom ishranom dece: dvoje od troje dece nema minimalnu preporučenu raznovrsnu ishranu za zdrav rast i razvoj.

� Samo dvoje od petoro odojčadi uzrasta do šest meseci isključivo se doji, u skladu sa preporukom. Dojenje bi moglo da spase živote 820.000 dece godišnje u svetu.

� Korišćenje zamena za majčino mleko je zabrinjavajuće. U periodu 2008–2013. godine prodaja adaptiranog mleka je na svetskom nivou porasla za 41 odsto, a u zemljama sa višim srednjim dohotkom (poput Brazila, Kine i Turske) za 72 odsto.

� Loša ishrana u ranom detinjstvu vodi ka neadekvatnoj uhranjenosti: 44 odsto dece uzrasta 6–23 meseca u ishrani ne dobija voće i povrće, a 59 odsto ne dobija jaja, mlečne proizvode, ribu i meso.

� Tek svako peto dete uzrasta 6–23 meseca iz najsiromašnijih domaćinstava i ruralnih područja dobija minimalnu preporučenu raznovrsnu ishranu za zdrav rast i razvoj mozga.

� Mnogi adolescenti koji idu u školu konzumiraju visokoprerađene prehrambene proizvode: 42 odsto pije gazirana bezalkoholna pića bar jednom dnevno, a 46 odsto jede brzu hranu bar jednom nedeljno.

Globalizacija, urbanizacija, nejednakosti, humanitarne krize i klimatski potresi donose nezapamćene negativne promene u ishrani dece širom sveta.

� Globalizacija utiče na opcije i izbor hrane: 77 odsto prodaje prerađenih prehrambenih proizvoda u svetu je pod kontrolom svega 100 velikih preduzeća.

� Mnoga gradska siromašna deca žive u uslovima „prehrambene pustoši”, bez zdravih opcija u ishrani, ili ih zasipa bujica visokokaloričnih prerađenih proizvoda niske nutritivne vrednosti.

� Siromašne porodice se često opredeljuju za jeftiniju hranu slabijeg kvaliteta. Zbog siromaštva

i isključenosti, najugroženija deca se suočavaju sa najvećim rizikom od svih oblika neadekvatne uhranjenosti.

� Klimatski potresi, gubitak biodiverziteta i šteta koja se nanosi vodi, vazduhu i zemljištu ugrožavaju prehrambene mogućnosti miliona dece i mladih, posebno među siromašnim stanovništvom.

� UNICEF i njegovi partneri su tokom 2018. godine obezbedili lečenje za preko 3,4 miliona dece sa teškom neadekvatnom uhranjenošću u uslovima humanitarnih kriza, od Avganistana i Jemena do Nigerije i Južnog Sudana.

Za poboljšanje ishrane dece potrebno je da prehrambeni sistemi obezbede nutritivno vrednu, bezbednu, cenom pristupačnu i održivu hranu za svu decu.

� Milioni dece jedu premalo namirnica koje su im potrebne, a milioni previše namirnica koje im nisu potrebne: loša ishrana je danas glavni faktor rizika za globalno opterećenje bolestima.

� Nacionalni prehrambeni sistemi moraju da postave ishranu dece u središte svog rada, jer su nutritivne potrebe dece jedinstvene, a zadovoljenje tih potreba je suštinski važno za održiv razvoj.

� Finansijskim podsticajima treba nagrađivati sve one koji povećavaju dostupnost zdrave i cenom pristupačne hrane na pijacama i drugim prodajnim mestima, posebno u zajednicama sa niskim dohotkom.

� Negativni finansijski podsticaji za nezdravu hranu mogu da poboljšaju ishranu dece. Na primer, porezi na zašećerenu hranu i pića mogu da smanje potrošnju tih proizvoda među decom i adolescentima.

� Obogaćivanje osnovnih i dopunskih namirnica mikronutrijentima može da predstavlja ekonomičnu intervenciju za suzbijanje skrivene gladi kod dece, mladih i žena.

Prehrambeni uslovi su od suštinskog značaja. Kada su zdrave opcije cenom pristupačne, lako primenljive i poželjne, deca i porodice se opredeljuju za bolju ishranu.

� Deci, adolescentima, mladima, roditeljima i porodicama je potrebna podrška da bi tražili hranljive namirnice, a prehrambeni uslovi treba da pospešuju i podržavaju zdravu ishranu.

� Inovativne, interesantne, upečatljive i podsticajne strategije komunikacije za promovisanje zdrave ishrane mogu da se oslanjaju na kulturološke i društvene težnje dece, adolescenata i porodica.

� Zakonodavstvo igra važnu ulogu u podsticanju zdrave ishrane dece, na primer tako što reguliše reklamiranje zamena za majčino mleko usmereno ka majkama i porodicama ili reklamiranje nezdrave hrane usmereno ka deci.

� Reklamiranje nezdrave hrane i zašećerenih pića stoji u neposrednoj vezi sa sve zastupljenijom gojaznošću i prekomernom telesnom masom kod dece.

� Deklaracije na prednjoj strani ambalaže – vidljive, jasne i lako razumljive – pomažu deci, mladima i porodicama da biraju zdraviju hranu i podstiču dobavljače da plasiraju zdravu hranu.

� Vlade treba da promovišu zdrave prehrambene uslove u školama, uključujući zdrave obroke i ograničavanje prodaje i reklamiranja najnezdravije hrane („džank fud”) u blizini škola i igrališta.

� I sistemi zdravstva, snabdevanja vodom i sanitarnim uslugama, obrazovanja i socijalne zaštite imaju izuzetno važnu ulogu u promovisanju i podržavanju kvalitetne ishrane dece, adolescenata i žena.

Za poboljšanje ishrane dece, potrebno je da prehrambeni sistemi obezbede nutritivno vrednu, bezbednu, cenom pristupačnu i održivu hranu za svu decu.

� Ulaganje u ishranu dece je od presudnog značaja za izgradnju ljudskog kapitala jer je ishrana centralni element rasta, kognitivnog razvoja, školskog uspeha i buduće produktivnosti dece.

� Brojna i mlada radna snaga – sa velikim potencijalom za kreativnost i produktivnost – razvija se u Africi i Aziji. Međutim, neadekvatna uhranjenost donosi rizik da će taj demografski dobitak biti ograničen.

� Investicije u ishranu su isplative. Na primer, u zemljama u kojima je opterećenje veliko, svaki dolar uložen u smanjenje zaostajanja u rastu donosi ekonomski povrat od oko 18 dolara.

U središtu našeg odgovora na neadekvatnu uhranjenost kod dece mora da bude jedna reč – delovanje. Potrebno nam je delovanje koje odražava osnovnu ulogu prehrambenih sistema, kojim se poboljšava ponuda kvalitetnije hrane i potražnja za njom, kojim se unapređuju uslovi ishrane dece i koje pojačava ulogu ključnih sistema podrške.

Uz delovanje ide još jedan imperativ: odgovornost. Napredak mora da se meri, da bude zajednički, da predstavlja osnov za dalje delovanje i da dobije priznanje. Dobra ishrana je suštinski važna za dobrobit dece i za ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja. Ona se mora postaviti u središte državne politike, a ključni akteri, uključujući civilno društvo i privatni sektor, treba da je podrže.

Izveštaj o stanju dece u svetu 2019. završava se sledećom Agendom za davanje prioriteta dečijim pravima na ishranu:

1 Osnaživati porodice, decu i mlade da traže hranljive namirnice.

2 Usmeravati snabdevače hranom da rade ono što je ispravno za decu.

3 Stvarati zdrave prehrambene uslove za svu decu.

4 Pokrenuti sisteme podrške – zdravstva, snabdevanja vodom i sanitarnim uslugama, obrazovanja i socijalne zaštite – da prošire rezultate u oblasti ishrane kako bi obuhvatili svu decu.

5 Redovno prikupljati, analizirati i koristiti kvalitetne podatke za usmeravanje delovanja i praćenje napretka.n

Devojčica, 8 god., uživa u gaziranom piću koje je upravo kupila kod uličnog prodavca u Pretoriji (Južna Afrika). © UNICEF/UN0343581/Hearfield

8 | UN ICEF – IZVEŠTAJ O STANJU DECE U SVETU 2019.

S A Ž E T A K » 9

Kako trostruko opterećenje neadekvatnom uhranjenošću škodi deci, adolescentima i ženama

Pothranjenost: zaostajanje u rastu i u telesnoj masi u odnosu na visinu

• Slab rast, infekcije i smrt

• Slab kognitivni razvoj, slaba spremnost za školu i slab školski uspeh

• Slab potencijal za sticanje prihoda kasnije u životu

Skrivena glad: nedostatak mikronutrijenata

• Slab rast i razvoj

• Slab imunitet i razvoj tkiva

• Slabo zdravlje i rizik od smrti

Prekomerna telesna masa (uključujući gojaznost)

• Kratkoročno: kardiovaskularni problemi, infekcije i nisko samopoštovanje

• Dugoročno: gojaznost, dijabetes i drugi metabolički poremećaji

DECA I ADOLESCENTI

S A Ž E T A K » 1 1

149 miliona dece do 5 godinazaostaje u rastu

Skoro 50 miliona

dece do 5 godinazaostaje u telesnojmasi u odnosuna visinu

40 miliona dece do 5 godinaima prekomernutelesnu masu

Više od jednogdeteta na trojedece ne rastepravilno

Bar jednood dvoje decetrpi skrivenu glad

Preko 340 miliona dece pati od

nedostatkaesencijalnihmikronutrijenata(vitaminai minerala)

TRUDNICE

Pothranjenost: zaostajanje u rastu i neuhranjenost

• Perinatalne komplikacije

• Prevremeno rođenje i niska telesna masa na porođaju

• Hronične bolesti deteta kasnije u životu

Prekomerna telesna masa (uklj. gojaznost)

• Gestacijski dijabetes i preeklampsija

• Akušerske komplikacije

• Prekomerna telesna masa i hronične bolesti deteta kasnije u životu

Skrivena glad: nedostatak mikronutrijenata

• Smrtnost i morbiditet majki

• Oštećenje neuralne cevi kod novorođenčeta

• Prevremeno rođenje, niska telesna masa na porođaju i smetnje u kognitivnom razvoju kod novorođenčeta

Loša ishrana celokupnog

stanovništva je danas vodeći uzrok smrti

u celom svetu.

1 2 | UN ICEF – IZVEŠTAJ O STANJU DECE U SVETU 2019.

Prošlo je 20 godina otkada je u Izveštaju o stanju dece u svetu razmotrena ishrana dece. Za to vreme mnogo toga se promenilo.

Promenili smo mesto života: sve više porodica napušta poljoprivredna dobra i sela i prelazi u gradove; to je globalna promena koja će narednih godina samo dobijati na intenzitetu.

Menjaju se uloge u društvima širom sveta; sve više žena se formalno zapošljava i one usklađuju odgovornosti na poslu sa ulogom primarnog staratelja, pri čemu često ne dobijaju dovoljno podrške od svojih porodica, poslodavaca ili društva u celini.

Uslovi života na našoj planeti su se promenili. Kriza vezana za promene klime, gubitak biodiverziteta i šteta koja se nanosi vodi, vazduhu i zemljištu danas izazivaju bojazan da li ćemo moći održivo da hranimo i ovu generaciju dece, a kamoli one buduće.

Najzad, promenilo se i ono što jedemo. Napuštamo tradicionalne i autohtone načine ishrane i okrećemo se savremenoj ishrani, koja je bogata šećerima i masnoćama, siromašna esencijalnim nutrijentima i vlaknima, a često i visokoprerađena.

To su uslovi u kojima se danas javlja neadekvatna uhranjenost kod dece. I ona sama se menja, kao i mnoge druge pojave. Neadekvatna uhranjenost, termin koja je nekada u očima javnosti bio neraskidivo povezan sa slikama gladi i gladovanja, danas se mora koristiti da označi mnogo širi spektar dece – dece koja zaostaju u rastu i u telesnoj masi u odnosu na visinu, ali i dece koja trpe skrivenu glad, odnosno nedostatak esencijalnih vitamina i minerala, kao i sve veći broj dece i mladih koji imaju prekomernu telesnu masu ili su gojazni.

To su deca koja ne rastu pravilno.

Njihov broj je zabrinjavajuće visok. Svako treće dete uzrasta do 5 godina zaostaje u rastu, u telesnoj masi u odnosu na visinu ili ima prekomernu telesnu masu, a u nekim slučajevima je prisutna kombinacija dva oblika neadekvatne uhranjenosti. Osim toga, bar svako drugo dete trpi skrivenu glad zbog (često nevidljivog) nedostatka vitamina i esencijalnih nutrijenata, što u svakoj fazi života može da ugrozi opstanak, rast i razvoj.

Uvod: Deca, hrana i ishrana

S A Ž E T A K » 1 3

Trostruko opterećenje neadekvatnom uhranjenošću obuhvata pothranjenost, skrivenu glad i prekomernu telesnu masu.

Neadekvatna uhranjenost – trostruko opterećenje

Deca koja ne rastu pravilno žrtve su „trostrukog opterećenja” neadekvatnom uhranjenošću; te tri kategorije se ubrzano manifestuju u zajednicama širom sveta, uključujući i neke od najsiromašnijih zemalja na svetu.

Prva kategorija je pothranjenost. Iako se broj pothranjene dece smanjuje, pothranjenost i dalje pogađa desetine miliona dece. Ona se vidi kod dece koja zaostaju u rastu jer im je uskraćena adekvatna ishrana u presudnih prvih 1.000 dana života (od začeća do drugog rođendana), a često i kasnije. Ta deca će možda do kraja života nositi teret ranog zaostajanja u rastu i možda nikad neće potpuno ostvariti svoje fizičke i intelektualne potencijale. Pothranjenost se vidi i kod dece koja zaostaju u telesnoj masi u odnosu na visinu u bilo kojoj fazi života kada ih okolnosti kao što su nestašice hrane, loše prehrambene navike i infekcije, koje su često usložnjene siromaštvom, humanitarnim krizama ili konfliktima, ostave bez adekvatne ishrane i, u prevelikom broju slučajeva, dovedu do smrtnog ishoda. Tokom 2018. godine 149 miliona dece

uzrasta do 5 godina zaostajalo je u rastu, a gotovo 50 miliona u telesnoj masi u odnosu na visinu.

Druga kategorija je skrivena glad. Nedostatak esencijalnih vitamina i minerala narušava vitalnost dece u svim fazama života i podriva zdravlje i dobrobit žena i majki i njihove dece. Ta opasnost je utoliko podmuklija jer se skrivena glad retko primećuje dok ne bude prekasno. Broj dece i žena pogođenih različitim oblicima skrivene gladi je zapanjujući. Na osnovu najnovijih dostupnih podataka, UNICEF procenjuje da najmanje 340 miliona dece uzrasta do 5 godina pati od nedostatka mikronutrijenata.

Treća kategorija je prekomerna telesna masa odnosno, u težem obliku, gojaznost. Broj gojaznih devojčica i dečaka uzrasta 5–19 godina je na globalnom nivou rapidno porastao od sredine sedamdesetih godina prošlog veka – od 10 do 12 puta. Prekomerna telesna težina, koja se dugo smatrala problemom bogatih, sada sve više postaje bolest siromašnih, jer odražava veću dostupnost „jeftinih kalorija” iz masne i zašećerene hrane u skoro svim zemljama sveta. Sa njom dolazi i povećan rizik od nezaraznih bolesti, kao što su dijabetes tipa 2 i koronarna

Veći broj dece i mladih preživljava, ali premali broj njih

„cveta”.

Šestogodišnjem Mudasiru mere visinu tokom skrininga nutritivnog statusa u Pakistanu.

© UNICEF/UN048378/Pirozzi


bolest srca. Analiza sprovedena u sklopu Studije globalnog opterećenja bolestima sugeriše da neadekvatna ishrana danas predstavlja vodeći uzrok smrti u svetu.

Iza svih tih podataka stoje stvarni životi dece i žena. To su tek prohodala deca poput Moteaba, koji je – kao i stotine hiljada dece u Jemenu – bio životno ugrožen teškim zaostatkom u telesnoj masi u odnosu na visinu. Moteab je preživeo, ali mnoga druga deca u konfliktima i humanitarnim krizama širom sveta nisu. To su odojčad poput Džomara sa Filipina, koja žive daleko od ratnih područja, ali koja takođe pate od teškog zaostatka u telesnoj masi u odnosu na visinu. To su deca majki poput Urume iz Tanzanije, koja idu u školu praznog stomaka jer njihovi roditelji nemaju novca da kupe hranu. To su tinejdžerke poput Zahfe iz Indonezije, koje imaju premalo vremena za fizičku aktivnost i okružene su nezdravom hranom. To su i majke poput Ksajaton iz ruralnog dela Laosa, koja dojenje svog deteta i ishranu svoje porodice mora da uskladi sa obavezama na poljoprivrednom gazdinstvu.

Preživljavaju, ali ne „cvetaju”

Stanje neadekvatne uhranjenosti kod dece u 21. veku može se ukratko opisati ovako: veći broj dece i mladih preživljava, ali premali broj njih cveta. Ne cvetaju u presudnih prvih 1.000 dana života, kada se postavlja temelj za zdrav celoživotni fizički rast i mentalni razvoj. Ne cvetaju ni u drugim važnim razvojnim fazama u životu, od detinjstva do adolescencije.

Neadekvatna uhranjenost ima brojne uzroke. Na razvoj deteta u ogromnoj meri utiču, na primer, zdravstveni i nutritivni status majke te ishrana

deteta u prvim satima i danima života. Uzroci neadekvatne uhranjenosti kod prevelikog broja dece obuhvataju i slab pristup zdravstvenoj zaštiti, čistoj vodi i adekvatnim sanitarnim uslugama, što može da dovede do bolesti koje detetu onemogućavaju da apsorbuje nutrijente.

Da bismo razumeli neadekvatnu uhranjenost, moramo sagledati hranu i ishranu u svim fazama života deteta i mlade osobe. Slika koja se dobija je problematična: preveliki broj dece i mladih jede previše nezdrave hrane, a premalo zdrave hrane.

Ti problemi se javljaju rano. U prvih šest meseci života, samo dvoje od petoro dece se isključivo doji, što znači da im se uskraćuje najbolja moguća hrana za bebu. Kada je reč o „prvim namirnicama” (ili dopunskoj ishrani) koje odojčad obično počinje da dobija oko 6. meseca, ni te namirnice prečesto ne zadovoljavaju potrebe dece. Manje od jednog deteta na troje dece uzrasta 6–23 meseca ima raznovrsnu ishranu koja može da podrži brzi rast njegovog tela i mozga. Kod najsiromašnije dece, taj odnos pada na samo jedno dete od petoro dece. Među starijom decom je raširen nizak unos voća i povrća. To važi i za mnoge adolescente, od kojih mnogi, osim toga, redovno propuštaju ili preskaču doručak, piju gazirana pića i jedu brzu hranu.

Ishrana dece danas se sve više odražava kroz globalnu „prehrambenu tranziciju”, u kojoj zajednice napuštaju tradicionalnu ishranu, koja je često zdravija, u korist savremene ishrane. Za mnoge porodice, posebno one siromašnije, to znači veće korišćenje visokoprerađenih prehrambenih proizvoda (koji mogu da imaju visok sadržaj zasićenih masnoća,

S A Ž E T A K » 1 5

Da bi prehrambeni sistemi više radili u

korist dece, treba da razumemo jedinstvene nutritivne potrebe dece

u svakoj fazi života.


šećera i natrijuma, a nizak sadržaj esencijalnih nutrijenata i vlakana) i „ultraprerađenih” proizvoda (koji se opisuju kao formulacije koje sadrže malo ili ne sadrže nimalo integralnih namirnica i koje su izuzetno ukusne, imaju veliku energetsku gustinu i nizak sadržaj mikronutrijenata). Ta ishrana često ne sadrži integralne žitarice, voće, orašaste plodove i semena, povrće i omega-3 masne kiseline.

Sve više zabrinjava uticaj takve ishrane na zdravlje ljudi. Dosta pažnje se posvećuje rastućem problemu prekomerne telesne mase i gojaznosti, ali savremena ishrana utiče i na pojavu pothranjenosti. U Nepalu, prema jednoj novijoj studiji, moguće je da deca uzrasta do 2 godine dobijaju, u proseku, četvrtinu unosa energije iz proizvoda kao što su keks, instant testenine i voćni napici, čime se smanjuje unos esencijalnih vitamina i minerala. Deca koja konzumiraju najviše takvih grickalica i napitaka niža su od vršnjaka.

Posvetiti više pažnje prehrambenim sistemima

Uticaji na zdravlje ne predstavljaju jedini izazov u vezi sa savremenom ishranom. Njena održivost je još jedan razlog za brigu u svetu koji se suočava sa brojnim ekološkim krizama. Proizvodnji hrane se pripisuje skoro trećina emisije gasova sa efektom staklene bašte i 70 odsto potrošnje slatke vode, a aktuelni modeli proizvodnje hrane su vodeći uzrok promena u životnoj sredini. Potresi povezani sa klimom, kao što su poplave, već sada dovode u pitanje kapacitet nekih zajednica da se prehrane i izlažu decu povećanom riziku od bolesti koje imaju veze s vodom. Ako se postojeći

trendovi nastave, uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu će dalje rasti, pri čemu se predviđa da će do sredine ovog veka potražnja za hranom porasti bar za 50 odsto. Ta potražnja će morati da se zadovolji, i to u svetu u kom se, posle decenija smanjenja, ponovo beleži lagani porast gladi, sa 820 miliona pothranjenih ljudi u 2018. godini.

Kao odgovor na ove izazove i u sklopu Dekade akcije za hranu UN, sve veća pažnja se posvećuje ulozi prehrambenih sistema – svih elemenata i aktivnosti koje učestvuju u proizvodnji, preradi, distribuciji, pripremi i potrošnji hrane, kao i u ishodima tih aktivnosti, uključujući ishranu i zdravlje. Drugim rečima, ulozi svega i svih uključenih u dopremanje hrane „od njive do trpeze”.

Prehrambeni sistemi su sve složeniji. Sve više hrane danas prelazi granice, a proizvodnja je koncentrisana u rukama relativno malog broja preduzeća – na samo 100 velikih preduzeća otpada 77 odsto svetske prodaje prerađenih prehrambenih proizvoda. Za porodice širom sveta privreda ima sve veću ulogu u obezbeđivanju hrane koju jedu i, kroz reklamiranje, u oblikovanju njihovih izbora i želja u pogledu ishrane.

Da bismo poboljšali ishranu, moramo razumeti funkcionisanje prehrambenih sistema. Prečesto se u analizi prehrambenih sistema izostavljaju interesi veoma važne grupe ljudi – dece. To je opasan propust. Deca predstavljaju jedinstvenu grupu. Loša ishrana ima celoživotne posledice po fizički rast i razvoj mozga. Zato je neophodno da, kada razmišljamo o prehrambenim sistemima, decu postavimo u središte. Ako prehrambeni sistemi rade u korist dece, rade u korist svih nas.

S A Ž E T A K » 1 7

Kako da prehrambeni sistemi rade u korist dece

Konvencija o pravima deteta je pre trideset godina ukazala na potrebu da se deci obezbede „adekvatne, hranljive namirnice” kako bi se suzbijale bolesti i neadekvatna uhranjenost. Taj cilj se nije promenio. Promenili su se konteksti u kojima to treba da se desi i došlo se do zaključka da prehrambeni sistemi predstavljaju ključni element rešenja, i to element koji se nedovoljno uvažava.

Da bi prehrambeni sistemi više radili u korist dece, treba da sagledamo jedinstvene nutritivne potrebe dece u svakoj fazi života, posebno u prvih 1.000 dana života, ali i 1.001. dana i kasnije, tokom školovanja, kada dete koje se dobro hrani može bolje da se koncentriše i više nauči na času, kao i u izuzetno važnim adolescentskim godinama, kada se ponovo ubrzava fizički i mentalni razvoj i formiraju se prehrambene navike za ceo život.

Da bi prehrambeni sistemi više radili u korist dece, treba da razumemo kontekste koji oblikuju i menjaju ishranu dece, a koji se izuzetno brzo menjaju. Promene klime, urbanizacija i globalizacija iz temelja menjaju način i sadržaj ishrane dece, kao i društvene i kulturološke vrednosti koje pripisujemo hrani.

Da bi prehrambeni sistemi više radili u korist dece, treba da odgovorimo na izazove koji stoje pred porodicama, decom i mladima širom sveta – visoke cene zdrave hrane, nedostatak vremena koji sve više pogađa porodice, ograničena dostupnost svežeg voća i povrća u mnogim zajednicama, kao i pritisak marketinga i reklamiranja koji mnoge porodice osećaju.

Da bi prehrambeni sistemi više radili u korist dece, treba da reagujemo na skandalozni dečiji rad u poljoprivredi i proizvodnji hrane, koji je često opasan. Tokom 2016. godine 108 miliona dece uzrasta 5–17 godina bilo je radno angažovano u poljoprivredi, što je predstavljalo 71 odsto ukupnog dečijeg rada.

Najzad, da bi prehrambeni sistemi više radili u korist dece, treba da obezbedimo da rade u sadejstvu sa svim drugim sistemima koji utiču na život dece i da ih ti drugi sistemi ne podrivaju. Sistemi zdravstva, snabdevanja vodom i sanitarnim uslugama, obrazovanja i socijalne zaštite moraju da sarađuju da bi deci i njihovim porodicama pružili potrebno znanje, podršku i usluge kako bi se pravilna ishrana pretočila u što bolji rast i razvoj.

Kada prehrambeni sistemi rade u korist dece, to je dobro za sve nas. Dobra ishrana može da prekine začarani međugeneracijski krug kroz koji neadekvatna uhranjenost održava siromaštvo, a siromaštvo održava neadekvatnu uhranjenost. Deca koja se dobro hrane imaju čvrstu osnovu za razvoj u skladu sa svojim potencijalima. Kad deca to ostvaruju, i društva i privrede se bolje razvijaju. Nije slučajnost to što 12 od 17 ciljeva održivog razvoja sadrži indikatore koji su važni za ishranu.

Naš cilj mora biti da deci pružimo ishranu koja je nutritivno vredna, bezbedna, cenom pristupačna i održiva.

Izveštaj se završava agendom u pet tačaka za davanje prioriteta dečijim pravima na ishranu. Na prvom mestu je potreba da se, s jedne strane, porodice, deca i mladi osnažuju da traže hranljive namirnice, a s druge, da se snabdevači hranom podstiču da rade ono što je ispravno za decu tako što će obezbediti da zdrava hrana bude dostupnija, cenom pristupačnija, bezbednija i da se lakše koristi. Osim toga, deca i mladi treba da budu okruženi zdravim prehrambenim uslovima koji ih štite od eksploatacije kroz reklamiranje i osnažuju porodice i staratelje da donose što bolje odluke. Pored prehrambenog sistema, u pružanju usluga u oblasti ishrane i ostvarivanju boljih ishoda u pogledu ishrane moraju se angažovati i četiri ključna sistema – zdravstvo, snabdevanje vodom i sanitarnim uslugama, obrazovanje i socijalna zaštita. Najzad, tu je i neodložna potreba da se redovno prikupljaju kvalitetni podaci za potrebe usmeravanja delovanja i praćenja napretka u poboljšavanju ishrane dece u 21. veku.

U kojim područjima deca ne rastu pravilno?

1 od 3 deteta u svetu uzrasta do 5 godina ne raste pravilno

Nema novijih podataka

Nema podataka Manje od 10,0 Više od 6010,0 –19,9 20,0 – 29,9 30,0 – 39,9 40,0 – 49,9 50,0 – 59,9%

Prevalencija nepravilnog rasta kod dece do 5 godina (zaostajanje u rastu, zaostajanje u telesnoj masi u odnosu na visinu, prekomerna telesna masa), 2018.

Napomena: Podaci po zemljama predstavljaju najnovije dostupne procene za period između 2006. i 2018. godine; tamo gde podaci postoje samo iz perioda pre 2000. godine koristi se tamnosiva boja, koja označava da nema novijih podataka. Oznake koje se koriste u ovoj publikaciji i način izlaganja materijala ne podrazumevaju da Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) izražava bilo kakvo mišljenje o pravnom statusu bilo koje zemlje ili teritorije, ili njenih vlasti, ili teritorijalnog razgraničenja.

„Pravilan rast” se definiše kao odsustvo zaostajanja u rastu, zaostajanja u telesnoj masi u odnosu na visinu i prekomerne telesne mase.

Izvor: UNICEF-ova analiza Zajedničkih procena neadekvatne uhranjenosti UNICEF-a, Svetske zdravstvene organizacije i Svetske banke, izdanje za 2019. Levels and trends in child malnutrition: Key findings of the 2019 edition of the Joint Child Malnutrition Estimates (Nivoi i kretanja neadekvatne uhranjenosti kod dece: Ključni nalazi izdanja Zajedničkih procena neadekvatne uhranjenosti za 2019. godinu).

Južna Azija

49,9%

Bliski istok i severna Afrika32,4%

Istočna i južna Afrika42,1%

Zapadna i centralna

Afrika 39,4%

Latinska Amerikai Karibi16,5%

Severna Amerika 11,6%

Istočna Evropa i centralna Azija 22,5%

Istočna Azijai Pacifik17,2%


S A Ž E T A K » 1 9

Šta jedu vaša deca? Značaj prvih namirnica

44% dece u svetu uopšte ne dobija u ishrani voće i povrće.

59% dece u svetu ne dobija u ishrani preko potrebne nutrijente iz namirnica životinjskog porekla.

Kada deca počnu da jedu meke, polučvrste ili čvrste namirnice u uzrastu od 6 meseci, za pravilan rast im je potrebna nutritivno vredna i bezbedna ishrana sa brojnim nutrijentima.

Bez dovoljno raznovrsne

ishrane, deca možda neće

dobiti dovoljno nutrijenata

za pravilan rast, što može da

ima katastrofalan uticaj na

njihovo telo i mozak. UNICEF

i SZO preporučuju da deca

tog uzrasta jedu najmanje pet

od osam grupa namirnica.

Žitarice

Mlečni proizvodi

Drugo voće i povrće

Voće i povrćebogati vitaminom A

Majčino mleko

Mahunarke

Jaja

Meso

Procenat dece uzrasta 6–23 meseca koja dobijaju grupe namirnica, po tipu, u svetu, 2018.*

Procenat dece uzrasta 6–23 meseca koja jedu najmanje 5 od 8 grupa namirnica, po kvintilima bogatstva i mestu stanovanja, u svetu, 2018.***

Procenat dece uzrasta 6–23 meseca koja jedu najmanje 5 od 8 grupa namirnica (minimalna raznovrsnost ishrane), po regionima UNICEF-a, 2018.**

* Analiza na osnovu podskupa koji čini 71 zemlja sa dostupnim podacima za period 2013–2018, koje obuhvataju 61 odsto svetskog stanovništva. ** Regionalne i globalne procene na osnovu najnovijih podataka za svaku od zemalja u periodu 2013–2018. *** Analiza na osnovu podskupa koji čine 74 zemlje sa dostupnim razvrstanim podacima za period 2013–2018.

Izvor za sve slike na str. 60–61. UNICEF-ova Globalna baza podataka, 2019.

7876484732

272222

Manje od 1 na 3 deteta jede namirnice iz minimalnog broja grupa namirnica.

2420 40 6029 25 36

Istočna i južna Afrika

Zapadna i centralna

Afrika

Bliski istok i severna

Afrika

Južna Azija

Istočna Azija i Pacifik

Latinska Amerika i Karibi

Svet

%

Samo 1 od 5 dece iz najsiromašnijih domaćinstava i ruralnih područja jede namirnice iz minimalnog broja grupa namirnica.

Ruralna sredina Urbana sredinaNajbogatijiNajsiromašniji

2321 3938%

%


Šta mladi misle o zdravoj ishrani?

Šta sprečava mlade da se zdravo hrane?

Adolescenti su rekli da nailaze na značajne prepreke zdravoj ishrani. Na vrhu spiska su trošak i ukus:

„Mi ovde nemamo novca da čuvamo zdravlje… Naša porodica ne može da nađe dobre poslove.” Devojčica, 16 god., Indija

„Neke namirnice teško možemo da priuštimo.” Dečak, 16 god., Zimbabve

Mnogi smatraju da je zdrava hrana skuplja:

„Jeftina hrana nije zdrava, a zdrava hrana nije jeftina.” Devojčica, 13 god., Kina

Još jedna prepreka je ukus:

„Stvarno volim ’džank fud’.” Devojčica, 14 god., Gvatemala

„Zdrava hrana uglavnom nije ukusna.” Devojčica, 14 god., Kirgistan

Ukus je posebno značajan faktor za učesnike iz gradova. Neki su nagovestili da je na njihove sklonosti u pogledu hrane uticala laka dostupnost „džank fuda”:

„Ne možemo da se hranimo zdravo jer smo već probali ’džank fud’ i sad nas samo to privlači.” Dečak, 14 god., Indija

Mnogi adolescenti su naveli da se hranljive namirnice ne prodaju tamo gde oni žive:

„Mesa nema. Imamo novca da kupimo meso, ali mesto gde se prodaje je predaleko.” Devojčica, 14 god., Gana

„Lakše se dolazi do nezdrave hrane.” Dečak, 17 god., SAD

Dostupnost i povoljne cene su akutni problemi za neke učesnike. U Sudanu je skoro tri puta veća verovatnoća da će trošak kao prepreku navesti adolescenti iz izbegličkog kampa nego adolescenti iz ruralnih područja. Nedostupnost zdrave hrane je još jedna važna prepreka.

Učesnici radionice su ukazali na ulogu roditelja i staratelja u određivanju šta oni jedu. Takođe su istakli da i oni i njihovi roditelji imaju ograničeno vreme.

„Ne spremaju mi hranu po mom izboru. Moji roditelji odlučuju šta ćemo jesti.” Devojčica, 15 god., Gana

„Nekad nema vremena za kuvanje pa jedem brzu hranu.” Devojčica, 15 god., Gvatemala

„Majke nemaju vremena.” Dečak, 14 god., Meksiko

Da li mladi znaju koje su namirnice zdrave?

U celini posmatrano, adolescenti koji su učestvovali u radionicama naveli su da se više odlučuju za zdravu nego za nezdravu hranu. Kada su opisivali šta jedu u periodu od 24 sata, od njih je traženo da ocene jesu li te namirnice zdrave ili nezdrave. Približno polovinu namirnica su tačno ocenili, a približno petinu netačno. Za nešto manje od trećine namirnica nisu mogli da kažu jesu li zdrave ili nezdrave. U celini, čini se da adolescenti u ograničenoj meri razumeju nutritivna svojstva više od polovine namirnica koje uobičajeno koriste.

Preko 450 mladih u 18 zemalja učestvovalo je na radionicama sa temom „Stanje dece u svetu 2019.” i razgovaralo o tome šta jedu i zašto. Radionice su održane uporedo sa sličnim skupovima za majke. Ovde ćemo izložiti inicijalnu analizu onoga što su rekli učesnici u 12 zemalja o tome šta su prepreke za zdravu ishranu i kako nastoje da poboljšaju svoju ishranu. Kompletna analiza će biti objavljena tokom 2020. godine. Odgovori su prevedeni i, po potrebi, adaptirani kako bi bili jasniji.

Kako adolescenti nastoje da poboljšaju svoju ishranu?

Mladi iz svih zemalja u kojima je sprovedena anketa naveli su da i sami preduzimaju mere kako bi se bolje hranili. Mnogi su rekli da cene dobru ishranu i da sebi zadaju lične ciljeve:

„Podsećam sebe da bar za jedan obrok dnevno stavim sopstveno zdravlje na prvo mesto.” Devojčica, 18 god., SAD

„Trudim se da bolje isplaniram šta ću raditi u toku dana da bih izbegla te [nezdrave] vrste hrane.” Devojčica, 15 god., Srbija

Rezime Veliki broj adolescenata ceni zdravu ishranu i trudi se da poboljša svoj način ishrane. Međutim, mnogi se suočavaju sa značajnim preprekama, naročito u pogledu troškova i nedostupnosti zdrave hrane.

S A Ž E T A K » 2 1

Koje prakse primenjuju majke u ishrani odojčadi?

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se bebe isključivo doje tokom prvih 6 meseci života, a da im se zatim u uzrastu od 6 do 23 meseca uvode prve (ili dopunske) namirnice, kojima se postepeno zamenjuje majčino mleko. Rezultati radionica sugerišu da prakse ishrane u mnogim slučajevima nisu optimalne. Skoro sve žene su počele sa dojenjem ili od rođenja deteta ili u prvih 10 dana po rođenju. Međutim, do trenutka kada je beba napunila 8 nedelja, približno dve od pet majki su uvele zamene za majčino mleko, a većina je kombinovala dojenje i zamene za majčino mleko (često i druge tečnosti) pre nego što je beba napunila 6 meseci. Većina majki je uvela prve namirnice u uzrastu od 6 meseci, ali jedna petina je s tim počela pre nego što je beba napunila 5 meseci. Neke su čekale da beba napuni 7 do 9 meseci.

Preko 320 žena u 18 zemalja učestvovalo je na radionicama sa temom „Stanje dece u svetu 2019.” i razgovaralo o tome kako se hrane i kako hrane svoju decu. Radionice, organizovane u saradnji sa nacionalnim kancelarijama UNICEF-a, nacionalnim komitetima i Univerzitetom u Zapadnom Sidneju (WSU), održane su uporedo sa sličnim skupovima za mlade. Ovde ćemo izložiti inicijalnu analizu onoga što su rekle učesnice u 12 zemalja o svojim praksama ishrane odojčadi i preprekama na koje nailaze u nastojanju da pruže dobru ishranu sebi i svojoj deci. Kompletna analiza će biti objavljena tokom 2020. godine. Odgovori su prevedeni i, po potrebi, adaptirani kako bi bili jasniji.

Na koje izazove u ishrani nailaze majke?

Na koje prepreke u dobroj ishrani beba nailaze majke?

Ubedljivu najveću prepreku zdravoj ishrani beba predstavlja novac:

„Ne mogu svojoj bebi da priuštim čak ni nezdravu hranu, jer nemam novca.” 20 god., Zimbabve

„Novac. Ne mogu da kupim hranu da prehranim dete.” 25 god., Indija

„U kući nema novca.” 24 god., Gana

U rečima majki često je provejavao utisak 38-godišnje učesnice radionice u SAD: „Zdrava hrana je skupa.”

„U Australiji su mnoge stvari skupe, na primer riba…, povrće i meso. Trebalo bi da budu jeftine, da bi svi mogli da ih kupe.” 29 god., Australija

„Nekad su neke namirnice skupe.” 22 god., Meksiko

Među preprekama su i pristup i dostupnost:

„Nekad u kući nema zdrave hrane.” 28 god., Egipat

„Teško je obezbediti vozilo za odlazak … u kupovinu namirnica.” 30 god., Gana

„Teško se dolazi do voća i povrća, dinje, lubenice, krastavca, šargarepe.” 22 god., Gvatemala

Majke su navele da im izazov predstavlja kad beba ne voli određenu namirnicu, kad je izbirljiva ili bolesna.

„Moja beba ne voli zdravu hranu.” 24 god., Egipat

„Deca neće da jedu zdravu hranu – nerviraju nas, počnu da plaču.” 25 god., Indija

„[Teško nalazim] hranu koju moje dete hoće da jede; odbija određene namirnice.” 29 god., Sudan

„Moje dete ne voli da sisa.” 29 god., Kina

„Kad bebi nije dobro, kad joj izbijaju zubići, teško je hranim.” 20 god., Gana

Rezime Trošak je majkama ubedljivo najveća prepreka za zdravu ishranu nje i deteta, a zatim dolaze otežan pristup zdravoj hrani i njena neraspoloživost. Mnoge majke su opisale i niz drugih izazova, između ostalog bebe koje ne vole određene namirnice, izbirljivost beba i pritisak porodice.

Da bi sva decapravilno rasla

1 od 3 detetane raste pravilno

1 Osnaživati porodice, decu i mladeda traže hranljive namirnice 2Usmeravati snabdevače hranom da

rade ono što je ispravno za decu

3Stvarati zdrave prehrambene usloveza svu decu

18% 1%

4 Pokrenuti sisteme podrške da rezultate u oblastiishrane prošire kako bi obuhvatili svu decu

5 Redovno prikupljati, analizirati i koristiti kvalitetne podatkeza usmeravanje delovanja i praćenje napretka

SOCIJALNAZAŠTITA

ZDRAVSTVO

FOOD

OBRAZOVANJE

VODA I SANITARNEUSLUGE

Agenda za davanje prioriteta ishrani dece


S A Ž E T A K » 2 3

1 | Osnaživati porodice, decu i mlade da traže hranljive namirnice Potražnja utiče na ponudu jer proizvođači hrane reaguju na ponašanje i želje potrošača. Kada zdrave opcije imaju pristupačnu cenu, kada su lako primenljive i poželjne, roditelji i staratelji se opredeljuju za bolju ishranu dece. Kako deca odrastaju, znanje i informacije ih mogu osposobiti da postanu snažni nosioci promena. Podsticanje potražnje za hranljivim namirnicama podrazumeva ne samo edukaciju potrošača o prednostima zdrave ishrane već i uticaj na kulturološke i socijalne sklonosti.

2 | Usmeravati snabdevače hranom da rade ono što je ispravno za decu Sama potražnja nije dovoljna: zdrava hrana mora da bude i dostupna, cenom pristupačna, bezbedna i pogodna za korišćenje. Proizvođači hrane i snabdevači u tome imaju ključnu ulogu, kao i vlade, koje moraju da stvore ravnopravne uslove poslovanja za sve proizvođače i snabdevače kako bi njihovo delovanje bilo u skladu sa najboljim interesima dece. Prehrambeni sistemi su raznovrsni, kao i rešenja. Međutim, sva proizvodnja i potrošnja hrane mora da postane održiva kako bismo zaštitili ishranu dece danas i u budućnosti.

3 | Stvarati zdrave prehrambene uslove za svu decu

Lični i spoljni prehrambeni uslovi predstavljaju okruženje u kome deca i njihovi staratelji dolaze u dodir sa prehrambenim sistemom. Iako sile ponude i potražnje oblikuju prehrambene uslove, mere primerene kontekstu, npr. obavezna deklaracija na prednjoj strani ambalaže i zaštita od eksploatacije kroz reklamiranje, mogu pomoći da se uspostave prehrambeni uslovi koji doprinose pravilnoj ishrani dece.

4 | Pokrenuti sisteme podrške da rezultate u oblasti ishrane prošire na svu decu

Pored prehrambenih sistema, još četiri ključna sistema moraju se angažovati u pružanju usluga u oblasti ishrane, poboljšanju praksi i ostvarivanju boljih ishoda u pogledu ishrane. Sistemi zdravstva, snabdevanja vodom i sanitarnim uslugama, obrazovanja i socijalne zaštite moraju koordinirano da realizuju intervencije. Sistemski pristup ishrani dece može doprineti da deca i porodice imaju pristup zdravoj ishrani i da se deci pružaju potrebne usluge u oblasti ishrane kako bi u potpunosti ostvarila svoje potencijale.

5 | Redovno prikupljati, analizirati i koristiti kvalitetne podatke za usmeravanje delovanja i praćenje napretka

Nepostojanje adekvatnih podataka onemogućava vlade da reaguju putem delotvornih javnih politika, strategija i programa. Tačni i blagovremeni podaci su neophodni da bi se razumela neadekvatna uhranjenost, preduzele koordinirane mere zasnovane na podacima i da bi se svi akteri pozvali na odgovornost. Treba transformisati metode i učestalost prikupljanja podataka kako bismo proširili saznanja o ishrani dece, adolescenata i žena u svim fazama života. Neophodno je da sistemi podataka odgovaraju na potrebe i da se stvara kultura razmene podataka i transparentnosti.

Ova agenda se zasniva na dva imperativa. Prvo, deca imaju jedinstvene nutritivne potrebe i neadekvatna uhranjenost može da im nanese jedinstvenu štetu. Davanje prioriteta potrebama dece je suštinski važno kako bi se obezbedilo da svako dete i mlada osoba imaju ishranu kakva je potrebna za najbolji početak života. Drugo, svoj deci i mladima će biti potrebna nutritivno vredna, cenom pristupačna i održiva ishrana kako bi društva prevazišla ekonomske, socijalne i ekološke izazove uslovljene promenama u našem svetu u 21. veku. Da bi sva deca

pravilno rasla1 od 3 deteta

ne raste pravilno




18% 1%



SOCIJALNAZAŠTITA

ZDRAVSTVO

FOOD

OBRAZOVANJE







18% 1%



SOCIJALNAZAŠTITA

ZDRAVSTVO

FOOD

OBRAZOVANJE







18% 1%



SOCIJALNAZAŠTITA

ZDRAVSTVO

FOOD

OBRAZOVANJE







18% 1%



SOCIJALNAZAŠTITA

ZDRAVSTVO

FOOD

OBRAZOVANJE


ISBN: 978-92-806-4999-4

© Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) Oktobar 2019.

ZA SVAKO DETE, ISHRANA

789280 6499949

Prvi put posle 20 godina UNICEF-ov Izveštaj o stanju dece u svetu razmatra pitanja dece, hrane i ishrane i iz novog ugla sagledava jedan izazov koji se rapidno menja. Uprkos napretku ostvarenom u protekle dve decenije, trećina dece uzrasta do 5 godina pati od neadekvatna uhranjenost (zaostaje u rastu, zaostaje u telesnoj masi u odnosu na visinu ili ima prekomernu telesnu masu), dok su dve trećine pod rizikom od neadekvatne uhranjenosti i skrivene gladi zbog nekvalitetne ishrane. Ti obrasci odražavaju ozbiljno trostruko opterećenje neadekvatnom uhranjenošću – pothranjenost, skrivenu glad i prekomernu telesnu masu; to ugrožava opstanak, rast i razvoj dece i nacija. U središtu tog izazova nalazi se nefunkcionalan prehrambeni sistem, koji deci ne obezbeđuje ishranu potrebnu za zdrav rast. U ovom izveštaju izloženi su novi podaci i analize neadekvatne uhranjenosti u 21. veku i formulisane su preporuke za postavljanje prava dece u središte prehrambenih sistema.

izveŠtaj o stanju dece u svetu 2019. deca, hrana i ishrana

Documents