Dr Pavle Jovanov

ISHRANA i SUPLEMENTACIJA

kajakaša i kanuista

СТРУЧНИ СЕМИНАР ЗА ТРЕНЕРЕ У КАЈАК КАНУ СПОРТУ, Beograd, 05.01.2019.god.

Dobar automobil, loše gorivo?

ŽELITE LI DOBRO ILI LOŠE GORIVO U VAMA?

BOLJE GORIVO > BOLJI MOTOR > VIŠE ENERGIJE > VEĆA BRZINA

VALUTA PLAĆANJA

KAKO NAPRAVITI ATP?

SVAKE SEKUNDE U SVAKOJ ĆELIJI SE STVARA 10 000 000 MOLEKULA ATP

IMA GA OKO 50g U NAŠEM ORGANIZMU

Ne bi morali ništa da jedete do kraja života

PROTEINI

VITAMINI, MINERALI

UGLJENI HIDRATI

MASTI

1 GLy= 30 ATP 1 Pal= 113 ATP 1 Ala= 10.5 ATP

Oksidativna fosforilacija: Glukoza 124 reakcije 30 hemijskih jedinjenja 23 molekula O2

27 enzima

Glikoliza: Glukoza 18 reakcija 12 hemijskih jedinjenja 6 molekula O2

11 enzima

Najmanje preferiran izvor energije

< 10% energije ukupno od proteina

Bez dodatne fiz. akt.: 85% ener. iz masti 15% ener. Iz UH

Respiratory exchange ratio RER: 0,7-1,0

ATP-a za svega 1 sekundu života

Kilo-Kalorija predstavlja količinu toplote potrebnu da se temperatura 1 kg H2O povisi za 1 °C. KJ= kcal* 4,184

1g UH= 4 kcal 1g masti= 9 kcal 1g proteina= 4 kcal 1g C2H5OH=7 kcal

UGLJENI HIDRATI MONO I DISAHARIDI-PROSTI ŠEĆERI POLISAHARIDI-SLOŽENI UH: • SKROB (AMILOZA, AMILOPEKTIN-BRŽA DIGESTIJA žitarice, mahunarke, lukovice) • VLAKNA (CELULOZA-najrasprostranjeniji org.molekul PEKTIN, lignin, hemiceluloza -samo se nalaze u biljkama) • Glikogen

SU N

AJV

AŽN

IJI U ISH

RA

NI SP

OR

TISTA

ORGANIZAM SVE PRETVARA U GLUKOZU, ONA JE NAJSTABILNIJI I NAJSAVRŠENIJI BIOMOLEKUL U NAŠEM ORGANIZMU

GLUKOZA SE DEPONUJE O OBLIKU GLIKOGENA U JETRI I MIŠIĆIMA 15 g/kg

ZA SPORTISTU JE NAJVAŽNIJE DA ČUVA GLIKOGENSKE DEPOE

INSULIN- glavni anabolički hormon- kontroliše nivo šećera u krvi Glukagon u pankreasu pravi glukozu iz mišića da bi vratio nivo šećera u krvi UH = 55-60% od

total kcal (400-600g) 8-10-12 g/kg

GI-glikemijski index-mera upoređivanja podizanja nivoa šećera u krvi uzrokovanom unošenjem 50g UH sa podizanjem uzrokovanim unošenjem 50g belog hleba ili Gly

17-20h treba za potpunu obnovu

Između 2 treninga treba 50-100g UH brzinom 1,2 g/kg*h

Ako se ima ceo dan: 7-10 g/kg UH/24h brzinom 50 g/h

Kada se unese do 600g UH više se glikogen nece puniti i sve će otići u mast

<60 min vežbanja 30-60g/kg <150 min vežbanja 90g/kg

Dextroza i saharoza brže izazivaju popunjavanje depoa glikogena u mišićima, dok fruktoza brže popunjava u jetri. Optimalno MALTODEXTRIN-polimer glukoze

Dodatak PROTEINA pomaže obnovu glikogena 0,3 g /kg/h

LGI hrana spečava pojavu slobodnih masnik kiselina u krvi

UH ≤ 4% do 1h vežbe 6-8 % preko 1h vežbe

Manje od 4 g masti i 8-10 g proteina

Marmelada (sa šećerom) 65

Muesli (sa šećerom ili medom)

65

Ananas iz konzerve 65

Grožđice 65

Kuvani krompir 65

Integralni hleb 65

Sušene smokve 61

Banana 60

Kesten 60

Pšenični griz 60

Riža dugog zrna 60

Dinja 60

Kuhana bulgur pšenica (oljuštena)

60

Kukuruz 60

Sušeno grožđe 56

Papaja 55

Crvena riža 55

Kivi 58

Sve vrste mekinja 50

Integralna riža 50

Mango 50

Slatki krompir 50

Integralna tjestenina 50

Integralni ječam 45

Kokos 45

Svježe grožđe 45

Kuvani grašak 45

Ananas 45

Integralni raž 45

Integralni kus-kus 45

Integralna heljda 40

Kuhani crveni grah 40

Zobene pahuljice 40

Jabuka (sveža) 35

Sušena jabuka 35

Sirovi korijen celera 35

Smokve 35

Sezam 35

Nektarine 35

Kupus 15

Rogač 15

Indijski oraščić 15

Karfiol 15

Tikvice 15

Krastavci 15

Đumbir 15

Lešnici 15

Gljive 15

Masline 15

Luk 15

Kikiriki 15

Pistacije 15

Rotkvica 15

Zelena salata 15

Kiseli kupus 15

Luk (crveni) 15

Španać 15

Paprika 15

Orasi 15

Narandže 35

Breskve 35

Dunja 35

Suncokretove semenke

35

Badem 35

Jogurt 35

Soja 30

Mleko 30

Sojino mlijeko 30

Mandarina 30

Paradajz 30

Kupina 25

Borovnica 25

Trešnje 25

Crna čokolada 25

Malina 25

Jagode 25

Fruktoza 20

Patlidžan 20

Sok od limuna 20

Srednji GI Srednji GI

Namirnice sa niskim GI Namirnice sa niskim GI

pre i za vreme vežbanja 150-300 g UH (3-5 g/kg) 3-4h pre trke, sa malo masti, malo vlakana

1h pre trke se prestaje sa UH- padanje u nesvest

150-250 ml pića sa 5-8% UH + NaCl – tokom treninga na svakih 15 min-omogućava adekvatnu zapreminu stomaka i varenje-protok nutrijenata ka tankom crevu

400-600 ml pića sa 5-8% UH + NaCl (0.5-0.7 g/L) – 20 min pre

Dodak proteina pomaže 0.2 g/kg/h

Na nivou 60-80% VO2 max unošenje UH tokom vežbanja odlaže zamor 15-30 min i poboljšava performanse

Nakon vežbanja -15 min nakon 50-70 g (1-1.5 g/kg) HGI UH hrane

-svaka 2 h 50-70 g (1-1.5 g/kg) do 500-700g ili većeg obroka

Obnova glikogenskih depoa se dešava brzinom 5-7% /h – treba nekih 20h da se obnovi

-ili 2.5 g/kg) na svaka 2-4-6-8-22h nakon vežbanja

MASTI

Masti predstavljaju najveci energetski izvor za organizam. To su, ustvari, estri masnih kiselina i triglicerola.

Masne kiseline u mastima mogu da budu zasicene i nezasicene.

Razlog zbog kojeg su nezasicene masne kiseline "zdravije" su upravo dvostruke veze.

Ukoliko kiseonik nije limitirajući faktor, kao što je to slučaj pri malom intenzitetu telo će da troši masti jer daju više energije

Telo čuva i 15kg masti u adipoznom tkivu=15000 min hoda ali ukoliko se poveća intenziet prelazi se na drugi E sistem

Do 30 % ukupnih kcal, ali ne ispod 20 % zbog manjka vit E i esencijalnih MK

20 % vs. 62 % zasićenih

1 g /kg

Linoleinska (ω-6)-kukuruzno, sojino, suncukretovo ulje i -linoleinska (ω-3)- uljana repica, soja, lan Pomažu kod upala posle treninga

Trans?

Do 300 mg holesterola na dan

Masti značajno utiču do 65% VO2 max

Visok inslun označava da nema razgradnje masti

95% masti je u obliku triglicerida 5% je u obliku sterola (osnova steroida, vit D, holesterola, kortizola) i fosfolipida

Treninzi aerobne izdržljivosti pospešuju metabolizam masti i time čuvaju gilkogenske rezerve

Nizak unos masti-nizak testosteron i estrogen!

Proteini Proteini • USA 0.8 g/kg; AUS 1

g/kg; Holandija 1 g/kg

• Sportisti 1.2-1.8 g/kg

• Veće od 3 g/kg podižu nivo masti u krvi, stete bubrezima i izazivaju dehidrataciju

10-25% ukupno kcal

Vitamin A: Rast, obnavljanje tkiva, imunitet, oči, koža, Izvori: Margarin, mleko, džigerica, žumance, šargarepa- previše dolazi dooštećenja CNS Vitamin B1: Energetski metabolizam i nervni sistem. Izvori: Crni hleb, mleko, povrće, krompir, sir, jaja, riba, meso. Vitamin B2: Energetski metabolizam. Izvori: Mlečni proizvodi, zeleno povrće, riba-previše dolazi do oštećenja vida Vitamin B6: Metabolizam proteina. Izvori: Hleb, mleko, orasi, meso, jaja, povrće. Vitamin B12: Izgradnja ćelija crvenih krvnih zrnaca, proizvodnja energije i proteina, metabolizam proteina. Izvori: Mleko, džigerica, jaja. Vitamin B3: Energetski metabolizam, proizvodnja slobodnih masnih kiselina. Izvori: Crni hleb, meso, riba, kikiriki. Folna kiselina: Proizvodnja krvnih ćelija, rast. Izvori: Džigerica, sirovo zeleno povrće. Vitamin D: Metabolizam kalcijuma u kostima, metabolizam. Izvori: Sunce, riblje ulje, jaja, buter. Vitamin E: Antioksidant, štiti vitamine i osnovne slobodne masne kiseline. Izvori: Klice žita, jaja, biljno ulje- previše dolazi do glavobolje, umor, vid, stomak, nizak šećer Vitamin K: Koagulacija krvi. Izvori: Zeleno povrće.

Vitamini

LETI UZIMATI VITAMINE KOJI SE RASTVARAJU U VODI (B i C) I KOJE MOŽETE ZNOJANJEM IZBACITI

ALKOHOL BLOKIRA METABOLIZAM RAZGRADNJE MASTI

Gvožđe: Prenos kiselina. Izvori: Crni hleb, meso, povrće. Previše- smeta Cu i Zn Kalcijum: Izgradnja kostiju i aktivnost u misicima (kontrakcijai relaksacija). Izvori: Mleko i mlečni proizvodi, povrće, hleb. Natrijum: Regulacija tečnosti, održava ravnotezu između soli i vode. Izvori: Vecina hranjivih namirnica i obicna so. Kalijum: Opsta konstitiucija. Izvori: Povrće, voće i krompir nedostatak GRČENJE Magnezijum: Stimuliše transfer u mišićima. Izvori: Zeleno povrće, orasi i voće-previše: dijareja, smeta Fe i Zn Fosfor: Izgradnja kostiju. Izvori: Mlečni proizvodi, povrće i hleb. Hrom-obnavlja mišiće, energiju Se, Cu, Mn, Zn- antioksidanti

Minerali

ALKOHOL • Etanol • Metaboliše se u jetri • Acetilaldehid je toksičan • Nastaju slobodni radikali koji oštećuju ćelije

jetre • 7 kcal/g • Ne može da se skladišti, ima prioritet u

metabolizmu • 1 piće/h jetra može da metaboliše • Smanjuje anksioznost • Povećava samopouzdanje • Povećava agresivnost • Nema pozitivne efekte na sportske

performanse • Ne treba ga piti da bi se ugrejali-širi krvne

sudove

1.5-2.5 L/dan

ŠTA PITI?

Gde se završava ishrana, a počinje suplementacija?

1960. 2017.

1980. 2016.

“Suplementacija je dodatni unos nutritivnih materija i nefarmakoloških sredstava u

cilju ostvarivanja odredjenih zdravstvenih efekata ili poboljšanja sportskog nastupa.

Suplementacijom se unose esencijalni nutrijensi (vitamini, minerali, proteini, ugljeni

hidrati) i neesencijalne materije (inozin, kreatin, biljni ekstrakti) u cilju povećanja

mišićne mase, smanjenja telesne mase i sadržaja masti, poboljšanja specifičnih

elemenata forme (snaga, brzina, izdržljivost) i unapredjenja sportskih rezultata.”

Prof.dr. Sergej Ostojić, Leksikon sportske medicine i fiziologije vežbanja, 2006.

ŠTA JE NAJVAŽNIJE U OVOJ DEFINICIJI? I DOPING SREDSTVA IMAJU ZA CILJ POBOLJŠAVANJE SPORTSKIH REZULTATA!

DEFINICIJA SPORTSKIH SUPLEMENATA

ODGOVOR: ZDRAVLJE SPORTISTE!!! SPORTSKI SUPLEMENTI SU NEFARMAKOLOŠKI DODACI ISHRANI U CILJU POSTIZANJA BOLJIH SPORTSKIH REZULTATA I BEZ ŠTETNOG UTICAJA NA ZDRAVLJE SPORTISTE!

Da li je lako odabrati pravi suplement?

Koliko nam mogu pomoći prodavci?

Da li nam pri odabiru može pomoći hemijski sastav?

Da li možemo da se pouzdamo u kontrolu

kvaliteta sportskih suplemenata?

FDA - FOOD AND

DRUG

ADMINISTRATION,

USA

PODELA SPORTSKIH SUPLEMENATA

• prema sastavu • prema nameni • prema efikasnosti

PODELA SPORTSKIH SUPLEMENATA PREMA SASTAVU:

• VITAMINSKI SUPLEMENTI

• MINERALNE MATERIJE

• BILJNI SUPLEMENTI

• SUPLEMENTI SA PROTEINIMA I AMINO-KISELINAMA

• Kreatin, L-karnitin, ugljeni hidrati, masne kiseline, kofein,

NaHCO3, strihnin, energetski napici, suplementi koji podstiču

sintezu testosterona

(androstenedion, DHEA)

Zabranjeni!!!!

Ciljevi suplementacije

Priprema organizma za

trening

Povećanje energetskih

kapaciteta ćelije

Smanjenje efekta zakišeljavanja

mišića

Povećanje izdržljivosti

Oporavak organizma nakon

treninga

Regeneracija glikogenskih

depoa

Sprečavanje katabolizma

mišića

Suplementacija kreatinom Dnevna potreba čoveka za kreatinom iznosi 2g, jer toliko iznosi dnevna ekskrecija. Polovina dnevne potrebe Cr (egzogeni izvor Cr) obezbeđuje se ishranom, dok se preostala količina Cr u organizmu obezbeđuje endogenim putem, odnosno biosintezom. Posebno su kreatinom bogate razne vrste mesa. Uravnotežena ishrana i biosinteza Cr održavaju konstantnih 120 g Cr u telu čoveka teškog 70 kg.

Izvor kreatina g kreatina/ kg

riba 6.5-10

Govedina 4.5

Losos 4.5

Svinjetina 5

Bakalar 3

Tunjevina 4

Mleko 0.1

Brusnica 0.02

Škampi tragovi

Istraživanja su pokazala da insulin pospešuje retenciju kreatina u mišićima aktiviranjem NaCl pumpe. Koncentracija insulina nakon treninga raste, pa je zbog toga najbolje u fazi održavanja kretin uzimati neposredno nakon treninga.

Retencija kreatina u mišićima može da se poveća i za oko 9% ukoliko uz kreatin unosimo i supstance koje izazivaju lučenje insulina. Najbolje je koristiti jedinjenja sa visokim glikemijskim indeksom*, kao što su glukoza (18 grama uz dozu kreatina) ili maltodekstrin. Korišćenje fruktoze nije preporučljivo, jer ima nizak glikemijski indeks.

Uobičajeni protokol za suplementaciju kreatinom podrazumeva dve faze.

• Faza punjenja (loading phase) – traje oko 3-6 dana i tada se unosi 4x5 grama kreatina-monohidrata na dan (oko 0,03g /kg telesne težine/dan). Nakon te faze koncentracija kreatina u ćelijama mišića se povećava za 10-20%.

• Faza održavanja (maintenance phase) – nema ograničenja u trajanju*, obično se unosi oko 3-5g/dan, najčešće posle treninga. Uzimanje manje od 2g/dan nema nikakvog efekta na poboljšavanje sportskih performansi!

*(istraživanja su pokazala da uzimanje kreatina kao

suplementa 5g/dan u trajanju od 5 godina nisu imala nikakav stetan efekat po zdravlje)

Porast koncentracije kreatina u ćelijama je moguće postići i unošenjem 3g/dan, odnosno bez faze punjenja, međutim, maksimalna koncentracija u ćelijama se na taj način postiže tek nakon 28 dana (videti grafik).

Faza punjenja(6 dana po 20g)+faza održavanja (2g/dan)

29 dana, 3g/dan, bez faze punjenja

Urađena faza punjenja (6 dana pa 20g) i prekinut unos. Nakon 4 nedelje koncentracija kreatina pada na osnovni nivo!

Dr Pavle Jovanov

Zbog toga je predložena nova komercijalna forma kreatina pod nazivom Kre-Alcalyn, koja u osnovi, predstavljala smešu kreatin-monohidrata i Na2CO3 u cilju povećanja pH-vrednosti rastvora. Ova forma je postigla veliku popoularnost među sportistima, iako nije bila utemeljena na ozbiljnim naučnim merenjima. Naime, kreatin jeste stabilniji u baznim uslovima, ali je isto tako stabilan i u jako kiselim uslovima, dok je brzina ciklizacije u kreatinin značajno manja nego što je navedeno u Patentu. Na kraju krajeva, nekoliko grama Na2CO3 svakako nema značajniji uticaj na pH-vrednost u želucu posle aplikacije. Deatljna naučna istraživanja su pokazala da bazni kreatin nema prednost u odnosu na kreatin-monohidrat.

Ciljevi suplementacije

Priprema organizma za

trening

Povećanje energetskih

kapaciteta ćelije

Smanjenje efekta zakišeljavanja

mišića

Povećanje izdržljivosti

Oporavak organizma nakon

treninga

Regeneracija glikogenskih

depoa

Sprečavanje katabolizma

mišića

Natrijum bikarbonat

300 mg/kg 2-3h pre

Podiže pH sa 7.4 na 7.8

Dr Pavle Jovanov

Nuspojava-dijareja

Beta alanin – pravilno korišćenje

Beta alanin najbolje rezultate postiže ukoliko se vežbe viskog intenzitet izvode u trajanju od 1-5 minuta i odmorima kraćim od 2 minuta (HIIT, cross-fit), odnosno ako je glikoliza primarni izvor ATP-a!

Ukoliko se rade samo vežbe snage (trajanje manje od 1 min), veću pažnju posvetiti povećanju ATP-kreatin resursa!

Optimalna doza – oko 6 grama/dan. U cilju izbegavanja efekta “ježenja” kao i stomačnih problema, uzimati 4x1,5g.

Beta alanin je najbolje koristit od 4-6 nedelja i nakon toga napraviti toliku pauzu!

Dr Pavle Jovanov

beta alanin

histidin karnozin

gamma-Aminobutyric acid Neurotransmiter – zbog toga imamo efekat “ježenja” nakon konzumiranja beta alanina!

GABA

Karnozin je H+ pufer

Ciljevi suplementacije

Priprema organizma za

trening

Povećanje energetskih

kapaciteta ćelije

Smanjenje efekta zakišeljavanja

mišića

Povećanje izdržljivosti

Oporavak organizma nakon

treninga

Regeneracija glikogenskih

depoa

Sprečavanje katabolizma

mišića

400 mg/dan

Dr Pavle Jovanov

KOFEIN

Kofein se uzima oko 3 – 6 mg/kg, 30-90 minuta pre treninga!

Ciljevi suplementacije

Priprema organizma za

trening

Povećanje energetskih

kapaciteta ćelije

Smanjenje efekta zakišeljavanja

mišića

Povećanje izdržljivosti

Oporavak organizma nakon

treninga

Regeneracija glikogenskih

depoa

Sprečavanje katabolizma

mišića

Proteini Proteini

• USA 0.8 g/kg; AUS 1 g/kg; Holandija 1 g/kg

• Sportisti 1.2-1.8 g/kg

• Veće od 3 g/kg podižu nivo masti u krvi,

stete bubrezima i izazivaju dehidrataciju

• BCAA 10-30 g/dan

• Lakše se usvajaju proteini od AK!!!!

• Dodatak UH povećeva sintezu proteina u mišićima

• Optimalana odnos u preparatima

Leu:Ile:Val = 2:1:1

10-25% ukupno kcal

BCAA se ne metabolišu u jetri kao ostale amino-kiseline, već u mišićima! U mišićnom tkivu se veoma lako oksiduju pa predstavljaju izvor energije za stvaranje ATP-a.

Oni su prekursori za dobijanje Alanina (Ala), najvažnije glikogene aminokiseline, koja se lako prevodi u glukozu, pa ove aminokiseline imaju veliku ulogu u sprečavanju prekomernog trošenje glikogena u mišićima u toku intenzivnih treninga!

Istraživanja su pokazala da u toku treninga dolazi do naglog opadanja alanina i glutamina u krvi i da su amino-kiseline razgranatog lanca upravo potrebno za njihovu sintezu u mišićima. Nađeno je da je potrošnja Leucina mnogo veća u odnosu na ostale dve, pa se zbog toga u preparatima ona dodaje u dvostruko većoj količini! LEUCIN stimuliše lučenje hormona rasta HGH i insulina!

Pri proizvodnji sira, proteini iz kazeina se talože, a u filtratu ostaju priteini surutke,

koji se dalje izoluju i prerađuju.

Pri proizvodnji sira, proteini iz kazeina se talože, a u filtratu ostaju priteini surutke,

koji se dalje izoluju i prerađuju.

Pokazuje koji se procenat unetih AK se apsorbuje u organizmu. Podrazumeva se da su AK jedini izvor azota u hrani (za razliku od masti i šećera), pa se meri odnos unetog i izlučenog azota u organizmu!

PER = povećanje telesne mase/količina unetih proteina (testiranje isključivo na lab. pacovima)

AAS – udeo esencijalnih AK u nekom uzorku/ udeo esencijalnih AK u referentnom proteinu (ovde je ref kasein)

Pokazuje da li neki protein ima sve potrebne AK. Ako ima onda ima vrednost 1. Svarljivost

proteina

PARAMETRI KVALITETA PROTEINA

Belance jajeta i surutka mleka su najbolji izvori proteina za suplementaciju sportista!!!

Dr Pavle Jovanov

Kako da odredimo koji je protein bolji? Kako da odredimo koji je protein bolji?

Po sadržaju BCAA (Branched-Chain Amino Acid)-odnosno po sadržaju AK razgranatog ugljeničnog lanca: • Leucin

• Izoleucin

• Valin

Ove amino-kiseline čine 1/3 svih amino-kiselina u mišićnom tkivu!

Optimalana odnos u preparatima Leu:Ile:Val = 2:1:1

Da li su onda BCAA suplementi najskuplji?

Ukupno BCAA – 400g

Ukupno BCAA – 77,4g

Cene ova dva preparata(isti proizvođač) su slične, iako u

BCAA ima 4 puta više AK razgranatog lanca?

BCAA se dobijaju sintetskim putem, dok se aminokiselinski preparati dobijaju izolovanjem iz surutke (belanceta).

Proizvođači BCAA garantuju farmaceutsku čistoću svojih proizvoda, ali...

Postoje preparati i sa samo jednom komponentom – aminokiselinom, i to su najčešće leucin i glutamin! Dobijaju se takođe sintetičkim putem! Postoje preparati i sa samo jednom komponentom – aminokiselinom, i to su najčešće leucin i glutamin! Dobijaju se takođe sintetičkim putem!

Zbog čega se koriste suplementi sa izolovanim komponentama? Unosimo u organizam isključivo ono što nam treba u datom trenutku (sa proteinima unosimo i druge aktivne komponente), brža apsorpcija, mogućnost unošenja daleko većih količina, nemaju masti ni ugljene hidrate, gotovo da nemaju kalorijsku vrednost...

TESTOSTERON • Sintezu proteina • Utiče na količinu masnog

tkiva • Semenu tečnost • Sekundarne polne osobine • Opada 1% godišnje • Najveći izmedju 6-8h

ujutru

• Stres!!!!! • Alkohol!

Cink-Zn !!!

Meso, dzigerica, školjke, orašasti plodovi…apsorbuje se samo 1/3

Fe kao suplement blokira Zn

Ca u šumećoj tableti smeta Zn, u mleku ne!!

10 mg dnevno

Mladi ljudi ne mogu podići testosteron iznam normalnih nivoa, samo ga mogu vratiti na normalan nivo. Stariji mogu!

Sportski suplementi za koje još nema dovoljno naučnih dokaza da imaju željeni

efekat na sportske performanse

• Glutamine,

• beta hydroxymethylbutyrate (HMB)

• Colostrum

• Ribose

Position of the American Dietetic Association, Dietitians of Canada, and the American College of Sports Medicine

• amino acids

• bee pollen

• branched chain amino acids

• carnitine

• chromium picolinate

• Cordyceps

• Coenzyme Q10

• conjugated linoleic acid

• Cytochrome C

• Dihydroxyacetone

• gamma oryzanol

• Ginseng

• Inosine

• medium chain triglycerides

• Pyruvate

• oxygenated water

• vanadium

Sportski suplementi koji nemaju željeni efekat na sportske performanse

Position of the American Dietetic Association, Dietitians of Canada, and the American College of Sports Medicine

Negativne posledice korišćenja efedrina

Najveći nedostatak efedrina je njegova neselektivna stimulacija β-adrenergičkih receptora! Zbog toga korišćenje efedrina dovodi do ubrzanog lupanja srca, povećanja krvnog pritiska, euforije, nesanice, razdražljivosti, premor...

1993-2003. FDA dokumentuje 2270 slučajeva pojave različitih oboljenja koja su direktna posledica korišćenje efedrina!

12.04. 2004. FDA izdaje dokument u kojem se zabranjuje korišćenje efedrina u sportskim suplemetima!

Farmaceutske kompanije pokušavaju da pronađu zamenu za efedrin! I pored velikog broja supstanci koje su ispitane (od kojih je najbolje rezultate pokazao sinefrin) nijedna nije pokazala efikasnost koju je imao efedrin!!!

Ephedra free!!!

Dr Pavle Jovanov

Mg K Vit C Skrob Glukoza Vlakna...

Umesto zaključka – AKCIJA!

EDUKACIJA...

2018.

2017.

2016.

HVALA NA PAŽNJI